5.

ELEZO I NJEGOVE LEGURE

Najveu primenu od svih tehnikih legura imaju legure na bazi eleza
(Fe) koje se dele na elike, gvoa i ferolegure. iroka primena ovih
legura (90% ukupne svetske proizvodnje metalnih materijala), se zasniva
uglavnom na sledeim injenicama:
- rude eleza se u velikim koliinama nalaze u zemljinoj kori,
- legure eleza se proizvode relativno jeftinim postupcima,
- postie se dobra kombinacija razliitih svojstava.
Osnovni elementi u svim vrstama elika i gvoa su elezo (osnovna
komponenta) i ugljenik (legirajua komponenta).
5.1. ELEZO
elezo je hemijski element oznake Fe. U Periodnom sistemu
elemenata pripada grupi prelaznih metala. Njegov atomski broj je 26,
atomska masa 56, temperatura topljenja 1539
o
C, a gustina 7,8 g/cm
3
.
Prema istoi se razlikuje:
- Hemijski isto elezo (99,999% Fe) koje se dobija u laboratorijskim
uslovima i nema praktinu primenu.
- Tehniki isto elezo (99,8 99,9% Fe) koje pored eleza sadri i
primese: C, Mn, Si, S i P.
Kao to je ve istaknuto elezo ima svojstvo polimorfije (alotropije)
u vrstom stanju se javlja u dve alotropske modifikacije: prostorno (o, o)
i povrinski () centrirane kubne reetke.
- o- modifikacija eleza (o-Fe) je stabilna od sobne temperature do 906
o
C. U ovom temperaturnom intervalu se menjaju samo fizike osobi-
ne: feromagnetno o-Fe postaje na temperaturi ~770
o
C paramagnetno
oznaeno kao |-Fe. Poto pri tome ne dolazi do promene vrste
kristalne reetke eleza, u daljem tekstu e se za prostorno centriranu
kubnu reetku u navedenom intervalu koristiti samo oznaka o (|-Fe
se ne razmatra kao posebna modifikacija).
- -modifikacija eleza (-Fe) sa povrinski centriranom kubnom reet-
kom postojana je u temperaturnom intervalu 906 - 1401
o
C.
63
- Od 1401
o
C pa do temperature topljenja eleza (1539
o
C) ponovo je
stabilna prostorno centrirana kubna reetka oznaena kao o-Fe
1
T, koja
nema veliki tehniki znaaj, pa stoga nee biti posebno razmatrana.
Opisani magnetni (o-Fe |-Fe) i strukturni (o-Fe -Fe i -Fe
o-Fe) preobraaji, koji se odvijaju na konstantnoj temperaturi, su prika-
zani na krivama zagrevanja, odnosno hlaenja istog eleza, sl. 5.1,
odgovarajuim temperaturnim zastojima. Ovi preobraaji imaju interna-
cionalno usvojenu oznaku A, kojoj se u indeksu dodaje slovo r pri
hlaenju, odnosno c pri zagrevanju. S obzirom na to da postoji vie
kritinih taaka, da bi se znalo o kojem preobraaju se radi, stavlja se i
broj uz navedeni indeks. Na primer, preobraaj o-Fe -Fe se oznaava
sa A
r4
, a obrnuto -Fe o-Fe sa A
c4
i tako redom.
Slika 5.1. Polimorfni preobraaji eleza
Razlika izmeu temperatura zagrevanja i hlaenja za isti preobraaj
(npr. preobraaj A
r3
se odvija na 906
o
C, a preobraaj A
c3
na 912
o
C) se
objanjava sklonou eleza ka pothlaenju.
5.2. UGLJENIK
Ugljenik se nalazi u IV grupi Periodnog sistema elemenata. Redni
broj mu je 6, atomska masa 12, temperatura topljenja 3500
o
C, a gustina
2,58 g/cm
3
. Ugljenik u strukturi elika i gvoa moe da bude:
1
Iako o-Fe i o-Fe imaju istu kristalnu reetku, prostorno centriranu kubnu, nisu oznaeni
istim simbolima zato to imaju razliite parametre reetke i zato to su postojani na
razliitim temperaturama.
64
- vezan sa elezom u vidu hemijskog jedinjenja karbida eleza, Fe
3
C,
koji se naziva cementit;
- u slobodnom obliku kao grafit;
- intersticijski rastvoren u o-Fe i -Fe obrazujui vrste rastvore.
CEMENTIT ima sloenu rombinu kristalnu reetku, sl. 5.2a, koja se
obrazuje pri sadraju ugljenika od 6,67% C (ostatak do 100% je elezo).
Veze izmeu atoma eleza i ugljenika su prevashodno metalnog karaktera,
zbog ega se cementit odlikuje i metalnim svojstvima, kao to su elektrina
provodljivost i metalni sjaj. Mehanika svojstva su mu posledica kristalne
strukture i metalne veze, zbog ega je veoma tvrd (800 HV) i krt.
Temperatura topljenja cementita nije definitivno utvrena (smatra se da je
~1250
o
C) zato to se on razlae pre nego to doe do njegovog topljenja,
na osnovne komponente, elezo i ugljenik, prema jednaini:
Fe
3
C 3Fe + C (grafit)
Pojedini atomi eleza u reetki cementita mogu da budu zamenjeni ato-
mima nekih drugih metala (Mn, Cr, Mo, W), pri emu nastaje legirani
cementit, npr. (FeMn)
3
ili (FeMnMo)
3
C, koji ima veu tvrdou od obi-
nog cementita (do 1000 HV).
GRAFIT je jedna od alotropskih modifikacija ugljenika i ima prostu hek-
sagonalnu reetku, sl.5.2b, koja se odlikuje slojevitim rasporedom atoma.
Zbog razliitih parametara reetke (0,142 i 0,342 nm), sl. 5.2, i slojevitog
rasporeda atoma ugljenika, grafit ima malu tvrdou i malu ilavost.
a) b)
Slika 5.2. Kristalne reetke: a) cementit; b) grafit
VRSTI RASTVORI. Poto su atomi ugljenika dovoljno mali, oni
mogu intersticijski da se smeste u meuprostore o-Fe i -Fe i na taj nain
obrazuju sledee vrste rastvore:
65
- Ferit, koji predstavlja intersticijski vrsti rastvor ugljenika u o-Fe i
obeleava se sa o. Rastvorljivost ugljenika u o-Fe zavisi od tempera-
ture: najmanja je na sobnoj temperaturi i iznosi 0,006 %C, a najvea na
sobnoj na 727
o
C i iznosi 0,025 %C. Na osobine ferita presudno utie
sadraj C. Ako su u feritu, pored C, rastvoreni i atomi drugih legi-
rajuih elemenata, onda se takav ferit naziva legirani ferit. Ferit je mek
i plastian (tvrdoa 80 HB, zatezna vrstoa R
m
=250 MPa, izduenje
A=50%). Dobar je provodnik toplote i elektrine struje. Magnetian je
do priblino 770
o
C. Mikrostruktura ferita je prikazana na sl. 5.3a.
- Austenit, koji predstavlja intersticijski vrsti rastvor ugljenika u -
elezu, obeleava se sa i postojan je na temperaturama iznad 727
o
C.
Najmanja rastvorljivost ugljenika u povrinski centriranoj kubnoj re-
etki eleza iznosi 0,8% na 727
o
C a najvea 2,0% C na 1148
o
C. Aus-
tenit je plastian, ima veu zateznu vrstou i tvrdou od ferita (170
200 HB, zavisno od sadraja C). Kada se na mestu atoma eleza u
povrinski centriranoj kubnoj reetki austenita nalaze atomi drugih le-
girajuih elemenata (npr. Cr, Ni) onda se takav austenit naziva legira-
ni austenit. Oblast stabilnosti legiranog austenita je razliita od oblasti
stabilnosti obinog austenita, pa on moe da postoji i na temperatura-
ma niim od 727
o
C. Mikrostruktura austenita je prikazana na sl. 5.3b.
Slika 5.3. Mikrostruktura: a) ferita; b) austenita. Uveanje 500x
5.3. DIJAGRAM STANJA Fe-Fe
3
C (metastabilni)
Poto ugljenik moe da se nae u vezanom obliku sa elezom kao
cementit i u slobodnom obliku kao grafit, postoje dva dijagrama stanja:
- metastabilni dijagram stanja sistema elezo cementit (Fe-Fe
3
C), i
- stabilni dijagram stanja sistema elezo grafit (Fe-C
Gr
).
66
Metastabilni dijagram stanja je znaajan za izuavanje elika i livenih
gvoa kod kojih je ugljenik izdvojen u vidu cementita, dok je stabilni
dijagram stanja bitan za livena gvoa kod kojih je ugljenik izdvojen u
vidu grafita.
Dijagram stanja elezo cementit prikazan je na sl. 5.4 u koordinat-
nom sistemu temperatura sadraj ugljenika do 6,67%, odnosno 100%
cementita. Legure koje sadre do 2,0% C se nazivaju elici, a legure sa
vie od 2,0% C - livena gvoa.
Slika 5.4. Metastabilni dijagram stanja Fe-Fe
3
C
Slovni simboli kojima se oznaavaju karakteristine take, linije i faze
u dijagramu, internacionalno su usvojeni i olakavaju mnoga tumaenja i
dogovore. Oznake karakteristinih taaka dijagrama stanja su date u tab.
5.1. Navedeni podaci o temperaturama i sadraju ugljenika nisu definitiv-
no odreeni, pa se u literaturi mogu da nau razliite vrednosti.
67
Tabela 5.1. Karakteristine take dijagrama stanja
Oznaka
take
Temperatura,
o
C
Sadraj
ugljenika, %
Oznaka
take
Temperatura,
o
C
Sadraj
ugljenika, %
A 1539 0 G 906 0
B 1499 0,5 P 727 0,025
E 1148 2,0 S 727 0,8
C 1148 4,3 K 727 6,67
F 1148 6,67 Q 20 0,006
D ~1250 6,67 L 20 6,67
5.3.1. Karakteristine linije na dijagramu stanja Fe-Fe
3
C
Linija koja nastaje spajanjem taaka A, B, C i D se naziva likvidus
linija (oznaava se sa A
5
), iznad koje su sve legure ovog sistema u
tenom stanju - rastopu, oznaenom R.
Linija koja se dobija spajanjem taaka A, H, J, E, C i F se naziva
solidus linija (oznaava se sa A
4
) i predstavlja zavretak procesa kristali-
zacije. Ispod nje sve legure ovog sistema su u vrstom stanju.
Izmeu likvidus i solidus linije legure se sastoje iz rastopa i vrste faze
koja se izdvaja. Koliina vrste faze se poveava sa snienjem tempera-
ture, tj. napredovanja procesa kristalizacije. Po liniji AB se izdvaja o-ferit,
po liniji BC austenit (), a po liniji CD primarni cementit (Fe
3
C'). Kris-
talizacija vrste faze iz rastopa je oznaena kao primarna kristalizacija.
Linije SE i PQ predstavljaju solvus linije linije rastvorljivosti uglje-
nika u austenitu (SE linija), odnosno rastvorljivosti ugljenika u feritu (PQ
linija). Poto se sa snienjem temperature smanjuje rastvorljivost uglje-
nika u kristalnoj reetki vrstog rastvora o i , to se on izdvaja iz reetke i
sa atomima eleza obrazuje cementit. Cementit koji se izdvaja iz austenita
po SE liniji se naziva sekundarni cementit (Fe
3
C"), da bi se razlikovao od
primarnog cementita, koji nastaje iz rastopa. Cementit koji nastaje iz fe-
rita po PQ liniji se oznaava kao tercijarni cementit (Fe
3
C"').
Vertikalna osa sa leve strane dijagrama stanja (100% Fe, 0% C) pred-
stavlja liniju istog eleza i na nju su nanete take A, N i G koje odgo-
varaju temperaturama njegovih alotropskih preobraaja, sl. 5.1. Vertikal-
na osa sa desne strane dijagrama stanja je linija istog cementita (6,67%
C) a poloaj take D odgovara priblino njegovoj temperaturi topljenja.
Po liniji ECF se odvija eutektika reakcija na eutektikoj temperaturi
(1148
o
C). Eutektikom reakcijom se obrazuje mehanika smea koja se
sastoji od austenita sa 2,0% C i primarnog cementita sa 6,67% C. Eutek-
tika smea se naziva ledeburit I (sa oznakom L
I
). Eutektika reakcija se
prikazuje na sledei nain:
68
R
4,3%C
L
I
(
2,0%C
+ Fe
3
C'
6,67%C
)
1148
o
C
Ova reakcija se odvija kod svih legura sistema Fe-Fe
3
C koji sadre
vie od 2,0% C.
Linija PSK (727
o
C) je eutektoidna linija - A
1
, po kojoj se odvija
eutektoidni preobraaj austenita sa 0,8% C u mehaniku smeu ferita sa
0,025% C i sekundarnog cementita (Fe
3
C") sa 6,67% C. Eutektoidna
smea se naziva perlit (oznake P), a reakcija njegovog dobijanja se
prikazuje kao:

0,8% C
P (o
0,025% C
+ Fe
3
C"
6,67% C
)
727
o
C
Legura sastava 0,8% C se naziva eutektoidni elik, a eutektoidna reakcija
predstavlja reakciju u vrstom stanju (sekundarna kristalizacija). Naziv
eutektoidni ukazuje na analogiju ove reakcije sa ve opisanom eutekti-
kom reakcijom, pri emu ulogu rastopa preuzima austenit, ulogu austenita
ferit, a ulogu primarnog cementita sekundarni cementit.
Struktura perlita sastoji se iz feritne osnove i cementitne faze u vidu la-
mela (ploica) lamelarni perlit, sl. 5.5a. Osim lamelarnog perlita, moe
da se formira zrnasti perlit, sl. 5.5b, ako se izvede odgovarajua termika
obrada. Zrnasti perlit ima veu plastinost, a manju tvrdou od lamelar-
nog perlita.
a) b)
Slika 5.5. Mikrostruktura a) lamelarnog perlita; b) zrnastog perlita. Uveanje 500
Ispod eutektoidne linije u strukturi elika i gvoa ne moe da se nae
austenit, ve perlit koji je nastao njegovim preobraajem. To znai da se,
na eutektoidnoj temperaturi, austenit koji je prisutan u ledeburitu I (L
I
)
transformie u perlit, a novonastali ledeburit se naziva ledeburit II (L
II
).
U odnosu na eutektoidnu taku, elici se dele na:
- podeutektoidne elike sa sadrajem ugljenika od 0,025 do 0,8%, ija
se struktura sastoji iz ferita i perlita;
69
- eutektoidni elik sa sadrajem ugljenika od 0,8%, ija se struktura
sastoji od 100% perlita;
- nadeutektoidne elike sa sadrajem ugljenika od 0,8 do 2,0%, ija se
struktura sastoji od perlita i sekundarnog cementita.
Struktura podeutektoidnog elika bilo kog sastava (npr. 0,4% C) moe
da se analizira ako se posmatra hlaenje austenita od take a do take d,
sl. 5.6a. Hlaenjem od take a do take b formira se ferit na granicama
austenitnih zrna. Daljim hlaenjem, od take b do take c koliina ferita
se poveava. Na eutektoidnoj temperaturi preostali austenit sa 0,8% C se
transformie u perlit, tako da je struktura podeutektoidnog elika odmah
ispod eutektoidne temperature (taka d) perlitno-feritna, i ostaje stabilna
do sobne temperature, sl. 5.6b.
a) b)
Slika 5.6. a) ematski prikaz obrazovanja strukture podeutektoidnog elika; b)
mikrostruktura: svetlo - ferit, tamno - perlit. Uveanje 500x
Struktura nadeutektoidnog elika bilo kog sastava (npr. 1,2% C) moe
da se analizira ako se posmatra hlaenje austenita od take a do take d,
sl. 5.7a. Hlaenjem od take a do take b formira se cementit na gra-
nicama austenitnih zrna. Daljim hlaenjem od take b do c, koliina
cementita na granicama austenitnih zrna raste. Na temperaturi neto ispod
eutektoidne, taka d, preostali austenit se transformie u perlit prema
eutektoidnoj reakciji. Na sl. 5.7b prikazana je mikrostruktura nadeutek-
toidnog elika sa 1,2% C.
70
a) b)
Slika 5.7. a) ematski prikaz obrazovanja strukture nadeutektoidnog elika; b)
mikrostruktura: svetlo - cementit, tamno - lamelarni perlit. Uveanje 1000x
U odnosu na eutektiku taku, gvoa se dele na:
- podeutektika gvoa sa sadrajem ugljenika od 2,0 do 4,3%, ija se
struktura sastoji od perlita, sekundarnog cementita i ledeburita II;
- eutektiko gvoe sa sadrajem ugljenika od 4,3% ija se struktura
sastoji od 100% ledeburita II;
- nadeutektika gvoa sa sadrajem ugljenika od 4,3 do 6,67%, ija se
struktura sastoji od ledeburita II i primarnog cementita.
Mikrostrukture podeutektikog i nadeutektikog gvoa su prikazane
na sl. 5.8.
a) b)
Slika 5.8. Mikrostruktura gvoa: a) podeutektikog, b) nadeutektikog. Uveanje x200
Poto se kod livenih gvoa sa porastom sadraja ugljenika poveava
koliina cementita kao krte faze, ona nisu pogodna za plastinu deforma-
ciju. Ova gvoa su pogodna za livenje jer imaju relativno nisku tempe-
raturu topljenja i malu temperaturnu razliku izmeu likvidus i solidus linije.
71
5.4. DOBIJANJE GVOA ZA PRERADU U ELIK
I SIVOG LIVNIKOG GVOA
Gvoe za preradu u elik i sivo livniko gvoe najee se dobi-
jaju u visokim peima jer je postupak dobijanja u elektroredukcionim
peima znatno skuplji. Prema ranijoj podeli (prema boji preloma) gvoe
za preradu u elik se nazivalo belo sirovo gvoe, a sivo livniko gvoe
je imalo naziv sivo sirovo gvoe. Osnovna razlika dva navedena gvoa
koja se na isti nain dobijaju u visokoj pei u rastopljenom stanju je u
hemijskom sastavu i nainu ovravanja koje se odvija razliitim brzi-
nama hlaenja. Sivo livniko gvoe dobija se sporim hlaenjem, naj-
ee u peanim kalupima, koje obezbeuje da se ugljenik izdvoji u vidu
grafita. Gvoe za preradu u elik se dobija brim hlaenjem, koje se
postie livenjem u metalnim kalupima, pri emu je ugljenik izdvojen u
vidu cementita.
5.4.1. Osnovni materijali za rad visoke pei
Osnovni materijali za rad visoke pei su rude eleza, gorivo i topitelji.
Rude eleza. U prirodi se nalaze oksidne, sulfidne i karbonatne rude
eleza. Najee se koriste oksidne rude i to hematit (Fe
2
O
3
) i magnetit
(Fe
3
O
4
). Sulfidne i karbonatne rude se pre ubacivanja u visoku pe pre-
njem prevode u oksid. Rude eleza redovno sadre i okside drugih meta-
la: silicijum-dioksid (SiO
2
), glinica (Al
2
O
3
), kre (CaO), magnezijum-
oksid (MgO) koji se zovu zajednikim imenom jalovina. Jalovina sadri i
jedinjenja sumpora i fosfora koja se smatraju tetnim primesama. Veina
ruda nije pogodna za direktnu preradu, pa je zato neophodna njihova
priprema, koja uglavnom obuhvata odstranjivanje jalovine, suenje rude i
drobljenje ili ukrupnjavanje (briketiranje).
Topitelji. Topitelji su vrsti dodaci koji pri topljenju rude teko toplji-
ve sastojke iz jalovine prevode u lako topljive - trosku. Topitelji mogu da
budu bazni, najee krenjak (CaCO
3
) ili kiseli, kao to je SiO
2
, koji se
koristi u obliku kvarca, ljunka ili peska.
Gorivo. Gorivo ima zadatak da obezbedi potrebnu koliinu toplote za
odvijanje procesa u visokoj pei i neophodnu koliinu ugljenika koji
omoguava redukciju rude - oduzimanje kiseonika (dezoksidaciju). Rani-
je se kao gorivo koristio umur, a sada se najee koristi visokopeni
koks (kameni ugalj koji sadri najmanje 90% C). Koks je pogodniji zato
to ima visoku toplotnu mo, odgovarajuu tvrdou i potpuno sagoreva
jer je porozan.
72
5.4.2. Procesi u visokoj pei
Visoka pe je ematski prikazana na sl. 5.9. Napravljena je od eli-
nog lima, a iznutra je obloena vatrostalnim opekama. Kroz gornji otvor
pei (grotlo) u odreenim koliinama i po odreenom redosledu ubacuju
se koks, ruda i topitelji (krenjak). Pe se za vreme rada dopunjuje i radi
neprekidno. U dnu pei (peica) se nalaze otvori za isputanje rastoplje-
nog gvoa i troske. U donjem delu pei smetene su duvnice kroz koje se
uduvava pregrejani vazduh, potreban za sagorevanje koksa. Viak gasova,
koji nastaju u procesu dobijanja gvoa, naputa pe kroz gornji otvor.
legenda:
1. Otvor za isputanje gvoa
2. Otvor za isputanje ljake
3. Duvnice
4. Vatrostalne opeke
5. Odvoz gvoa
6. Odvoz ljake
7. Odvod gasova
8. ureaj za punjenje
9. Temelj
10. Dovod vazduha
Slika 5.9. ematski prikaz visoke pei
U oblasti temperatura od 250-480 C sirovina se zagreva pomou top-
lote vika gasova. Na temperaturi oko 480 C poinje redukcija rude,
koja se zavrava u srednjem delu pei (trbuh). Na temperaturama 1150-
1250 C poinje obrazovanje prvih kapi tenog gvoa koje se slivaju na
73
dno pei. Na 1650 C zavrava se topljenje oksida jalovine, koji sa pepe-
lom i topiteljima obrazuju tenu trosku. Troska pliva po povrini tenog
gvoa i titi ga od oksidacije.
Poto je na povienim temperaturama afinitet ugljenika i kiseonika
vei nego izmeu eleza i kiseonika, to hemijski procesi u visokoj pei
obuhvataju indirektnu i direktnu redukciju rude, kao i naugljenienje
tenog gvoa.
Indirektna redukcija se postupno odvija u temperaturnom intervalu
480-1200 C pomou ugljenmonoksida (CO)
1
, prema sledeim reakcija-
ma:
3Fe
2
O
3
+ CO 2Fe
3
O
4
+ CO
2
Fe
3
O
4
+ CO 3FeO + CO
2
FeO + CO Fe + CO
2
Direktna redukcija se odvija u temperaturnom intervalu 1000-1200 C
uz pomo ugljenika (C), prema sledeim reakcijama:
Fe
2
O
3
+ 3C 2Fe + 3CO
Fe
3
O
4
+ 4C 3Fe + 4CO
FeO + C Fe + CO
Naugljenienje se odvija pomou ugljenika u oblasti visokih tempera-
tura, gde je afinitet eleza prema ugljeniku dovoljno visok, prema slede-
im reakcijama:
2CO C + CO
2
3Fe + C Fe
3
C
Proizvodi visoke pei su: rastopljeno gvoe, tena troska i visoko-
peni gas. Oni nisu finalni proizvodi, ve se koriste kao sirovine za dalju
preradu.
Rastopljeno gvoe u zavisnosti od hemijskog sastava i brzine ovr-
avanja slui kao sirovina za preradu u elik ili livena gvoa. Hemijski
sastav gvoa za preradu u elik je: 2,5-4% C, 0,9-1,4% Si, 0,5-1,5% Mn,
do 0,25% P i do 0,12% S, a hemijski sastav sivog livnikog gvoa je:
3,6-3,8% C, 1,25-3,75% Si, 0,7-1,1% Mn, 0,3-0,7% P i 0,04-0,06% S.
Troska posle ovravanja moe da se prerauje i koristi u graevi-
narstvu. Visokopeni gas koji pri izlasku iz pei ima temperaturu 250-
400C, slui za zagrevanje manjih pei u livnicama. U visokim peima
mogu da se dobiju i ferolegure, kao npr. ferosilicijum i feromangan.
1
Ugljenmonoksid nastaje reakcijom kiseonika iz vazduha i ugljenika iz koksa u dve
faze: C+O
2
CO
2
; CO
2
+C 2CO.
74
5.5. LIVENA GVOA
Livena gvoa su legure eleza sa vie od 2,0% ugljenika. Livena
gvoa imaju nisku plastinost i relativno malu otpornost prema udaru.
Koriste se zbog dobrih svojstava livenja, irokog opsega vrstoe i tvr-
doe, u veini sluajeva dobre obradivosti rezanjem, i niske cene. Ako je
potrebno popraviti neka svojstva, npr. otpornost prema habanju i koroziji,
livena gvoa se dodatno legiraju. Prednosti livenih gvoa u odnosu na
elike su bolja svojstva livenja, nia temperatura topljenja za 300-400C i
nia cena.
Struktura livenog gvoa prvenstveno zavisi od hemijskog sastava i
brzine hlaenja odlivaka.
U praksi se koriste livena gvoa koja sadre 2,0-4,0% C, 1-3% Si,
Mn, P i S. Sadraj Si je veoma znaajan za osobine ovih legura, pa se
zbog toga esto klasifikuju kao trojne legure Fe-C-Si.
Livena gvoa se dobijaju pretapanjem sivog livnikog gvoa (uz
dodatak starog gvoa) u kupolnim peima, plamenim peima i elektri-
nim peima.
Prema nainu sastavu i strukturi livena gvoa se dela na:
1) Sivo liveno gvoe (sivi liv) - ugljenik u obliku lamelarnog grafita.
2) Belo liveno gvoe (beli-tvrdi liv) - ugljenik vezan u obliku cementita.
3) Nodularno liveno gvoe (nodularni liv) - ugljenik u obliku kuglastog
grafita (nodule).
4) Temperovani liv (temper liv) - ugljenik u obliku temper-grafita.
5) Vermikularno liveno gvoe, kod koga je grafit izdvojen u vermiku-
larnom (crvastom) obliku.
6) Legirano liveno gvoe (legirani liv).
Hemijski sastav sivog, temper i nodularnog liva prikazan je u tab. 5.2.
Tabela 5.2. Hemijski sastav livenih gvoa
C Si Mn S P
sivi liv 2,5-4,0 1,0-3,0 0,25-1,1 0,025-0,25 0,05-1
temper liv 2,0-2,6 1,1-1,6 0,20-1,0 0,04-0,10 0,18 max
nodularni liv 3,0-4,0 1,8-2,8 0,10-1,0 0,03 max 0,10 max
5.5.1. Uticaj hemijskog sastava i brzine hlaenja na strukturu livova
Kod navedenih livova uticaj hemijskog sastava moe da se prati prema
uticaju na proces izdvajanja ugljenika. Elementi se dele na one koje po-
mau izdvajanje grafita (C, Si, Ni, Cu i Al), i one koji pomau izdvajanje
cementita (Mn, S, Cr i W). Povean sadraj C i Si, kao najuticajnijih
75
elemenata, deluje isto kao i poveanje preseka odlivaka da bi se dobila
ista mikrostruktura. Odlivci veeg preseka hlade se sporije, to pomoe
izdvajanje grafita.
Sumpor se smatra tetnom primesom jer sniava teljivost gvoa i
pospeuje stvaranje pora, a pri veem sadraju sumpora stvara se sulfidni
eutektikum po granicama metalnih zrna, koji nepovoljno utie na
mehanike osobine. Ukoliko je prisutan mangan stvaraju se ukljuci MnS
koji su manje tetni.
Fosfor poveava livkost, pa je posebno bitan za proizvodnju tanko-
zidih odlivaka. Meutim, pri veim sadrajima fosfora stvara se fosfidni
eutektik po granicama metalnih zrna, to nepovoljno utie na osobine
gvoa. Ukoliko se fosfor javlja u obliku Fe
3
P i ako se pravilno rasporedi
u metalnoj osnovi poveava se otpornosti prema habanju.
Na sl. 5.10 ematski je prikazan stabilni dijagram stanja Fe-C (ispreki-
dane linije) koji se odnosi na siva livena gvoa.
Slika 5.10. ematski prikaz dijagrama stanja i mikrostruktura livenih gvoa
76
Sa dijagrama na sl. 5.10 vidi seda su eutektika i eutektoidna tempera-
tura u odnosu na metastabilni dijagram stanja (pune linije) pomerene ka
viim vrednostima. Na istoj slici ematski su prikazane i mikrostrukture
livenih gvoa koje se prvenstveno razlikuju po strukturi osnove i obliku
grafita. Struktura osnove zavisi od brzine hlaenja i moe da bude:
- perlitno-cementitna (tvrdi liv) - velika brzina hlaenja
- perlitno-grafitna (perlitni sivi liv) - srednja brzina hlaenja
- feritno-grafitna (feritni sivi liv) - mala brzina hlaenja
5.5.2. Sivi liv
Sivi liv se dobija iz sivog livnikog gvoa sporim hlaenjem koje
omoguava da se ugljenik u toku ovravanja izdvoji u obliku lamela
grafita, sl. 5.11. Kvalitet i mehanika svojstva sivog liva zavise od struk-
ture osnove, koliine, veliine i raspodele lamela grafita. Metalna osnova
sivog liva moe da bude feritna, perlitna ili meovita, feritno-perlitna. to
je vie perlita u livu to su zatezna vrstoa i tvrdoa vee. Lamele grafita
nepovoljno utiu na svojstva sivog liva, a prvenstveno na ilavost, jer
presecaju metalnu osnovu, ime se smanjuje otpornost na udarno optere-
enje. Stoga je sadraj ugljenika ogranien na 4%. Sa usitnjavanjem la-
mela grafita zatezna vrstoa i ilavost sivog liva se poveavaju. Silicijum
znaajno poveava livkost, a smanjuje ilavost.
a) b)
Slika 5.11. Mikrostruktura sivog livenog gvoa: a) feritna osnova sa lamelama
grafita (tamno); b) perlitna osnova sa lamelama grafita (tamno). Uveanje 100
Sivi liv je otporan na habanje i koroziju, dobro se obrauje rezanjem,
dobro provodi toplotu i priguuje vibracije. Odlivci od sivog liva su
jeftiniji od ostalih livova.
Sivi liv se oznaava prema JUS C.J2.020 slovnim simbolima SL i
cifarskim simbolima koju definiu vrednost zatezne vrstoe, izraene u
MPa. Na primer, oznaka SL300 znai da je re o sivom livu zatezne
vrstoe 300 MPa.
77
Vrste i mehanika svojstva sivih livova su prikazana u tab. 5.3. Sivi liv
SL150 se koristi za manje optereene delove kao to su postolja maina,
kuita menjaa, kanalizacioni i sanitarni liv. Sivi livovi SL200 i SL250
se koriste za vodovodne cevi i armature, za koione doboe motornih
vozila. Sivi livovi SL300 i SL350 se koriste za cevi pod pritiskom, za
delove izloene habanju i visokom pritisku, za delove kompresora, tur-
bina i dizel motora.
Tabela 5.3. Vrste i mehanika svojstva sivog liva
Oznaka Napon teenja,
R
p0,2
(MPa)
Zatezna vrstoa,
R
m
(MPa)
Izduenje
%
ilavost
J
SL 150 100 150 0,6 8-13
SL 200 130 200 0,5 8-15
SL 250 170 250 0,5 13-22
SL 300 205 300 0,5 16-31
SL 350 235 350 0,5 24-47
Modificiranjem sivog liva, odnosno dodavanjem 0,3-0,8% ferosilicijuma u
rastopljeni liv neposredno pred izlivanje, dobija se modificirani sivi liv.
Modificiranjem se lamele grafita smanjuju i prevode u povoljniji oblik.
Ovaj liv u poreenju sa sivim livom ima niz prednosti kao to su vea
zatezna vrstoa, tvrdoa i ilavost.
5.5.3. Tvrdi liv
Ovravanje i mikrostruktura belih livova su u saglasnosti sa meta-
stabilnim dijagramom stanja, sl. 5.4. Ako je po celom preseku odlivka ug-
ljenik vezan u obliku cementita, liv se naziva beli tvrdi liv (BTL). Ako pri
hlaenju odlivka u povrinskom sloju nastane tvrda cementitna struktura,
a u unutranjosti odlivka struktura sivog liva, dobija se tvrdokorni tvrdi
liv (TTL). Visoka povrinska tvrdoa ovog liva obezbeuje otpornost na
habanje, to ga uz dovoljno ilavo jezgro ini pogodnim za izradu delova,
kao to su kugle mlinova, valjci, vagonski tokovi i delovi drobilica.
5.5.4. Nodularni liv
Nodularni liv se dobija na isti nain kao modificirani sivi liv, s tim to
se umesto ferosilicijuma dodaju magnezijum ili cerijum, koji omogua-
vaju izdvajanje grafita u obliku nodula, sl. 5.12. Nodularni liv ima znatno
veu vrstou i ilavost od sivog liva, to je posledica izdvojenog grafita
u obliku nodula i smanjenog sadraj sumpora i fosfora, tab. 5.2. Struktura
metalne osnove nodularnog liva zavisi od sastava i brzine hlaenja i ista
je kao kod sivog liva.
78
Slika 5.12. Mikrostruktura nodularnog liva. Uveanje 100
Prema JUS C.J2.022 oznaka za nodularni liv je NL, uz koju se dodaje
brojana vrednost zatezne vrstoe, izraene u MPa, i izduenja u procen-
tima. Na primer oznaka NL700-2 znai daje re o nodularnom livu zatez-
ne vrstoe 700 MPa i izduenja 2%.
Nodularni liv se dobro obrauje rezanjem, ima sposobnost da priguuje
vibracije i otporan je na habanje. Zahvaljujui relativno visokoj zateznoj
vrstou nodularni liv se upotrebljava se za odgovorne delove presa, mli-
nova, hidroturbina, automobila. Vrste, mehanika svojstva i struktura os-
nove nodularnog liva su prikazani u tab. 5.4.
Tabela 5.4. Vrste, mehanika svojstva i struktura osnove nodularnog liva
Oznaka
Napon teenja,
R
p0,2
MPa
Zatezna vrstoa,
R
m
MPa
Izduenje
%
Struktura
osnove
NL 370-17 250 370 17 feritna
NL 400-12 280 400 12 feritna
NL 500-7 320 500 7 feritno - perlitna
NL 600-3 380 600 3 perlitno - feritna
NL 700-2 440 700 2 preteno perlitna
NL 800-2 500 800 2 perlitna
5.5.5. Temper liv
Temper liv se dobija dugotrajnom termikom obradom (arenjem)
belog liva na visokim temperaturama da bi se ugljenik koji je bio vezan u
cementitu, izdvojio u obliku temper-grafita. Na osnovu hemijskog sasta-
va, temperature, vremena i atmosfere u pei pri arenju, odnosno struk-
ture, razlikuju se dve vrste temper liva - beli i crni, sl. 5.13. Beli temper
liv se dobija arenjem u oksidacionoj atmosferi (najee u hematitu), pri
emu osim razlaganja cementita, dolazi i do razugljenienja
2
odlivka.
Crni temper liv se dobija arenjem u neutralnoj atmosferi (kvarcni pesak),
2
razugljenienje je smanjenje sadraja ugljenika
79
pri emu dolazi samo do razlaganja cementita. Struktura osnove temper
liva moe da bude feritna, perlitna ili feritno-perlitna.
a) b)
Slika 5.13. Mikrostruktura temper liva: a) beli temper liv; b) crni temper liv.
Uveanje 100
Termika obrada temper liva sastoji se iz grafitizacije i hlaenja odli-
vaka. Grafitizacija je proces dobijanja grafita razlaganjem cementita:
Fe
3
C 3Fe + C (temper grafit)
U I fazi grafitizacije odlivci se progrevaju dugotrajno na 940-1020 C,
sl. 5.14. Za dobijanje temper liva sa feritnom osnovom posle zavrene I
faze grafitizacije potrebno je veoma sporo hlaenje u temperaturnom
intervalu 700-760 C, da bi se sav ugljenik izdvojio u obliku grafita (II
faza grafitizacije). Za dobijanje temper liva sa perlitnom osnovom posle
zavrene I faze grafitizacije potrebno je naknadno krae arenje na
temperaturi oko 500 C, sl. 5.14.
Slika 5.14. Termika obrada temper liva
Prema JUS C.J2.021 oznaka temper liva se sastoji iz slovnih simbola:
BTEL (beli temper liv), CTEL (crni temper liv). Uz slovnu oznaku piu
se cifarski simboli, pri emu prve cifre predstavljaju zateznu vrstou iz-
80
raenu u MPa smanjenu 10 puta, a druge dve cifre predstavljaju izduenje
u procentima
3
. Na primer BTEL 40-05 znai da je re o belom temper
livu zatezne vrstoe 400 MPa i izduenja A=5%, tab. 5.4.
Temper liv ima dobru zateznu vrstou, ilavost, otpornost na koro-
ziju, obradivost rezanjem i livkost. Mehanika svojstva nekih temper livo-
va su prikazana u tab. 5.4.
Tabela 5.4. Mehanika svojstva nekih temper livova
Oznaka liva Prenik
epruvete, mm
Napon teenja
R
p0,2
, MPa
Zat. vrstoa,
R
m
, MPa
Izduenje
A, %
Tvrdoa
HB
BTEL 35-04 12 350 4 220
BTEL 40-05 12 220 400 5 220
CTEL 35-10 12 ili 15 200 350 10 150
Temper liv se najvie primenjuje za izradu tankozidnih delova u auto-
mobilskoj industriji, klipnjaa motora, viljuki kardana, kao i za delove
poljoprivrednih i graevinskih maina.
5.5.6. Vermikularni liv
U strukturi vermikularnog liva, pored vermikularnog grafita, nalaze se
i nodule grafita (najvie do 30%). Ovaj liv se prema osobinama nalazi iz-
meu sivog i nodularnog liva. Koristi se za delove koji su izloeni pro-
menljivim mehanikim optereenjima, delove motora SUS, brodskih dizel
motora, traktora i transportnih maina.
5.5.7. Legirani liv
Legirani liv se dobija dodavanjem legirajuih elemenata (npr. Ni, Cr,
Mo, Mg, Si, Cu, Al i Mn) ostalim livovima. Legirajui elementi doprinose
usitnjavaju zrna, ravnomernijoj raspodeli, usitnjavanju i povoljnijem obliku
grafita, to popravlja mehanika svojstva. Osim toga, legirajui elementi
mogu da utiu na strukturu metalne osnove, tako da se osim feritnih i perlit-
nih livova dobijaju i austenitni livovi, kao i kombinacije ovih struktura.
Prema sadraju legirajuih elemenata, legirani livovi se dele na:
- niskolegirane, do 3% legirajuih elemenata,
- srednjelegirane, od 3 do 10% legirajuih elemenata i
- visokolegirane, preko 10% legirajuih elemenata.
U zavisnosti od svojstava i namene, livovi se dele na:
- otporne na habanje, legirani sa Cr, Mo, Mg, Ni i Si,
- koroziono postojane, legirani uglavnom sa Si i Cr,
3
Ako je izduenje manje od 10%, prva cifra je 0.
81
- hemijski postojane, legirani sa Ni, Mn, Cu, Si i Cr,
- vatrootporne, legirani sa Cr, Ni, Si i Al, i
- sa posebnim fizikim svojstvima, legirani sa Ni, Cu, Cr i Si.
Za svaki od ovih livova postoji odgovarajue oznaavanje po JUS.
Osnovna prednost legiranih livova su njihova dobra svojstva, dok je os-
novna mana visoka cena.
PITANJA:
1. ta je elezo i u kojim se alotropskim modifikacijama javlja?
2. Koji je praktini znaaj dijagrama stanja Fe-Fe
3
C?
3. ta su ferit, austenit i cementit i koje su njihove osobine?
4. Koju strukturu ima eutektoidni elik, a koju eutektiko gvoe?
5. Kako se obeleava po JUS sivi liv zatezne vrstoe 250 MPa, a kako nodu-
larni liv zatezne vrstoe 400 MPa i izduenja 20%?
6. ta je grafitizacija, ta se postie legiranjem sivog liva Mn, Si, Cr i Ni?
7. Kakvu kristalnu reetku ima grafit, a kakvu cementit i kakve su im osobine?
8. ta ini osnovne sirovine za dobijanje gvoa za preradu u elik i sivog liv-
nikog gvoa?
9. ta je uloga goriva, a ta topitelja pri dobijanju tenog gvoa?
10. Pomou ega se odvija naugljenisanje u visokoj pei?
11. ta je direktna, a ta indirektna redukcija i koji je njihov znaaj?
12. Koji su proizvodi visoke pei i emu slue?
13. Koja je osnovna podela livenih gvoa?
14. U kom obliku se javlja ugljenik u sivom livenom gvou?
15. Koja je osnovna podela temper livova?
16. U kom obliku se javlja ugljenik u temper livu?
17. ta je nodularni liv i kakve su njegove karakteristike?
18. Koje su prednosti, a koji nedostaci legiranih livova?
19. Kakve se osobine postiu legiranjem sivog liva?
20. Kako mangan smanjuje tetan uticaj sumpora u livenim gvoima?
82