Семинарски рад

Обрада објекта у четвртом разреду

Фебруар, 2017.
 Садржај

Увод.............................................................................................................................................3
Објекат у настави граматике основне школе..........................................................................4
Пример обраде објекта у IV разреду........................................................................................7
Литература................................................................................................................................16

2
 Увод
Назив објекат потиче од латинске речи obiectum која значи оно што је пред чиме,
што је изложено, што је стављено насупрот чему другом. Реч је о реченичном члану
који стоји насупрот субјекту и означује такозвани други предмет. Притом се под првим
предметом подразумева субјекат као предмет о коме је у реченици реч, а под објектом
предмет који бива захваћен глаголском радњом, предмет у вези с којим се та радња
врши. Објекат је реченични додатак који се у реченицу уводи превасходно преко
глаголске речи и спада у глаголске допуне.
Михаило Стевановић у Савременом српскохрватском језику II износи нам следеће
ставове о објекту - објекат је реченични додатак који се у реченицу уводи превасходно
преко глаголске речи и спада у глаголске допуне. Разликује се ближи и даљи објекат,
или директни и индиректни објекат.
Ближи или директни објекат јавља се са мањим бројем глагола. Он долази само уз
прелазне или транзитивне глаголе и тада је он обавезан члан синтагме тако да реченица
у том случају има обавезну трочлану структуру Субјекат + предикат + објекат
(директни). Иако је у овом случају објекат, дакле, обавезни члан реченице, та реченица
се сматра реченицом двочланог модела тј. као проширена двочлана структура : Марко
чита поезију. Читајући поезију Марко је постао префињенији.
Услов за појаву директног или ближег објекта јесте само то да је у реченици
присутан прелазни глагол. Постоје различите семантичке подкласе прелазних глагола
које захтевају ближи објекат. Једни означавају промену на појму који се означава
именицом ближег објекта и то такозвани трансформативни глаголи – пред Ускрс девојке
шарају јаја. Други глаголи подразумевају настајање појма означеног именицом у
функцији ближег објекта, то су креативни глаголи – радници су изградили мост.
Глаголи са значењем супротним од овог креативног, деструктивни захтевају именицу тј.
објекат који ће обележити шта је то нестало вршењем радње – вода је разорила брану.
Ближи објекат захтевају и глаголи кретања у најширем смислу те речи – однео је књигу
у библиотеку. Значајно је поменути још и то да ближи објекат често захтевају глаголи

3
који изражавају психолошка и емотивна стања, а и они који обележавају процесе везане
за чула вида, слуха...
Објекат се у реченицу уводи по граматичким и лексичким својствима глагола који
долази за предикат и повезује се с предикатом јаким управљањем. То значи да је облик
објекта (падеж) захтеван у предикату. Тако је у реченици Јелена је продала кућу,
акузатив кућу захтеван предикатом је продала. Такви глаголи се називају прелазним
глаголима, а објекти уз такве предикате су директни или ближи објекти.
А иако се за ове објекте не може рећи да су то предмети на којима се радња врши,
они су исто онако, као и конкретни предмети, граматички објекти радње, односно стања
и расположења оних глагола које допуњавају. И биће тачније ако кажемо да је објекат
члан реченице којим се означава појам ван субјекта без кога се не може вршити процес
означен глаголом којем је дати објекат допуна. А од значења самог глагола зависи да ли
се радња стварно врши на објекту и да ли се у овом случају вршењем радње на њему
објекат мења, помера, остаје непромењен или се, пак, добија на резултату радње. (Њива
се, на пример, мења орањем, док књига остаје непромењена читањем.)

Објекат у настави граматике основне школе

Методика наставе српског језика, у чему се слаже већина аутора, напушта

традиционални систем формалистичког проучавања и афирмише функционалну
наставу. Уместо догматско-репродуктивног система, како традиционалну наставу
именује С. Тежак1, у којој се преферира дедукција, меморисање дефиниција, правила и
парадигми, помера се ка аналитичко-експликативном систему. Тиме се ученик ставља у
повољнији положај. Он се подстиче да проучавањем, анализом текста открива
граматичке појаве у контексту. Уз хеуристички разговор афирмише се индукција и
текстовна анализа, самостално извођење дефиниција и правила.
Другим речима, нови правци у развоју наставе граматике леже у проблемско-
стваралачком систему, у коме ученик има улогу самосталног истраживача језичке
појаве у процесу сазнавања природе, обележја и правила одређених граматичких

1
Тежак 1996: Стјепко Тежак, Теорија и пракса наставе хрватскога језика I, Загреб: Школска књига, стр.
115.

4
појмова. Настава граматике у млађим разредима основне школе у највећој мери
обухвата усвајање основних појмова из морфологије и синтаксе.
Садржаји који се изучавају у млађим разредима представљају само мали део шире
структуре познавања синтаксичког система. Њихова улога је постављање темеља
будућих знања. Први четворогодишњи циклус изучавања синтаксе посвећен је
комуникативним функцијама просте реченице и њеној анализи на конституенте. Област
синтаксе у четвртом разреду обухвата појам глаголског предиката (лични глаголски
облик), уочавање речи и скупа речи (синтагме) у функцији објекта и прилошких
одредби за место, време и начин, појам субјекта, уочавање речи у функцији атрибута уз
именицу, обраду именичког скупа речи (именичке синтагме), као и упознавање реда
реченичних чланова у реченици.
Анализа реченице усмерена је најпре на одређивање функција појединих
реченичних чланова, а касније и морфосинтаксичких својстава ових јединица (речи, у
мањем обиму синтагми). Како примећује Љ. Петровачки За наставу синтаксе је веома
важно познавање класификација и синтаксичких категорија. Ученици треба да подведу
одређене форме речи и структура под класификационе схеме. 2
У граматици Д. Вујовић објекат је дефинисан као обавезна допуна прелазних
глагола. Полазна дефиниција се наставља речима: Он трпи радњу означену глаголом у
предикату. 3Након примера објеката уз прелазни глагол, показују се врсте објекта:
прави (ближи) објекат је у акузативу без предлога или деоном генитиву; неправи (даљи)
објекат је онај објекат који је у неком другом падежу осим акузатива без предлога или
деоног генитива. Као што можемо видети, функција неправог објекта у односу на
прелазност глагола није прецизно предочена читаоцу. У наредним сегментима текста
објашњене су ситуације у којима је објекат обавезан и оне у којима то није. На крају
овог текста о објекту наводе се примери реченица са глаголима који захтевају два
објекта.
У граматици Д. Кликовац дефинишу се експлицитно прави и неправи објекат.
Ауторка их одређује као глаголске допуне прелазним односно непрелазним глаголима.

2
Петровачки 2004: Љиљана Петровачки, Синтакса у настави српског језика и књижевности, Нови Сад:
Змај, стр. 62
3
Вујовић 2003: Душанка Вујовић, Граматоломија – прегледна граматика српскога језика, друго издање,
Нови Сад: Либер, Крушевац: Театар За, стр. 91 – 92.

5
Прави објекат је, наглашава се, трпилац радње у реченици, који може бити изражен
именицом, именичком синтагмом или именичком заменицом у акузативу без предлога.
Затим наводи примере правог објекта у облику деоног генитива, који се може заменити
акузативом, као и примере глагола уз које се прави објекат не мора изрећи. Неправи
објекат се описује као допуна која није у акузативу без предлога, него у зависним
падежима или предлошко-падежним конструкцијама. Каже се даље неки глаголи – и
непрелазни и прелазни – означавају радње које укључују и неки именички појам који није
трпилац радње; стога траже допуне које нису у акузативу без предлога.4

4
Кликовац 2010: Душка Кликовац, Граматика српскога језика за основну школу, посебно издање, Даница
за 2011. годину (18. годиште), Београд: Вукова задужбина, стр. 575 – 576.

6
 Пример обраде објекта у IV разреду

Наставни предмет: Српски језик

Наставна област: Језик - граматика
Наставна јединица: Објекат
Тип наставног часа: Обрада
Садржај наставне јединице: Уочавање и усвајање речи које објашњавају на
чему се врши радња

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА

Образовни задаци: Усвајање нових знања из граматике: уочавање,

упознавање и разликовање речи које
објашњавају на чему се врши радња. Богаћење активног
речника.

Васпитни задаци: Побуђивање љубави према матерњем језику.

Подстицање креативности и стваралаштва.
Развијање љубави према спорту и значају физичких
активности за очување здравља.

Функционални задаци: Повезивање стечених знања о језику са

непосредном говорном праксом; примена стечених знања;
побуђивање учениковог језичког израза
животним ситуацијама.

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставне методе: Вербална, рад на тексту, писаних радова
Наставна средства: Наставни листић, слике, графофолија
Објекат рада: Учионица

СТРУКТУРА ЧАСА Припрема и мотивација

Полазни текст

Разумевање текста

Понављање познатих језичких појмова

7
 Увод у нову наставну јединицу

Уочавање објекта и тексту

Примери које наводе ученици

Вежбање на припремљеним задацима

Повратна информација

Домаћи задатак

ТОК ЧАСА

Припрема и мотивација У циљу мотивације ученицима показујем пано.

На паноу се налазе слике спортиста који користе
одређене спортске реквизите. Деца треба да уоче
како спортисти користе приказане реквизите.

1) 2)

3)
4)

8
 ( Спортиста: шутира лопту, баца копље, баца
куглу, баца куглу и обара чуњеве.)

Полазни текст Читам текст који се налази на паноу. Исти

текст ученици имају написан на наставним
листићима које сам за њих припремила.

ШТА КО ПРАВИ ?

Вера боји кутију. Драган прави рам.

Ружица коричи књигу. Предраг сече картон и прави
кућицу. Мирко израђује саобраћајне знаке.
Учитељ обилази ученике и посматра њихове
радове.

Разумевање текста Разговарамо о прочитаном тексту. Шта раде

ђаци? ( Ђаци праве: кутију, рам, кућицу, саобраћајне
знаке) Шта ради учитељ? (Учитељ обилази ученике и
посматра њихове радове) Која ти се активност
највише допада? (прављење рама, коричење
књиге...) Да ли и ви у школи правите различите
предмете? (да) Напишите по једну реченицу о томе шта
ваш друг прави у школи.
Ученици читају написане реченице. На табли
записујем реченице.

Петар на часу ликовне културе прави

робота.
На часу математике Марина прави коцку.

Подвуците речи које означавају шта праве

ученици.

Понављање познатих језичких

појмова Који су главни делови реченице? (субјекат и
предикат) У наведеним реченицама одреди
субјекат и предикат. (Петар, прави, Марина, прави)
Шта је субјекат? (Субјекат је реч у реченици
која казује о коме се говори или ко врши радњу.)
Која врста речи врши службу субјекта у реченици?
(Именица)
9
 Шта је предикат? (Предикат је реч у реченици
која казује шта неко ради или која се радња врши.)
Која врста речи врши службу предиката у реченици?
(Глагол) Шта су глаголи? (Глаголи су речи које
означавају радњу, стање и збивање.)
Које речи у наведеним реченицама стоје уз
глагол и показују шта Марина и Петар праве? (робот и
коцка) Те речи су објекти у наведеним
реченицама.

Најављивање и бележење нове

наставне јединице Данас ћете упознати нови глаголски додатак -
објекат. Записујем наслов на табли.
Објекат

Уочавање објакта у тексту Ученици читају реченицу по реченицу.

Уочавају глаголе и подвлаче оловком речи које стоје уз
њих и показју на чему се врши радња.
Бирамо реченице које записујем на табли.
Кредом у боји подвлачим објекте.

Вера боји кутију.

Предраг сече картон и прави кућицу.
Учитељ обилази ученике и посматра њихове
радове.

У тексту на паноу подвлачимо преостале

објекте који су ученици издвојили.

Дефинисање објекта Ученици самостално долазе до закључка да

објекат стоји уз глагол и означава на чему субјекат
врши радњу. На основу уочених битних својстава
изводимо правило.
Објекат је глаголска допуна која означава на
чему
се врши радња. Субјекат врши радњу на
објекту.
При одређивању објекта могу нам помоћи
питања:
КОГА... и ШТА... ?
Пример: Кога учитељ обилази? (ученике)
Шта Вера боји? (кутију)
Записујем правило на табли, а ученици
преписују примере и правило у свеске.

10
Примери које наводе ученици Разговарам са ученицима о томе шта сваки члан
породице ради у кући током једног дана.
(Мама кува ручак. Тата пере аутомобил. Сестра
пише домаћи задатак. Брат купује намернице.)

Вежбање на новим примерима Ученици добијају наставни листић са задацима

на којима ће применити стечено знање на овом
часу.
Наставни лист
1. Допуни следеће реченице објектима:

Крава пасе ___________.

Пекар меси __________.
Мачка лови __________.
Тата чита ____________.
Учитељ учи ___________.

2. Који објекат коме глаголу припада?

Субјекти и глаголи
објекти
Коњи вуку писмо
Жика једе слику
Кројач шије мацу
Ветеринар лечи торту
Сликар слика кола
Поштар носи
хаљину

3. Подвуци објекте у следећим реченицама:

Милица прави колаче.

Сања чита књиге у библиотеци.
Лекар лечи људе.
Зидар зида кућу.
Бака плете џемпер.

Повратна информација Кад ученици заврше са радом повратну

информацију добијају на графофолији,
проверавају тачност урађених задатака и дискутујемо о
разноврсности могућих решења.

Домаћи задатак Допунити са више објеката следеће глаголе:

читати,
волети,
поштовати.

11
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ Петар на часу ликовне културе прави робота.
На часу математике Марина прави коцку

Вера боји кутију.

Предраг сече картон и прави кућицу.
Учитељ обилази ученике и посматра њихове
радове.

Објекат је глаголска допуна која означава на

чему
се врши радња. Субјекат врши радњу на
објекту.
При одређивању објекта могу нам помоћи
питања:
КОГА... и ШТА... ?
Пример: Кога учитељ обилази? (ученике)
Шта Вера боји? (кутију)

ИЗГЛЕД ПАНОА

12
 ШТА КО ПРАВИ ?

Вера боји кутију. Драган прави рам. Ружица коричи књигу. Предраг сече
картон и прави кућицу. Мирко израђује саобраћајне знаке.
Учитељ обилази ученике и посматра њихове радове.

ИЗГЛЕД НАСТАВНОГ ЛИСТА

13
1. Допуни следеће реченице објектима:

Крава пасе __________.

Пекар меси ___________.
Мачка лови __________.
Тата чита ____________.
Учитељ учи ___________.

2. Који објекат коме глаголу припада?

Субјекти и глаголи објекти

Коњи вуку писмо
Жика једе слику
Кројач шије мацу
Ветеринар лечи торту
Сликар слика кола
Поштар носи хаљину

3. Подвуци објекте у следећим реченицама:

Милица прави колаче.

Сања чита књиге у библиотеци.
Лекар лечи људе.
Зидар зида кућу.
Бака плете џемпер.

ИЗГЛЕД ГРАФОФОЛИЈЕ

1. Допуни следеће реченице објектима:

14
Крава пасе траву_.
Пекар меси __хлеб_.
Мачка лови __миша__.
Тата чита ___новине__.
Учитељ учи _ученике__.

2. Који објекат коме глаголу припада?

Субјекти и глаголи објекти

Коњи вуку писмо
Жика једе слику
Кројач шије мацу
Ветеринар лечи торту
Сликар слика кола
Поштар носи хаљину

3. Подвуци објекте у следећим реченицама:

Милица прави колаче.

Сања чита књиге у библиотеци.
Лекар лечи људе.
Зидар зида кућу.
Бака плете џемпер.

15
 Литература

1. Вујовић, Д. (2003): Граматоломија – прегледна граматика српскога језика,

друго издање, Нови Сад: Либер, Крушевац: Театар За
2. Кликовац, Д. (2010): Граматика српскога језика за основну школу, посебно
издање, Даница за 2011. годину (18. годиште), Београд: Вукова задужбина
3. Кликовац, Д. (2002) : Граматика српског језика, Српска школска књига, Београд
4. Николић, М. (1992) : Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд
5. Петровачки, Љ. (2004) : Синтакса у настави српског језика и књижевности,
Нови Сад: Змај
6. Стевановић Михаило (1979): Савремени српскохрватски језик II (Граматички
системи и књижевно - језичка норма), Научна књига, Београд
7. Тежак, С. (1996) : Теорија и пракса наставе хрватскога језика И, Загреб:
Школска књига

16