TV_K1

Osnovi koordinacione hemije

i
hemije prelaznih metala
kolska 2013/2014. godina

Predmetni profesor:
Prof. dr Ruica S. Nikoli

Predmetni asistent:
dr Nenad S. Krsti

Kompleksna jedinjenja
Kompleksna ili koordinaciona jedinjenja su sloena jedinjenja metala
sa neorganskim ili organskim molekulima i jonima ligandima. Opta
formula kompleksnog jedinjenja [MLn]Xm, pokazuje da se ono sastoji
iz dva dela:
deo koji se nalazi u uglastoj zagradi MLn, unutranja sfera kompleksa
i
deo van zagrade Xm, spoljanja sfera kompleksa.
gde je:
M-centralni atom (jon metala),
L-ligand,
n-broj liganada (monodentatnih) koji odgovara koordinacionom broju
jona metala,
X- odgovarajui jon izvan koordinacione sfere metala.

Centralni atom

Centralni atom u kompleksnim esticama

prevashodno jon, ali moe biti i atom metala.

je,

Najvei broj kompleksa grade prelazni metali (metali sa

elektronima u valentnim d energetskim podnivoima, potom
lantanoidi i aktinoidi).
Metali ns1, ns2, ns2 np1 valentnih elektronskih
konfiguracija grade relativno mali broj kompleksnih
jedinjenja jer se lako jonizuju, pa stoga grade jedinjenja
sa jonskom vezom u reakcijama sa nemetalima

Ligandi
Ligandi (L) su atomi, joni ili molekuli u koordinacionoj sferi
metala, neposredno vezani za centralni metalni atom (M).
Sistematizacija liganada se moe izvriti na razliitoj
osnovi, a najee prema:
-naelektrisanju,
-broju i vrsti donorskih atoma.

Anjonski ligandi
joni halogenih elemenata, halogenidi (F-, Cl-, Br-, I-),
hidroksidni jon (OH-),
cijanidni jon (CN-),
anjoni okso kiselina,
anjoni karboksilnih kiselina (acetatni, oksalatni, tartaratni
jon i drugi karboksilatni anjoni, kao i anjoni aminokiselina)

Neutralni ligandi

Kao neutralni ligandi ponaaju se mali neorganski

molekuli sa slobodnim elektronskim parovima na donor
atomu, kao i organski neutralni molekuli, i alkil ili aril
supstituisani arsin i fosfin.
Najei ligandi tog tipa su:
voda (H2O) ,
amonijak (NH3),
ugljenik (II) oksid (CO),
etilendiamin (H2NCH2CH2NH2),
piridin,
bipiridil,
alkil i aril arsini (R3As),
alkil i aril fosfini (R3P).

Azot (N2) kao:

a) monodentatni, b) bidentatni i c) mostni ligand

Kiseonik (O2) kao:

a) monodentatni, b) bidentatmi i c) i d) mostni ligand

Katjonski ligandi
Katjonskih liganada ima malo, karakteristini su sledei
ligandi katjoni:
nitrozilijum (NO+), primer kompleks kobalta [Co(CO)3NO]
i rutenijuma [RuNOCl5]2hidrogen (H+), primer kompleks rutenijuma
[RuHCl(CO)(PR3)3].

Monodentatni ligandi

Naini vezivanja karboksilatnog anjona sa centralnim atomom metala

Bidentatni ligandi
L-L
Karbonatni anjon kao:
a) slobodan jon, b) monodentatni i c) bidentatni ligand

L-L

Oksalatni anjon u meovitim aminskim kompleksima kobalta kao:

a) monodentatni i b) bidentatni ligand

L-L
Struktura bis(glicinato) kompleksa tipa [M(gly)2]

L-L

Struktura etilendiamina (a) i kompleknog jona [Ni(en)3]2+

L-L

Struktura 2,2-bipiridina (a) i kompleksa [Ag(bipy)2]2+ (b)

L-L

N,N-dialkilditiokarbamat kao a) bidentatni i b) monodentatni ligand

Tridentatni ligandi

L-L-L

Primeri tridentatnih liganada:

dietilentriamina - dien (a) i terpiridina - terpy (b)

Tetradentatni ligandi

trietilentetraamin (tren)

etilendiamin-N, N-diacetatni jon (edda)

Pentadentatni ligandi

Pentadentatni ligand etilendiamintriacetato ed3a u

oktaedarskoj koordinaciji u kompleksu metala M sa ovim
ligandom i jednim monodentatnim (X) ligandom tipa
[M(ed3a)X]

Heksadentatni ligandi

Strikturna formula heksadentatnog liganda edta i kompleksa sa edta-om

Strukturne formule etilendiamin-N,N,N-triacetato-N-propionato

ed3ap i etilendiamin-N-acetato-N,N,N-tri-3-propionato eda3p
liganada

Helatni kompleksi

Tris(etilendiamin)kobalt(III) jon, [Co(en)3]3+-helatni

kompleks oktaedarske strukture: a) normalna struktura i b)
struktura u obliku kleta.

Ambidentatni ligandi

ligand

CN
SCN
OCN
NO2-

veze metalligand

CN
NC
SCN
NCS
OCN
NCO
NO2
ONO

ime liganda

cijano
izocijano
tiocijanato
izotiocijanato
cijanato
izocijanato
nitro
nitrito

Mostni ligandi
Mostni ligandi formiraju most izmeu dva metalna jona
u polinuklearnim kompleksima.

Podela liganada prema vrsti donorskih atoma

U zavisnosti od toga koji atom je donor elektronskog

para za graenje veze sa centralnim jonom metala ligandi
se klasifikuju kao:
N-donor (amini, piridin, aminokiseline, bipiridil),
O-donor (alkoholi, etri, aldehidi, ketoni, estri i
karboksilne kiseline),
S-donor (karbamati, ditiokarbamati, polisulfidi).

Nomenklatura kompleksnih jedinjenja

IUPAC konvencija preporuuje pravila koja na sistematian
nain daju nazive kompleksa. Ova pravila numerisana su
brojevima od 1 do 6, a sastoje se u sledeem:
1. Ako je kompleks jonski, katjon stoji ispred anjona, to je u
skladu s uobiajenom nomenklaturom za neorganska jedinjenja
ija su imena sloenice katjon-anjon.

2. U kompleksnom jonu ili molekulu prvo se itaju ligandi, a

zatim ime jona metala.
Ligandi se itaju po abecednom redu bez obzira na njihovo
naelektrisanje.
Prefiksi koji se odnose na broj liganada, nemaju uticaja na
abecedni red istih u imenu.
U formuli redosled pisanja liganada predvia najpre anjonske,
pa neutralne i na kraju katjonske ligande.

3. Anjonski ligandi dobijaju nastavak na latinsku osnovu imena

elementa o, na primer: F- - fluoro; CN- - cijano; OH- hidrokso, itd.
4. Neutralni ligandi veinom imaju naziv molekula. Postoje
izuzeci kao na primer, akva H2O, karbonil CO, ammin NH3 (pie
sa dva m da bi se koordinisani amonijak razlikovao od amina
izvedenih iz amonijaka).
5. Ako je prisutno vie od jednog liganda istog tipa, koriste se
prefiksi -di, -tri, -tetra, -penta, -heksa. Prefiksi bis (za dva),
tris (za tri), tetrakis (za etiri) se koriste za polidentatne
organske ligande koji se, u tom sluaju, piu u zagradi.
6. Ako je kompleks katjon ili neutralni molekul, naziv
centralnog metalnog jona odgovara imenu elementa.
7. Za anjonski kompleks se na osnovu imena metala (esto na
osnovu latinskog naziva) dodaje sufiks -at.
8. Iza centralnog metalnog jona pie se zagrada sa rimskim
brojem koji oznaava oksidaciono stanje metala.

Anjonski ligandi

Ime

Neutralni ligandi

Ime

Br-

bromo

NH3

ammin

F-

fluoro

H2O

akva

O2-

okso

NO

nitrozil

O2-

superokso

CO

karbonil

OH-

hidrokso

O2

dioksigen

CN-

cijano

N2

dinitrogen

C2O42-

oksalato

C5H5N

piridin

CO32-

karbonato

H2NCH2CH2NH2

etilendiamin (en)

CH3COO-

acetato

CS

tiokarbonil

N3-

nitrido

H-

hidrido

N3-

azido

CH3O-

metokso

NH2-

amido

Primeri imenovanja kompleksnih jedinjenja

[Co(NH3)6]3+
heksaamminkobalt(III) - jon
[Fe(CN)6]3heksacijanoferat(III) - jon

[Ni(CO)4]
tetrakarbonilnikal(0)

Dinuklearni kompleksi sa mostnim vezama

Mostni atomi ili atomske grupe obeleavaju se grkim slovom
mi, .
Dva ili vie liganda oznaavaju se sa di-- (ili bis-), tri-- (ili
tris-), itd.
Formule se piu sa 2-, 3-, 4-; gde 2- oznaava postojanje
dve dvokrake mostne veze izmeu dva centralna atoma, 3- tri
dvokrake mostne veze:
a) [(NH3)5Cr-OH-Cr(NH3)5]Cl5
-hidroksi-bis(pentaamminhrom)(III) hlorid
b) [(C8H12)Rh-2-Cl-Rh(C8H12)]
di--hloro-bis(-1,5-ciklooktadienrodijum) (I)
[(NH3)3Co-2-OH--NO2-Co(NH3)3]
di--hidroksi--nitro(O,N)-[bis(triamminkobalt (III))].

Pentamminkobalt(III)--amidotetraaminakvakobalt(III) hlorid

tetraamminkobalt(III)- -amido- superoksotetraamminkobalt(III)

 hidrokso-bis[pentaamminhrom(III)] bromide

Di- -hloro-bis[diamminplatina(II)] hlorid