DIJAGRAMI STANJA DVOKOMPONENTNIH 

LEGURA

Posted on 11/14/2013by Iron Lady

Dijagrami stanja predstavljaju grafički prikaz faznog stanja legure u zavisnosti od temperature i sastava u
ravnotežnim uslovima. Da bi se konstruisao dvokomponentni dijagram stanja, neophodno je prethodno
odrediti krive hlađenja čitavog niza legura koje sadrže različiti procentualni udeo legirajuće komponente,
kao i krive hlađenja čistih metala, odnosno hemijskih elemenata koji ulaze u sastav legure.

Dijagrami stanja omogućavaju da se za konkretnu leguru odrede preobražaji pri zagrevanju i hlađenju, da
se odredi temperatura početka i završetka topljenja (interval kristalizacije) legure, da se utvrdi da li je
legura homogena i da li je sklona poroznosti. Strukturni preobražaji u čvrstom stanju, njihov karakter i
strukture koje se dobijaju, kao i temperaturni intervali u kojima započinju i završavaju se, neophodni su
podaci za određivanje parametara procesa termičke i termomehaničke obrade, zavarivanja, plastične
deformacije na hladno i na toplo, i za izbor legure za različite namene.

U zavisnosti od razlike u veličini atoma komponenata A i B koje čine leguru, razlikuju se tri osnovna tipa
dijagrama stanja:

–          sa potpunom nerastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju (tip I),

–          sa potpunom (neograničenom) rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju (tip II) i

–          sa delimičnom rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju (tip III).

DIJAGRAM STANJA LEGURA SA POTPUNOM NERASTVORLJIVOŠĆU KOMPONENATA U ČVRSTOM

STANJU 

Kao primer komponenata koje se uopšte ne rastvaraju u čvrstom stanju (razlika u veličini atoma je veća
od 15%) mogu da se navedu olovo (Pb) i antimon (Sb). Na slici je prikazan dijagram stanja sistema Pb-Sb i
krive hlađenja čistog olova, čistog antimona i tri legure sa različitim sadržajem komponenata.
Krive hlađenja koje odgovaraju čistom olovu, čistom antimonu i leguri koja sadrži 87% Pb i 13%Sb (a, v, d)
istog su oblika jer se odlikuju samo jednom kritičnom tačkom kojoj odgovara horizontalni zastoj.
Horizontalni zastoj za čiste metale je na 327°C za Pb, odnosno 631°C za Sb, što odgovara njihovim
temperaturama kristalizacije. Za leguru koja sadrži 87% Pb i 13% Sb horizontalni zastoj koji odgovara
temperaturi 246°C predstavlja temperaturu kristalizacije mehaničke smeše olova i antimona.
Temperatura na kojoj se obrazuje mehanička smeša ili eutektikum naziva se eutektička temperatura, a
sastav legure- eutektički sastav.

Za ruge vrste legura sistema Pb-Sb (g, d) uočavaju se dve kritične tačke, označene sa 1 i 2, koje ukazuju
na to da legure ne kristališu na konstantnoj temperaturi, već u temperaturnom intervalu. Kod ovih legura
je temperatura početka kristalizacije niža nego kod čistih metala (b- tačka 1 je niža od temperature
kristalizacije Pb; g- tačka 1 je niža od temperature kristalizacije Sb), a temperatura završetka kristalizacije
ne zavisi od polaznog sastava legure. Za bilo koju leguru iz sistema Pb- Sb, nezavisno od procentualnog
udela olova, odnosno antimona, temperatura završetka kristalizacije je uvek ista i odgovara eutektičkoj
temperaturi (za dati sistem TE=246°C).

Na krivoj hlađenja legure tačka 1 uvek odgovara početku kristalizacije legure (ili ako je obrnut proces-
završetku topljenja) i naziva se likvidus temperatura. Temperatura tačke 2 uvek odgovara završetku
procesa kristalizacije (ili ako je obrnut proces- početku topljenja) i naziva se solidus temperatura.

Karakteristika ovog tipa dijagrama stanja (tip 1) jeste da legure bilo kog sastava mogu završno da
kristališu samo u slučaju da sve te legure imaju eutektički sastav (87% Pb i 13% Sb). Na primer, legura
koja sadrži 95%Pb i 5% Sb ima veći sadržaj olova a manji sadržaj antimona u poređenju sa sastavom
eutektičke legure. Kristalizacija ove legure započinje izdvajanjem kristalnih zrna čistog Pb tako da se u
preostalom rastopu, kako napreduje proces kristalizacije, količina olova sve više smanjuje, ali se
istovremeno povećava količina Sb. Taj proces se odvija sve do trenutka dok se u preostalom rastopu ne
postigne eutektički sastav koji kristališe na eutektičkoj temperaturi (246°C) uz obrazovanje eutektikuma.
Po završetku procesa kristalizacije dobija se struktura koja se sastoji od kristalnih zrna čistog Pb i
eutektikuma (mehanička smeša kristala Pb i Sb).

Kod legure sa 60% Pb i 40% Sb postoji višak Sb, odnosno manjak Pb u odnosu na eutektički sastav. Zato
se u temperaturnom intervalu između tačaka 1 i 2 pri kristalizaciji prvo izdvajaju kristalna zrna čistog Sb
sve dok se u preostalom rastopu ne postigne eutektički sadržaj od 87% Pb i 13% Sb, koji dalje kristališe na
eutektičkoj temperaturi  od 246°C uz obrazovanje eutektikuma. Strukturu ove legure po završetku
procesa kristalizacije čine kristalna zrna čistog Sb i eutektikum (mehanička smeša kristala Pb i Sb).

Ako se sa svih krivih hlađenja kritične temperature koje odgovaraju tačkama 1 (za sve legure različitog
sastava su različite) i 2 ( za sve legure različitog sastava su iste) prenesu na mrežu sa koordinatama
temperatura (ordinata)- koncentracija, odnosno sastav (apscisa) i te tačke međusobno spoje, dobiće se
dijagram stanja legura Pb- Sb. Na tom dijagramu linija ACB (nastala spajanjem svih tačaka sa oznakom 1),
koja odgovara početku kristalizacije legura, naziva se likvidus linija. Iznad te linije sve legure se nalaze u
tečnom stanju, pa se ta oblast predstavlja kao rastop.

Linija DCF, koja je nastala spajanjem tačaka 2, označava da je kod svih legura proces kristalizacije završen
i naziva se solidus linija. Kod dijagrama stanja komponenata koje se ne rastvaraju u čvrstom stanju
solidus linija predstavlja istovremeno i eutektičku temperaturu. Ispod solidus linije sve legure se nalaze u
čvrstom stanju, a između solidus i likvidus linija u ravnoteži se nalaze tečna i čvrsta faza- što je
temperatura bliža likvidus liniji ima više rastopa i obrnuto, što je temperatura bliža solidus liniji ima više
kristala čvrste faze nego rastopa.

Prema dijagramu stanja Pb-Sb, po liniji AC iz rastopa se izdvajaju kristali Pb, a po liniji CB kristali Sb.
Između linija AC i DC uporedo sa rastopom postoje i kristali Pb, a između linija CB i CF- rastop i kristali Sb.
Solidus linija DCF je takođe i linija obrazovanja eutektikuma kojeg čine kristali Pb i Sb. Legura koja sadrži
13% Sb (tačka C) posle očvršćavanja se sastoji samo iz eutektikuma kao mehaničke smeše dve faze,
kristala Pb i kristala Sb. Legure koje se po svom sadržaju Sb nalaze levo od tačke C se
nazivaju podeutektičke, a one koje se nalaze desno- nadeutektičke.

Na osnovu dijagrama stanja može se odrediti ne samo broj i vrsta faza koje se izdvajaju, već i njihov
sastav i količinski udeo. Na primer, da bi se odredio sastav faza u leguri I-I (80% Sb i 20% Pb) na
temperaturi od 280°C na kojoj u ravnoteži stoje rastop i kristali Sb, na dijagramu stanja je potrebno
povući liniju KM koja odgovara posmatranoj temperaturi.
Projekcija tačke K sa likvidus linije na x-osu pokazuje sastav tečne faze: 20% Sb i 80% Pb, a projekcija
tačke M- sastav čvrste faze: 100% Sb. Količinski udeo tečne i čvrste faze određuje se po pravilu poluge,
prema kome je taj odnos jednak broju koji se dobija kada se dužina odsečka koji se nalazi na strani „one
druge“ faze podeli sa ukupnom dužinom odsečka KM.

Neka količina kristala čvrste faze antimona bude označena sa Q č.f., a količina tečne faze sa Qt.f. Linija
legure I-I deli horizontalnu liniju KM dužine 80 jedinica (od 20 do 100) na odsečak KL dužine 20 jedinica
(od 80 do 100). Po pravilu poluge sledi

Qč.f. = (KL/KM) x 100 = (60/80) x 100 = 75%

Qt.f. = (LM/KM) x 100 = (20/80) x 100 = 25%

Odnosno, legura će na 280°C da se sastoji od 75% kristala Sb i 25% tečne faze. Pravilo poluge se na ovaj
način može primeniti za bilo koji tip dijagrama stanja i za bilo koju leguru.

DIJAGRAM STANJA LEGURA SA POTPUNOM RASTVORLJIVOŠĆU KOMPONENATA U ČVRSTOM STANJU

Potpunu rastvorljivost u čvrstom stanju (razlika u veličini atoma je manja od 8%) imaju dvojne legure, na
pr. Fe-Cr, Fe-V, Cu-Ni, Au-Ag. Na opštem tipu dijagrama stanja gornja linija je likvidus linija i iznad nje su
sve legure u tečnom stanju- područje rastopa. Ispod solidus linije (donja linija) sve legure su u čvrstom
stanju, i to je jednofazno područje niza α-čvrstih rastvora. Pošto se komponente A i B potpuno rastvaraju
jedna u drugoj i u tečnom i u čvrstom stanju, između likvidus i solidus linije mogu da postoje samo dve
faze- rastop (R) i kristali α- čvrstog rastvora.
Posmatrajmo proces kristalizacije neke legure pri veoma sporom hlađenju, tj. U ravnotežnim uslovima.
Neka to bude legura I-I, koja se sastoji od 50% komponente A i 50% komponente B. Pri temperaturi
tkr počinje proces kristalizacije kada se obrazuju prvi kristali čvrste faze. Sastav čvrste faze se očitava na
solidus liniji i na posmatranoj temperaturi je određen projekcijom tačke M’ na apscisu. To znači da
kristali koji se prvi obrazuju imaju sastav koji odgovara tački M. Međutim, daljim hlađenjem, kada legura
dostigne temperaturu t1, u ravnoteži sa rastopom se nalaze samo kristali čiji sastav odgovara tački L na
koncentracijskoj osi.

Na koji način se obrazovani kristaliti sastava koji odgovara tački M transformišu u kristalite sastava koji
odgovara tački L? U kristalitima sastava M ima manje komponente B nego u kristalitima sastava L, što
znači da kristaliti sastava M treba da se obogate komponentom B. To se i dešava, a sam proces se, na
posmatranoj temperaturi, odvija na račun difuzije (premeštanja) atoma komponente A iz kristalita sa
većom koncentracijom (sastava M) u kristalite sa manjom koncentracijom (sastava L). Pri dovoljno
dugom vremenu držanja ili veoma sporom hlađenju na temperaturi t 1 se uspostavlja ravnoteža između
kristala sastava koji odgovara tački L i rastopa. Međutim, u kristalima sastava L komponente B ima manje
nego u leguri polaznog sastava, što znači da je preostala tečna faza obogaćena na komponenti B. Na
posmatranoj temperaturi sastav tečne faze se određuje projekcijom tačke N’ sa likvidus linije na apscisu
(tačka N).

Pri daljem hlađenju, kada legura dostigne temperaturu t 2 i kada se na isti način uspostavi ravnoteža,
legura se sastoji iz kristala čvrstog rastvora sastava koji odgovara tački K i dela tečne faze čiji sastav
odgovara tački P.

Na taj način, sa sniženjem temperature raste udeo kristala α-čvrstog rastvora čiji se sastav sve više
približava polaznom. Na temperaturi ts dolazi do potpune kristalizacije legure koja se sastoji od
homogenih kristala α-čvrstog rastvora polaznog sastava. Ova proces se odvija u uslovima veoma sporog
hlađenja, jer je samo tada moguće da dođe do potpunog izjednačavanja hemijskog sastava u svim
nastalim kristalnim zrnima. Kada se hlađenje odvija većom brzinom (najčešće su to realni uslovi
hlađenja), sastav kristala nije homogen (različita kristalna zrna imaju različit hemijski sastav) jer je u tom
slučaju brzina kristalizacije veća od brzine difuzije atoma.

Nehomogenost hemijskog sastava unutar poligonalnih kristalnih zrna naziva se kristalna segregacija, a
nehomogenost povezana sa kristalnim zrnima oblika dendrita- dendritna segregacija. Dendritna
segregacija može da se odstrani dugotrajnim zagrevanjem legure na visokim temperaturama, koje je
poznato kao difuziono žarenje. Tokom difuzionog žarenja se intenzivira premeštanje (difuzija) atoma iz
oblasti sa većom koncentracijom u oblasti sa manjom koncentracijom, odnosno dolazi do izjednačavanja
hemijskog sastava. Nehomogenost po zapremini celog komada- zonalna likvacija praktično se ne može
odstraniti.

Dijagram stanja sistema Cu-Ni je istog oblika kao i opšti tip dijagrama stanja legura sa potpunom
rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju.

Konstruisan je na osnovu krivih hlađenja dva čista metala: Cu i Ni i niza krivih hlađenja legura sa različitim
količinama Cu i Ni. Izgled prikazane krive hlađenja legure sa 50% Ni tipičan je za krive hlađenja svih legura
dijagrama stanja tipa II. Spajanjem tačaka sa krivih hlađenja koje odgovaraju početku kristalizacije oba
metala (za Cu- 1083°C, a za Ni- 1453°C) i svih legura dobijena je likvidus linija. Na isti način, spajanjem
tačaka sa krivih hlađenjakoje odgovaraju završetku kristalizacije oba metala i svih legura, dobijena je
solidus linija. Temperature početka i završetka kristalizacije rastu sa porastom sadržaja Ni u leguri. Iznad
likvidus linije je ceo sistem u rastopljenom stanju (R), a ispod solidus linije je u čvrstom stanju, gde postoji
neprekidan niz α-čvrstih rastvora. Između likvidus i solidus linije istovremeno se nalaze i tečna i čvrsta
faza (R+α), s tim što je količina čvrste faze veća što je temperatura bliža odgovarajućoj solidus
temperaturi.

DIJAGRAM STANJA LEGURA SA DELIMIČNOM RASTVORLJIVOŠĆU KOMPONENATA U ČVRSTOM STANJU

Dijagram stanja sa delimičnom rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju karakterističan je za brojne

sisteme, u koje spadaju Cu-Al, Cu-Zn, Al-Mg itd, a opšti tip tog dijagrama stanja prikazan je na slici.

Razlika u veličini atoma hemijskih elemenata koji obrazuju ovakav tip dijagrama stanja je između 8 i 15%,
što znači da legirajući element do tačno određenog sadržaja može da se rastvori u rešetki osnovnog
metala, čime nastaje čvrst rastvor. Kada je legirajući element sadržan u leguri preko određene količine,
on više uopšte ne može da se rastvara. Stoga ovaj tip dijagrama stanja legura, radi jednostavnosti, može
da se prikaže kao da je dobijen kombinacijom dijagrama stanja legura koje se uopšte ne rastvaraju u
čvrstom stanju (tip I) i dijagrama stanja legura koje se potpuno rastvaraju u čvrstom stanju (tip II).

Na sledećoj slici je prikazan dijagram stanja legura kada obe komponente mogu da obrazuju čvrste
rastvore do određenog sadržaja legirajuće komponente.
 Prema slici, metal Amože da
rastvori do 40% metala B, a metal B rastvara do 20% metala A. Stoga će sa obe strane dijagrama stanja
da postoji oblast čvrstog rastvora, α- na strani metala A i β- na strani metala B. Ove dve oblasti izgledaju
kao delovi dijagrama stanja legura sa potpunom rastvorljivošću (tip II). Rastvorljivost je ograničena (do
40% B, odnosno 20% A), a linija koja pokazuje to ograničenje naziva se linija rastvorljivosti ili solvus
linija (linije CC’ i DD’). Između linija zasicenja sadržaji komponenata A i Bsu takvi da se one više ne
rastvaraju jedna u drugoj, a kristalizacija legura se odvija prema dijagramu stanja legura tipa I. Ova oblast
dijagrama stanja je po obliku ista kao i dijagram stanja legura Pb-Sb, s tom razlikom što pojedinačne faze
i faze koje obrazuju mehaničku smešu više nisu čisti metali, već čvrsti rastvori α i β.
Kristalizacija legura sa sadržajem komponente B do 40% odvija se tako što ispod likvidus linije AE počinje
izdvajanje prvih kristala α- čvrstog rastvora iz rastopa i taj proces traje sve dok rastop u potpunosti ne
pređe u čvrsto stanje. Kraj procesa kristalizacije je označenodgovarajućim delom solidus linije (linija AC).
Ispod solidus linije sve te legure u čvrstom stanju su u obliku α- čvrstog rastvora. Isti tip kristalizacije se
odvija i na strani komponente B, samo uz obrazovanje β- čvrstog rastvora sa graničnim sadržajem
legirajuće komponente A do 20%.
Legure sa sadržajem komponente B od tačke C do tačke E (podeutektičke legure) kristališu tako što se
ispod likvidus linije (AE) do solidus linije (CE) izdvajaju iz rastopa kristali α- čvrstog ratvora. Na
temperaturi solidus linije, koja je u ovom delu i eutektička linija (tip dijagrama stanja I), preostali rastop
poprima eutektički sadržaj pa se i završetak kristalizacije ovih legura odvija uzobrazovanje eutektikuma
koji se sastoji od smeše kristala dva čvrsta rastvora. Ispod solidus (eutektičke) linije struktura
podeutektičkih legura sastoji se iz kristala α- čvrstih rastvora i kristala eutektikuma. Legura sa eutektičkim
sadržajem počinje da kristališe i završava taj proces na konstantnoj, eutektičkoj temperaturi i sastoji se
samo od mehaničke smeše dva čvrsta rastvora (α + β).
Nadeutektičke legure, legure sa sadržajem komponente B između tačaka E i D (komponenta B više nije
legirajuća, već osnovna komponenta), započinju kristalizaciju sa izdvajanjem β- čvrstog rastvora ispod
likvidus linije EB. Na eutektičkoj liniji (ED) preostali rastop očvršćava u vidu mehaničke smeše kristala α i
β čvrstih rastvora. Ispod solidus linije mikrostruktura svih legura se sastoji od β- čvrstog rastvora i kristala
mehaničke smeše dva čvrsta rastvora.
Poređenjem prethodna dva dijagrama uočava se da solvus linije nemaju isti oblik. Solvus linija DF na
prvoj slici pokazuje pad rastvorljivosti komponente A u kristalnoj rešetki metala B sa sniženjem
temperature od eutektičke do sobne. Ovakvo ponašanje se češće javlja kod legura ovog tipa dijagrama
stanja. Sa sniženjem temperature, usled smanjenja rastvorljivosti, onaj deo atoma komponente A koji
„postaje višak“ mora da se izdvoji iz kristalne rešetke komponente B. Izdvajanje viška komponente A
prati pojava sitnih čestica čvrstog rastvora na bazi komponente A ili hemijskog jedinjenja (ako ga
komponente A i B pri nekom sadržaju obrazuju) koje predstavljaju sekundarnu fazu ili talog. Proces
izdvajanja sekundarne faze iz čvrstog rastvora naziva se sekundarna kristalizacija, za razliku od primarne
kristalizacije– koja se odvija iz rastopa.