Hidroliza je u najirem smislu reakcija

neke supstance sa vodom pri kojoj se

supstanca delimino ili potpuno
razlae
Reakcija hidrolize vri se uz uee H+ i
OH- jona iz vode, iako je njena
disocijacija izuzetno mala
Disocijacija vode vri se prema jedaini:

H 2O H 2O H 3O OH
Poto H+ ili OH- joni iz vode reaguju sa
nekom supstancom, oni nestaju iz
reagujueg sistema, a ravnotea
disocijacije vode se stalno pomera sa
leva na desno (Le Chateiler-ov princip)

Proces hidrolize sastoji se u reakciji

jona soli sa vodom, odnosno sa H+ ili
OH- jonima, pri emu se so delimino
razlae, a kao proizvod reakcije nastaje
odreena koliina odgovarajue kiseline
ili baze
Hidroliza soli dakle moe da se
posmatra
kao
reakcija
suprotna
neutralizaciji
neutralizacija

kiselina + baza = so + voda

hidroliza

Kao
kvantitativna
karakteristika
hidrolize neke soli koristi se stepen
hidrolize
Stepen hidrolize predstavlja odnos
broja hidrolizovanih molekula prema
ukupnom broju molekula prisutnih u
datom rastvoru
to je manja koncentracija soli (c) i
to je via temperatura rastvora (T),
to e stepen hidrolize biti vei () i
obrnuto, to je vea koncentracija
soli i to je nia temperatura rastvora,
to e stepen hidrolize biti manji

Hidroliza (protoliza) soli

1. So slabe kiseline i jake baze, npr.

CH3COONa hidrolizuje prema jednaini:

CH 3COONa H 2 O Na OH CH 3COOH
Usled vika OH- jona, ova so u vodenom
rastvoru reaguje bazno, tj. pH 7
2. So jake kiseline i slabe baze, npr.
NH4Cl hidrolizuje prema jednaini:

NH 4Cl H 2O NH 4 OH H Cl
Usled vika H+ jona, ova so u vodenom
rastvoru reaguje kiselo, tj. pH 7

3. So slabe kiseline i slabe baze, npr.

CH3COONH4 u vodenom rastvoru hidrolizuje
po jednaini:

CH 3COONH 4 H 2O NH 4OH CH 3COOH

U ovom sluaju imamo dve ravnotene
reakcije, reakciju CH3COO- i NH4+ jona sa
vodom

CH 3COO H 2O CH 3COOH OH

NH 4 H 2O NH 4OH H
K1

CH 3COOH OH

CH COO

NH OH H

K2

NH 4OH

pH rastvora soli
slabe
kiseline
i
slabe baze zavisi
iskljuivo od odnosa
konstanti disocijacije
slabe
kiseline
i
slabe baze

Osnovne
pretpostavke
teorije
kompleksnih jedinjenja postavio je
vajcarski hemiar Alfred Verner 1898.
god. i ona je sa izvesnim izmenama
zadrana do dananjih dana
Po ovoj teoriji svaki kompleks se
sastoji iz:
-unutranje sfere i
-spoljanje sfere
U unutranjoj sferi nalazi se
centralni metalni jon (centralni
atom ili graditelj kompleksa), a
oko njega su rasporeeni ligandi

Veza izmeu centralnog jona i

liganada je koordinativna, pri emu
se na atomu liganda nalazi
slobodan elektronski par (donor
elektronskog para) preko koga se on
koordinativnom vezom vezuje za
centralni jon (akceptor elektronskog
para)

unutranja sfera

spoljanja sfera

Cu(NH3)4SO4

centralni metalni jon

ligandi

K3Fe(CN)6
unutranja sfera
spoljanja sfera

koordinacioni broj

Kompleksna
reakcijom:

ili

koordinaciona

jedinjenja

nastaju

metalni jon + molekul ili jon sa slobodnim elektronskim parom

centralni
ligand
atom ili jon
pri tome izmeu njih nastaje polarna
kovalentna veza u kojoj oba elektrona daje
ligand
Ligand je donor elektronskog para
Lewsova baza
Centralni
metalni
jon
je
akceptor
elektronskog para Lewisova kiselina
Ova vrsta veze kao to smo rekli se naziva i
koordinativno kovalentna veza

Koordinacioni broj je broj atoma

ili monodentatnih liganada koji su
vezani za centralni metalni jon
Koordinacioni broj najee iznosi
6 ili 4, ree 2 ili 8, a vrlo retko 3,
5, 7 ili dr.

K3Fe(CN)6
koordinacioni broj 6

Cu(NH3)42+
koordinacioni broj 4

Koliki kordinacioni broj imaju

kompleksi prikazani na slikama?

Centralni
metalni
jon
je
najee atom ili jon prelaznih
metala, koji ima nepopunjene
(prazne) d orbitale, kao i joni Ca2+
i Al3+
Centralni metalni joni mogu biti
svi elementi Pt-grupe metala,
elementi podgrupe gvoa (Fe,
Co, Ni), bakra (Cu, Ag, Au), cinka
(Zn, Cd, Hg) i dr., a takoe i
nemetali, npr. B, Si, P, N i dr.
Kojom bojom je oznaen centralni
metalni jon na treoj slici?

Tendencija centralnog metalnog jona

da gradi komplekse utoliko je vea
to je afinitet metalnog jona prema
elektronima vei

Ligandi su molekuli ili joni

koji imaju najmanje jedan
slobodan elektronski par
pomou kojeg se vezuju za
centralni metalni jon
Ligandi
mogu
naelektrisani
joni
neutralni molekuli

biti
ili

Jonski ligandi: halogenidni

joni (F-,Cl-, Br-,I-), CN-, SCN-,
OH-, NO+, NO2-, NH2-, CO32itd.
Koji ligandi su molekulski, a koji jonski
Molekulski ligandi: NH3, kod prikazanih kompleksa i koji su
oksidacioni brojevi centralnog metalnog
H O, NO, CO itd.

Broj razliitih liganada je veliki, ali je

broj donorskih atoma (atoma koji imaju
slobodan elektronski par) preko kojih
se ostvaruje veza sa centralnim
atomom mali
Donorski atomi su obino X (halogeni
elementi), -N, -O, -C, -S, -P ili -As

Vana karakteristika liganada je njihova dentatnost,

koja je odreena brojem mesta koje ligand zauzima
u unutranjoj sferi kompleksa

Jednostavni ligandi kao to su NH3,

H2O, CN-, SCN- i sl. vezuju se za
centralni metalni jon samo na jedno
koordinaciono mesto, preko jedne
elektron-donorske grupe. Takvi ligandi
nazivaju se monodentatnim
Sloeniji ligandi (obino organski
molekuli ili joni) koji u jednom istom
molekulu u pogodnom poloaju sadre
dva ili vie donorskih atoma sa
slobodnim elektronskim parovima,
mogu
zauzeti
dva
ili
vie
koordinativnih mesta i zovu se
bidetantni, tridetantni itd. ili uopteno
polidentatni ligandi

U bidentantne ligande spadaju

anjoni
neorganskih
(CO32-,
SO42-, SO32- i dr.) i organskih
(C2O42-, C4H4O62-) kiselina, a
takoe i etilendiamin H2N-CH2CH2-NH2
Primer
polidentatnog
(heksadentatnog) liganda je
EDTA
monodentatni

polidentatni

jedan ligand jedno koordinaciono mesto

jedan ligand vie koordinacionih mesta

Vezivanjem polidentatnih liganada (kod kojih se jedan

ligand vezuje za vie koordinacionih mesta centralnog
metalnog jona) nastaju kompleksi prstenaste strukture
koji se zovu helatni kompleksi ili helati, a polidentatni
ligandi se zovu helatnim reagensima

Helatni kompleksi se odlikuju velikom

stabilnou i imaju veliku primenu u hemiji!!!

Nomenklatura kompleksnih jedinjenja

Prvu nomenklaturu kompleksnih jedinjenja predloio je Verner,
a od 1953. god. vai IUPAC nomenklatura:
1. Unutranja sfera se od spoljanje (formalno katjon od anjona)
odvaja crticom
2. Osnovno ime kompleksnog jedinjenja katjonskog ili anjonskog
tipa potie od graditelja kompleksa i to:
kod kompleksnog anjona korenu imena centralnog jona doda
se nastavak at. Npr. u sluaju gvoa (lat. ferum) odbije se
nastavak um i doda se nastavak at, ferat(), a u zagradi se
pie oksidacioni broj centralnog atoma
u sluaju kompleksnog katjona, ime centralnog jona ostaje
nepromenjeno, a u zagradama se pie oksidacioni broj
centralnog atoma, npr, gvoe(II)

3. Ispred osnovnog imena kompleksa piu se imena

liganada, a njihov broj se oznaava grkim prefiksima:
mono-, di-, tri-, tetra-, heksa- itd.
4. Opta oznaka za anjonske ligande je anjono, jer se
veina anjonskih liganada zavrava na o

Anjonski ligandi

F- -fluoro
Cl- -hloro
CN- -cijano
SO42- -sulfato
SCN- -rodanido
NO2- -nitrito
OH- - hidrokso
C2O42--oksalato

Neutralni molekuli

NH3 ammin
H2O akva
CO -karbonil

Primeri:

K3Fe(CN)6 -kalijum-heksacijanoferat(III)
K4Fe(CN)6 -kalijum-heksacijanoferat(II)
Zn(NH3)4SO4 -tetraammincink(II)-sulfat
PtCl4(NH3)2 -diammintetrahloroplatina(IV)
neutralni molekul bez spoljanje sfere

Zato su kompleksna jedinjenja

znaajna?
Mnoge fizike i hemijske osobine jona vezanih u
kompleks i slobodnih (hidratisanih) jona u rastvoru su
razliite, pa se veliki broj reakcija u kvalitativnoj i
kvantitativnoj analizi zasniva na obrazovanju razliitih
kompleksnih jedinjenja
Primeri za ovo su:
-obrazovanje nerastvornih i intenzivno obojenih kompleksa,
-promena rastvorljivosti pod dejstvom kompleksirajuih
reagenasa,
-maskiranja jona,
-titracije sa kompleksirajuim reagensima (kompleksometrija),
-ekstrakcija razliitih supstanci u obliku kompleksa,
-hromatografska razdvajanja kompleksnih jedinjenja i dr.

Moe se rei da je analiza rastvora na koju se

obino svodi najvei deo analitikih zadataka,
usko povezana sa kompleksnim jedinjenjima i
njihovim osobinama
Znaajnije klase kompleksnih jedinjenja u analitikoj hemiji su:
NECIKLINI KOMPLEKSI
-Kompleksi sa molekulima vode. Pri rastvaranju u vodi svi
joni se hidratiu, ali do graenja akva kompleksa dolazi samo
onda kada katjon prima slobodne elektronske parove od
vode, kao to je to sluaj kod katjona prelaznih metala, npr.
Co2+ + 6H2O
2+
Co(H2O)6sa
-Kompleksi
hidroksid jonom, npr.
Fe(OH)2(H2O)4+
-Kompleksi sa halogenid jonima,
-Kompleksi sa amonijakom,
-Kompleksi sa cijanid jonom,
-Kompleksi sa tiocijanat jonom itd.

CIKLINI (HELATNI) KOMPLEKSI

Helatni kompleksi najee nastaju sa
organskim ligandima koji u svojim
molekulima imaju najmanje dva
pogodno smetena donorska atoma sa
slobodnim elektronskim parovima
Helatni kompleksi pripadaju grupi
jedinjenja koja u analitikoj hemiji
imaju najiru primenu
Helatna jedinjenja
ciklinih jedinjenja.

priadaju

grupi

Ciklina jedinjenja se po karakteru

veze dele na dve grupe:
-helatna
-unutranje kompleksna

kovalentna helatna jedinjenja

Helatna jedinjenja dele se na:

-kovalentna
-koordinativna
Kod kovalentnih helatnih jedinjenja, centralni
metalni jon zamenjuje vodonik u ligandima

Kod koordinativnih helatnih jedinjenja veza

izmeu centralnog jona i liganada je
koordinativna, a ligand je donor slobodnog
elektronskog para
koordinativnih helatnih jedinjenja

Unutranje kompleksna jedinjenja

To su ciklina jedinjenja kod kojih je
jedan isti ligand povezan sa centralnim
jonom i kovalentnom i koordinativnom
vezom. Primer je Ni-dimetilglioksimat

Posatoje dve grupe liganada koje uestvuju u

izgradnji helatnih (ciklinih) kompleksa:
1.Aci-grupe, to su grupe kiselog karaktera,
koje sadre proton koji se moe zameniti
metalom, npr. COOH, -OH, -SO3H. Ovi
ligandi uestvuju u izgradnji kovalentnih
helatnih jedinjenja.
2.Ciklo grupe, grupe baznog karaktera koje
sadre slobodan elektronski par sposoban da
gradi donorsku vezu, npr. -NH2, =NH, -N= itd.
Ovi
ligandi
uestvuju
u
izgradnji
koordinativnih helatnih jedinjenja.
Najvaniji
predstavnik
aminopolikarbonskih
kiselina je EDTA (skraenica od poentih slova
naziva na engleskom ethylendiaminetetraacetic

EDTA je heksadentatni ligand jer u svom

molekulu ima 4 donorska O atoma karboksilnih
grupa i 2 donorska N atoma, tako da potpuno
moe da zasiti koordinacionu sferu metalnih
jona sa koordinacionim brojem 6

EDTA trodimenzionalna struktura

kompleks EDTA-Co

EDTA

EDTA

Kompleksi metalnih jona sa EDTA su

veoma stabilni, rastvorni u vodi i imaju
veliku primenu u volumetriji pri
odreivanju niza metalnih jona o
ovome
e
biti
rei
kad
kompleksometrije