1.

Snizenje napona pare rastvaraca iznad rastvora: Francuski fizicar Raul je raznim
eksperimentima na osnovu merenja relativnog snizenja napona pare rastvora koji su razblazeni
dosao do raznih saznanja I to pretocio u zakon, koji se po njemu zove Raulov zakon. I on kaze:
Relativno snizenje napona pare rastvaraca iznad rastvora je zapravo jednako molskom udelu
rastvorene supstance: pA na0 – pA / pA na0 = XB . Gde je: pA na0 – napon pare cistog
rastvaraca , pA – naon pare rastvaraca iznad rastvora, XB – molski udeo supstance koja je
rastvorena.

2. Snizenje tacke mrznjenja: To je srazmerno molalnoj koncentraciji: ΔTf=Tf na0 – Tf = Kf*b.

Gde je: ΔTf - snizenje temperature mrznjenja rastvora, Kf - krioskopska konstanta, b – molalna
koncentracija rastvora. Kada je Krioskopska konstanta u pitanju, za nju mozemo reci da
predstavlja sniz.temp. mrznjenja jednomolskog rastvora. Merenjem temp.mrznjenja rastvaraca
moze se odrediti molarna masa rastvor.supstance: M B= mBKf / mA ΔTf. Iz toga sledi da je: Mb –
molarna masa rastvor sup, mA- masa rastvaraca. . mB- masa rastvorene supstance.

3. Povisenje tacke kljucanja: Rastvora je srazm. njegovoj molalnoj koncentr. ΔTb= Tb-Tb na0
=Kb*b. Gde je: ΔTb (K) – povisenje temp. kljuc. rastvora , Kb – ebulioskopska konstanta, b –
molalna konc.rast. Kada je Ebulioskopska konstanta u pitanju, za nju mozemo reci da ona
predstavlja povis.temp. kljuc. koje izaziva 1 mol supst. rastvorene u 1kg rastvaraca. A za svaki
rastvarac ima odredjenu konstantnu vrednost. Merenjem temp.kljuc. moze se odrediti molarna
masa rastvor.supstance: MB= mBKb / mA ΔTb . Iz toga sledi da je: Mb – molarna masa rastvor
sup, mA- masa rastvaraca. . mB- masa rastvorene supstance.

4. Refrakcija: Specificna refrakcija je data izrazom: r= 1/ρ * n na2 – 1 / n na2 + 2 . Jedinica: [m

na3 kg na-1] . Molarna refrakcija predstavlja proizvod specificne refrakcije I molarne mase, I to
je dato izrazom: Rm = M/ρ * n na2 – 1 / na na2 + 2 Jedinica: [m na3 mol na-1] . Gde je: M –
molarna masa sredine, , n – indeks prelamanja, ρ – gustina spupstance.

5. Atomsko jezgro: Atomi su najsitnije cestice I od njih su izgradjene sve supstance u prirodi.
Sastoje se od elektronskog omotaca I Atomskog jezgra. Atomsko jezgro je + naelektrisano, a
nalazi se u samom sredistu atoma. Jezgro atoma je veoma sitno, I njegov precnik je 10 000
puta manji od precnika atoma. Sastoji se od protona I neutron. (p – proton , n - neutron) . Proton
je cestica koja je + naelektr I nosi najmanju kolicinu + elektriciteta jednaku 1,6 * 10 na-19 C .
Masa protona je priblizno = unificiranoj atomskoj jedinici mase. Z=N(p)=N(e-) Neutron je
elektricno neutralna cestica, I masa neutron je piblizno = masi elektrona. Masa nekog
elemenata A = zbiru protona I neutron. A=N(p)+N(n) . Br.neutrona u jezgru atoma dobijamo kad
aod masenog broja elemenata oduzmemo broj protona: N(n)=A-N(p) . Atomski broj se pise kao
levi donji indeks, pored hemijskog znaka elemenata, a maseni broj se pise isto pored hemijskog
znaka elemenata kao levi gornji indeks.

6. Energija jonizacije: To je ona energija koja je potrebna za udaljavanje elektrona iz najviseg

elektronskog nivoa slobodnog atoma u gasovitom stanju. (Ei) Za neki hemijski element (E)
process jonizacije atoma se moze prikazati na sledeci nacin: E(g)  E na+ (g) + e . (na strelici
Ei) Alkalni metali imaju najmanje energije jonizacije, jer su elementi na pocetku perioda. Ako
porastu atomski brojevi elemenata, njihove energije jonizacije postepeno ce rasti, do najvece
vrednosti koje odgovara plemenit.g.
7. Osvaldova jednacina razblazenja: Koncentracija jonizovanog dela jednaka je: /B na+/=/A
na-/= α*c . Ako od ukupne molarne koncentracije (c) oduzmemo koncentraciju jonizovanog dela
(α*c) dobicemo koncentraciju jonizovanog dela elektrolita. /BA/=c-α*c . Ako zamenimo vrednosti
koje su dobijenje mozemo napisati na sledeci nacin: K= αc*αc / c-α = α na2 c / 1-α . K –
konstanta jonizacije elektorlita. Izraz predstavlja Osvaldovu jednacinu razblazenja. Izraz
povezuje stepen jonizacije, molarnu koncentraciju I konstantu jonizacije elektrolita. Ako je
stepen jonizacije jako mali 1-α priblizno 1 , u imeniocu izraza se zanemaruje α, I moze da se
dobije laksi, odnosno jednostaviju oblik: K=α na2 * c. Konstanta jonizacije kiseline jednaka je:
KA=/H na+/ pa na2 / c-/H na+/ .

8. Jonski proizvod vode: Voda koja je hemijski cista, je veoma slab elektrolit, odnosno mnogo
je malo jonizovana na hidroksilne I vodonikove jone. Auto-jonizaciju vode mozemo predstaviti j-
nom: H2O+H2O  H3O na+ + OH na-. A jednostavniji nacin je: H2O  H na+ + OH na- . Po
tome koncentracija vodonikovih I hidroksilnih jona u void je ista, I merenjem su utvrdili da je na
25°C iznosi: /H na+/ = /OH na-/ = 1,10 na-7 mol/dm na3 . Primenom zakona o dejstvu masa na
ravnotezu dobijamo konstantu jonizacije vode: KH2O = /H na+//OH na-/ / /H2O/ Koncentracija
nejonizovane vode bice: /H2O/ = m/MH2O = 997/18 = 55,39 mol/dm na3 .

9. Vodonikov jonski eksponent pH: Danski hemicar Sarensen je odredio da se koncentracija

jona izrazava u obliku dekadnog logaritma njene recibrocne vrednosti, odnosno misli se na oblik
negativnog dekadnog logaritma koncentracije jona. Negativni logaritam se drugacije moze
nazvati jonski eksponent, a obelezava se sa p. Tako je jonski eksponent elemenata A jednak:
pA=log 1/|B na+| . pH je vodonikov jonski eksponent, I jednak je negat.dekadnom logaritmu
koncentracije vodonikovih jona. pH= -log[h na+] Analogno pH jednako je: pOH = -log [OH na-] .

10. Fotoelektricni efekat: je emitovanje elektrona sa povrsine metala pod dejstvom svetlosti.
Kvant svetlosti oslobadjaju elektrone, a ti elektroni se zovu fotoelektroni. Izracunavanje mase
fotona je omogucila Ajnstajnova jednacina o ekvivalenciji mase I energije. Iz Ajnstajnove
relacije: E=m*c na2. I jednacine o energiji kvanta proilazi: m*c na2 = h * c/λ . => m=h/cλ (ta
zadnja formula je izraz za izracunavanje mase fotona).

11. Ugao rotacije: U rastvoru supstance koja je opticki aktivna, ugao rotacije α zavisi od
mnogo toga. On zavisi od koncentracije supstance I prirode supstance, od debljine slojeva kroz
koji polarizovana svetlost prolazi, zatim od temperature rastvora, a I od talasne duzine
upotrebljene svetlosti. Uglavnom se radi sa svetlost koja ima odredjenu talasnu duzinu I ima
salnu temperature (koja iznosi 20°C ili 25°C) pa zavisnost ugla rotacije ravni polarizacije
predstavljamo kao: α=αm*m* l / V (rad). V [m na3] zapremina rastvora, l[m] debljina sloja, m[kg]
masa opticki aktivne supstance, αm – koeficijent proporcijonalnosti (specificka moc opticke
rotacije) [rad m na2 kg na l] .

12. Puferski sistem: To su sistemi u rastvoru cijise pH mnogo malo menja pri dodatku male
kolicine baza ili kiselina. Uobicajeno to su smese rastvora slabih kiselina, kao I njihovih soli, ili
slabih baza I njihovih soli. Takve smese mogu da vezuju dodatne H na+ ili OH na- jone, na taj
nacin odrzavaju prblizno konstantnim pH rastvora. Kapacitet pufera je granica do koje se
puferski sistem odupire promeni pH. pH rastvora pufera izracunava se: [H na+] = c (kis)/c(so) *
KA . Gde je: c(kis) – kolicina koncentracija kiseline koju sadrzi pufer. K A – konstanta disocijacije
kiseline, c(so) – kolicinska koncentracija odgovarajuce soli.

13. Proizvod rastvorljivosti: Heterogeni sistemi se sastoje iz vise faza. A ravnoteze u tom
sistemu mozemo da pokazemo na sistemu cvrsta faza – tecna faza. a ta cvrsta faza – tecna
faza se sastoji od slabo rastvorenog elektrolita I njegovog zasicenog rastvora. U opstem slucaju
takvom zasic.rastv. gde je tesko rastvoren elektrolit, sastav BA na neku odredjenu temperature
recimo, moze da se uspostavlja dinamicka hemijsska ravnoteza izmedju njegovih molekula I
slobodnih elektrona koju su u rastvoru. BA  B na+ + A na- . (ispod BA napisati talog, ispod B+
+A- rastvor, na strelicama gore rastvaranje, dole talozenje) . Koncentracija rastvorenog dela ne
zavisi od kolicine talogs, nego od prirode elektrolita I temperature. Na ravnotezu cu primeniti
zakon o dejstvu masa, pa je onda: K=|B na+||A na-| / |BA| . ….. PBA = K/BA/ = /B na+/ /A na-/ .
… PBA > /B na+/ /A na-/ - rastvor je nezasicen. PBA = /B na+/ /A na-/ zasicen rastvor koji nema
talog…. PBA < /B na+/ /A na-/ zasicen rastvor sa talogom.

14. Hidroliza sloli jakih kiselina I slabih baza: U sirom smislu hidroliza je razlaganje slozenih
jedinjenja vodom u jednostavnije supstance. A u uzem to je razlaganje soli pod uticajem vode.
H2OH++OH- , … H++OH-H2O (neutralizacija). Hidrolizu soli jakih kic. I slabih baza
mozemo predstaviti B++A- + H2O  BOH + H- . ili jednostavnije mozemo napisati: B- + H2O
 BOH + H- . Konstanta hidrolize je jednaka: KH=|BOH||H+| / |B+| . Stepen hidrolize jakih kis I
slabih baza je jednak: β=|H+|/c = √Kw/KB*c . , ili u procentima: isto to samo 100% ispred jednako
I na kraju jos jednom put 100%. A za slab.kis I jak.baz: A- + H2O  HA + OH- . Ako primenimo
zak. o dejstvu masa: K=|HA||OH-| / |A-| |H2O| , a konstanta hidrolize : KH=|HA||OH-| / |A-| .
Koncentracija H+ jona u rastvoru soli slabe kis. I jake baze je: |H+| = √Kw/KA*c .

15. Zakon radioaktivnog raspadanja: Kolika ce biti brzina radioaktivnog raspadanja definisana
je brojem raspadnutih atoma u jedinici vremena, I upravo je srazmerna ukupnom broju
radioaktivnih atoma: v= - ΔN/Δt=k*N. iz toga je: ΔN broj atoma koji su raspadnuti u vremenskom
intervalu Δt, v – brzina radioaktivnog raspadanja, k – konstanta brzine raspadanja, N – ukupan
br.radiakt. atoma. Mozremo da kazemo da radioakt. rasp. spade u reakcije prvog reda. Zakon
radioakt.rasp. je opsti zakon reakcije prvog reda, pa mogu da napisem da je: Nt=N 0 * e na-kt ,
ili na drugaciji nacin: 2,3 log Nt/N 0= -kt .Iz ovoga je: N0 – pocetni br. radioakt. atoma, Nt –
br.atoma radio-izotopa posle vremena t. Vreme poluraspada predstavlja vreme za koje se
raspadne polovina prvobitno prisutnih radioaktivnih atoma. U radioaktivnoj ravnotezi odnos
broja neraspadnutih atoma radioaktivnih elemenata srazmeran je kolicniku njihovih vremena
poluraspada.

16. Vestacka radioakivnost: Vestacka radiaktivnost je radioaktivnost dobijena vestackim

putem. Npr. ako predstavimo reakciju α- cestica sa izotopom bora, reakcija je : 10;5 B + 4;2 He
 13;7 N + 1;0 n. Izotopa azoa koji sam ovim putem dobio je nestabilan, I on je se spontano
raspadao uz emisiju pozitrona: 13;7 N  13;6 C + 0;+1 e. Element je dakle dobijen vestackim
putem izazvan transmutacijom, I ima radioaktivna svojstva , pa ovakva pojava se zove vestacka
radioaktivnost.

17. Nuklearna fisija: Jezgro izotopa urana U-235, bombardovano je sporim neutronima,
zahvata neutron I gradi nestabilan izotop U-236, taj izotop se raspada na 2 fragmenta, a oni
predstavljaju neke nove elemente , I 2-3 elementa, pri cemu se oslobodi energija: 235;92U +
1;0n  236;92 U  92;35 Kr + 141;56 Ba + 3 1;0n + 200MeV . Sada umesto barijuma I
kriptona nogu da nastanu I drugi elementi, koji imaju atomske mase od 72 do 161. Proizvodi
fisije uglavnom su radioaktivni elementi I nakon niza transformacija prelaze u stabilna jezgra.
Oni neutron koji su oslobodjeni prihvataju druga jezgra U-235 nastavljajuci tako fisiju kao
lancanu reakciju. A da bi do nje doslo potrebna je dovoljno velika masa urana u kojoj se neutron
mogu sudariti sa dovoljnim brojem jezgara.

18. Nuklearna fuzija: predstavlja reakciju u kojoj se laka atomska jezgra spajaju u jezgra vece
mase. Da bi do spajanja doslo, potrebno je da jezgra imaju takve sile da one mogu da savladaju
odbojne sile. Cestice dovoljnu brzinu za ostvarivanje fuzije postizu ako budu veoma visoke
temperature, koje su reda velicine 10 na7°C. Zato se jos reakcije fuzije zovu I termo-nuklearne
reakcije. I od tih reakcija poticu energija Suca I zvezda koju oni zrace u svemir, a te reakcije se
u njima zbivaju. U Suncu je jedino moguce reakcija gde se spajaju protoni u helijumova jezgra,
uz emisiju protona I γ zraka: 4 1;1H  4;2 He + 2 0;+1 e + γ . Po 1 mol helijuma oslobodi se
energija od 2,5 * 10 na9 kJ . Energija ΔE ekvivalentna je masi Δm: ΔE=Δm*C na2 . Za
nuklearnu energiju koristi se I jedinica eV . 1eV = 1,60219 * 10 na-19 J.

65. Provodljivost elektrolita: El otpornost R (Ω) zavisi od duzine, poprecnog preseka i

prirode materijala od koga je napravljen . R= ρ*1/s(om) gde je ρ(om*cm) – otporljivost.
Reciprocna vrednost je provodnost, jedinica je Ω na-1 - simens(S) 1/R= 1/ρ*S/1 Provodljivost
se obelezava sa k i ima jedinicu om-1*cm-1 …. dakle k= 1/ρ na kraju se dobija 1/R= k*S/1 za
slucaj da je duzina l=1cm i poprecni presek S=1 cm2 k-konstanta posude k=1/S[cm-1] .

66. Molarna provodljivost: Posto je provodljivost 1cm3 k, provodljivost V kocki je λ=V*k[cm3]

jer se u toj zapremini nalazi jedan mol elektrolita. Ta zapremina V je razblazenje, reciprocno njoj
je koncentracija V=1/Cm [mol/dm3]

67. Kolrausevo pravilo kvadratnog korena: Na osnovu niza merenja provodljivosti doso je do
jednacine prave za jake elektrolite λ=λ0- a√c gde su sve sem a ranije def velicine, a a je
konstanta koja predstavlja karakteristiku elektrolita. Predstavlja linearnu zavisnost molarne
provodljivosti od korena koncentracije- sluzi za odredjivanje granicne provodljivosti jakih
elektrolita.

68. Zakon o nezavisnom putovanju jona: λ =λ0k+ λ0a Pri beskonacnom razblazenju molarna
provodljivost elektrolita predstavlja zbir anjona i katjona pri cemu granicna provodljivost jonske
vrste odredjena pokretljivoscu jona: λ0= Ub*z*F Ub-pokretljivost jona, z-naelektrisanje i F-
faradej.

70. Elektrodni potencijal: Da bi jedan mol jona preso iz metala u elektrolit mora da savlada
potencijalsku razliku izmedju elektrode i elektrolita. Isto vazi i za suprotan smer kretanja. Rad
izvrsen da bi se savladala pot razlika E iznosi W=zF*e F-faradejeva const.

74. Faradejevi zakoni elektrolize: Faradej je postavio zakone elektrolize zahvaljujuci

zakljuccima da se elektrohemijski procesi pokoravaju strogim stehiometrijskim odnosima kakvi
postoje u obicnim hemijskim reakcijama. F faradejeva konstanta iznosi: f=e*l [c mol -1]. Ako se
radi o oksidaciji ili redukciji dvovalentnog jona. Faradejev zakon elektrolize glasi: q=n*z*f

90. Dipolni moment: Polarna kovalentna veza izmedju dva atoma razlicitog afiniteta prema
elektronskom paru daje dipol. Takva veza zove se jos I polarna kovalentna veza, a molekul u
kome se ona javlja se zove polarni. Polarnost molekula odredjuje se merenjem dipolnog
momenta (μ) . μ=q*l … q-apsolutna vrednost nael elektrona, l-rastojanje izmedju centara nael u
molekulu. Sto je dipolni momenat veci , kovalentna veza je polarnija i ima vecu energiju. SI –
jedinica dip.mom. je kulonmetar (Cm).

137. Uopste o toksicnim parametrima: Osnovni zadatak toksikologije je da pri izucavanju bilo
koje toksicne supsance, definise toksicne osobine kvalitativno i kvantitativno. Toksikometrija je
danas ozbiljna naucna disciplina koja je nauka o toksicnim parametrima, ona je grana
toksikologije. Toksicne osobine supst. kvantitativno se definisu toksicnim parametrima.
Toksicni parametri su pokazatelji opasnosti supstance, bitni za farmakologe i toksikologe. Oni
se dobijaju kao rezultati eksperimenata na zivotinjama pa se rezultati prenose na ljude(beli
misevi, pacovi, psi). Osnovni su: Doza(D), Koncentracija(C), Maks dopustena konc za radne
prostorije(MDKrp) i maks za naseljena mesta(MDKnm). Kolicina unesene toks supstance naziva
se doza.

138. Neefektivna doza: Najmanja kolicina supstance, odnosno doza koja ne prouzrokuje
nikakav efekat, a prisutna je u organizmu, drugacije nazvana granicna kolicina. (ND) Po
koncentraciji se dele na : neefektivnu, terapijsku, toksicnu i letalnu. Veca kolicina supstance
koja koja dovodi do trovanja zove se toksicna doza, dok je jos veca kolicina od nje kolicina koja
moze da dovede do smrti zivog organizma, I ona se zove letalna doza. Efektivnom dozom se
smatra ona doza koja je veca od neefektivne doze, ali se sa njom postize neki efekat u
organizmu. Pojedinacna je ona kolicina leka koja se daje odjednom. A ukupna kolicina leka koja
se unese na 24 sata je dnevna doiza. Kolicine za sprecavanje bolesti zovu se profilakticke doze.

140. Efektivna doza: Najmanja efektivna doza je ona koja prouzrokuje terapijski efekat kod 1%
ljudi ili zivotinja. Srednja efekt.doz. je kolicina koja ispoljava kod 50% terapijski efekat . (SD50)
Maksimalna ef doza je najmanja kolicina leka koja delujei izaziva lekoviti efekat, I kod svih ljudi I
kod svih zivotinja. (ED100) Doza moze da se povecava i smanjuje, da se da odjednom ili da se
podeli u kolicine, da bude udarna ili dopunska. Definisana dnevna doza leka (DDD) je
uobicajena doza koja se daje po bolesniku dnevno. Dnevna doza je zbir pojedinacnih doza, a
ukupna doza je zbir dnevnih.

156. Biomarkeri osetljivosti: Otkrivaju pojedinacni genotip( genetski markeri osetlj. Za kancer)
ili mogu nagovestiti bolest kao sto je prekancerozni polip. Ukazuju na potencijalno prisustvo
bolesti ili potencijalnu zastitu protiv negativnih zdravstvenih efekata ekspozicije. Izdividualni
toks efekti izazvani ksenobioticima se pokazuju pomocu biomarkera osetljivosti. Markeri su veca
ili manja enzimska aktivnost.
162. Vodena para u atmosferi: Direktno zavisna od desavanja u prirodi. Promenljiv sastavni
deo atmosfere. Maks masu pare u jedinici zapremine koju vazduh moze da primi pri odredjenoj
temp zove se maks vlaga(vazduh- zasicen parom). 1-3% umereni predeli, 3-5% tropski predeli,
<0,01% polarni predeli. Glavni izvor okean, sume, snezna polja.

163. Aerozagadjenja: Zavisna od okoline i coveka. Varira od mesta. Vazduh nema svuda isti
sastav, I upravo to zavisi od covekove aktivnosti, ali I okoline. Hemijska aerozagadjenja –
prema mestu: radne i zivotne sredine. Moze se klasifikovati na razne nacine: fizicka, hemijska i
toksicna. – Prirodno: para, soli, prasina, prirodna isparenja, ozon ; i vestacko: sagorevanje
goriva, tehnoloski procesi, sagorevanje otpadnih materija... Prema hem sastavu mogu biti
neorganska i organska.

177. Hemijski parametri emisije: Odredjuju se kvantativno merenjem: Masena emisija je masa
oslobodjenih supstanci u jedinici zapremine vazduha u odnosu na suv otpadni gas pri
normalnim uslovima. Mg/m3 . Stepen emisije predstavlja masu zagadjujucih supstanci u
jedinici vremena mg/h. Granicne vrednosti emisije(GVE) su maks dozvoljeni nivoi masa
i konc zagadjujucih supstanci na mestu izvora. Faktor emisije je masa emitovane
zagadjujuce supstance u jedinici sirovine/proizvoda. g/t, kg/t. Fluks emisije je odnos
stepena emisije i jedinice povrsine izvora. Mg/h*m 2. Stepen emitovanja je odnos
emitovane mase i mase supstance koja je usla u proces. Izrazava se u %.