Професор:

МЕТАЛИ Катарина Михајловић

Метали
d-блока
 ДАНАС СЕ ПОДСЕЋАМО И
ПРОДУБЉУЈЕМО ЗНАЊЕ О
ПРЕДСТАВНИЦИМА МЕТАЛА D-БЛОКА
После ове лекције знаћеш да
наведеш и објасниш:

• општа својства метала d-блока

• положај метала d-блока (хрома, мангана,
гвожђа, бакра, сребра и цинка) у ПСЕ,
• општа својства метала d-блока
• шта су комплексна једињења
• структуру и номенклатуру комплексних
једињења
Положај метала d-блока
Метали d-блока припадају прелазним елементима
Прелазни елементи су добили назив по томе што се налазе на прелазу између изразитих
метала (ѕ-елемената) и неметала (р-елемената)
Имају делимично попуњене d- и f-орбитале
То су елементи од 3. до 11. групе ПСЕ
Елементи 12. групе (Zn, Cd, Hg) нису прелазни елементи јер имају потпуно попуњене
d-орбитале, али се изучавају заједно јер припадају d-елементима
Унутрашњи прелазни f-елементи се деле на лантаниде и актиниде

Прелазни метали

Унутрашњи прелазни
метали: лантаноиди и
актиноиди
Положај метала d-блока
Из њихових електронских конфигурација може се уочити да се:
• у d-орбиталама налази од 1 до 10 електрона
• у највишем енергетском (ns) нивоу углавном налази
2 електрона
Изузетак у 4. периоди јавља се код бакра и хрома –
код хрома је 3d енергетски ниво полупопуњен (3d5),
а код бакра попуњен (3d10), па се у ѕ-орбитали ова
два метала налази само један електрон
Заједничка електронска конфигурација
d-елемената је (n-1)d1-10ns2
Збир електрона у (n-1)d и ns поднивоу одговара
групи којој дати елемент припада
*Као представнике метала d-блока изучићемо
елементе 4. периоде: хром (24Cr), манган (25Mn), Електронске конфигурације
d-елемената 4. периоде
гвожђе (26Fe), бакар (29Cu) и цинк (30Zn), као и
сребро (47Ag), које се налази у 5. периоди
Општа својства прелазних елемената (метала d-блока)
• сви прелазни елементи су метали (због малог броја електрона у највишем нивоу)
• осим живе, сви су у чврстом агрегатном стању и граде металне кристалне решетке
• у односу на метале ѕ-блока, имају много јаче металне везе (поред ns електрона, у
грађењу везе учествују и d-електрони), а због јачих веза имају много већу густину,
тврдоћу, топлотну и електричну проводљивост, више температуре топљења и кључања
(што је већи број неспарених електрона, то су температуре више)
• неки прелазни метали (Fe, Co, Ni)
показују магнетна својства (због
неспарених електрона магнетно
поље их привлачи)
• скоро сви граде више једињења у
којима имају различите оксидационе
бројеве (због постојања d-електрона)
Општа својства прелазних елемената (метала d-блока)
• већина једињења прелазних метала су обојена, како у чврстом агрегатном стању
тако и у растворима (енергија преласка d-електрона са једног на други енергетски
ниво одговара видљивој светлости)

Пигменти:
жути CdS
зелени Cr2O3
бели TiO2 и ZnO
љубичасти Mn3(PO4)2
плави Co2O3
окер Fe2O3
Општа својства прелазних елемената (метала d-блока)
КОМПЛЕКСНА ЈЕДИЊЕЊА
• сви граде комплексна једињења
• метали примају електронски пар
неког молекула или јона, настаје координативна-ковалентна веза

координативна (донорско-акцепторска) веза, па се ова

једињења још називају координациона једињења

Структура комплексних једињења

Унутрашња сфера (комплексни јон), чине је:
• градитељ комплекса – најчешће атом
или јон неког прелазног елемента
• лиганди – молекули или јони који имају
слободне електронске парове
Спољашња сфера, чини је одређени број
супротно наелектрисаних јона
Координациони број – број координативних
веза, тј. број лиганада
Структура комплексних једињења

Градитељ комплекса (централни атом или јон) је увек јон метала – најчешће неког
прелазног d-елемента, а ређе неког метала главних група (Be2+, Al3+, Pb2+, Sn2+ ...); већина
прелазних метала има „празне“ d-орбитале, које се попуњавају стварањем координативне
везе са лигандима
Лиганди су молекули или јони који имају слободне електронске парове, а по наелектрисању
могу бити: негативни (Clˉ, Brˉ, OHˉ, CNˉ, SCNˉ, CO32ˉ, NO2ˉ), неутрални (H2O, NH3, CO,
NO) и, ретко, позитивни (NO+)
Координациони број је број остварених координативних веза, а зависи од величине
централног атома као и од величине и наелектрисања лиганада
Комплекс (унутрашња сфера) може бити: катјон, анјон или неутралан
Спољашња сфера је увек јон супротног наелектрисања у односу на комплексни јон; ако је
комплексни јон анјон онда је то најчешће јон неког s-метала, а ако је комплексни јон катјон
онда је то најчешће неки киселински остатак или хидроксидна група
Структура комплексних једињења
Номенклатура комплексних једињења

Номенклатура катјонског комплекса:

1. *број и назив лиганада (број се означава префиксом ди-, три-,...; за назив ако је лиганд
анјон додаје се наставак –о, а ако је неутралан или позитиван наводи се уобичајени
назив)
2. назив централног атома и његов оксидациони број
3. назив анјона
[(Al(Н2O)6]I хексаакваалуминијум(III)-јодид
[CoSO4(NH3)5]NO3 пентаамминсулфатобакар(III)-нитрат
Номенклатура анјонског комплекса:
1. назив катјона
2. *број и назив лиганада
3. латински назив централног атома (наставак –ум заменити наставком –ат) и његов
оксидациони број
K3[Fe(CN)6] калијум-хексацијаноферат(III)
Na2[Cu(OH)4] натријум-тетрахидроксокупрат(II)
Номенклатура комплексних једињења