ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број
Предмет:
Школа:
Наставна тема/област:
Наставна јединица:
Тип часа:
Циљ часа:
Очекивани исходи
на крају часа:
Наставне методе:
Облици рада:
Наставна средства:
Међупредметне компетенције:
Међупредметно повезивање:
Кључни појмови:
Литература за ученике:
131
Српски језик и књижевност Разред: I
Наставник:
Језик
Синтакса – функција речи у реченици
Обнављање
Ученици обнављају службе (функције) речи у реченици, као и граматичке категорије променљивих речи.
Ученик ће бити у стању да:
‒ анализира комуникативну реченицу и одреди функцију речи у реченици;
‒ одреди да ли је неки реченични члан исказан речју, синтагмом или зависном реченицом;
‒ прецизно одреди врсту речи којом је исказан одређени реченични члан.
монолошка, дијалошка, текстуална.
фронтални, индивидуални, групни.
Граматика 1, табла, креда, наставни лист.
вештина комуникације, компетенција за целоживотно учење, решавање проблема, естетичка компетенција.
семантика, математика, стилистика.
синтакса, функција речи у реченици, главни и зависни реченични чланови, предикат, субјекат.
Виолета Кецман, Драгана Ћећез Иљукић, Граматика за први разред гимназије, Београд, Нови Логос, 2019.
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:

‒ Наставник систематизује знања и мотивише ‒ Подсећају се градива о службама речи које су
ученике да се подсете службе речи коју су учили у учили у основној школи, тако што их наводе.
основној школи. ‒ Обнављају термине који се односе на службу
Уводни део часа
‒ Подсећа ученике да су у употреби различити (функцију) речи.
(5 минута)
термини: делови реченице, реченични чланови,
реченични конституенти, службa речи у реченици и
функција речи у реченици.
‒ Наставник дефинише циљ и исходе часа. ‒ Прате упутства наставника.
‒ Поставља питање: Који су главни, а који зависни ‒ Одговарају на питање да су главни реченични
реченични чланови? чланови предикат и субјекат, а зависни: прави
‒ Објашњава да је предикат централни реченични објекат, неправи објекат и прилошке одредбе и
конституент, те да је веома важно какав је предикат у допуне. Зависни члан именичке синтагме је
реченици. атрибут, док су апозиција и апозитив издвојене
‒ Поставља захтев да ученици обнове типологију одредбе.
предиката. ‒ Подстакнути питањима, обнављају градиво о
‒ Црта табелу и објашњава глаголски предикат: функцијама (службама) речи.
‒ Одговарају да предикат може бити глаголски и
Глаголски предикат именски. Глаголски предикат чини глагол у личном
Прост Сложен (финитном) глаголском облику. Ако се глаголски
Главни део часа предикат састоји из једног личног глаголског
глагол у личном глагол непотпуног облика, он је прост. Сложен глаголски предикат се
(35 минута)
глаголском облику значења + главни глагол састоји из два лична глаголска облика (или једног
(у инфинитиву или личног глаголског облика и инфинитива).
конструкцији ‒ Објашњавају да се сложени предикат јавља у
да+презент) случају када у реченици имамо глагол непотпуног
учили смо морали смо да учимо/ значења: морати, моћи, смети, хтети, требати;
морали смо учити почети/почињати, наставити/настављати,
почели смо да учимо / престати/престајати...
почели смо учити ‒ Именски предикат се састоји од глагола
‒ У сложеном предикату се глагол непотпуног јесам/бити у личном глаголском облику и
значења увек налази у личном глаголском облику, док именског дела предиката. Именски део предиката
се главни глагол (који носи значење) може наћи и у може бити било која именска реч или именичка и
инфинитиву. придевска синтагма.
‒ Глагол непотпуног значења може бити модални
глагол (моћи, морати, хтети, требати, смети, ‒ Говоре о субјекту у реченици, наводе да
умети) или фазни глагол – означава фазу или део неког означава вршиоца радње или носиоца стања, те да
процеса (почети, почињати, наставити, може бити граматички и логички. Објашњавају ове
настављати, престати, престајати). термине.
‒ Подсећа ученике да разликују термине сложени ‒ Подсећају се правог и неправог објекта. Прави
глаголски облик и сложени предикат. објекат се јавља као допуна прелазним глаголима.
‒ Поставља питање: Шта је именски предикат? Најчешће стоји у акузативу без предлога, али може
‒ Црта табелу и додатно објашњава да именски стајати и у партитивном генитиву, који се у том
предикат може бити допуна глаголима непотпуног случају може заменити акузативом без предлога.
значења па тада говоримо о сложеном именском ‒ Наводе примере за прелазни глагол са правим
предикату. објектом у партитивном генитиву:
Попиј воде. / Попиј воду.
Именски предикат Наводе пример за неправи објекат са непрелазним
Прост Сложен глаголом у партитивном генитиву:
Напиј се воде.
помоћни глагол глагол непотпуног А не: Напиј се воду*
јесам/бити + именска значења + помоћни глагол ‒ Објашњавају да су прилошке одредбе додатни
реч (именица, заменица, јесам/бити (у инфинитиву реченични чланови, док су прилошке допуне
придев, број) или конструкцији обавезне.
да+презент) + именска ‒ Наводе пример за прилошку одредбу:
реч Олистале су крошње у прелепој декиној башти.
били смо глумци морали смо да будемо ‒ Наводе пример за прилошку допуну:
били смо први глумци Бака је ставила штрудлу на сто.
хтели смо да будемо први У овом примеру се види да реченица није
‒ Предикат је централни део реченице, јер се у довршена ако кажемо: Бака је ставила штрудлу;
зависности од тога какав је глагол, отварају позиције за недостаје информација о месту, без које се не
друге реченичне чланове. Нпр. ако је у питању прелазни може пренети цела порука. Због тога је ово
глагол, он ће отворити могућност за прави објекат, док прилошка допуна, а не одредба.
ће нпр. неки глаголи захтевати и неправи објекат. ‒ Одговарају на питање о атрибуту. Ову функцију
‒ Наводи примере: имају сви зависни чланови у именичкој синтагми,
Дана боји кутију. тако да атрибут можемо наћи у оквиру свих других
(прелазни глагол у предикату, субјекат и прави објекат); реченичних чланова. Он може бити исказан једном
Дана је мајци поклонила књигу. речју, синтагмом или зависном реченицом:
(прелазни глагол у предикату, прави објекат: књигу и Купила сам лепу хаљину. (једна реч)
неправи објекат: мајци). Купила сам веома лепу хаљину. (синтагма)
 ‒ Шта је субјекат и какав може бити? Купила сам хаљину која ми се много свидела.
‒ Црта табелу и даје додатно објашњење да логички (зависна реченица)
субјекат означава носиоца стања или појам чије се У свим овим реченицама атрибут стоји уз именицу
постојање тврди или негира, и то у егзистенцијалним хаљина и улази у састав правог објекта.
реченицама. Веома је важно што између предиката и ‒ Апозиција и апозитив су издвојене одредбе,
логичког субјекта нема слагања. које се у писању одвајају запетама, а у говору
‒ У реченицама са логичким субјектом често се паузама. Апозиција на други начин исказује исто
налази и граматички субјекат. што и именица коју ближе одређује. Обично је
апозиција исказана именичком синтагмом, чија је
Субјекат главна реч у истом падежу као и именица коју
Граматички Логички одређује. Службу апозитива обично врши
придевска синтагма.
1. у номинативу; 1. у дативу – носилац ‒ Наводе пример за апозицију:
2. у вокативу који се стања; Виле, натприродна бића, познате су по својој
може заменити 2. у акузативу – носилац лепоти.
номинативом стања; ‒ Наводе пример за апозитив:
(народна књижевност). 3. у генитиву – у Виле, изузетне по лепоти, могу да опчине сваког.
егзистенцијалним
реченицама.
Младен учи. Младену се спава.
Вино пије Краљевићу Младена боли глава.
Марко. Данас нема наставе.

‒ Објасните прави и неправи објекат.

‒ Како разликујете прилошке одредбе од прилошких
допуна?
‒ Објасните зависни члан именичке синтагме.
‒ По чему се апозиција разликује од апозитива?
‒ Обнавља са ученицима главне и зависне реченичне ‒ Обнављају главне и зависне реченичне чланове.
чланове.
Завршни део часа
‒ Задаје домаћи задатак: наставни лист у којем ће
(5 минута)
провежбати функције речи у реченици. Провериће
решења на неком од наредних часова.
Начини провере
‒ Вредновање ангажовања и рада ученика на часу.
остварености исхода:
Оквир за преиспитивање
оствареног часа:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Функција речи у реченици

РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

ГЛАВНИ ЗАВИСНИ

предикат прави објекат

субјекат неправи објекат
граматички логички прилошке одредбе и допуне
Зависни члан именичке синтагме је атрибут, док су апозиција и апозитив издвојене одредбе.

ПРЕДИКАТ
Глаголски Именски
Прост Сложен Прост Сложен
глагол у личном глагол непотпуног помоћни глагол глагол непотпуног значења
глаголском облику значења + главни глагол јесам/бити + именска + помоћни глагол
(у инфинитиву или реч (именица, заменица, јесам/бити (у инфинитиву
конструкцији да+презент) придев, број) или конструкцији
да+презент) + именска реч
учили смо морали смо да учимо / били смо глумци морали смо да будемо
морали смо учити били смо први глумци
почели смо да учимо / хтели смо да будемо први
почели смо учити
ПРИЛОЗИ (додатни материјал)

Наставни лист

1. У датим примерима подвуци предикате и преброј колико их има у свакој реченици.

А) Лако се наљути; натушти се док гриска доњу усну, десни брк суче не би ли га издигао навише, веђе му се састале на челу, а
оне црне очи као да морају да севају.
Б) Видим да се каје и да му је жао.
В) Желела је да му помогне како би је ценио.

2. Издвој објекте у датој реченици и прецизно их одреди.

Сваки пут кад дође из позоришта, припреми себи шољу мирисног топлог чаја и бави се писањем о представи коју је гледао.

3. Пронађи у реченици прилошку допуну и заокружи је. Подвуци све атрибуте.

У причама се прича да су заносне виле спустиле своје дуге плетенице на његова рамена и тако су настали у непознатој
земљи вулкани који сваке друге непарне недеље избацују густе праменове шећерне лаве.

4. У свакој реченици подвуци издвојену одредбу и прецизно је одреди.

Сара, задовољна куповином, одлучи да ће вечерас изаћи са друштвом.
Гледали смо представу са Јованом Стојиљковић, врсном младом глумицом.

5. Прецизно одреди функције речи у следећој реченици.

Дејан је хтео да свира гитару, па је сваке среде одлазио у оближњи клуб.
Решења наставног листа

1. У датим примерима подвуци предикате и преброј колико их има у свакој реченици.

А) Лако се наљути; натушти се док гриска доњу усну, десни брк суче не би ли га издигао навише, веђе му се састале на челу, а
оне црне очи као да морају да севају. (7)
Б) Видим да се каје и да му је жао. (3)
В) Желела је да му помогне како би је ценио. (3)

2. Издвој објекте у датој реченици и прецизно их одреди.

Сваки пут кад дође из позоришта, припреми себи шољу мирисног топлог чаја и бави се писањем о представи коју је гледао.
шољу мирисног топлог чаја – прави објекат
писањем о представи коју је гледао – неправи објекат

3. Пронађи у реченици прилошку допуну и заокружи је. Подвуци све атрибуте.

У причама се прича да су заносне виле спустиле своје дуге плетенице на његова рамена и тако су настали у непознатој
земљи вулкани који сваке друге непарне недеље избацују густе праменове шећерне лаве.

4. У свакој реченици подвуци издвојену одредбу и прецизно је одреди.

Сара, задовољна куповином, одлучи да ће вечерас изаћи са друштвом. – апозитив
Гледали смо представу са Јованом Стојиљковић, врсном младом глумицом. – апозиција

5. Прецизно одреди функције речи у следећој реченици.

Дејан је хтео да свира гитару, па је сваке среде одлазио у оближњи клуб.
Дејан – граматички субјекат
је хтео да свира – сложени предикат
гитару – прави објекат
је одлазио – (прост) предикат
сваке среде – прилошка одредба за време
у оближњи клуб – прилошка допуна за место (завршетка кретања)