Намештање гласања

Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz

1s 64 MB standardni ulaz standardni izlaz
Гласа се за границу за пролаз на државно такмичење из атлетике. Сви чланови комисије ће написати на папирић неки број,
који ће потом убацити у кутију за гласове. Граница ће се одредити тако што ће се узети медијана свих гласова који су
убачени у кутију.
Када је најпопуларнији члан комисије Маркос, познатији као „бог и батина“ дошао да гласа, приметио је да нико не обраћа
пажњу на кутију са гласовима. Одлучио је да, након што остатак комисије гласа, дође и провири у кутију, открије шта су
остали чланови комисије гласали и затим напише онолико гласова колико је минимално потребно да граница буде баш
број XX који је он замислио.
Посматрамо QQ сценарија где је у ii-том сценарију број који је Маркос замислио B[i]B[i]. Помозите Маркосу да за сваки
сценарио открије колико минимално гласова мора да убаци у кутију за гласове. Гласови који су већ били у кутији су дати
низом AA, дужине NN.

Опис улаза
У првом реду стандардног улаза се налазе два позитивна цела броја NN и QQ.
У другом реду се налази низ целих бројева AA.
У трећем реду се налази низ целих бројева BB.

Опис излаза
За сваки сценарио исписати решење у новом реду.

Пример 1
Улаз
5 3
1 3 5 7 9
5 7 10
Излаз
0
1
5
Објашњења примера
У првом сценарију медијана је већ 5 те је одговор 0. У другом сценарију Маркос може да убаци глас са бројем 8 да би
медијана постала 7 те је одговор 1. Коначно, у трећем сценарију, неопходно је да Маркос убаци још најмање пет гласова са
бројем 10 или више, да би медијана постала 10, те је одговор 5.

Ограничења
 1≤N,Q≤2∗1051≤N,Q≤2∗105
 0≤A[i]≤1090≤A[i]≤109 за свако 0≤i<N0≤i<N
 0≤B[i]≤1090≤B[i]≤109 за свако 0≤i<Q0≤i<Q
Тест примери су подељени у четири дисјунктне групе:
 У тестовима вредним 25 поена: Q=1Q=1
 У тестовима вредним 25 поена: Сваки број XX који је Маркос засмилио ће бити већ нечији глас
 У тестовима вредним 25 поена: N,Q≤1000N,Q≤1000
 У тестовима вредним 25 поена: Без додатних ограничења

Напомена
Нека је дат низ AA са NN чланова. Као медијана овог низа се узима члан који би се нашао у средини када би се
низ AA сортирао. Формалније, нека је A′A′ низ који се добија када се низ AA сортира. Нека је A′A′ индексиран од 11.
Медијана низа AA се дефинише као елемент A′[⌊N2⌋+1]A′[⌊N2⌋+1]. На пример, уколико је A=[5,7,3,6]A=[5,7,3,6], низ A
′A′ би био [3,5,6,7][3,5,6,7], а медијана би имала вредност 66.
 Судар бројева
Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz
0,1 s 32 MB standardni ulaz standardni izlaz
Мала Даница, потпуно револтирана одлуком Комисије да ове године укине један круг квалификација, кренула је да разбија
све око себе, укључујући и бројеве који јој падну под руку. Наиме, када угледа два природна броја она баци један број на
други тако да се бројеви сударе. Сударом два броја, настаје нов природан број.

Приликом судара два природна броја XX и YY, свака цифра једног броја упоређује се с одговарајућом цифром другог
броја, то јест, јединица се упореди с јединицом, десетица с десетицом, стотина са стотином, итд. Мања од две цифре у том
поређењу испадне, док већа улази у састав новоформираног броја. Уколико су одговарајуће цифре једнаке, приликом
судара обе улазе у новостворени број те ће стога он имати више цифара од XX и YY. Уколико у неком од два природна
броја која се сударају нема одговарајуће цифре, сматра се да та цифра не постоји те се без поређења увек узима цифра
другог броја, па макар она била и нула.

Пошто је бројева превише, мала Даница не може сама да се избори с њима, па вас је замолила да јој помогнете тако што
ћете сударати бројеве заједно с њом. Да бисте то учинили морате одговорити на питање који ће се број створити
приликом судара два природна броја?

Опис улаза

У првом реду стандардног улаза се налазе први природан број XX, док се у другом реду стандардног улаза налази други
природан број YY. Ова два природна броја треба сударити на начин описан у тексту задатка.

Опис излаза

У једином реду стандардног излаза исписати новостворени број који се добија приликом судара два броја са улаза.

Пример 1

Улаз

73
28

Излаз

78

Пример 2
Улаз

64
357

Излаз

367

Пример 3

Улаз

234
135

Излаз

2335

Пример 4

Улаз

99099
9999

Излаз

99999999

Пример 5

Улаз
 2
100

Излаз

102

Објашњења примера

У првом примеру се сударају бројеви 7373 и 2828. Оба броја су двоцифрена, те се међусобно упоређују цифре десетица,
односно 77 и 22, и цифре јединица, односно 33 и 88, и од већих цифара ствара се нови број који има вредност 7878,
пошто је 77 веће од 22, а 88 веће од 33.

У другом примеру сударају се бројеви 6464 и 357357. Први број је двоцифрен, а други троцифрен, па се стога цифра
стотина, 33, преузима из већег броја. Затим се приликом судара међусобно упоређују цифре десетица,  66 и 55, као и
цифре јединица 44 и 77, и од већих цифара формира се нови број који има вредност  367367, пошто је 33 преузето,
а 66 веће од 55 и 77 веће од 44.

У трећем примеру сударају се троцифрени бројеви 234234 и 135135. Међусобно се упоређују цифре стотина, 22 и 11,

цифре десетица 33 и 33, и коначно цифре јединица 44 и 55. Поред одговарајућих већих цифара које сачињавају нов број,
а то су цифре 22 и 55, у састав новог броја улазе и све међусобно једнаке цифре на одговарајућим местима, односно у
овом конкретном случају обе цифре 33 с места десетица, па је вредност новоствореног броја 23352335.

У четвртом примеру сударају се бројеви 9909999099 и 99999999. Како је први петоцифрени, а други четвороцифрени,

пореде се четири најниже цифре, а по највиша се цифра преузима из првог броја. Приликом упоређивања постоје само
два случаја: у првом се пореди 99 и 00 те се у новоформираном броју преноси једна деветка, а у другом случају се
пореди 99 и 99 па у новостворени број улазе обе деветке. Стога је резултат судара 9999999999999999 јер у два почетна
броја имамо укупно осам деветки и све оне улазе у састав резултујућег броја.

Најзад, у петом тест примеру сударају се бројеви 22 и 100100. Пошто је први број једноцифрен, а други троцифрен, то се
прве две цифре 11 и 00 свакако преузимају из другог броја, а у поређењу цифара јединица, 22 је веће од 00, те се
коначно добија вредност 102102.

Ограничења

 1≤X,Y≤1091≤X,Y≤109

Тест примери су подељени у пет дисјунктних група:

 У тестовима вредним 10 поена: 1≤X,Y<101≤X,Y<10, односно XX и YY су једноцифрени.
 У тестовима вредним 15 поена: 10≤X,Y<10010≤X,Y<100, односно XX и YY су двоцифрени.
 У тестовима вредним 15 поена: 100≤X,Y<1000100≤X,Y<1000, односно XX и YY су троцифрени.
 У тестовима вредним 20 поена: 103≤X,Y≤109103≤X,Y≤109 и да XX и YY имају једнак број цифара.
 У тестовима вредним 40 поена: Без додатних ограничења

Напомена

Задати и исписани бројеви су увек у декадном запису без водећих нула.

Санте
Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz
1s 64 MB standardni ulaz standardni izlaz
Мали Мика се налази на Северном полу и стоји на једној од многобројних санти леда. Он жели да дође до свог пријатеља
Лазе који се налази на другој санти. Између неких парова санти се налази вода која је или у потпуности течна, или пуна
малих комада леда (тешко је проћи кроз њу). Мика има машину која уништава мале комаде леда (само њих, не и санте), и
она је на почетку угашена, а он може да је пали и гаси произвољан број пута.

Све док је машина упаљена, он може прећи пут између две санте који има комадиће леда (који се након његовог проласка
мистериозно врате), а не сме да прелази пут који нема (јер би се машина покварила), те је мора угасити за овакав пут (и не
треба да је пали док не дође поново до неког пута са ледом).

Потребно је наћи начин да Мика дође до Лазе тако да најмањи број пута мења стање своје машине (напомена: машина
може бити у било ком стању када Мика дође до Лазине санте ).

Опис улаза
У првој линији дати су број санти NN, број путева између санти MM (ако не постоји пут између неке две санте сматрамо
да је превише непроходан и да Мика не може директно доћи од једне до друге).

Затим је дато MM линија где су aa, bb, и tt раздвојени размаком, ови бројеви значе да постоји пут између aa-те санте
и bb-те санте, док број tt представља тип пута - 11 ако је пун леда, а 00 ако није.

На крају се учитавају два броја u,vu,v која представљају редни број санте где се налазе Мика и Лаза (редом).

Опис излаза
На стандардном излазу исписати један број - најмањи могући број промена стања машине. Уколико не постоји начин да
Мика дође до Лазе, исписати -1.

Пример 1
Улаз
4 4
1 2 1
1 3 1
2 3 0
3 4 0
1 4

Излаз
2
 Објашњење
Можемо отићи у санту 2 или 3 (што свакако захтева паљење машине), а касније или из 2 у 3 и даље у 4 (што захтева 1
гашење), или из 3 у 4 (што такође захтева гашење), и да тако променимо стање два пута.

Пример 2
Улаз
7 6
1 2 0
1 3 1
2 4 1
3 5 0
5 6 1
6 7 0
1 7

Излаз
4

Објашњење
Једино смер посећивања 1−3−5−6−71−3−5−6−7 нас доводи до санте број 7.

Ограничења
 N,M≤200000N,M≤200000
 1≤a,b,u,v≤N1≤a,b,u,v≤N
 t=0∨t=1t=0∨t=1
Тест примери су подељени у следећих 5 група:
 У тестовима вредним 10 поена - M=N−1M=N−1, из сваке санте иде највише 2 пута
 У тестовима вредним 10 поена - сви путеви су тешко проходни
 У тестовима вредним 25 поена - M=N−1M=N−1 и од сваке санте се може доћи до сваке друге
(коришћењем једног или више путева између две санте)
 У тестовима вредним 30 поена - N,M≤5000N,M≤5000
 У тестовима вредним 25 поена - нема додатних ограничења

Ваге
Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz
2s 256 MB standardni ulaz standardni izlaz
Миладин просто не може да верује колико се угојио. Није веровао својој ваги, па је купио нову. Али онда није веровао ни
новој ваги, па је купио још једну. Овај процес се наставио док коначно није имао NN вага у свом поседу. Тада је одлучио
да мора на објективан начин проверити да ли су у праву његове ваге или он.

Поређао је све своје ваге у један низ, тако да за вагу која је ii-та слева кажемо да има индекс ii. Након тога, за сваку
вагу сазнао је које тежине она може да измери. Прецизније, за свако ii, сазнао је да вага са индексом ii може да
измери тежине између didi и uiui, укључујући и њих (за остале тежине избацује грешку).

За своје даље прорачуне, потребни су му одговори на MM питања облика:

 За дато ll, rr и xx, колико вага са индексима од ll до rr (рачунајући и та два) може да измери тежину xx?

Помозите Миладину са овим прорачунима како би се што пре пребацио на салате.

 Опис улаза

У првом реду стандардног улаза налазе се два цела броја NN и MM - број ваги које је прикупио и број питања на које му
је потребан одговор.

Линија ii од наредних NN линија садржи 22 цела броја didi и uiui - доњу и горњу тежинску границу коју може да измери
вага са индексом ii.

Наредних MM линија садрже по три цела броја lili, riri и xixi, тим редом - описе питања.

Опис излаза

На стандардни излаз исписати одговоре на питања истим редом као што су дата, сваки у свом реду.

Пример 1
Улаз
3 4
21 34
100 100
56 78
2 3 25
1 2 100
1 3 50
2 3 70

Излаз
0
1
0
1

Објашњење
 Прво питање: Ниједна вага са индексом од 22 до 33 не може да измери тежину 2525.
 Друго питање: Вага 22 може да измери тежину 100100.
 Треће питање: Ниједна вага са индексом од 11 до 33 не може да измери тежину 5050.
 Четврто питање: Вага 33 може да измери тежину 7070.

Пример 2
Улаз
8 5
1 2
4 7
 7 12
1 8
7 7
4 6
6 9
9 10
2 6 6
4 6 7
5 8 12
1 8 10
2 7 7

Излаз
3
2
0
2
5

Објашњење
 Прво питање: између индекса 22 и 66 ваге са индексима 22, 44 и 66 могу да измере тежину 66.
 Друго питање: између индекса 44 и 66 ваге са индексима 44 и 55 могу да измере тежину 77.
 Треће питање: између индекса 55 и 88 ниједна вага не може да измери тежину 1212.
 Четврто питање: између индекса 11 и 88 ваге са индексима 33 и 88 могу да измере тежину 1010.
 Пето питање: између индекса 22 и 77 ваге са индексима 22, 33, 44, 55 и 77 могу да измере тежину 77.

Ограничења

 1≤N,M≤2⋅1051≤N,M≤2⋅105.
 0≤di≤ui≤1090≤di≤ui≤109, за 1≤i≤N1≤i≤N.
 1≤li≤ri≤N1≤li≤ri≤N, за 1≤i≤M1≤i≤M.
 0≤xi≤1090≤xi≤109, за 1≤i≤M1≤i≤M.

Тест примери су подељени у пет дисјунктних група:

 У тестовима вредним 15 поена: N,M≤1000N,M≤1000.

 У тестовима вредним 15 поена: di=uidi=ui, за 1≤i≤N1≤i≤N.
 У тестовима вредним 20 поена: Не постоји xx које могу да измере две различите ваге.
 У тестовима вредним 20 поена: ui≤20ui≤20, за 1≤i≤N1≤i≤N.
 У тестовима вредним 30 поена: Без додатних ограничења.

Златници
Vremensko ograničenje Memorijsko ograničenje ulaz izlaz
0,8 s 256 MB standardni ulaz standardni izlaz
Савез Чаробњачких Банкара (СЧБ) има мрежу банака повезаних порталима, тачније минималним бројем портала
потребних да се од сваке банке може доћи у сваку другу банку (портали су скупи за одржавање, па граф банака
представља стабло), у којима чувају златнике. Помоћу ових портала могу слати златнике из једне банке до друге, порталом
који их повезује, али за једно пребацивање једног златника кроз један портал, потребан им је један кристал тимпестина,
ретког минерала, који се користи као гориво за овај процес. Савез жели у сваком тренутку да буде спреман за
 непредвиђене околности, и то на следећи начин: план је да се у случају узбуне сви златници пребаце у једну банку, како би
се сви чаробњаци ујединили у њиховој заштити. При томе желимо да ово урадимо тако да потрошимо најмање кристала
тимпестина, са обзиром да је он јако драгоцен. Како су ови банкари чаробњаци, а не програмери, и како људи стално
долазе и стављају новац у банку, они не умеју довољно брзо да израчунају у коју банку би требало пребацити све златнике
у случају узбуне. Помозите им и одредите у коју банку је најбоље пребацити све ресурсе у било ком тренутку!

Опис улаза
У првом реду стандардног улаза налази број NN, број банака. У наредних N−1N−1 редова се налазе по два цела
броја xixi и yiyi, у опсегу од 11 до NN, који представљају повезаност банке xixi и yiyi порталом. У следећем реду налази
се NN бројева, почетни број златника у свакој банци. У наредном реду се налази QQ, број упита. У следећих QQ редова
налазе се по два броја zizi и bibi, који представљају долазак особе која ставља zizi златника у банку bibi.

Опис излаза
Исписати Q+1Q+1 бројева. Први број је оптимална банка у коју треба пребацити све златнике ако дође до узбуне пре
доласка првог човека који прилаже новац, док су наредних QQ бројева индекси оптималних банака након долазака сваког
од залагача редом, то јест након сваког од упита. Ако има више оптималних банака, исписати ону са најмањим индексом.

Пример 1
Улаз
5
1 2
2 3
3 4
4 5
1 1 1 1 1
2
8 5
6 2

Излаз
3
5
4

Објашњење
 Пре доласка првог човека банка 33 је оптимална и требало би нам 66 кристала да све златнике
пребацимо у њу.
 Након доласка првог човека банка 55 постаје оптимална, и требало би нам 1010 кристала да све златнике
пребацимо у њу.
 Након доласка другог човека банка 44 постаје оптимална, и треба нам 2727 кристала ако желимо да
пребацимо све златнике у њу.

Пример 2
Улаз
4
1 2
1 3
1 4
1 1 1 100
0

Излаз
4
 Објашњење
 Пошто у последњој банци има убедљиво највише златника, јасно је да је неисплативо да их премештамо
из ње.

Ограничења
 1≤N≤200.0001≤N≤200.000
 0≤Q≤200.0000≤Q≤200.000
 Почетни број златника у свакој банци је између 11 и 109109.
 Вредности zizi су, такође, између 11 и 109109.
Тест примери су подељени у пет дисјунктних група:
 У тестовима вредним 15 поена: N≤1000,Q=0N≤1000,Q=0.
 У тестовима вредним 15 поена: Q=0Q=0.
 У тестовима вредним 20 поена: Свака банка је повезана са највише две друге банке.
 У тестовима вредним 20 поена: Граф банака представља комплетно бинарно стабло.
 У тестовима вредним 30 поена: Без додатних ограничења.