Структура метала и легура

Дијаграм стања двокомпонентних легура

Дијаграми стања представљају графички приказ фазног стања легуре у зависности од
температуре и састава у равнотежним условима. Да би се конструисао двокомпонентни
дијаграм стања, неопходно је претходно одредити криве хлађења читавог низа легура које
садрже различити процентуални удео легирајуће компоненте, као и криве хлађења чистих
метала, односно хемијских елемената који улазе у састав легуре.
Дијаграми стања омогућавају да се за конкретну легуру одреде преображаји при загревању
и хлађењу, да се одреди температура почетка и завршетка топљења (интервал
кристализације) легуре, да се утврди да ли је легура хомогена и да ли је склона порозности.
Структурни преображаји у чврстом стању, њихов карактер и структуре које се добијају, као и
температурни интервали у којима започињу и завршавају се, неопходни су подаци за
одређивање параметара процеса термичке и термомеханичке обраде, заваривања,
пластичне деформације на хладно и на топло, и за избор легуре за различите намене.

У зависности од разлике у величини атома компонената A и B које чине легуру, разликују се

три основна типа дијаграма стања:

­ са потпуном нерастворљивошћу компонената у чврстом стању (тип I),

­ са потпуном (неограниченом) растворљивошћу компонената у чврстом стању (тип II) и
­ са делимичном растворљивошћу компонената у чврстом стању (тип III).

ДИЈАГРАМ СТАЊА ЛЕГУРА СА ПОТПУНОМ НЕРАСТВОРЉИВОШЋУ

КОМПОНЕНАТА У ЧВРСТОМ СТАЊУ
Као пример компонената које се уопште не растварају у чврстом стању (разлика у величини
атома је већа од 15%) могу да се наведу олово (Pb) и антимон (Sb). На слици је приказан
дијаграм стања система Pb-Сб и криве хлађења чистог олова, чистог антимона и три легуре
са различитим садржајем компонената.

Дијаграм стања система олово - антимон

1
Структура метала и легура
Криве хлађења које одговарају чистом олову, чистом антимону и легури која садржи 87% Pb
и 13%Sb (a, v, d) истог су облика јер се одликују само једном критичном тачком којој
одговара хоризонтални застој. Хоризонтални застој за чисте метале је на 327°C за Pb,
односно 631°C за Sb, што одговара њиховим температурама кристализације. За легуру која
садржи 87% Pb и 13% Sb хоризонтални застој који одговара температури 246°C представља
температуру кристализације механичке смеше олова и антимона. Температура на којој се
образује механичка смеша или еутектикум назива се еутектичка температура, а састав
легуре- еутектички састав.
За друге врсте легура система Pb-Sb (g, d) уочавају се две критичне тачке, означене са 1 и 2,
које указују на то да легуре не кристалишу на константној температури, већ у температурном
интервалу. Код ових легура је температура почетка кристализације нижа него код чистих
метала (b- тачка 1 је нижа од температуре кристализације Pb; g- тачка 1 је нижа од
температуре кристализације Sb), а температура завршетка кристализације не зависи од
полазног састава легуре. За било коју легуру из система Pb- Sb, независно од процентуалног
удела олова, односно антимона, температура завршетка кристализације је увек иста и
одговара еутектичкој температури (за дати систем TE=246°C).
На кривој хлађења легуре тачка 1 увек одговара почетку кристализације легуре (или ако је
обрнут процес- завршетку топљења) и назива се ликвидус температура. Температура тачке
2 увек одговара завршетку процеса кристализације (или ако је обрнут процес - почетку
топљења) и назива се солидус температура.
Карактеристика овог типа дијаграма стања (тип 1) јесте да легуре било ког састава могу
завршно да кристалишу само у случају да све те легуре имају еутектички састав (87% Pb и
13% Sb). На пример, легура која садржи 95%Pb и 5% Sb има већи садржај олова а мањи
садржај антимона у поређењу са саставом еутектичке легуре. Кристализација ове легуре
започиње издвајањем кристалних зрна чистог Pb тако да се у преосталом растопу, како
напредује процес кристализације, количина олова све више смањује, али се истовремено
повећава количина Sb. Тај процес се одвија све до тренутка док се у преосталом растопу не
постигне еутектички састав који кристалише на еутектичкој температури (246°C) уз
образовање еутектикума. По завршетку процеса кристализације добија се структура која се
састоји од кристалних зрна чистог Pb и еутектикума (механичка смеша кристала Pb и b).

Код легуре са 60% Pb и 40% Sb постоји вишак Sb, односно мањак Pb у односу на
еутектички састав. Зато се у температурном интервалу између тачака 1 и 2 при
кристализацији прво издвајају кристална зрна чистог Sb све док се у преосталом растопу не
постигне еутектички садржај од 87% Pb и 13% Sb, који даље кристалише на еутектичкој
температуриod 246°C уз образовање еутектикума. Структуру ове легуре по завршетку
процеса кристализације чине кристална зрна чистог Sb и еутектикум (механичка смеша
кристала Pb и Sb).

Ако се са свих кривих хлађења критичне температуре које одговарају тачкама 1 (за све
легуре различитог састава су различите) и 2 ( за све легуре различитог састава су исте)
пренесу на мрежу са координатама температура (ордината)- концентрација, односно састав
(апсциса) и те тачке међусобно споје, добиће се дијаграм стања легура Pb- Sb. На том
дијаграму линија ACB (настала спајањем свих тачака са ознаком 1), која одговара почетку
кристализације легура, назива се ликвидус линија. Изнад те линије све легуре се налазе у
течном стању, па се та област представља као растоп.
Линија DCF, која је настала спајањем тачака 2, означава да је код свих легура процес
кристализације завршен и назива се солидус линија. Код дијаграма стања компонената које
се не растварају у чврстом стању солидус линија представља истовремено и еутектичку
2
Структура метала и легура
температуру. Испод солидус линије све легуре се налазе у чврстом стању, а између солидус и
ликвидус линија у равнотежи се налазе течна и чврста фаза- што је температура ближа
ликвидус линији има више растопа и обрнуто, што је температура ближа солидус линији има
више кристала чврсте фазе него растопа.
Према дијаграму стања Pb-Sb, по линији AC из растопа се издвајају кристали Pb, а по линији
CB кристали Sb. Између линија AC и DC упоредо са растопом постоје и кристали Pb, а
између линија CB и CF- растоп и кристали Sb. Солидус линија DCF је такође и линија
образовања еутектикума којег чине кристали Pb и Sb. Легура која садржи 13% Sb (тачка C)
после очвршћавања се састоји само из еутектикума као механичке смеше две фазе, кристала
Pb и кристала Sb. Легуре које се по свом садржају Sb налазе лево од тачке C се називају
подеутектичке, а оне које се налазе десно- надеутектичке.
На основу дијаграма стања може се одредити не само број и врста фаза које се издвајају, већ
и њихов састав и количински удео. На пример, да би се одредио састав фаза у легури I-I
(80% Sb и 20% Pb) на температури од 280°C на којој у равнотежи стоје растоп и кристали
Sb, на дијаграму стања је потребно повући линију КМ која одговара посматраној
температури.
Пројекција тачке К са ликвидус линије на x-осу показује састав течне фазе: 20% Sb и 80%
Pb, а пројекција тачке M- састав чврсте фазе: 100% Sb. Количински удео течне и чврсте фазе
одређује се по правилу полуге, према коме је тај однос једнак броју који се добија када се
дужина одсечка који се налази на страни „оне друге“ фазе подели са укупном дужином
одсечка КМ.
Нека количина кристала чврсте фазе антимона буде означена са Qč.f., а количина течне фазе
са Qt.f. Линија легуре I-I дели хоризонталну линију КМ дужине 80 јединица (од 20 до 100) на
одсечак KL дужине 20 јединица (од 80 до 100). По правилу полуге следи
Qč.f. = (KL/KM) x 100 = (60/80) x 100 = 75%
Qt.f. = (LM/KM) x 100 = (20/80) x 100 = 25%
Односно , легура ће на 280°C да се састоји од 75% кристала Sb и 25% течне фазе. Правило
полуге се на овај начин може применити за било који тип дијаграма стања и за било коју
легуру.

Дијаграм стања Pb -Sb, правило полуге