02 PDF

Diplomski Rad Tehni ki fakultet a ak
SADRŽAJ
UVOD 2
PRAVILA O RADU U LABORATORIJI 3
OPIS ORMARA SA SPISKOM ELEMENATA 4
SPISAK LABORATORIJSKIH VEŽBI 6
Vežba 1. – Upoznavanje sa elementima ormara i ispitivanje
njihove ispravnosti 7
Vežba 2. – Povezivanje asinhronog motora na mrežu,
startovanje i zaustavljanje 35
Vežba 3. – Startovanje i zaustavljanje motora sa
vremenskim kašnjenjem 40
Vežba 4. – Puštanje u rad asinhronog motora sa izborom
smera obrtanja 48
Vežba 5. – Puštanje u rad asinhronog motora preko
prebaciva a zvezda-trougao izvedenog preko tri
kontaktora 53
automatskog prebaciva a zvezda-trougao
LAD912GV 63
Vežba 7. – Puštanje u rad asinhronog motora pomo u
softstartera 71
ZAKLJU AK 79
PRILOZI 80
Rosi Marko, septembar 2008 1

UVOD
Ovaj diplomski rad ima za cilj realizaciju praktikuma za potrebe dela laboratorijskih vežbi iz
predmeta Elektromotorni pogoni koji se sluša u etvrtoj godini osnovnih studija na smeru
elektroenergetika Tehni kog fakulteta u a ku. Laboratorijske vežbe koje se opisuju u ovom
praktikumu odnose se na puštanje i upravljanje radom asinhronog motora u laboratorijskim
uslovima.
Prvi korak ka realizaciji ovog praktikuma bio je osmišljavanje potrebne kontaktorske
opreme i ostalih elemenata koji bi omogu ili što ve i broj na ina pokretanja i kontrole rada
asinhronog motora. Najpre je bilo potrebno predvideti vežbe koje se mogu ostvariti sa asinhronim
motorom i koje bi u skladu sa predmetom Elektromotorni pogoni bile zanimljive za studente kao
prakti an vid nastave, a zatim naru iti potrebne elemente i izraditi komandni panel u vidu ormara u
kome e se nalaziti potrebni elementi. Ormar je izra en u saradnji Tehni kog fakulteta i a anske
firme Elektrovat koja je omogu ila nabavku sve potrebne opreme i njenu ugradnju u ormar. Oprema
je naru ena od poznate svetske firme Schnieder Electric koja je vode i svetski distributer elektro
opreme. Oprema ugra ena u ormar je oprema poslednje generacije i koristi se u savremenim
upravlja kim procesima.
Praktikum se sastoji od sedam detaljno obra enih laboratorijskih vežbi koje treba da
omogu e studentu da razume na ine funkcionisanja ugra enih elemenata i njihovu upotrebu u
savremenoj praksi pri realizaciji razli itih upravlja kih procesa. Svaka vežba ima teorijski deo u
kom je zadatak vežbe i ideja realizacije detaljno opisan i koji treba da omogu i pripremu studenta
za izvo enje vežbi pre ulaska u laboratoriju. Uz ovaj rad prilaže se i CD koji svojim sadržajem treba
da pomogne studentu lakše razumevanje upravlja kih procesa. Na CD-u se nalaze razli iti
programi, animacije, slike i ostali aplikativni materijal koji e na jedan kvalitetniji na in približiti
studentu realizaciju zadataka koje treba da obavi u laboratoriji.
U a ku, septembara 2008.

PRAVILA O RADU U LABORATORIJI

- Student se upozorava da ne doti e delove mašina i opreme koji se nalaze pod naponom, jer to
može biti opasno po život.
- Pri premeštanju instrumenata mora se voditi ra una o njihovoj osetljivosti na mehani ke

potrese. Zato se sa njima mora pažljivo rukovati, bez bilo kakvih udaraca i potresa.
- Svako radno mesto snabdeva se elektri nim naponom preko dva prekida a. Jedan prekida se
nalazi na glavnoj razvodnoj tabli laboratorije a drugi kod radnog mesta. Svaki student dužan je
da proveri da li je prekida na mesnoj razvodnoj tabli isklju en, pa ako nije da to sam u ini.
- Povezivanje mašina sa elementima i ostalom opremom po inje od mesnog priklju ka, koji
tada mora biti isklju en.
- Po završetku vezivanja pozvati obavezno asistenta da pregleda i potvrdi da je oprema ispravno

povezana. Tek posle ovog pregleda može se oprema staviti pod napon uklju ivanjem najpre
prekida a na glavnoj razvodnoj tabli laboratorije a potom uklju ivanjem prekida a na mesnoj
razvodnoj tabli. Prekida e na glavnoj razvodnoj tabli laboratorije sme uklju ivati jedino
asistent, a prekida na mesnoj razvodnoj tabli uklju uje student uz obavezno prisustvo
asistenta.
- Po završetku vežbe, oprema se odvoji od izvora napona isklju ivanjem glavnog prekida a na
mesnoj tabli, ali se veze ne skidaju dok se kriti ki ne provere rezultati dobijeni merenjem.
- Tek posle provere rezultata, veze skinuti. Provodnike treba složiti prema boji i dužini i ostaviti
na odre eno mesto.
- Svaki student je dužan da sastavi pismeni izveštaj o svakoj odra enoj vežbi, i da ga preda
asistentu kada do e na slede u vežbu.

OPIS ORMARA SA SPISKOM

ELEMENATA
Izra eni ormar je dimenzija 80*100mm. Ima poklopac sa dva klju a za zatvaranje koji kada
je zatvoren onemogu ava pristup bio kom elemenatu. Sa njegove gornje strane dovedeno je
trofazno napajanje provodnikom popre nog preseka 5*2.5 mm2, što je sasvim dovoljno s’ obzirom
na struje potrebne za izvo enje laboratorijskih zadataka. Otvoren ormar prikazan je na slici 1.
Kada se ormar otvori odmah se uo avaju dva dela koja su i funkcionalno razliita, a to su:
• Upravlja ki panel sa komandom, signalizacijom i mernim instrumentom,
• Deo sa energetskim vezama i elementima koji obezbe uju zaštitu, upravljanje u
realizaciji razli itih zadataka.
Slika 1. – Otvoren ormar

Sva oprema koja je ugra ena u ormar je naru ena od poznate svetske kompanije Schneider
Electrics koja se bavi distribucijom ovih elemenata. Elementi ormara su tako raspore eni da je
preglednost i pristupa nost elementima zadovoljavaju a.
Spisak elemenata koji se nalaze u ormaru:
Naziv elementa referenca

• Glavni prekida 40A 3p 28900
• ZUDS (FID sklopka) 23046
• Automatski osigura 3p C60N C20A 24351
• Automatski osigura i 1p C60N C16A 24398
• Motorni zaštitni prekida 2.5-4A GV2ME08
• Relej termi ki (bimetalna zaštita) 2,5-4A D09-38 24398
• Kontaktori 9A 3p špulna 230V LC1D09P7
• Pomo ni kontakti spreda 2 radna, 2 mirna LADN22
• Kit za ugradnju zvezda-trougao LAD912GV
• Vremenski releji (višefunkcionalni) RE11RMMU
• Softstarter 1,1 kW ATS01N206QN
• Multimetar PM710 PM710MG
• Strujni merni transformatori 50/5A 16451
• Tasteri zeleni crveni i crni XB7EA...
• Lampice SIG 220V AC LED zelena XB7EV03MP
• Lampice SIG 220V AC LED crvena XB7EV04MP
• Lampice SIG 220V AC LED žuta XB7EV05MP
Trofazno napajanje preko glavnog prekida a ulazi u ormar, zatim se odvodi preko FID
sklopke koja obezbe uje zaštitu delovanjem pri pojavi diferencijalne struje (više o FID sklopci kao i
o ostalim elementima u prvoj vežbi). Sa FID sklopke napajanje preko automatskih osigura a dolazi
na pristupne ta ke ispod osigura a sa kojih se vodi napajanje potrebno za realizaciju predstoje ih
vežbi. Pored osigura a nalazi se i motorni zaštitni prekida ispod koga se tako e nalaze tri fazne
pristupne ta ke namenjene za napajanje motora. U donjem delu ormara nalaze se elementi koji
omogu avaju upravljanje motorom i upravlja kim procesom kao što su: softstarter, kontaktori,
vremenski releji i kit za ugradnju zvezda-trougao. Softstarter i kontaktori imaju izvedene energetske
pristupne krajeve (ulazne i izlazne) tako e njihovo me usobno povezivanje biti olakšano. Ostale
veze sa njihovim pomo nim kontaktima i vremenskim relejima mora e da se pri vrš uju
odvija em. Zbog takvog na ina povezivanja potrebno je biti pažljiv i ne pri vršivati veze previše
jako kako se kontakti ne bi oštetili.
Zaštitni provodnik (povodnik uzemljenja) kao i nulti su ve povezani i izvedeni na pristupne
ta ke u gornjem delu ormara (ta ka uzemljenja i nulta ta ka ormara). Pored nulte ta ke i ta ke
uzemljenja u ormaru nalaze se izvedene i kratkospojene prstupne ta ke (kratkospojenih pet
kontakata u etiri reda) koje služe za lakše sticanje više veza u jednu ta ku.
Kataloški podaci svih elemenata ugra enih u ormar dati su u prilogu na kraju.

SPISAK LABORATORIJSKIH VEŽBI
Vežba 1. – Upoznavanje sa elementima ormara i ispitivanje

njihove ispravnosti

startovanje i zaustavljanje
Vežba 3. – Startovanje i zaustavljanje motora sa vremenskim

kašnjenjem
Vežba 4. – Puštanje u rad asinhronog motora sa izborom smera

obrtanja

kontaktora

automatskog prebaciva a zvezda-trougao
LAD912GV

softstartera

Vežba 1. – Upoznavanje sa elementima ormara i

ispitivanje njihove ispravnosti
Zadatak vežbe 1:
a. Upoznati se sa svakim elementom ormara i razumeti na in njegovog
funkcionisanja.
b. Ispitati ispravnost rada kontaktora i tastera sa NO kontaktima,
uklju ivanjem seta sijalica preko kontaktora.
c. Ostvariti uklju ivanje sijalica preko kontaktora delovanjem na jedan taster a
isklju ivanje na delovanjem na drugi taster.
T e o r i j s k i d e o
Vežba 1a.
1. Glavni prekida
Glavni prekida ili kako se još naziva rastavna sklopka kada su upitanju ve e snage
isklju enja, kao i što mu i sam naziv govori služi za uspostavljanje i prekidanje glavnih strujnih
krugova, što zna i da može uspostaviti, podneti i prekinuti nominalne struje optere enja.
Postoje razli ite konstrukcije ovih prekida a. Mogu biti jednopolni (monofazni), višepolni
(naj eš e trofazni), sa dva ili više položaja. Postoje razli ita obeležavanja ovih prekida a u
zavisnosti od standarda koji se koristi kao i od samog proizvo a a. Izgled nekih konstrukcija
prekida a prikazan je na slici 2.
Slika 2. – Neke konstrukcije prekida a
Postoje i razli iti na ini šematskog obeležavanja prekida a koje susre emo u šemama kao
što su prikazani na slici 3. Obeležavanje zavisi od prizvo a a elementa kao i primenjenog
standarda.

Slika 3. – Šematsko obeležavanje prekida a

a) obeležavanje koje se koristi u ovom praktikumu, b) kataloško obeležavanje,
c) obeležavanje u programu „Constructor“
U ovom slu aju radi se o tropolnom prekida u proizvo a a MERLIN GERIN tipa INS 40
prikazanom na slici 4.
Slika 4. – Glavni prekida MERLIN GERIN INS40

Naveš e se osnovni podaci o ovom prekida u, dok su detaljni kataloški podaci dati u priligu
na kraju rada.
- Dozvoljena termi ka struja 40 A
- Nazivni napon izolacije 690 V
- Nazivni udarni napon 8 kV
Pri svakoj vežbi koja se bude izvodila za vreme povezivanja elemenata potrebno je da
prekida bude u položaju „off“ (isklju eno) a njegovo uklju enje se sme ostvariti jedino uz
prisustvo asistenta.
2. Zaštitni ure aj diferencijalne struje

ZUDS (zaštitni ure aj diferencijalne struje) ili poznatiji pod nazivom FID sklopka je ure aj
koji kao što mu sam naziv govori reaguje na pojavu diferencijalne struje. Izgled nekih konstrukcija
zaštitne diferencijalne strujne sklopke prikazan je na slici 5.
Slika 5. – Izgled nekeh FID sklopki

Broj polova ZUDS-a je dva (monofazna strujna kola) ili etiri (trofazna strujna kola).
Glavni sastavni delovi ZUDS-a su:
- diferencijalni transformator i
- prenosnik na sklopni aparat.
Kod diferencijalnog strujnog transformatora svi fazni provodnici i nula prolaze kroz jezgro
transformatora. U normalnom pogonu vektorski zbir struja kroz primarni deo transformatora jednak
je nuli. U tom slu aju jednak je nuli zbir magnetnih fluksova, pa se zbog toga u sekundarnom kolu
tog transformatora ne e indukovati nikakav napon. Ako do e do kvara na ure aju ili instalaciji iza
ZUDS-a deo struje odlazi kroz zaštitni provodnik, a deo se vra a nultim provodnikom. Ta razlika
struja e izazvati pojavu magnetnog fluksa u jezgru diferencijalnig transformatora pa e se u
sekundaru indukovati struja koja e preko mehanizma za okidanje povu i (otvoriti) kontakte
sklopke.
U instalacijama zaštitne strujne sklopke svi provodni delovi ure aja koji normalno nisu pod
naponom moraju biti uzemljeni tako da se na njima ne sme pojaviti napon ve i od 65V. Neutralni
provodnik ne sme se spojiti sa uzemljenim delovima.
ZUDS koji je ugra en u ormar je tropolni, proizvo a a MERLIN GERIN tipa ID 40A,
diferencijalne struje reagovanja 500 mA. Ostali kataloški podaci dati su u prilogu. Njegov izgled
kao i princip rada prikazan je na slici 6.
Slika 6 .- Izgled strujne zaštitne sklopke u ormaru i šema principa rada
Na njemu se nalazi test taster obeležen sa T koji delovanjem na njega simulira kvar koji
dovodi do delovanja sklopke. Ponovno uklju enje sklopke se postiže podizanjem preklopnog
prekida a koji se nalazi ispod tastera.
3. Automatski osigura i
Osigura i su uopšte namerno oslabljena mesta u nekoj elektri noj instalaciju koji prekidaju
strujno kolo u kome se nalaze ukoliko do e do prevelike struje koja bi mogla oštetiti instalaciju.
Postoje razli ite vrste i tipovi osigura a. Koriste se za razli ite naponske nivoe do 35 kV. Za
instalacije niskog napona 0,4 kV koriste se naj eš e topljivi osigura i koje u novije vreme uspešno
zamenjuju automatski osigura i.
Automatski osigura i služe za zaštitu od preoptere enja elektri ne mreže, za prevenciju
mogu ih šteta usled kratkog spoja i za ostvarivanje zaštite sredine i od opasnog napona dodira.
Okidanje naprave se može desiti bimetalom (termi ka zaštita u slu aju preoptere enja),

elektromagnetnim brzim okida em (zaštita u slu aju kratkih spojeva) i ru nom komandom.
Okidanje polova višepolnog osigura a se vrši istovremeno. Izgled automatskih osigura a prikazan
je na slici 7.
Slika 7. –Konstrukcije nekih automatskih osigura a.
Zaštitta osigura ima u našem ormaru realizovana je automatskim osigura ima proizvo a a
Merlin Gerin tipa C60N koji izgledaju kao na slici 8.
Slika 8. – Izgled jednopolnog i tropolnog automatskog osigura a
U ormaru se raspolaže sa jednim tropolnim osigura em od 20 A (C20) namenjenim da se

preko njega napaja trofazni potroša (motor), koji ako do e do kvara u jednoj fazi isklju uje sve tri
kako ne bi došlo do pojave nedozvoljenog napona na motoru usled prekida jedne faze. Pored
tropolnog ugra ena su i etiri jednopolna automatska osigura a od 6 A (C6) koji su namenjeni za
zaštitu upravlja kih kola koja se izvode pri realizaciji vežbi. Na kraju se nalaze još tri jednopolna
osigura a od 4 A (C4) preko kojih se napaja merni instrument multimetar PM710 i koji obezbe uju
njegovu zaštitu. Raspored osigura a prikazan je na slici 9. Ostali kataloški podaci su dati u prilogu.
Dakle, ispod osigura a kao što je prikazano na slici 9. nalaze se naponske ta ke sa kojih se
vodi napajanje motoru (ta ke ispod tropolnog osigura a od 20 A) i po izboru sa jedne od 4 ta ke
ispod osigura a od 6 A vodi se napajanje upravlja kog kola. O upravlja kom i spojnom kolu nešto
više kasnije.

Slika 9. – Raspored automatskih osigura a u ormaru
Za automatske osigura e na šemama vežbi u ovom praktikumu koristi se oznaka F (fuze –

osigura eng.) i obeležavati ih kao na slici 10.
Slika 10. – Obeležavanje tropolnog automatskog osigura a
Na CD-u koji koji je sastavni deo praktikuma, u folderu PROGRAMI, nalazi se i program
„Curve Direct“ koji u dozvoljava izbor tipa osigura a i na osnovu toga crta krive reagovanja za
izabrane podatke osigura a. Kao primer na slici 11. su prikazane krive koje definišu reagovanje
osigura a tipa C60N-C-6A. Polje koje ograni avaju ove krive definiše reagovanje osigura a. Tako
na primer, vidi se da kad bi kroz osigura proticala struja od 30 A osigura bi reagovao u
vremenskom periodu od 3 do 10 sekundi od momenta nastanka te struje. Da se radi o struji od 10 A
osigura bi reagovao u vremenu od 70 do700 sekundi.

Slika 11. – Krive reagovanja osigura a tipa C60N-C-6A
4. Signalne lampice
Signalne lampice sliže za svetlosnu signalizaciju odre enih stanja u razli itim pogonima.
Postoje razli ite vrste signalnih lampica razli itih oblika, boja i popre nog preseka kao i napona za
koje su namenjene. Izgled nekih signalnih lampica prikazan je na slici 12.
Slika 12. – Signalne lampice
U komandnom delu ormara prikazanim na slici 13. nalazi se ugra enih šest signalnih
lampica: dve zelene, dve crvene i dve žute. Žute lampice se u vežbama koriste za signalizaciju
stanja pripravnosti ili polaska motora u sprezi zvezda pre prebacivanja u trougao, zelena lampica za
signalizaciju normalnog rada motora a crvena za signalizaciju stanja kvara.

Slika 13. – Raspored lampica (gornji red) i tastera (donji red) na kontrolnom panelu ormara.
Signalne lampice u šemama se obeležavaju slovom „H“ i predstavljaju simbolom kao na

slici 14.
Slika 14. – Obeležavanje lampica u šemama
Za svaku od lampica izvedene su po dve pristupne ta ke što olakšava njihovo povezivanje sa

ostalim elementima ormara.
5. Multimetar PM710
U ormar je na kontolnom panelu levo od lampica i tastera ugra en multimetar tipa PM710
klase ta nosti 1 prizvo a a MERLIN GERIN. Koristi se za merenje i nadzor NN i VN elektri noj
mreži. PM710 poseduje veliki i pregledan LCD ekran na kome je mogu e prikazati veli ine sa sve
tri faze sa pozadinskim zelenim osvetljenjem tako da je vidljivost i preglednost vrlo dobra pod
gotovo svim uglovima gledanja. Izgled ovog multimetra prikazan je na slici 15.
Slika 15. - Multimetar PM710

PM710 je ve povezan na napajanje ormara posle automatskih osigura a od 4A koji ga štite.

Njegovo uklju enje ostvaruje se uklju ivanjem tih osigura a. Naponski krajevi povezani su na sve
tri faze, dok su na strujne krajeve instrumenta dovedene struje sa strujnih transformatora prenosnog
odnosa 50/5A. Multimetar PM710 poseduje port standarda RS485 za konekciju sa ra unarom. Na
njegovoj prednjoj strani nalaze se etri tastera za kretanje kroz meni instrumenta. Na slici 16.
objašnjene su oznake na ekranu instrumenta u slu aju merenja struje u sve tri faze.
Slika 16. – Prikaz ekrana PM710 pri merenju struje

A) tip merenja, B) naslov ekrana???, C) ikonica održavanja, D) bar prikaz (%), E) jedinica, F)
prikaz još opcija, G) opcije menija, H) indikator selektovane opcije, I) taster (dugme) , J) povratak
u prethodni meni, K) vrednosti, L) faze.
Za kretanje kroz meni koriste se 4 tastera (dugmeta) koji se nalaze ispod ekrana a ovde je
dato zna enje njihovih simbola:
Navigacija
Pregled još opcija u trenutnom meniju
Povratak u prethodni meni
Obeležava selektovanu opciju i ozna ava da

nema više podopcija u trenutnoj
Promena vrednosti
Promena vrednosti ili pregled raspoloživih opcija.

Kada se do e do kraja opsega ponovno
selektovanje vra a na po etnu vrednost ili opciju.

Selektovanje slede eg broja u seriji
Selektovanje slede eg polja za podešavanje ili

izlazak, ako je zadnje polje za podešavanje
popunjeno.
Organizacija menija i raspoloživih opcija prikazana je na slici 17. u vidu stabla.
Slka 17 . – Stablo organizacije menija multimetra PM710
Sa slike vidimo da su opcije podeljene u dva nivoa. Opcije nivoa 1 imaju slede a zna enja:
- I – meni sa opcijama prikazivanja struja sve tri faze,
- U-V – meni sa opcijama prikazivanja napona: sva tri fazna V, sva tri linijska U,
- PQS – meni sa opcijama prikazivanja snaga: aktivne P, reaktivne Q, i prividne S,
- E – prikaz ukupne potrošene energije i po snagama P, Q i S,
- PF – prikaz trenutnog faktora snage optere enja,
- F – prikaz frekvencije mreže, liniskog napona, struje i faktora snage,
- THD – (Total Harmonics Distortion), prikaz stepena izobli enja veli ina (U, V i I) u %,
- MINMH – prikaz minimalnih i maksimalnih vrednosti svih izmerenih veli ina,
- TIMER – ukupno vreme rada instrumenta,
- RESET – vra anje svih podešavanja na fabri ke vrednosti,
- SETUP – podešavanje rada instrumenta,
- DIAGN. – prikaz podataka o instrumentu.
Dakle kao što se iz prikazanog pregleda menija vidi instrument pored klasi nih veli ina,
napona (linijski (U), fazni (V)), struja i snaga i svim fazama meri i frekvenciju (F), faktor snage
(PF), aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu za svaku fazu ponaosob (Ph, Qh i Sh), potrošnju energije
itd. Promena podešenih vrednosti nije mogu a bez unosa šifre. Fabri ka šifra koja se može menjati
je: 00000.
Napomena:
Pošto je multimetar PM710 namenjen za merenje industrijskih i velikih optere enja i
potrošnje, njegova klasa ta nosti (klase ta nosti 1) je manja od laboratorijskih instrumenata.
Rezolucija merenja struje je 1A a opseg od 0 do 32767A. Pošto je to mala rezolucija a veliki opseg
za naše potrebe merenja, mogu e je podesiti u opciji „setup“ prenosni odnos transformatora u
samom softveru instrumenta. Tako umesto realnog 50/5A podešen je prenosni odnos na 10000/1A.
Tada prenosni odnos umesto 10 iznosi 10000 pa se na displeju umesto u amperima rezultat
prikazuje u miliamperima a snaga umesto u kilovatima prikazuje se u vatima (jer promena
prenosnog odnosa strujnih transformatora ne uti e na merenje napona). Tako se dobijaju preciznija
o itavanja veli ina.
6. Tasteri
Tasteri su monostabilni dvopoložajni prekida i sa neposrednim dejstvom i prikazuju se u
svom stabilnom stanju. Postoje razli ite vrste tastera sa razli itom konfiguracijom kontakata.
Ukoliko su kontakti normalno zatvoreni (pojmovi normalno zatvoren i normalno otvoren objašnjeni
su na slede oj strani), njihovi krajevi se ozna avaju ciframa 1 i 2, pri emu se cifrom 2 ozna ava
onaj kraj koji pri otvorenom tasteru nije pod naponom. Krajevi normalno otvorenih tastera
ozna avaju se ciframa 3 i 4, pri emu se cifrom 4 ozna ava onaj kraj koji pri otvorenom tasteru nije
pod naponom. Obi no su tasteri zelene boje sa normalno otvorenim kontaktima a tasteri sa crvene
boje sa normalno zatvorenim kontaktima. Na slici 18. su prikazani neki tipovi tastera.
Slika 18. – Neke konstrukcije tastera
U šemama se koriste razli ite oznake za obeležavanje tastera. Neke od njih su prikazane na
slici 19.
Slika 19. – Razli ita obeležavanja tastera: a) kataloško obeležavanje tastera, b)

obeležavanje tastera u programu “Constructor”

Izgled tastera ugra enih u upravlja kom panelu ormara prikazan je na slici 20., kao i njihove
šematske oznake koje se koriste u vežbama.
Slika 20. – Izgled crvenog NC tastera i šematsko obeležavanje tastera

a) NO taster (zeleni), b) NC taster (crveni, prikazan na slici), c) 2NO taster (zeleni)
Pored dva crvena tastera sa normalno zatvorenim (NC) kontaktima na kontrolnom panelu
ormara nalaze se i dva zelena tastera sa normalno otvorenim (NO) kontaktima, još jedan zeleni
taster sa dva zasebna normalno otvorena kontakta i dva crna tastera sa normalno otvorenom
kontaktima. Njihov raspored ispod lampica na kontolnom panelu prikazan je na slici 13.
Pojmove normalno otvoren (normaly open – NO) i normalno zatvoren (normaly closed –
NC) kontakt veoma je važno razumeti jer se esto sre u u industrijskoj praksi. Oba pojma se
primenjuju na re i kao što su kontakti, taster, ulaz, izlaz itd. Suština je jednostavna, normalno
otvoren prekida ne e provesti struju dok nije pritisnut a normalno zatvoren prekida e provoditi
sve dok nije pritisnut.
Dobri primeri za oba slu aja su zvono na ulaznim vratima i alarm za ku u. Ako se izabere
normalno zatvoren prekida , zvono bi stalno radilo sve dok neko ne bi pritisnuo prekida . Pritiskom
na prekida , otvaraju se kontakti i zaustavlja se protok struje do zvona. Naravno, tako koncipiran
sistem ne bi nikako odgovarao vlasniku ku e. Bolji izbor bi svakako bio normalno otvoren
prekida , njegovim koriš enjem zvono ne e raditi sve dok neko ne pritisne dugme na prekida u i
time ozna i svoje prisustvo pred vratima.
Ku ni sistem bezbednosti (ku ni alarmni sistem) je primer upotrebe normalno zatvorenog
prekida a. Pretpostavimo da je alarmni sistem namenjen nadgledanju ulaznih vrata u ku u. Jedan od
na ina da se oži i ku a bi bio da se sprovede jedan normalno otvoren prekida od svakih vrata do
alarma (upravo kao i prekida za zvono). Tada, ako bi se vrata otvorila, to bi zatvorilo prekida i
alarm bi se aktivirao. Ovako izveden sistem bi radio ali bi bilo problema. Neka se pretpostavi da
prekida ne radi, da je žica slu ajno u prekidu ili se recimo prekida polomi, itd (ima mnogo na ina
na koje bi sistem mogao da postane nefunkcionalan). Problem je što doma in nikad ne bi znao da
sistem ne radi. Provalnik bi mogao da otvori vrata, prekida ne bi radio i alarm se ne bi aktivirao.
O igledno ovo nije dobar na in kako napraviti sistem. Sistem treba da se postavi tako da se alarm
aktivira od strane provalnika ali i sam od sebe ako neka od komponenti ne funkcioniše (doma in
svakako želi da zna ako sistem ne radi). Obzirom na ove nove okolnosti bolje je koristiti prekida sa
normalno zatvorenim kontaktima koji e detektovati neovlaš en ulaz (otvaranje vrata prekida tok
struje i taj signal se koristi za aktiviranje zvu nog signala) ili kvar na sistemu kao što je prekid žice.
Razmatranja kao što su ova su još zna ajnija u industrijskom okruženju gde bi kvar mogao da
prouzrokuje povredu nekog radnika. Jedan od takvih primera gde se koriste izlazi sa normalno
zatvorenim kontaktima je sigurnosna ograda kod mašina za se enje. Ukoliko se vrata ograde otvore
prekida deluje na izlaz sa normalno zatvorenim kontaktima i prekida kolo za napajanje ime
mašina staje i time spre ava povre ivanje radnika.

7. Kontaktori
Kontaktori su mehani ki sklopovi koji služe za zatvaranje i otvaranje strujnih krugova. Pri
tome neki kontaktori mogu uklapati i prekidati u naponskom stanju samo male struje, opet drugi
mogu uklapati i prekidati struje normalnog pogonskog stanja, a opet neki tre i mogu uklapati i
prekidati struje kratkog spoja. Na slici 21. su prikazane neke konstrukcije kontaktora.
Slika 21. – Neke konstrukcije kontaktora
Kontaktor (u literaturi se koristi i naziv – prekida ) je daljinski upravljan sklopni aparat koji
se prilikom isklapanja (deaktiviranja) sam vra a u prvobitno (stabilno ili normalno) stanje. Za
uklapanje (aktiviranje) i držanje u uklopljenom položaju služi poseban pogonski ure aj, naj eš e
elektromagnetski, retko pneumatski. Za elektromagnetski pogon kontaktora sa daljinskom pobudom
elektromagneta može se primeniti naizmeni na ili jednosmerna struja. Jezgro elektromagneta je
oblika slova „ “ sa jednim namotajem na srednjem stubu. Kada se na krajeve elektromagneta
dovede napon on privla i kotvu za koju su pri vrš eni kontakti i na taj na in otvara ili zatvara
kontakte. Elektromagneti napajani naizmeni nom monofaznom stujom bruje usled pulsiranja
privla ne sile dok su pobu eni. Elektromagneti sa jednosmernom strujom privla i „mekanije“ od
naizmeni nih, pa se odlikuju tihom radu. Veliki kontaktori esto imaju pneumatski pogon, jer su za
njih potrebni glomazni i teški elektromagneti. Mehani ki prenos od pogonskog mehanizma na
kontakte se može izvesti na razne na ine (razne konstrukcije kontaktora). Zajedni ko im je to da je
na kotvu elektromagneta pri vrš en nosa pomi nih kontakata. Kontakni sistem se sastoji o
pomi nih i nepomi nih kontakata i po potrebi od lu nih komora. Uproš en popre ni presek i princip
rada prikazan je na slici 22.
Slika 22. – Princip rada kontaktora

Kod kontaktora razlikujemo glavne, pomo ne strujne kontakte i kontakte elektromagneta

kontakora. Kontaktori za glavne strujne krugove (motorni kontaktori) imaju tri ili etri glavna
kontakta i obeležavaju se pomo u susednih prirodnih brojeva, na primer: 1-2, 3-4, 5-6, 7-8, s tim što
se neparnim brojem obeležava onaj kraj kontakta koji je u stabilnom stanju pod naponom, a parnim
brojem onaj koji u stabilnom stanju nije pod naponom. Pod stabilnim stanjem kontaktora
podrazumeva se stanje pri kom elektromagnet kontaktora nije pod naponom.
Pored glavnih postoje i pomo ni kontakti koji se obeležavaju sa dve cifre. Prva cifra je ista
za oba kraja jednog pomo nog kontakta i ozna ava redni broj pomo nog kontakta u kontaktoru.
Ako kontaktor, na primer, ima etiri pomo na kontakta, njihovi redni brojevi su 1, 2, 3 i 4. U
slu aju normalno otvorenog pomo nog kontakta ( esto se u katalozima i na samim elementima
susre e oznaka NO – normaly open), druge cifre u oznakama njegovih krajeva su 3 i 4 (kao i u
slu aju normalno otvorenog tastera). Ako se radi o normalno zatvorenom pomo nom kontaktu
(oznaka NC – normaly closed), druge cifre u oznakama njegovih krajeva su 1 i 2.
NO pomo ni kontakti se esto nazivaju “radni” a NC pomo ni kontakti “mirni”. Krajevi
elektromagneta kontaktora se naj eš e obeležavaju sa A1 i A2.
Dakle, napred opisano ozna avanje kontakata koje se koristiti u šemama vežbi, može se
proveriti na slede em primeru na slici 23.
elektromagnet
Prema mreži 1 3 5 11 23 33 41
Prema prijemniku 2 4 6 12 24 34 42
Slika 23. – Obeležavanje kontaktora i njegovih kontakta u šemama
Pored ovog mogu se sresti i slede a obeležavanja kontaktora, kao na primer u programu
“Constructor”, data na slici 24.
Slika 24. – Obeležavanje kontaktora u programu “Constructor”
Najvažnija upotreba kontaktora je u elektri nim kolima motora, koristi se za:

1. Regulaciju brzine obrtanja rotora motora, uklju enje i isklju enje motora
2. Menjanje smera obrtanja rotora motora
3. Uklju enje kombinacije zvezda-trougao
4. Razna druga upravljanja sa velikim brojem promena stanja motora i prate ih sistema.
Izgled kontaktora koji su ugra eni u ormar dat je na slici 25. To su elektromagnetni kontakti
proizvo a a Telemecanique tipa LC1D09 sa tri para glavnih kontakata (tropolni kontaktori) i po
jedan par pomo nih NO i NC kontakata.

Slika25 . – Izgled kontaktora Telemecanique 9A 3p 230V LC1D09P7 i raspored njegovih kontakata.
Dakle, glavni kontakti su obeleženi brojevima 1-2, 3-4 i 5-6 ili L1-T1, L2-T2, L3-T3.
Krajevi elektromagneta kontaktora obeleženi su sa A1 i A2, s tim što je krajevi A2 svih kontaktora
ve povezan sa nultom ta kom napajanja ormara tako da je za aktiviranje kontaktora dovoljno
dovesti fazu na kraj elektromagneta A1 i on ce reagovati zatvaranjem svojih glavnih i pomo nih
NO kontakata i otvoranjem pomo nih NC kontakata. Po odvajanju elektromagneta od napajanja
kontaktor se vra a svoje stabilno stanje. Krajevi pomo nih kontakata na kontaktoru su obeleženi sa
13-14 za NO kontakt i sa 21-22 za NC kontakt saglasno gore navedenom pravilu.
8. Pomo ni kontakti kontaktora

Zbog potrebe za ve im brojem pomo nih kontakata na kontaktore se nadogra uju pomo ni
kontakti koji su mehani ki povezani sa elektromagnetom kontaktora. Kada do e do delovanja
kontaktora on preko mehani kog sistema preko koga je vezan sa pomo nim kontaktima deluje na
njih otvaranjem NO i zatvaranjem NC kontakata. Na taj na in se rešava potreba za ve im brojem
pomo nih kontakata. Koriš eni pomo ni kontakti u ormaru su tipa LAD-N22 sa konfiguracijom
kontakata 2NO+2NC i prikazani su na slici 26.
Slika 26. – Pomo ni kontakti za nadogradnju na kontaktor
Redni broj pomo nih kontakta po inje od broja 5 i ima ih ukupno 4 od kojih su dva NO a
dva NC kontakta. Dakle obeleženi su na slede i na in: 53-54 NO, 61-62 NC, 71-72 NC i 83-84 NO
a njihovi šematski simboli kao na slici 27.

Slika 27 – Raspored pomo nih kontakata na LADN22
Da bi se bolje razumeo princip funkcionisanja kontaktora i njihovo upravljanje kao i da bi se

ispitala ispravnost funkcionisanja kontaktora i ostalih elemenata izveš e se dva kratka zadatka: 1b i
1c.
9. Vremenski releji
Vremenski releji koriste se u automatizaciji proizvodnih procesa gde postoji potreba za

vremenskim zatezanjem, inpulsnim, vremenski definisanim, odvijanjem procesa ili periodi nim
uklju enjem ili isklju enjem potroša a. Izgled nekih konstrukcija vremenskih releja prikazan je na
slici 28.
Slika 28. – Neke konstrukcije vremenskih releja
Vremenski releji kao i kontaktori imaju „napojne“ krajeve (krajeve elektromagneta), i

pomo ne NO i NC kontakte koji se naj eš e obeležavaju isto kao kontakti kontaktora. Na prednjoj
strani vremenskog releja obi no su smešteni potenciometar za podešavanje zateznog vremena i
kontrolna lampica.
Me u najpoznatije vrste vremenskih releja spadaju vremenski releji sa kašnjenjem
reagovanja i vremenski relej sa kašnjenjem deaktiviranja. Dakle, kada se na napojne kontakte
vremenskog releja dovede napon relej e, ako se radi o releju sa kašnjenjem reagovanja, reagovati
sa nekim vremenom zakašnjenja. Ako se pak radi o releju sa kašnjenjem deaktiviranja on e
reagovati odmah po dovo enju napona a deaktivira e se posle podešenog vremena. Pod
reagovanjem releja podrazumeva se promena njegovog stabilnog stanja tj. otvaranje njegovih
normalno zatvorenih i zatvaranje njegovih normalno otvorenih kontakata. Na taj na in omogu eno
je odloženo delovanje nekih procesa u upravlja kim zadacima. Danas se pored ove dve najpoznatije
funkcije vremenskih releja izra uju i druge, a naj eš e u sklopu multifunkcionalnih vremenskih
releja sa nizom razli itih funkcija. Multifunkcionalni releji su danas znatno manji i efikasniji sa
nizom najrazli itijih funkcija kojima se mogu realizovati i najkomplikovaniji upravlja ki problemi
u pogledu vremenski definisanog delovanja.

Postoje razli iti na ini obeležavanja vremenskih releja. Neka od njih su prikazana na slici 29.
Slika 29. Oznake vremenskih releja: a) sa kašnjenjem reagovanja, b) sa kašnjenjem deaktiviranja
Vremenski releji sa kojima se raspolaže u ormaru su multifunkcionalni vremenski releji

proizvo a a Telemecanique tipa RE11RMMU prikazani na slici 30.
Slika 30. –Vremenski relej RE11RMMU

Napajanje ovih releja može biti jednosmerno ili naizmeni no i to 24V DC ili sa 24 – 230V
AC. Poseduje preklopni izlazni kontakt NO/NC obeležen kao na slici. Podešavanje zateznog
vremena se vrši na prednjoj strani releja u sedam vremenskih podru ja i to: 1s – 10s – 1min –
10min – 1h – 10h – 100h. Pored linearniog potenciometra za podešavanje zateznog vremena na
prednjoj strani releja postoji i višepoložajni prekida preko koga se vrši izbor jedne od deset
ponu enih funkcija vremenskog releja. Izbor funkcija ovog multifunkcionalnog vremenskog releja
prikazan je na slede oj slici 31.
Slika 31. – Izbor funkcija multifunkcionalnog vremenskog releja RE11RMMU

Napomena: Umesto oznake signala C na graficima funkcija, na releju tipa RE11RMMU koristi se
oznaka Y1.
Obeležavanje multifunkcionalnih vremenskih releja RE11RMMU koje e se koristiti u

šemama vežbi prikazano je na slici 32.
Slika 32. Obeležavanje multifunkcionalnih vremenskih releja: a) funkcija A, b) funkcija Di
10. Automatski sistem za prebacivanje zvezda-trougao

Automatski sklop za ugradnju zvezda-trougao tipa LAD912GV se realizuje kao objedinjen,
ve spreman za ugradnju, sistem od tri kontaktora i vremenskog lana koji ostvaruje puštanje u rad
motora prebacivanjem statorskih namotaja iz sprege zvezda u spregu trougao. Ovakav sklop koji je
ugra en u ormar prikazan je na slici 33.
Slika 33. – Ugra eni automatski sklop zvezda-trougao
Dakle, kao što se vidi sklop se sastoji od tri me usbno elektri no spregnuta kontaktora K, Kt
i Kz, i vremenskog lana LADS2 obeleženog sa Tk na slici 34, koji je mehani ki spregnut sa
kontaktorom K.

Slika 34 . – Skica elektri no povezanih kontaktora sklopa LAD912GV

Kontaktor K ima ulogu glavnog kontaktora (prekida a) koji omogu ava dovo enje napona
motoru, a kontaktori Kt i Kz omogu avaju prebacivanje namotaja statora motora u spregu trougao i
spregu zvezda.
Vremenski relej Tk je relej sa kašnjenjem reagovanja. Vreme podešavanja mu je u opsegu od
1 s do 30 s. On se nadogra uje na kontaktor K i mehani ki je povezan sa mehanizmom kontaktora.
Aktivira se sa aktiviranjem kontaktora a reaguje sa nekim zakašnjenjem promenom stanja svojih
NO i NC kontakata. Relej poseduje jedan NO kontakt obeležen sa 67-68 i jedan NC kontakt
obeležen sa 55-56 raspore enih kao na slici 34. Ovi kontakti bi e u vežbi prebacivanje zvezda –
trougao pomo u ovog sklopa, iskoriš eni za dovo enje elektromagneta kontaktora u aktivno stanje
tj. omogu i e aktiviranje kontaktora Kz ili Kt odgovaraju im redosledom (dovo enjem napona na
njihove elektromagnete). Napon na motor se dovodi preko glavnih kontakata kontaktora K a
namotaji statora se vezuju na izlazne krajeve kontaktora Kt odnosno Kz.
11. Softstarter
Softstarter je ure aj koji omogu ava kontrolisano takozvano „meko“ startovanje motora i
njegovo „meko“ zaustavljanje. To omogu ava kontrolisanjem napona faza, tj. pri uklju enju,
postepenim porastom napona od neke podesive vrednosti do nominalne vrednosti napona, a pri
zaustavljanju snižavanjem napona od nominalne vrednosti do po etne (inicijalne) podešene.
Postoje razli iti softstarteri sa obzirom na nominalnu snagu motora koga pokre u i
realizacije samog proizvo a a. U ormar je ugra en softstarter od 1,1kW tipa Altistart 01 oznake
ATS01N2(06QN). Ure aj ATS01N2 kontroliše dve faze motora što omogu uje limitiranje polazne
struje i kontrolisano zaustavljanje. ATS01N2 ima integrisan kontaktor za premoš avanje po
završetku zaleta. Izgled softstartera ATS01N2 prikazan je na slici 35.
Slika 35. – Softstarter Altistart 01 tipa ATS 01N206QN

Na ure aju se nalaze tri potenciometra i lampice za:

- potenciometar za podešavanje trajanja vremena zaleta (start vreme)
- potenciometar za podešavanje vremena zaustavljanja (stop vreme)
- potenciometar za podešavanje praga napona na po etku zaleta (inicijalni napon)
- zelena LED indikacija prisustva upravlja kog napona
- žuta LED indikacija prisustva punog napona na motoru (završetak zaleta)
Pored glavnih energetskih kontakta (tri ulazna na vrhu i tri izlazna na dnu) obeleženih sa 1-
2, 3-4, 5-6, ili L1-T1, L2-T2, L3-T3, ovaj softstarter ima i logi ke upravlja ke ulaze i izlaze koji se
nalaze na njegovoj prednjoj strani ispod potenciometara i iji je raspored prikazan na slici 36.
Slika 36. – Raspored upravlja kih logi kig kontakata na softstarteru ATS 01N206QN
Funkcije upravlja kih kontakata i izlaznih releja:

- LI1 ulaz - nalog stop
- LI2 ulaz - nalog start
- LI+ i COM - interni izvor +24 V DC.
- LO1 relejni izlaz - signalizacija završetka zaleta
- R1A-R1C relejni izlaz se zatvara davanjem naloga za start na LI2 i otvara se kad je
brzina motora 0 na kraju zaustavljanja ili pri pojavi greške (koristi se za upravljanje
kontaktorom za napajanje)
- postavljanjem BOOST logi kog ulaza na + 24V, napon na motoru e iznositi 100% Un
motora pri pokretanju motora u trajanju od 200 ms. Na slici 37. je prikazan napon na
izlazu kontrolisanih faza softstartera u slu aju postavljanja BOOST funkcije.
Slika 37.- Pokretanje sa BOOST funcijom
Start i stop vreme mogu da se podešavaju na prednjoj strani softstartera u rasponu od 1 do

10s, a podešavanje inicijalnog (po etnog) napona se kre e od 30% do 80% Un. Podešeno start
vreme definiše brzinu porasta napona pri uklju enju tj. ozna ava vreme za koje e softstarter po
zadatoj start komandi linearno pove ati napon od zadatog inicijalnog napona do Un. Analogno važi
i za stop vreme. Zelena lampica na softstarteru signalizira prisustvo napona na glavnim kontaktima
softstartera a žuta lampica signalizira završetak startovanja, tj. postizanja punog nominalnog napona
i aktiviranje kontakora za premoš avanje unutar softstartera.
Start i stop komanda softstarteru preko upravlja kih kontakata može se ostvariti na dva
na ina poznata pod nazivom dvoži no i troži no upravljanje. Na ini realizacije dvoži nog i
troži nog upravnljanja prikazani su na slici 38.

Slika 38 . – Dvoži no i troži no upravljanje
U slu aju dvoži ne kontrole dovo enjem logi kog ulaza LI+ (+24V) na LI2 softstarter
dobija komandu za start. On u zavisnosti od podešenih parametara (start vreme, inicijalni napon i
stop vreme) ostvaruje meko pokretanje motora, a po isteku start vremena, i njegov rad je sa
nominalim naponom, sve dok je na LI2 doveden LI+. Po odvajanju LI2 od LI+ softstartrer dobija
stop komandu i snižava napon brzinom proporcionalnoj zadatom stop vremenu a potom se
isklju uje.
U slu aju troži ne kontrole da bi se ostvarila start komanda na ulaz LI1 mora konstantno da
bude doveden LI+ (to je mogu e ostvariti preko NC tastera kao na slici). Tada trenutnim
dovo enjem LI+ na LI2 tj. delovanjem na taster start (NO taster) softstarter dobija start komandu.
Po dostizanju nominalnog napona i radu motora u normalnom režimu delovanjem na stop taster tj.
trenutnim odvajanjem ulaza LI1 od LI+ softstarter dobija stop komandu. Delovanjem na stop taster
softstarter dobija stop komandu i u slu aju da nije završio startovanje. Opisana dvoži na i troži na
kontrola bi e jasnija prikazom stanja upravlj kih ulaza na slede oj slici 39.
Slika 39 . – Dijagram stanja kontrolnih priklju aka pri doži nom i troži nom upravljanju
Ostali kataloški podaci za ATS01N206QN dati su u prilogu.

U vežbi sa softstarterom iskoristi e se troži na kontrola za upravljanje softstarterom kao i
relejni izlazi za uklju ivanje softstartera preko kontaktora.

12. Bimetalna zaštita

Bimetalna zaštita ili diferencijalni termi ki relej je takva zaštita koja štiti motor od
prekostrujnog optere enja. Izgled nekih termi kih releja i simbola koji se naj eš e susre u u
šemama prikazan je na slici 40.
Slika 40. – Termi ki releji i njihovi simboli
U ovom slu aj u ormar je ugra en termi ki relej proizvo a a Telemecanique tipa LRD-08
sa termi kom zaštitom 2,5-5A. Na njemu se pored potenciometra za podešavanje struje od 2,5 do
4A nalaze i tasteri „stop“ koji simulira kvar i isklju uje relej i taster „reset“ koji ru no vra a relej u
radno stanje. Simulacija kvara može se izvršiti i povla enjem zaka ke T (test). Ovaj termi ki relej
nalazi se nadogra en na prvi kontaktor u ormaru a njegov izgled prikazan je na slici 41.
Slika 41. – Diferencijalni termi ki relej tipa LRD 08
Pored glavnih energetskih kontakata na njemu se nalaze i dva pomo na kontakta, jedan NO i
jedan NC kontakt. Pomo ni kontakti releja obeleženi su sa 95-96 NC kontakt i 97-98 NO kontakt.
Obeležavanje termi kog releja i njegovih pomo nih kontakta koje emo mi koristiti u šemama
prikazani su na slici 42. Termi ki relej ozna ava emo slovnim simbolom FT.

Slika 42 . – Šematsko obeležavanje termi kog releja i njegovih kontakata.
Kada se u šemama vežbi koje e se izvoditi bude koristio prvi kontaktor u ormaru, koristi e
se bimetalna zaštita tj. zaštita ovim termi kim relejom jer su prvi kontaktor i termi ki relej ve
povezani i tako ugra eni u ormar sa pristupnim ulaznim krajevima kontaktora i izlaznim krajevima
termi kog relja kao na slici 43.
Sika 43. – Prvi kontaktor i termi ki relej u ormaru
13. Motorni zaštitni prekida

Još jedan element ija je funkcija zaštita je motorni zaštitni prekida . Motorni zaštitni
prekida ili termomagnetni motorni prekida za razliku od bimetalne zaštite ima u sebi i magnetni
zaštitu koja štiti motor od kratkih spojeva. Izgled nekih konstrukcija motornih zaštitnih prekida a
prikazan je na slici 44.

Slika 44 . –Iizgled nekih motornih zaštitnih prekida a
Motorni zaštitni prekida koji je ugra en u ormar je tipa GV2ME proizvo a a

Telemecanique i izgleda kao na slici 45. Na slici dato je i njegovo šematsko obeležavanje. Na
prednjoj strani se nalazi potenciometar gde se podešava struja reagovanja od 2,5 do 4A. Poseduje
jasno ozna ene prekida e za stavljanje u uklju eno (start) stanje i isklju eno (stop) stanje. Pored
glavnih kontakata obeleženih sa susednim brojevima 1-2, 3-4, 5-6 ili L1-T1, L2-T2, L3-T3, postoji i
pomo ni kontakt. Deo gde se nalazi pomo ni kontakti mogu e je odvojiti od motornog zaštitnog
prekida a i podesitti da kontakt bude samo ili NO ili NC.
Slika 45. – Izgled motornog zaštitnog prekida a i njegovo šematsko obeležavanje.
Po reagovanju usleg delovanja temperaturne zaštite motorni zaštitni prekida se ne može

ru no staviti u uklju eno stanje dok se bimetal ne ohladi i spremi za slede e reagovanje.
U vežbama koje e se izvoditi, koristi e se zaštita motora motornim zaštitnim prekida em
kada se ne koristi prvi kontaktor, odnosno kad se ne koristi termi ki relej.
14. Asinhroni motor

Asinhroni motor koji e se koristiti u vežbama je motor sa kaveznim rotorom snage 2,2 kW i
izgleda kao na slici 46.
Podaci sa njegove natpisne plo ice su slede i:

- proizvo a AEG, tip motora 2.2/4
- Un=380V
- In=9A
- cos =0,84
- no=1405 o/min.

Slika 46. – Asinhromi motor koriš en u laboratoriji
Na priklju noj plo i motora izvedeni su krajevi namotaja statora i obeleženi na na in

prikazan na slici 47.
Slika 47. Obeležavanje krajeva namotaja motora
Raspored njegovih priklju aka tj. krajeva statorskih namotaja na motoru i sprezanje
namotaja u zvezdu i trougao prikazan je na slici 48.
Slika 48. – Sprezanje statorskih namotaja motora

15. Upravlja ke i spojne šeme

Funkcije upravljanja elektromotornim pogonima realizuju se pomo u tipiziranih elektri nih
šema. Za vežbe koje e se izvoditi dava e se upravlja ka šema i spojna šema, za svaku vežbu
pojedina no.
Kao što sam naziv kaže, upravlja ka šema ili šema delovanja odnosi se na upravlja ki deo
kola (mreže). Nju ine odgovaraju i elementi i njihovi delovi koji su odgovorni za ostvarivanje
upravlja kog zadatka, koji se lako može proveriti pregledom upravlja ke šeme. Formira se tako što
se izme u faznog i nultog provodnika (u opštem slu aju izme u dva provodnika pod naponom) na
jednakom me usobnom rastojanju re a niz uzdužnih pozicija. Treba težiti da upravlja ka šema
bude bez ili sa što je mogu e manje ukrštanja uzdužnih i popre nih linija.
Treba napomenuti da svi pomo ni kontakti jedne komponente imaju istu oznaku kao i sama
komponenta. Osigura u faznom provodniku (L) upravlja ke šeme ima ulogu zaštite svih elemenata
šeme u slu aju nastanka kratkog spoja.
Duga ke upravlja ke šeme se ponekad prikazuju na crtežu sa ve im brojem listova. Svaki
takav list sadrži broj crteža i redni broj lista. Na svakom od listova (osim na poslednjem) gornji
provodnik upravlja ke šeme završava se desno usmerenom strelicom, pored koje se ispisuju broj
crteža i redni broj lista na kome se provodnik i šema nastavljaju. Tako e, na svakom od listova
(osim na prvom) gornji provodnik se završava levo usmerenom strelicom, pored koje se ispisuju
broj crteža i redni broj lista sa koga se provodnik i šema nastavljaju.
U našem slu aju šeme su jednostavne i ne emo imati takvih slu ajeva.
Spojna elektri na šema ili šema vezivanja ima za cilj da jasno prikaze tropolnu šemu
vezivanja svih elemenata u šemi tako olakšava realizaciju povezivanja. Ona obuhvata energetsku
šemu kola objedinjenu sa upravlja kom šemom. Na njoj se nalaze svi elementi potrebni za
realizovanje jednog upravlja kog zadatka. Za razliku od upravlja ke šeme koja se prva crta, koja
predstavlja ideju realizacije zadatka i omogu uje samo lakše razumevanje principa upravljanja,
spojna šema je kompletna šema jednog upravlja kog zadatka sa prikazom na ina povezivanja
svakog elementa potrebnog za ostvarivanje zadatka.
Ostala pravila kojih se treba pridržavati pri realizaciji predstoje ih vežbi
Pored navedenih pravila o radu u laboratoriji pri izvo enju narednih vežbi treba se
pridržavati još nekih pravila i uputstava koja e omogu iti lakšu realizaciju i razumevanje zadataka
datih u budu im vežbama i opravdati upotrebu odre enih elemenata pri realizaciji. Ta pravila su:
- Radi lakše uo ljivosti i preglednosti povezane šeme, energetski deo kola poveziva emo crnim
vezama a upravlja ki deo kola crvenim vezama.
- U svakoj vežbi treba koristiti neku od zaštita motora. Da li e se koristiti bimetalna zaštita ili
zaštita motornim zaštitnim prekida em zavisi da li upotrebljavamo prvi kontaktor po redu,
koji se nalazi odmah do softstartera. Ako se u realizaciji zadatka koristi prvi kontaktor,
koristi e se zaštita motora bimetalom (jer je bimetalna zaštita objedinjena sa prvim
kontaktorom), a ako se ne koristi prvi kontaktor koristi e se zaštita motornim zaštitnim
prekida em.
- Po obavljenom zadatku student svojim re ima treba da popuni ostavljeno prazno polje za
komentar koje treba da sadrži mogu e nepravilnosti rada elemenata i potencijalne probleme
koji se mogu javiti pri realizovanju zadatka. Primer popunjenog komentara bi e dat u Vežbi 2.
- Startovanje asinhronog motora u svakoj vežbi, sem u slu aju startovanja upušta em zvezda-
trougao izvodi e se sa spregnutim statorskim namotajima u zvezdu pomo u kratkospojnika,
jer su u sprezi „zvezda“ manje polazne struje.

- Pošto se upravlja ke veze sa pomo nim krajevima elemenata pri vrš uju odvija em potrebno
je biti pažljiv i ne pri vrš ivati veze prejako da ne bi došlo do ošte enja pomo nih kontakata
elemenata i njihovih pristupnih krajeva.
Uz ovaj praktikum prilaže se i CD koji pre ulaska studenta u laboratoriju svojim sadržajem
treba da omogu i lakše razumevanje principa rada elemenata i njihove upotrebe. Sadržaj CD-a je
slede i:
• u folderima VEZBAX nalaze se:
folder SEME u kome se nalaze upravlja ka i spojna šema nacrtane u programu
AutoCAD 2008 spreme za štampanje u PDF formatu,
folder CONSTRUCTOR u kome se nalazi vežba x ura ena u programu
„Constructor“ za simulaciju rada (fajl „vezbax.Lad“),
folder DODATNI MATERIJAL u kome se nalaze razli ite flash animacije
upravlja kih zadataka i ostali dodatni materijal u vezi sa vežbom x.
• u folderu PROGRAMI nalaze se slede i programi koje treba instalirati:
program „Constructor“ koji omogu ava konstruisanje šema realizacije
razli itih procesa i probu njihovog rada uz zvu ne i svetlosne animacije. U
pitanju je demo verzija programa ograni enog na 14 dana rada.
program „Troubleshooting - Motor Controls (TMC 32)“ koji sadrži
animiranu primenu motora i kontaktne opreme na automatizaciju garažnih
vrata kao i probleme koji mogu nastati u radu i njihovo rešavanje.
ostali sitni aplikativni programi kao: „Curve Direct 1.7“, „ProSoft3“, „GBR“
idt.
• u folderu KATALOSKI PODACI nalaze se kataloški podaci svih elemenata ormara u
PDF formatu.
• u folderu SLIKE nalaze se slike ormara i njegovih elemenata.
• u folderu PRAKTIKUM nalazi se ovaj praktikum u PDF formatu.
R a d u l a b o r a t o r i j i
Vežba 1b.
Ispitati ispravnost rada kontaktora i tastera sa NO kontaktima, uklju ivanjem
seta sijalica preko kontaktora.
Potrebno je povezati set sa sijalicama na napajanje ormara izvedenog preko glavnog
prekida a, fidove sklopke i automatskih osigura a na pristupne ta ke ispod osigura a. Sa tih ta ki
preko kontaktora dovesti fazni provodnik (fazu) sijalicama a sa ta ke gde se sti u sve nule ormara
(nulte ta ke) setu sijalica dovesti nulti provodnik (nulu). Pošto je potrebna jedna faza koristi se
samo jedan (od tri) glavni kontakt kontaktora K. Za upravljanje kontaktorom dovesti fazu
elektromagnetu kontaktora na kraj A1 (drugi kraj elektromagneta kontaktora A2 je ve spojen sa
nultom ta kom ormara) preko tastera sa NO kontaktima (zeleni ili crni taster). Spojna šema
prikazana je na slici 49.

Slika 49. – Spojna šema zadatka 1b.
Energetski deo kola se izvodi crnim vezama a upravlja ki deo (deo sa tasterom Tzel. i
elektromagnetom kontaktora K) crvenim vezama. Delovanjem na taster Tzel. zatvara se strujno kolo
elektromagneta i kontaktor uklapa (aktivira se). Aktiviranje kontaktora zatvara njegove glavne
kontakte i dovodi napon na sijalice. Sijalice svetle dok držimo taster. im se taster opusti, on
prekida strujno kolo elektromagneta kontaktora koji se vra a u svoje stabilno stanje, te su i sijalice
bez napajanja. Na ovaj na in ispitan je rad kontkaktora i tastera sa NO kontaktima.
Me utim, kako ostvariti da sijalice upale i ostanu upaljene po opuštanju tastera, a da ugase
se delovanjem na drugi taster? Taj problem se rešava u slede em zadatku.
Vežba 1c:
Ostvariti uklju ivanje sijalica preko kontaktora delovanjem na jedan taster a
isklju ivanje na delovanjem na drugi taster.
Na sijalice e se na isti na in kao i prošlom slu aju dovesti napon i tu se energetske veze
završavaju. Upravlja ki deo kola ovog puta bi e nešto složeniji. U ovom slu aju je potrebno da
delovanjem na taster sa NO kontaktima dovedemo elektromagnet kontaktora pod napon i da po
opuštanju tastera on ostane u aktivnom stanju. To se može posti i ako se paralelno tasteru veže
pomo ni NO kontakt kontaktora. On e se pošto taster aktivira kontaktor (dovede njegov
elektromagnet pod napon) zatvoriti i na taj na in prespojiti taster, tako da po opuštanju tastera

elektromagnet kontaktora i dalje bude pod naponom. Tako ostvarena funkcija da kontaktor sam
sebe drži u uklopnom (aktivnom) stanju zove se samodržanje ili držanje. Ako se još ovakvoj
upravlja koj šemi doda i taster sa NC kontaktima na po etku omogu ava se da preko njega prekine
napajanje kontaktora i ceo sistem vrati u stabilno stanje. Spojna šema prikazana je na slici 50.
Slika 50. – Spojna šema zadatka 1c.
Kao što se vidi sa šeme, sijalicama se na isti na in kao i u prvom zadatku dovodi napon
preko kontaktora ije se upravljanje ovoga puta omogu uje sa dva tastera: start (zeleni) i stop
(crveni). Delovanjem na zeleni taster Tzel. (3-4) dovodi se elektromagnet kontaktora pod napon i on
se aktivira. Držanje omogu ava pomo ni NO kontakt (K 53-54) kontaktora K i sijalice svetle.
Takvo stanje traje sve dok se ne deluje na crveni taster Tcrv. sa NC kontaktima (1-2) koji prekida
strujno kolo elektromagneta i vra a u stabilno stanje sve njegove glavne i pomo ne kontakte.
Sijalice se tada gase.
Ova proba rada elemenata je bitna kako bi se student neposredno upoznao sa delovanjem
kontaktora i na neki na in razjasnio problematiku i na ine uklju enja potroša a na mrežu preko
kontaktora. U ovoj kratkoj vežbi može se isprobati i rad i simulirati delovanje automatskih
osigura a, fidove sklopke, motornog zaštitnog prekida a i bimetalne zaštite. Može se uklju iti i
merni instrument i upoznati se sa njegovim osnovnim funkcijama i mogu nostima.


startovanje i zaustavljanje
Zadatak vežbe 2.
Izvršiti povezivanje asinhronog motora na mrežu i preko kontaktora
(prekida a) ostvariti direktno startovanje asinhronog motora, pritiskom na
taster. Ostaviti mogu nost zaustavljanja motora pritiskom na drugi taster.
Startovanje i zaustavljanje motora u prakti noj realizaciji proizvodnih procesa ne ostavruje
se uklju ivanjem i isklju ivanjem glavnog prekida a napajanja mašina, ve se to u zavisnosti od
zahteva procesa naj eš e ostvaruje posebnim tasterima za uklju enje i isklju enje. Za startovanje i
zaustavljanje motora koriste se i razni senzori, tajmeri, grani ni prekida i i drugi ure aji koji
uspostavljaju ili prekidaju strujno kolo elektromagneta kontaktora preko koga se motor napaja.
Za sada u ovoj vežbi demonstrira emo pokretanje i zaustavljanje motora delovanjem na za
to predvi ene tastere.
Opis vežbe i upravlja ka šema

Dakle, potrebno je priklju iti asinhroni motor na izvor napajanja na ormaru preko
odgovaraju ih elemenata tj. odrediti elemente koji e omogu iti realizaciju postavljenog zadatka.
Na panel je dovedeno napajanje preko glavnog prekida a i automatskih osigura a. Odatle, napajanje
motoru treba da bude dovedeno preko glavnih kontakata kontaktora (prekida a) K. Upravljanje
kontaktorom treba omogu iti tasterima, jedan za uklju enje Tu i jedan za isklju enje Ti, koji e
delovati na kontaktor i izvršiti zatvaranje i otvaranje njegovih glavnih kontakata. Uvek treba
predvideti zaštitu motora od prekostrujnog optere enja bimetalnom zaštitom B, ili motornim
zaštitnim prekida em koji su nam na raspolaganju. U ovom slu aju koristi emo bimetalnu zaštitu
koja se nalazi u sklopu prvog kontaktora u ormaru.
Na osnovu definisanog zadatka upravlja ka šema treba da zadovolji slede e zahteve:

• pri stavljanju pod napon povezane šeme uklju ivanjem glavnog prekida a motor
treba da je bez napajanja, tj. glavni kontakti kontaktora K treba da su otvoreni
(njegov elektromagnet nije pod naponom),
• ako je motor isklju en njegovo uklju enje (puštanje u rad) treba da se ostvari
delovanjem na taster Tu,
• delovanjem na taster Tu, elektromagnet kontaktora K treba da do e pod napon i
kontaktor zatvori svoje glavne kontakte; da po prestanku delovanja na taster Tu ne bi
došlo do isklju enja kontaktora, mora da se obezbedi da krajevi elektromagneta
ostanu pod naponom i po otpuštanju tastera Tu, što se postiže radnim (normalno
otvorenim NO) pomo nim kontaktom kontaktora K, paralelno vezanim sa tasterom
Tu (za ovu funkciju se esto koristi termin – samodržanje ili držanje);
• treba omogu iti svetlosnu signalizaciju kada je motor uklju en,

• ostaviti mogu nost da se u svakom trenutku motor može isklju iti delovanjem na
taster Ti, koji prekida strujno kolo elektromagneta kontaktora K,
• u slu aju delovanja bimetalne zaštite treba da do e do odvajanja motora od
napajanja, prekidanjem napajanja upravlja kog dela kola.
Upravlja ka šema koja zadovoljava svaki od ovih zahteva ima slede i izgled:
Slika 51. - Upravlja ka šema zadatka 2.
Elementi upravlja ke šeme:

F1 – automatski osigura
FT – bimetalna zaštita
Tu – taster za uklju ivanje motora
Ti – taster za isklju ivanje
K – glavni kontaktor
Hzel – signalizacija rada motora
Delovanjem na taster za uklju enje Tu elektromagnet kontaktora (prekida a) K, obeležen

krajevima A1 i A2, dolazi pod napon i on zatvara svoje glavne kontakte (motor kre e).
Da bi po opuštanju tastera elektromagnet kontaktora i dalje bio pod naponom i obezbedio
dalji rad motora (držanje) zaslužan je pomo ni normalno otvoreni (NO) kontakt (K 53-54)

kontaktora K koji se zatvorio jer je elektromagnet kontaktora reagovao (došao pod napon). Dok je
elektromagnet kontaktora pod naponom svetle e zelena kontrolna lampica Hzel. koja signalizira da
je motor uklju en.
Motor je startovan i takvo stanje traje sve dok se ne otvore glavni kontakti kontaktora K tj.
ne odvojimo elektromagnet kontaktora od napajanja. To izvodimo delovanjem na taster za
isklju enje Ti, koji prekida strujno kolo elektromagneta i ponovo vra a u normalno (stabilno) stanje
glavne i pomo ne kontakte kontaktora. Motor se zaustavlja jer su glavni kontakti kontaktora ponovo
otvoreni.
Bimetalna zaštita FT štiti motor od termi kog optere enja isklju uju i optere enu fazu a
njeni pomo ni NC kontakti (FT 95-96) koji se nalaze u upravlja kom delu kola ispred tastera Ti
odgovorni su za odvajanje kompletnog upravlja kog dela kola od napajanja, te ako do e do
delovanja zaštite dolazi do deaktiviranja kontaktora i isklju enja motora.
Priprema studenta za izvo enje vežbe

Pre ulaska u laboratoriju student treba da uradi slede e:
• Dobro razjasni zadatak i upravlja ku šemu za datu vežbu i otkloni sve sumnje što se
ti e razumevanja njenog funkcionisanja.
• Kao dodatnu pripremu iskoristi materijal iz foldera VEZBA2 sa priloženog CD-a za
razumevanje realizacije sli nih zadataka. Na CD-u se nalaze:
- upravlja ka i spojna šema za štampanje nacrtane u programu AutoCAD 2008,
- ova vežba simulirana u programu „Constructor“ (fajl „vezbax.Lad“),
- animacije i simulacije sli nih upravlja kih zadataka kao i ostali materijal vezan
za vežbu x (folder DODATNI MATERIJAL)
- katalozi sa detaljnim podacima i karakteristikama upotrebljenih elemenata
(folder KATALOSKI PODACI)
• Imaju i u vidu raspoloživu opremu i elemente pokuša da sam osmisli druga iju ili
dopuni postoje u šemu realizacije, isproba njeno funkcionisanje u programu
„Constructor“ i predloži je asistentu.
Provera pripremljenosti studenta
Odgovoriti na slede a pitanja:

• Kako se formira upravlja ka šema i koja je njena funkcija u kolu?
• Šta se dešava sa kontaktorom kada se njegov elektromagnet dovede pod napon?
• Zašto se paralelno tasteru za uklju enje vezuje pomo ni, normalno otvotreni kontakt
kontaktora?
• Kako se naziva tako ostvarena funkcija kontaktora?
• Ako bi za vreme rada motora opet delovali na taster za uklju enje, šta bi se tada desilo?
• Šta bi se desilo ako bi za vreme rada motora delovala bimetalna zaštita?
• Šta bi se desilo ako za vreme rada motora delujemo na taster Ti?
• Šta bi se desilo ako bi pre startovanja motora, jednom rukom držali taster Ti a drugom
rukom delovali na taster Tu, i obratno?
Potrebni elementi i podaci za izvo enje vežbe:

Naziv elementa Kom. Konfiguracija kontakata Napomena

- 3 NO glavni Koristiti prvi kontaktor koji je
Kontaktor K 1 objedinjen sa bimetalnom zaštitom.
- 1 NO pomo ni
- 1 NO Zeleni taster je sa NO kontaktima.
Tasteri Tu i Ti 2 Crven taster je sa NC kontaktima.
- 1 NC
Lampica Hzel. 1 Koristi se zelena lampica.
- 3 NO glavni Bimetalna zaštita je u sklopu prvog

Bimetalna zaštita FT 1 kontaktora.
- 1 NC pomo ni
Spojna šema
Slika 52. - Spojna šema zadatka 2.

Postupak rada
• Proveriti da li je glavni prekida u ormaru isklju en,

• Identifikovati potrebne elemente za realizaciju i njihove kontakte,
• Povezati elemente prema priloženoj spojnoj šemi,
• Prvo povezati glavne strujne krugove (crnim vezama) a na kraju upravlja ki deo
(crvenim vezama),
• Prekontrolisati veze,
• Pozvati asistenta da prekontroliše da li je dobro povezano,
• U prisustvu asistenta uklju iti glavni prekida u ormaru,
• Izvršiti opisani upravlja ki zadatak,
• Popuniti izveštaj o obavljenoj vežbi,
• Po obavljenom zadatku isklju iti motor delovanjem na taster za isklju enje,
• Isklju iti glavni prekida u ormaru,
• Razvezati postoje e veze i vratiti sve u po etno stanje.
Izveštaj o obavljenoj vežbi
Prilikom puštanja u rad povezane šeme uklju ivanjem glavnog prekida a došlo je do startovanja
motora. Pošto to ne bi smelo da se desi prema prvom zahtevu upravlja ke šeme pristupili smo
rešavanju problema, došavši do zaklju ka da je kontaktor aktiviran odmah po uklju ivanju glavnog
prekida a. Prekontrolisali smo spojnu šemu i konstatovali da je do toga došlo usled greške
povezivanjem pomo nih NC kontakata kontaktora umesto njegovih NO kontakata u paralelu sa
tasterom Tu. Po prevezivanju, u drugom pokušaju zadatak je uspešno realizovan.

Vežba 3. – Startovanje i zaustavljanje motora sa

vremenskim kašnjenjem
Zadatak vežbe 3:
a. Povezati asinhroni motor na mrežu tako da se motor automatski zaustavlja
posle vremena t od momenta puštanja u rad. Predvideti i mogu nost ru nog
isklju enja motora u svakom trenutku delovanjem na taster.
b. Povezati asinhroni motor na mrežu tako da se motor startuje posle vremena t
od momenta pritiska na odgovaraju i taster i da se zaustavlja po želji
pritiskom na drugi taster.
esto se u praksi, pri realizaciji razli itih proizvodnih procesa zahteva odloženo delovanje
odre enih elemenata upravlja kog procesa iz raznih razloga. Jedan od tih razloga, naro ito u
laboratoriji, može biti „šta li e se desiti kada pritisnem onaj taster?“ , „ne smem, možda e nešto
eksplodirati?“. Naravno, mala šala! Pravi razlozi odloženog vremenskog delovanja pojedinih
elemenata u nekom procesu, leži u samim zahtevima tog procesa. Na primer: potrebno je upaliti
bojler za vreme jeftinije tarife tj. posle 23 asa, a mi odlazimo na spavanje posle drugog dnevnika;
ili izvršiti gašenje bojlera rano ujutru dok još spavamo. Tada u upravlja ki proces nastupaju
elementi sa odloženim reagovanjem od kojih su naj eš e upotrebljavani vremenski releji. Oni
omogu avaju da po njihovom pobu ivanju sa ekaju odre eno vreme koje se naj eš e može
podešavati a potom odreaguju i izvrše zadatak.
Takvo delovanje vremenskih releja pokaza e se na realizaciji dva vrlo jednostavna zadatka,
koja su vezana za upravljanje asinhronim motorom, i izvesti i obliku vežbe.
Potrebno je priklju iti asinhroni motor na izvor napajanja na panelu preko odgovaraju ih
elemenata, tako da se u prvom slu aju motor automatski zaustavi po isteku predvi enog vremena t
od momenta puštanja u rad, a u drugom slu aju da motor startuje posle isteka vremena t od
delovanja na taster za uklju enje. U oba ova slu aja jasno je da se moraju koristiti vremenske
jedinice tj. vremenski releji sa funkcijom koja omogu avaju delovanje sa nekim zakašnjenjem.
Treba ostaviti mogu nost zaustavljanja motora u oba slu aja delovanjem na taster za isklju enje.
Vežba 3a.

U prvom slu aju, motor treba priklju iti na izvor napajanja (izvedenog na panou preko
glavnog prekida a i automatskih osigura a), preko odgovaraju e veze raspoloživih elemenata u
ormaru, u cilju ostvarivanja upravlja kog zadatka. Motor treba da se direktno startuje i da se od tog
trenutka automatski ugasi za predvi eno vreme t. Dakle može se koristiti raspoloživi
multifunkcionalni vremenski relej sa funkcijom kašnjenja reagovanja (funkcija A) koji e biti
pobu en u trenutku uklju enja motora i po isteku predvi enog vremena t reagovati odvajanjem
elektromagneta kontaktora od napona što e prouzrokovati isklju enje motora. Potrebno je da se u
svakom trenutku motor može isklju iti delovanjem na taster za isklju enje Ti. Koristiti bimetalnu
zaštitu i omogu iti svetlosnu signalizaciju kvara.


• uklju ivanjem glavnog prekida a u ormaru, motor treba da je bez napajanja, tj. glavni
kontakti kontaktora K treba da su otvoreni,
• ako je motor isklju en njegovo uklju enje se ostvaruje delovanjem na taster Tu,
• delovanjem na taster Tu elektromagnet kontaktora K treba da do e pod napon i kontaktor
zatvori svoje glavne kontakte; držanje se ostvaruje pomo nim NO (normalno otvorenim)
kontaktom kontaktora K koji je vezan paralelno tasteru Tu,
• kada elektromagnet prekida a do e pod napon, potrebno je da i vremenski relej do e
pod napon da bi bilo startovano odbrojavanje do reagovanja releja,
• potrebno je obezbediti svetlosnu signalizaciju zelenom lampicom kada je motor
uklju en,
• delovanjem vremenskog releja treba da do e do isklju enja elektromagneta kontaktora
K,
• potrebno je da se u svakom trenutku motor može isklju iti delovanjem na taster Ti,
• u slu aju delovanja bimetalne zaštite treba da do e do odvajanja motora od napajanja
prekidanjem napajanja upravlja kog dela kola i signaliziranja kvara crvenom lampicom.
Upravlja ka šema koja zadovoljava svaki od ovih zahteva ima izgled kao na slici 53:
Slika 53. - Upravlja ka šema vežbe 3a.


Ti – taster za isklju ivanje motora
T – vremenski relej
Hzel. – signalizacija uklju enog motora
Hcrv. – signalizacija reagovanja bimetalne zaštite
Delovanjem na taster Tu elektromagnet kontaktora dolazi pod napon i on zatvara svoje

glavne kontakte (motor kre e). U istom trenutku pobu uje se vremenski relej T i on otpo inje
odbrojavanje do reagovanja. Držanje, i pobudu vremenskog releja posle opuštanja tastera
obezbe uje pomo ni normalno otvoreni kontakt (K 53-54) kontaktora K koji je vezan paralelno
tasteru Tu. Svetlosna signalizacija zelenom lampicom Hzel. je obezbe ena paralelnim vezivanjem
lampice elektromagnetu kontaktora K (kada je elektromagnet pod naponom motor je uklju en i
svetli lampica).
Po isteku podešenog vremena zatezanja vremenski relej T reaguje promenom svog stanja, tj.
otvaranjem svojih normalno zatvorenih (NC) kontakata (T 15-16) koji prekidaju strujno kolo
elektromagneta i dolazi do otvaranja glavnih kontakata kontaktora K. Motor se zaustavlja i svi
elementi se vra aju u svoje stabilno (normalno, beznaponsko) stanje.
Motor se u bilo kom trenutku rada može isklju iti delovanjem na taster Ti. U slu aju
reagovanja bimetalne zaštite dolazi do isklju enja motora. Reagovanjem bimetala FT otvaraju se
njegovi pomo ni NC kontakti (FT 95-96) koji prekidaju napajanje upravlja ke šeme a zatvaraju NO
kontakti (FT 97-98) koji preko crvene lampice Hcrv. omogu avaju svetlosnu signalizaciju kvara.
Vežba 3b.
U drugom slu aju potrebno je obezbediti kašnjenje startovanja motora. Motor treba tako e
priklju iti na izvor panoa preko odgovaraju ih raspoloživih elemenata tako da se motor pokrene
posle predvi enog vremena t po pritisku na taster za uklju enje. Može se koristiti vremenski relej sa
funkcijom kašnjenja reagovanja (funkcija A) koji e biti pobu en pritiskom na taster za uklju enje
Tu, i reagovati posle predvi enog vremena zatezanja aktiviraju i kontaktor K (doveš e
elektromagnet kontaktora K pod napon), kojim e motor biti pokrenut. Potrebno je predvideti i
taster Ti za isklju enje motora. Koristiti bimetalnu zaštitu i omogu iti svetlosnu signalizaciju kvara.

• uklju ivanjem glavnog prekida a na panelu, motor se ne sme staviti pod napon, tj. glavni
kontakti kontaktora K treba da su otvoreni,
• ako je motor isklju en, njegovo uklju enje sa vremenskim zatezanjem treba da se ostvari
delovanjem na taster Tu,
• delovanjem na taster Tu treba da do e do pobu ivanja vremenskog releja koji otpo inje
odbrojavanje do reagovanja; držanje releja pod naponom treba da omogu i pomo ni
kontaktor Kp,
• taster Tu treba da omogu i i aktiviranje pomo nog kontaktora Kp,
• treba obezbediti svetlosnu signalizaciju žutom lampicom da je odbrojavanje po elo,
• po isteku vremena zatezanja t, vremenski relej treba da aktivira kontaktor K stavljaju i
njegov elektromagnet pod napon,
• treba obezbediti svetlosnu signalizaciju zelenom lampicom kada je motor uklju en,

Slika 54. - Upravlj ka šema vežbe 3b.

T – vremenski relej
Kp – pomo ni kontaktor
Hzel. – signalizacija uklju enja motora
Hžut. – signalizacija odbrojavanja od trenutka uklju enja
Delovanjem na taster Tu dolazi do aktiviranja (pobu ivanja) vremenskog lana T koji

po inje sa odbrojavanjem do reagovanja. Tako e dolazi do aktiviranja i pomo nog kontaktora Kp
koji svojim pomo nim NO kontaktom (Kp 53-54) omogu ava držanje vremenskog lana T pod
naponom po opuštanju tastera Tu.

Svetlosna signalizacija da je vremenski relej T aktiviran, obezbe ena je žutom lampicom

Hžut. koja je preko NC kontakata (T 15-16) vremenskog releja T vezana za njegove pobudne krajeve
A1 i A2 tj. za A1 i za nultu ta ku ormara.
Kad vremenski lan T odbroji unapred podešeno vreme t, on reaguje i zatvara svoje NO
kontakte (T 15-18) time aktiviraju i kontaktor K (njegov elektromagnet dolazi pod napon) što
dovodi do startovanja motora i svetlosne signalizacije zelenom lampicom Hzel.. Žutu lampicu gase
NC kontakti (T 15-16) vremenskog releja.
Motor se u bilo kom trenutku rada može isklju iti delovanjem na taster Ti, ime se prekida
napajanje (pobuda) vremenskog releja i on se vra a u svoje normalno (stabilno) stanje. To stanje
podrazumeva otvaranje normalno otvorenih kontakata vremenskog releja što ima za posledicu
deaktiviranje kontaktora K i odvajanje motra od napajanja (motor se zaustavlja).
Reagovanjem bimetala FT kao i u prošlom zadatku otvaraju se njegovi pomo ni NC
kontakti (FT 95-96) koji prekidaju napajanje upravlja ke šeme, time i motora a zatvaraju NO
pomo ni kontakti (FT 97-98) koji omogu avaju signalizaciju kvara crvenom lampicom.


• Koja je uloga vremenskih releja i koje ih naj eš e delimo prema reagovanju?

• Koja je razlika kod releja sa kašnjenjem reagovanja i kašnjenjem deaktiviranja?
• Koju funkciju releja smo koristili za ovu vežbu i zašto?
• Šta se dešava sa kontaktima releja po isteku vremena zatezanja?
• Šta bi se desilo ako na red sa žutom lampicom ne bi vezali NC kontakt vremenskog
releja ve kratko spojili?
• Koja je uloga pomo nog kontaktora Kp u poslednjoj upravlja koj šemi?
• Šta e se desiti ako pre isteka vremena zatezanja vremenskog releja delujemo na
taster za isklju enje? Da li e motor startovati po isteku zateznog vremena i zašto?
• Ako se slu ajno pogreši, i umesto NO kontakata pomo nog kontaktora Kp vežu
njegovi NC kontakt, šta e se dešavati po stavljanju veze pod napon, uklju ivanjem
glavnog prekida a napajanja panoa?

Vežba 3a.
Potrebni elementi i podaci:

- 3 NO glavni Kao glavni koristiti prvi kontaktor koji
Kontaktor K 1 je objedinjen sa bimetalnom zaštitom.
- 1 NO pomo ni
- 1 NO Zeleni taster je sa NO kontaktima.
Tasteri Tu i Ti 2 Crveni taster je sa NC kontaktima.
- 1 NC
- 1 NC Relej podesiti na funkciju A i na zatezno
Vremenski relej T 1 vreme koje je dato ispod tablice.
Lampice Hzel. i Hcrv. 2 Koriste se zelena i crvena lampica

kontaktora.
Bimetalna zaštita FT 1 - 1 NC pomo ni
- 1 NO pomo ni
Podesiti vremenski lan na zatezno vreme t=10s.
Spojna šema:
Slika 55. – Spojna šema vežbe 3a.

Postupak rada:
(crvenim vezama),
• Podesiti potrebne parametre (funkciju releja, zatezno vreme),
• Izvršiti upravlja ki zadatak,
Vežba 3b.

- 3 NO glavni Ovo je glavni kontaktor. Koristiti prvi
Kontaktor K 1 - 1 NO pomo ni
kontaktor koji je objedinjen sa
bimetalnom.
- 3 NO glavni Ovo je pomo ni kontaktor. Izabrati jedan
Kontaktor Kp 1 od dva slobodna.
- 1 NO Zeleni taster je sa NO kontaktima

Taster Tu i Ti 2 Crveni taster je sa NC kontaktima
- 1 NC
- 1 NC Koriste se i NO i NC kontakti vrem.
Vremenski relej T 1 - 1 NO
releja. Relej podesiti na funkciju A i na
zatezno verme koje je dato ispod tablice.
Lampice Hzel., Hžut. i Hcrv. 3 Koriste se žuta, zelena i crvena lampica.
- 3 NO glavni Bimetalna zaštita je u skopu prvog

kontaktora.
- 1 NO pomo ni
Postupak rada:
• Prvo povezati glavne strujne krugove (crnim vezama) a na kraju upravlja ki deo (crvenim
vezama),


Spojna šema:
Slika 56. - Spojna šema vežbe 3b.
Izveštaj o obavljenoj vežbi:

Vežba 4. – Puštanje u rad asinhronog motora sa

izborom smera obrtanja
Zadatak vežbe 4:
Povezati asinhroni motor na mrežu sa mogu noš u startovanja i promene smera
obrtanja pritiskom na odre eni taster. Predvideti i taster za isklju enje.
Promena smera obrtanja motora esto je zahtev razli itih proizvodnih i upravlja kih procesa.
Na primer, ponekad je potrebno napred-nazad kretanje trake koju pogoni motor, zatim pri dizanju i
spuštanju tereta kod kranova, kod motora koji pogone liftove itd.
Kod jednofaznih motora promena smera obrtanja ostvaruje se zamenom mesta faze i nule na
priklju nim krajevima motora ukoliko to specifikacija motora dozvoljava (neki motori su namenjeni
za obrtanje samo u jednom smeru). Me utim kod trofaznih asinhronih motora smer obrtanja rotora
poklapa se smerom obrtnog magnetnog polja (teslino obrtno magnetno polje). Ovo magnetno polje
je posledica superpozicije magnetnih polja tri faze koje su me usobno prostorno i elektri no
pomerene za ugao 2 /3. Rotor asinhronog motora (u našem slu aju kavezni rotor) obr e se u smeru
obrtanja ovog rezultuju eg magnetnog polja. Ako svaka od tri faze zaostaje za prethodnom za ugao
od 2 /3 dobijamo rezultuju e magnetno polje direktnog redosleda (direktno magnetno polje). Da bi
promenili smer obrtanja potrebno je dakle da se promeni smer rezultuju eg magnetnog polja tri
faze. To najlakše možemo izvesti zamenom mesta dve faze. U tom slu aju redosled elektromotornih
sila faza je inverzan dobijamo rezultuju e magnetno polje suprotnog smera (inverzno magnetno
polje). Tu osobinu trofaznog sistema iskoristi emo za izvo enje ove vežbe.

Potrebno je priklju iti asinhroni motor na izvor napajanja na panelu preko odgovaraju ih
elemenata, tako da se motor obr e najpre u jednom a potom u drugom smeru. Potrebno je zna i za
promenu smera obrtanja, izvršiti zamenu mesta bilo koje dve faze koje napajaju motor.
Izbor smera obrtanja treba ostvariti delovanjem na predvi ene tastere. Naravno, treba
predvideti i taster za isklju enje koji e isklju iti motor pre prebacivanja na drugi smer obrtanja.
Prebacivanje smera obrtanja ostvari e se pomo u dva kontaktora. Jedan e na priklju ne krajeve
motora dovoditi direktan redosled faza a drugi inverzan redosled faza. Jedan taster e aktivirati
kontaktor koji obezbe uje jedan smer obrtanja (direktan redosled faza) a drugi taster e aktivirati
kontaktor koji je odgovoran za drugi smer obrtanja (inverzan redosled faza). Naravno, taster za
isklju enje treba da isklju i motor bez obzira u kom se smeru okre e, tj. bez obzira koji je kontaktor
aktivan.

• uklju ivanjem glavnog prekida a u ormaru, motor se ne sme staviti pod napon, tj.
glavni kontakti kontaktora KD i KL treba da su otvoreni,
• ako je motor isklju en njegovo uklju enje (obrtanje u direktnom smeru) ostvaruje se
pritiskom na taster TD,

• delovanjem na taster TD elektromagnet kontaktora KD treba da do e pod napon i

kontaktor zatvori svoje glavne kontakte; držanje se ostvaruje pomo nim radnim
(NO) kontaktom kontaktora KD koji je vezan paralelno tasteru TD,
• dok motor radi slu ajno delovanje na taster TL ne sme da izazove dvofazan kratak
spoj (oba kontaktora ne smeju u isto vreme biti aktivna), što se postiže vezivanjem
pomo nih mirnih (NC) kontakata jednog u kolo elektromagneta drugog kontaktora
(ova funkcija se esto naziva „blokiranje“ ili „zaklju avanje“ – engleski termin
„interlock“),
• taster za isklju enje Ti treba da isklju i motor pre prebacivanja u suprotan smer
obrtanja i omogu i aktiviranje kontaktora KL,
• suprotan smer obrtanja (levi) treba da se ostvari delovanjem na taster TL koji treba
da aktivira kontaktor KL; držanje se ostvaruje na isti na in kao i u prethodnom
slu aju,
• svakom trenutku motor se može isklju iti delovanjem na taster Ti,
prekidanjem napajanja upravlja kog dela kola i signaliziranja kvara crvenom
lampicom.
Slika 57. - Upravlj ka šema vežbe 4.


TD – taster za uklju ivanje motora u desnom smeru
TL – taster za uklju ivanje motora u levom smeru
KD – kontaktor koji omogu ava okretanje motora u desnom smeru
KL – kontaktor koji omogu ava okretanje motora u levom smeru
Hzel. – signalizacija desnog smera motora
Hžut. – signalizacija levog smera motora
Delovanjem na taster TD dolazi do aktiviranja kontaktora KD (pobu ivanje njegovog

elektromagneta), a držanje po opuštanju tastera ostvaruje se pomo nim NO kontaktom (KD 53-54)
kontaktora KD. Motor se obr e u desnom (direktnom) smeru za koji je odgovoran kontaktor KD,
dok je kontaktor KL neaktivan jer njegov elektromagnet nije pod naponom. Pomo ni NO kontakt
(KD 83-84) kontaktora KD omogu ava signalizaciju desnog smera uklju enjem zelene lampice.
Delovanjem na taster TL elektromagnet kontaktora KL ne može do i pod napon i biti
aktiviran jer je na red sa njim vezan pomo ni NC kontakt (KD 61-62) kontaktora KD koji je tada
otvoren (jer je kontaktor KD aktivan). Time izbegavamo dvofazni kratki spoj koji bi nastao kada bi
oba kontaktora bila aktivna. Ovakva sprega dva kontaktora koja onemogu ava istovremeni rad oba
naziva se blokiranje ili zaklju avanje.
Da bi promenili smer obrtanja potrebno je delovati na taster Ti koji e deaktivirati kontaktor
KD, ime se sti e uslov za aktiviranje kontaktora KL. Pre delovanja na taster TL treba sa ekati da
se motor zaustavi. Delovanjem na taster TL aktivira se kontaktor KL koji je odgovoran za levi smer
obrtanja. Pomo ni NO kontakt (KL 53-54) kontaktora KL omogu ava držanje tj. rad po opuštanju
tastera TL. Motor se obr e i levom (inverznom) smeru i pomo nim NO kontaktom (KL 83-84)
kontaktora KL uklju uje se zelena lampica.
Motor u bilo kom trenutku rada možemo isklju iti delovanjem na taster Ti koji prekida
napajanje aktivnog kontaktora i motor sa zaustavlja. U slu aju reagovanja bimetala FT dolazi do
isklju enja motora zbog otvaranja njegovih pomo nih NC kontakata (FT 95-96), a zatvaranje
njegovih pomo nih NO kontakata (FT 97-98) omogu ava svetlosnu signalizaciju kvara uklju enjem
crvene lampice.



• Šta e se desiti ako napajanju trofaznog asinhronog motora zamenimo mesta dvema
fazama i zašto?
• Zašto je potrebno onemogu iti istovremeno aktivno stanje kontaktora KD i KL i
kako to inimo?
• Šta e se desiti ako se motor okre e u jednom smeru a mi delujemo na taster koji je
zadužen za drugi smer obrtanja?
• Šta e se desiti ako za vreme rada do e do prekida jedne faze napajanja ormara?
Kako se to može registrovati? Šta ako je to faza koja napaja upravlja ki deo kola?
• Ako se slu ajno pogreši, i umesto NC kontakata kontaktora KD koji se nalaze iznad
elektromagneta kontaktora KL veže njegove NO kontakte, šta e se dešavati po
stavljanju veze pod napon, uklju ivanjem glavnog prekida a napajanja i delovanjem
na taster TD?

- 3 NO glavni Kao desni kontaktor koristiti onaj sa
bimetalnom zaštitom.
Kontaktor KD 1 - 2 NO pomo ni
- 1 NC pomo ni
- 3 NO glavni Kao levi kontaktor koristiti jedan od
preostala dva slobodna.
Kontaktor KL 1 - 2 NO pomo ni
- 1 NC pomo ni
- 1 NO Koriste se 2 zelena i jedan crveni taster
Zeleni taster je sa NO kontaktima.
Taster TD, TL i Ti 3 - 1 NO Crveni taster je sa NC kontaktima.
- 1 NC
Koriste se dve zelene i crvena lampica.
Lampice Hzel. i Hcrv. 3
kontaktora.
Bimetalna zaštita FT 1 - 1 NO pomo ni
- 1 NC pomo ni
Postupak rada:
(crvenim vezama),


Spojna šema:
Slika 58. - Spojna šema vežbe 4
Izveštaj o obavljenoj vežbi


kontaktora
Zadatak vežbe 5:
a. Povezati asinhroni motor na mrežu i izvršiti startovanje asinhronog motora
preko prebaciva a zvezda-trougao izvedenog preko tri kontaktora.
Predvideti i taster za isklju enje.
b. Povezati asinhroni motor na mrežu i izvršiti startovanje asinhronog motora
preko prebaciva a zvezda-trougao izvedenog preko tri kontaktora sa
vremenskim prebacivanjem. Predvideti i taster za isklju enje.
Asinhroni motor pri puštanju u rad iz mreže povu e struju znatno ve u od nominalne (i do 5
puta In). To nepovoljno uti e na ostale potroša e na mreži. Distributivna mreža ta no propisuje
vrednosti snaga motora koji se mogu direktno priklju iti na mrežu. Kod motora velikih snaga
moraju se ograni iti polazne struje startovanja motora. Jedan od na ina smanjenja polazne struje
kod motora sa kratkospojenim rotorom je puštanje u rad pomo u prebaciva a zvezda – trougao. Na
ovaj na in motor se priklju i da radi u spoju statorskih namotaja u zvezdu, a kada se motor „zaleti“
veza namotaja se prebaci u trougao.
Prebaciva em zvezda – trougao mogu se puštati u rad samo motori iji su statorski namotaji
predvi eni za stalan rad u vezi trougao. Ako je pri vezi u trougao namotaj statora na naponu
3*380V, pri vezi zvezda svaki namotaj e biti izložen naponu U l / 3 = 380 / 1.73 = 220 V. Ako je
impedansa motora Zk, linijska struja pri vezi u zvezdu jednaka je struji kroz namotaj jedne faze i
iznosi:
U Ul
I pol.Y = I pol.f.Y = f =
Zk 3 * Zk
Kada motor postigne dovoljnu brzinu onda se veza namotaja iz zvezde prebaci u trougao,
tada je struja po fazi manja od linijske 3 puta, a linijski i fazni naponi su jednaki. Za istu
impedansu motora po fazi Zk, struja po fazi je:
U
I pol.f.D = f ,
Zk
a linijska struja je:
U U
I pol.D = 3 ∗ I pol.f.D = 3 ∗ f = 3 ∗ l
Zk Zk
Kao što se vidi odnos linijskih polaznih struja pri vezi namotaja u zvezdu i trougao je:
I pol.Y 1
= .
I pol.D 3
Prema tome polazna linijska struja pri vezi u zvezdu je 3 puta manja od polazne linijske
struje pri vezi namotaja u trougao.

Mana ovog na ina je što se sa smanjenjem struje smanjuje i moment, pa se na ovaj na in ne

mogu puštati u rad motori koji startuju pod optere enjem: dizalice, kranovi itd.
Vežba 5a.

Potrebno je priklju iti asinhroni motor na izvor napajanja u ormaru preko odgovaraju ih
elemenata, tako da se u prvom slu aju motor startuje preko prebaciva a zvezda-trougao delovanjem
na tastere za zvezdu i trougao, a u drugom slu aju to prebacivanje bude automatsko. Vremenskim
relejom možemo ostvariti automatizacuju tog procesa.
U prvom slu aju, motor treba priklju iti na izvor napajanja preko odgovaraju ih elemenata
tako da se pri startovanju ostvari prebacivanje statorskih namotaja iz zvezde u trougao posle
proizvoljnog vremena delovanjem na taster. Dakle bi e nam potreban jedan kontaktor K za
startovanje motora i još dva, od kojih e jedan biti zadužen za sprezanje statorskih namotaja u
zvezdu Kz a drugi za sprezanje statorskih namotaja u trougao Kt. Dakle tri kontaktora. Prebacivanje
iz zvezde u trougao treba izvršiti delovanjem na odgovaraju i taster koji e aktivirati kontaktor koji
spreže namotaje statora u trougao i deaktivirati kontaktor koji spreže namotaje statora u zvezdu.
Potrebno je da u svakom trenutku možemo isklju iti motor delovanjem na taster za isklju enje.
Pored ovoga uveš emo i kontrolne lampice koje e signalizirati trenutnu spregu statorskih
namotaja. Treba koristiti bimetalnu zaštitu motora, i omogu iti svetlosnu signalizaciju kvara.

• uklju ivanjem glavnog prekida a na panelu, motor treba da je bez napajanja, tj. glavni
kontakti glavnog kontaktora K treba da su otvoreni,
• ako je motor isklju en, njegovo uklju enje se ostvaruje delovanjem na taster Tz; time
treba da se aktiviraju glavni kontaktor K i zvezda kontaktor Kz; držanje se ostvaruje
pomo nim NO kontaktom kontaktora K koji je vezan paralelno tasteru Tz,
• taster Tt treba da deaktivira kontaktor Kz,
• deaktiviranjem kontaktora Kz treba da se aktivira kontaktor Kt; to se postiže vezivanjem
pomo nog NC kontakta kontaktora Kz u kolo elektromagneta kontaktora Kt,
• na lampice treba dovesti napon kada je aktivan kontaktor koga one predstavljaju; to se
postiže vezanjem lampica preko pomo nih NO kontakata odgovaraju ih kontaktora;


Tz – taster za uklju ivanje motora sa spregom ZVEZDA
Tt – taster za uklju ivanje motora sa spregom TROUGAO
K – glavni kontaktor (dovodi ulazne namotaje statora po napon)
Kz – kontaktor za povezivanje izlaznih krajeva navoja statora u kratku vezu (za spregu
ZVEZDA)
Kt – kontaktor za prevezivanje izlaznih krajeva navoja statora u spregu TROUGAO
Hžut. – signalizacija sprege ZVEZDA
Hzel. – signalizacija sprege TROUGAO

Po etno stanje pre delovanja na NO taster Tz (3-4):

- Glavni kontakti svih kontaktora K, Kz, i Kt su otvoreni, dok su glavni kontakti bimetalne
zaštite FT zatvoreni;
- Svi pomo ni kontakti su u svojim normalnim (stabilnim) stanjima koji se i vide na
upravlja koj šemi.
Stanje posle delovanja na taster Tz:
- Elektromagnet kontaktora Kz dolazi pod napon;
- Njegov pomo ni NO kontakt (Kz 53-54) se zatvara i elektromagnet glavnog kontaktora K
dolazi pod napon te on zatvara svoje glavne kontakte;
- Tada se zatvara i njegov pomo ni NO kontakt (K 53-54), ime je obezbe eno napajanje
elektromagneta glavnog kontakta K i kontaktora Kz po prestanku delovanja na taster Tz;
- Pošto je kontaktor Kz aktivan njegov pomo ni NO kontakt (Kz 83-84) je zatvoren i
omogu ava signalizaciju stanja ZVEZDA svetlenjem žute lampice;
- Njegov drugi NC pomo ni kontakt (Kz 61-62) je sada otvoren i onemogu uje aktiviranje
kontaktora Kt (zaklju avanje);
Po isteku predvi enog rada motora sa spregom statorskih namotaja ZVEZDA, treba delovati na
NC taster Tt (1-2). Tada dolazi do slede ih promena:
- Dolazi do deaktiviranja kontaktora Kz, jer njegov elektromagnet ostaje bez napona. To
prouzrokuje zatvaranje pomo nog NC kontakta (Kz 61-62) koji aktivira kontaktor Kt, ime
se namotaji statora prebacuju u spregu TROUGAO. Tada se zatvara i njegov pomo ni NO
kontakt (Kt 54-54) i omogu ava signalizaciju tog stanja svetlenjem zelene lampice.
- Da ne bi po prestanku delovanja na taster Tt glavni kontakt Kz ponovo došao pod napon, na
red sa njim je postavljen pomo ni NC kontakt (Kt 61-62) kontaktora Kt (zaklju avanje).
Motor se u bilo kom trenutku rada može isklju iti delovanjem na taster Ti koji ostavlja bez
napajanja celo upravlja ko kolo, vra aju i sve njegove elemente u normalno (stabilno) stanje. U
slu aju reagovanja bimetala FT dolazi do isklju ivanja motora i signalizacije kvara uklju enjem
crvene lampice, koji omogu ava njegov pomo ni NO kontakt (FT1 97-98).
Vežba 5b.
U drugom slu aju potrebno je ovaj proces prebacivanja iz zvezde u trougao automatizovati.
To možemo izvesti uz male modifikacije prethodne upravlja ke šeme uvo enjem vremenskog
lana. Možemo koristiti vremenski relej sa funkcijom kašnjenja reagovanja (funkcija A). Naime,
potrebno je da vremenski lan T1 samo zameni funkciju tastera Tt iz prethodne šeme i
automatizacija ovog procesa je mogu a. On bi trebao da reagovanjem posle podešenog vremena t
deaktivira kontaktor Kz. Treba koristiti bimetalnu zaštitu i omogu iti svetlosnu signalizaciju kvara.
Ovde bi, za razliku od prethodnih slu ajeva, mogli da isprobamo funkciju Di multifunkcionalnog
vremenskog releja T2. Tako bi u slu aju reagovanja zaštite dobili trepere u svetlosnu signalizaciju.

• uklju ivanjem glavnog prekida a u ormaru, motor treba da je bez napajanja, tj. glavni
kontakti glavnog kontaktora K treba da su otvoreni,
• ako je motor isklju en, njegovo uklju enje treba da se ostvari delovanjem na taster Tz;
time treba da se aktiviraju glavni kontaktor K, zvezda kontaktor Kz i vremenski relej T1;
držanje se ostvarije pomo nim radnim (NO) kontaktom kontaktora K koji je vezan
paralelno tasteru Tz,
• kada protekne podešeno vreme t reagovanja vremenskog releja T1 treba da se deaktivira
kontaktor Kz; to se postiže uvo enjem NC kontakata vremenskog releja u kolo
elektromagneta kontaktora Kz,

• deaktiviranjem kontaktora Kz treba da se aktivira kontaktor Kt; to se postiže vezivanjem

pomo nog NC kontakta kontaktora Kz u kolo elektromagneta kontaktora Kt,
• na lampice treba dovesti napon kada je aktivan kontaktor koga one predstavljaju; to se
postiže vezanjem lampica preko pomo nih NO kontakata odgovaraju ih kontaktora;
prekidanjem napajanja upravlja kog dela kola i treperu eg signaliziranja kvara crvenom
lampicom.
Upravlja ka šema koja zadovoljava svaki od ovih zahteva data je na slici 60:
Slika 60. - Upravlj ka šema vežbe 5b.

Tz – taster za uklju ivanje motora sa spregom ZVEZDA
K – glavni kontaktor (dovodi ulazne namotaje statora pod napon)
ZVEZDA)
T1 – vremenski relej za definisanje trajanja sprege ZVEZDA

T2 – vremenski relej za aktiviranje trepere e crvene svetlosne signalizacije
Delovanjem na taster Tz aktiviraju se zvezda Kz kontaktor, vremenski relej T1 i glavni

kontaktor K. Motor kre e spregnutih namotaja u zvezdu. Držanje kontaktora K omogu ava
pomo ni NO kontakt (K 53-54) kontaktora K, a za držanje kontaktora Kz zaslužan je i NC kontakt
(T 15-16) vremenskog releja T.
Kada istekne podešeno vreme vremenskog releja T1 on reaguje otvaraju i svoje NC
kontakte (T1 15-16) i deaktivira kontaktor Kz. Deaktiviranje kontaktora Kz aktivira kontaktor Kt
koji spreže namotaje motora u trougao i nastavlja da radi u tom režimu. Lampice kao i u
prethodnom slu aju omogu avaju signalizaciju stanja ZVEZDA i stanja TROUGAO.
Motor u bilo kom trenutku rada se može isklju iti delovanjem na taster Ti.
U slu aju reagovanja bimetala FT dolazi do isklju enja motora isklju enjem upravlja kog
dela kola. Tada NO kontakti bimetalne zaštite (FT 97-98) omogu avaju pobudu vremenskog lana
T2 podešenog na Di funkciju koja omogu ava naizmeni no otvaranje i zatvaranje njegovih NO i
NC kontakata (T2 15-18). Na taj na in podešavanjem vremena t na releju dobijamo trepere u
crvenu svetlosnu signalizaciju u slu aju kvara.


• Kako se sprežu namotaju motora u zvezdu, a kako u trougao? Zašto se to radi?

• Da li je moment motora manji pri sprezi njegovih namotaja u zvezdu ili u trougao?
• Kako se u prvom zadatku ostvaruje prebacivanje iz zvezde u trougao delovanjem na jedan
taster?
• Da li je omogu eno blokiranje i kako je realizovano?
• Kako je proces prebacivanja automatizovan u drugom zadatku?
• Kako bi se realizovala trepere a svetlosna signalizacija stanja zvezda?
Vežba 5a.

Kontaktor K 1 je objedinjen sa bimetalnom zaštitom
- 1 NO pomo ni
- 3 NO glavni Ovo je zvezda kontaktor. Izabrati jedan
od dva slobodna. Za spajanje njegovih
Kontaktor Kz 1 - 2 NO pomo ni krajeva možemo koristiti za to
- 1 NC pomo ni napravljen kratkospojnik.
- 3 NO glavni Ovo je trougao kontaktor.
Kontaktor Kd 1 - 2 NO pomo ni
- 1 NC pomo ni
- 1 NO Koriste se 2 zelena i 1 crveni taster
Zeleni taster je sa NO kontaktima
Tasteri Tz, Tt i Ti 3 - 1 NC Crveni taster je sa NC kontaktima
- 1 NC
Lampice Hžut., Hzel. i Hcrv. 3 Koriste se žuta, zelena, i crvena
lampica
1 - 3 NO glavni Bimetalna zaštita je u sklopu prvog
kontaktora.
Bimetalna zaštita FT - 1 NC pomo ni
- 1 NO pomo ni
Postupak rada:
(crvenim vezama),
• Izvršiti potrebna merenja i popuniti izveštaj o obavljenoj vežbi,
Spojna šema:
Slika 61. - Spojna šema vežbe 5a
Vežba 5b.

Kontaktor K 1 je objedinjen sa bimetalnom zaštitom
- 1 NO pomo ni
- 3 NO glavni Ovo je zvezda kontaktor. Izabrati jedan
od dva slobodna. Za spajanje njegovih
Kontaktor Kd 1 - 2 NO pomo ni krajeva možemo koristiti za to
- 1 NC pomo ni napravljen kratkospojnik
- 3 NO glavni Ovo je trougao kontaktor.
Kontaktor Kd 1 - 2 NO pomo ni
- 1 NC pomo ni
- 1 NC Koriste se NC kontakti releja T1
podešenof na funkciju A, a relej sa NO
Vremenski releji T1 i T2 2 - 1 NO kontaktima je relej T2 podešen na
funkciju Di.
- 1 NO Koriste se 1 zeleni i 1 crveni taster
Tasteri Tz i Ti 2 - 1 NC
Zeleni taster je sa NO kontaktima
Crveni taster je sa NC kontaktima
Lampice Hžut., Hzel. i Hcrv. Koriste se zelena, crvena i žuta
3 lampica
kontaktora.
- 1 NO pomo ni

Postupak rada:
vezama),
• Prvo povezati glavne strujne krugove a na kraju upravlja ki deo,
• Podesiti potrebne parametre (funkciju vremenskog releja, zatezno vreme)
• Izvršiti potrebna merenja i popuniti izveštaj o obavljenoj vežbi,
• Razvezati postoje e veze i vratiti sve u po etno stanje
Spojna šema:

Popuniti tablicu izmerenim vrednostima:
Napon na Faktor Aktivna Reaktivna Prividna

Stanje Struja namotaju snage snaga snaga snaga
motora
ZVEZDA
TROUGAO


automatskog prebaciva a zvezda-trougao LAD912GV
Zadatak vežbe 6:
a. Povezati asinhroni motor na mrežu i izvršiti startovanje asinhronog motora
preko automatskog prebaciva a zvezda-trougao LAD912GV.
b. Povezati asinhroni motor na mrežu i izvršiti startovanje asinhronog motora
preko automatskog prebaciva a zvezda-trougao LAD912GV a nakog
predvi enog vremena t omogu iti automatsko zaustavljanje motora.
Pored pouzdane ali relativno komplikovane šeme veze za ostvarivanje automatskog
prebacivanja iz zvezde u trougao sa tri kontaktora i vremenskim relejom teži se njenim
pojednostavljenju. To se esto u praksi izvodi sa automatskim prebaciva em zvezda – trougao sa tri
me usobno elektri no spregnuta kontaktora i još jednim lanom koji je mehani ki spregnut sa
glavnim kontaktorom i koji ima istu funkciju kao vremenski relej u prethodnoj vežbi. Takva
realizacija je znatno jednostavnija sa manje elektri nih veza me u elementima, preglednija i
zauzima manje prostora. Taj sklop poznat je pod kataloškim nazivom „kit za ugradnju zvezda –
trougao“. U ovoj vežbi demonstrira e se povezivanje i upotreba jednog takvog sklopa.
Vežba 6a.

Treba priklju iti asinhroni motor na izvor napajanja na panelu preko automatskog
prebaciva a zvezda-trougao LAD912GV. Taj automatski sklop, opisan u prvoj vežbi, sastoji se od
tri kontaktora koji su ve povezani tako da vrše zadatak prebacivanja iz zvezde u trougao.
Vremenski lan koji se nadogra uje na glavni kontaktor ima linearni potenciometar koji omogu ava
podešavanje vremena. Taj vremenski lan Tk ima funkciju releja sa kašnjenjem reagovanja. Njegovi
NO i NC kontakti omogu avaju dovo enje pod napon elektromagneta kontaktora koji su nam
odgovorni za spregu zvezda i spregu trougao.
U prvom slu aju motor emo uklju ivati i zaustavljati preko automatskog prebaciva a
delovanjem na odgovaraju e tastere za uklju enje Tu i isklju enje Ti. Zaštita motora izveš e se
preko motornog zaštitnog prekida a jer se ne upotrebljava prvi kontaktor kod koga je bimetalna
zaštita.

kontakti glavnog kontaktora (K) prebaciva a treba da su otvoreni,
• ako je motor isklju en njegovo uklju enje treba da se ostvari delovanjem na taster Tu;
time treba da se aktivira glavni kontaktor K i kontaktor Kz prebaciva a LAD912GV,

• aktiviranje i deaktiviranje kontaktora Kz i Kt treba da se ostvari preko pomo nih NO i

NC kontakata vremenskog lana Tk,
• kada istekne podešeno vreme vremenski lan treba da deaktivira kontaktor Kz a aktivira
kontaktor Kt,
• u slu aju delovanja zaštite motornim zaštitnim prekida em treba da do e do odvajanja
motora od napajanja prekidanjem napajanja upravlja kog dela.


MZP – motorni zaštitni prekida
Tu – taster za uklju ivanje motora sa spregom ZVEZDA
ZVEZDA)
Tk – vremenski lan prebaciva a za prebacivanje iz sprege zvezda u trougao
Delovanjem na taster Tu aktivira se glavni kontaktor prebaciva a K i kontaktor Kz (motor

kre e u sprezi zvezda). Držanje omogu ava pomo ni NO kontakt (K 13-14) glavnog kontaktora K
koji je paralelno vezan tasteru Tu. Vremenski lan Tk na glavnom kontaktoru je mehani ki pobu en
i odbrojava vreme do reagovanja.
Pošto je Tk relej sa kašnjenjem reagovanja, po reagovanju on otvara svoj NC kontakt (Tk 55-
56) koji je napajao elektromagnet kontaktora Kz deaktiviraju i ga, a zatvara NO kontakt (Tk 67-68)
koji omogu ava aktiviranje kontaktora Kt. Na taj na in motor nastavlja da radi u sprezi trougao.
Zaklju avanje je omogu eno NC kontaktima jednog kontaktora koji se sprežu u kolo
elektromagneta drugog kontaktora. Tako je onemogu en istovremeni rad oba kontaktora. Jedan kraj
NC kontakta jednog kontaktora je ve šinama koje se ugra uju povezan sa elektromagnetom drugog
kontaktora (21 Kz – A1 Kt i 21 Kt – A1 Kz) tako da nam je uproš eno povezivanje.
Preko NO kontakata (Kz 13-14) i (Kt 13-14) omogu ena je svetlosna signalizacija rada
kontaktora Kz i Kt tj. signalizacija stanja zvezda i stanja trougao.
U bilo kom trenutku delovanjem na taster Ti dolazi do isklju enja motora odvajanjem
upravlja kih elemenata od napona. U slu aju reagovanja zaštite motornim zaštitnim prekida em
dolazi do odvajanja upravlja kog dela kola od napona i isklju enja motora. Nema potrebe da
izvodimo svetlosnu signalizaciju kvara jer je delovanje motornog zaštitnog prekida a lako uo ljivo
promenom položaja njegovih prekida a.
Vežba 6b.

U drugom slu aju potrebno je još i izvršiti automatsko zaustavljanje. To možemo realizovati
uz pomo vremenskog releja T1 sa osobinom kašnjenja reagovanja (funkcija A) koji e biti
aktiviran kad i glavni kontaktor a reagova e posle vremena t koje je ve e od vremena rada motora u
spoju zvezda. Reagovanjem treba da isklju i napajanje motora. Zaštitu motora izveš emo preko
motornog zaštitnog prekida a.

kontakti glavnog kontaktora (K) prebaciva a LAD912GV treba da su otvoreni,
• ako je motor isklju en njegovo uklju enje se ostvaruje delovanjem na taster Tu; time
treba da se aktiviraju glavni kontaktor K i kontaktor Kz prebaciva a LAD912GV,
• kada istekne podešeno vreme vremenski lan Tk treba da deaktivira kontaktor Kz a
aktivira kontaktor Kt,

• aktiviranje i deaktiviranje kontaktora Kz i Kt treba da se ostvari preko pomo nih NO i

NC kontakata vremenskog lana Tk,
• po isteku vremena podešenog na vremenskom releju T1 treba da se odvoji od napajanja
glavni kontaktor ime treba da se obezbedi automatsko isklju enje motora,
• u svakom trenutku motor se može isklju iti delovanjem na taster Ti,
• u slu aju delovanja zaštite motornim zaštitnim prekida em treba da do e do odvajanja
motora od napajanja prekidanjem napajanja upravlja kog dela.
Slika 64. - Upravlja ka šema vežbe 6b.

Tu – taster za uklju ivanje motora sa spregom ZVEZDA

ZVEZDA)
Tk – vremenski lan prebaciva a za prebacivanje iz sprege zvezda u trougao
T1 – vremenski relej
Princip rada je isti kao i u prethodnom zadatku sa razlikom što je dodat još vremenski lan
koji obezbe uje gašenje motora po isteku podešenog vremena rada. Taj posao obezbe uje
vremenski relej T1 koji biva pobu en kada i glavni kontaktor. Po isteku podešenog zateznog
vremena reagovanja releja T1 on e otvoriti svoje NC kontakte (T1 15-16) i tako ostaviti
elektromagnet glavnog kontaktora bez napajanja. Kontaktor e pre i u svoje stabilno stanje i tako
odvojiti motor od napajanja. Zatezno vreme reagovanja vremenskog lana T1 treba da je ve e od
zateznog vremena vremenskog lana Tk kako bi sklop ostvario zadatak prebacivanja iz zvezde u
trougao. Aktiviranje kontaktora kao i svetlosna signalizacija funkcioniše na isti na in kao i u
zadatku 6a. Ako odreaguje zaštita dolazi do odvajanja motora od napajanja.

dopuni postoje u šemu realizacije i predloži je asistentu.

• Kako funkcioniše automatski prebaciva zvezda-trougao tipa LAD912GV?

• Koja je funkcija vremenskog lana na tom prebaciva u?
• Kako on reaguje?
• Kako se aktiviraju kontaktori odgovorni za spregu namotaja u zvezdu i spregu u
trougao?
• Kako je obezbe ena blokada kontaktora?
• Kako obezbe ujemo svetlosnu signalizaciju sprege zvezda i sprege trougao?
• Šta se dešava ako odreaguje motorni zaštitni prekida ? I kako to registrujemo?
• Šta se dešava ako je vreme reagovanja vremenskog lana T1 manje od zateznog
vremena vremenskog lana Tk?

Vežba 6a.

- 3+3+3 NO glavni Prebaciva se sastoji od 3
kontaktora K Kz i Kt i
Prebaciva LAD912GV - 1 NO pomo ni K vremenskog lana Tk.
1
(K, Kz, Kt i Tk) - 1NC+1NO pomo ni Kz
- 1NC+1NO pomo ni Kt
Tasteri Tu i Ti 2 Crveni taster je sa NC kontaktima
- 1 NC
Lampice Hžut. i Hzel. 2 Koristi se žuta i zelena lampica
Motorni zaštitni prekida - 3 NO glavni Podesiti pomo ne kontakte u

1 konfiguraciju NC
MZP - 1 NC pomo ni
Podesiti vremenski lan Tk na zatezno vreme tk =5s.
Spojna šema:
Slika 65. - Spojna šema vežbe 6a.

Postupak rada:
(crvenim vezama),
• Podesiti potrebne parametre (zatezno vreme prebaciva a),
Vežba 6b.

- 3+3+3 NO glavni Prebaciva se sastoji od 3
kontaktora K Kz i Kt i
Prebaciva LAD912GV - 1 NO pomo ni K vremenskog lana Tk.
1
(K, Kz, Kt i Tk) - 1NC+1NO pomo ni Kz
- 1NC+1NO pomo ni Kt
- 1 NC kontakt Koriste se NC kontakti
Vremenski relej T1 1 vremenskog releja podešenog na
funkciju A.
- 1 NC
Lampice Hžut iHzel 2 Koristi se žuta i zelena lampica
Motorni zaštitni prekida - 3 NO glavni Podesiti pomo ne kontakte u

1 konfiguraciju NC
MZP - 1 NC pomo ni
Podesiti vremenski lan Tk prebaciva a LAD912GV na zatezno vreme tk =5s,

Podesiti vremenski lan T1 na zatezno vreme t1 =30s.
Postupak rada:
• Prvo povezati glavne strujne krugove a na kraju upravlja ki deo,

• Podesiti potrebne parametre (zatezno vreme prebaciva a, i vremenskog releja T1),

Spojna šema:


softstartera
Zadatak vežbe 7:
a. Izvršiti povezivanje asinhronog motora na mrežu preko softstartera i preko
njegovih kontrolnih terminala ostvariti meko startovanje i meko
zaustavljanje motora.
b. Izvršiti povezivanje asinhronog motora na mrežu preko kontaktora i
softstartera i preko njegovih kontrolnih terminala ostvariti meko startovanje
i meko zaustavljanje motora uklju ivanjem softstartera preko kontaktora.
Pošto polazne struje asinhronih motora mogu biti izrazito velike ak i pri sprezi statorskih
namotaja u zvezdu, a i da bi se zaobišla složenost realizacije upušta a zvezda-trougao pribegava se
sofisticiranijoj metodi rešavanja ovog problema. U tu svrhu koriste se softstarteri. Softstarter je
ure aj koji kao što mu sam naziv govori vrši meko startovanje motora. To postiže postepenim
pove avanjem polaznog napona od neke inicijalne vrednosti do nominalne vrednosti. Brzina porasta
tog napona do nominalne vrednosti definiše se start vremenom softstartera. Tako e softstarterom se
može vršiti i meko zaustavljanje motora laganim snižavanjem napona u okviru stop vremena.
U ovoj vežbi date su najosnovnije metode upotrebe softstartera pri pokretanju asinhronih
motora sa šemama realizovanja upravlja kih zahteva.
Vežba 7a.

U zadatku 7a. potrebno je samo preko kontrolnih ulaza u softstarter ostvariti njegovo meko
startovanje i meko zaustavljanje pri ve dovedenom naponu na softstarter. Kada je LI1 (logi ki ulaz
1) konstantno aktivan (povezan sa LI+ ili +24V), trenutno dovo enje signala na logi ki ulaz LI2 e
prouzrokovati start komandu softstarera. Stop komanda nastaje odmah posle deaktiviranja ulaza LI1
(prekid veze sa LI+ ili +24V). Ovakva kontrola softstarera zove se „troži na kontrola“. Koristi emo
zaštitu motornim zaštitnim prekida em. Potrebno je predvideti svetlosnu signalizaciju u slu aju
reagovanja zaštite.

• pri stavljanju pod napon povezane šeme uklju ivanjem glavnog prekida a motor
treba da je bez napajanja, tj. logi ki ulazi LI+ i LI2 treba da su odvojeni.
• ulazi LI+ i LI1 treba da su spojeni da bi softstarter bio spreman za start komandu,
• ako je motor isklju en, njegovo uklju enje se ostvaruje delovanjem na taster Tu,
• delovanjem na taster Tu dovodi se signal sa LI+ na LI2 i softstarter je aktiviran
(motor kre e sa mekim startom),

• delovanjem na taster Ti prekida se dovo enje signala LI+ na ulaz LI1 što dovodi do
aktiviranja komande mekog zaustavljanja motora.
• u slu aju delovanja motornog zaštitnog prekida a dolazi do odvajanja motora od
napajanja i svetlosne signalizacije kvara.

Hcrv. – signalizacija reagovanja zaštite
Tu – taster za davanje start komande softstarteru
Ti – taster za davanje stop komande softstarteru
ATS01N2 – softstarter.
Potrebna je veza sa samo tri kontrolna logi ka ulaza. Konstantno dovo enje signala sa ulaza
LI+ na ulaz LI1 obezbe eno je sa tasterom sa NC kontaktima dok se trenutno dovo enje logi kog
signala sa LI+ na LI2 obezbe uje tasterom sa NO kontaktima.
Po uklju enju glavnog prekida a u ormaru na softstarteru e svetleti zelena dioda koja
signalizira da je softstarter pod napajanjem. Delovanjem na taster Tu softstarter dobija komandu za
meko starovanje i motor kre e pod inicijalnim naponom koji se podešava linearnim
potenciometrom na prednjoj strani softstartera (od 30 do 80% Un). Vreme koliko e trajati meki
start i meko zaustavljanje tako e se podešava potenciometrima na prednjoj strani softstartera. Za
vreme mekog startovanja na softstarteru svetli žuta dioda sve dok se ne postigne puna vrednost
napona na priklju cima motora (full voltage). Nakog izvesnog vremena rada pod nominalnim
naponom, delovanjem na taster Ti softstarter dobija stop komandu i otpo inje meko zaustavljanje.
Ako deluje motorni zaštitni prekida dolazi do odvajanja motora i softstartera od napajanja.
Normalno otvoreni pomo ni kontakti (MZP 13-14) motornog zaštitnog prekida a MZP
omogu avaju signalizaciju reagovanja zaštite preko crvene lampice.
Vežba 7b.
U drugom slu aju potrebno je preko tastera aktivirati kontaktor koji e dovesti pod napon
softstarter i ujedno prouzrokovati komandu za meki start a zatim preko tastera za stop prouzrokovati
komandu za meko zaustavljanje. Potrebno je i predvideti taster za hitno zaustavljanje (isklju ivanje)
motora (bez mekog zaustavljanja) koji e deaktivirati kontaktor i odvojiti softstarter od napona. On
treba da omogu i i odvajanje softstartera od napona po završetku upravljanja. Koristiti bimetalnu
zaštitu i omogu iti signalizaciju reagovanja zaštite.


• pri stavljanju pod napon povezane šeme uklju ivanjem glavnog prekida a motor i
softstarter treba da su bez napajanja, tj. glavni kontakti kontaktora koji napaja motor
preko softstartera i logi ki ulazi LI+ i LI2 treba da su odvojeni.
• ulazi LI+ i LI1 treba da su spojeni,
• ako je motor isklju en, delovanjem na taster Tu treba da se aktivira kontaktor K (koji
e da dovede napon na softstarter) i dovede logi ki signal sa kontrolnog ulaza LI+ na
LI2 (ostvari start komanda),
• za držanje, a potom i deaktiviranje kontaktora (kada je softstarter isklju en)
koristi emo relejne izlaze R1A i R1C koje možemo porediti sa pomo nim NO
kontaktima kontaktora (ovi relejni kontakti su otvoreni kada softstarter ne radi ili je
došlo do kvara a zatvoreni kada ispravno radi),
• delovanjem na taster za meko zaustavljanje treba da se logi ki izlaz LI1 odvoji od
LI+,
• taster za hitno isklju ivanje treba da deaktivira kontaktor a tako i softstarter i motor
odvoji od napajanja,
• u slu aju delovanja bimetalne zaštite dolazi do odvajanja motora od napajanja i
signalizacije kvara.
Slika 68. – Upravlja ka šema vežbe 7b.


Hcrv. – signalizacija reagovanja zaštite
Tu – taster za davanje start komande softstarteru (2NO)
Ti – taster za davanje stop komande softstarteru
Thi – taster za hitno isklju ivanje
K – kontaktor koji dovodi napajanje softstarteru
ATS01N2 – softstarter.
Taster Tu treba da ima 2NO konfiguraciju kontakata. Delovanjem na njega jedan par NO
kontakta aktivira kontaktor koji dovodi napon na softstarter. Za držanje su zaduženi relejni izlazi
R1A i R1C koji su tada zatvoreni i paralelno vezani sa Tu. Drugi par NO kontakata tastera Tu (donji
na slici) dovodi logi ki signal sa ulaza LI+ na ulaz LI2 ime softstarter dobija komandu za meko
startovanje prema podešenim vrednostima.
Tasterom Ti obezbe uje se komanda za meko zaustavljanje koja nastaje kada se kontrolni
ulaz LI+ odvoji od kontrolnog ulaza LI1.
Željene vrednosti režima rada se podešavaju linearnim potenciometrima na prednjoj strani
softstartera. Delovanjem na taster Thi obezbe eno je hitno isklju ivanje motora deaktiviranjem
kontaktora koji napaja motor preko softstartera, a preko njega se i po završetku zadatka softstarter
odvaja od napajanja. Ako deluje bimetalna zaštita dolazi do odvajanja motora i softstartera od
napajanja. Tada ona zatvara svoje pomo ne NO kontakte i na taj na in preko crvene lampice
omogu ava svetlosnu signalizaciju kvara

dopuni postoje u šemu realizacije i predloži je asistentu.

• Koja je uloga softstartera?
• Kako se zadaju komande softstarteru?
• Kako se podešavaju parametri softstartera i u kojim granicama se kre u te vrednosti?
• Koji je uslov potreban da bi se izvršila softstart komanda, a šta dovoljan uslov da bi se
izvršila softstop komanda?
• Kako se zna da je softstarter postigao nominalni napon?
• Kako se ponašaju releji izlazi R1A i R1C kada je softstarter aktivan a kako kada je
neaktivan? Koja je njihova uloga u drugom zadatku?

R a d u l a b o r a t o i r i j i
Vežba 7a.

- 3 NO glavni Na prednjoj strani softstartera
Softstarter ATS01N2 1 - LI+, LI1 i LI2 kontrolni ulazi
nalaze se linearni potenciometri
za podešavanje parametara.
- 1 NC
Lampica Hcrv. 1 Koristiti crvenu lampicu
Motorni zaštitni - 3 NO glavni Podesiti pomo ne kontakte u

1 konfiguraciju NO
prekida MZP - 1 NO pomo ni
Podesiti start vreme na t=10s prebacivanjem potenciometra na položaj E.
Podesiti inicijalni napon na 30% prebacivanjem potenciometra na položaj A.
Podesiti stop vreme na t=10s prebacivanjem potenciometra na položaj E.
Spojna šema:
Slika 69. - Spojna šema vežbe 7a.

Postupak rada:
(crvenim vezama),
• Podesiti potrebne parametre (start vreme, inicijalni napon, stop vreme),
Vežba 7b.

- 3 NO glavni Koristiti prvi kontaktor koji je
Kontaktor K 1 objedinjen sa bimetalnom zaštitom
- 1 NO pomo ni
- 3 NO glavni Na prednjoj strani softstartera nalaze
Softstarter se linearni potenciometri za
1 - R1A, R1C relejni izlazi podešavanje parametara.
ATS01N2
- LI+, LI1, LI2 kontrolni ulazi
- 2 NO Koriste se 1 zeleni i 2 crvena tastera
Zeleni taster je sa 2 NO kontaktima
Tasteri Tu, Ti i Thi 3 - 1 NC Crveni tasteri su sa NC kontaktima
- 1 NC
Lampica Hcrv. 1 Koristiti crvenu lampicu.
- 3 NO glavni
Bimetalna zaštita je u sklopu prvog
Bimetalna zaštita FT 1 - 1 NO pomo ni kontaktora.
- 1 NC pomo ni
Podesiti start vreme na t=10s prebacivanjem potenciometra na položaj E.

Podesiti inicijalni napon na 30% prebacivanjem potenciometra na položaj A.
Podesiti stop vreme na t=10s prebacivanjem potenciometra na položaj E.
Postupak rada:
vezama),

• Podesiti potrebne parametre (start vreme, inicijalni napon, stop vreme),

Spojna šema:


Zaklju ak
Ovaj praktikum ima za cilj da se studentu kroz laboratorijske vežbe približi problematika
pokretanja i upravljanja asinhronim motorom koja se naj eš e susre e u praksi. Na taj na in
prakti nim radom u laboratoriji student sti e kvalitetnije znanje iz oblasti upravljanja i savremenog
na ina rešavanja razli itih upravlja kih zadataka.
U ovom praktikumu je osmišljeno sedam laboratorijskih vežbi koje studenta postepeno
uvode u problematiku koriš enja kontaktorske opreme. Prva vežba je vežba upoznavanja sa
elementima ormara koji je osmišljen i realizovan za potrebe rada u laboratoriji elektromotornih
pogona. Ostale vežbe se nadovezuju jedna na drugu pri emu se zahtevi zadataka usložnjavaju.
Opisane vežbe predstavljaju po etni set vežbi koje prethode vežbama sa koriš enjem PLC-a
i frekventnog regulatora.
Upoznavanjem na ina funkcionisanja i principa rada kontaktorske opreme omogu eno je
lakše razumevanje upravljanja pomo u PLC kontrolera koji svakako predstavlja osnovu
upravlja kih procesa u budu nosti a naro ito kada se radi o komplikovanijim upravlja kim
zadacima.
Prednost komandnog ormara ura enog na bazi PLC kontrolera, u odnosu na komandne
ormare napravljenih na bazi releja je višestruka. Pored 80% manje provodnika za povezivanje u
pore enju sa konvencionalnim upravlja kim sistemom i znatno niže cene PLC kontrolera, izmene u
sekvencama upravljanja lako se postižu izmenom programa PLC pomo u programatora ili ra unara
koje su ranije zahtevale kompletno izvo enje novih upravlja kih veza itd
To bi mogla biti tema nekog drugog diplomskog rada.

Prilozi
(kataloški podaci)
1. Glavni prekida i (rastavne sklopke)

2. Zaštitni ure aji diferencijalne struje (strujne zaštitne sklopke)
3. Automatski osigura i
4. Multimetri PM700/710
5. Strujni merni transformatori
6. Kontaktori i pomo ni kontakti
7. Vremenski (multifunkcionalni) releji
8. Automatski prebaciva i zvezda-trougao
9. Softstarteri Altistart 01
10. Bimetalne zaštite (termi ki releji)
11. Motorni zaštitni prekida i

02 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

02 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Diplomski Rad Tehni ki fakultet a ak

Rosi Marko, septembar 2008 1

U a ku, septembara 2008.

Rosi Marko, septembar 2008 2

PRAVILA O RADU U LABORATORIJI

- Pri premeštanju instrumenata mora se voditi ra una o njihovoj osetljivosti na mehani ke

- Po završetku vezivanja pozvati obavezno asistenta da pregleda i potvrdi da je oprema ispravno

Rosi Marko, septembar 2008 3

OPIS ORMARA SA SPISKOM

Slika 1. – Otvoren ormar

Rosi Marko, septembar 2008 4

Spisak elemenata koji se nalaze u ormaru:

Naziv elementa referenca

Rosi Marko, septembar 2008 5

SPISAK LABORATORIJSKIH VEŽBI

Vežba 1. – Upoznavanje sa elementima ormara i ispitivanje

Vežba 2. – Povezivanje asinhronog motora na mrežu,

Vežba 3. – Startovanje i zaustavljanje motora sa vremenskim

Vežba 4. – Puštanje u rad asinhronog motora sa izborom smera

Vežba 5. – Puštanje u rad asinhronog motora preko

Vežba 6. – Puštanje u rad asinhronog motora preko

Vežba 7. – Puštanje u rad asinhronog motora pomo u

Rosi Marko, septembar 2008 6

Vežba 1. – Upoznavanje sa elementima ormara i

Slika 2. – Neke konstrukcije prekida a

Rosi Marko, septembar 2008 7

Slika 3. – Šematsko obeležavanje prekida a

Slika 4. – Glavni prekida MERLIN GERIN INS40

2. Zaštitni ure aj diferencijalne struje

Slika 5. – Izgled nekeh FID sklopki

Rosi Marko, septembar 2008 8

Slika 6 .- Izgled strujne zaštitne sklopke u ormaru i šema principa rada

Rosi Marko, septembar 2008 9

Slika 7. –Konstrukcije nekih automatskih osigura a.

Slika 8. – Izgled jednopolnog i tropolnog automatskog osigura a

U ormaru se raspolaže sa jednim tropolnim osigura em od 20 A (C20) namenjenim da se

Rosi Marko, septembar 2008 10

Slika 9. – Raspored automatskih osigura a u ormaru

Za automatske osigura e na šemama vežbi u ovom praktikumu koristi se oznaka F (fuze –

Slika 10. – Obeležavanje tropolnog automatskog osigura a

Rosi Marko, septembar 2008 11

Slika 11. – Krive reagovanja osigura a tipa C60N-C-6A

Slika 12. – Signalne lampice

Rosi Marko, septembar 2008 12

Signalne lampice u šemama se obeležavaju slovom „H“ i predstavljaju simbolom kao na

Slika 14. – Obeležavanje lampica u šemama

Za svaku od lampica izvedene su po dve pristupne ta ke što olakšava njihovo povezivanje sa

Slika 15. - Multimetar PM710

Rosi Marko, septembar 2008 13

PM710 je ve povezan na napajanje ormara posle automatskih osigura a od 4A koji ga štite.

Slika 16. – Prikaz ekrana PM710 pri merenju struje

Pregled još opcija u trenutnom meniju

Povratak u prethodni meni

Obeležava selektovanu opciju i ozna ava da

Promena vrednosti ili pregled raspoloživih opcija.

Rosi Marko, septembar 2008 14

Selektovanje slede eg broja u seriji

Selektovanje slede eg polja za podešavanje ili

Organizacija menija i raspoloživih opcija prikazana je na slici 17. u vidu stabla.

Slka 17 . – Stablo organizacije menija multimetra PM710

Slika 18. – Neke konstrukcije tastera

Slika 19. – Razli ita obeležavanja tastera: a) kataloško obeležavanje tastera, b)

Rosi Marko, septembar 2008 16