RUČNO ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE (REL ZAVARIVANJE)

Ručno elektrolučno zavarivanje je zavarivanje sa obloženom elektrodom. Za topljenje

osnovnog i dodatnog materijala koristi se toplota električnog luka. Da bi došlo do zavarivanja
mora da se uspostavi električni luk između vrha osnovnog i dodatnog materijala. Dalje
zavarivanje se omogućuje konstantnim kretanjem vrha elektrode od strane zavarivača u
pravcu zavarivanja, pri čemi se mora održavati potrebna dužina električnog luka. Za
zavarivanje se koriste elektrode sa različitim vrstama obloge, razlikuju se rutilna, celulozna i
bazična obloga.
Rutilna obloga daje lijep izgled šava i dobre mehaničke osobine. Celulozna obloga je
pogodna za sve položaje zavarivanja, koristi se za korjeni zavar cevovoda i prisutan je visok
sadržaj vodonika. Sa druge strane bazična obloga ima nizak sadržaj vodonika, obezbeđuje
dobre mehaničke osobine, pogotovo žilavost.
U zavisnosti od vrste obloge bira se vrsta struje za zavarivanje. U slučaju rutilne ili celulozne
obloge najčešće se koristi jednosmijerna struja direktne polarnosti ili naizmenična struja, dok
se jednosmijerna struja indirektne (obrnute) polarnosti koristi za bazičnu oblogu. Nakon
zavarivanja dolazi do obrazovanja zaštitne troske koja usporava hlađenje metala šava i vrši
njegovu zaštitu od spoljašnje atmosfere, legiranje i dezoksidaciju metala šava. Uklanjanje
troske se vrši specijalnim čekićem.
Za uspostavljanje električnog luka koriste se dve tehnike, prva je dodrom i odmicanjem a
druga je povlačenjem elektrode.
Prekidanje električnog luka može se izvesti podizanjem elektrode međutim to dovodi do
nastanka greške u šavu. Stoga je uvek bolja varijanta za prekidanje električnog luka
povlačenje elektrode unazad.Obraćanje pažnje na pet osnovnih elemenata pri
zavarivanju obloženom elektrodom:
 podešavanje struje,
 dužina luka,
 ugao elektrode,
 manipulacija elektrode i
 brzina zavarivanja
Ovi elementi mogu značajno poboljšati rezultate zavarivanja.. Mnogim ljudima,
posebno onima koji su novi u tome ili se ne bave zavarivanjem svaki dan, postupak
zavarivanja obloženom elektrodom je jedan od težih procesa za savladavanje.
Priprema matrijala za zavarivanje
Dok je ovaj proces najfleksibilniji što se tiče same čistoće materijala, ne treba ga koristiti kao
izgovor za izbjegavanje pravilne pripreme materijala pre samog početka procesa zavarivanja.
Koristiti četku ili izbrusiti dio koji se zavaruje, a koji je prekriven prljavštinom, hrđom, ili
prašinom. Ukoliko se ne uradi pravilna priprema dijela koji se zavaruje vjerovatno je da se
neće dobiti dobar zavareni spoj. Nečisti uslovi mogu dovesti do pojave poroznosti, nedostatka
stapanja i uvarivanja, loma samog materijala. Potrebno je takođe proveriti da li imate čisto
mjesto za radne kleme, kao i dobar električni priključak. Prilikom zavarivanja treba zauzeti
poziciju takvu da zavarivač ima dobar pogled na metalno kupatilo. Zavarivač treba da
zauzme položaj koji omogućava udobno zavarivanje i manipulaciju elektrode.
Podešavanje jačine struje.
Potrebno je podesiti aparat u DC (pozitivan ili negativan) ili AC režim u zavisnosti od odabira
elektrode. Uverite se da je uređaj pravilno podešen za vašu aplikaciju, pravilna amperaža
prvenstveno zavisi od od prečnika i vrste elektrode koja je izabrana. Proizvođač elektroda
obično ukazuje na odgovarajuće opsege. Izaberite svoju amperažu na osnovu prečnika
elektrode (opšte pravilo je 1 amper za svaki 0,025 mm prečnik elektrode), položaj
zavarivanja i vizuelni pregled završenog zavarenog spoja.

PARAMETRI ZAVARIVANJA:
1
Kvalitet zavarenog spoja dobijenog zavarivanjem REL zavisi od sledećih parametara:

 Jačine, vrste i polariteta struje

 dužine električnog luka
 brzine zavarivanja
 nagiba elektrode
 poprečnog kretanja elektrode
 uspostavljanja i prekidanja električnog luka
 položaja zavarivanja

IZBOR TIPA I DIMENZIJE ELEKTRODE

Izbor tipa elektrode vrši se na osnovu osobina osnovnog materijala i zadatih osobina
zavarenog spoja. Kod zavarivanja nelegiranih čelika tip obloge elektrode odabira se prema
mehaničkim osobinama osnovnog materijala. To znači da zavar mora biti veće ili jednake
zatezne čvrstoće, izduženja i žilavosti u odnosu na osnovni materijal. Treba imati na umu da
što je sadržaj Mn-oksida u oblozi veći, mogućnost pojave pukotina je manja i obrnuto.
Kod zavarivanja niskolegiranih čelika, pri izboru elektrode treba voditi računa i o mehaničkim
osobinama i o sastavu osnovnog materijala. Ako se npr. zavaruje čelik koji je otporan na
visoke temperature, onda elektroda topljenjem mora dati metal koji će biti legiran tim
elementima u istoj ili većoj količini.
Pri zavarivanju niskolegiranih i nelegiranih čelika može se odabrati elektroda koja će
topljenjem dati metal čvrtoće čelika manje čavrstoće, ali bolje žilavosti i izduženja.
Pri zavarivanju visokolegiranih čelika izbor elektrode se vrši uglavnom na osnovu hemijskog
sastava osnovnog materijala. Trebalo bi da odabrana elektroda ima veći ili isti sadržaj
legirajućih elemenata nego osnovni materijal.
Dimenzija elektrode odabira se na osnovu debljine osnovnog materijala, tipa spoja i položaja
zavarivanja
ELEKTRIČNI LUK
Električni luk je stabilno električno pražnjenje (usmereno kretanje elektrona) kroz
jonizovani vazduh ili gas. Da bi vazduh bio jonizovan u njemu moraju da postoje elektroni i
joni, koji svojim usmerenim kretanjem obezbeđuju protok električne struje. Elektroni i joni u
vazduhu nastaju kao posledica procesa koji se odvija pri uspostavljanju električnog luka. Ovaj
proces može da se objasni u osnovnim crtama na primeru uspostavljanja luka kratkim spojem,
što se koristi kod REL postupka Zbog mikroskopskih neravnina na dodirnim površinama,
kontakt i protok struje se uspostavlja na veoma maloj površini, gustina struje je veoma velika,
pa se dodatni i osnovni materijal tope gotovo trenutno, a delimično i isparavaju. Dejstvom
jakog električnog polja, stvorenog naponom praznog hoda (uključen izvor struje, ali
strujno kolo još nije uspostavljeno), atomi metalnih para gube elektrone koje privlači
pozitivna elektroda (anoda), dok preostali deo atoma (pozitivni jon) privlači katoda, sl.
5.2. Istovremeno mehanizmom termičke jonizacije katoda počinje da emituje elektrone,
koji se kreću velikom brzinom (104 cm/s) prema anodi. Pri kretanju elektroni se
sudaraju sa okolnim atomima i molekulima, stvarajući tako nove elektro-ne i jone, čije
usmereno kretanje održava električni luk. U međuvremenu elektroda se odmiče na
pogodno rastojanje, proces uspostavljanja luka je završen i postignuto je stabilno stanje u
strujnom kolu koje čine izvor struje, elektroda, luk i osnovni metal. Pri tom temperatura u
električnom luku dostiže (kod E postupka) 6000°C, odnosno oko 4200°C (na anodi) i 3600°C
(na katodi), što obezbeđuje efikasno topljenje osnovnog i dodatnog metala. Da bi se ostvarila
jonizacija vazduha potrebno je utrošiti određenu energiju, koja je za različite materijale
određena tzv. potencijalom jonizacije,. Potencijal jonizacije je najniži za zemnoalkalne

2
metale, a najviši kod gasova kao što je azot . Zbog niskog potencijala jonizacije zemnoalkalni
metali se dodaju oblozi elektrode da bi stabilizovali električni luk kod E postupka.

PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ELEKTRIČNI LUK

Mehanizam prenosa dodatnog metala kroz električni luk je vrlo komplikovan i još uvek nerazjašnjen u
potpunosti, ali se zna da uključuje sledeće bitne pojave: gravitaciju, površinski napon, magnetno polje
oko luka, pritisak od strujanja gasova, pritisak plazme i eksploziju gasova.
Gravitacija uvek djeluje nadole, što znači da, osim u horizontalnom položaju, ometa proces prenosa
dodatnog metala. Površinski napon u početnoj fazi teži da stvori kapljicu sfernog oblika i
sprečava njeno odvajanje od elektrode, a kada se kapljica odvoji i dođe u metalnu kupku
sprječava njeno razlijevanje, što pomaže zavarivanje u prinudnim položajima. Sila
površinskog napona zavisi od viskoziteta rastopljenog metala.
Prenos dodatnog metala se ostvaruje na razne načine, od kojih su najčešći prenos krupnim
kapima u kratkom spoju (sl. 5.7a), prenos krupnim kapima bez kratkog spoja (sl. 5.7b),
prenos sitnim kapima u mlazu (sl. 5.7c), i impulsni prenos (sl. 5.7d).

3
 TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA KOD REL POSTUPKA
Tehnologija zavarivanja obuhvata pripremu osnovnog materijala, izbor elektrode, izbor
parametara i tehniku zavarivanja. U pripremi osnovnog materijala najvažnije je oblikovanje
žlijeba, a ponekad je potrebno i čišćenje okolnih površina do metalnog sjaja. Pri izboru oblika
i dimenzija žlijeba, osim o debljini osnovnog materijala, treba da se vodi računa o
pristupačnosti korjenu, sprečavanju pojave prokapljina, deformacijama zavarenog spoja i što
manjem utrošku dodatnog materijala. Uticaj oblika žlijeba na masu šava je prikazan na sl.
5.19, gde se vidi da ne postoji jedinstveno rešenje za najmanju masu šava, već se za različite
debljine osnovnog materijala najmanja masa šava dobija različitim oblicima žlijeba. Riješenje
sa najmanjom masom šava je po pravilu i rešenje sa najmanjom deformacijom zavarenog
spoja, jer se unosi najmanje toplote. Pristupačnost korenu i sprečavanje pojave prokapljina
zahtevaju suprotne mere: u prvom slučaju razmak u korenu treba da bude što veći, a u drugom
slučaju što manji.

4
 Rubni šav je pogodan samo za limove tanje od 2 mm i priprema se savijanjem i stezanjem
ivica, "I" žleb je pogodan za limove debljine od 3 do 5 mm i priprema se ravnim odsecanjem
ivica, a "V" žleb je pogodan za limove debljine od 3 do 20 mm i priprema se zakošenjem
ivica, najčešće pod uglom 60°. Razmak u korenu treba da bude što veći da bi se omogućio
pristup elektrodi, ali je ograničen zahtevom za minimalnom potrošnjom dodatnog metala i što
manjim deformacijama zavarenog spoja. Za predmete većih debljina koristi se "Y" žleb, tj.
"V" žleb sa zatupljenjem u korenu, čime se smanjuje opasnost od prokapljina. S druge strane,
ovakvim oblikom žleba se povećava opasnost od uključaka troske u metalu šava, pa se po
pravilu "Y" žleb radi dvostrano, tako što se koren ižlebi, pa ponovo zavari sa druge strane.
Takođe, za predmete većih debljina se koristi "X" žleb, tj. dvostrani "V" žleb, čime se
smanjuju deformacije, posebno ugaone, koje se inače javljaju kod debljih i dužih limova sa
"V" žlebom. Osim toga, površina "X" žleba je bitno manja od odgovarajućeg "V" žleba, pa su
uštede dodatnog metala značajne. Osnovne preporuke za izbor oblika i dimenzija žlebova su
date u tab. 1.2, zajedno sa preporukama o primeni podložne pločice i/ili žlebljenju korenog
zavara.

Tehnika zavarivanja
Uspostavljanje električnog luka je osim dodirom i odmicanjem (sl. 5.26a), moguće i
povlačenjem vrha elektrode, uz prelazak na potrebno rastojanje (sl. 5.26b). Drugi način ima
prednost, jer se luk uspostavlja bez oštećenja obloge, a dužina luka se reguliše povećanjem, a
ne njegovim smanjenjem, što je daleko lakše.

5
Ugao elektrode.

Tehnike zavarivanja unapred (forehand) i unazad (backhand) daju različite rezultate.

Generalno, tehnika unazad daje bolju penetraciju i konveksniji oblik spoja. Tehnika unapred
daje ravniji oblik spoja, ali penetracija opada. Preveliki ugao pri zavarivanju unapred rezulira
većim rasprskavanjem i manjom penetracijom. Preveliki ugao kod zavarivanja unazad
usloviće konveksniji oblik šava, a može i rezultirati gasnim uključcima u spoju.

Slika 7: Ugao elektrode. Kada je

zavarivanje sa leva na desno,
držati elektrodu na 0-15° u odnosu
na pravac kretanja-backhand

6
tehnika.

Manipulacija elektrodama.

Svaki zavarivač manipuliše elektrodom drugačije. Potrebno je razvijati svoj stil posmatrajući
druge zavarivače, vežbajući i ističući koje tehnike daju najbolje rezultate. Potrebno je imati na
umu da materijali od 6 mm debljine pa i tanji ne zahtevaju manipulaciju elektrode jer će
metalno kupatilo biti šire nego što je to potrebno. U mnogim slučajevima ravna perla je sve
što je potrebno. Radi stvaranja šireg metalnog kupatila na debljim materijalima manipulišite
elektrodom sa jedne na drugu stranu stvarajući neprekidan niz.

Brzina zavarivanja.

Slika 9: Ukoliko se zavaruje previše sporo, proizvodi se širok šav u nedostatku

penetracije i javlja se mogućnost nalepljivanja.
 

Slika 10: Prevelika brzina zavarivanja takođe smanjuje penetraciju, pravi se uzak šav koji može
biti praćen nepotpunim stapanjem ili podsecanjem.

 Ovi saveti, zajedno sa praksom i strpljenjem vode Vas u pravom smijeru savladavanja REL
postupka zavarivanja obloženom elektrodom.

7
8