1.

10 TEHNIČKO ODRŽAVANJE MOTORA

1.10.1 UOPŠTENO O PRAVILNOSTI ODRŢAVANJA MOTORA

Motor sme opsluţivati samo uveţbana struĉna snaga, koja raspolaţe

redovnim struĉnim obrazovanjem.
Za vreme rada motora moţe se voditi radna knjiga u koju se unose
najvaţniji podaci i izvršeni radovi (npr. dnevni ĉasovi rada, odnosno opterećenje u
radu, potrošnja goriva, zamena ulja itd.).
Propisani radovi odrţavanja vrše se u pravilnim vremenskim razmacima.
Pri radu na motoru mora se obratiti paţnja na nezgode i zaštitu od poţara:
- zabranjeno je, bez potpuno iskljuĉenog elektriĉnog postrojenja
rastavljati ili skidati kontakte kablova,
- grejni delovi prilikom zamene smeju se montirati samo sa
odgovarajućim zaštitnim sredstvom,
- bez zaštite protiv prskanja vode kod zagrejane vode za hlaĊenja
(nadpritisak) ne sme se odvrnuti ni poklopac sistema za hlaĊenje niti slavina,
- u blizini goriva ne sme se upotrebljavati nikakav otvoren plamen,
- prilikom rada motora ne obavljaju se nikakvi radovi na usisnom sistemu,
- bez odvoĊenja izduvnih gasova ne sme se motor u zatvorenom prostoru
puštati u rad.
Posle izvršenja probe motora, od strane radnika, na motoru se kontroliše
da li su pritegnuti svi ureĊaji , da li su otklonjena druga strana tela i da li su svi
vijci propisno uredno zategnuti.
Leţajevi se moraju preispitati u ravnomernim vremenskim razmacima.
Ako voda za hlaĊenja motora nema mešavinu sredstva za zaštitu od zamrzavanja
ne sme temperatura motora pasti ispod 500C da ne bi eventualno usledilo
zamrzavanje i nastupila teška oštećenja.U sluĉaju da motor za duţe vreme stoji
van upotrebe, onda se voda za hlaĊenje ispušta, a obraĊene površine se na
odgovarajući naĉin zaštićuju od korozije.
Kod radova remonta i odrţavanja samo tada se smeju upotrebiti lako
zapaljiva sredstva kao rastvorna sredstva ili sredstva za ĉišćenje ako je potpuno
proveden postupak zaštite od poţara.

Isprobavanje motora
Tok ispitivanja motora sledi tako što se umesto normalnog motornog ulja
sme upotrebiti motorno ulje za zaštitu od korozije, da bi ono ostalo do prve
zamene ulja(500 km) u motoru sa eventualnim dosipanjem.
Sme se upotrebljavati iskljuĉivo ulje za ispitivanje odobreno od strane
proizvoĊaĉa motora. Motori se pri uhodavanju ne smeju potpuno opterećivati.
64
Ispitivanje vaţi kao završeno tek posle prvih 2000-3000 km.Za vreme ovog
procesa sme se voziti samo sa umanjenim opterećenjem (najveća dostignuta
brzina u dotiĉnom stepenu prenosa treba da bude 75% i ne sme se
prekoraĉiti).Posle ovog vremena isprobavanja motora sme se malo-pomalo
povećati opterećenje motora.
Pumpa za ubrizgavanje je takoĊe za vreme isprobavanja regulisana na
puno opterećenje i sa olovnom plombom zabravljena. Posle prvih 500 km mora se
zameniti ulje u motoru.
Uopšteno:
- dok motor ne postigne radnu temperaturu, on ne sme postizati najveće
opterećenje,
- tek posle dostizanja radne temperature prikladno je koristiti puno
opterećenje motora,
- za vreme voţnje treba koristiti uvek maksimalni obrtni moment, to znaĉi
da se izbegava prerano menjanje stepena prenosa u sledeći niţi stepen prenosa,
- motor daje svoj maksimalni obrtni moment kod pribliţno 1100 o/min i
potrošnja goriva motora je u tom podruĉju najpovoljnija.
Dakle, ekonomiĉnije je jedan uspon savladati sa punom snagom nego
niţim stepenom sa delimiĉnom snagom i maksimalnim brojem okretaja motora.
Dnevno stavljanje u pogon:
1.Motor: proveriti nivo ulja i po potrebi doliti
2.Hladnjak: proveriti slavinu i nivo vode
3.Rezervoar za gorivo: pre poĉetka rada prekontrolisati koliĉinu goriva, a
posle rada napuniti rezervoar za gorivo.
4. Taloţnik prvog preĉistaĉa goriva: pregledati i po potrebi oĉistiti.
5. Preĉistaĉ vazduha: obavezno oĉistiti umetak.
6. Podmazati tehniĉkom mašću predviĊene mazalice
7. Navrtke prednjih i zadnjih toĉkova, prednjeg mosta i spona pregledati,
po potrebi pritegnuti.
8. Gume: proveriti pritisak vazduha.
9. Proveriti ispravnost svih instrumenata.
Kontrola ulja u motoru. Pri kontrolisanju nivoa ulja u motoru vozilo
mora biti u horizontalnom poloţaju.Prilikom kontrole se izvuĉe merna šipka i
obriše(za brisanje se upotrebljava samo ĉista krpa, nikako vlaknasta). Nivo ulja se
moţe tada kontrolisati ponovnim stavljanjem merne šipke.
Nivo ulja mora biti imeĊu dve oznake na mernoj šipki:
gornja oznaka= dopušteni max nivo ulja
donja oznaka= dopušteni min nivo ulja.
Taĉna kontrola pretpostavlja da je ulje iz taloţnika pre toga ispraţnjeno.
To je sluĉaj kada je motor zaustavljen kod najmanjeg broja obrtaja.

65
 Kontrola nivoa sredstava za hlaĎenje. Za dosipanje se sme koristiti
samo destilisana ili preĉišćena voda. Kod niskih temperatura okoline(opasnost od
mraza) sme se pomešati voda samo sa poznatim sredstvom za zaštitu od mrţnjenja
u odnosu koji je dao proizvoĊaĉ. U uslovima hladnoće se moţe i hladnjak
zamrznuti posle startovanja(vod za kratku cirkulaciju), ako u sistemu za hlaĊenje
nema odgovarajućeg sredstva koje odgovara temperaturi okoline.
Kontrola zalihe goriva.Pre polaska se do vrha napuni rezervoar za
gorivo. Pri punjenju treba paziti da se u rezervoar sipa samo ĉisto
gorivo.Eventualne neĉistoće mogu dovesti do smetnje u radu i deluju štetno na
sistem za ubrizgavanje pa samim tim mogu izazvati troškove opravke. Kod
hladnoće (opasnost od smrzavanja) vodu u kućištu preĉistaĉa pumpe za gorivo
ĉesto kontrolisati i po potrebi prazniti.
Kontrola prečistača vazduha. Dnevno pre poĉetka dnevnog posla
bezuslovno kontrolisati sakupljaĉ prašine predpreĉistaĉa vazduha i indikator
zaprljanosti preĉistaĉa vazduha.
Kontrola motoru u radu. Motor u radu se kontroliše pomoću
odgovarajućih pokazivaĉa, odnosno u osnovi signalnih svetlosnih upozoravajućih
pokazivaĉa pritiska ulja i punjenja generatora struje. Sistem za napajanje gorivom
i usisni sistem se moraju ispitati na zaptivenost. Uputno je proveriti zaptivenost
takoĊe u mirujućem stanju motora. Iz predostoţnosti od smetnji sa teškim štetnim
posledicama mora se u svakom sluĉaju bdeti nad pokazivaĉem i svetlosnim
signalima za vreme rada motora. Mora se paziti na sve ostale okolnosti koje
utvrĊuju pogonsku sigurnost motora.
Stavljanje u pogon posle dužeg stajanja
Ako se motor duţe vremena nije koristio, onda treba pre startovanja
motora, proveriti sistem za podmazivanje. Motor pri normalnom poloţaju noţne
poluge gasa pomoću elektropokretaĉa okretati dok pokazivaĉ pritiska ulja ne
zasvetli (pri tome motor ne sme upaliti).
Manometar za pritisak ulja mora pokazivati najmanje 0,8 bara. U tom
sluĉaju se elektropokretaĉ sme opteretiti samo 10 sekundi i izmeĊu 2 startovanja
elektropokretaĉa uvek treba napraviti pauzu od najmanje 30 sekundi. Provera
sistema za podmazivanje motora se vrši na isti naĉin i posle svake zamene ulja .
Aktivnosti pre startovanja motora:
- elektriĉne ureĊaje motora staviti pod napon,
- signalne sijalice za napon (crveno) i pritisak ulja (zeleno) moraju
zasvetleti,
- menjaĉ staviti u prazan hod,
- pedalu kvaĉila , za svaki sluĉaj pritisnuti.
Startovanje motora. Pritiskom na startno dugme zavrteti motor bez
pritiskanja papuĉe gasa. Tek posle pokretanja motora sme se dati gas. Ĉim motor
upali startno dugme odmah treba osloboditi. Ne sme se ponovo startovati sve dok
66
je motor ili elektropokretaĉ u radu. Ako se nije uzubio zupĉanik ekektropokretaĉa
sa vencem zamajca pri pokušaju startovanja (udarac zuba na zub) mora se odmah
prestati sa startovanjem. Ako motor ne poĉne raditi, tj. za vreme okretanja nije
upalio onda se ne sme pokretaĉ stavljati u pokret više od 10 sekundi, inaĉe se
mogu baterije jako oslabiti. Dalje ukljuĉivanje elektropokretaĉa sme se pokušati
tek posle 30 sekundi.
Kod bezuspešnog pokušaja startovanja više od 5 do 6 pokušaja ne treba
više pokušavati, tada se ne moţe raĉunati sa prekomernim grejanjem
elektropokretaĉa, nego mora doći do praţnjenja baterija.
U sluĉaju da motor obavi nekoliko paljenja odnosno da motor postigne
broj obrtaja tada se moţe bez pauze do 1. minuta jako startovati. Ako motor sam
dalje radi ekektropokretaĉ je iskljuĉen.Posle puštanja motora u rad treba da se
crveno i zeleno svetlo signala ugasi. Ugašeno crveno svetlo pokazuje da
elektrogenerator daje struju punjenja. Ugašeno zeleno svetlo upozorava na to da
je podmazivanje motora u redu. Ako nije dovoljan pritisak ulja/signalne sijalice
nisu ugašene, manometar pritiska ulja pokazuje manje od 0,8 bara/, mora se motor
odmah zaustaviti. Motor se sme pustiti u rad sa povećanim brojem obrtaja na
praznom hodu samo tako dugo dok u sistemu za podmazivanje ne postigne svoju
propisanu najmanju vrednost. Tada se mora vozilom bez odlaganja krenuti. Motor
bez opterećenja najteţe dostiţe svoju radnu temperaturu.Do postizanja radne
temperature treba koristiti manji stepen prenosa. Dugi rad motora na prazno,
naroĉito ako je motor hladan, se bezuslovno izbegava, tu inaĉe kod motorskog
sagorevanja usled korozije nastupa uvećano habanje.
Zaustavljanje motora. Posle velikog opterećenja treba da motor kratko
vreme, oko 5 minuta, radi na praznom hodu da bi se temperatura izjednaĉila.
Periodično održavanje.
Izuzev dnevnog odrţavanja motora, moraju se briţljivo posmatrati za
vreme rada motora odgovarajući pokazivaĉi sredstava pritiska ulja podmazivanja,
temperature rashladne vode, kao i signali ugraĊenih davaĉa smetnji. Pri
odstupanju od propisanih vrednosti, ako alarmni ureĊaji pokazuju neku smetnju,
motor se odmah mora zaustaviti. Tek posle uklanjanja smetnje, motor se sme
ponovo ukljuĉiti. Abnormalne promene na nivou šuma ili nivou teĉnosti upućuju
isto tako na smetnje. Propust radnje odrţavanja i uhodavanja za vreme vremena
garancije ima za posledicu oduzimanje garancije. Periodiĉni propisi odrţavanja
odnose se na normalne pogonske uslove, pod ovim uslovima (kod odstupanja od
normalnih pogonskih uslova) treba da se radovi odrţavanja vrše redovno. U
zavisnosti od pogonskih uslova moraju se sprovesti sledeća dnevna odnosno
sedmiĉna ispitivanja:
- proveriti da li je otvor za odvo|enje vode na pumpi otvorena,
- proveriti sitasti preĉistaĉ na predpreĉistaĉu vazduha i na kapi za zaštitu
od vode, odnosno sakupljaĉ prašine na predpreĉistaĉu vazduha
67
1.10.2 NEISPRAVNOSTI I OPRAVKE POKRETNIH DELOVA
MOTORA

Neispravnosti i opravke kolenastog vratila. Na kolenastom vratilu

mogu nastupiti sledeće neispravnosti[36]:
1. Oštećenja i ovalizacija glavnih rukavaca mogu da nastanu usled istrošenja ili
upadanjem nekog ĉvrstog delića izmeĊu rukavca i leţaja (nedovoljno
preĉišćeno ulje za podmazivanje). Merenje se obavlja mikrometrom da bi se
rukavci potom izbrusili i leţaji pripremili za novu dimenziju rukavca.
2. Iskrivljeno kolenasto vratilo, tj. osa kolenastog vratila nije više prava linija, pa
je potrebna provera radijalnog bacanja kolenastog vratila izmeĊu šiljaka
struga, a meri se komparaterom. Potrebno je da udubljenja za šiljke budu
neoštećena i koncentriĉna sa osom glavnih rukavaca. Zato se preporuĉuje da
se kolenasto vratilo postavi na prizme na ravnoj ploĉi kao što je prikazano na
sl. 1.35. Dozvoljeno bacanje propisuje proizvoĊaĉ motora, i ono iznosi od 0,03
do 0,09 mm. Ako je bacanje veće od propisanog, kolenasto vratilo treba staviti
pod presu i ispraviti. Za ispravljanje kolenastog vratila potrebna je velika sila,
pa ako nije moguće odmah, ispravljanje pokušati više puta.

S-stativ, P-prizma, M-komparator

Slika 1.35 Merenje radijalnog bacanja
3. Aksijalni zazor kolenastog vratila moţe da se pojavi ako doĊe do istrošenja
aksijalnih leţaja. Da bi se proverio aksijalni zazor kolenastog vratila potrebno
je potisnuti kolenasto vratilo napred, koliko god moţe da se pomeri, i pomoću
kontrolnih listića izmeriti zazor izmeĊu nalegajuće površine kolenastog vratila
i površine aksijalnog leţaja (sl.1.36).
Zavisno od preporuka proizvoĊaĉa motora aksijalni zazor se kreće od 0,05
do 0,29 mm.
4. Oštećenja leţaja kolenastog vratila primećuju se kontrolom leţaja tako što se
uoĉava:
 stvaranjem radijalnih riseva usled zaprljanosti ulja;

68
  izluĉivanje olova iz nalivenog metala (ako sadrţi olovo) i njegovo
taloţenje na površini leţaja ukazuje da su leţaji suviše pritegnuti (mali
radijalni zazor), da kolenasto vratilo više „baca“ ili da podmazivanje nije
dobro. UgraĊeno kolenasto vratilo treba sa lakoćom da se obrće;
 sjajna mesta na površini leţaja pokazuju da je na tim mestima u leţaju
nedostatak uljnog filma, tj. podmazivanje nije dobro;
 preterano zagrevanje leţaja moţe se poznati po boji njegovih polutki.

Slika 1.36 Merenje aksijalnog zazora kolenastog vratila i ugradnja šolje leţaja

Pri jaĉem zagrevanju moţe se desiti da se leţaji, naroĉito oni izliveni od

belog metala, istope, što se primećuje po lupanju motora. U ovim sluĉajevima se
leţaji ili obrade ili zamene novim.
Neispravnosti i opravke klipnjače. Na klipnjaĉi mogu nastupiti sledeće
neispravnosti[36]:
1. Topljenje ležaja usled pregrevanja. Pregrevanje leţaja moţe da nastane
usled nedostatka ulja u karteru, ili ako je neki od dovodnih kanala zapušen pa
ulje ne moţe da doĊe do leţaja, ili bilo koji drugi uzrok ako ulje ne obavi
svoju ulogu i podmaţe leţaj. Najlakša provera da se vidi da li se neki leţaj
istopio, je kontrola ulja sa dna kartera. Ulje se protrlja meĊu prstima i ako se
naiĊe na svetlucava zrnca, to je znak da se neki od leţaja pregreva. Ako se
pojavi veća koliĉina ovih zrnaca znaĉi da se neki leţaj istopio. Istopljeni leţaj
se uoĉava po lupanju pri radu, naroĉito na manjem broju obrtaja, i to kad se
motor naglo rastereti.
2. Savijena klipnjača. Do savijanja klipnjaĉe moţe doći usled prirodnog
zamaranja materijala. To se uglavnom dešava većem broju klipnjaĉa istog
motora, pa ih treba zameniti novima, jer ispravljanje nema svrhe.

69
 Ako su sve klipnjaĉe na jednom motoru savijene razliĉito od prvog do
poslednjeg cilindra u nekom linearnom odnosu, onda su verovatno neispravno
postavljeni leţaji kolenastog vratila.
Ako se na nekoj od klipnjaĉa desi da doĊe do savijanja onda uzrok moţe
biti koso brušenje rukavca dotiĉne klipnjaĉe ili eventualno osovinica klipa nije
normalna na osu klipa. Da bi se ove greške otklonile mora se prvo izvršiti
merenje, da bi se izvršila pravilna obrada i zamena delova.
3. Uvijena klipnjača. Uzrok ove neispravnosti sliĉan je kao u prethodnom
objašnjenju, dakle uvijanje klipnjaĉe moţe da nastane usled: zamaranja
materijala, loše postavljenih leţaja kolenastog vratila, nepravilnog brušenja
rukavca kolenastog vratila ili od ukošene klipne osovinice.
4. Lom klipnjače. Lom moţe da nastane zbog: greške u materijalu klipnjaĉe,
greške naĉinjene pri sklapanju motora, zaribavanja klipa i dr. Ako se desi lom
klipnjaĉe neophodna je zamena novom.
Neispravnosti i opravke klipa. Klip je jedan od najopterećenijih delova
motornog mehanizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se
postavljaju, inaĉe moţe doći do zaribavanja. Osnovno je da se ostvari zazor
izmeĊu klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvoĊenje toplote
na zidove cilindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u ţlebovima klipnih
prstenova 260°C.
Ako ovi uslovi nisu ispunjeni dolazi do zaribavanja klipa, odnosno
lupanja pri radu, mada uzroci mogu biti veoma razliĉiti:
1. Veliko opterećenje još nerazraĊenog novog ili opravljenog motora.
Potrebno je da motor radi prema uputstvu poizvoĊaĉa sa ograniĉenim
opterećenjem odreĊeni broj sati, odnosno kilometara.
2. Slabo podmazivanje, usled nedostatka ulja, kvara na sistemu za
podmazivanje, zapušenih preĉistaĉa (vodova) i zaprljanog ulja.
3. Slabo hlaĊenje usled kvara na sistemu za hlaĊenje, otkazivanja pumpe za
vodu, termostata ili nedostatka vode.
4. Neispravnosti na ureĊaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz).
5. Nepravilna ugradnja klipa.
6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neispravnosti klipnih
prstenova, cilindara ili klipa, mada moţe da nastupi i zbog neispravnog
ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.
Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora izmeĊu klipa i
cilindra, merenjem ţlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja
klipna osovinica. Ako su ţlebovi istrošeni treba klip obraditi da primi prstenove
preko mere i takoĊe ako su ušice ovalizirane treba ih obraditi da prime osovinicu
preko mere.

70
 Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena novim onda je
neophodna i zamena klipa. Preporuĉuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se ne
vraćaju ponovo već da se postave novi.
Kada se vrši ugradnja klipova u motor mora se obratiti paţnja na sledeće:
 prilikom rada voditi raĉuna da se svaka neĉistoća otkloni, a naroĉito sa
površine klipa koje se dodiruju u cilindru,
 zazor izmeĊu klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama koje daje
proizvoĊaĉ. Razlikujemo dva zazora i to u predelu ţlebova na klipu i deo
voĊice klipa,
 zazor izmeĊu klipa i klipne osovinice mora biti u propisanim granicama
koje daje proizvoĊaĉ, što zavisi od naĉina osiguranja klipne osovinice,
 razlika u masama ne sme da prelazi dozvoljene granice (oko 20g po
motoru).
Zazor izmeĊu klipnih prstenova i ţlebova na klipu kreće se u granicama
od 0,02-0,04 mm.
Nepravilnosti i opravke na klipnim prstenovima (karikama). Ispravan
rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova.
Neispravnosti koje kod klipnih prstenova mogu nastupiti su sledeće:
1. Zaprljani (zapeĉeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra
omogućeno je prolaskom ulja izmeĊu ovih elemenata. Kada ulje dospe u
prostor za sagorevanje usled visoke temperature sagoreva i pretvara se u gar,
tako da se klipni prstenovi zapeku u ţlebovima, izgube neophodnu elastiĉnost
i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je
neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se moţe otkloniti ubrizgavanjem
male koliĉine petroleuma na klip pri ĉemu se ĉaĊ rastvara ili je potrebno
skinuti prstenove i ţlebove oĉistiti od ĉaĊi.
2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izmeĊu krajeva klipnih
prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor
omogućava prolazak gasova i zaptivanje nije dobro. Ako je zazor suviše mali,
pri zagrevanju prstena zev moţe sasvim da nestane i da se prsten zaglavi,
slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u
granicama od 0,1 – 0,6 mm (zavisno od proizvoĊaĉa). Ako je zazor suviše
mali moţe se povećati preciznim turpijanjem.
Merenje zazora (zeva) prstena treba obaviti pre nego što se prsten postavi
u ţljeb i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome će raditi (normalno na
osu cilindra). U sluĉaju gubitka elastiĉnosti prsten treba zameniti. Merenje se
obavlja pomoću ureĊaja za proveravanje napona prstena kao i preĉnika
prstena. Oštećenja pri ugradnji i izgradnji klipnih prstenova mogu da nastanu
usled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi raĉuna. Pomoću
specijalnih klešta treba obaviti onu operaciju, tako da razrezi pojedinih
prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji.
71
 Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu
nastupiti oštećenja ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći naĉin:
 obradom nalegajuće površine zamajca struganjem uz postizanje
odgovarajućeg kvaliteta obraĊene površine,
 zamenom zupĉastog venca zamajca pri ĉemu se mora voditi raĉuna da se
prethodno izvrši zagrevanje zupĉastog venca a zatim skidanje. Novi
zupĉasti venac se mora zagrejati i napresovati na zamajac. Posle toga treba
prokontrolisati aksijalno bacanje zupĉastog venca. Zupĉasti venac pre
puštanja u rad treba podmazati mašću.

1.10.3 NEISPRAVNOSTI I OPRAVKE NEPOKRETNIH

DELOVA MOTORA

Neispravnosti i opravke na cilindarskom bloku. S obzirom da su

cilindri i cilindarske košuljice (u sklopu cilindarskog bloka) najviše izloţeni
habanjima to je potrebno najpre ispitati uzroke neispravnosti cilindara i
cilindarskih košuljica, koji mogu biti veoma razliĉiti:
Habanje nastaje usled kretanja klipnih prstenova po površini košuljice.
Do povećanog habanja dolazi ako[36]:
 klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na zidove i ako nejednako
pritiskaju po obodu,
 ako su klipovi koso postavljeni ili klipnjaĉa iskrivljena,
 ako je nastupilo deformisanje bloka ili košuljice usled mehaniĉkih ili
termiĉkih uzroka,
 ako se upotrebljava ulje koje ne odgovara propisanom kvalitetu ili ne
pristiţe u dovoljnoj koliĉini,
 ako zbog lošeg hlaĊenja motor radi na povišenoj temperaturi.
Oštećenja od ĉestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina, pesak
i dr.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci, pesak od livenja i dr.) izazvaće
pojavu riseva zbog ĉega košuljica nije za dalju upotrebu.
Zamrzavanje vode u motoru moţe prouzrokovati deformaciju cilindra,
prskanje zidova cilindra ili spoljnih zidova bloka.
Korozija od kiselina koje se stvaraju sjedinjavanjem sagorelih gasova sa
vodenom parom, a naroĉito kad se ova para kondenzuje i nagriza metalne
površine.
Usled jaĉeg udara vozila u neki predmet mogu se oštetiti i cilindri.
Da bi se ustanovile neispravnosti moraju se izvršiti odreĊeni pregledi i
merenja cilindara. Najpre treba izvršiti paţljiv vizuelni pregled blokova cilindra,
odnosno košuljica. Pravo stanje dobićemo taĉnim merenjima uz pomoć preciznih

72
instrumenata, a u savremenim servisnim radionicama postoje i specijalni alati za
ovu svrhu.
Kada se izvrše merenja odreĊenih kota treba se odluĉiti za vrstu opravke,
ako je to moguće, ili zamenu novim delovima. Obrada unutrašnjosti cilindra
(bloka) moţe biti: brušenjem pomoću specijalne mašine, brušenjem mašinom za
unutrašnje brušenje i honovanjem pomoću naroĉitog ureĊaja sa brusevima.
U nekim sluĉajevima moguća je i regeneracija cilindra i košuljica i to
postupcima: hromovanje, metalizacija i opravka dubokih riseva i oštećenja.
Opravka samog cilindarskog bloka je moguća u nekim sluĉajevima
manjih ošteĉenja kao što su prskotine na bloku koje se mogu otkriti vizuelnim
pregledom ili probom na pritisak. Ove prskotine se mogu opraviti samo ako su na
spoljnim površinama bloka i ako ne doseţu do ravnih (spoljnih) površina, ako
nisu u neposrednoj blizini otvora kroz koje prolaze vijci za pritezanje bloka, i ako
prskotine nisu duge. Za opravku ovih oštećenja moţe se primeniti: lemljenje,
metalizacija, štitovanje, zavarivanje i dr. Zavarivanje bloka zahteva prethodno
zagrevanje bloka, jer moţe doći do unutrašnjih naprezanja i novih prskotina.
Posle opravke bloka treba izvršiti probu zaptivenosti.
Da bi se izbegle pojave neispravnosti na cilindarskim košuljicama i
cilindarskom bloku mora se u velikoj meri voditi raĉuna o pravilnom odrţavanju i
rukovanju motorom, jer neispravnosti uglavnom nastaju zbog nepaţnje pri
odrţavanju i rukovanju motorom. Svaka opravka ovih elemenata je veoma skupa,
pa je bolje voditi raĉuna o pravilnom rukovanju i odrţavanju nego se izlagati
velikim troškovima.
Neispravnosti i opravke cilindarske glave. Cilindarska glava je izloţena
razliĉitim naprezanjima, pa se zbog toga mora posvetiti posebna paţnja
odrţavanju motora. Neispravnosti koje mogu nastati na cilindarskoj glavi su:
1. Prskanje glave usled zamrzavanja vode moţe nastati kod motora hlaĊenih
vodom, jer se cilindarska glava hladi vodom. Zimi se moţe desiti da se
voda zamrzne pa, pošto led ima veću specifiĉnu zapreminu, dolazi do
širenja i pucanja glave. Usled toga voda prodire u prostor za sagorevanje,
pri ĉemu dolazi do prekida rada motora. Da bi se ovo spreĉilo sipa se
antifriz u sistem za hlaĊenje ako temperatura opadne ispod 0°C. Ovi
problemi se ne javljaju kod dizel-motora sa vazdušnim hlaĊenjem.
2. Pregorevanje motora nastaje usled stvaranja slojeva ĉaĊi u prostoru za
sagorevanje. Kada suviše ulja za podmazivanje i samog goriva prolazi u
prostor za sagorevanje usled sagorevanja u cilindarskoj glavi stvaraće se
slojevi ĉaĊi. Pri tome se prostor za sagorevanje smanjuje, a povećava se
stepen kompresije, pri ĉemu se stvaraju „vruće taĉke“ u glavi. Zbog toga
dolazi do preranog paljenja gasne smeše i nepravilnog rada motora.

73
 3. Nepravilno pritezanje glave a pogotovu preterano pritezanje vijaka moţe
izazvati pucanje zaptivke izmeĊu glave i bloka. Usled toga nastaje
propuštanje vode i gasova.
4. Loše obraĊena površina glave izaziva propuštanje vode i gasova izmeĊu
glave i bloka.
5. Poroznost cilindarske glave takoĊe izaziva propuštanje vode i gasova.
Opravka cilindarske glave moţe se izvršiti tek nakon detaljnog pregleda i
kontrole. Ako se utvrdi da je cilindarska glava izvitoperena više od 0,2 mm mora
se izvršiti ravnanje. Prskotine se otklanjaju postupkom štitovanja ili
elektrozavarivanja. Pre zavarivanja glavu treba oĉistiti od ĉaĊi i kamenca. Ivice
treba usecovati za 0,8 do 1 mm pod uglom od 45°, izvršiti lagano zagrevanje do
600-700°C, pa tek onda pristupiti zavarivanju. Cilindarsku glavu treba lagano
hladiti u peći posle zavarivanja a zatim oĉistiti šav i izvršiti probu zaptivenosti.
Nakon zavarivanja potrebno je izvršiti kontrolu izvitoperenosti i po potrebi
obraditi nalegajuće površine.
Prilikom postavljanja glave na cilindarski blok treba postaviti novu
zaptivku. Pri postavljanju nove zaptivke treba izvršiti poreĊenje sa starom
zaptivkom da ne bi bilo razlike u otvorima, što moţe da izazove zatvaranje nekog
od prolaza za vodu i dovede do pregrevanja motora.
Pritezanje vijaka cilindarske glave obaviti prema šemi i uputstvu
proizvoĊaĉa motora, što znaĉi odreĊenim redom (po šemi) i propisanim
momentom. Za pritezanje treba koristiti moment-kljuĉ.
Ponovno pritezanje (dotezanje) vijaka cilindarske glave obavlja se odmah
nakon kratkog perioda rada motora, dok neki proizvoĊaĉi (npr. Mercedes-Benc za
motore OM-400) zabranjuju ponovno pritezanje vijaka cilindarske glave.
Neispravnosti i opravke korita motora (kartera). Neispravnosti koje se
javljaju na koritu motora obiĉno su od spoljašnjih udara, jer je to najniţi deo
motora. Najĉešće se dešava da se korito probije ili samo naprsne zid. Moguće je,
usled olabavljenih vijaka na klipnjaĉi, da se klipnjaĉa smakne sa rukavca i probije
korito motora. Ovi otvori se mogu zatvoriti ako se postavi ĉeliĉna ploĉa (debljine
3 mm) i priĉvrsti vijcima (6 mm) u novoizbušene rupe u koritu motora. Tom
prilikom obavezno je potrebno postaviti odgovarajuću zaptivku.

1.10.4 NEISPRAVNOSTI I OPRAVKE SISTEM RAZOVDA

(RAZVODNI MEHANIZAM)

Nepravilnosti i opravke sistema razvoda. Neispravnosti na delovima

ovog sistema mogu biti sledeće:
1. Nepropisan zazor ventila moţe da prouzrokuje da se peĉurka ventila, pošto se
motor zagreje, ne oslanja na svoje sedište i tada ventil ostaje otvoren. Zbog
74
 toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. Ventili ostaju otvoreni
ako je zazor suviše mali. MeĊutim, ako je zazor suviše veliki doći će do
„lupanja“ ventila, pa treba izvršiti merenje zazora.
Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih listića (ploĉica),
kljuĉa i odvrtaĉa. Na sl. 1.37 prikazano je podešavanje zazora visećih ventila,
pri ĉemu je veoma vaţno pridrţavati se uputstva koje daju proizvoĊaĉi
motora.
Podešavanje zazora ventila treba obavljati na toplom ili hladnom
motoru (motor treba da radi na malom gasu oko pola ĉasa pre podešavanja).

Slika 1.37 Podešavanje zazora visećih ventila

Zazor se podešava na sledeći naĉin[43]:
 Pomoću mernih listića izmeriti zazor izmeĊu vrha vretena i klackalice.
Prethodno treba okretanjem radilice dovesti klip u SMT, pri ĉemu su
ventili zatvoreni, klackalice potpuno slobodne a šipke podizaĉa moraju se
lako okretati.
 Voditi raĉuna o redosledu paljenja cilindara.
 Izmereni zazor regulisati na meru, tako što se pomoću kljuĉa odvrne
kontranavrtka.
 Odvrtaĉem odvrtati ili zavrtati zavrtanj za regulisanje sve dok se ne dobije
traţeni zazpr (merni listić veliĉine zazora postavljen je izmeĊu klackalice i
vrha vretena ventila). Zazor je dobar kada je merni listić stegnut toliko da
se izvlaĉi samo odreĊenom silom.
 Odvrtaĉem pridrţati zavrtanj da se ne obrće a kljuĉem pritegnuti navrtku
za osiguranje (kontra navrtka). Pri tome paziti da se zazor ne poremeti.
 Posle pritezanja kontra navrtke potrebno je ponovo proveriti zazor.
 Podešavanje nastaviti na ostalim ventilima.
 Postupak podešavanja nije potrebno vršiti na motorima sa ugraĊenim
hidrauliĉkim podizaĉima ventila u kojima se automatski kompenzira
nastala izmena u zazoru ventila (sl. 1.38).
75
2. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne izmeĊu ventila i sedišta
(parĉe ĉaĊi ili neki opiljak). Tada je potrebno izvršiti ĉišćenje benzinom ili
petroleumom. Ventil ne zatvara potpuno i usled iskrivljene peĉurke ventila,
nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaniĉkih oštećenja. Kod manjih
oštećenja moţe se vršiti obrada peĉurke i sedišta ventila. Ako je oštećenje veće
moraju se sedišta istrugati (frezovati) a ventili izbrusiti na tocilu za brušenje pa
zatim ruĉno brusiti (šlifovati).
3. Usled pregrevanja ventila moţe doći do krivljenja peĉurke ili vretena ventila.
Pri tome treba kontrolisati hlaĊenje, naći uzrok pregrevanja i otkloniti ga. Ako
se ventil zaglavi u voĊici treba ga zameniti novim. Usled pregrevanja moţe
doći i do loma ventila.
4. Oštećenja opruge mogu biti u vidu loma opruge, oslabljene opruge itd. Ako
doĊe do loma opruge treba je zameniti, a ako je opruga oslabila pokušati
privremeno, dok se ne nabavi nova, da se podmetanjem podloške pojaĉava
napon opruge.

Slika 1.38 Hidraulični podizač

5. Na delovima prenosa mogu nastati razliĉite neispravnosti:
 oštećen leţaj klackalice,
 oštećena navrtka za regulisanje,
 šipka podizaĉa iskrivljena,
 oštećeni valjĉići,
 veliki zazor u voĊici podizaĉa usled trošenja materijala.
6. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravnosti:
 iskrivljenje bregastog vratila pri ĉemu je potrebno izvršiti kontrolu,
ispraviti je na hidrauliĉkoj presi i ponovo proveriti,
76
  oštećene leţajeve bregastog vratila treba popraviti promenom ĉaure
leţaja,
 oštećenje bregova moţe nastati i usled termiĉke obrade, loše ugradnje ili
udara podizaĉa u bregove.
7. Oštećenja zuba mogu biti razlog da se izvrši zamena oštećenih zupĉanika.
Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naroĉitu paţnju i
kontrolu, pri ĉemu ventili moraju potpuno da naleţu na ventilska sedišta. Zbog
toga je potrebno izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih ureĊaja u
servisnim radionicama.
Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i potpuna, jer svaki
propust moţe da izazove nova oštećenja. Zato je neophodno pri kontroli imati u
vidu i neki od osnovnih uslova:
 vreteno ventila ne sme biti savijeno niti uvijeno,
 širina oslone površine peĉurke ventila na sedištu ne sme biti suviše velika,
 vreteno ne sme biti suviše labavo u voĊici (voĊica istrošena), a isto tako ne
sme doći do zaglavljivanja u voĊici (suviše tesna voĊica),
 ventilske opruge moraju imati potreban napon,
 podizaĉi ventila moraju imati odreĊeni zazor u njihovim voĊicama,
 mora postojati propisani zazor ventila, meren izmeĊu klackalice i vretena
ventila (osim sa hidrauliĉkim podizaĉima),
 na sedištima ventila ne sme biti naslaga ĉaĊi i drugog,
 rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipova.
Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni, jer snaga i
ekonomiĉan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda.

Održavanje zupčastih kaiševa. U procesu odrţavanja nepokretnih

delova motora SUS veoma je vaţno kontrolisati ispravnost zupĉastih kaiševa, jer
u većini sluĉajeva njihov otkaz prouzrokuje velika i trajna oštećenja motora. To su
uglavnom oštećenja izazvana udarnim opterećenjima, nakon ĉijeg prestanka
delovi trajno menjaju svoj oblik i gube projektovanu fukcionalnost.Izgled kaiša u
razvodnom mehanizmu dat je na slici 1.39.
Delovi koji su pretrpeli udarne sile teško se vraćaju u prvobitno stanje jer
se u njima akumuliraju zaostali naponi izazvani pomenutim udarnim silama.
Pojedini modeli SUS motora (Interferentni) konstruisani su tako da
nemaju rizik od havarijskog stanja izazvanog pucanjem remen kaiša. MeĊusobni
poloţaj radnih elemenata motora onemogućuje pojavu otkaznog stanja kada “klip
sustigne ventile” u toku kretanja.
U cilju odrţavanja ispravnog stanja porebno je pridrţavati se uputstava o
vremenu i naĉinu zamene zupĉastih kaiševa koje daje proizvoĊaĉ.
Intervali zamene zupčastog kaiša. Informacije koje se odnose na intervale
zamene zupĉastog kaiša su pridodate kako bi dale potrebne smernice za pravilno
77
odrţavanje u servisima, a takoĊe i kao korisna literatura za one koji ţele da nauĉe
sami da izvrše vizuelnu dijagnostiku i procene stanje zupĉastih kaiševa na svojim
automobilima.

1. Oznaka na telu (deklu), 2. Ozubljeni toĉak (remenica), 3.Pritezni moment

(španer), 4.Detalji o oznakama paljenja,5. Taĉka provere zategnutosti pogonskog
kaiša,6.Broj zubaca izmeĊu remenica (gde postoje), 7.Taĉka provere istegnutosti kaiša,
8.Drugi detalj oznake paljenja, 9.Pritezni moment (španer) druga strana u cilju
uravnoteţenog rada
Slika 1.39 Izgled kaiša u svom radnom mehanizmu, kao i reperne
(orijentacione) tačke za njegovu montažu:

Gde god je to bilo moguće preporuĉeni intervali preuzeti su iz liste

informacija proizvoĊaĉa vozila. U nekim sluĉajevima proizvoĊaĉ nije dao
preporuke pa se odluka o zameni kaiša mora doneti na osnovu detaljnog pregleda
stanja u kome se nalazi zupĉasti kaiš.
Pored vizuelne dijagnostike stanja kaiša, postoji nekoliko drugih faktora
koji se moraju uzeti u obzir kada se proverava zupĉasti kaiš:
- Da li je kaiš originalan ili zamenjen.
- Kada je kaiš poslednji put zamenjen i da li je to obavljeno pri ispravnoj
kilometraţi.
- Da li je poznata istorija servisiranja vozila. Da li je vozilo korišćeno u
oteţanim uslovima koji bi zahtevali kraći interval zamene.
- Da li je opšte stanje drugih komponenata u pogonu bregaste osovine, kao
što su zatezaĉ, remenice, i druge pomoćne komponente pokretane
78
 zupĉastim kaišem, posebno pumpa za vodu, dovoljno dobro da obezbedi
da nema uticaja na radni vek kaiša.
- Ako stanje postojećeg kaiša izgleda dobro, da li postoji sigurnost da se
kaiš neće oštetiti pre sledeće preventivne provere ili servisiranja.
Ako se kaiš ošteti, ukoliko je tip motora INTERFERENTNI, onda rezultat
moţe biti znatno i skupo oštećenje.
Zamena zupčastih kaiševa. Od poĉetka upotrebe, ozubljeni ili sinhroni
kaiš se sve više koristi za pokretanje bregastih osovina, ravnoteţnih vratila i dizel
pumpi za ubrizgavanje, umesto tradicionalnih razvodnih lanaca ili zupĉanika.
Kada interval zamene preporuĉuje proizvoĊaĉ vozila, ovaj interval moţe biti dat u
vidu kilometraţe ili vremenskog intervala zamene za svaki model. Ove intervale
bi trebalo striktno poštovati kako bi se izbegla mogućnost oštećenja kaiša i
havarijskog oštećenja SUS motora kao posledice.
Treba uvek imati na umu naĉin rukovanja vozilom, jer u zavisnosti od
toga u velikoj meri menja se i njegov radni vek i stanje u radu.
Za vozila korišćena u teškim ili nepovoljnim uslovima, vreme zamene
kaiševa je znatno kraće ukoliko se ţeli postići pouzdanost sistema.
Dijagnostika tehničkog stanja. U preporuĉenim servisnim intervalima, i
kad god se zupĉasti kaiš zameni, treba ga paţljivo ispitati na habanje ili oštećenja,
ma kako ona mala bila, jer ona mogu dovesti do prekida.
U većini sluĉajeva, oštećenje zupĉastog kaiša prouzrokuje stvaranje
kontakta izmedu klipa i ventila, što će dovesti do oštećenja motora.
Oštećenje zupĉastog kaiša moţe biti vidljivo kao naprslina ili ogrebotina
na spoljnoj površini, verovatno izazvana naslagama na valjku zatezaĉa koje se
ĉesto prenose na naliĉje kaiša, ili vezivanjem zatezaĉa posle nekog vremena (sl.
1.40).
Svako od ovih oštećenja treba dalje ispitati, kako bi odredili moguće
uzroke pre postavljanja novog kaiša.

Slika 1.40 Vidovi oštećenja zupčastog kaiša

79
 Na zupcima treba traţiti znake naprsnuća ili drugih oštećenja, a krajeve
kaiša treba takoĊe proveriti da nisu ishabani ili oštećeni što moţe ukazati na to da
su ozubljeni toĉkovi, oko kojih se kaiš okreće, moţda pomereni van leţišta.
Naprsline ili oštećenja zubaca mogu ukazati i na to da je bregasta osovina
ili neki drugi sistem koji se moţe pokretati kaišem, kao što je pumpa za vodu,
blokirala (ĉak i samo na kratko). Zbog toga, pre zamene kaiša, treba proveriti ove
komponente i otkloniti nastale nedostatke.
TakoĊe, treba proveriti oštećenja zubaca na ozubljenom toĉku, i oĉistiti
ga samo mekom ĉetkom. Ne sme se koristiti ţiĉana ĉetka niti bilo koji drugi
metalni predmet koji bi mogao eventualno oštetiti kaiš. Ako postoje naslage
prljavštine ili prašine u uglovima zubaca, one se mogu ukloniti mekim drvenim
alatom.
Montaža i pritezanje kaiševa. Prilikom montaţe kaiša, zatezaĉ mora da
bude otpušten, da kaiš zauzme svoje mesto.
Moţe biti neophodno da se kaiš blago istegne preko prvog ozubljenog
toĉka, što će omogućiti da oznake pretpaljenja ostanu adekvatne.
Ni u kom sluĉaju ne treba primeniti bilo kakvu polugu na kaiš kako bi bio
silom postavljen na mesto. Jednom kada je namešten, motor uvek treba okrenuti u
smeru normalne rotacije (izuzev u specijalnim sluĉajevima, gde je naznaĉeno u
specifikaciji proizvoĊaĉa), nikad u suprotnom smeru jer to moţe dovesti do toga
da kaiš sklizne i da vreme paljenja bude izvan predviĊene tolerancije.
Pri svakoj fazi nameštanja kaiša, paţljivo treba proveriti da li su oznake
pretpaljenja pravilno poravnate. Neki kaiševi imaju identifikovane oznake
pretpaljenja koje se odnose na oznake na ozubljenim toĉkovima. One se mogu
koristiti zajedno sa drugim oznakama pretpaljenja na odlivcima i ozubljenim
toĉkovima motora, ili se mogu koristiti samostalno kao referentne oznake
pretpaljenja. Ipak, moraju se pratiti posebne instrukcije za montaţu.
Pojedini proizvoĊaĉi, strelicama na gornjoj površini specificiraju smer
korišćenja za kaiš i ove preporuke se treba striktno pridrţavati. Ako je iz bilo kog
razloga kaiš uklonjen koji se ne moţe ponovo upotrebiti, na njemu se mora
oznaĉiti smer rotacije, što će sluţiti kao referenca pri ponovnom postavljanju.
Treba slediti sve preporuĉene intervale za proveru ili zamenu kaiša.
Zategnutost kaiša je veoma vaţna i moţe se podesiti na razliĉite naĉine.
ProizvoĊaĉi motora daju posebne instrukcije i one su opisane u
specifikaciji za svaki model SUS motora. Ove instrukcije treba uvek slediti, jer
neispravna zategnutost moţe dovesti do prevremenog otkaza. U mnogim
sluĉajevima zatezaĉ funkcioniše automatski, ali procedura instalacije se mora
paţljivo slediti kako bi bilo osigurano postizanje pravilne zategnutosti.
Ruĉno zatezani kaiševi normalno zahtevaju korišćenje mernog ureĊaja
radi merenja zategnutosti i oni su od strane proizvoĊaĉa navedeni kao specijalni
alati.
Nije moguće direktno meriti zategnutost na instaliranom kaišu, tako da

80
većina instrumenata meri krutost kaiša za poznato opterećenje ili, u nekim
sluĉajevima, opterećenje za poznatu krutost. Neki proizvoĊaĉi specificiraju
posebne alate koji u stvari predstavljaju torzionu polugu koja opterećuje zatezaĉ
kaiša za prethodno determinisanu vrednost.
Dodatni pogonski kaiševi. Klinasti kaiševi koji se koriste za dodatne
pogonske komponente, kao što su alternator, pumpa za vodu, kompresor,
ventilator, klima ureĊaj i td.
Kod ovog tipa kaiša vlakna ispod površine postavljena su vertikalno u
odnosu na smer rotacije kaiša što daje visok stepen fleksibilnosti, kao i veliku
popreĉnu ĉvrstinu i otpornost na habanje. Pogon se prenosi od remenice radilice
preko kontakta na spoljnoj površini izmeĊu kaiša i u ţljeba remenice.
Tamo gde su opterećenja velika i gde postoje dodatne komponente koje
treba pokretati, moţe se koristiti nekoliko kaiševa.
Poly klinasti kaiševi. I pored toga što su proizvedeni novi tipovi koji
zadovoljavaju sve zahtevnije potrebe automobilske industrije, postoje kaiševi koji
već decenijama opstaju zbog svojih radnih karakteristika.
Poly klinasti kaiševi, koji su znatno širi i tanji od ostalih klinastih kaiševa
i obiĉno imaju izmeĊu tri i šest rebara. Dodatno poleĊina kaiša moţe se koristiti
za pokretanje komponenti ili za svrhe zatezanja.
Zbog svoje smanjene debljine mogu da pokreću remenice manjeg
preĉnika, što rezultira tzv. šemom dvostrukog kaiša, kod koje sve pomoćne
komponente pokreće jedan dugaĉak kaiš.
Najčešći otkazi, uzroci i načini korekcje
Kaiš pukao. U sluĉaju da je zupĉasti kaiš pukao velika je mogućnost da je
došlo do pojave stranog tela u radnom sistem izmeĊu kaiša i remenice. U tom
sluĉaju potrebno je izvršiti proveru da li se poklopac (zaštitnik) kaiša nalazi u
pravilnom poloţaju.
Ĉest uzroĉnik kidanja kaiševa jeste i prekomerna zategnutost, pa je
potrebno periodiĉno proveriti trenutno stanje zategnutosti kako bi se izbeglo
intenzivno habanje koje vremenom dovodi do kidanja kaiša. Kaiš nepravilno
savijen (slomljen) u toku montaţe gubi 50% od svog ukupnog radnog veka, jer je
veoma štetno savijati kaiš izvan granica projektovanih za njegovo radno savijanje
preko remenice u toku obrtanja.
Oštećen zubac. U procesu prenosa snage zupĉasti kaiševi se isteţu za
odeĊeni stepen, u zavisnosti od opterećenja. Kaiševi lošijeg kvaliteta više se
isteţu, a ponekad je to iznad granice projektovanog-dozvoljenog usled ĉega dolazi
do oštećenja kaiša koje se manifestuje odsecanjem pojedinih zubaca.
Odsecanje zubaca moţe ĉesto prouzrokovati ozubljeni toĉak preko koga
ide sam zupĉasti kaiš.
Ukoliko doĊe do ove pojave najbolje je da se skine kaiš, a zatim ruĉno
pokušati da se pokrene zaglavljeni ozubljeni toĉak. Na njegovom pokretanju ne
treba preterano insistirati dovoĊenjem velikih sila, jer je moguće i da se neki
81
unutrašnji element polomio ili zaglavio pa onemogućuje okretanje.
Ĉesto odsecanje zubaca izazivaju nepravilno poravnati ozubljeni toĉkovi
sa svojim hrapavim površinama. Da bi se ovo oštećenje izbeglo potrebno je
ispravno poravnati hrapave površine toĉkova.
Pohabani zupci. Korišćenje zupĉastog kaiša duţe vreme moguće je samo
ako su ozubljeni toĉkovi ili remenice ispravno mašinski obraĊeni, što
podrazumeva da je njihova površinska hrapavost niska i da u procesu prenosa
snage ne oštećuju dodirnu površinu kaiša.
Nedovoljna zategnutost zupĉastog kaiša moţe izazvati sliĉne posledice pa
je veoma vaţno voditi raĉuna da kaiš bude dovoljno zategnut, a hrapave ozubljene
površine poravnate ili ugraditi nove toĉkove.
Naprsline na gornjoj površini. SUS motori u toku rada oslobaĊaju veliku
koliĉinu toplote koja se prenosi na ostale delove u njihovom okruţenju. Ova
problematika je u suštini rešena sistemom hlaĊenja, ali ono što je teško
kontrolisati jeste temperatura koja se pojavljuje usled trenja izmeĊu dodirnih
površina prenosnika snage kaiš–remenica.
Pukotine mogu nastati ukoliko u sistemu prenosnika postoji voĊica –
zatezaĉ kaiša koja je prekomerno zategnuta ili oštećena tako da usled zatezanja
istovremeno vrši habanje kaiša.
Pored toga, uzrok za pojavu prskotina na površini kaiševa moţe biti i
vremenski faktor.
Zaprljanost uljem. Motori SUS koriste razliĉite vrste ulja za
podmazivanje, koja ĉesto dolazi u kontakt sa zupĉastim kaiševima, jer su zaptivke
na sastavnim delovima pohabane ili je curenje nastalo jednostavno usled pojave
zazora pa zaptivke nisu u mogućnosti da zadrţe ulje u sistemu.
Kontakt ulja i zupĉastog kaiša ĉesto je uzroĉnik pojave otkaza i moţe
izazvati bubrenje kaiša, samim tim povećava mu se zapremina i opada
projektovana funkcionalnost, a moguće je da doĊe i do pojave brzog habanja
nakon ĉega kaiš postaje neupotrebljiv.
Ulje svojom viskoznošću moţe da izazove proklizavanje kaiša, što takoĊe
izaziva pojavu otkaza. Proklizavanjem kaiša intenzivno se pohabaju delovi koji su
se u tom trenutku nalazili u neposrednom dodiru sa zupĉastim toĉkom, zupci kaiša
se u tom sluĉaju obiĉno pokidaju.
Za ĉišćenje uljanih naslaga sa površine kaiša nikada ne treba koristiti
razreĊivaĉe, jer oni mogu oštetiti kaiš i dovesti ga u stanje otkaza sa istim
intenzitetom kao i mehaniĉko oštećenje.
Bilo kakvo ĉišćenje kaiša mora biti paţljivo izvedeno korišćenjem suve
meke ĉetke. Kaiš treba poloţiti na ravnu podlogu i treba voditi raĉuna da se on ne
uvija i ne lomi.
Ni pod kojim uslovima ne treba izokretati kaiš naopaĉke.
Buka. Rad kaišnih prenosnika snage uravnoteţen je i ne proizvodi buku, a
vibracije su niske, što umnogome pomaţe prilikom detekcije otkaza. U sluĉaju da
82
se primeti nepravilnost u radu vozilo treba momentalno zaustaviti i neispravan
kaiš zameniti novim.
Kontaminacija. Pri upotrebi kaiš je zaštitnim slojem zaštićen od
kontaminacije vodom ili uljem, ali ako zaptivaĉ ili crevo popuste postoji
mogućnost da doĊe do oštećenja kaiša, i u takvim sluĉajevima treba zameniti kaiš.
Ne treba dozvoliti da kaiš doĊe u kontakt sa benzinom, vodom, ili uljem i ni pod
kojim uslovima ne treba koristiti ikakve razreĊivaĉe za njegovo ĉišćenje

1.10.5 ODRŢAVANJE TURBOPUNJAĈA

Pravilan rad turbopunjaĉa u velikoj meri zavisi od besprekornog protoka

ulja, pa je zbog toga veoma vaţan stalan nadzor pritiska ulja, dovodnog i
odvodnog cevovoda za ulje.
U vozilima gde su ugraĊeni dizel-motori sa turbopunjaĉem mora se
posvetiti posebna paţnja eksploataciji i odrţavanju.
Posle startovanja preporuĉuje se da motor radi na reţimu praznog hoda
izvesno kraće vreme (3-5 min), u cilju obezbeĊenja korektnog podmazivanja
kliznih leţajeva vratila turbopunjaĉa. Vremenski interval rada na praznom hodu
treba da je duţi u sluĉajevima kada su spoljne temperature niske ili kada vozilo
nije radilo duţi period. Izvesno vreme rada na ovom reţimu se preporuĉuje i
prilikom zaustavljanja motora, da bi se izbeglo pregrevanje motornog ulja i
ohladila turbina i kompresor.
Uputstvo za ĉišćenje preĉistaĉa vazduha mora se obavezno poštovati,
kako ne bi prošla prašina u kompresor i usisni trakt motora.
U toku rada mogu se pojaviti naslage u lopaticama radnog kola turbine
koje usporavaju kolo i narušavaju dinamiĉko uravnoteţenje, pa je zbog toga
neophodno posle 2500-3000 pogonskih sati rada izvršiti opštu proveru i merenje
zazora.
Da bismo to obavili mora se rasklopiti turbopunjaĉ, a merenja radijalnog i
aksijalnog zazora obaviti pomoću komparatora.
Pridrţavati se mera koje daje proizvoĊaĉ turbopunjaĉa.
Pre ugradnje turbopunjaĉa treba paţljivo pregledati usisni vod pre
kompresora i izduvni vod od motora ka turbini kao i vod ulja prema turbopunjaĉu,
da u njima nema stranih tela i drugih neĉistoća, jer se time spreĉavaju oštećenja
turbopunjaĉa.
Pre prikljuĉivanja dovodnih vodova ulja napuniti turbopunjaĉ uljem kroz
gornji ulazni otvor.
Neispravnosti i opravke turbopunjača
Na turbopunjaĉu se mogu pojaviti sledeće neispravnosti(tabela T-1.1):

83
 Tabela T-1.1 Neispravnosti i opravke turbopunjaĉa[36]
Nenormalno zamućivanje izduvnih gasova i opadanje snage
Mogući uzroci: Naĉin otklanjanja:
Nezaptivenost na prikljuĉnim mestima i Pregledati priljuĉne i prirubniĉke spojeve,
prirubnicama cevi za vazduh i izduvne po potrebi ih pritegnuti i zameniti
gasove. zaptivaĉe.
Deformacije usisnih vodova. Pregledati usisni vod, zameniti
Zaprljan preĉistaĉ vazduha. deformisane delove, oĉistiti preĉistaĉ
vazduha, odnosno zameniti uloţak.
Prevelika koliĉina neĉistoće u kompresoru. Oĉistiti kućište i kolo kompresora.
Vod izduvnih gasova ili vod iza Oĉistiti, odnosno opraviti.
turbopunjaĉa prljav ili oštećen (pritisak iz
turbopunjaĉa previsok)
Oštećenje na koli kompresora ili turbine Opraviti ili zameniti.
Nenormalni šumovi
Nezaptivenost na usisnom i izduvnom vodu Odstraniti nezaptivenost i po potrebi
stvara zviţdanje. zameniti zaptivaĉe.
Kolo turbine ili kompresora dodiruje Pregledati kućište da li na njemu ima
kućište. tragova dodirivanja na strani turbine i
kompresora i po potrebi pregledati zazore
leţajeva prema uputstvu.
Kod velikog zazora zameniti turbopunjaĉ,
odnosno opraviti ga.
Strana tela u kompresoru ili turbini. Rastaviti i oĉistiti kućište i po potrebi
zameniti oštećene delove.
Zaribani leţajevi rotirajućih delova. Opraviti turbopunjaĉ.

1.10.6 DIJAGNOSTIKA NEIPRAVNOSTI U RADU MOTORA

Lupanje usisnih i izduvnih ventila-izaziva karakteristiĉan zvuk u

ravnomernim intervalima ĉija je uĉestalost manja od bilo koje druge lupe u
motoru, obzirom da se ventili pokreću bregastog vratila koje ima dva puta manji
broj obrtaja od kolenastog vratila. Nastaje usled suviše velikog zazora ventila ili
usled pohabanosti brega bregastog vratila. Otklanja se podešavanjem zazora
ventila ili zamenom bregastog vratila.
Lupa klipne osovinice-izaziva oštar zvuk metalnog tona. Ĉuje se
najbolje na praznom hodu motora, posebno kada je motor hladan.Nastaje ako je
suviše veliki zazor izmeĊu osovinice i otvora na klipu ili osovinice i kolenastog
vratila. Otklanja se zamenom i ugradnjom osovinice odgovarajućeg preĉnika.

84
 Lupa klipova- stvara nejasan zvuk prigušenog inteziteta. Nastaje boĉnim
šetanjem klipa u cilindru, najbolje se ĉuje pri malom broju obrtaja motora i pod
opterećenjem motora kada je motor hladan. Buku moţe izazvati upotreba benzina
niţe oktanske vrednosti od propisane, neodgovarajući poĉetni ugao pretpaljenja i
suviše veliki zazor izmeĊu klipova i cilindra. Podešavanjem ugla otklanja se
nedostatak, a ako se i dalje ĉuje potrebno je zameniti klipove ili izvršiti honovanje
cilindra.
Kolenasto vratilo-izaziva metalan zvuk, prigušenog tona. Javlja se kada
vozaĉ stisne pedalu kvaĉila, a uĉestalost se povećava sa povećanjem broja obrtaja
motora. Lupanje moţe izazvati nedovoljan pritisak ili neogovarajući kvalitet ulja
u motoru. Moţe nastati i usled pogrešnog ugla pretpaljenja, suviše velikog zazora
izmeĊu rukavca i leţećih leţajeva i poluprstenova aksijalnih leţajeva i naleţućih
površina kolenastog vratila. Buku mogu proizvesti nedovoljno pritegnuti
zavrtnjevi za priĉvršćivanje zamajca na kolenasto vratilo. Za otklanjanje potrebno
je podesiti ugao pretpaljenja, upotrebljavati odgovarajuće ulje, zameniti leţajeve,
a po potrebi izbrusiti rukavce.Provera aksijalnog zazora i zamena poluprstenova
sa povećanim popreĉnim presekom.
Lupa ležajeva klipnjače-izaziva zvuk jaĉeg inteziteta pogotovu na
praznom hodu motora koji se povećava sa porastom broja obrtaja motora kada je
ruĉica menjaĉa u neutralnom poloţaju. Koji od leţajeva izaziva buku moţe se
utvrditi iskljuĉivanjem svećica sistemom eliminacije dolazi se do
otkazale.Neispravnost nastaje kada je suviše veliki zazor izmeĊu leţajeva
klipnjaĉe (letećih leţajeva kolenastog vratila) i rukavca. TakoĊe, moţe nastupiti
ako je neparalelnost osa velike i male pesnice što dovodi do trošenje klipa i
cilindra. Ovalnost letećih rukavaca kolenastog vratila moţe stvoriti buku u
motoru. Zamenom klipnjaĉe i leţajeva i po potrebi brušenjem rukavaca moţe se
otkloniti ova neispravnost.
Vibracije motora-izaziva neuravnoteţenost kolenastog vratila e
eliminiše se zamenom istog. Klipovi razliĉite mase izazivaju buku i vibraciju
motora a najĉešći sluĉaj pojave vibracija su elastiĉni oslonci koji mogu biti
nepravilno ugraĊeni ili istrošeni usled dotrajalosti vozila ili nepravilnog reţima
voţnje u teškim uslovima eksploatacije.
Motor se upali i odmah ugasi[11]
Najĉešći uzroci ove pojave mogu biti:
- nedovoljan pritisak sabijanja u cilindru motora
- zapušen ventil ili je ograniĉena njegova funkcija za ventilaciju kartera
motora,
- zapušeni elementi izduvnog sistema
- neispravnosti u sistemu za startovanje motora.
- Neispravnosti u sistemu za napajanje gorivom

85
 Nepravilan rad motora na praznom hodu:
- klimatski nepodešen uvodnik vazduha u preĉistaĉ,
- nepodešen poĉetni ugao pretpaljenja,
- nedovoljan pritisak sabijanja smeše u motoru,
- pohabani bregovi bregastog vratila
- neispravnosti sistema za paljenje smeše,
- neispravnost svećica
- neisprvnost indukcionog kalema
Motor nema dovoljno snage:
- niţa oktanska vrednost od propisane,
- niţi stepen kompresije,
- proklizavanje spojnice,
- blokiranje koĉnica
- nepodešen poĉetni ugao pretpaljenja,
- neispravan centrifugalni regulator,
- zaprljane svećice ili neodgovarajući zazor izmeĊu ventila,
- istrošeni bregovi bregastog vratila
Gušenje motora pri ubrzavanju:
- neispravnost u sistemu za usisavanje vazduha,
- neispravnost u sistemu za napajanje gorivom,
- nije obezbeĊena masa (-) na spoju motor školjka,
- zapušeni preĉistaĉi za gorivo ili vazduh,
- neispravan sistem za formiranje smeše,
- prekid dovoda goriva pri motornom koĉenju,
- recirkulacija izduvnih gasova
Previsoka potrošnja goriva:
- neispravnost u sistemu za usisavanje vazduha,
- neispravnost u sistemu za napajanje gorivom,
- poĉetni ugao pretpaljenja,
- neodgovarajući stepen sabijanja,
- neispravnost u sistemu za podmazivanje,
- neispravnost u izduvnom sistemu,
Previsok sadržaj CO:
- neispravnost u sistemu za usisavanje vazduha,
- neispravnost u sistemu za napajanje gorivom,
- poĉetni ugao pretpaljenja,
- neodgovarajući stepen sabijanja,
- neispravnost u sistemu za podmazivanje,
- neispravnost u izduvnom sistemu,
- nije obezbeĊena masa (-) na spoju motor školjka,
- neispravna spojnica
86
 Tromost motora-loše ubrzanje:
- neodgovarajući stepen sabijanja,
- neispravnost u sistemu za usisavanje vazduha,
- neispravnost u sistemu za napajanje gorivom,
- poĉetni ugao pretpaljenja,
- neispravnost u sistemu razvoda smeše
Motor se gasi pri kočenju motorom:
- neispravnost u sistemu za usisavanje vazduha,
- neispravnost u sistemu za napajanje gorivom,
- neispravnost u sistemu razvoda smeše
- neispravnost u izduvnom sistemu,
- nije obezbeĊena masa (-) na spoju motor školjka,
Na rad motora utiĉu mnogobrojni faktori jer je motor u direktnoj sprezi sa
svojim agregatima i zavisi od njihove funkcionalne sposobnosti. Ovde smo naveli
uzroke neispravnosti u radu motora prouzrokovane uglavnom neispravnošću
nekog od agregatnih sistema. U narednim poglavljima biće obraĊeni svi vitalni
delovi motora i sistema sa aspekta funkcionalnosti i odrţavanja. U okviru toga
mogu se uoĉiti i uzroci i mere za eliminaciju otkaza pojedinih sistema i agregata.

1.10.7 ISPITIVANJE KOMPRESIJE I VAKUUMA MOTORA

Ispitivanje kompresije motora

Ovom metodom na bazi izmerene kompresije utvrĊujemo stanje motora.
Ako je motor u radno ispravnom stanju onda će izmerena kompresija u svim
cilindrima motora biti jednaka, i pritom biti jednaka najmanjoj vrednosti koju
navodi proizvoĊaĉ.
Ispitivanje kompresije OTO motora vrši se na sledeći naĉin:
- uklanja se kućište filtera za vazduh,
- uklanjaju se kablovi od svih svećica,
- pomoću nasadnog kljuĉa i raĉve skidaju se svećice,
- pokreće se mehanizam gasa i zaglavi se u poloţaju kada je leptir
karburatora otvoren, da bi maksimalna koliĉina vazduha ušla u motor
tokom ispitivanja kompresije,
- ureĊaj za merenje kompresije montiramo uvrtanjem na mesto gde su
bile svećice. Pokretanjem motora okretanjem kontakt kljuĉa za 4 do 5
obrtaja vrši se merenje. Dok se motor pokreće posmatra se najveća
vrednost na skali ureĊaja za merenje kompresije. To se ponavlja za
svaki cilindar.

87
 Ako su rezultati merenja na svim cilindrima u okviru propisanih vrednosti
i pri tom najmanja oĉitana vrednost veća od 75% najveće oĉitane vrednosti, motor
je u dobrom stanju.
U sluĉaju da jedan cilindar ili više imaju lošu kompresiju vrši se dalja
dijagnostika tako što pomoću pumpice za ulje kroz otvor svećice vrši nasipanje
nekoliko ĉašica motornog ulja u motor. Nakon toga se ponovo meri kompresija:
 ako se sad kompresija poveća do normale,onda to znaĉi da su klipni
prstenovi istrošeni (ulje koje je nasuto u cilindar zaptiva prostor oko
prstenova i tako povećava pritisak),
 ako je kompresija i dalje niska u pitanju su loši ventili,
 ako dva susedna cilindra imaju nisku kompresiju onda je verovatno
zaptivka glave motora oštećena,
 ako je izmerene kompresija viša od propisane vrednosti onda u cilindru
ima mnogo naslaga gareţi.
Kod oto motora stepen kompresije () kreće se od 3,5 do 9 dok je kod
dizel motora ova vrednost dosta veće i kreće se od 12 do 20.

Ispitivanje vakuuma motora

Pomoću ureĊaja za merenje vakuuma vrši se dijagnostika motora odnosno
moţe se ustanoviti: u kakvom su stanju usisni i izduvni ventil motora, stanje
klipnih prstenova, zaptivke glave motora, stanje smeše goriva i vazduha u
karburatoru,
Ispitivanje se vrši na sledeći naĉin:
- motor se zagreva do normalne radne temperature,
- broj obrtaja motora se podesi da bude nešto viši od normalnog
- ureĊaj za merenje vakuuma se prikljuĉuje na usisinu granu motora koji i
dalje radi. Dobro je da se gumeno crevo prikljuĉi direktno na usisnu granu
motora
- posmatra se kazaljka mereĉa vakuuma dok motor radi nešto brţe nego na
praznom hodu.
Kazaljka moţe pokazati sledeće rezultate ispitivanja:
a) motor normalno radi: kazaljka stoji stabilno izmeĊu 0,50 -0,66 bara i pri
naglom davanju gasa do kraja i puštanju kazaljka meraĉa spadne na oko
0,17 bara, a zatim se popne do vrednosti oko 0,84 bara pa se vraća na
poĉetnu vrednost
b) zaptivka glave propušta: kazaljka ravnomerno osciluje,
c) istrošeni klipni prstenovi: stabilna kazaljka meraĉa pokazuje niţu vrednost
od normalne za oko 75 do 100 mmHg

88
 d) usisna grana ne zaptiva: kada je oĉitana vrednost za oko 250 do 300 mmHg
ispod normalne, a pritom je mirna, tada zapravo usisna grana ili karburator
propuštaju vakuum,
e) kasno paljenje: ako je kompresija motora dobra a merenjem dobijamo
poloţaj kazaljke na maloj vrednosti, što ukazuje na istrošene zupĉanike ili
lanac na razvodnom mehanizmu
f) neispravan karburator: lagane oscilacije meraĉa i nepodešenost smeše
g) zapušen izduvni sistem: kazaljka meraĉa naglo pada pri radu motora na
praznom hodu
h) neispravni ventili: kazaljka meraĉa koja brzo osciluje ukazuje da su voĊice
usisnih ventila oštećene.

1.10.8 GENERALNI REMONT MOTORA

Generalni remont je specifiĉan za svaki motor posebno jer postoji mnogo

podataka koji su veoma vaţni, a tiĉu se samo odreĊenog motora raĊenog u
odreĊenoj seriji. Zbog toga je pre naruĉivanja rezervnih delova za generalnu
opravku potrebno dati odreĊene podatke, tip motora, godinu proizvodnje ili
serijski broj motora. To sve govori da zbog stalnih izmena nije moguće da se da
jedan zajedniĉki postupak za generalnu opravku svih motora. Zato se ovom
prilikom koristi motor M-34, proizvodnja IMR-a, kao primer koji sadrţi većinu
standardnih radnji, a za svaki drugi motor moraju se poštovati preporuke
prozvoĊaĉa.
U ovom poglavlju obraĊeni su elementi grupe klipnog mehanizma,
nepokretnih delova kao i razvoda motora.

Grupa nepokretnih delova

Cilindarska glava
Skidanje cilindarske glave. Da se ne bi deformisala cilindarska glava se
skida sa hladnog motora. Postupak je sledeći: ispustiti vodu iz sistema za
hlaĊenje, skinuti cev za ulje izmeĊu komore bregaste osovine i glave cilindra,
osloboditi gumeno crevo za sporednu vezu izmeĊu kućišta termostata i pumpe za
vodu, skinuti poklopac glave cilindra, i brizgaljke, odvrnuti prikljuĉak za dovod
ulja do osovine klackalice.
Opravka cilindarske glave. Skinuti usisnu i izduvnu cev. Korišćenjem
posebnog alata skinuti ventile sa glave (sl.1.41). Otkloniti tragove gareţi sa
ventila, voĊica ventila i kanala u glavi cilindra.
Pre mehaniĉke obrade potrebno je odstraniti svu neĉistoću i masnoću sa
cilindarske glave.

89
 Kod generalne opravke treba hemijskim putem odstraniti kamenac sa
zidova vodenog prostora glave
Naležuća površina cilindarske glave.
Pomoći lenjira naslonjenog na naleţućoj
površini glave proveriti eventualnu
deformaciju površine, koja ne sme da preĊe
vrednost od 0,1 mm, meren na sredini
izmeĊu površine glave i lenjira u pravcu
uzduţne ose. Isto merenje potrebno je
izvršiti u pravcu popreĉne ose i to na sredini
i na krajevima glave: deformacija ne sme
biti veća od 0,05 mm.
Slika 1.41 Skidanje ventila

Ukoliko je izmerena deformacija u uzduţnom ili popreĉnom pravcu veća

od propisane, dozvoljava se obrada naleţuće površine skidanjem za 0,5 mm, tako
da minimalna visina glave ne bude manja od dozvoljene vrednosti.
VoĎice ventila. Ispitati sve voĊice ventila da nisu oštećene ili pohabane
po unutrašnjem preĉniku.
Pohabane voĊice izvaditi pomoću alata (trna) na presi, da bi se izbeglo
njihovo oštećenje, što moţe da dovede i do oštećenja otvora na glavi. Utiskivanje
novih voĊica obaviti pomoću alata koji će voĊici da obezbedi pravilan vertikalan
poloţaj.
Napomena: Gde je ugraĊena nova voĊica neophodno je da se ponovo
izvrši obrada sedišta ventila, da bi se obezbedila koncentriĉnost sedišta i
unutrašnjeg otvora voĊice.
Sedište ventila. Obrada sedišta vrši se specijalnim alatima. Ukoliko posle
obrade širina sedišta ventila prelazi definisanu vrednost, potrebno je upustiti
sedište jer će u protivnom doći do stvaranja „dţepa“ oko ventila.
Napomena: Vaţno je da se prilikom obrade sedišta ventila skine
minimalna koliĉina materijala, inaĉe se moţe dogoditi da ventil bude upušten
preko dozvoljene granice. Posle završene obrade sedišta ventila potrebno je
prekontrolisati upadanje ventila u odnosu na površinu glave.
Ventili. Pri kontroli proveriti da li su ventili ispravni. Ispitati pohabanost
stabla ventila i njihov zazor u voĊicama. Dozvoljeni zazor kod pohabanih voĊica i
ventila je 0,2 mm.
Ako su ventili pohabani preko dozvoljenih mera treba ih zameniti
novim,a prilikom remonta motora obavezno se zamenjuju.
Ukoliko na naleţućoj površini preĉurke ventila ima riseva, a ventil je u
granicama dozvoljene pohabanosti, dozvoljava se brušenje ove površine, tako da

90
visina od kraja naleţuće površine do kraja preĉurke ventila ne bude manja od
definisane.
Brušenje naleţuće površine peĉurke ventila izvršiti pod uglom od 45° u
odnosu na osu ventila.Kada se postavljaju ventili obraditi posebnu paţnju da
rastojanje izmeĊu peĉurke i donje površine glave cilindra bude u granicama.
Ventili i sedišta ventila najbolje mogu biti dovedeni u ispravno stanje ako
se svaki ventil u svom sedištu glaĉa. Za glaĉanje se primenjuje polir-pasta, a samo
glaĉanje se vrši pomoću specijalnog ureĊaja.
Glaĉanje ventila je dobro kada na sedištu nema „zareza“, a naleganje je
ravnomerno po celoj površini sedišta.
Opruge ventila. Pre nego što se opruge ponovo ugrade potrebno ih je
dobro pregledati, a naroĉito posvetiti paţnju upravnosti krajeva opruga. Treba
ugraditi nov komplet opruga svaki put kada motor ide na generalnu opravku. Kod
manjih opravki, ukoliko su opruge ventila u granicama dozvoljenih mera, mogu se
ponovo ugraditi. Visina unutrašnjih opruga ventila u slobodnom stanju je
definisana kao i visina spoljnih opruga ventila u slobodnom stanju.
Podizač ventila. Kod opravke motora treba kontrolisati preĉnik stabla
podizaĉa kao i otvor u glavi za podizaĉ, pri ĉemu se ne sme preći dozvoljena
granica pohabanosti.
Osovina klackalice sa klackalicama. Kod opravke motora treba
kontrolisati iskrivljenost i preĉnik osovine klackalica. Preĉnik osovine pri
dozvoljenoj pohabanosti je definisan. Ako je osovina iskrivljena i pohabana ispod
date mere, treba je zameniti. TakoĊe treba prekontrolisati radne površine
klackalice.
Ako su ĉaure klackalica pohabane izbiti ih i zameniti novim. Ĉaura moţe
biti sa radijalnom rupom ili bez nje. Ako postoji rupa ona se mora poklopiti sa
rupom na klackalici, prilikom nabijanja. Ako nema rupu, ona se buši na odreĊen
preĉnik posle nabijanja. Kada je ĉaura nabijena proveri se preĉnik pa, ukoliko
odstupa, razvrtaĉem se dotera na propisanu meru. Prilikom ponovnog sklapanja
osovine klackalice obratiti paţnju da se svi delovi ugrade odgovarajućim redom.
Ţleb na kraju osovine klackalice treba da bude postavljen pod uglom od 30° u
odnosu na vertikalu, jer se na taj naĉin postiţe najpovoljnije podmazivanje
klackalica, kao i da se ugrade novi uskoĉnici na krajevima osovine.
Sklapanje cilindarske glave. Pre postavljanja ventila u voĊice obavezno
podmazati stabla ventila i voĊice odgovarajućim motornim uljem. Ugradnja
ostalih delova sklopa obavlja se sledećim redosledom: podmetaĉ opruge ventila,
unutrašnjost opruge ventila, spoljna opruga ventila, tanjirić opruge, preko koga se
sabija opruga i postavi dvodelna ogrlica.
Postaviti usisnu i izduvnu cev koristeći nove zaptivke.
Ugradnja cilindarske glave na motor. Pošto se proveri da je površina
glave ĉista, postaviti zaptivku, pa lagano spustiti glavu preko uvrtnjeva do
91
zaptivke. Postaviti navrtke i vijke za pritezanje glave i preporuĉenim momentom
po datom redosledu pritegnuti vijke i navrtke.
Postaviti cev za dovod ulja od komore bregaste osovine do glave cilindra.
Postaviti sklop osovine klackalice i navrtke nosaĉa osovine na svoje mesto i
pritegnuti ih podjednako, definisanim momentom. Prikljuĉiti cev za dovod ulja do
osovine klackalice. Podesiti zazor izmeĊu podizaĉa i klackalica. Postaviti gornji
poklopac glave cilindra i pri tom upotrebiti novu zaptivku poklopca.
Posle prvih 25 do 50 ĉasova rada pritegnuti vijke i navrtke glave cilindra
propisanim momentom i podesiti zazor ventila kada je motor zagrejan.

Cilindarski blok
Kod generalne opravke kao i kod opravki koje zahtevaju mehaniĉku
obradu potrebno je skinuti sve delove koji se nalaze na bloku.
Košuljica cilindra. Košuljica cilindra primenjena na motoru IMR je tip
suve košuljice. Spoljni preĉnik ove košuljice obraĊen je na završnu meru, tako da
se moţe nesmetano upresovati u cilindraski blok. Dozvoljena pohabanost
unutrašnjeg preĉnika ugraĊenih košuljica je 0,30 mm. Ukoliko je pohabanost veća
košuljicu treba zameniti.
VaĎenje košuljice. VaĊenje košuljice obaviti sledećim redom[43]:
1. Skinuti uvrtnje za vezu glave sa blokom.
2. Istisnuti košuljice prema gornjoj površini bloka (da ne bi došlo do
oštećenja otvora za košuljicu potrebno je koistiti odgovarajući alat –
potiskivaĉ).
3. Ako je potrebno, a kod generalnog remonta obavezno, izvaditi leţaj
bregastog vratila.
Pre mehaniĉke obrade potrebno je odstraniti svu neĉistoću i masnoću iz
bloka. Prethodno treba izbiti ĉepove za „slepa oka“, da bi se obezbedio što bolji
prolaz sredstava za ĉišćenje.
Kod generalne opravke treba hemijskim putem odstraniti kamenac sa
zidova vodenog prostora bloka. Posle odstranjivanja kamenca utisnuti ĉepove za
„slepa oka“ glavnog uljnog voda i ostala „slepa oka“ vodenog prostora bloka.
Ugradnja nove košuljice. Ugradnju nove košuljice obaviti sledećim
redosledom:
1. Otvore u bloku za košuljice cilindra i košuljice oprati i odmastiti.
2. Podmazati ĉistim uljem košuljicu po spoljnoj površini. Ulje treba nanositi
pomoću kantice, dok se upotreba ĉetke ne preporuĉuje.
3. Upresovati novu košuljicu upotrebljavajući pri tome pogodan alat koji
obezbeĊuje pravilno utiskivanje košuljice. Sila pri utiskivanju košuljice u
blok ne sme da preĊe odreĊenu vrednost. Kada je košuljica upresovana

92
 gornja ivica prirubnice treba da bude za 0,25 do 0,22 mm ispod gornje
površine bloka.
Sklop nove košuljice u otvoru bloka je presovani sklop sa
zadorom.
4. Obraditi košuljicu najpre struganjem a zatim grubo i fino honovati prema
datim dimenzijama.
5. Posle obrade košuljice isprati blok. Rastvor za ispiranje se pravi na sledeći
naĉin: na jedan litar vode dolazi 20 g trinatrijumfosfata
(Na 3 PO 4 ·12H 2 O) i 10 g natrijumnitrata (NaNO 2 ). Datim rastvorom
(temperature 65-70°C), prskati blok 3-4 minuta, a zatim ga izduvati
komprimovanim vazduhom (naroĉito kanale za ulje).
6. Ugraditi leţaj bregastog vratila specijalnim alatom.

Grupa klipnog mehanizma

Klip i klipnjača. Leţaje velike pesnice klipnjaĉe nije potrebno
obraĊivati, pošto su već obraĊeni na završnu meru.
Klipnjaĉe ugraĊene u motor su obeleţene a oznake su postavljene na
klipnjaĉi i na poklopcu. Prilikom ugradnje, oznake na klipnjaĉi i poklopcu treba
da budu okrenute prema pumpi za ubrizgavanje.
VaĎenje sklopa klipnjače i klipa. VaĊenje sklopa klipnjaĉe (sl. 1.42) i
klipa obaviti sledećim redom:
1. Skinuti sklop glave cilindra.
2. Paţljivo ukloniti gar koja moţe da se obrazuje u
gornjem delu cilindra.
3. Skinuti korito motora.
4. Okrenuti kolenasto vratilo, tako da klip koji treba
izvaditi bude UMT (unutrašnja mrtva taĉka).
5. Skinuti dovodnu i odvodnu cev za ulje i pumpu
za ulje.
6. Odvrnuti navrtke vijaka poklopca klipnjaĉe i
skinuti poklopac klipnjaĉe, sa donjom polutkom
leţaja, kao i vijke klipnjaĉe.
7. Okrenuti kolenasto vratilo sve dok klip ne doĊe
do SMT (spoljna mrtva taĉka), potisnuti klip i
klipnjaĉu kroz cilindar, dok klip potpuno ne izaĊe
iz cilindra.
8. Ponovo sklopiti leţajeve i poklopac klipnjaĉe sa
klipnjaĉom.
Slika 1.42 Vađenje klipa i klipnjače

93
 Rastavljanje klipa od klipnjače. Svaki klip se kod ugradnje u motor
obeleţava na ĉelu rednim brojem cilindra u koji je klip ugraĊen, s tim što je klip
broj 1 napred. Broj na klipu je isti kao i na odgovarajućoj klipnjaĉi i poklopcu
klipnjaĉe. Rastavljanje obaviti sledećim redom:
 Izvaditi uskoĉnike koji osiguravaju osovinicu klipa.
 Zagrejati klip u toploj vodi ili vrućem ulju na oko 50°C i istisnuti
osovinicu iz otvora.
Grupisanje klipnjača po masi. Klipnjaĉe se u prizvodnji grupišu po
masi. „Teţinska grupa“ oznaĉena je na obraĊenoj površini na svakoj klipnjaĉi
blizu rupe za vijak.
Date mase obuhvataju klipnjaĉu, poklopac klipnjaĉe, ĉauru male pesnice
klipnjaĉe, vijke i navrtke.
Kod poruĉivanja rezervnih delova neophodno je potrebno da se navede
broj „teţinske grupe“ klipnjaĉe.
Zamena čaure male pesnice klipnjače. Pregledati klipnjaĉu da nije
oštećena, proveriti u kakvom je stanju ĉaura male pesnice klipnjaĉe, kao i koliki je
zazor ĉaure i osovinice klipa. Ako se ustanovi da zazor prelazi dozvoljenu granicu
od 0,05 mm treba pristupiti zameni ĉaure male pesnice klipnjaĉe na sledeći naĉin:
Upotrebom pogodnog alata izbiti staru ĉauru male pesnice i upresovati novu.
Prilikom postavljanja nove ĉaure paziti da doĊe do poklapanja otvora za dovod
ulja na ĉauri i maloj pesnici klipnjaĉe. Pre razvrtanja nove ĉaure male pesnice
klipnjaĉe vaţno je da se ispita klipnjaĉa na izvitoperenost, upotrebljavajući
specijalni alat.
Ako izvitoperenost prelazi dozvoljene granice klipnjaĉu treba zameniti
novom, koja treba da bude u istoj grupi u pogledu mase kao i klipnjaĉe koje su
već ugraĊene u motor.
Ose velikog i malog otvora na klipnjaĉi moraju biti meĊusobno paralelne
i upravne na osu klipnjaĉe u odreĊenim granicama.
Obrada čaure male pesnice klipnjače. Ĉaura se obraĊuje grubim pa
zatim finim razvrtaĉem na odreĊenu meru, strogo vodeći raĉuna da osno
rastojanje velike i male pesnice bude u granicama. Zatim treba pokušati ugradnju
osovinice klipa. Ponekad je potrebno da se operacija razvrtanja finim razvrtaĉem
ponovi, da bi se postigao ispravan spoj koji zahteva osovinica klipa.
Da li je spoj izmeĊu osovinice klipa i ĉaure dobar, moţe se proveriti na
sledeći naĉin:
Usled sopstvene mase klipnjaĉa treba da se okrene oko osovinice klipa
koja je uĉvršćena u stegi, pod uslovom da je osovinica pre ugradnje dobro
podmazana uljem i klipnjaĉa pokrenuta nekoliko puta oko osovinice.
Ugradnja klipa na klipnjaču. Postupak je sledeći
1. Pošto se klip dobro oĉisti, ugraditi jedan uskoĉnik da bi sluţio kao
graniĉnik pri ugradnji osovinice klipa.
94
 2. Zagrejati klip u toploj vodi ili toplom ulju na oko 50°C da bi se omogućilo
lako ulaţenje osovinice klipa u otvor.
3. Postaviti klipnjaĉu izmeĊu otvora za osovinicu na klipu i to tako da se
oznake poklope. Ukoliko se koristi novi klip, on se moţe ugraditi na
klipnjaĉu sa bilo koje strane.
4. Utisnuti (ruĉno) osovinicu klipa i staviti drugi uskoĉnik u klip.
5. Proveriti da li su uskoĉnici dobro smešteni u svojim ţlebovima.
Postupak merenja i obrade čela klipa. Kada se ugraĊuje novi klip,
potrebno je obraditi gornju površinu (ĉelo) klipa, da bi se dobilo propisano
rastojanje izmeĊu ĉela klipa i gornje površine bloka koje treba da je od 0,0 do
0,13 mm (ĉelo klipa ispod gornje površine bloka).
1. Klip i klipnjaĉu sklopiti i ugraditi u motor, sa starim navrtkama.
2. Okrenuti kolenasto vratilo da klip doĊe u SMT. Izmeriti udaljenost izmeĊu
gornje površine bloka i ĉela klipa.
3. Izvaditi sklop klipa i klipnjaĉe i rastaviti ih, a zatim obraditi (skratiti)
gornju površinu klipa.
4. Ponovo sklopiti klip i klipnjaĉu, ugraditi ih u motor (upotrebiti stare
navrtke) i proveriti da li je ostvareno potrebno rastojanje ĉela klipa i gornje
površine bloka, kada je klip u SMT.
5. Izvaditi klip i klipnjaĉu iz bloka radi stavljanja klipnih prstenova.
Klipni prstenovi. Ţlebovi na klipu predviĊeni su za tri kompresiona
klipna prstena i jedan uljni iznad osovinice klipa i za jedan uljni klipni ispod
osovinice klipa.
Provera rastojanja izmeĎu krajeva klipnih prstenova. Postaviti klipni
prsten u gornji deo cilindra (prethodno oĉistiti gareţ sa cilindra). Poravnati klipni
prsten pomoću klipa. Proveriti rastojanje krajeva prstena pomoću kontrolnih
listića.
Ugradnja klipnih prstenova na klip. Klipne prstenove postaviti u
njihove odgovarajuće ţlebove i proveriti da li su potpuno slobodni. Procepe
klipnih prstenova treba ravnomerno rasporediti po obimu klipa, s tim da nijedan
procep ne bude u pravcu upravnom na ocovinicu klipa.
Ugradnja klipa i klipnjače. Postupak se odvija u sledećim fazama[43]:
1. Oĉistiti cilindar ĉistom krpom i dobro ga premazati uljem.
2. Pregledati da li je klip potpuno ĉist, bez ogrebotina, zareza i dobro ga
premazati uljem.
3. Ugraditi polutke leţaja u klipnjaĉu i poklopac klipnjaĉe i podmazati ih.
Leţaji velike pesnice imaju standardne mere, kao i posebne mere manje od
standardnih.
4. Razmestiti procepe klipnih prstenova ravnomerno po obimu klipa, tako da
nijedan procep ne bude u pravcu upravno na osovinicu klipa.
5. Postaviti alat na klip (stega ili prsten) za ugradnju klipa u cilindar.
95
 6. Obezbediti da oznaka na klipnjaĉi bude na strani pumpe za ubrizgavanje i
postaviti klipnjaĉu i klip u cilindar.
7. Potisnuti klip nadole kroz stegu ili prsten za ugradnju.
8. Okrenuti kolenasto vratilo sve dok odgovarajući rukavac klipnjaĉe ne bude
u svom donjem poloţaju.
9. Privući klipnjaĉu kolenastog vratila specijalnim alatom i postaviti vijke
klipnjaĉe (voditi raĉuna da vijci budu pravilno postavljeni).
10. Ugraditi poklopac na klipnjaĉu, tako da oznake budu na istoj strani kao i
na klipnjaĉi.
11. Koristeći obavezno novu navrtku priĉvrstiti pokopac za klipnjaĉu i
pritegnuti propisanim momentom.

Kolenasto vratilo i ležaji kolenastog vratila

Prilikom skidanja kolenastog vratila treba voditi raĉuna da se prvo skidaju
polutke kućišta zadnje zaptivaĉe, pa tek onda poklopci glavnih leţaja kolenastog
vratila.
Brušenje kolenastog vratila. Postupak je sledeći:
 Izmeriti rukavce glavnih leţaja kolenastog vratila mikrometrom, kao i
rukavce leţaja klipnjaĉe, da li su pohabani i utvrditi na koju meru
kolenasto vratilo mora da se brusi.
 Kontrolisati kolenasto vratilo na prskotine.
 Demagnetisati kolenasto vratilo pre nego što se pristupi brušenju.
 Brušenje širine glavnog zadnjeg leţaja vršiti po potrebi, tako da bi se
ostvario propisani zazor izmeĊu boĉnih površina i aksijalnih leţaja.
 Koniĉnost rukavca glavnih leţaja kao i rukavca leţaja klipnjaĉe ne sme da
bude veća od 0,0065 mm, mereno na celoj duţini rukavca.
 Ovalnost rukavca glavnih leţaja, kao i rukavca leţaja klipnjaĉe, ne sme da
bude veća od 0,0065 mm.
Kvalitet obraĊene površine na svim preĉnicima kolenastog vratila ne sme
da prelazi 0,0004 mm.
Od velike je vaţnosti da se polupreĉnici zaobljenja na rukavcima glavnih
leţaja, kao i leţaja klipnjaĉe, odrţe u okviru datih dimenzija. Posle brušenja treba
ukloniti oštre ivice na izlazima kanala za ulje, a kolenasto vratilo treba
prokontrolisati na prskotine. Pre ugradnje klenasto vratilo demagnetisati.
Poklopci ležaja kolenastog vratila. Otvori glavnih leţaja kolenastog
vratila obraĊuju se jednovremeno u sklopu poklopca i bloka. Zbog toga ako iz bilo
kog razloga doĊe do oštećenja nekog od poklopaca glavnih leţaja biće potrebno
da se zameni ceo blok cilindra zajedno sa poklopcima glavnih leţaja. Svaki
poklopac oznaĉen je prema svom odgovarajućem poloţaju na bloku (brojem „1“
oznaĉen je poklopac na prednjem kraju bloka), kao i brojem bloka, koji je utisnut
96
na donjoj površini bloka. Oznaĉena strana poklopca mora se postaviti na istu
stranu gde se nalazi i oznaĉen broj na bloku.
Glavni ležaji kolenastog vratila. Poloţaj polutki u bloku i poklopcu
odreĊen je pomoću jeziĉka koji ulazi u odgovarajući ţleb, ĉime se spreĉava
pomeranje i okretanje polutki. Polutke glavnih leţaja kolenastog vratila završno
su obraĊene, a proizvode se za standardne preĉnike i za 0,25; 0,51 i 0,76 mm
ispod standardne mere.
Ugradnja kolenastog vratila. Redosled operacija je sledeći:
1. Postaviti gornje polutke glavnih leţaja kolenastog vratila u blok, a donje
polutke u poklopce.
2. Paţljivo spustiti kolenasto vratilo na gornje polutke glavnih leţaja, koji su
prethodno dobro premazani uljem.
3. Namestiti gornje polutke aksijalnog leţaja kolenastog vratila na obe strane
zadnjeg leţaja u bloku, sa kanalima za ulje okrenutim prema površini
kolenastog vratila.
4. Postaviti donje polutke aksijalnih leţajeva sa obe strane poklopca leţaja i
postaviti poklopac na kolenasto vratilo.
5. Postaviti ostale poklopce glavnih leţaja vodeći raĉuna da oznake na
poklopcima budu na istoj strani, kao i oznake na bloku koje su utisnute na
donjoj površini bloka.
6. Zavrtnji za vezu poklopca leţaja kolenastog vratila sa blokom treba da se
pritegnu preporuĉenim momentom.
7. Okrenuti kolenasto vratilo nekoliko puta da bi se ustanovilo da li se lako
okreće.
8. Proveriti aksijalni zazor kolenastog vratila (sl. 1.43). Postupak je sledeći:
potisnuti kolenasto vratilo napred koliko god moţe da se pomeri. Pomoću
kontrolnih listića izmeriti zazor izmeĊu površine kolenastog vratila i
površine aksijalnog leţaja kolenastog vratila: potisnuti kolenasto vratilo
unazad i izmeriti zazor kontrolnim listićem.
Zazori sa obe strane zadnjeg leţaja treba da
su isti. Veliĉina aksijalnog zazora iznosi 0,05
do 0,25 mm Ako aksijalni zazor nije u
granicama, ugraditi druge aksijalne leţaje –
za prekomeru. Sa jedne strane mogu se
ugraditi standardni leţaji, a sa druge strane
leţaji preko mere, da bi se dobio
odgovarajući aksijalni zazor.

Slika 1.43 Provera aksijalknog zazora kolenastog vratila

97
 Uljna zaptivača zadnjeg poklopca kolenastog vratila. Uljna zaptivaĉa
zadnjeg poklopca kolenastog vratila sastoji se od azbestnog pletiva sa umetkom
od gume. Kućište zaptivaĉe sastoji se od dve polutke koje imaju odgovarajuće
ţlebove u koje se postavljaju polutke azbestne zaptivaĉe.
Kada se zaptivaĉa ugradi u motor, dve azbestne polutke dodiruju direktno
kolenasto vratilo na mestu gde je useĉen povratni kanal za ulje.

Sistem razvoda
Rasklapanje. Prilikom rasklapanja razvoda treba obratiti paţnju na
sledeće:
 Poloţaj pumpe za vodu.
 Da bi se mogao skinuti poklopac razvoda treba prvo skinuti pumpu za
vodu, kako bi se moglo prići svim vijcima kojima se priĉvršćuje poklopac
za kućište.
 Nosaĉ zaptivaĉa ne mora se skidati sa poklopca. Ukoliko se skida treba ga
prilikom montaţe centrirati posebnim alatom.
 Donji poklopac razvoda koji pokriva pumpu za ulje se ne mora skidati.
 Pumpa visokog pritiska moţe se skinuti tek kada se skine zupĉanik pumpe.
 Bregasto vratilo se moţe izvaditi ako se prethodno skine osovina
klackalice sa klackalicama, a svi podizaĉi se podignu.
 Nosaĉe meĊuzupĉanika treba paţljivo skidati da se ne bi oštetila polirana
površina.
Sklapanje. Redosled ugradnje je sledeći:
 Postaviti kućicu razvoda.
 Nosaĉi (rukavci) meĊuzupĉanika imaju nesimetriĉne rupe za
priĉvršćivanje, pa mogu zauzeti samo odreĊen poloţaj na svom mestu.
Moment pritezanja vijaka je definisan sa 35  39 Nm.
 Kako su svi zupĉanici oznaĉeni, postavljanje ne predstavlja teškoću.
Oznake se poklapaju kada je klip prvog cilindra u SMT – na kraju takta
kompresije. MeĊutim, poklapanje oznaka neće se ostvariti kod svakog
obrtanja kolenastog vratila, kada je klip u SMT, već posle odreĊenog broja
obranja kolenastog vratila.
 Aksijalni leţaj bregastog vratila se postavlja tako da ĉivija na bloku uĊe u
odgovarajuću rupu na leţaju.
 Bregasto vratilo se postavlja (sl.1.44) kada su podizaĉi podignuti. Bregasto
vratilo treba okretati prilikom postavljanja da se ne bi oštetili rukavci ili
bregovi.
 Glavĉina bregastog vratila ima oznaku pored otvora za vijak, a istu oznaku
ima i zupĉanik bregaste osovine. Te dve oznake moraju stajati jedna

98
 naspram druge kada se postavi
zupĉanik bregastog vratila.
 Postaviti rotacionu pumpu za
ubrizgavanje, vodeći raĉuna da se
oznake na kućištu i pumpi poklope.
 Postaviti zupĉanik pumpe za
ubrizgavanje, tako da ĉivija koja se
nalazi na zupĉaniku uĊe u prorez na
glavĉini.
Slika 1.44 Montaža bregastog vratila

 Izmeriti boĉni zazor zupĉanika koji treba da je od 0,08 do 0,15 mm. Ako
boĉni zazor nije u granicama, treba ugraditi odgovarajuće nove zupĉanike
(ovo vaţi za sve parove zupĉanika).
 Ukoliko kućište zaptivaĉa nije bilo odvojeno od poklopca razvoda, treba
izvaditi staru zaptivaĉu ulja i postaviti novu, tako da bude udaljena 2,4 mm
od prednje ivice kućišta, pa zatim poklopac postaviti na kućište razvoda.
 Ako je kućište zaptivaĉa bilo skinuto, tada se prvo stavlja poklopac
razvoda, zatim se kućište zaptivaĉe (bez zaptivaĉe) centrira alatom i
priĉvrsti za poklopac, pa se postavi zaptivaĉa tako da bude udaljena 2,4
mm od prednje ivice kućišta.
 Postaviti osovinu klackalica i podesiti zazor ventila – 0,30 mm na hladnom
motoru.

1.10.9 TEHNOLOGIJA OPRAVKE PRSNUTIH MOSTIĆA NA

CILINDARSKOJ GLAVI DIZEL MOTORA

1. Pronalaženje naprslina
Naprsline se pronalaze i precizno definišu postupkom sa magnetnim
jarmom naizmeniĉne struje i magnetnom emulzijom. Ako se u toku primene
utvrdi da nismo sigurni da li je cela naprslina izbrušena, potrebno je ponovo
primeniti isti postupak
2. Priprema cilindarskih glava brušenjem
Brušenje se vrši na taj naĉin što se prvo izbrusi naprslina po celoj dubini.
Potrebno je biti siguran da je naprslina izbušena po celoj dubini, jer zaostali deo
moţe biti inicijalna naprslina za ponovno oštećenje. Nakon potpunog odstranjenja
naprsline vrši se otvaranje ţleba za popravku. Ţleb se otvara za ugao od 900, a
oštre ivice stvarnog ţleba se sa drugom vrstom brusilice potpuno zaoble. Ne sme
biti oštrih ivica.

99
 3. Kalupovanje otvora u cilindarskoj glavi
S obzirom da se zavarivaĉko lemljenje vrši na predgrejanim cilindarskim
glavama, a da se za vreme zavarivanja vrši dogrevanje gasnim plamenom
propanbutan-vazduh, moraju se kaluparskim peskom zatvoriti otvori preko kojih
bi plamen za dogrejavanje mogao da proĊe i ometa operaciju zavarivaĉkog
lemljenja.
4. Predgrevanje cilindarskih glava
Zbog sloţene konfiguracije cilindarskih glava, predgrevanje se vrši na
0
650 C i to u pećima za termiĉku obradu. Temperatura peći prilikom ulaganja
cilindarskih glava ne sme da bude veća od 2000C, a brzina predgrejavanja ne sme
da premaši 1000C/h
5. Dodatni materijal
Dodadtni materijal je specijalna šipka (castolin) namenjena za
zavarivaĉko lemljenje.
6. Postupak zavarivačkog lemljenja
Predgrejane cilindarske glave (da bi cele bile predgrejane moraju biti
najmanje jedan ĉas na temperaturi od 6500C) prebacuju se u specijalnu pred
pećnicu koja je pre toga već predgrejana, u kojoj će se vršiti zavarivanje.
Cilindarska glava pokrije se poklopcem koji je iznutra obloţen azbestom, a na
njemu se nalazi otvor dovoljan za zavarivaĉko lemljenje prslina nad jednim
cilindrom.
Pre lemljenja oĉisti se pripremljeno mesto ĉeliĉnom ĉetkom i posle
odgovarajućim topiteljem.
Vrh jezgra plamena ne sme da bude bliţi osnovnom i dodatnom
materijalu od 1 cm. Nanose se tanji slojevi kap po kap na ivice ţljeba, a zatim se
stalno kruţećim plamenom rašire po dnu ţljeba. Na ovaj naĉin popuni se ceo
ţljeb.
Nakon završetka zavarivaĉkog lemljenja svih pripremljenih mesta
cilindarska glava se vraća u peć za predgrevanje.
Ova akcija odrţavanja spada u korektivne. Uvek treba teţiti kod
tehniĉkog odrţavanja motornih vozila da se one svedu na što moguće manju
meru. Iz tog razloga nuţno je sprovoditi pravovremene preventivne preglede,
ukljuĉivati dijagnostiĉke procedure i pratiti reţim rada vozila u zavisnosti od
eksploatacionih uslova.
Za ispravno funkcionisanje motora u dobroj meri zasluţni su sistemi
njegovih agregata. Opis i mere tehniĉkog odrţavanja motorskih agregata (sistem
za startovanje i paljenje, sistem napajanja motora gorivom, sistem za
podmazivanje i sistem za hlaĊenje motora) biće date u daljem tekstu.

100