ВЕРСИФИКАЦИЈА

Версификација је наука која проучава стих и његову организацију.

Стих је један ред у песми, песнички говор који им апосебну ритмичку и

звучну организацију.

Врсте стихова се одређују према броју слогова:

петерац-стих од 5 слогова
шестерац-стих од 6 слогова
седмерац-стих од 7 слогова
осмерац-стих од 8 слогова
деветерац-стих од 9 слогова
десетерац-стих од 10 слогова
дванаестерац-стих од 12 слогова

Цезура (пауза, одмор) је стална граница између речи која стих дели на два
полустиха: Уранила // Косовка девојка.

Епски десетерац — стих од 10 слогова који има цезуру (паузу) после 4 слога
(4+6) Славу слави // српски кнез Лазаре

Лирски десетерац — стих од 10 слогова који има цезуру (паузу) после 5

слога (5+5)
Пратила браћа, // Смиљу девојку

Александринац (симетрични дванаестерац) је стих од дванаест слогова са

цезуром после шестог слога.

Љубичасте горе, // гранитне, до свода (Јован Дучић, Подне)

Стих може бити:

1. Везани стих (стихови у једној песми имају једнак или приближно једнак
број слогова, свака строфа има једнак број стихова, стихови се римују)

Пример:
„Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
 Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.“
(Десанка Максимовић Стрепња)

2. Слободан стих одступа од традиционалне ритмичке организације, стихови

имају различиту дужину, строфе имају неједнак број стихова, често нема ни
риму. Настао је као израз побуне против устаљених традиционалних
метричких облика.

Пример:
„Очију твојих да није
Не би било небаУ слепом нашем стану.“
(Васко Попа Очију твојих да није)

Опкорачење настаје када се мисао не заврши у једном стиху него се пренесе

у други стих:
„Светлуца над водом. И миришу хриди
Мирисом од риба и модријем вреском.“
(Јован Дучић, Подне)

Строфа — мисаона и ритмичка целина у песми.

У зависности од броја стихова у њој, строфа се назива:

1. моностих (строфа од једног стиха)

2. дистих, двостих (строфа од два стиха)
3. терцина, терцет (строфа од три стиха)
4. катрен (строфа од четири стиха)
5. квинта (строфа од пет стихова)
6. секстина (строфа од шест стихова)
7. септима (строфа од седам стихова)
8. октава (строфа од осам стихова)
9. нона (строфа од девет стихова)
10.децима (строфа од десет стихова)

Рима (слик) је гласовно подударање речи на крају стиха или полустиха.

Римом се појачава звучност и изражајност песме.
Може бити:
1. парна (римују се први и други, трећи и четврти стих), аабб;
 2. укрштена (римују се први и трећи, други и четврти стих), абаб;
3. обгрљена (римују се први и четврти, други и трећи стих), абба.

Према броју римованих самогласника, рима се дели на:

1. мушку — подударање у једаном слогу (црн-трн);
2. женску — подударање у два слога (мила-крила);
3. дактилску — подударање у три слога (хаљина-даљина).

Сонет је лирска песма од четрнаест стихова који су распоређени у четири

строфе (две од по четири стиха и две од по три стиха).

Сонетни венац је венац од петнаест сонета где се завршни стих претходног

сонета узима за први стих наредног сонета, а почетни стих првог сонета је
завршни стих четрнаестог сонета. Петнаести сонет у сонетном венцу
— мајсторски сонет, састављен је од почетних стихова претходних четрнаест
сонета. Најпознатији сонетни венац написао је Франц Прешерн.

Рефрен је понављање речи или стихова у песми. На пример, у песми О,

класје моје Алексе Шантића понављају се прва и последња строфа.
Рефрен има важну улогу за значење песме јер оно што се понавља носи
посебан смисао.
Ритам — периодична понављања гласовних јединица, равномерно
понављање слогова, рима, стихова или строфа у песми. То је такоће
понављање речи и реченица у прозном тексту. Таква понављања чине музику
текста и јачају његово значење.