Brojevi se dele na kardinalne (osnovne, glavne), redne i zbirne.

Od njih, samo redni se uvek slažu u

rodu, broju i padežu sa imenicom. Većina kardinalnih i zbirnih brojeva ponaša se kao prilozi za
količinu, tj. imenica stoji posle njih u genitivu množine. To je razlog što se brojevi ne svrstavaju među
prideve, kao u većini ne-slovenskih jezika, nego čine posebnu vrstu reči.
8.1. KARDINALNI BROJEVI
Promenljivi su samo brojevi od jedan do četiri. Među njima,jedan i dva imaju posebne oblike za tri
roda, dok se tri i četiri menjaju samo po padežima.
Jedan (jedna, jedno), s nepostojanim a koje se j vlja samo u nominativu (akuzativu) jednine, deklinira
se kao pridev tipa nov (v. tabelu 9). Množina se upotre- bljava u dva slučaja:
- Sa imenicama koje imaju samo množinu [plura- lia lantum), npr. jedne makaze, jedne pantalone,
jedne saonice (ž. rod),jedna vrata, jedna kola (s. rod).
- U korelaciji sa drugi, uz imenice koje označavaju množinu bića ili predmeta, npr:
Taman uništimo jedne bube a pojave se druge
ili i bez imenice:
Jednima ovaj predlog odgovara, drugima ne.

8.1.1. Dva ima taj oblik nominativa i akuzativa za Promena muški i srednji rod, npr. dva vojnika, dva
dugmetz.. broja dva Genitiv je dvaju, a dativ, lokativ i instrumental dvama.
U ženskom rodu biće dve (npr. dve sestre), s genitivom dveju, dativom, lokativom i instrumentalom
dvema.

ZA dva možemo reci oba (oba vojnika, obesestre), dakle s promenom u m. i s. rodu obaju, obama, u ž.
rodu obeju, obema. Često se upotrebljava u spoju sa dva: obadva vojnika, obadve sestre.
Tri i četiri imaju iste oblike za sva tri roda; genitiv je triju, četiriju, a dativ, lokativ i instrumental trima,
četirima.

Brojevi od pet pa naviše su nepromenljivi.

Izuzeci
su stotina (pored nepromenljivog sto: v. i sledeći pasus), hiljada, milijarda, koji se menjaju kao
imenice ž. roda kao i milion, bilion, trilion itd., koji se menjaju kao imenice m. roda.
Za brojeve od 200 do 900 postoje dve vrste naziva, od jedne ili od dve reči:

Nazivi stotina
200 dvesta 300 trista
400 četiristo 500 petsto 600 šeststo 700 sedamsto 800 osamsto 900 devetsto
dve stotine
tri stotine četiri stotine pet stotina šest stotina sedam stotina osam stotina devet stotina

Treba obratiti pažnju na završetak u prvom nizu, koji glasi -a za dvesta i trista a -o za ostale brojeve. U
drugom nizu, dvojinski oblik stotine dolazi uz dva, tri, četiri, a genitiv množine stotina uz veće
brojeve.

U složenim brojevima pišu se odvojeno nazivi jedinica, desetica, stotina, hiljada itd.: dvadeset tri (23),
osamdeset sedam (87), sto pedeset šest (156), tri hiljade četiristo šezdeset devet (3.469) itd.

Slaganje broja sa imenicom i drugim rečima. - Uz složene brojeve čija je poslednja cifra 1, i imenica
će biti ujednini, isto kao uzjedan (jedna, jedno): dvadeset
jedan dan, pedeset jedna knjiga.
Odvojeno pisanje roči

Uz brojevedva, tri, četiri imenica je u obliku dvojine (v. 5.2.3), a uz one od p e t naviše u genitivu
množine:
dva (tri, četiri) druga, metra, pileta pet (šest itd.) drugova, metara, pilića dve (tri, četiri) zene, sestre
pet (šest itd.) žena, sestara
Pridevi i pridevske zamenice imaju oblik dvojine, na -a u muškom i srednjem, ana -eu ženskom rodu:
ova moja dva (tri, četiri) dobra druga
ove moje dve (tri, četiri) dobre drugarice
Uz brojeve od p e t naviše i oni su u genitivu
množine, na -ih:
ovih mojih pet (šest itd.) dobrih drugova

Sve što je rečeno za brojeve dva, tri, četiri važi i za složene brojeve čija je poslednja cifra 2, 3 ili 4:
trideset dva (trideset tri, trideset četiri) metra, ali 35 (36, itd.) metara; šezdeset dve (šezdeset tri,
šezdeset četiri) devoj- ke, ali 65, 66 itd. devojaka.

Na slaganje s brojem treba posebno paziti kod imenice čovek, za koju smo videli da ima nepravilnu
množinu Ijudi: 30 dobrih Ijudi, 31 dobar čovek, 32 (33, 34) dohra čoveka, 35, 36 dobrih Ijudi itd.

8.2. REDNI BROJEVI

Od brojeva 1-4 redni brojevi se grade posebnim osno- vama: prvi, drugi, treći, četvrti. Od svih ostalih
brojeva grade se dodavanjem na kardinalni broj pridevskih nastavaka -i, -a, -o (peti, peta, peto itd.), s
tim što se u sedam i osam gubi vokal a: sedmi, -a, -o, osmi, -a, -o. Od sto redni broj glasi stoti. Od
hiljadu, milion, milijarda gradi se nastavkom -iti: hiljaditi, milioniti, milijarditi.
Redni brojevi se menjaju kao određeni pridevi (v. tabelu 9) i slažu se u rodu, broju i padežu sa imeni-
com: deseta strana; u trećoj ligi; citat iz dvanaestog poglavlja; Petar Prvi, vladavina Petra Prvog i sl.
Kod složenih brojeva samo poslednja reč dobija oblik rednog broja, a pišu se odvojeno, kao i
kardinalni: pedeset deveti (59), sto sedamdeset prvi (171), dve hiljade trista dvadeseti (2.320).

U pisanju ciframa koriste se ili rimski brojevi (pre svega za vekove: u XVIII veku i sl.) ili arapski s
tačkom na kraju: na 86. strani. Tako se pišu i godine, budući da se u srpskom iskazuju rednim brojem:
Godine 1972. došao je u Beograd. Tačka se ne piše ukoliko sledi neki drugi znak interpunkcije, kao što
su crta, zagrada ili za- peta. Otuda će u nabrajanjima, npr. na 9, 17, 35, 41. i 58. strani, samo
poslednja dva broja imati tačku.
8.3. ZBIRNI BROJEVI
U savremenom jeziku zbirni brojevi se sve rede upotre-
bljavaju, ali ipak ima slučajeva u kojima se ne mogu za- meniti kardinalnim brojevima.
Prema 2 zbirni broj glasi dvoje, prema 3 troje, prema 4 četvoro; za brojeve od 5 naviše obrazuju se
nastavkom -oro (petoro, šestoro itd.). U složenim brojevima samo poslednja reč dobija zbirni oblik,
npr. sto dvadeset sed-moro (127). Od brojeva 21, 31, 41 itd. ne postoji zbirni oblik, jer ga nema ni za
broj jedan.

Zbirni brojevi se upotrebljavaju u tri slučaja:

(a) uz zbirne imenice, koje posle njih stoje u genitivu: troje dece, sedmoro braće, desetoro
gospode30;
(b) za nabrajanje ljudskih bića različitog pola, ispred imenice u genitivu (dvanaestoro Ijudi = ukupno
12 žena i muškaraca, imao je šestoro dece = imao je ukupno šest sinova i kćeri),
posle zamenice u genitivu (nas dvoje, rečeno o muškarcu i ženi, njih petoro itd.) ili
bez ičega (npr. stan za četvoro);
(c) ponekad uapstraktnom smislu, npr. Treba znati
dvoje ( = dve stvari, dve činjenice).
Kao što je rečeno gore za kardinalne, i zbirni brojevi najčešće se upotrebljavaju u skamenjenom
akuzati- vu, npr. Dobio sam pisma od troje Ijudi; Živim u malorn stanu sa četvoro dece.
1.врсте и начини путовања; места за забаву
пословни туристички пут
кафић пицерија клуб дискотека

Мој тата ради у једној немачкој фирми и често иде на пословни пут у Немачку.
Туристичке агенције организују туристичка путовања.
У кафићима је понекад музика веома гласна.
У овој пицерији праве најбоље пице.
У клубовима и дискотекама је увек гужва.

2.слика композиција скулптура поезија роман драма предност мана

Мона Лиза је слика Леонарда да Винчија која се налази у Лувру.

Моцартове композиције су и данас познате.
Данас су популарне скулптуре од леда. Оне се праве у Канади, Кини, скандинавским земљама,
Русији...
Најпознатији роман Лава Николајевича Толстоја је „Рат и мир“.
Шекспир је писао поезију и драме.
Добра страна - предност друштвених мрежа је у томе што све информације добијамо брзо.
Лоша страна - мана друштвених мрежа је у томе што људи пуно времена проводе за
компјутерима и на телефонима и мало се друже.

3. чување здравља; опасности од болести зависности

Алкохолизам је зависност од алкохола, а наркоманија је зависност од дроге. Људи који пуше су

зависни од никотина.
Морамо схватити да ниједна зависност није добра.
Булимија и анорексија су опасне болести. Оне се дешавају код људи који имају проблема са
узимањем хране.

4. проблеми загађивања природе

У последња два века клима се променила. Индустрија се све више развија и загађује природу.
Њу загађују и људи који остављају смеће у природи. Због тога су у последње време све чешће
поплаве и пожари у целом свету, а велика ватра је опасна као и велика вода. Када гори шума,
губимо и дрво и кисеоник у ваздуху. Због тога имамо све мање озона у атмосфери,
температура расте, а на Северном и Јужном полу се топи лед.