IWE/IWT

Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Ciljevi:

 Razumevanje glavnih faktora koji utiču na pojavu zaostalih napona i

deformacija (distorzija) tokom zavarivanja, kako se mogu izmeriti i kako smanjiti njihov
uticaj.

Očekivani ishodi:

1. Razumevanje nastanka uticajnih faktora i intenziteta zaostalih napona i deformacija pri

izradi zavarenih spojeva
2. Razumevanje promene mehaničkih karakteristika materijala u zavisnosti od temperature
3. Predviđanje raspodele zaostalih napona u zavarenom spoju (paralelnih sa osom
zavarenog spoja, poprečnih na osu, upravnih na površinu materijala – po debljini
materijala i uticaj debljine materijala)
4. Kvantitativno predviđanje stepena kontrakcije/skupljanja, pojave deformacije
u zavarenim spojevima i konstrukcijama
5. Razumevanje postupaka za smanjenje zaostalih napona i deformacija (distorzije)
6. Predviđanje uticaja zaostalih napona na ponašanje zavarene konstrukcije u eksploataciji

1
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

ZAOSTALI NAPONI I DEFORMACIJE

Zaostali naponi i deformacije javljaju se usled više faktora a sve u zavisnosti od procesa proizvodnje
ili prerade materijala. Zaostali naponi, ukoliko su dovoljno velikog intenziteta i ukoliko je
deformacija moguća, po pravilu izazivaju deformacije.
Zaostali naponi su samouravnotežavajući naponi „zarobljeni” unutar materijala koji se mogu
definisati kao oni naponi koji postoje unutar materijala u odsustvu spoljašnjeg opterećenja ili
termičkih uticaja. Zaostali naponi egzistiraju u materijalima, pod uniformnim temperaturnim
uslovima. Poznato je da, u principu, nema obrađenog materijala odnosno dela ili konstrukcije bez
zaostalih napona. Takvi naponi se uvek stvaraju kod elastično ili plastično nehomogeno
deformisanih delova, na tako permanentan način da se javlja nekompatabilno stanje deformacije.
Drugim rečima, zaostali naponi unutar materijala su oni naponi koji postoje u komponenti
(konstrukciji, mašinskom delu), dok još nije ugrađena ili izložena nekim spoljašnjim opterećenjima.

Faktori koji utiču na formiranje zaostalih napona

Postoji više uzroka koji generišu zaostale napone u mašinskim komponentama i zavarenim
konstrukcijama. Generalno, svi proizvodni i tehnološki procesi generišu zaostale napone u predmetu
obrade.

Sledeći faktori utiču na generisanje zaostalih napona:

1. Prisustvo zaostalih napona može biti i posledica lokalnog tečenja materijala usled
dejstva nekog oštrog predmeta na njegovu površinu (utiskivanje zareza), odnosno tretmana
površinskog ojačavanja (”pinovanje„ čekićem male mase, shot peening – sačmarenje, peskarenje,
ljuspičarenje, ...);
2. Deformacijske neusaglašenosti na različitim mestima kao posledica razvoja termičke
neusaglašenosti (neravnomerno zapreminsko širenje-skupljanje) tokom procesa očvršćavanja, kao i
fazna transformacija u čvrstom stanju;
3. Razlika u koeficijentima termičkog širenja delova u kontaktu, napravljenih od različitih
materijala (na makro i mikro nivou).
4. Termički zaostali naponi prvenstveno zavise od razlike u širenju, tokom zagrevanja ili
hlađenja metala. Dva faktora koji ovo kontrolišu su: termički tretman (grejanje ili hlađenje) i
ukrućenje (ograničavanje pomeranja). Za generisanje zaostalih napona najčešće je neophodno
prisustvo oba faktora.
5. Zaostali naponi nastali usled montaže. Pojam zaostalih napona
Tokom proizvodnje mašinskog dela (mašinske obrade, spajanja materijala i sl.), u zoni obrade se generišu
zaostali naponi, koji teže da se izjednače sa naponskim stanjem u preostalom delu elementa. Ovo se često
manifestuje pojavom elastičnih, a u nekim slučajevima i plastičnih deformacija. Ukupan napon je sada
zbir zaostalih i radnih napona. Dešava se da vrednost ukupnog napona prevazilazi granicu tečenja, što dovodi
do promene dimenzija mašinskog dela.

2
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

To se plastičnije može objasniti kroz sledeći primer. Pođimo od statičkog naprezanja glatke epruvete
zatezanjem, Slika 1.(a). U zavisnosti od funkcije mašinskog dela ili zavarene konstrukcije, kritični napon
može biti granica tečenja (deformacije) ili zatezna čvrstoća (kidanje). Međutim, kako realni mašinski deo nije
gladak i u većini slučajeva nije konstantnog poprečnog preseka, u proračun maksimalnog napona uvodimo
koncentraciju napona (razmatramo slučaj da nam je kritična pojava plastično deformisanje). Ovim se granica
makisimalnog napona snižava Slika 1.(b).

Slika 1. Kritični i maksimalni naponi pri zatezanju

Dalje, ako u proračun uvedemo stepen sigurnosti, čime još više snižavamo maksimalni napon, dolazimo
do oblasti radnog napona, gde sa sigurnosti možemo da tvrdimo da proračunato radno opterećenje ne može
dovesti do oštećenja mašinskog dela ili konstrukcije, Slika 1.(c) – oblasta crvene boje.

Sve ovo važi, ako je početno naponsko stanje mašinskog dela, dela koji još nije ugrađen ili pušten u
rad, jednako nula. Međutim, ako u startu, naponsko stanje materijala ili mašinske komponente nije nula,
odnosno, pre početka delovanja radnog opterećenja ima neku vrednost, Slika 2.(a), tada, kada tom nivou
zaostalih napona dodamo radno opterećenje, može se desiti, kao na Slici 2.(b), da je ukupno opterećenje
algebarska suma zaostalih i radnih napona. Na Slici 2.(b) levo, uočava se da iako nivo radnih napona nije
dosegao svoj maksimum, ukupni napon prelazi kritični napon (u našem slučaju granicu tečenja), tako da, iako
smo proračun čvrstoće pravilno sproveli, doći će do pojave trajne plastične deformacije, odnosno, kod nekih
mašinskih konstrukcija, doći će do havarije. Ovo je prvi u nizu plastičnih primera, šte se može desiti ako u
proračunu zanemarimo postojanje zaostalih napona.

3
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 2. Zaostali, radni i ukupni naponi pri zatezanju

Da ponovimo još jednom: Ukupni napon, koji deluje na materijal ili mašinski deo, predstavlja algebartsku
sumu radnog napona, kao posledicu delovanja spoljašnjeg opterećenja i zaostalih napona, koji su rezultat
prethodne pripreme materijala, mehaničke obrade ili procesa spajanja, najčešće zavarivanja.

Zaostali naponi se indukuju u materijalu pri njegovoj proizvodnji ili, u opštem slučaju, kada je podvrgnut
neuniformnoj plastičnoj deformaciji tokom eksploatacije, što znači da su okolnosti koje ih uzrokuju
mnogobrojne. Stoga je poznavanje ukupnog naponskog stanja materijala od fundamentalnog značaja za
razumevanje pojava kao što su zamor materijala, krti lomovi ili nastajanje prslina usled naponske korozije.

Kontrolisanjem veličine i znaka zaostalih napona može da se utiče na ponašanje i radni vek materijala koji
je izložen dejstvu promenljivih opterećenja. Takođe, zaostali naponi, naročito oni koji su nastali kao posledica
oblikovanja materijala u finalni proizvod su stalni problem prerađivačke industrije, jer su uzročnici krivljenja
materijala i lomova u toku obrade.

Slika 3. Zbir radnih i zaostalih napona kod naprezanja savijanjem

4
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

ZAOSTALI NAPONI U ZAVARENIM SPOJEVIMA

U zavarenim spojevima dolazi do pojave zaostalih napona, a često mogu da se pojave i zaostale deformacije.
Naponi i deformacije se ne mogu izbeći, ali se mogu sprečiti prevelika odstupanja od teorijskog oblika. U
ovom poglavlju je opisano kako dolazi do pojave zaostalih napona i deformacija u zavarenim spojevima i
koje mere treba preduzeti u cilju njihovog smanjenja. Zaostali naponi su naponi koji su prisutni u telu i
nakon uklanjanja spoljašnjih opterećanja. Ponekad se nazivaju i unutrašnji naponi. Zaostali naponi koji su
prisutni u telu koje je prethodno bilo izloženo neravnomernim temperaturnim promenama (kao što su pri
zavarivanju), često se nazivaju termički naponi.
Pojava zaostalih napona se može objasniti posmatranjem zagrevanja i hlađenja tri identična metalna štapa
koji su smešteni između dva čvrsta (nepokretna) oslonca, kao što je prikazano na slici 4. Prvobitno su sva tri
štapa na sobnoj temperaturi. Ukoliko se zagreva samo srednji štap, njegovo termičko širenje je ograničeno sa
preostala dva štapa i osloncima (slika 4.a). Prema tome, u srednjem štapu se javlja pritisno naprezanje koje
se povećava sa povećanjem temperature sve dok se ne dostigne napon tečenja pri pritisku, pri čemu se
materijal plastično deformiše. Nakon prestanka zagrevanja i hlađenja srednjeg štapa, termičko skupljanje je
ograničeno štapovima sa strane i osloncima (slika 4.b). Shodno tome, pritisni napon u srednjem štapu se
smanjuje brzo i prelazi u zatezni napon koji se povećava sa sniženjem temperature sve dok se ne dostigne napon
tečenja pri zatezanju. Zbog toga se u srednjem štapu (koji je ohlađen do sobne temperature) jevlja zatezni
zaostali napon koji je jednak naponu tečenja na sobnoj temperaturi. U štapovima sa strane se indukuju pritisni
zaostali naponi koji su jednaki polovini zateznog napona u srednjem štapu.
Grubo govoreći, metal šava i susedni osnovni metal se mogu poistovetiti sa srednjim štapom, a oblasti dalje od
metala šava štapovima sa strane (slika 4.c). Širenje i skupljanje metala šava i susednog osnovnog metala je
ograničeno oblastima osnovnog metala koje su udaljene od metala šava. Prema tome, nakon hlađenja metala
šava do sobne temperature, u metalu šava i susednom osnovnom metalu su prisutni zatezni zaostali naponi,
dok su u oblastima koje su udaljene od metala šava prisutni pritisni zaostali naponi.

Slika 4. Indukovani termički naponi: a) tokom zagrevanja; b) tokom hlađenja; c) zaostali naponi u
zavarenom spoju.

5
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Analiza zaostalih napona

Zaostali naponi prema smeru dejstva mogu biti: podužni ( x)- u smeru ose zavarivanja; poprečni ( y)-
poprečno na smer zavara i zaostali naponi u smeru debljine materijala ( z).
Na slici 5. je prikazana tipična raspodela zaostalih napona u zavarenom spoju. Raspodela podužnih zaostalih
napona σx je takva da je maksimalni zaostali napon u samom metalu šava obično veći od napona tečenja
metala šava (slika 5.a).
Raspodela poprečnih zaostalih napona σy po dužini metala šava je prikazana na slici 5.b. Kako je prikazano, na
sredini metala šava su indukovani veoma mali zatezni naponi, gde je termičko skupljanje u poprečnom
pravcu onemogućeno sa mnogo hladnijim osnovnim metalom daleko od metala šava. Zatezni naponi na
sredini metala šava su uravnoteženi sa pritisnim naponima na krajevima metala šava. Ako je poprečno
skupljanje spoja ograničeno nekim spoljašnjim uklještenjem (poput fiksnog držača sa obe strane radnog
komada) doći će do stvaranja ravnomernog zateznog napona duž šava kao reaktivnog napona. Spoljašnje
uklještenje ima mali uticaj na σx.

Slika 5. Tipična raspodela podužnih (σx) i poprečnih (σy) zaostalih napona u zavarenom spoju.

Na slici 6. je prikazana raspodela zaostalih napona na primeru V spoja u pravcu debljine lima.

Slika 6. Raspodela zaostalih napona u pravcu debljine lima (σz).

6
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Deformacije u zavarenim spojevima

Deformacije su trajne promene oblika i dimenzija metala koje su prouzrokovane širenjem i skupljanjem.
Zbog skupljanja pri očvršćavanju i termičkog skupljanja metala šava tokom zavarivanja, uzorak ima
tendenciju da se deformiše. Slika 7. prikazuje nekoliko tipova deformacija zavarenih spojeva. Zavareni uzorak
može da se skuplja u poprečnom pravcu u odnosu na metal šava (slika 7.a). Takođe, do skupljanja može da
dodje i u podužnom pravcu (slika 7.b). Ugaona deformacija sučeonog zavarenog spoja je prikazano na slici 7.c.
Pošto je zavareni spoj na licu šava širi nego u korenu, onda je razumljivo da je i veće skupljanje, pri
očvršćavanju, na licu šava nego u korenu. Kao posledica toga dolazi do deformisanja nagore.

a) poprečno skupljanje sučeonog spoja b) podužno skupljanje sučeonog spoja

c) ugaona deformacija sučeonog spoja d) ugaona deformacija ugaonog spoja

Slika 7: Deformacija kod zavarenih spojeva

Pri zavarivanju T spojeva, gde se zavaruje vertikalni lim koji je upravan na horizontalni lim, dolazi do
deformacije horizontalnog lima na gore (slika 7.d).

Na slici 8. je prikazana ugaona deformacija kod sučeono zavarenih spojeva različite debljine od legure
aluminijuma 5083. Do povećanja ugaone deformacije sa povećanjem debljine dolazi zbog toga što se povećava
količina istopljenog metala, a samim tim se povećava i skupljanje pri očvršćavanju i termičko skupljanje.

7
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 8. Krivljenje sučeonih zavarenih spojeva različitih debljina legure aluminijuma 5083 (debljine 6,4-38 mm).

Pri zavarivanju tankozidnih konstrukcija može da dođe do vitoperenja. Na slici 9. je prikazano kako se
zagrejana ploča po dužini sa jedne strane (ploča levo) vitoperi (ploča desno).

8
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 9: Vitoperenje usled skupljanja.

Smanjenje i kontrola deformacija zavarenih spojeva

Naponi i deformacije se ne mogu izbeći, ali se mogu sprečiti prevelika odstupanja od teorijskog oblika. U cilju
smanjenja deformacije zavarenih spojeva mogu da se preduzmu različite mere. Smanjenjem zapremine
istopljenog metala moše da se smanji ugaona deformacija i poprečno skupljanje. Na slici 10. je prikazano
kako smanjenje otvora žleba, a samim tim i broja prolaza pri zavarivanju, utiče na smanjenje ugaone
deformacije kod sučeonih spojeva. Tako, pri zavarivanju elektronskim snopom i laserom, ugaona deformacija
se svodi na minimum. U cilju cmanjenja ugaone deformacije kod sučeonih spojeva treba izabrati X žleb
umesto V (kod većih debljina). Na slici 11. je prikazano naizmenično zavarivanje sa obe strane kod X
žleba u cilju smanjenja ugaone deformacije
Smanjenje deformacije može da se postigne i postavljanjem žleba na neutralnu osu komada, kao što je
prikazano na slici 12. Skupljanje koje se dešava izvođenjem prvog prolaza se dovodi u ravnotežu pri izvođenje
drugog prolaza sa suprotne strane.

Slika 10. Smanjenje ugaone deformacije redukcijom zapremine istopljenog metala i zavarivanjem u jednom
prolazu.

9
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 11. Smanjenje ugaone deformacije izborom X žleba i naizmeničnog popunjavanja žleba.

Slika 12. Smanjenje deformacije postavljanjem žleba na neutralnu osu komada

Smanjenje deformacije mođe da se postigne tako što se proceni kolika će deformacija posle zavarivanja da
bude i radni komadi se postave u polođaj pod određenim uglom u odnosu na ravnotežni. Pošto nakon
zavarivanja dođe do deformacije, ona se kompenzuje sa prethodnim stanjem (slika 13.).

10
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 13. Primeri kontrolisanja deformacije tri zavarivanju.

Predsavijanjem u suprotnom smeru od ugaonih deformacija je moguće smanjiti deformaciju (slika 14.).

Slika 14. Predsavijanje lamele pre zavarivanja.

Zavarivanje od jednog kraja predmeta do drugog kraja je najjednostavnije, ali daje najveća naprezanja
(kao što je prikazano na slici 15.) i deformacije na kraju zavara, a može doći i do vitoperenja. Zato se
primjenjuju različite tehnike pri polaganju pojedinih prolaza (povratni korak, povratni korak na preskok).

11
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 15. Veličine naprezanja pri zavarivanju: a) u jednom smeru; b) povratnim korakom; v) na preskok.

Kada se izvode dugački kontinualnii šavovi dolazi do skupljanja i smanjenja zazora u korenu. Ovo se može
sprečiti stavljanjem klina, ili povećanjem zazora na suprotnom kraju kao što je prikazano na slici 13, ili
pripajanjem (slika 17).

Slika 16. Povećanje zazora na suprotnom kraju u cilju sprečavanja smanjenja zazora i deformacija.

12
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 17. Šematski prikaz pravilnog i nepravilnog pripajanja.

Zaostali naponi u zavarenim spojevima su posledica neravnomernog zagrevanja i skupljanja, pa se često

nazivaju i termički naponi. Prema smeru dejstva, zaostali naponi mogu biti: podužni ( x)- u smeru ose
zavarivanja; poprečni ( y)- poprečno na smer zavara i zaostali naponi u smeru debljine materijala ( y).
Deformacije u zavarenim spojevima su trajne promene oblika i dimenzija metala koje su prouzrokovane
neravnomernim širenjem i skupljanjem. Zbog skupljanja pri očvršćavanju do deformacija može da dodje u:
poprečnom pravcu u odnosu na metal šava, podužnom pravcu u odnosu na metal šava i do pojave ugaonih
deformacija. Pri zavarivanju tankozidnih konstrukcija može da dođe do vitoperenja.
U cilju smanjenja deformacije zavarenih spojeva mogu da se preduzmu različite mere. Tako na primer, da bi
se smanjila ugaona deformacija sučeonih spojeva treba pripremiti manji ugao žleba i samim tim i smanjiti
broj prolaza. Smanjenje ugaone deformacije pri zavarivanju debljih limova može se izvesti izborom X žleba i
naizmeničnog popunjavanja žleba. Predsavijanjem u suprotnom smeru od ugaonih deformacija je moguće
smanjiti deformaciju. Izvođenje dugačkih kontinuiranih šavova se ne preporučuje jer može da dovede do
vitoperenja pa se preporučuje zavarivanje povratnim korakom i zavarivanje povratnim korakom na preskok.

13
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Smanjenje zaostalih napona se još može ostvariti i:

 Termičkom obradom (površinsko kaljenje – indukciono ili plameno),
 Termohemijskom obradom (nitriranje i cementacija),
 Obradom površinskim plastičnim deformisanjem (površinsko deformisanje valjcima ili
kuglicama, bombardovanje snopom kuglica - shot peening).

Bombardovanje snopom kuglica – shot peening

Prslina se, na nekom dinamički opterećenom mašinskom delu, uglavno pojavljuje i propagira u površinskoj
zoni na oštećenju, odnosno na koncentratoru napona (rupica, šupljina, zarez, ogrebotina, diskontinuitet, ...).
Kao preventiva ovakvim oštećenjima pribegava se shot peening metodi, gde se u površinskom sloju (0,13 -
0,51 mm dubine) generišu povoljni – pritisni zaostali naponi. Ispod ove zone stvaraju se zatezni zaostali naponi,
ali tako da se dovode u ravnotežno stanje.

Slika 18. Prikaz tehnike shot peening

Izvijanje

Tanki limovi se često izvijaju pri zavarivanju, ali debeli ne. Izvijanje je posledica nemogućnosti lima, koji nije
bočno poduprt da se suprotstavi naponu pritiska (lom stubova). Pritisni napon skupljanja u blizini šava je
razlog izvijanja. Redosledom zavarivanja se može popraviti krivljenje, treba zavarivati naizmenično suprotne
strane, što će delom umanjiti krivljenje. Kada je zavarivanje završeno sa prve strane, temperatura će se sniziti i
manje metala će biti u području plastične deformacije tokom daljeg zavarivanja.

14
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Termičko ispravljanje

Termičko ispravljanje je smišljeno i kontrolisano skupljanje. Ono se primenjuje za skupljanje segmenata

ploče ili konstrukcijskog elementa radi poništavanja ili popravke postojećeg krivljenja. Mehanizam
ispravljanja je isti kao i pri pojavi krivljenja pri zavarivanju. Lokalizovana površina metala se zagreva,
obično gorionikom, do visoke temperature. Tokom zagrevanja lokalizovana površina mora da se širi, ali je u
tome sprečena hladnim okolnim materijalom veće čvrstoće. Prema tome, zagrejana površina je prisilno
blokirana, što se iskazuje izbočavanjem zagrejane površine. Stepen izbočavanja je obično mali, ali takav da
može da se uoči golim okom. Kada lokalizovana površina dostigne crveno usijanje, na 870 do 980°C, grejanje se
prekida da bi se ograničilo blokiranje željene površine. Ponekad dalje krivljenje može da se pojavi u
neželjenom pravcu u toj tački elementa, ali se to može za trenutak zanemariti. Posle hlađenja zagrejanja
površina se skuplja, kao što se očekuje.
Kako se zbog zagrevanja blokiranje ne oslobađa ravnomerno posle hlađenja, javlja se skupljanje koje teži da
povuče okolni metal naviše. Tako će pomeranje elementa u ovom pravcu biti veće od pomeranja u suprotnom,
neželjenom pravcu pri zagrevanju. Ovaj je efekt još više izražen ako je blokirana površina kaljena kratko posle
zagrevanja. Očigledno, konačni rezultat ovog izlaganja temperaturi je dobijeno smišljeno skupljanje. Ako je
količina metala u lokalizovano zagrejanoj površini dobro procenjena, ili ako je broj tačaka koje se zagrevaju radi
skupljanja dobro utvrđen, ukupno skupljanje će obzbediti kontrolisano krivljenje. Ovo pomeranje može da
ispravi krivljenje do koga je došlo ranije, pri zavarivanju, ili zbog nekog neočekivanog mehaničkog
uticaja. Smišljeno, kontrolisano skupljanje može da se koristi umesto presovanja da se savije ili oblikuje neki
element. U mnogo slučajeva, gasnim gorionikom se može postići bolje ispravljanje ili savijanje velikih preseka
metala nego na vrlo velikoj presi.
Kada se termičko ispravljanje primenjuje na zavarene spojeve položaj i oblik lokalizovanog
zagrevanja su važni u određivanju konačnog pomeranja na elementu ili na čitavoj konstrukciji. Veština u
ispravljanju ili savijanju se može postići kroz praksu. Jedino opšte pravilo za izvođenje ove operacije je, da se
ponovo istakne, zagrejana strana postaje kraća strana. Tehnika ispravljanja lučno povijene I grede je opisana
na slici 20. Ova operacija moše da se koristi za ispravljanje punih štapova, cevi i ploča. Izvijanje ploče može
da se otkloni zagrevanjem lokalizovane površine u sredini iskrivljenog panela. Ivice ili okolni metal moraju
ostati hladni (koristiti vodu ako je potrebno) i bolje je da su učvršćene. Posle hlađenja, centralno
lokalizovano područje se skuplja i povlači ploču da se poravna. Temeljne studije krivljenja i skupljanja su
izvedene pomoću lokalizovanog zagrevanja sa ciljem da se poboljša ovaj postupak ispravljanja elemenata, ili
čak da se po želji prilagodi oblik. U tim studijama je zagrevanje u više tačaka upoređeno za zagrevanja duž
linije. Metalurški je interesantno napomenuti da zagrevanjem više tačaka prethodno postojeće krivljenje
može da se otpusti narednim zagrevanjem tačaka i da će rezultujuće skupljanje ili krivljenje biti manje od
očekivanog. I dok se znatni napori ulažu da se dobiju kvantitativni podaci za izvođenje termičkog skupljanja,
tehnika ispravljanja ili oblikovanja čeličnih ploča, šipki, konstrukcijskih oblika ili zavarenih spojeva, ostaje u
granicama veštine.

15
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

16
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

MERENJE ZAOSTALIH NAPONA

Imajući u vidu značaj zaostalih napona, ne treba da iznenađuje činjenica da postoji stalan interes u
usavršavanju postojećih i razvoju novih metoda za njihovo merenje. U današnje vreme se u oblasti
eksperimentalnih i teorijskih analiza zaostalih napona koriste usavršene metode merenja, tako da je u
praktično svim slučajevima omogućeno njihovo određivanje.
Tokom poslednjih decenija, razvijene su mnogobrojne kvantitativne i kvalitativne metode za detekciju i
određivanje nivoa zaostalih napona. Generalno ove metode možemo podeliti na destruktivne i nedestruktivne.
Prva serija metoda (destruktivne-mehaničke metode) se zasniva na poremećaju stanja ravnoteže zaostalih
napona (relaksacija zaostalih napona), isecanjem mehaničkih komponenti, mašinskom obradom ili uklanjanju
određenog sloja. Preraspodela unutrašnjih napona, koja sledi nakon isecanja, vodi nas ka intenzitetu lokalnih
naprezanja, koja se mere u cilju određivanja polja zaostalih napona. Nivo zaostalih napona se određuje
pomoću izmerenih vrednosti naprezanja koristeći teoriju elastičnosti (analitičko tumačenje, odnosno
proračunom konačnim elementima). U suštini ove metode se zasnivaju na osnovu makroskopskih deformacija
koje se oslobađaju pri uklanjanju materijala iz zona u kojima su prisutni zaostali naponi. Ovim tehnikama
možemo oređivati jedino makro-zaostale napone.

Najčešće korišćene metode su:

 Metoda sečenja traka;

 Metoda kružnog žleba;
 Metoda bušenja rupe.

Druga serija metoda se zasniva na odnosu uticaja zaostalih napona na fizičke parametre i parametre
kristalne rešetke. Najrazvijenije metode su:

 Metoda difrakcije X-zraka;

 Metoda neutronske difrakcije (ove dve metode se zasnivaju na merenju odstojanja ravni kristalne
rešetke, odnosno, raspodele zaostalih deformacija kristalne rešetke);.
 Ultrazvučne metode;
 Magnetne metode (ove dve metode se zasnivaju na uticaj zaostalih napona na različita fizička
svojstva materijala) i
 Numeričke analize (simulacije).

U Tabeli 1. dat je prikaz svih metoda za odrađivanje zaostalih napona

17
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Tabela 1. Prikaz metoda za određivanje zaostalih napona

Metode Vrsta napona koji

Princip merenja Karakter metode
određivanja se određuje
zaostalih napona Makroskopska
Mehaničke 1. vrsta destruktivna
površinska deformacija
Homogena
Difrakcija Х-zraka deformacija 1. + 2. vrsta nedestruktivna
(površinska)
rešetke
Homogena
Difrakcija neutrona deformacija 1. + 2. +3. vrsta nedestruktivna
rešetke,
Bragov
Ultrazvučna zakon
Birefringe efekat 1. + 2. +3. vrsta nedestruktivna
Barkhausen i efekat
Magnetna magnetno elastične 1. + 2. +3. vrsta nedestruktivna
emisije

Kao što je predviđeno, zaostali naponi paralelni sučeonom spoju u sredini su zatezni i bliski naponu tečenja.
Oni su mereni "metodom isecanja", koja je ilustrovana na slici 21.

Slika 21. Postupak isecanja materijala za merenje napona skupljanja u V spoju

Jednaki kvadrati su označeni na površini ploče posle zavarivanja. Merne oznake (mali krugovi) su precizno
utisnuti sa poznatim rastojanjem počev od ugla svakog kvadrata. Par mernih oznaka

18
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

na svakom kvadratu je upravan na zavareni spoj, drugi par je paralelan spoju. Kvadrati se isecaju iz ploče posle
zavarivanja. Ako se rastojanje paralelno šavu poveća posle isecanja, čelik u kvadratu je izložen pritisnom
naponu skupljanja paralelno šavu; ako se smanji, čelik je izložen zateznom naponu skupljanja paralelno šavu.
Promena dužine je prevedena u napon. Otpuštanje napona skupljanja isecanjem se iskazuje krivljenjem.
Iza uske blokirane zone napon se brzo smanjuje do nule i prelazi u pritisni sa udaljavanjem od šava. Brza
promena od zatezanja na pritisak upućuje na gradijent napona, recimo 20 MPa po mm. Čak i u slučaju vrlo
izraženog gradijenta, npr. 7 GPa po mm, njegov je uticaj manji nego što se moglo očekivati, zato što se promene
napona odigravaju na nivou jednog zrna, koje lokalno može da se plastično deformiše. Zatezni napona
paralelan šavu se smanjuje do nule na ivici ploče upravnoj na šav, jer atomi na samoj ivici ploče ne mogu
da se opterete u pravcu ivice normalne na ploču, koja je u kontaktu sa vazduhom. Zaostali naponi pod
pravim uglom u odnosu na šav su najveći u šavu. Područja nešto dalja od šava su manje napregnuta upravno na
šav nego područja bliže šavu. U sredini ploče naponi skupljanja pod pravim uglom na šav su zatezni; ivice
su pod pritisnim naponom da bi se održala ravnoteža. Uvek je dobro da su na ivici pritisni naponi u bilo kom
delu, jer su ivice najosetljivije područje na uticaj zareza. Postupak povratnim hodom (stepen unazad) ili česta i
duga mesta prekida zbog promene elektroda mogu da promene raspodelu bez spoljneg uklještenja pri zavarivanju.

Magnetna metoda

U proteklih 25 godina uočava se intenzivan razvoj i proizvodnja uređaja, zasnovanih na različitim fizičkim
principima, za merenje zaostalih napona sve tri vrste. Posebno mesto pripada razvoju metoda bez razaranja koje
koriste ultrazvučne i magnetne karakteristike, kao meru za određivanje zaostalih napona koji su prisutni u
površinskom sloju materijala. Primena portabl magnetnih uređaja za određivanje zaostalih napona je posebno
interesantna zbog jednostavnosti rukovanja, brzine merenja, relativno pouzdanih rezultata, kao i mogućnosti
merenja na manje dostupnim mestima, uz ograničenje da mogu da se koriste samo u slučaju feromagnetnih
materijala.

Slika 22. Uređaj za određivanje nivoa napona posredstvom amplitude Barkhauzenovog šuma, a preko
jačine magnetnog polja

19
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Prilikom merenja teško merljivih veličina kao što su zaostali naponi veliku ulogu igra i pravilna kalibracija
uređaja. Kalibracija uređaja za ispitivanje zaostalih napona magnetnom metodom prikazana je na slici 23.

Slika 23. Kalibracija uređaja za ispitivanje magnetnom metodom

Numeričke metode

Mada je jedini stvarni način određivanja zaostalih napona pomoću eksperimentalnih metoda, numeričke
analize su neophodne, naročito pri predviđanju karaktera i raspodele zaostalih napona, u zavisnosti od uticaja
pojedinih promenljivih parametara. Poznato je da su metode predviđanja zaostalih napona prvog reda
numeričkim proračunima mnogobrojne i već u širokoj upotrebi, pri čemu je postignut visok stepen
usaglašenosti sa eksperimentalnim podacima. Međutim, to nažalost nije slučaj sa zaostalim naponima koji se
javljaju na finijoj skali kao što su zaostali naponi III reda, pre svega zato što deterministički opis tela nije
moguć. Stoga se primenjuju mikromehanički modeli u kojima se kombinuje statistički pristup za opis
haotične nehomogenosti materijala i mehanička analiza interakcije između konstituenata koji čine
nehomogenost.
Numeričkom simulacijom možemo približno predvideti pojavu, raspodelu, intenzitet i karakter zaostalih
napona. Možemo simulirati proizvodne, montažne i radne uslove nekog mašinskog dela, tako da
optimizujemo procese i da na kraju gotov mašinski deo ili sklop, bude maksimalno oslobođen zaostalih napona.
Međutim da bi smo dobili pravu naponsku sliku, moramo obratiti veliku pažnju na ogroman broj ograničenja,
kako bi tačnost numeričke metode pokazivala poklapanje sa realnim stanjem zaostalih napona. Na slici 24. dat
je uporedni prikaz raspodele i nivoa zaostalih napona kod ekstrudiranog profila aluminijuma, određenih
nomeričkom simulaciom i difrakcijom neutrona, kao jednoj od najpouzdanijih metoda.

20
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 24. Raspodela i nivoi zaostalih napona na primeru ekstrudiranog profila aluminijuma

Kako svi zavareni spojevi imaju sistem unutrašnjih zateznih i pritisnih napona koji se uravnotežavaju, može
izgledati logično da se spoljne opterećenje sabere sa zaostalim naponom istog znaka tako da se brzo dođe do
preopterećenja u nekoj tački. To se ne dešava jer se sistem uravnotežava. Zbog toga spoljne zatezno opterećenje
ne može da se doda zaostalom zateznom naponu sve dok se ne prekorači ravnoteža sa pritisnim naponima.
Veličina zaostalih napona se ne smanjuje sa vremenom. Ako je u eksploataciji zavareni spoj izložen uslovima
opterećenja koji dovode do male plastične deformacije u najviše napregnutom području, vršni napon u tom
području će biti smanjen. Ustvari, često se preporučuje kao povoljna obrada zavarenih spojeva da se izlože
malom preopterećenju kada su na prilično visokoj temperaturi (iznad bilo kog područja prelaza žilavosti). Na
primer, posuda pod pritiskom može da se napuni toplom vodom i izloži hidrostatičkom pritisku. Na taj način će
veličina vršnog zaostalog napona na mestu koncentracije napona biti smanjena dok je čelik još uvek žilav i
u stanju je da plastičnom deformacijom oslobodi koncentraciju napona. Podeljena su mišljenja o štetnosti
zaostalih napona. Zadovoljavajuće osobine mnogih zavarenih spojeva (koji imaju i zaostale napone)
opravdavaju stav da uravnoteženi zaostali napon nema štetan uticaj na nosivost statički opterećenog zavarenog
spoja. Sa druge strane, ispitivanje stubova, u vidu nosača širokih prirubnica, H profila i kutijastih nosača
pokazuju da zavareni stubovi imaju nešto nižu čvrstoću od valjanih stubova. Pretpostavlja se da zaostali naponi
u zavarenim stubovima doprinose izvesnoj razlici u čvrstoći. Ovaj uticaj zaostalih napona je proporcionalno
manji kada je viša čvrstoća čelika od koga je stub izrađen.
Uticaj zaostalih napona zavarenih spojeva pri udarnom i cikličnom opterećenju još nije dovoljno proučen.

21
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

PRIMERI
Primer 1.
U slučaju reparaturnog navarivanja na ploču, zagrejana oblast ispod šava će se širiti, dok će okolni hladan
metal to širenje sprečavati. Stoga je oblast ispod šava napregnuta na pritisak, koji generiše okolni hladan metal
napregnut na zatezanje, sprečavajući njeno širenje, Slika 25.

Slika 25. Naprezanja u toku procesa navarivanja

Nakon hlađenja zavarenog spoja, zona metal šava i zona neposredno ispod njega teže da se zategnu, što
onemogućava preostali okolni metal. Ovo u zonama šava i neposredno ispod njega generiše povoljne pritisne
zaostale napone, Slika 26.

Slika 26. Naprezanja nakon procesa navarivanja

22
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Simulacija generisanih zaostalih napona nakon izvedenog reparaturnog zavarivanja/navarivanja može da nam
pomogne u odabiru najoptimalnijih parametara zavarivanja, sa strane minimalnog generisanja zaostalih
napona, a u cilju izbegavanja naknadnih skupih postupaka relaksacije zaostalih napona. Treba uočiti plavu
zonu sa povoljnim pritisnim naponima ispod navara, Slika 27.

Slika 27. Simulacija generisanih zaostalih napona nakon procesa navarivanja

Proces zavarivanja za sobom ostavlja naponsko stanje unutar materijala. Ovi naponi su posledica kontrakcije
(skupljanja) očvršćenog metala šava, veće nego što susedni osnovni materijali to mogu da ograniče.
Da bi razumeli nivo (količinu) zaostalih napona, podelićemo zavareni spoj u 3 trake, jednakih dimenzija po
celoj debljini materijala, Slika 28.

S2 S1 S2

Slika 28.

Kako se metal šava hladi i očvršćava, centralna traka teži da se skupi. Intenzitet ove deformacije jednak je:
= ∙∆ Gde su:
– коефицијент термичког ширења
∆Т – Razlika temperatura

Deformacije generisane u hladnijem osnovnom materijalu 2 , sa obe strane metala šava će sputavati 1 ,
odnosno:

2 = 1+ ∙∆

23
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Što grafički možemo predstaviti kao na Slici 29.

Slika 29. Prikaz deformacija i metalu šava i osnovim materijalima

24
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

25
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

Slika 30: Trajne (plastične) deformacije kod zavarenih konstrukcija

Sami zaostali naponi su retko uzrok otkazu i gubitku radne sposobnosti usled plastičog deformisanja, ali i te
kako utiču na otkaz usled krtog loma, generisanje prslina od naponske korozije, pojavu zamora.

Primer 2.
Usled velikog intenziteta zaostalih napona generisanih verovatno i tokom izrade materijala i tokom montaže
sklopa stajnog trapa aviona, a prilikom zamene starog stajnog trapa novim, došlo je do razaranja novog
stajnog trapa već na stajanci, od opterećenja jedino usled težine aviona koji još nije poleteo sa novim stajnim
trapom, Slika 31.

Slika 31: Havarija stajnog trapa aviona usled generisanih zaostalih napona

26
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

ISKORIŠĆENJE ZAOSTALIH NAPONA

Savremena nauka u svim oblastima tehničkih nauka iskoristila je svojstva i ponašanje zaostalih napona i te
osobine uključila u konstrukcije svojih proizvoda.

Slika 32. Korišćenje generisanih povoljnih pritisnih napona u građevinarstvu

27
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.3 Zaostali naponi i deformacije od zavarivanja

LITERATURA

1. Z. Stamenić, Skripte za predavanje, Mašinski fakultet Beograd

2. A. Sedmak i ostali, Mašinski materijali II deo, Mašinski fakultet Beograd, 2000.
3. V Šijački – Žeravčić i ostali, Priručnik za mašinske materijale, Mašinski fakultet Beograd, 1996.
4. W. Galvery, F. Marlow, Welding Essentials - Questions and Answers, 2007.
5. S. Kou, Welding Metallurgy, second edition, 2003.
6. ISO 2553: 1992, Welded, brazed and soldered joints – Symbolic representation on drawings.
7. E. Linnert, Welding Metallurgy, Vol.1, AWS, 1997.
8. D Geary, Welding, 2000.
9. R. Finch, Welder`s Handbook, 2007.
10. D. Buđevac, Z. Marković, D. dukić, D. Tošić, Metalne konstrukcije, Osnove
proračuna I konstruisanja, Građevinska knjiga, Beograd, 2007.
11. J. Tušek, Tehnika spajanja, Univerza u Ljubljani, Fakulteta za strojništvo, Ljubljana, 2006.
12. J. Rigler, Varjene konstrukcije, Univerza u Ljubljani, Fakulteta za strojništvo,
Ljubljana, 1989.
13. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

28