ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 4

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Језик
Општи појмови о језику: Место језика у људском животу; Битна својства језика;
Наставна јединица:
Језик и комуникација
Тип часа: Обрада
 Упознавање ученика са основним особинама језика и сагледавање значаја језика у човековом
Циљ часа:
животу
Ученик ће бити у стању да:
 идентификује моћ говора као општељудско обележје (sui generis људског рода);
 наводи свакодневне ситуације у којима долази до изражаја значај језика;
 одреди језик као обележје људског постојања на три плана (општељудски, друштвени и
психолошки);
 дефинише језик са становишта његове друштвене и психолошке функције и структуре;
 одреди појам и предмет лингвистике као опште науке о језику;
 издвоји битна својства језика;
 упоређује и разликује особености људске и животињске комуникације;
Очекивани исходи
 упоређује и разликује језичку од других облика комуникације међу људима;
на крају часа:
 уочава и образлаже посебности језика унутар различитих људских заједница и посебности
језика појединаца;
 повезује теоријска знања са конкретним животним ситуацијама;
 уочи и објасни утицај настанка писма, проналаска штампе и технолошких изума на језичку
комуникацију;
 наведе, објасни и поткрепи примерима и друге функције језика (изражавање и саопштавање,
нагомилавање, сазнајна, естетичка и магијска функција);
 процењује значај језика у разумевању себе и других;
 примени научено у решавању одговарајућих вежби и задатака.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставна средства: Граматика, школске свеске, табла, креда/фломастер
Међупредметне
Комуникација, сарадња, решавање проблема, рад с подацима и информацијама
компетенције:
Социологија, Психологија, Историја, Географија, Биологија, *унутарпредметна корелација (глас,
Међупредметно повезивање:
слог, морфема, реч, реченица, текст)
Кључни појмови: Језик, битна својства језика, комуникација
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
 Упознаје ученика са циљем часа.  Учествују у уводном разговору и размишљају о
Уводни део часа  Побуђује код ученика интересовање улози језика и језичке комуникације у животу
(10 минута) за разматрање значаја језика у човечанства, друштва и појединца.
људском животу.
 Излаже основне теоретске поставке  Прате излагање наставника и других ученика.
о месту језика у људском животу,  Уз наставников подстицај и усмеравање, наводе
битним својствима језика, језику и примере и вреднују и образлажу значај језика и
комуникацији. језичке комуникације у развоју човечанства,
 Истиче и бележи на табли кључне друштвених заједница и појединца
речи, нове појмове и битне ставове.  Запажају и поткрепљујују примерима богатство и
 Подстиче ученике на трагање за развојне потенцијале различитих језика.
примерима из живота, уметности и  Уочавају и објашњавају језик као битан чинилац
Главни део часа књижевности и различитих научних идентитета друштвене заједнице и појединца.
(30 минута) области који илуструју изложене  Поткрепљују примерима став да се проучавањем
теоретске ставове и вредносне језика и особености језичке комуникације долази
судове. до драгоцених сазнања о друштву, појединцу,
 По потреби, усмерава закључке различитим културама, историјским процесима...
ученика одговарајућим примерима и
упућује их на области из којих би
могли одабрати примере.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
Завршни део часа  Упућује ученике на израду питања и  Примењују научено кроз израду питања и
(5 минута) вежби у Граматици. задатака из Граматике.
 Задаје домаћи задатак у вези са  Постављају додатна питања.
обрађеним градивом.
  Најављује да ће се на следећем часу
разматрати предмет основних наука
које се баве језиком и подстиче их да
се присете језичких појава које су
изучавали у основној школи.
 Праћење активности и вредновање одговора ученика
Начини провере
 Урађена вежбања у Граматици
остварености исхода:
 Побуђено интересовање за лингвистичку проблематику и различите аспекте феномена језика
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ОПИС ТОКА ЧАСА

Уводни део часа

У уводном делу часа наставник подстиче ученике да замисле један дан свог живота и да уочавају све тренутке, активности и
ситуације у којима је присутан језик, у различитим облицима. Очекујемо да ће ученици закључити да смо увек окружени
језиком, чак и кад нисмо тога свесни. У даљем разговору, ученици ће указати и на то се човек по много чему разликује од
других живих бића, али да је језик једно од темељних људских обележја, које га најпрецизније одваја од њих.
Главни део часа

Током обраде ове наставне јединице, наставник настоји да, уз његов подстицај и усмеравање, мотивише ученике да наводе
примере којима се теоретски ставови о језику повезују са свакодневним животним ситуацијама, историјом језика,
друштвеним односима, историјом, књижевношћу, зоологијом, развојем информатичко-комуникационе технологије... На
табли бележи кључне речи, нове појмове и битне ставове (планови испољавања језика – општељудски, друштвени,
психолошки; дијахронијски и синхронијски приступ проучавању језика; лингвистика – општа наука о језику; битна својства
језика: хијерархијска устројеност и економичност, продуктивност, измештање у простору и времену / дислокација,
преношење путем културе; комуникација – основна функција језика, остале функције: експресивна – изражавање и
саопштавање, сазнајна, акумулативна/нагомилавање, естетичка, магијска).
Наставник објашњава ученицима да језик обележава човека на сва три плана постојања: општем, посебном и
појединачном. Зато је језик биолошка, друштвена и психолошка појава. Подстичемо ученике да језик одреде и опишу са
сва три становишта, а затим и дефинишемо језик обухватајући све видове његовог испољавања: језик је систем знакова
који човеку омогућава развијен друштвени и духовни живот, а остварује се у комуникацији међу људима.
Наука о језику – лингвистика – бави се свим овим видовима језика. Њен задатак је да темељно објасни структуру људског
језика. (Наставник може напоменути да је сложеност феномена језика условила издвајање низа лингвистичких дисциплина,
као што су социолингвистика, психолингвистика, примењена лингвистика, упоредна лингвистика, дијахронијска и
синхронијска лингвистика и сл., те укратко одредити области њихових истраживања).
Наставник затим наводи и објашњава битна својства језика: хијерархијску устројеност и економичност, продуктивност,
измештање у простору и времену / дислокацију, преношење путем културе) и наводи свакодневне ситуације у којима се та
својства показују. Важно је мотивисати ученике да и они својим примерима и запажањима поткрепљују битна својства језика
и укажу на то у животињској комуникацији тих својстава нема. Ученици ће свакако запазити да људи комуницирају и на
друге начине (мимика, гестови, димни сигнали, светлосни сигнали, заставице и сл.), али и да је језик надређен тим начинима
споразумевања и остаје јединствено и неопходно својство људског бића.
Ученици ће одредити комуникативну функцију – споразумевање – као најважнију функцију језика, а из које произилази
експресивна функција (изражавање и саопштавање). Уз то ћемо, у разговору са ученицима, размотрити и сазнајну,
акумулативну (нагомилавање), естетичку и магијску функцију. Естетичку функцију повезујемо са знањем о књижевности као
уметности речи, а магијску са обредним песмама, неким кратким фолклорним формама (благослови, клетве, бајалице), митом
о Орфеју.
Подстичемо ученике да размотре тачност и прихватљивост тврдње да су неки језици примитивни, а неки развијени.
Усмеравамо их ка закључку да сваки језик савршено одговара потребама друштвене заједнице која га користи и да поседује
 неограничене развојне потенцијале. Затим их упућујемо на графикон на стр. 7 у Граматици и утврђујемо чиниоце који
условљавају распрострањеност одређених језика.
На крају ћемо посебно издвојити функцију нагомилавања, повезану и са развојем системâ за чување, обраду и пренос
информација изван свог мозга, који нам омогућавају да комуницирамо и са онима који су од нас удаљени. Као примере
развоја ових система навешћемо писмо, проналазак штампе, а у новије време телефон, телеграф, телевизију, магнетофон,
дигитализацију и информатичку технологију.

Завршни део часа

Приступамо изради Вежбања из Граматике (стр. 13–14, питања и задаци бр. 1–14) да бисмо проверили оствареност исхода.
Уколико се израда питања и задатака не заврши на часу, ученицима то остаје као домаћи задатак. Упућујемо их да прочитају
текстове у рубрици Занимљивости, ураде Питања са маргине и размисле зашто је текст Дејвида Кристала на стр. 10
илустрован Бројгеловом сликом Градња Вавилонске куле.
Најављујемо да нам је Граматика потребна и за наредни час, на којем ћемо говорити о основним наукама које се баве
језиком.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ОПШТА СВОЈСТВА ЈЕЗИКА

Место језика у људском животу

– планови испољавања језика – општељудски, друштвени, психолошки
– дијахронијски и синхронијски приступ проучавању језика
– лингвистика – општа наука о језику
Битна својства језика:
1) хијерархијска устројеност и економичност
2) продуктивност
3) измештање у простору и времену / дислокација
4) преношење путем културе
Језик и комуникација
– комуникација – основна функција језика,
– остале функције: експресивна – изражавање и саопштавање, сазнајна, акумулативна / нагомилавање, естетичка, магијска