СИНТАГМЕ

СИНТАГМА – скуп од двеју или више речи, који означава један појам и има једну
службу у реченици.
САСТАВ СИНТАГМЕ: ЗАВИСНИ ЧЛАН(ОВИ) + ГЛАВНА РЕЧ
Свака синтагма има главну реч и зависне чланове који ту реч одређују или допуњују.
Зависни чланови могу стајати испред и иза главне речи.
Врста синтагме зависи од главне речи. Главна реч у синтагми може бити: именица,
придев, прилог или глагол у неличном глаголском облику.

Синтагма: наш потнати сликар

Главна реч синтагме: сликар
Врста синтагме: именичка синтгма
Зависни чланови синтагме: наш познати
Зависни чланови именичке синтагме су увек у служби атрибута.

*Ако се из реченице изостави реч сликар реченица не би имала смисла.

ВРСТЕ СИНТАГМИ
ВРСТЕ СИНТАГМИ ПРИМЕР СЛУЖБА
именичка Јесењи ветар носи граматички субјекат
увело лишће.
Ана је добра именски део предиката
другарица. прави објекат
Чула сам необичну прилошка одредба за
вест. време
Завршила је школу
прошле године.
придевска Лазар је веома именски део предиката
скроман.
прилошка Слушам веома прилошка одредба за
пажљиво. начин
глаголска Враћајући се са прилошка одредба за
тренинга, срео сам време
Пази! бившег професора.
Главна реч је неличан Отишла је одмахујући прилошка одредба за
глаголски облик главом. начин
(инфинитив, глаголски Никад није досадно субјекат
прилог садашњи, читати добру књигу.
глаголски прилог
прошли)
Пази!
Разликуј синтагму од предлошко-падежне конструкције!
(у селу – предлошко-падежна конструкција, тј.предлог + именска реч)

У оквиру једне шире синтагме може се наћи друга, ужа синтагма.