ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 18

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Језик

Наставна јединица: Раслојавање језика

Тип часа: Обрада

 Упознавање ученика са појмом раслојавања језика и видовима језичких варијетета који
настају раслојавањем језика (дијалекат, социолект, функционални стил, идиолект)
Циљ часа:
 Сагледавање односа нестандардних језичких варијетета и стандардног (књижевног) језика
 Развијање језичких и комуникативних компетенција ученика
Ученик ће бити у стању да:
 објасни феномен раслојавања језика и дефинише језичке варијетете који раслојавањем језика
настају (дијалект, социолект, функционални стил, идиолект);
 препознаје примере различитих језичких варијетета и уочава њихове особености;
 запажа употребу језика у различитим комуникативним ситуацијама и томе прилагођава свој
језички израз;
 примењује стечена знања о раслојавању језика у свакодневном животу и комуникацији са
Очекивани исходи окружењем;
на крају часа:  одреди појам књижевног (стандардног) језика и разликује га од нестандардних варијетета;
 пореди различите језичке варијетете и аргументовано образлаже њихове предности и
недостатке;
 разуме постојање језичких варијетета као израз богатства језика и ширине његових функција;
 описује и илуструје естетичке потенцијале нестандардних језичких варијетета;
 наводи језичке особине функционалних стилова (разговорног, научног, публицистичког,
административног, књижевноуметничког) и препознаје их на задатим примерима ;
 примени научено у решавању одговарајућих вежби и задатака.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текстуална, аналитичко-син-тетичка
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставна средства: Граматика, школске свеске, табла, креда/фломастер
Међупредметне
Комуникација, компетенција за целоживотно учење, решавање проблема, естетичка компетенција
компетенције:
 Социологија, Психологија, Географија, *унутарпредметна корелација (језички систем и науке које се
Међупредметно повезивање:
њиме баве, функције језика, место језика у људском животу, језик књижевноуметничког дела)
раслојавање језика, језички варијетет, дијалект, социолект, функционални стил, комуникација,
Кључни појмови:
књижевни (стандардни) језик
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
 Упознаје ученике са циљем часа.  Учествују у уводном разговору.
Уводни део часа  Подстиче ученике да наводе  Повезују знања стечена у основној школи и из
(5 минута) примере из њиховог искуства који живота са примерима раслојавања језика.
илуструју појаву раслојавања језика.
Главни део часа  Излаже основне теоретске поставке  Прате излагање наставника и других ученика.
(30 минута) о раслојавању језика и одликама  Уз наставников подстицај и усмеравање, наводе
језичких варијетета који настају као примере који илуструју разматране језичке појаве
последица овог феномена. (дијалекти, социолекти – жаргон, функционални
 Сажето одређује појам књижевног стилови, идиолект).
(стандардног) језика и нормирања  Запажају и поткрепљују примерима богатство и
(стандардизације) као процеса у потенцијал језика да одговори различитим
којем се овај језички варијетет комуникативним потребама.
формира.  Разматрају однос нестандардних језичких
 Осветљава сложене односе варијетета и књижевног (стандардног) језика.
нестандардних језичких варијетета и  Уочавају и објашњавају језик као битан чинилац
књижевног језика. идентитета друштвене заједнице и појединца.
 Повезују знања о раслојавању језика са властитим
 Истиче и бележи на табли кључне
комуникативним компетенцијама.
речи, нове појмове и битне ставове.
 Аргументовано вреднују и пореде
 Подстиче ученике на повезивање
функционалност и изражајне потенцијале
знања о дијалектима, социолектима различитих језичких варијетета.
и функционалним стиловима са
примерима из живота, уметности и
књижевности.
 Упућује ученике аргументавано
износе вредносне ставове о
различитим језичким варијететима.
 По потреби, усмерава закључке
 ученика и допуњује њихова
излагања.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
 Усмерава израду Вежбања у
Граматици.
 Објашњава домаћи задатак, дели
 Примењују научено кроз израду питања и
ученике у групе и по потреби даје
Завршни део часа задатака из Граматике.
додатне информације.
(10 минута)  Евентуално траже додатна разјашњења у вези са
 Најављује дијалекте као тему
групним домаћим задатком.
следећег часа и упућује ученике да
се подсете знања о дијалектима
стечених у основној школи.
 Праћење учешћа ученика у наставном разговору и вредновање њихових одговора
Начини провере  Примена наученог у развијању свести о важности поседовања језичке културе и
остварености исхода: оспособљавању за самостални рад на култивисању властитог језичког израза
 Приказани и објашњени језички варијетети који настају раслојавањем језика
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ОПИС ТОКА ЧАСА

Уводни део часа
У уводном делу часа наставник усмерава ученике да наводе примере из њиховог животног искуства који су израз
раслојавања језика. Подсећамо их на језичке варијетете који су им познати из основне школе (дијалект, стандардни /
књижевни језик, функционални стил) и подстичемо их да описују животне, друштвене и комуникативне ситуације у којима
препознају њихову употребу. Обнављамо знања о месту језика у људском животу и језичким функцијама, пре свега
комуникативној, и усмеравамо их да та знања повежу са појавом раслојавања језика, која је тема данашњег часа.

Главни део часа

Током осветљавања раслојавања језика и разматрања особености језичких варијетета који раслојавањем језика настају,
наставник настоји да, уз његов подстицај и усмеравање, мотивише ученике да наводе примере којима ће се лингвистичке
дефиниције и описи повезивати са свакодневним животним ситуацијама, друштвеним односима и појавама, књижевношћу и
филмом, разматрањем личног језичког израза и језичке културе... На табли бележи кључне речи, нове појмове и битне
ставове.
Наставник одређује и дефинише појам раслојавања језика и, у сарадњи са ученицима, расветљава његове узроке и улогу у
језичкој комуникацији. Наводи типове раслојавања језика и језичке варијетете који из њих произилазе: територијално
раслојавање – дијалекти, социјално – социолекти, функционално – функционални стилови, психолошко – идиолекти.
Посебно се ваља задржати на односу књижевног (стандардног) језика и дијалеката и сажето приказати процес нормирања
(стандардизације). Објашњавамо и различита значења термина жаргон. Ослањајући се на знања ученика стечена у основној
школи, објашњавамо функционално диференцирање стандардног језика и осветљавамо битна својства разговорног,
публицистичког, научног, административног и књижевноуметничког стила. На примерима датим у Граматици, ученици ће
уочавати разлике у синтакси (структура реченица, комуникативне функције реченица), лексици и степену одступања од
стандарднојезичке норме. Ученици своја излагања поткрепљују примерима: запажају дијалекатске особине у свом говору и
говору људи из окружења, наводе књижевна дела, филмове или ТВ серије у којима је коришћен дијалекат, смишљају исказе
засноване на омладинском жаргону, процењују своју способност да прикладно користе различите функционалне стилове.
У разговору се долази до закључка да нестандардни језички варијетети – дијалекти или различити типови жаргона – имају
високу и незаобилазну експресивну вредност, естетички потенцијал и оличавају богатство језика и многостраност његових
функција. Ипак, наглашавамо да предност треба дати стандардном језику у већини комуникативних ситуација, па чак и у
разговорном стилу. Употреба књижевног језика и поштовање језичких норми показују степен развијености наше језичке, али
и опште културе.
Завршни део часа
Приступамо изради Вежбања из Граматике (стр. 37–38, питања и задаци бр. 1–9) да бисмо проверили оствареност исхода.
Уколико се израда питања и задатака не заврши на часу, ученицима то остаје као домаћи задатак. Упућујемо их да прочитају
текстове у рубрици Занимљивости и ураде Питања са маргине. Делимо их на четири групе које добијају следеће задатке:
1) Наведите десет речи из омладинског / ђачког жаргона и објасните њихова значења.
2) Издвојте бар пет речи које препознајете као дијалекатске, а које користите ви или људи из вашег окружења.
3) Пронађите примере који илуструју свих пет функционалних стилова.
4) Уочите у свом говору и језичком изразу особености које се могу сматрати видом идиолекатског раслојавања језика.
Размислите које се психолошке црте кроз њих откривају.
Најављујемо да нам је Граматика потребна и за наредни час, на којем ћемо говорити о дијалектима српског језика. Ученици
треба да обнове знања о дијалектима стечена у основној школи.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА

Тип раслојавања језика Језички варијетет

1. територијално раслојавање дијалекат
2. социјално раслојавање социолекат
3. функционално раслојавање функционални стил
4. психолошко раслојавање идиолект

– Књижевни (стандардни) језик / нестандардни језички варијетети

– Жаргон; арго, сленг, шатровачки
– Функционални стилови: предмет и сфера комуникације; медиј комуникације; однос међу саговорницима – раслојавање
унутар стандардног језика
– Врсте функционалних стилова:
1. Разговорни
2. Публицистички
3. Административни
4. Научни
5. Књижевноуметнички