DIJAGRAM STANJA LEGURA SA POTPUNOM NERASTVORLJIVOŠĆU

KOMPONENATA U ČVRSTOM STANJU

Kao primer komponenata koje se uopšte ne rastvaraju u čvrstom stanju (razlika u veličini
atoma je veća od 15%) mogu da se navedu olovo (Pb) i antimon (Sb). Na slici je prikazan
dijagram stanja sistema Pb-Sb i krive hlađenja čistog olova, čistog antimona i tri legure sa
različitim sadržajem komponenata.

Krive hlađenja koje odgovaraju čistom olovu, čistom antimonu i leguri koja sadrži 87% Pb i
13%Sb (a, v, d) istog su oblika jer se odlikuju samo jednom kritičnom tačkom kojoj odgovara
horizontalni zastoj. Horizontalni zastoj za čiste metale je na 327°C za Pb, odnosno 631°C za
Sb, što odgovara njihovim temperaturama kristalizacije. Za leguru koja sadrži 87% Pb i 13%
Sb horizontalni zastoj koji odgovara temperaturi 246°C predstavlja temperaturu kristalizacije
mehaničke smeše olova i antimona. Temperatura na kojoj se obrazuje mehanička smeša ili
eutektikum naziva se eutektička temperatura, a sastav legure- eutektički sastav.

Za druge vrste legura sistema Pb-Sb (g, d) uočavaju se dve kritične tačke, označene sa 1 i 2,
koje ukazuju na to da legure ne kristališu na konstantnoj temperaturi, već u temperaturnom
intervalu. Kod ovih legura je temperatura početka kristalizacije niža nego kod čistih metala
(b- tačka 1 je niža od temperature kristalizacije Pb; g- tačka 1 je niža od temperature
kristalizacije Sb), a temperatura završetka kristalizacije ne zavisi od polaznog sastava legure.
Za bilo koju leguru iz sistema Pb- Sb, nezavisno od procentualnog udela olova, odnosno
antimona, temperatura završetka kristalizacije je uvek ista i odgovara eutektičkoj temperaturi
(za dati sistem TE=246°C).
Na krivoj hlađenja legure tačka 1 uvek odgovara početku kristalizacije legure (ili ako je
obrnut proces- završetku topljenja) i naziva se likvidus temperatura. Temperatura tačke 2
uvek odgovara završetku procesa kristalizacije (ili ako je obrnut proces- početku topljenja) i
naziva se solidus temperatura.
Karakteristika ovog tipa dijagrama stanja (tip 1) jeste da legure bilo kog sastava mogu
završno da kristališu samo u slučaju da sve te legure imaju eutektički sastav (87% Pb i 13%
Sb). Na primer, legura koja sadrži 95%Pb i 5% Sb ima veći sadržaj olova a manji sadržaj
antimona u poređenju sa sastavom eutektičke legure. Kristalizacija ove legure započinje
izdvajanjem kristalnih zrna čistog Pb tako da se u preostalom rastopu, kako napreduje proces
kristalizacije, količina olova sve više smanjuje, ali se istovremeno povećava količina Sb. Taj
proces se odvija sve do trenutka dok se u preostalom rastopu ne postigne eutektički sastav koji
kristališe na eutektičkoj temperaturi (246°C) uz obrazovanje eutektikuma. Po završetku
procesa kristalizacije dobija se struktura koja se sastoji od kristalnih zrna čistog Pb i
eutektikuma (mehanička smeša kristala Pb i Sb).

Kod legure sa 60% Pb i 40% Sb postoji višak Sb, odnosno manjak Pb u odnosu na eutektički
sastav. Zato se u temperaturnom intervalu između tačaka 1 i 2 pri kristalizaciji prvo izdvajaju
kristalna zrna čistog Sb sve dok se u preostalom rastopu ne postigne eutektički sadržaj od
87% Pb i 13% Sb, koji dalje kristališe na eutektičkoj temperaturi od 246°C uz obrazovanje
eutektikuma. Strukturu ove legure po završetku procesa kristalizacije čine kristalna zrna
čistog Sb i eutektikum (mehanička smeša kristala Pb i Sb).

Ako se sa svih krivih hlađenja kritične temperature koje odgovaraju tačkama 1 (za sve legure
različitog sastava su različite) i 2 ( za sve legure različitog sastava su iste) prenesu na mrežu
sa koordinatama temperatura (ordinata)- koncentracija, odnosno sastav (apscisa) i te tačke
međusobno spoje, dobiće se dijagram stanja legura Pb- Sb. Na tom dijagramu linija ACB
(nastala spajanjem svih tačaka sa oznakom 1), koja odgovara početku kristalizacije legura,
naziva se likvidus linija. Iznad te linije sve legure se nalaze u tečnom stanju, pa se ta oblast
predstavlja kao rastop.
Linija DCF, koja je nastala spajanjem tačaka 2, označava da je kod svih legura proces
kristalizacije završen i naziva se solidus linija. Kod dijagrama stanja komponenata koje se ne
rastvaraju u čvrstom stanju solidus linija predstavlja istovremeno i eutektičku temperaturu.
Ispod solidus linije sve legure se nalaze u čvrstom stanju, a između solidus i likvidus linija u
ravnoteži se nalaze tečna i čvrsta faza- što je temperatura bliža likvidus liniji ima više rastopa
i obrnuto, što je temperatura bliža solidus liniji ima više kristala čvrste faze nego rastopa.
Prema dijagramu stanja Pb-Sb, po liniji AC iz rastopa se izdvajaju kristali Pb, a po liniji CB
kristali Sb. Između linija AC i DC uporedo sa rastopom postoje i kristali Pb, a između linija
CB i CF- rastop i kristali Sb. Solidus linija DCF je takođe i linija obrazovanja eutektikuma
kojeg čine kristali Pb i Sb. Legura koja sadrži 13% Sb (tačka C) posle očvršćavanja se sastoji
samo iz eutektikuma kao mehaničke smeše dve faze, kristala Pb i kristala Sb. Legure koje se
po svom sadržaju Sb nalaze levo od tačke C se nazivaju podeutektičke, a one koje se nalaze
desno- nadeutektičke.
Na osnovu dijagrama stanja može se odrediti ne samo broj i vrsta faza koje se izdvajaju, već i
njihov sastav i količinski udeo. Na primer, da bi se odredio sastav faza u leguri I-I (80% Sb i
20% Pb) na temperaturi od 280°C na kojoj u ravnoteži stoje rastop i kristali Sb, na dijagramu
stanja je potrebno povući liniju KM koja odgovara posmatranoj temperaturi.
Projekcija tačke K sa likvidus linije na x-osu pokazuje sastav tečne faze: 20% Sb i 80% Pb, a
projekcija tačke M- sastav čvrste faze: 100% Sb. Količinski udeo tečne i čvrste faze određuje
se po pravilu poluge, prema kome je taj odnos jednak broju koji se dobija kada se dužina
odsečka koji se nalazi na strani „one druge“ faze podeli sa ukupnom dužinom odsečka KM.

Neka količina kristala čvrste faze antimona bude označena sa Qč.f., a količina tečne faze sa Qt.f.
Linija legure I-I deli horizontalnu liniju KM dužine 80 jedinica (od 20 do 100) na odsečak KL
dužine 20 jedinica (od 80 do 100). Po pravilu poluge sledi
Qč.f. = (KL/KM) x 100 = (60/80) x 100 = 75%
Qt.f. = (LM/KM) x 100 = (20/80) x 100 = 25%
Odnosno, legura će na 280°C da se sastoji od 75% kristala Sb i 25% tečne faze. Pravilo
poluge se na ovaj način može primeniti za bilo koji tip dijagrama stanja i za bilo koju leguru.