Dnevne Pripreme 121-144

Припрема за час
Час број: 121

Школа и разред
Наставник
Датум одржавања
Наставна област Језичка култура (усмено изражавање)
Наставна јединица Културна историја Срба
Врста (тип) часа Утврђивање градива
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текстовна, метода запажања и
показивања
Наставна средства Читанка Уметност речи, стр. 147, Културна историја Срба,
свеске ученика
Циљ часа Образовни циљеви: Мотивисати ученике за читање текста
„Задужбине наших предака” како би сазнали нешто више о
културној прошлости Срба.
Васпитни циљеви: Развијати љубав према културној
историји нашег народа и истицати важност да се она чува.
Функционални циљеви: Развијати менталне и рецепцијске
способности ученика. Богатити речник ученика и подстицати
их на аргументовано излагање мисли и ставова.
Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
 самостално изражава своје утиске и мисли;
 аргументовано образлаже запажања.
Међупредметне Комуникативна компетенција, компетенција за сарадњу,
компетенције естетичка компетенција, дигитална компетенција,
компетенција за решавање проблема
Кључни појмови Културна историја Срба, задужбине, уметност, прошлост
Корелација Историја, Ликовна култура, Верска настава
Активности Осмишљава и организује рад, започиње и води разговор,
наставника чита, слуша, мотивише ученике, прати и процењује њихов
рад.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, чита, пише, решава
задатке.
Литература за 1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и
наставнике књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 2006.
2. Миодраг Павловић, Припремање наставника и ученика за
тумачење књижевних дела, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2008.
Литература за ученике 1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност
речи, Читанка за шести разред основне школе, Нови Логос,
2. Јован Деретић, Културна историја Срба, Београд, 2017.
Производи дечјег рада Презентација
Могући ток часа

Уводни део часа (5 минута)
У уводном делу часа наставник започиње разговор о задужбинама које су подизали

владари у прошлости, надовезујући се на обрађене песме (народна песма Свети Саво и
Грачаница Десанке Максимовић), најављује наставну јединицу, бележи је на табли и
остварује повољну радну атмосферу за читање, слушање и тумачење текста Задужбине
наших предака у читанци Уметност речи на стр. 147.
Главни део часа (35 минута)
Након читања текста Задужбине наших предака наставник подстиче разговор

следећим питањима:
Опишите како изгледају задужбине Студеница, Милешева, Хиландар, Сопоћани,

Градац, Грачаница, Раваница, Високи Дечани, Љубостиња, Манасија. Испричајте шта
знате о њиховом настанку и владарима који су их подигли. Какав значај имају задужбине
у културној историји нашег народа? Шта су представљале задужбине владарима који су
их подизали? Које задужбине сте посетили? Испричајте шта сте тада сазнали о њима.
Ученици износе своје утиске и доживљаје, посебно издвајајући сазнања о значају

задужбина у културној историји Срба. Ученици излажу о сваком од поменутих манастира
служећи се фотографијама и текстом који их прати.
Завршни део часа (5 минута)
Посебно истичу најважније закључке до којих се дошло током разговора на часу и

систематизују знање стечено на часу.
Изглед табле
Културна историја Срба
Начин праћења ученичких постигнућа

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Евалуација часа
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна област Књижевност
Наставна јединица Миодраг Станисављевић, И ми трку за коња имамо
Врста (тип) часа Обрада градива
Облици рада Фронтални
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текст метода
Наставна средства Читанка Уметност речи, стр. 185–195, ученичка свеска
Циљ часа Оспособљавање ученика за уочавање веза међу књижевним
родовима и врстама и за анализу драмског дела
 повеже књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима са новим делима која чита;
 чита са разумевањем; парафразира прочитано и
описује свој доживљај различитих врста књижевних дела;
 одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
 прави разлику између дела лирског, епског и драмског
карактера;
 разликује заплет и расплет као етапе драмске радње;
 анализира узрочно-последичне односе у тексту и
вреднује истакнуте идеје које текст нуди;
 анализира поступке ликова у књижевноуметничком
делу, служећи се аргументима из текста;
 уочи хумор у књижевном делу;
 преприча књижевно дело уз кратко образложење;
 разуме основно значење књижевног текста;
 изражајно чита обрађене књижевне текстове.
Међупредметне Комуникација, естетичка компетенција, решавање проблема,
компетенције сарадња, компетенција за учење
Кључни појмови Драмски текст, хумор, језичке игре
Корелација Језик, језичка култура, књижевност (народна књижевност)
рад. Примењује методичке радње које доводе до пуне
мисаоне активности ученика. Води разговор на часу и чини
га у образовном смислу плодотворним. Евалуира рад
ученика. Објективно сагледава остварене циљеве и исходе
часа.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, пише. Одговара на
задатке и радне налоге које му упућује наставник.
Стваралачки учествује у наставном процесу. Сарађује са
другим ученицима у одељењу и развија културу дијалога.
Уважава сугестије и радне налоге наставника. Изражава
своје мишљење и утиске.
2. Драгана Мршевић Радовић, Место фразеологије у
настави српског језика, Прилози језичком и књижевном
образовању, Зборник 2, Друштво за српски језик и
књижевност Србије, Београд 2010.
3. Тања Миленковић, Идиоми у српском језику, Атеље 63,
Алексинац, 2006.
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Слађана
Савовић, Драгана Ћећез Иљукић, Јелена Срдић, Радна свеска
6 уз уџбенички комплет српског језика и књижевности за
шести разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2019.
3. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних
термина за основну школу, Нови Логос, Београд, 2010.
Производи дечјег рада
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

С обзиром на дужину одломка, ученици су добили задатак да дело прочитају код куће, као
и истраживачке задатке који ће им помоћи при анализи дела на часу. У уводном делу часа
ученици исказују утиске о прочитаном делу, као и о томе шта им је било необично. Може
се очекивати да ће уочити да је необичан већ сам наслов, а и да ће им нарочито чудан бити
језик овог драмског текста.
Наставник упознаје ученике са основним биографским подацима аутора. Миодраг

Станисављевић (1941‒2005) био је песник, драмски писац, писац за децу, драматург,
комичар.
Следи кратко подсећање на основне елементе драмског текста: реплике, дидаскалије,

монолог, дијалог, драмски сукоб, драмска радња, ликови, појаве.
Дигитални Звучни запис: И ми трку за коња имамо

Штампани Звучни запис: И ми трку за коња имамо

На коју књижевну врсту вас подсећа овај драмски текст? На шта, међутим, упућује већ
на почетку сам назив дела, измењен редослед речи познате народне изреке?
Ученици ће вероватно уочити сличност овог драмског текста са бајком. У делу има
елемената фантастике као једног од основних обележја бајке, али и сличности у фабули и
структури: главни јунак креће у свет да би нешто пронашао, успут среће помагаче и оне
који га ометају, оглуши се о упозорење и учини нешто што није требало, па мора да
испуни још неке задатке.
Међутим, већ сам наслов овог драмског текста упућује на измене у односу на бајку, које
се пре свега огледају у веома присутном хумору и играма речима.
Како упознајемо главног јунака овог драмског текста? Зашто он доноси одлуку да крене у
свет? Шта он тражи од свог оца на растанку? Шта би се очекивало да добије, а шта
отац каже за то што му дарује?
Главног јунака Марка упознајемо у разговору са оцем, који често прича сам са собом јер
га мучи што им винова лоза више не рађа. Након очеве приче о краљу једне оближње
земље, коме лоза увек добро рађа, Марко одлучује да оде тамо и да тражи од њега трс (тј.
чокот, винову лозу), који краљ никоме не даје. Марко тражи од оца на растанку неку
чаробну ствар која би му била од користи у решавању овог тешког задатка. Очекује да
добије кутијицу или чудотворан прстен, фантастичну помоћ као јунаци бајки. Отац му
даје чаробан лук, али његова опаска упућује на то да се замислимо колико је чаробан: „С
њиме можеш погодити циљ који год пожелиш – ако си вешт!”
На кога Марко наилази на раскршћу где дува северац и ковитла се прашина? Какву би
улогу у бајкама имала ова јунакиња? Како, међутим, изгледа овај сусрет у
Станисављевићевој драми?Из чега проистиче хумор у овом сусрету?
На раскршћу Марко наилази на Шумску Мајку. У бајкама, она би имала задатак да упути
јунака којим путем треба да крене, Међутим, у овој драми она је крајње непрецизна у тим
својим упутствима, текст који чита из Књиге Раскршћа је збуњујући, тешко је пратити
смисао. Хумор проистиче управо из бујице речи коју она изговара и њеног питања да ли је
запамтио куда треба да иде.
Кога затим Марко среће? Због чега ће овај јунак бити важан у даљем току драмске
радње? Шта је необично у његовом имену? Уочите сличност са бајком и кад је у питању
овај књижевни лик.
Као што у бајкама јунаци често наилазе на неку животињу у невољи и помажу јој (па
касније, кад им је потребна, она њима притиче у помоћ), и Марко сусреће вука ухваћеног
у замку. Пошто га избави, он од њега добија као знак захвалности обећање да ће му
помоћи кад буде требало. Дарује му длаку из свог репа, помоћу које ће га дозвати. Вук
има необично име – Вук Прометало (од глагола прометати се, тј. претварати се у нешто
друго).
До чега доводи Марков сусрет са Осењом? Ко је он? Како изгледа? Ко ће Марку помоћи у
тешкој ситуацији у којој се нашао?
Осења је митско биће које осењује путнике и наводи их да скрену с пута и залутају. Осења
има црвену купасту капу невидимку. Марко зна за ово биће, али га послуша којим путем
да крене и после Осењиног бајања залута у недођин. У овој тешкој ситуацији Марко се
сети Вука који му каже да је то био Осења и да је погрешио што је причао с њим. Вук му
помогне да се врати на прави пут и каже да зна где се налази земља у којој расте трс који
увек рађа.
Какве савете Вук даје Марку на путу до Даљграда? Шта Марко узима, упркос вуковим
упозорењима? Шта то говори о њему? До каквих последица је могао да доведе тај
Марков поступак? Како Марко успе да избегне смрт?
Вук даје Марку корисне савете како да спречи опасне хртове да лају, открива му да је
пољар пијан и да због тога не треба да га се плаши, али и саветује да не дира ништа друго
осим трса, да не буде лаком, јер ће се свашта издешавати и он неће моћи да побегне.
Марко се, као и поједини јунаци бајке, оглуши о савете свог помагача и полакоми на
виноградарске маказе са позлаћеним рукохватом. Кад их узме, бива онако како је Вук
рекао, пољар се пробуди и одведе га до краља. Марко успева да избегне смрт тако што ће
покушати да доведе краљу коња о ком одавно машта – Авгара из Тман-планине.
Много тога је необично и несвакидашње у језику овог драмског текста. Како гласи изрека
која је измењена у наслову овог дела? Које је њено значење? Размислите о именима
појединих јунака и назива места која се помињу у драми. Које сте кратке фолклорне
форме уочили у тексту?
Језик овог драмског дела је веома необичан. Спајају се архаизми (застареле речи које се
више толико не користе у говору) са жаргоном, мења се редослед речи у устаљеним
изразима, тј. идиомима (у самом наслову дела), због сталног присуства риме и имена
појединих ликова се прилагођавају другим речима (трс – краљ Хрс). Значење имена Осења
у вези је са оним шта то митско биће ради. Град у који се Марко запутио назива се Даљ
или Даљград зато што је далеко. Име коња за којим жуди краљ Хрс је Авгар, што је
заправо анаграм од Гарав. У тексту су присутне кратке фолклорне форме, попут брзалица
(црн јарац црн трн), басми, бајања. Присутни су идиоми, не само у наслову дела; на
пример: ни за лек – нимало, николико; отићи у тандарију – пропасти, отићи бестрага;
хватати маглу – бежати. Устаљени израз, тј. изрека која је у наслову, у неизмењеном
облику гласи: и ми коња за трку имамо – нисмо ми гори од вас, неправедно сте нас
потценили.
Подсећање на драмски текст Љубише Ђокића Биберче, који су ученици обрађивали у

петом разреду, а који се такође повезује са народном бајком.
Ученицима се може навести још идиома који у свом саставу имају реч коњ, а они треба да
погоде њихово значење: бити на коњу – осећати се сигурно, победити, ослободити се
тешкоћа; пасти с коња на магарца – (с)пасти с бољега на горе; поклоњеноме коњу се не
гледа у зубе – поклону се не приговара; тројански коњ – подвала, превара.
Домаћи задатак: Ученици треба да се припреме за драмско извођење комада, што

подразумева и осмишљавање сценографије, сценских покрета, костима.
Дигитални Интерактивни задаци

Штампани Додатни материјали
Ученици решавају интерактивне задатке у дигиталној читанци.

Наставни лист је дат у прилогу припреме.
Миодраг Станисављевић
И ми трку за коња имамо
Књижевни род: драма
Књижевна врста: комедија
сличност са бајком
хумор
језичке игре

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
1. Које одлике драме препознајеш у наведеном одломку?
КРАЉ ХРС (мало мекше): Велиш тако говори. И ја говорим: „Е да ми је, е да ми

је... Е да ми је виловити коњ Авгар из Тман-планине” и жеља ме мало мине...
МАРКО: А какав је то коњ?
КРАЉ ХРС: Једном ме је у Тман-планину одвео ловачки жар и видим, на пропланку
пасе – вилени коњ Авгар.
Гледао сам га, ко омађијан... онда он зарза и поскочи... И од тог дана ко да су
ми за њим отишле очи...
МАРКО: Зар се никако не може уврежити и ухватити коњ Авгар?
КРАЉ ХРС: Пођи и ухвати га! Можда си срећне руке! Ево наше краљевске одлуке:
Кад овде буде виловити ат добићеш зауврат трс који толико желиш!
Ако у одломку постоји наведена одлика драме, у табели означи ДА, а ако не постоји,
означи НЕ.
а) подела на лица ДА НЕ
б) монолог ДА НЕ
в) дијалог ДА НЕ
г) дидаскалије ДА НЕ
2. Одреди ком књижевном роду припада дело из којег је преузет следећи одломак.
Понуђени одговори: лирика, епика, драма.
ПОЉАР ЈЕ СКОЧИО БУНОВНО И ЗГРАБИО МАРКА...

ПОЉАР: Ту си, лопове, крадеш краљевске чокоте!
ПОЉАР ЈЕ ДОВЕО МАРКА ПРЕД КРАЉА ХРСА...
ПОЉАР: Ваше Величанство, у нашој башчи нађен је овај дивча!
КРАЉ ХРС: Дивча, шта си радио у башчи?
МАРКО: (Ћути постиђен.)
ПОЉАР: Дивча не копча. Или се прави глувча.
КРАЉ ХРС: Реци, лоповски гаду, шта си тражио у нашем саду?
МАРКО: Хтео сам, краљу Хрс, да узмем ваш трс... Само један бус.
_____________________________
3. Прочитај одломак и подвуци дидаскалију (ремарку) у наведеном тексту.
МАРКО ЈЕ СРЕО НЕКО СТВОРЕЊЕ СА ЦРВЕНОМ КУПАСТОМ КАПОМ...

ТО ЈЕ БИО ОСЕЊА.
ОСЕЊА: Добро вече.
МАРКО: (Ћути.)
ОСЕЊА (за се): Хајде, голубе, гукни макар аз-буки!
... Ја назвах добарвече, ал’ ти ништа не рече. Што ме разгледаш?
МАРКО: Гледам да ли си човек или див(љ)ина?
ОСЕЊА: Путник намерник као и ти. А што питаш?
МАРКО: Помислих да си прикојаса. Најбоља је заштита од свих
прикојаса – не дати од себе гласа. Ако проговориш – нема ти спаса...
ОСЕЊА: То је тачно! Нису опаке само прикојасе и омаје него и
Осење.
МАРКО: Осење, они што осењују путнике намернике и наводе их
да скрајну с пута и залутају?
ОСЕЊА: Баш ти. (Пева).
4. Дидаскалије су:
а) упутства глумцима и редитељу како да реализују драмски текст на сцени;

б) упутства читаоцима како би се лакше уживели у драмски текст;
в) коментар за публику;
г) подсетник писца.
Подвуци два тачна одговора.
РЕШЕЊА: 1. а) ДА, б) НЕ, в) ДА, г) ДА. 2. драма. 3. МАРКО ЈЕ СРЕО НЕКО

СТВОРЕЊЕ СА ЦРВЕНОМ КУПАСТОМ КАПОМ...
ТО ЈЕ БИО ОСЕЊА.
МАРКО: (ћути).
ОСЕЊА (за се): Хајде, голубе, гукни макар аз-буки!
ОСЕЊА: Баш ти. (Пева.)
4. а), б).
Наставник
Наставна јединица И ми трку за коња имамо, Миодраг Станисављевић
(драмско извођење)
Облици рада Групни
Наставне методе Текст метода
Наставна средства Читанка Уметност речи, стр. 185–195, реквизити за
извођење представе
Циљ часа Оспособљавање ученика за драмско извођење и учествовање
у групном раду.
карактера;
делу, служећи се аргументима из текста;
 драматизује одломак одабраног књижевноуметничког
текста;
компетенције сарадња, компетенција за учење
Кључни појмови Драмски текст, глума, сценографија, режија
Корелација Језик, језичка култура, књижевност
Активности Посматра, слуша, мотивише ученике, прати и процењује
наставника њихов рад. Евалуира рад ученика. Објективно сагледава
остварене циљеве и исходе часа.
Активности ученика Слуша и посматра, учествује у драмском извођењу. Одговара
на задатке и радне налоге које му упућује наставник.
Стваралачки учествује у наставном процесу. Сарађује са
другим ученицима у одељењу и развија културу дијалога.
Уважава сугестије и радне налоге наставника. Изражава
своје мишљење и утиске. Изражајно и интерпретативно
казује текст.
речи, Читанка за шести разред основне школе, Нови
Логос, Београд, 2019.
Производи дечјег рада Драмско извођење, сценографија, костими

Подсећање на основне елементе драмског текста. Подсећање на то ко све учествује у

стварању представе. Разговор са ученицима о томе ко је какву улогу имао у процесу
стварања (ко је преузео улогу режисера, ко се побринуо о костимима, ко о сценографији,
ко о кретању на сцени, да ли су имали преоблема при припремању драмског извођења
одломка).
Драмско извођење одломка. Група ученика која је припремила драмско извођење одломка
изводи свој програм, а остали ученици и наставник пажљиво прате њихово извођење.
Уколико се више група припремило за извођење одломка, после сваког извођења може се
дати коментар како су се ученици припремили.
При извођењу одломка, ученици треба да воде рачуна о: изговору, јачини гласа, кретању
на сцени, да што мање окрећу леђа публици, да се што је могуће више уживе у ликове које
играју. Нарочито се цени труд који су ученици уложили у осмишљавање костима,
сценографије и реквизита који су потребни.
Разговор између ученика и наставника о томе како су се осећали при извођењу одломка,
колико су задовољни извођењем, које им се извођење највише допало (ако је више група
припремило драмско извођење одломка).
И ми трку за коња имамо, Миодраг Станисављевић

(драмско извођење)

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна област
Наставна јединица Ко чита, тај зна. Креативни задаци
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару, групни рада
Наставне методе Дијалошка метода, текстовна метода, монолошка метода
Наставна средства Наставни лист, дигитални саржаји у читанци Уметност
речи, Радна свеска, стр. 86–94
Циљеви часа Образовни циљеви: Систематизовање знања из
књижевности самосталном ученичком активношћу.
Обнављање оних програмских садржаја који захтевају
изучавање, разумевање и памћење. Провера степена
разумевања књижевнотеоријских појмова.
Васпитни циљеви: Навикавати ученике на тимски рад.
Функционални циљеви: Примена стечених знања у
другачијим видовима наставе. Oспособљавање ученика да
језички уобличе своја знања и да их саопште другима и да
успешно обављају мисаоне радње док решавају задатке.
Развијање моћи за запажање и упоређивање, за закључивање
и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и
синтезу, за увиђање битних детаља и узрочно-последичних
веза.
Исходи На крају часа ученици ће бити у стању да:
 читају са разумевањем, на основу жанровских
особености одреде род књижевног дела и књижевну врсту
(родољубива, социјална, описна песма, дитирамб, елегија,
бајка, приповетка, роман, новела, комедија);
 разликују стилске фигуре (епитет, поређење,
ономатопеја, персонификација, контраст, хипербола) и
умеју да одреде њихову функцију;
 анализирају елементе композиције књижевног дела
(строфа – катрен, терцет, дистих, стих – десетерац, осмерац,
шестерац, дванаестерац, једанаестерац);
 разликују појам лирског субјекта у односу на
песника;
 тумаче облике казивања у делу (дијалог, монолог,
приповедање у првом и трећем лицу, описивање – портрет
и пејзаж).
Међупредметне Компетенција за учење, решавање проблема, естетичка
компетенције компетенција, дигитална компетенција, комуникативна
компетенција.
Кључни појмови Књижевни родови и врсте, стилске фигуре, композиција,
форме приповедања
Корелација Језичка култура
Активности Наставник планира, функционално осмишљава и организује
наставника рад на часу. Евалуира рад сваког ученика понаособ.
Активности ученика Ученик решава задатке и пише.
Београд,1992.
3. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних термина за
основну школу, Нови Логос, Београд, 2010.

Наставник уписује час у дневник, а затим најављује наставну јединицу.

Наставник ученицима даје задатак да у читанци Уметност речи ураде задатке на
странама 75, 119, 154 и 155.
Ученици потом решавају интерактивне задатке у дигиталном издању читанке
Уметност речи. Наставни лист дат је у прилогу припреме.
У настави, посебно у основној школи, често се примењују креативне игре

(креативне слагалице) као посебни облици рада подстакнути текстом, који омогућују
ученицима да на занимљив и систематичан начин обнове књижевнотеоријско знање и
познавање књижевног стваралаштва. Наставник дели креативне слагалице за пети и шести
разред из Малог речника књижевних термина, које су примерене узрасту ученика.
Ученици одговарају на питања и склапају портрете знаменитих аутора чија су дела
обрађивали. Инвентивно повезујући градиво наставник систематизује књижевнотеоријско
знање у облику креативне игре. Креативне слагалице олакшавају учење и чине га
активним. Оне се могу слагати у групама које чине четири ученика.
Као подстицај за рад, наставник даје ученицима упутство за рад:

Одговарајући на постављена питања и захтеве извлачите картице на којима се
налазе одговори. Ако тачно одговорите на свих дванаест питања, моћи ћете да склопите
слагалицу. Група која прва склопи слагалицу је победник. Пласман осталих група одређује
се на основу тачности и брзине решених задатака.
Наставник даје ученицима да реше задатке у Радној свесци на стр. 86‒94.

Наставник проверава тачност урађеног.
Ученици решавају наставни лист.
Домаћи задатак: Довршити задатке које ученици нису стигли да ураде за домаћи.
Штампани Додатни материјал
Ко чита, тај зна. Креативни задаци
РЕШЕЊА: 1. а) контраст, поређење и епитет; б) епитет и ономатопеја; в) хипербола и

епитет; г) епитет и хипербола; д) епитет и ономатопеја; ђ) поређење, епитет.
2. а) дистих; б) катрен. 3. а) Цар Лазар и царица Милица, б) Комади од различнијех
косовскијех пјесама, в) Смрт Мајке Југовића, г) Косовка Дјевојка. 4. б) У Крушевцу. 5. а)
персонификација, б) ономатопеја, в) стални епитет, г) епитет и поређење. 6. а) Јерина, б)
Орловић Павле, в) Косовка Девојка, г) љуба Дамјанова. 6. достојанственост, брижност,
племенитост, пожртвованост. 7. б), в), г). 8. Наведени одломак припада ауторској
књижевности.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
1. Подвуци стилске фигуре које откриваш у наведеним примерима:
а) „Неће бити блиједа и мршава, него пуна и румена; нити ће бити овако тужна и сјетна,
него весела, те ће се с њиме, као и прије, шалити, носити га у наручју и пјевати му ону
његову омиљену пјесму.”
(Светозар Ћоровић, Богојављенска ноћ)
Понуђени одговори: персонификација, епитет, поређење, ономатопеја, контраст.
б) „Свуда где је ужарено угљевље пало, снег је пиштао, и сваки час би понеки вук у
повлачењу дивље поскочио, заскичао и зарежао, дајући тиме знак да је нагазио на зажарен
комад угљена.”
(Џек Лондон, Бели Очњак)
в) „Кад то виђе Тодоре везире,

он извади од злата прстење
са бисером и драгим камењем:
разасја се соба од камења,
така му се учини ђевојка,
да је љепша од бијеле виле.”
(Народна песма Женидба Душанова)
Понуђени одговори: персонификација, епитет, поређење, хипербола, контраст.
г) „Било је хладно од ветра и кише, али се мени чинило да је највећа хладноћа силазила са
непознатих зидова и затворених прозора који су ћутали.”
(Стеван Раичковић, Селидба)
Понуђени одговори: хипербола, епитет, поређење, ономатопеја, контраст.
д) „Више се није под нашим степеништем чуло слатко шушкање сламе.”
(Стеван Раичковић, Туга)
персонификација, епитет, поређење, ономатопеја, контраст
ђ) „Једна бочна страна нашег дворишта била је ограђена уском, али високом травом
шибља које је преко зиме било сиво, голо и шупљикаво, посуто у врху снегом, као белом
капом.”
(Стеван Раичковић, Велико двориште)
2. Препознај врсте строфа у наведеним примерима и заокружи њихов назив.

а) Све у мртвом сану мрка поноћ нађе;
Све је изумрло. Сад месец изађе...
Понуђени одговори: терцет, катрен, дистих
б) Векови су прохујали од чудесне оне ноћи –

Векови су прохујали и многи ће јоште проћи –
Ал’ то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.
Понуђени одговори: терцет, дистих, катрен.
3. Повежи линијом ликове са називима песама у којима се јављају.
а) слуга Милутин Смрт Мајке Југовића
б) Милош Обилић Косовка Дјевојка
в) љуба Дамјанова Комади од различнијех косовскијех пјесама
г) Орловић Павле Цар Лазар и царица Милица
4. Где је била престоница кнеза Лазара?
а) У Смедереву. б) У Крушевцу. в) У Београду.
5. Запази стилске фигуре у наведеним примерима и напиши њихове називе на линијама.
а) Немо поток бежи – ко зна куда тежи.

_____________________________
б) Само верат хуји... То су уздисаји!

____________________________
в) Бог јој дао очи соколове

и бијела крила лабудова.
___________________
г) Отвор’те ми, часни оци, манастирска тешка врата,

И примите царског сина кô најмлађег свога брата...
_________________________ и _________________________
6. Препознај ликове који изговарају следеће реплике у наведеним одломцима. Понуђени

одговори: Орловић Павле, Јерина, Косовка Девојка, љуба Дамјанова.
а) – А чему нам служи народ, будало једна. Ја ћу га натерати да ради ако треба и десет
година, и то џабе, буди сигуран. И то неће бити мали дворац који није ни за шта. Хоћу да
саградим такву тврђаву о коју ће сваки нападач да поломи зубе.
То је ___________________________.
б) Сестро драга, Косовко Девојко!

Видиш, душо, она копља бојна
понајвиша, а и понајгушћа,
онде ј’ пала крвца од јунака
та доброме коњу до стремена,
до стремена и до узенђије,
а јунаку до свилена паса,
онде су ти сва три погинула!
Већ ти иди двору бијеломе,
не крвави скута ни рукава.
То је изговорио ______________________________.
в) Драги брато, делијо незнана,

ја од рода никога не тражим:
нити брата, нити братучеда,
ни по греку стара родитеља.
То је изговорила ________________.
г) Свекрвице, мајко Дамјанова!

Ово ј’ рука нашега Дамјана,
јера бурму ја познајем, мајко,
бурма са мном на вјенчању била.
То је изрекла _________________.
6. Подвуци особине које су својствене царици Милици и Косовки Девојци.
Понуђени одговори: достојанственост, лаковерност, окрутност, брижност, племенитост,

себичлук, пожртвованост.
7. Подвуци три тачна одговора.
Одлике ауторске лирике су:
а) приповедање о јунацима и догађајима;

б) субјективност;
в) сажетост форме;
г) зна се ко је аутор;
д) преноси се усменим путем;
ђ) не зна се ко је аутор;
е) објективност.
8. Прочитај одломaк из књижевног дела. На основу карактеристичних стилских одлика

одреди да ли одломак припада народној или ауторској књижевности.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,

И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор’те ми, часни оци, манастирска тешка врата,
И примите царског сина ко најмлађег свога брата...
Наведени одломак припада _____________________________ књижевности.

РЕШЕЊА: 1. а) контраст, поређење и епитет; б) епитет и ономатопеја; в) хипербола и
епитет; г) епитет и хипербола; д) епитет и ономатопеја; ђ) поређење, епитет.
2. а) дистих; б) катрен. 3. а) Цар Лазар и царица Милица, б) Комади од различнијех
косовскијех пјесама, в) Смрт Мајке Југовића, г) Косовка Дјевојка. 4. б) У Крушевцу. 5. а)
персонификација, б) ономатопеја, в) стални епитет, г) епитет и поређење. 6. а) Јерина, б)
Орловић Павле, в) Косовка Девојка, г) љуба Дамјанова. 6. достојанственост, брижност,
племенитост, пожртвованост. 7. б), в), г). 8. Наведени одломак припада ауторској
књижевности.
Наставник
Наставна јединица Ово је најстрашнији дан у мом животу, Јасминка
Петровић
Облици рада Индивидуални, фронтални
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текст метода, метода запажања и
Наставна средства Роман Ово је најстрашнији дан у мом животу, читанка
Уметност речи, стр. 67–71, табла, креда, ученичка свеска
Циљеви часа Образовни циљеви: упознати ученике са животом и делом
Јасминке Петровић; препознати и проучити тематске целине,
мотиве, композицију дела, облик казивања.
Васпитни циљеви: навикавати ученике на тимски рад.
Функционални циљеви: код ученика примењивати стечена
знања у даљем раду, подстицати читалачку радозналост и
маштовитост; побуђивати критички и истраживачки дух
ученика; развијати код ученика способности за запажање и
упоређивање, закључивање и доказивање, анализу и синтезу.
 чита са разумевањем; парафразира прочитано и описује
свој доживљај различитих врста књижевних дела;
карактера;
 разликује ауторску приповетку од романа;
 уочава основне елементе структуре књижевноуметничког
дела: тема, мотив; радња, време и место радње;
 разликује појам приповедача у односу на писца;
 разликује облике казивања;
 анализира узрочно-последичне односе у тексту и вреднује
истакнуте идеје које текст нуди;
 анализира поступке ликова у књижевноуметничком делу,
служећи се аргументима из текста;
 преприча књижевно дело уз кратко образложење.
Међупредметне Комуникација, естетичка компетенција, дигитална
компетенције компетенција, решавање проблема, сарадња, компетенција за
учење, рад са подацима и информацијама, одговоран однос
према здрављу, одговорно учешће у демократском друштву
Кључни појмови Роман, хумор, књижевни лик
Корелација Језик, језичка култура
часа.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, црта, пише, решава
задатке. Одговара на задатке и радне налоге које му упућује
наставник. Стваралачки учествује у наставном процесу.
Сарађује са другим ученицима у одељењу и развија културу
дијалога. Уважава сугестије и радне налоге наставника.
Изражава своје мишљење и утиске.
2. Јасминка Петовић, Ово је најстрашнији дан у мом
животу, Креативни центар, Београд

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Ученик који је имао задатак
да одељење упозна са животом и радом писца излаже своја сазнања.
Јасминка Петровић (1960), студирала је шпански језик и књижевност. Бавила се

новинарством и писала за многе часописе. Била је уредник дечје емисије на радију.
Добитник је неколико награда.
Разговор о утисцима.
Какве утиске је дело оставило на вас? Шта вам се посебно допало?
Истакните реченице које су вам биле веома занимљиве.
Упознати ученике са основним одликама романа као књижевне врсте.

Тема романа: доживљаји тинејџера Страхиње.
Место и време радње: Београд, савремено доба.
Ко је приповедач у роману? Ко је писац романа? Објасните разлику.
Приповедач романа је главни јунак Страхиња, а писац је Јасминка Петровић. Такво

приповедање називамо приповедање у првом лицу.
Издвојте реченице које ће бити пример за приповедање у првом лицу.
Колико је Страхиња објективан у приповедању? Запазите како сагледава ситуације у

којима се налази? Којом реченицом почиње свака глава овог романа? Објасните да ли је
то баш тако? Шта се постиже нескладом између поступака и речи ?
Хумор – приказивање људи, њихових мана и поступака с циљем да се изазове смех.

Настаје из неочекиваног несклада између поступака ликова, њихових речи и понашања.
Ученици износе епизоде из романа које су им се највише допале користећи белешке које
су сачинили читајући роман.
Фабула романа
1. Од љубави до мржње
Ово је најстрашнији дан у мом животу!
У првој глави упознајемо главног јунака Страхињу и сазнајемо појединости о његовој

породици. Роман почиње на часу српског језика. Главни јунак Страхиња пише писмени
задатак. Нема инспирацију, поклопац од налив пера му пада на под, сви гледају у њега,
слива му се мастило низ прсте. Непријатна ситуација постаје још непријатнија када му
прилази професорка српског језика у коју је фатално заљубљен. Тема му је неприхватљива
јер би требало да пише о својој породици. Страхиња је врло критичан према својим
родитељима и сестри. Тата Бранко је остао без посла. Пустио је косу и браду и личи на
чудо. Покушава да напише роман и користи заједнички компјутер, па Страхиња не може
да игра игрице. Прети им да чим заврши роман, одлази у манастир, па ће свима бити
лакше. Први пут када је то чуо, Страхиња се веома потресао и целу ноћ није спавао, а сада
га то излуђује.
Сестру Јелену доживљава као чудака јер је не може ништа изнервирати, успешан је ђак.
Осим петица, Јелена има и дечка Томислава, који много нервира Страхињу. Толико се
одомаћио у нашој кући да већ има и своју чашу. Дилеје су, по његовом мишљењу, јер иду
у математичку гимназију и желе да студирају нуклеарну физику. Мама само иде по кући и
плаче. Раније је држала часове есперанта.
И шта ја после свега тога треба да пишем о мами, тати и Јелени?! (...) Не могу очима да
их видим. (...) Понекад помислим да су ме заменили у породилишту. Шта ја имам
заједничко са својом породицом?! Телевизор и ништа више.
2. Земљо, отвори се
Страхиња је написао најбољи рад у целом одељењу. Мора пред свима да чита. Мучи га
трема. Другови из одељења Мирко, Павле, Ристићка и Софија тврде да није истинито
описао своју породицу. Страхиња је покушао да буде духовит. Његову шалу нико није
разумео.
Моја породица гори на ломачи, на челу са мном. Остаћу нежења! Наставница се никада
неће удати за мене. Али никад! (...) Наочиглед читавог разреда претварам се у пепео, а
врло брзо и у ништавни прах.
3. И од горег има горе

Страхиња је на разговору код школског психолога. Ћути. Не жели да прича.
Ови психолози су стварно чудо! Заврше факултет да би после завиривали у туђе животе.
И за то још добијају плату!
У школу од стида и срама више нећу смети да крочим. Најбоље да ме тата поведе са
собом у неки манастир.
Секира се што ће због бруке наставница српског променити мишљење о њему и никада се
неће оженити њоме. Долази и мама. Психолог сазнаје за све појединости из живота
Страхињине породице и за мамину болест. Страхиња о томе није ништа знао, али је
брзоплета теткица на груб начин обавестила дечака. Рак дојке. Само што не паднем са
столице. Школски психолог саветује Страхињу да дође код ње на разговор када год осети
да му је тешко. Обавештава га да ће објаснити ситуацију свим наставницима. Констатује
да је он хиперосетљив дечак и да ће сви наставници имати разумевања за његову
ситуацију.
4. Ко се дрогира, а ко флашу носи

Мама је на операцији. Дечак стрепи од резултата. Има окршај са баба Гвозденком. Опет га
је оптужила да се дрогира и да јој баца шприцеве испод прозора. Оптужује га да јој је
украо штипаљке са конопца за сушење веша.
Мој живот је пакао. Морам да се напијем, нема ми друге.
Купује себи пиво. Прилази му бескућник. Страхиња схвата да је много усамљен и

уплашен за маму. Нема коме да се повери.
Павле и ја више не говоримо (...) Са осталима у разреду никада се нисам ни дружио, па

њих не рачунам. Тата по цео дан пиљи или у ТВ или у компјутер. Мене и не примећује. Са
мном је последњи пут разговарао, уколико се то може назвати разговором, када сам
изгубио кључ од стана. Јелени бих могао да кажем у поверењу само неку математичку
формулу. Не верујем да би је било шта друго заинтересовало. И кога ја још имам на
свету? Тетку, која је стално на путу, и маму , која је у болници. – Ја немам никога!
Бескућник му говори да му је кућа изгорела у пожару и да га не може повести са собом.

Страхињу то погоди. Схвата да му не иде пиво, али бар има кров над главом. Није све тако
црно. Тетурао је по улици од мало пива које је попио. Баба Гвозденка га је видела са
прозора и опет га оптужила да се дрогира. Тај грозни дан се завршава срећном вешћу да
мама нема рак.
5. Сага о бициклу
Другови из одељења су га позвали да возе бицикле. Страхиња мисли да то раде из

сажаљења јер му мама има рак. Сазнајемо да нема бицикл и не зна да га вози. Мама му
предлаже да се добацују лоптом. Тата му каже да узме бицикл (розе бицикл, са помоћним
точковима) од мале Милице. Страхињу све то иритира јер они не схватају да је он велик и
не треба они да му организују време. Расправу прекида звоно на вратима. Цео разред му је
дошао у посету на челу са наставницом српског.
6. Тотални бедак
Спавао је на часу у школи. Сањао је да се жени наставницом српског. Другови га буде.

Наставница му даје текст татине књиге са сугестијама и запажањима. Страхиња сумња да
је професорка заљубљена у његовог тату јер га много хвали. Наставница предлаже да
мама преведе роман на есперанто, што је Страхињи неприхватљиво и стиди се тога. Стиди
се што му мама нема нормално занимање и сваки пут је у проблему шта да каже за њено
занимање. Мисли да је Павлу лакше јер је његова мама таксиста. Сазнајемо и епизоду са
дечаком из Јапана са којим се дописивао на есперанту. Направио је дечји несташлук
замоливши поштара да му не доноси више писма јер неће да вежба есперанто. Мајка за то
никад није сазнала и чудила се као му се дечак не јавља и више не пише писма.
7. Боље гроб него роб

Страхиња се налази на Бранковом мосту. Решио је да изврши самоубиство.
Ништа ми не иде од руке, а љубав поготово. Лако је било песницима у прошлости. Добију
туберкулозу, напишу опроштајну песму и чим дође јесен, они правац у читанку. А види ја!
Чак нисам успео ни да се убијем.
Прво је мислио да прогута виљушку, али није знао са које стране. Није имао пара да купи
антифриз. Мислио је да замрзне своју главу у замрзивачу, али је нестало струје.
Док размишља о самоубиству, на мосту се дешава комичан сусрет са деда Здравком. Деда
Здравко је такође дошао да скаче са моста и понео камен. Следи расправа ко је први
дошао и ко има право првенства. Вичем на Сизифа, а он стоји и гледа ме. (...) Сизиф ми је
свом снагом треснуо камен на ногу. (...) Сизиф ме сада још и удара по леђима од радости.
Појављује се Лела, Здравкова ћерка. Захваљује му се што јој је спасао оца.
Деда Здравко се смеје, тетка Лела плаче, ауто нагло скреће надесно, ја жмурим и чекам
тресак. Ово је превише. Хоћу кући! Ако неко треба да ме мучи, нека то буде моја
породица, а не нека туђа.
8. Домаћи хорор
Страхиња са дедом Здравком игра шах. Лела спрема вечеру и чека своју ћерку Машу да се
врати са екскурзије и упозна Страхињу. Лела није објаснила Страхињи да не сме да
заврши партију, јер се деда растужи и почиње да плаче. Сваки крај га подсећа на женину
смрт. Страхиња завршава партију, деда почиње да плаче, Лела се узнемирила...
Страхиња се уплашио и хтео да крене кући. Лела га не пушта и инсистира да сачека

Машу. Страхиња почиње да стрепи да га је Лела отела и да хоће да га убије. Параноја
постаје још јача када се сетио да је у купатилу видео кутију пуну људске косе. Долази
Маша. Захваљује му се. Лела му је купила бицикл са осамнаест брзина да би му се
захвалила што је спасао живот деда Здравка. Маша га позива да се некада заједно
провозају.
9. Прича за себе
Томислав и Јелена уче га да вози бицикл.

Страхиња смишља изјаву својих родитеља за ТВ. Наш син не зна да вози бицикл, знате, он
је био много плашљив кад је био мали. Плашио се свега, а највише мрака. Стално је викао:
Упали свекло!...Упали свекло!... Јелена много учи и права је свезналица, то су јој мане.
Добре стране су што враћа филмове у видео-клуб уместо Страхиње, препричава му
лектире, не љути се када јој поквари шестар, даје му да слуша њен МР3 плејер, покрива
његове поступке пред мамом, не одаје га.
10. Овоме се нисам надао!

Страхиња одлази по бицикл код Маше. Сазнаје да путују у Канаду код Машиног тате.
Није најбоље примио ту вест. Заглавио се у свом лифту. Спасава га баба Гвозденка.
11. Једна брига мање

Први Страхињин и Машин састанак. Маша касни, а Страхиња помишља да се неће
појавити. Маша се ипак појављује. Саопштава му да њена мама Лела прави перике и да је
остала без посла, а то не сме да сазна деда.
12. Паклено поподне
Ово је најстрашнији дан у мом животу! Заљубио сам се у Машу, мада ми то уопште није
било у плану. Предивно је расположен, чак је попричао и са баба Гвозденком. Маша и он
су се договорили да возе бицикле. Мама не жели да га пусти самог. Жели да пође са њим
да би у познала Машу и проценила какво је дете.
Нема шансе! Довољно ме тата јуче избламирао када је звао тетка Лелу да проверава за
бицикл. Не мораш данас ти. – Нека виде да ниси репа без корена, да о теби брину твоји
родитељи.
Мама наставља даље са својим страховима. Сумња да су то добри људи. Сумња да је

Маша наркоманка и да ће га увући у лоше друштво. Страхиња се све више љути и одлучно
полази сам, без маме. Мама стаје на врата да га спречи и не престаје са причом. Тврди да
се потпуно променио од када се дружи са Машом. Маша му сигурно ставља нешто у пиће.
Немилу сцену прекида разумна Јелена. Успева да објасни мајци да су њени страхови
непотребни и да му се ништа лоше неће десити.
13. Шта ће још да ме стрефи?

Страхиња купује Јелени меду у знак захвалности. У госте им долази наставница српског.
Све што мама каже њега нервира и срамоти.
14. Жртвено јагње

Маша је сазнала да јој се родитељи разводе, јер је тата нашао другу жену. То је био повод
да исхвали Страхињиног тату. Страхиња је збуњен због тога, јер он свог оца види као
губитника. Маша се допала његовим родитељима, посебно мами. Маша је почела да учи
есперанто, што је био пут до срца Страхињине маме. Маша је очајна због развода својих
родитеља. Страхиња покушава да је утеши да не мора да студира у Канади и може да буде
фризерка. Машу то увреди и разјари. Рекла је да он не зна да јој је будућа маћеха фризер и
да јој се меша у живот. Због њега неће ићи на матуру, јер је мама потрошила све паре на
његов бицикл, а сада је остала и без посла. Страхиња остаје сам и паралисан због њених
речи.
15. Оставите ме више на миру!

Томислав је покварио Јелениног меду. Мама му саопштава да ће морати да чита делове

књиге на промоцији. Долази тетка да га води у куповину. Мама жели да он обуче
панталоне, кошуљу и пуловер. Страхињи се то не допада. Тата је, на изненађење свих,
живнуо. Страхиња не може да верује да је то исти онај човек који је после отказа пустио
дугачку косу и неуредну браду и који по цео дан проводи у доњем делу тренерке и горњем
делу пиџаме. Родитељи су забринути за њега. Постао је опет затворен и нервозан.
Откако се не виђам с Машом, све ми је кренуло наопако. Али све.
Страхиња не жели да разговара са оцем о свом проблему. Родитељи га гњаве. Жели мир и
да буде сам.
16. На дну дна
Страхињу су претукли мангупи и украли му бицикл. Завршио је у болници. Очајан је због

бицикла, јер је хтео да га прода и да новац Маши за матуру. Мама и Јелена му долазе у
посету. Теше га. Боли га нога, она на коју му је деда Здравко испустио камен, иста она
којом је држао врата од лифта. Трећи пут, мангупи су га баш по тој нози ударили
штанглом. Стиже и тетка са поклонима. Доноси му панталоне, пуловер и кошуљу. Мама
јој је рекла да он то жели. Страхиња је љут на маму.
Мрзим маму! Мрзим како размишља, како говори, како се радује...
У посету му долази и Маша. Страхиња мисли да је привиђење.
17. Хоћу кући

Цело одељење долази у болницу. Страхиња се осећа непријатно због тога. Спремили су му
и пригодни програм. Од тога га је још више срамота. Лекари, медицинске сестре и
спремачице су уживали у програму. Замолили су наставницу српског да наставе сарадњу и
да са децом организује приредбе другим болесницима. Маша саопштава Страхињи да ће
летњи распуст провести у Канади, код тате. Страхиња је потиштен због тога. Схватио је да
не може без Маше ни два дана, а камоли два месеца. Доживљава још један шок. Маша иде
у позориште да гледа Крлета. Страхиња је много љубоморан.
18. Непријатељ не мирује

Тата је обријао браду и бркове и ошишао косу. Сада изгледа као глиста. Мама је грешком
искувала жути пуловер и Страхиња више не може да га обуче. Срећан је због тога. Мрзи
жуту боју. Мама га опет подсећа на неке ствари које је волео када је био мали. Не схвата
да је порастао и да се променио.
- Па ти си као мали обожавао жуто.

- Као мали. Али сада сам велики. Толико сам велики да су ме чак премлатили мангупи.
Схваташ?...
Неке људе не можеш да утешиш. Ево, рецимо, моју маму. Она никако да укапира да ја
више нисам мали, и то ти је. Шта јој могу?! Лепо сам пробао да јој објасним неке
ствари, али не вреди. Чак је покушала да ми обуче онај скупљени пуловер. Хвала богу, није
могла да ми прогура главу кроз отвор.
Финансијска ситуација Страхињине породице се поправила. Више их не издржава тетка.

Тати је уплаћен хонорар за роман и извео их је све у ресторан. Страхињи је досадно, док
се сви други радују. У ресторану су га оптужили да је продао неком од особља покварен
телефон. Тата се умешао, одбранио сина и спречио већу непријатност.
19. Само ми је још то фалило!
Промоција татине књиге је за две недеље. Страхиња интензивно учи да поправи оцене за
крај године и вежба да чита делове романа за татину промоцију. Незадовољан је због тога.
Плаши се да ће се обрукати. И даље је веома љубоморан на Томислава. Не може да га
прихвати. Јелена саопштава Страхињи да су она и Томислав добили стипендије за
школовање у Америци. Моли га да не каже ништа родитељима док не прође промоција.
Томислав ће му поклонити свој бицикл и оставити пса Пуфија на чување.
20. Ово нема нигде

Породично окупљање је у току. Тема је коју школу ће Страхиња да упише. Свако од

одраслих има своје виђење. Родитељи су за гимназију, тетка за економску, а теча за војну
школу. У стан непозвана улеће баба Гвозденка и почиње да чита чланак из новина о неком
наркоману који је пребио свог првог комшију. Алудирала је да се то можда десило и
Страхињи и да он ипак има везе са дрогом. Мама измисли да је Страхиња уписао војну
пилотску школу и прошао све здравствене прегледе. Теча се томе највише обрадовао. Није
хтео да чује истину. Частио је новцем Страхињу.
21. Потоп
Страхиња је одлучио да упише гимназију. Павле ће техничку школу, Маша одлази у

Канаду, Јелена и Томислав у Америку. Страхиња је желео све да их окупи за растанак.
Повео их је у зоолошки врт. Опроштајни састанак је био потпуна пропаст јер су сви
компликовани, захтевни и не уклапају се у друштво. На крају је и киша почела да пада.
Највише га је нервирала Јелена јер се није уклапала у породицу. Очајан је што му сестра
одлази у Америку.
Покрио сам се ћебетом преко главе иако је био мрак у соби. Јелена ме је некада мучила
јаким светлом, а сада својим глупим плановима. Очигледно је променила тактику. Не
знам стварно шта је горе.
Изједа га страх да се више неће видети док су живи. Пати због њеног одласка и целу ноћ
не спава.
22. Који блам

Одлази са мамом у куповину мајице за татину промоцију. Страхиња жели мајицу са

костурима, а мама негодује. Толико костура нема ни на Новом гробљу! Продавцу прича за
шта му треба фина памучна мајица (промоција татине књиге, Страхиња чита на
промоцији, напали су га мангупи, од када је био у болници не понаша се уобичајено...).
Страхињи је веома непријатно. Стиди се од мамине приче. Врхунац срамоте је доживео
када је рекла: Страхиња, дођи да те види чика! На крају му купује мајицу коју је хтео, али
му прети да неће да га види са зихернадлама и шпенадлама по лицу. Мама је у свом свету
и не бави се сином него својим страховима. Страхиња се боји игала и не би урадио
пирсин, а мама то не схвата. Страхињу мучи што се још увек није пољубио са Машом.
23. И ово ће да се заврши
Вече татине промоције. Сви су дошли. Наставница српског је повела све шесте, седме и
осме разреде. Мама је позвала пола фамилије и цео комшилук, а тата целу бившу
редакцију. Страхиња добија поруку подршке од Маше. Написала му је да га воли. Био је
потпуно збуњен и радостан. Мучи га трема пред читање. Тату мучи трема. Затворио се у
тоалет. Тата је схватио да му је књига веома лоша и неће да се појави. Страхиња га храбри
на необичан, помало груб начин. Али ја нисам овде због твоје књиге, него због тебе. Чак
сам пристао да читам на промоцији, па таман се исповраћао на цео први ред. И молим
те, гледај да се овај циркус заврши што пре.
Тата излази да поздрави госте и захваљује се сину што га је подржао и посаветовао да не

одустане.
24. Вече на Сави

Живот се вратио у нормалу. Маша ће студирати језике (неће остати у Канади), деда
Здравко се опоравио. Промоција се приказивала на многим телевизијским станицама. Сви
су звали да честитају и похвале Страхињу. Павле је пао на поправни из математике. Јелена
му је држала часове. Јеленин и Томислављев одлазак растужује Страхињу и Павла.
Машин одлазак растужује Страхињу, Лелу и деда Здравка. Страхиња и деда Здравко
уписују курс фотографије. Маша и Страхиња се напокон пољубе.
25. Јутро у Београду

Страхиња пише писмо Маши. Пише јој како ужива на курсу и да су он и деда Здравко
најбољи у групи. Радује се што ће Маша добити брата.
Наставник подстиче ученике да још једном понове главна запажања са часа. Закључите до
каквих сазнања је дошао наш јунак Страхиња. Шта сте научили од њега?
(Ништа није тако црно као што изгледа. У свакој негативној ситуацији, постоји и нешто
позитивно.)

Јасминка Петровић
Ово је најстрашнији дан у мом животу
Књижевни род: епика

Књижевна врста: роман за децу
Тема романа: хумористички приказано одрастање дечака Страхиње
Ликови: Страхиња, мама, тата Бранко, сестра Јелена, Маша, Машина мама Лела, деда
Здравко, баба Гвозденка, Павле, Томислав, професорка српског и њен муж Мравојед, тетка
и теча.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
1. Како Страхиња, главни лик у роману Ово је најстрашнији дан у мом животу
доживљава своје другове и другарицу из разреда? Подвуци тачне одговоре.
а) Страхиња мисли да је Павле љубоморан на њега.

б) Страхиња мисли да је Мирко веома духовит.
в) Страхињу нервира изглед и понашање Софије Ристић.
г) Страхињина најбоља другарица је Софија Ристић.
2. На основу прочитаног одломка из романа „Ово је најстрашнији дан у мом животу"

допуни текст који недостаје али тако да он одговара стварном опису Страхињине
породице.
а) Мој тата је велики љубитељ ___________________________, зато он рано леже и рано

устаје.
Понуђени одговори: телевизије здравог живота, попио пола литра кафе.
б) Пре него што се ми пробудимо, он је већ

__________________________________________, био у куповини, умио се и обријао.
Понуђени одговори: попио пола литра кафе, оптрчао два круга око наше зграде.
в) Њему је породични доручак најглупља најважнија ствар на свету, јер смо тада
сви________________________________.
Понуђени одговори: нервозни и бесни, ведри и весели.
РЕШЕЊЕ: 1. а) и в). 2. а) телевизије, б) попио пола литра кафе, в) нервозни и бесни.

Наставник
Наставна јединица Јасминка Петровић, Ово је најстрашнији дан у мом
животу
Облици рада Индивидуални, фронтални, групни рад
Наставна средства Роман Ово је најстрашнији дан у мом животу, читанка
Уметност речи, стр. 67–71, табла, креда, ученичка свеска
Јасминке Петровић; препознати и проучити тематске целине,
мотиве, композицију дела, облик казивања.
Васпитни циљеви: навикавати ученике на тимски рад.
Функционални циљеви: код ученика примењивати стечена
знања у даљем раду, подстицати читалачку радозналост и
маштовитост; побуђивати критички и истраживачки дух
ученика; развијати код ученика способности за запажање и
упоређивање, закључивање и доказивање, анализу и синтезу.
 уочи основне елементе структуре књижевноуметничког
 преприча књижевно дело уз кратко образложење.
према здрављу, одговорно учешће у демократском друштву
Кључни појмови Роман, хумор, књижевни лик
Корелација Језик, језичка култура
часа.

Истраживачки задаци:
Ученици ће бити подељени у четири групе.
1. група
Посебну пажњу обратите на главног јунака романа Страхињу. Спремите се да представите

његов лик из перспективе одраслих (родитељи, тетка, теча, наставница српског, баба
Гвозденка, деда Здравко и Лела), тако што ћете истаћи све појединости које сте запазили
читајући роман.
2. група
Посебну пажњу обратите на главног јунака романа Страхињу. Спремите се да представите

његов лик из перспективе вршњака (другови из школе, Маша), сестре Јелене и њеног
дечка Томислава, тако што ћете истаћи све појединости које сте запазили читајући роман.
3. група
Уочите како Страхиња доживљава људе и свет који га окружује. Поткрепите запажања
примерима из текста.
4. група
Уочите особине осталих јунака романа и спремите се да о њима говорите. Припремите се
да текстом из романа поткрепите своје запажање о јунацима и догађајима. Одаберите
делове који ће најбоље осликати ваше тврдње.
У уводном делу часа поновити основне закључке о роману изречене на претходном часу.
1. група
Анализу ликова започињемо анализом главног јунака Страхиње из песпективе одраслих.

Прва група почиње излагање. Један од ученика из групе (задужен за то) бележи значајне
податке на табли.
Инсистирати на томе да ученици своје тврдње поткрепе текстом. Поента је да своју

тврдњу аргументују. На тај начин се увежбавају јавни наступ и убедљивост излагања.
71
(Страхиња живи у складној породици, која је и поред доживљених потреса (мајчина
болест и очев губитак посла) наставила беспрекорно да функционише. Старији су
заокупљени својим послом и баве се Страхињом врло ретко. Њему то и одговара. Не
разуме он њих, не разумеју они њега. Живе заједно, али у паралелним световима. Када им
се светови сретну, настаје хаос за све. Мајка не може да схвати да је Страхиња велик и да
може да брине о себи без њене помоћи. Стално се присећа шта је радио када је био мали...
како је говорио када је био мали... шта је волео када је био мали... итд., жели да га обуче
по свом укусу, не уважава његове жеље и његов стил. Наметљива је у свему. Мајка то
ради из страха да му се нешто не деси и да му не буде тешко. Заправо му одмаже, јер га не
прихвата таквог какав јесте. Отац је изгубио самопоуздање због губитка посла. Постао је
депресиван (мисли да су га сви издали). Не излази из куће. Пустио је косу и браду (не води
рачуна о свом изгледу). Није ни он свестан да Страхиња расте (нуди му Миличин розе
трицикл). За разлику од мајке, отац га не форсира и не притиска да ради по његовом.
Пушта Страхињу да живи свој живот. Тетка и теча сагледавају Страхињу објективно.
Подржавају га и испуњавају му жеље. Сличан однос имају Лела и деда Здравко. Сви сем
његових родитеља схватају да је Страхиња добар и посебан дечак. Комична баба
Гвозденка у свему види опасност. Препуна је страхова, као и остали одрасли. Оптужује
Страхињу да се дрогира, да јој баца шприцеве испод прозора, да јој краде штипаљке за
веш. Стално стоји на прозору и кроз њега посматра свет. Страх је спречава да у свет
закорачи и да живи без страха. Стајање на прозору је њена зона сигурности, њена граница
света. Професорка српског види Страхињин таленат и подржава га у писању. Жели да му
помогне да превазиђе сукоб у себи и сукоб са осталом децом.)
2. група
Страхињу вршњаци виде као стидљивог и повученог дечака који се нигде не уклапа. И
сам Страхиња је свестан да нигде не припада. То је привид. Истина је да се Страхиња
држи по страни и да другови из одељења то прихватају. Ситуација се драстично мења када
је упознао Машу. У односу са Машом он показује друге одлике своје личности. Маша
схвата да је он одговоран, лепо васпитан, занимљив и духовит дечак. Цело одељење
долази у посету и то је још једна потврда да га деце желе у вршњачкој групи и да му дају
подршку.
3. група
Страхиња свет сагледава трагично, мада ништа није тако. Страхиња је тинејџер у
осетљивим годинама. Свака мисао и свака емоција му је пренаглашена. Због те
необјективности, он свет схвата на свој начин. Као и свако дете тог узраста, осећа страх да
га неће прихватити, разумети, да ће бити исмејан. Мајка га због свог нападног понашања
много нервира. Разочаран је у оца. Млад је и неискусан да сагледа праву ситуацију у којој
се отац нашао. Сви остали старији су углавном објективно сагледани. Наравно, највише га
нервира баба Гвозденка. Мисли да га другови из школе не прихватају, да га родитељи не
размеју, да сестра више воли математику од њега. На памет му падају различите идеје (да
скаче са моста, да се напије), за које касније схвата да су бесмислене. Све другачије
сагледава када се заљубљује у Машу. Љубав му даје крила и самопоуздање (чак шаље
пољупце баби Гвозденки). У односу према деди Здравку показује своју племенитост и
хуманост. Дечак безграничне љубави искрено пати што му сестра Јелена одлази у
Америку. Неће да призна да пати, па карикира мисли о њеном одласку, покушавајући себи
да олакша растанак. У ситуацијама кроз које пролази видимо Страхињино сазревање.
Врхунац показује на татиној промоцији. Видео је уплашеног оца. Упутио му је речи
подршке. Отац се прибрао, појавио пред публиком и јавно се захвалио сину. Страхиња се
постидео. Није био свестан шта су његове речи учиниле. Није био свестан да је веома
убедљив и паметан. Одвратио је деда Здравка од идеје да скочи са моста. Помогао је
Маши да превазиђе распад своје породице. Страхиња за себе мисли да је неспособан, а у
ствари је племенит, пун љубави и веома добар дечак.
4. група
Мама, тата Бранко, сестра Јелена, Маша, Машина мама Лела, деда Здравко, баба
Гвозденка, Павле, Томислав, професорка српског и њен муж Мравојед, тетка и теча.
(Ученици ће тумачити ликове кроз епизоде у којима се појављују.)
У завршном делу часа ученици ће систематизовати вредности које наглашава роман.

Ученици ће истаћи да није све онако како нам се чини на први поглед. Често су нам
виђења замагљена и не видимо стварност онакву каква јесте. Живот је леп и пун љубави, а
ми то често не успемо да сагледамо због страхова који су у нама. Дечак Страхиња нам
показује како живот постаје занимљив и добар према нама када пребродимо страхове и
сумње. Љубав и вера у људе и себе самог је основа за срећно одрастање и живљење.
Јасминка Петровић
Ово је најстрашнији дан у мом животу

Књижевна врста: роман
Тема романа: хумористички приказано одрастање дечака Страхиње
Ликови: Страхиња, мама, тата Бранко, сестра Јелена, Маша, Машина мама Лела, деда
Здравко, баба Гвозденка, Павле, Томислав, професорка српског и њен муж Мравојед, тетка
и теча
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна област Језичка култура (писмено изражавање)
Наставна јединица Анализа домаћег задатка: Посматрам себе очима других /
Замена улога / Моја аутобиографија
Облици рада Индивидуални
Наставна средства Радна свеска, стр. 81‒85, свеске ученика
Циљеви часа Образовни циљеви: подстицати и неговати ученичку
креативност кроз писмено изражавање; савладати технику
израде писменог састава; посебно инсистирати на
композицији писменог задатка, јасним, прецизним и
смисленим реченицама, адекватном избору речи.
Васпитни циљеви: развијати љубав према језику и
писменом изражавању; богаћење речника, језичког и
стилског израза; инсистирати на важности познавања
правописа и његовој адекватној примени, неговати естетска
осећања; неговати машту и стваралачко мишљење.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања из
области правописа и језичке културе, оспособљавати ученике
за креативно и критичко мишљење, уочавање недостатака,
као и истицање лепоте стила
 говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
 употребљава различите облике усменог изражавања:
причање (о догађајима и доживљајима) и описивање.
Међупредметне Комуникација, сарадња, компетенција за целоживотно учење
компетенције
Кључни појмови Говорна вежба, разговор, помно слушање
Корелација Грађанско васпитање
наставника рад на часу. Мотивише ученике за рад на часу и подстиче
разговор са ученицима. Евалуира рад сваког ученика
понаособ.
Активности ученика Ученик учествује у разговору, говори, слуша саговорнике и
пише.
2. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној
теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.
Литература за ученике 1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Слађана

Наставник проверава и евидентира да ли су сви ученици написали домаћи задатак.

Ученици се добровољно јављају да читају своје домаће задатке на једну од тема:
1. Посматрам себе очима других

2. Замена улога
3. Моја аутобиографија
Ученик чита свој рад, коментарише га и објашњава коју је идеју имао и да ли је успео у
потпуности да одговори на задату тему. Уколико је уочио стилски недостатак, истиче га.
Правописну грешку сам записује на таблу и даје правилан облик. Након тога јављају се
ученици који су уочили неки недостатак или би посебно похвалили цео рад или неку
реченицу. Најделотворнији начин рада је када ученици сами долазе до решења. Наставник
има коначну реч и коментарише евентуалне композиционе, стилске или правописне грешке
само уколико их ђаци не уоче. На тај начин ученицима се пружа могућност да сами уоче и
отклоне недостатке.
Ученицима се предлаже да, уважавајући примедбе и сугестије, исправе недостатке и да

након тога прочитају побољшану верзију рада. Отклањање уочених недостатака
доприноси усавршавању културе писменог изражавања. Ученици који нису стигли да
прочитају своје домаће задатке бирају најуспелији рад.
Домаћи задатак: Урадити задатке у Радној свесци на стр. 81‒85.
Читање и анализа домаћег задатка
1. Посматрам себе очима других

2. Замена улога
3. Моја аутобиографија
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна јединица Припрема за Четврти школски писмени задатак
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни рад
Наставна средства Табла, креда, свеске ученика, План и програм рада
Циљ часа Образовни циљеви: развијати писмено изражавање ученика
и подићи ниво културе писменог изражавања; упознавање
језичких појава и појмова, овладавање нормативном
граматиком и стилским могућностима српског језика.
Васпитни циљеви: неговати љубав према матерњем језику,
побудити љубав према лепом писању и култури писменог
изражавања, оспособљавање за успешно служење
књижевним језиком.
језика и књижевности ради побољшања писменог
изражавања и подстицати ученичку креативност; развијање
смисла и способности за правилно, течно, економично и
уверљиво писмено изражавање, богаћење речника, језичког и
стилског израза.
• доследно примењује правописну норму;
• употребљава различите облике усменог и писменог
изражавања: препричавање различитих типова текстова, без
сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
доживљајима) и описивање;
• препоручи књижевно дело уз кратко образложење.
Међупредметне Комуникативна компетенција, естетичка компетенција,
компетенције решавање проблема
Кључни појмови Састав, увод, разрада, закључак, правопис
Корелација Књижевност
Активности Осмишљава и организује рад, мотивише ученике, прати и
наставника процењује њихов рад.
Активности ученика Пише задатак.
Савовић, Драгана Ћећез Иљукић, Јелена Срдић, Радна
свеска 6 уз уџбенички комплет српског језика и
књижевности за шести разред основне школе, Нови
Производи дечјег рада Састав ученика
Истраживачки задаци: Пажљиво одабрати мотиве и направити скицу писмене вежбе, а

затим приступити писању састава. Обратити пажњу на технику израде писменог састава и
адекватно одговорити на задату тему. Потрудите се да адекватно примените правописна
правила.

Наставник обавештава ученике да је час посвећен писменој вежби. Саопштава тему, која мора
бити јасно формулисана. Уколико неки ученик није сасвим разумео захтев, требало би му
објаснити. Посебно подсетити ученике да се морају применити стандардни језик и поштовати
правописна правила. Увод, разрада и закључак се уочљиво издвајају. Подсетити ученике да
писмена вежба не мора да садржи само три пасуса, а да рукопис мора бити читак.
Теме:
1. Портрет моје најбоље другарице / друга

2. Портрет мог омиљеног рођака
План писменог задатка
Увод:
Која је личност у питању? Када сте се упознали? Чиме вас је заинтересовала?
Разрада:
Спољашњи изглед (висина, стас, гестови, мимика, начин одевања, лице, облик очију...)
Карактер (понашање, осећања, мисли, расположење, особине које вам се свиђају, шта
му замерате)
Закључак:
Ваша процена те особе.
Након уводних савета које наставник саопштава, ученици приступају изради писмене вежбе.
Ученици праве тезе по којима ће писати одговор на задату тему, а затим пишу задатак. Након
двадесетак минута, јављају се ученици који желе да читају своје саставе. Наставник пажљиво
слуша и бележи запажања. То исто раде и ученици, јер ће они као својеврстан жири износити
своја запажања и бирати најуспелије радове. Ученик који је читао коментарише свој рад и
образлаже своју идеју, а онда и остали ученици саопштавају своја запажања. Након
ученичких излагања, наставник саопштава своја запажања. Неопходно је истаћи добру страну
писменог рада, а затим указати на недостатке. Наставник интервенише у случају помереног
тежишта теме, композиционих недоследности, језичких, правописних и стилских грешака и
помаже у проналажењу бољих решења.
Изводе се закључци шта је битно за добар писмени састав. На основу садржајности,

стилске особености, језичких појединости и естетског изгледа ученички жири бира
најбољи рад и аргументовано образлаже свој избор. Наставник предлаже писање
побољшане верзије писменог састава.
Домаћи задатак ‒ Систематизација стечених знања о изради писменог задатка
Припрема за писмени задатак
Теме:
1. Портрет моје најбоље другарице/друга

2. Портрет мог омиљеног рођака

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна јединица Четврти школски писмени задатак
Врста (тип) часа Утврђивање градива и систематизација
Облици рада Фронтални и индивидуални
Наставне методе Метода самосталних ученичких радова, текст метода
Наставна средства Ученичке вежбанке за писмени задатак
Циљеви часа Образовни циљеви: усавршавање писмености; показати
знања из језичке културе (одговор на задату тему, познавање
језика и правописа, техника израде писменог задатка, стил
писања, мисаоност и креативност ученика).
Васпитни циљеви: гајити љубав према лепом писању и
култури писменог изражавања.
Функционални циљеви: примењивање стечених знања из
језика, књижевности, правописа и опште културе и њихова
провера.
• доследно примењује правописну норму;
доживљајима) и описивање.
Међупредметне Естетичка компетенција, решавање проблема
Корелација Књижевност
Активности Осмишљава и организује рад, мотивише ученике, прати и
наставника процењује њихов рад
Активности ученика Пише задатак.
Литература за ученике
Производи дечјег рада Састав ученика

Истраживачки задаци: Сачините план у облику теза, које ћете разрадити да буду
одговор на задату тему. Обратите пажњу на технику израде писменог састава. Водите
рачуна о правопису и пажљиво бирајте речи. Увод, разрада и закључак морају бити видно
назначени, два прста увуците ред.

Један ученик дели вежбанке за писмени задатак, док наставник пише теме на табли и даје
неопходне инструкције за израду писменог задатка.
Теме:
1. Лик Марка Краљевића
2. Портрет драге особе
3. Пролеће у мени царује
Ученици самостално пишу писмени задатак.
Наставник скупља вежбанке и подсећа ученике да размисле о писању побољшане верзије

писменог задатка.
Четврти школски писмени задатак, рађен:

Теме:
1. Лик Марка Краљевића

2. Портрет драге особе
3. Пролеће у мени царује

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Наставник
Наставна јединица Коста Трифковић, Избирачица
Наставна средства Читанка Уметност речи, стр. 199‒203, табла, креда, свеске
ученика
Косте Трифковића; посебно обратити пажњу на лик
Малчике; подстаћи ученике да из њених поступака
анализирају њене особине; подстицати ученике на
свестраније сагледавање ликова и односа међу њима;
навикавање ученика на потпуније доживљавање и
разумевање дела; усвајање књижевнотеоријских појмова:
комедија и комедија ситуације.
Васпитни циљеви: развијање навике процењивања и
критичког сагледавања ликова и околности; уочавање
важности говорног представљања и васпитања.
Функционални циљеви: примењивање стечених знања у
даљем раду; подстицање истраживачког и опажајног духа
ученика; развијање способности запажања и упоређивања и
оспособљавање за ваљано доношење закључака.
 напредује у стицању читалачких компетенција;

 развија имагинацијски богате асоцијације на основу тема
и мотива драмског текста;
 идентификује врсту драме (комедија);
 одређује мотиве, композицију (основни појмови у
развијању радње);
 означава дијалог и монолог;
 илуструје особине ликова примерима из текста.
Међупредметне Естетичке компетенције, дигиталне компетенције,
компетенције комуникативне компетенције, компетенције за решавање
проблема
Кључни појмови Врлина, мана, смех, хумор, драмски заплет, драмско лице
Корелација Корелација са наставом историје и грађанског васпитања,
корелација са наставом језика и језичке културе
Активности Планира наставне ситуације на часу. Комбинује методичке
наставника радње које резултирају пуном мисаоном активношћу
ученика. Усмерава разговор на часу ка битним питањима и
литерарним проблемима. Евалуира рад ученика.
Активности ученика У одељењу је сарадљив и уважава мишљења која нису
комплементарна његовим. Одговара на задатке и радне
налоге које му саопштава наставник. Учествује у решавању
литерарних проблема које промовише књижевни текст.
Спреман је да стваралачки допринесе наставном процесу.
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитајте одломак из комедије Избирачица и

размислите о следећем: Ко је комични јунак? Образложите свој став. Обратите пажњу на
ликове и односе међу ликовима. Обратите пажњу на начин на који се Малчика односи
према родитељима, Савети, просиоцима. Уочите разлике између Малчике и Савете.
Анализирајте мане које писац исмева и осуђује. Oбратите пажњу на пословични исказ
Избирач добије отирач и протумачите га.

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Један ученик износи податке
о писцу.
Коста Трифковић је живео од 1843. до 1875. у Новом Саду. Био је морнар, чиновник,
адвокат, писац позоришних дела. Најпознатија дела су му Избирачица, Школски
надзорник, Љубавно писмо или драмолети.
Избирачица је шаљива игра у три чина с певањем. То је прича о девојци из новосадске

породице, њеним родитељима, другарицама и просцима. То је занимљиво сведочанство о
томе како се некад живело, играло и просило.
Читање одломка и разговор о првим утисцима. Питања: Шта вам се допало у комедији?
Какав утисак су на вас оставили ликови? Ко је избирачица? На основу чега сте то
закључили? Какав утисак је на вас оставила? Како је замишљате? Шта вас је
насмејало?
Који чин је наведен и које појаве? Која лица се појављују у одломку? Шта раде? Где смо
пронашли те податке? У каквим су односима ликови? Која врста драме је Избирачица?
Очекујемо да ће ученици успешно одговорити на ова питања. Тражени појмови су већ

обрађени.
О чему разговарају Малчикини родитељи? Шта смета оцу? Како он аргументује своје
противљење вечерњим забавама? Какав је став мајке? Шта закључујемо о њима и
њиховом односу према ћерки већ на основу овог разговора?
Малчикин отац је противник вечерњих забава. Он сматра да је то непотребно

удовољавање захтевима средине, која ће домаћину свакако наћи ману. По његовом
мишљењу, некад се једноставније живело, заљубљивало, просило. Малчикин отац овде
иступа прилично разумно. Ипак, попушта на први помен да је то у интересу Малчике, што
посебно истиче госпођа Јеца.
Шта се дешава кад се појави Малчика? Какво је њено понашање? Какве су њене навике?
Како разговара са родитељима? Шта закључујемо о њој и њеном карактеру на основу
тога?
Малчика је лепа, али размажена, намћораста и лења девојка. Она спава дуго, пренемаже
се, извољева. Очекује да јој сви удовољавају. Са родитељима се понаша безобзирно и
грубо. Од тренутка кад се појави оставља утисак саможиве и непријатне девојке.
Како њени родитељи реагују на такво понашање? Да ли је осуђују? Како тумачите

њихово понашање? Шта то говори о њиховом начину васпитања? Да ли су одговорни за
такво њено понашање? Шта бисте ви урадили на њиховом месту?
Малчикини родитељи не примећују ништа лоше у њеном понашању. Они се утркују да

удовоље свим њеним хировима и одговорни су за такво њено понашање. Склони су да
лако окриве неког другог, само да би умирили њено незадовољство. Њихова љубав је
апсолутна, али заправо штетна. Они нимало не помажу Малчики негујући њене лоше
особине и одбојан карактер.
Шта мислите о Савети? Како се Малчика понаша према Савети? За шта је оптужује?
Пронађите у тексту делове из којих се уочавају разлике у ставу и понашању између
Малчике и Савете. Наведите неке особине девојака.
За разлику од Малчике, Савета је смирена, вредна, пажљива девојка. Она се према свим
ликовима понаша с поштовањем и љубазношћу. О животу и људима размишља зрело и
одговорно. Способна је за дубока и искрена осећања, оданост, захвалност. Спремна је и на
жртву уколико би њена срећа угрозила неког коме дугује захвалност.
Како Малчика реагује на просидбу? На основу чега процењује просиоце? Шта она мисли о
љубави? Да ли она према неком лику испољава љубав или поштовање? Како процењујете
младожење на основу начина на који просе? Шта је у том делу смешно? Чија просидба је
смешна? Протумачите Тошичине речи „Избирач нађе отирач”.
Малчикин однос према људима је одраз њене саможивости и самољубља. Нимало изнена-
ђена просидбама, лако их одбацује и подсмева им се (због носа, сиромаштва или
неинтелектуалног профила). Површно доживљава и људе и љубав. Склона је подсмеху и
ниподаштавању туђих осећања. Тошица писмо упућује лично Малчики, а не као остала
двојица родитељима. Он шаље писмо у стиху, смешно и римовано, али и са посебном
поруком. Онај ко много бира заврши с најгором приликом (ваљда је тиме мислио да треба
да похита њему). Тај израз се може пренети на било коју ситуацију у којој неко предуго
бира, процењује, извољева.
Разговор са ученицима подстакнут прочитаним драмским текстом:
Шта мислите, како се комедија завршава? Ко се од просаца „усрећио”? Да ли то

Малчику чини комичном јунакињом? Којим манама се писац подсмева?
Комедија се завршава срећно по све, изузев по Малчику, и то уколико изузмемо да је

могла остати и без Тошице. Бранко је испросио Савету, а Штанцика Милицу. Малчикине
мане су исмејане и разоткривене, посебно у контрасту са ликом Савете, а и кроз општу
слику пажње којом је окружена, а коју немилосрдно одбацује.
Комедија је драмска врста у којој се негативне особине и поступци ликова или

негативности друштва исмевају и осуђују. У овој комедији исмејане су Малчикине мане
(лењост, безобзирност, саможивост, размаженост...).
Избирачица је комедија ситуације. То је врста комедије која се заснива на неспоразуму,

неочекиваном обрту. Неочекивани обрт настаје када прелепа Малчика од три просца једва
сачува једног. Подела улога и задужења за наредни час.
Домаћи задатак: Припрема за драмско извођење одломка из комедије Избирачица, која се

налази у Читанци 6, Уметност речи. Подела улога и задужења.
Коста Трифковић
Избирачица

Књижевна врста: комедија
Драмска лица: Малчика, Савета, Соколовић, Јеца

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
1. Подвуци правилно значење наведених израза:
Прво скочи па реци хоп.

а) Прво нешто уради, па онда о томе причај.
б) Обуци хулахоп пре спавања.
в) Скачи док слушаш хип-хоп музику.
Тиха вода брег рони.

г) Брег је потонуо и вода га тихо носи.
д) Брег је остао без текста, јер је вода однела речи.
ђ) Упорност увек доноси жељене резултате.
Лепа реч и гвоздена врата отвара.

е) Ако знаш лозинку, моћи ћеш да се играш на компјутеру кад је мама на послу.
ж) Ако имаш новца, сва врата ће се отворити пред тобом.
з) Ако имаш стрпљења, све ћеш постићи на леп начин.
Није злато све што сија.

и) Злато је изгубило вредност на тржишту.
ј) Спољашњи изглед често вара.
к) У мраку је свака крава црна.
Боље врабац у руци, него голуб на грани.

л) Ухвати врапца пре него што га голуб поједе.
љ) Исеци голубу грану на којој седи.
м) Постави пред себе достижне циљеве.
2. Повежи израз из леве колоне са одговарајућим значењем из десне колоне:
а) обрати зелен бостан непоуздана особа

б) узети на вересију позајмити
в) млатити празну сламу пропасти
г) сигуран као врбов клин дангубити
д) бити на седмом небу бити срећан
3. Повежи израз из леве колоне са одговарајућим значењем из десне колоне, као што је
започето:
а) загрејати столицу побећи од нечега
б) превршити меру савладати прве тешкоће
в) пробити лед вредно се посветити послу
г) ухватити маглу храбро поступити
д) стиснути петљу прећи границу допуштеног
РЕШЕЊЕ: 1. а), ђ), з), ј), м). 2. а) пропасти, б) позајмити, в) дангубити, г) непоуздан,
д) бити срећан. 3. а) вредно се посветити послу, б) прећи границу допуштеног,
в) савладати прве тешкоће, г) побећи од нечега, д) храбро поступити.

Наставник
Наставна област Језичка култура
Наставна јединица Драмско извођење одломка из комедије Избирачица Косте
Трифковића. Читање и казивање текста по улогама
Врста (тип) часа Драмско извођење, утврђивање
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни рад
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текст метода, методa демонстрирања
Наставна средства Свеске ученика, реквизити, костими, читанка Уметност
речи
Циљеви часа Образовни циљеви: самостална интерпретација ликова из
комедије Избирачица; утврђивање појмова: чин, појава,
одредница места и времена, функције дидаскалија; креативно
утврђивање карактеристика ликова.
Васпитни циљеви: подстицати слободу интерпретирања
књижевног текста, уживљавањем или досмишљавањем;
неговање драмске игре, креативног приступа делу; истицање
ведрине људског духа, комике коју људске мане изазивају;
неговање културе говора; развијање љубави према драмској
уметности.
Функционални циљеви: неговати моћ запажања детаља,
драмску игру, способност уживљавања у дело; развијање
културе говора.

 развија имагинацијски богате асоцијације на основу тема и
мотива књижевних дела;
 илуструје особине ликова језичком карактеризацијом;
 чита драмски текст по улогама.
Међупредметне Естетичке компетенције, комуникативне компетенције,
компетенције компетенције за решавање проблема.
Кључни појмови Врлина, мана, смех, хумор, драмски заплет и расплет,
драмско лице
Корелација Корелација са позоришном уметношћу
ученика. Управља разговор на часу ка битним питањима и
комплементарна његовим. Драматизује одломак по избору.
Литература за 1. Николић, Милија. Методика наставе српског језика и
наставнике књижевности. Београд: Завод за уџбенике, 2012.
2. Бајић, Љиљана. „Мотивација хумором у настави књижевностиˮ.
Књижевност и језик. Београд, бр. 3–4, 2007, стр. 311–323.
Производи дечјег рада Позоришно извођење
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитајте одломак из комедије Избирачица код куће.

Спремите се за изражајно читање или задати текст научите напамет. Потпуно се уживите
у лик који сте добили. Сетите се особина лика, карактеристичних ситуација, односа са
другим ликовима. Пажњу усмерите и на одломак у целини (лица, појаве). Наступајте
слободно и не заборавите да лик који представљате мора препознати публика (не окрећите
публици леђа, говорите разговетно и јасно, крећите се на сцени). Док интерпретирате лик,
поведите рачуна о гестовима, покретима, гримасама, специфичности говора. Нпр. кад
Малчика излази, родитељи могу да се ушепртљају и нешто оборе, или помало иду уназад
под налетом њеног бенављења; Малчика може нешто да помирише, па зачепи нос,
Тошица уз писмо може да пошаље и нешто смешно, нпр. килограм меса или сир. Важно је
да глумом насмејете публику. Ученици задужени за сцену, костиме и реквизите имају
слободу да, с обзиром на околности, модернизују костиме и ентеријер. По договору, свака
глумачка екипа може имати свог костимографа, сценографа или ће бити једна група
задужена за све извођаче. Публика може бити измишљена. Бака и дека, рокер, учитељица,
судија, по договору, па је тако сваки ученик у ситуацији да глуми у представи према свом
избору.

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Улоге и задужења су

подељени. Током једног часа могу наступити три групе ученика. Ученици се у групи
договарају око детаља за свој наступ, костимирају се и изводе одломак у учионици.
Ученици који су публика могу сачинити листу, на основу које ће поделити награде што
већем броју извођача (најбоља група, најуверљивија Малчика, најбољи костими,
најубедљивији просац и сл.).
Драмско представљање одломка по групама.

Разговор са ученицима подстакнут одиграном представом. Публика проглашава
најуспешнију групу и сл. Наставник помаже при избору истицањем позитивне критике за
све ученике, али и издвајајући критеријуме успешности. Разговор о оном што ученици
сматрају да су добро урадили и шта су могли боље или шта им је представљало
потешкоћу.
Драмско извођење одломка из комедије Избирачица

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Наставник
Наставна јединица Лексичке вежбе
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства Граматика 6, Дар речи, стр. 178–179; Радна свеска, стр. 55–
57; 61–62
Циљеви часа Образовни циљеви: Појмовно и терминолошко богаћење
речника ученика.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика љубав према
српском језику. Неговати културу изражавања и писања у
складу са нормом.
Функционални циљеви: Оспособити ученике да разликују
некњижевне и књижевне речи, да препознају туђице,
дијалектизме и жаргонизме.
 подвлачи парониме, повезује их међу примерима,
одређује парониме задатих речи, решава задатке и
образлаже решења;
 користи правопис (школско издање);
 говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму.
компетенције дигитална компетенција, решавање проблема
Кључни појмови Лексичке вежбе, туђице, жаргонизми, поштапалице
Корелација Грађанско васпитање, настава књижевности, настава страног
језика
рад.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, чита, пише, решава задатке.
Литература за 1. Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српског језика (за
наставнике гимназије и средње школе), Завод за уџбенике, Београд, 2014.
2. Милија Николић, Методика наставе српског језика и
књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
Литература за ученике 1. Слађана Савовић, Јелена Срдић, Драгана Ћећез Иљукић,
Дар речи, Граматика за шести разред основне школе, Нови

Једна реч може имати више значења. Исто тако, различите речи могу имати иста или
слична значења. Такође, исте речи могу имати различита значења. Пароними су речи које
имају сличан облик и различито значење. На пример:
Читак рукопис је разговетно написан.
Читљив рукопис се лако се чита.
Новинарско удружење је објавило извештај о свом раду.

Новински папир се рециклира.
Ученици наводе још неке такве примере.
Ученици решавају задатке у граматици Дар речи на странама 178 и 179.

Наставник проверава како су ученици решили задатке и образлаже их.
Ученици решавају задатке из Радне свеске на стр. 55, 56 и 57.
Ученици решавају задатке у Радној свесци на странама 61 и 62.
Лексичке вежбе
Пароними су речи које имају сличан облик и различито значење. На пример:

Читак рукопис је разговетно написан.
Читљив рукопис се лако се чита.
Новинарско удружење је објавило извештај о свом раду.

Новински папир се рециклира.
Ученици наводе још неке такве примере.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Наставник
Наставна јединица Исправка Четвртог школског писменог задатка
Наставне методе Метода самосталних ученичких радова, дијалошка
Наставна средства Вежбанке
Циљеви часа Образовни циљеви: утицати на правилно писмено
изражавање; даљи рад на усавршавању стила; упутити
ученике на недостатке у вези са писменим изражавањем у
задатку (композиција задатка, стилска и правописна решења)
и понудити им могућност да их исправе.
Васпитни циљеви: поспешити љубав према језику и
његовој правилној употреби.
Функционални циљеви: доприносити побољшању културе
писања и изражавања; развијати љубав према правилном
писању и књижевном говору.
компетенције естетска компетенција, дигитална компетенција
Корелација Настава књижевности
рад.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, чита, пише.
Производи дечјег рада Састав

Истраживачки задаци: Обратите пажњу на наставникове сугестије и коментаре у
писменом задатку.

Наставник уписује час у Дневник, а затим дели свеске. Наглашава ученицима да уваже
коментаре забележене у свескама.
Ученици пишу побољшану верзију писменог задатка у свесци за писање писмених,

узимајући у обзир сугестије и препоруке које им је дао наставник.
Ученици се добровољно јављају да читају побољшану верзију писменог задатка. Читају

сви ученици који желе, без обзира на то коју су оцену добили. Остали ученици слушају
радове и након читања их коментаришу. Пожељно би било да наставник прегледа и оцени
побољшану верзију писменог задатка.
Исправка четвртог школског писменог задатка

НИЈЕ (погрешно написане речи) НЕГО (исправно написане речи)
1
2.
3.
4.
5.
...

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна јединица Исправка Четвртог школског писменог задатка
Врста (тип) часа Утврђивање градива и систематизација
Облици рада Фронтални и индивидуални
Наставна средства Табла, креда, ученичке вежбанке за писмени задатак
Циљеви часа Образовни циљеви: указати на језичке, стилске и
правописне грешке у писменим задацима и дати инструкције
за њихово отклањање, богаћење речника, језичког и стилског
израза.
Васпитни циљеви: развијати љубав према правилном и
лепом писменом изражавању.
Функционални циљеви: припремити ученике да у свом
даљем раду примењују стечена знања.
компетенције естетичка компетенција, дигитална компетенција, решавање
проблема
Корелација Настава књижевности
наставника мотивише ученике, прати и процењује њихов рад.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, чита, пише.
Производи дечјег рада Вежбанке

Истраживачки задаци: Обратите пажњу на наставникове сугестије и коментаре у
писменом задатку.
Наставник саопштава оцене које су ученици добили на писменом задатку и образлаже

критеријум оцењивања. На висину оцене утицали су следећи фактори: техника израде
задатка, одговор на задату тему, правописна коректност, језичка прецизност и стил
писања. Наставник указује на типичне грешке које је уочио у задацима на нивоу одељења,
а затим уписује оцене у Дневник.
Наставник образлаже сваку оцену појединачно и указује на недостатке писменог задатка.

У сваком писменом задатку наставник је записао сугестије и коментаре за побољшану
верзију, што ће ученицима помоћи да отклоне недостатке. Важно је истаћи и похвалити
пред одељењем и добро написане радове. Наставник је у току прегледања и оцењивања
забележио типичне грешке на посебном папиру, које се на овом часу бележе на табли са
леве стране, а са десне исправљена верзија. Ученици их преписују у школску свеску.
Ученици се упућују да пажљиво слушају и спреме се да коментаришу радове ученика који

ће их читати. Осим тога, било би добро и да бележе реченице које су им се допале. Затим
неки ученици читају своје радове, а остали ученици пажљиво слушају и потом
коментаришу и истичу делове који су им се допали. Важно је да се прочитају радови који
су оцењени различитим оценама, да би ученици могли да уоче разлику и побољшају свој
начин писања.
У завршном делу часа ученици бирају најбоље радове.
ИСПРАВКА ПИСМЕНОГ ЗАДАТКА
Погрешно написано Правилно написано

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна јединица Наставно проучавање одломка из Аналфабете
Бранислава Нушића
Наставна средства Читанка Уметност речи, стр. 204–209, свеске ученика
Циљеви часа Образовни циљеви: представити ученицима комедију
Аналфабета Бранислава Нушића; подсетити их на
обрађивана дела истог аутора; утврдити појмове: драмски
дијалог, једночинка, дидаскалија; анализирати лик начелника
и његових помоћника.
Васпитни циљеви: истаћи разлоге који су начелника
учинили комичним јунаком; подстаћи ученике да анализом
понашања лика препознају негативне особине и лоше
карактерне особине; истаћи важност учења и стицања знања
на прави начин и на правом месту.
Функционални циљеви: подстицати ученике на самостално
закључивање; развијати смисао за уочавање значајних
појединости; истаћи важност богаћења речника и упућивање
на изворе који то омогућују; применити стечена знања у
даљем раду.

 идентификује врсту драме (једночинка);
 одређује мотиве, композицију (основни појмови у
развијању радње);
 илуструје особине ликова примерима из текста.
Међупредметне Естетичке компетенције, дигиталне компетенције,
компетенције комуникативне компетенције, компетенције за решавање
проблема
Кључни појмови Врлина, мана, смех, хумор, драмски заплет, драмско лице
Корелација Корелација са наставом историје и грађанског васпитања,
корелација са наставом језика и језичке културе
комплементарна његовим. Одговара на задатке и радне
налоге које му саопштава наставник. Учествује у решавању
литерарних проблема које промовише књижевни текст.
наставнике књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
2. Љиљана Бајић, „Мотивација хумором у настави књижевностиˮ,
Књижевност и језик, бр. 3–4, 2007, стр. 311–323.

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Један ученик износи податке
о писцу. Ученици су на претходном часу добили задатак да напишу састав Једном писцу у
част (о Нушићу, његовом раду, животу, делу, ликовима). Један ученик у уводном делу
часа чита састав.
Начелник, државни чиновник у једном српском срезу добија једног дана депешу.
Министар лично тражи од њега податак да ли у њиховој области има аналфабета. Реч
чудна, крајње необична, чак сумњива. Начелник најпре гунђа што министар тако отворено
тражи такав, свакако од државне важности, податак. То би некако и преживео, али не зна,
заправо, шта то значи. Шта или ко је аналфабета? Срећом, а схватићете колика је то срећа
до краја једночинке, његов писар, г. Света, који је као и начелник и жедан и гладан знања,
записује све непознате речи које чује и њихово значење.
У одломцима који следе видећете каква се драма одвија у канцеларији среског начелника,
ко је аналфабета и какав је расплет комедије.
Читање одломка из читанке и разговор о првим утисцима.
Како вам се допао одломак? Шта вам је било најсмешније? Ко је главни јунак и која лица
се појављују?
Замислите господина Свету како са свешчицом улази код начелника. Како он води свој
речник? Које речи записује? Шта им је заједничко? Које су г. Светине области
интересовања? Наведите их. Како га начелник дочекује? Зашто га зове и како то
објашњава? Да ли се такав однос мења до краја комедије?
Света свој речник води „онако без реда”. Речи које записује су: каријера, криза,
перспектива, режим, анулирати, популација и сл. То су стране речи корисне за
обогаћивање политичког говора. Начелник Свету дочекује љубазно, са пажњом и
уважавањем, али намигује г. Мики и не признаје да га је позвао јер нешто не зна, већ
тврди да не може да се сети. На крају једночинке однос се мења и г. Света постаје крив за
бруку која је настала.
Каква је атмосфера током ишчитавања речи? Како их друштво заједнички тумачи? На

који начин начелник учествује у тумачењу? Која су најчешћа начелникова тумачења? На
основу чега то закључујете? На шта њега и г. Мику подсећа: ананас? Које тумачење вам
је најсмешније? Шта се дешава кад схвате да у Светином речнику нема речи
„аналфабета”?
Атмосфера током ишчитавања и тумачења је радна, али заправо смешна. Начелник се

активно укључује у тумачења, али су она углавном нетачна и површна. Он импровизује,
нагађа и бесмислено повезује. Сви су толико опседнути политиком да им је свака реч
сумњива и политичка, па и антиквар и ананас. Тако је прошла и реч аналфабета.
Друштво је закључило да то мора бити нешто сумњиво, нешто политички, чим то
министар тражи.
Шта се дешава кад схвате да у речнику нема речи аналфабета? Ко им је најсумњивији?

Зашто? Наведите њихова образложења. Како г. Света обавља тај деликатан посао
слања одговора министру?
Пошто значење речи немају, а на депешу морају одговорити, они су решили да сами
пронађу аналфабету. И пронашли су, ни мање ни више, школског надзорника. Он је
најсумњивији јер све критикује, није члан странке, а чак и о начелнику говори ружне
ствари. Света се закључава у канцеларију и пише шифровано писмо.
Које ново лице се појављује у осмој појави? Какав одговор доноси начелнику? Како
начелник реагује? Анализирајте његово понашање кад је схватио какву је грешку
направио? Подвуците дидаскалије и драмски монолог. Каква осећања илуструју?
Свастика Мица је у целу причу умешана јер је начелник изгрдио због дружења са
аналфабетом, по државу опасним елементом, школским надзорником. Она доноси писмо у
коме је право значење речи аналфабета. Штета је већ учињена, брука је неизбежна.
Начелник је очајан, покушава да окриви неког, не може да верује, али доцкан.
Напишите неколико реченица о томе како је начелник постао комични јунак.
Шта је у Нушићевом делу смешно, а шта озбиљно? Могу вам помоћи следећа питања:
Како начелник доживљава министра? Шта ради кад се суочи са нечим што не зна?
Какав је његов поглед на свет? Какве сараднике бира и како се односи према њима? На
који начин размишља о људима који не мисле као он.
Начелник се према министровим захтевима односи са крајњим страхопоштовањем. Он не

признаје да нешто не зна, а за сараднике бира људе себи сличне. Све посматра површно и
политички. Лако окривљује друге, а сумњив му је свако ко није на његовој политичкој
страни или се усуђује да га критикује. Све то га је довело у позицију комичног јунака који
на крају плаћа за такав свој однос према животу, људима, власти, политици и својој
професији.
Шта је мета Нушићеве критике? Какву казну Нушић изриче незнању и додворавању? Ко
је заправо аналфабета? Које мане Нушић исмева?
Не знамо име начелника, дакле мета критике је професија. Начелник је представник

власти, те закључујемо да је то критика власти. А казна је смех.
Незнање, политички поглед на свет, површност, брзоплетост само су неке од мана које
Нушић исмева.

Ученици решавају задатке у дигиталној читанци.

Наставни лист је дат у прилогу припреме.
Бранислав Нушић: Аналфабета

(одломак)

Књижевна врста: једночинка
Драмска лица: начелник, школски надзорник, Света, Мика, Мица

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
1. Допуни реченице.
а) Драма се изводи у ___________________, на сцени. Обухвата књижевна дела писана за

сценско извођење.
б) ______________ је део драмског текста који представља тематску и

драматуршку целину.
в) Драма која има само један чин назива се ________________________. На пример:

Аналфабета и Кирија Бранислава Нушића.
Драмска радња (развој догађаја) је основ сваке драме. Драмска радња је склоп догађаја.
Одвија се кроз дијалог ликова пред гледаоцима и има ________________ етапа (фаза).
Догађаји су повезани и проистичу један из другог. Фазе у развоју драмске радње су:
а) Увод или ____________________ (упознавање с ликовима и њиховим односима, местом

и временом радње).
б) _______________ је најдужи део радње, заснован је на контрасту карактера и ситуација.

Ликови се сукобљавају једни с другима кроз супротна гледишта, интересе и мишљења.
Заплет почиње од узбуђујућег момента (изненадног догађаја) и снажи радњу до врхунца у
развоју радње (кулминације).
в) ____________________ представља врхунац у развоју радње и најнапетији тренутак

сукоба ликова у драми.
г) Преокрет или ____________________________ је тренутак када радња изненада скреће

у неочекиваном правцу.
д) ___________________ је разрешење свих сукоба или супротности у току радње.

Не мора свака радња да има свих пет фаза, али најчешће има почетак, развој и крај.
4. Допуни реченице:
Драмска лица своје мисли, ставове и осећања исказују у ______________ (разговору с

другим ликовима) и _______________ (лик размишља наглас и разговара сам са собом).
РЕШЕЊА: 1. а) позоришту, б) Чин, в) једночинка. 2. пет. 3. а) експозиција, б) заплет, в)

Кулминација, г) перипетија, д) Расплет. 4. дијалогу, монологу.

Наставник
Наставна јединица Драмско извођење Аналфабете Бранислава Нушића
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни рад.
Наставне методе Дијалошка метода, текстовна метода, монолошка метода,
аналитичко-синтетичка метода, дедуктивна метода, метода
показивања и запажања.
Наставна средства Читанка 6, Уметност речи, стр. 158–169, презентација или
CD плејер
Циљеви часа Образовни циљеви: Сагледати уметничке вредности и
оригиналност Нушићевих комедиографских поступака.
Остварити свестрани увид у уметничке вредности Нушићеве
комедиографске поетике. Утврдити знања о структурним и
композиционим карактеристикама драмског текста.
Васпитни циљеви: Васпитним деловањем током
интерпретације Нушићевог драмског стваралаштва развијати
и јачати критичку свест ученика.
Функционални циљеви: Навикавати ученике да на
театролошки начин доживљајно и стваралачки тумаче
појаве, ликове и књижевне вредности Нушићевог дела.
Оспособити их да се према идејама из света књижевности
односе на проблемски и критички начин. Развијати љубав
према драмској и позоришној уметности.

 чита драмски текст по улогама.
Међупредметне Естетичке компетенције, комуникативне компетенције,
компетенције компетенције за решавање проблема
Кључни појмови Врлина, мана, смех, хумор, драмски заплет и расплет,
драмско лице
Корелација Корелација са позоришном уметношћу
комплементарна његовим. Драматизује одломак по избору.
наставнике књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
2. Љиљана Бајић, „Мотивација хумором у настави књижевностиˮ,
Књижевност и језик, Београд, бр. 3–4, 2007, стр. 311–323.
Литература за ученике Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи,
Читанка за шести разред основне школе, Нови Логос,

Подсећање на основне елементе драмског текста. Подсећање на то ко све учествује у

стварању представе. Разговор са ученицима о томе ко је какву улогу имао у процесу
стварања (ко је преузео улогу режисера, ко се побринуо за костиме, ко за сценографију, ко
за кретање на сцени, да ли су имали проблема при припремању драмског извођења
одломка).
Драмско извођење одломка. Група ученика која је припремила драмско извођење одломка
изводи свој програм, а остали ученици и наставник пажљиво прате њихово извођење.
Уколико се више група припремило за извођење одломка, после сваког извођења може се
дати коментар како су се ученици припремили.
При извођењу одломка, ученици треба да воде рачуна о: изговору, јачини гласа, кретању
на сцени, да што мање окрећу леђа публици, да се што је могуће више уживе у ликове које
играју. Нарочито се цени труд који су ученици уложили у осмишљавање костима,
сценографије и реквизита који су потребни.
Разговор између ученика и наставника о томе како су се осећали при извођењу одломка,
колико су задовољни извођењем, које им се извођење највише допало (ако је више група
припремило драмско извођење одломка).
Драмско извођење Аналфабете Бранислава Нушића

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна област Језик (граматика)
Наставна јединица Некњижевне речи и туђице – њихова замена језичким
стандардом. Сажимање текста уз појачање
информативности
Наставна средства Свеске ученика, Радна свеска, Граматика Дар речи
Циљеви часа Образовни циљеви: упознати ученике са некњижевним
речима; појмовно и терминолошко богаћење речника
ученика; упознати ученике са основним одликама језика
администрације и његовог утицаја на књижевни језик.
Васпитни циљеви: развијати код ученика љубав према
српском језику и свест о томе да га треба чувати од штетних
уплива; развијати код ученика толеранцију и љубав према
народним говорима; неговати културу изражавања и писања
у складу са нормом.
Функционални циљеви: оспособити ученике да разликују
некњижевне и књижевне речи; оспособити ученике да
препознају туђице, дијалектизме и жаргонизме; оспособити
ученике да препознају бирократски начин изражавања и да
избегавају да га користе.
 проналази, повезује и тумачи експлицитно и имлицитно
садржане информације у краћем, једноставнијем
књижевном и неуметничком тексту;
 говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму.
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу, дигитална, решавање проблема
Кључни појмови Туђице, жаргонизми, поштапалице
језика
рад.
Литература за 1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика
наставнике српског језика за средње школе, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2008.
2. Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2007.
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност

Сваки језик има своју норму, скуп правила која су у формалној комуникацији обавезујућа.
Некњижевне речи су речи које нису у складу са књижевном нормом. У њих се убрајају:
дијалектизми, жаргонизми и туђице. Осим њих, у свакодневној неформалној
комуникацији честе су поштапалице – сувишне речи и изрази као што су: овај, како се
зове, чак шта више, разумеш, па...
Разговор са ученицима о факторима који утичу на развој језика: Очекује се да ће ученици

као главне факторе истаћи историјске околности и територијалну близину. На језик неког
народа знатно могу утицати историјски догађаји као што су ратови, миграције, окупација.
Промене су највидљивије у сфери лексике, тј. речи, али се могу уочити и у другим
областима језика. (На примеру српског језика: мноштво турских речи и суфикса у творби
речи као последица вишевековног ропства под Турцима; мноштво немачких и мађарских
речи (у језику Срба који живе у Војводини) као последица такође дугог припадања
Аустроугарској монархији.) На уплив речи из других језика утиче и територијална
удаљеност. Јачи ће бити утицај неког језика који је територијално ближи, нарочито у
пограничним крајевима, због непосредне комуникације становништва. Наставник
напомиње ученицима да до уплива речи из страних језика може доћи и због јаких
културних и верских веза (Русија, Француска).
Позајмљенице – Основу српског књижевног језика чине речи из народних говора. Многе
од ових речи јављају се и у језицима осталих словенских народа, са мањим разликама у
изговору (риба, река, сунце, човек...).
Али, велики проценат речи, не само у нашем језику, потиче из неког другог језика. Неке
од тих речи одомаћиле су се и не осећамо их као стране (нпр. речи из турског језика –
јастук, боја, сат или из немачког језика – фарба, шраф, које имају и развијену творбу:
фарбати се, офарбан, префарбати, зашрафити, одшрафити). Постоје и речи које се нису
одомаћиле у нашем језику и ми их осећамо као стране (плајваз – оловка).
У новије време мноштво је страних речи које долазе из енглеског језика, нарочито оних
које су везане за технику. Наставник подстиче ученике да наброје што више таквих речи и
да пробају да нађу домаћу „замену” за њих (четовање, фешн селекшн, блог). Уколико
постоји домаћа реч за појам који оне означавају, боље је употребити њу. Ученици записују
у свеске: Речи које су из неких других језика ушле у наш називају се позајмљенице или
туђице. На уплив страних речи у неки језик утичу историјски и географски услови, али и
културни и верски, а у новије време и развој технике. Немогуће је да језик не садржи
туђице, али их не треба пречесто употребљавати, нарочито кад постоји домаћа реч за тај
појам. Наставник затим чита ученицима одломке о пореклу речи из апаратуре „Да ли
знаш?”.
Дијалектизми су речи (и облици речи) потекли из народних говора, који су ограничени на

уже језичко подручје. Они се разликују од књижевних облика истих речи. Користе се у
свакодневној комуникацији између говорника неког подручја, а писци их често
употребљавају у књижевним делима, где имају посебну улогу у карактеризацији и
дочаравању ликова и амбијента. Наставник чита ученицима одломак из приповетке Јаблан
Петра Кочића, а они треба да уоче дијалектизме:
– Богме ћеш ти, малишане, и јаукнути кад Рудоња исуче Јаблану цријева – застрашава га
пољар. – А и јест ми млого додијô.
– Е, то ћемо, пољаре, истом виђети! – смије му се пркосно, заједљиво Лујо.
Постоји још један слој речи нашег језика који се разликује од књижевног – жаргонизми.
То су речи које користе млади у свакодневном говору. Ученици наводе примере
жаргонизама (кева, смор, мурија, клопа, табати, бубалица, дрпити, маторци, гајба).
Жаргонизми се такође могу јавити у књижевним делима (Кад су цветале тикве,
Драгослав Михајловић).
Позајмљенице, дијалектизми и жаргонизми су некњижевне речи.
Уколико постоје услови, наставник може да покаже ученицима како се у речницима

наводе туђице, дијалектизми и жаргонизми (Речник Матице српске или Речник САНУ,
Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза Драгослава Андрића
и Радослава Зечевића).
Ученици решавају задатке у уџбенику.
Наставник истиче да на књижевни језик много утиче и језик администрације (језик

правника, политике), који је често преопширан, нејасан, пун фраза и страних речи и
конструкција. Ученици исправљају обућареву поруку „Вршим поправку ципела” у краће и
лепше „Поправљам ципеле” и уочавају шта је у њој било сувишно. (Сувишно је било то
што су уместо једног глагола били употребљени глагол и именица, те је израз непотребно
био дужи.) Ученици читају примере и решавају задатке у уџбенику.
Наставник може прочитати и примере из чланка „Ако сте узнемирени” Раде Стијовић, из
рубрике „Слово о језику” дневних новина „Политика”: „Реченице као што су: Ако имате
узнемиреност... и Хоћеш ли имати гостовање у Будви? (први пример – из рекламе за
„биљни регулатор расположења”, а други из ТВ емисије) увек, с правом, изазову реакције
читалаца. Овакве реченице нису у духу нашег језика и много је боље и лепше било рећи:
Ако сте узнемирени... и Хоћеш ли гостовати у Будви? Додали бисмо и неке наше примере
са ТВ-а: Вршимо подизање леве руке; Вршимо прегибање ноге (инструкторово
објашњење вежбачима шта треба да раде).”
Обнављање градива: По чему се некњижевне речи разликују од књижевних? Које речи

спадају у некњижевне? Које речи називамо туђицама? Шта су дијалектизми? Шта је
жаргон? На који начин језик администрације утиче на књижевни?
Домаћи задатак: Наставник даје заинтересованим ученицима истраживачки задатак да

прикупе што више жаргонизама које употребљавају они и њихови вршњаци, као и да
напишу њихово значење. Ученици који имају родбину у руралним крајевима могу добити
задатак да забележе дијалектизме. Једна група ученика могла би и да бележи преопширне
и компликоване изразе (извор – медији, свакодневна комуникација).

Некњижевне речи и туђице. Сажимање текста уз појачање

информативности
- некњижевне речи: туђице (плајваз, четовање)

дијалектизми (ђедо)
жаргонизми (кева, мурија)
- језик администрације: преопширан, пун фраза, неразумљив

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ
1. Турцизми су позајмљенице из:
а) мађарског језика;
б) грчког језика;
в) турског језика.
Подвуци тачан одговор.
2. Речи преузетих из енглеског језика (англицизама) у нашем језику је из дана у дан све
више. Стави одговарајућу домаћу реч уз англицизам.
Понуђени одговори: продавница; представљање; господин; стручњак; кратка телевизијска

реклама или кратак филм снимљен као визуелна пратња за музичке песме.
а) презентација – _____________________________
б) експерт – ____________________________________
в) спот – ____________________________________
г) бутик – ____________________________________
д) џентлмен – ____________________________________
РЕШЕЊЕ: 1. в), 2. а) представљање, б) стручњак, в) кратка телевизијска реклама или

кратак филм снимљен као визуелна пратња за музичке песме, г) продавница, д) господин.

Наставник
Наставна област Језик (граматика)
Наставна јединица Припрема за завршни тест
Врста (тип) часа Обнављање градива
Наставна средства Граматика Дар речи, читанка Уметност речи, Радна свеска,
свеске ученика, дигитални садржаји
Циљеви часа Образовни циљеви: обновити градиво из граматике
(гласови и гласовне промене, придевске заменице, глаголски
облици, грађење речи, реченице), правописа и књижевности
(књижевни род и врста, стилске фигуре, облици казивања,
стих, строфа, рима).
српском језику; неговати културу изражавања и писања у
складу са нормом.
Функционални циљеви: оспособити ученике да препознају
гласовне промене; оспособити ученике да препознају врсте
придевских заменица и да их разликују од именичких;
оспособити ученике за уочавање различитих глаголских
облика (времена и начина, неличних глаголских облика);
оспособити ученике за разликовање комуникативне и
предикатске реченице, као и зависне и независне реченице.
 разликује реченице по комуникативној функцији;
 препозна делове речи у вези са њиховим грађењем;
 разликује гласове српског језика по звучности и месту
изговора;
 разликује врсте гласовних промена у једноставним
примерима и примењује књижевнојезичку норму;
 одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик;
 препознаје глаголска времена и употребљава их у складу
са нормом;
 доследно примењује правописну норму;
 повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима;
карактера;
 анализира структуру лирске песме (строфа, стих, рима);
 разликује заплет и расплет као етапе драмске радње;
 разликује појам песника и појам лирског субјекта; појам
приповедача у односу на писца;
 увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе
песничке слике;
 одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
књижевноуметничком тексту;
 уочава хумор у књижевном делу;
 разликује хумористички и дитирамбски тон од елегичног
тона.
Међупредметне Компетенција за учење, дигитална компетенција, рад са
компетенције подацима, решавање проблема, естетичка компетенција
Кључни појмови Језик, граматика, правопис, књижевнотеоријски појмови
Корелација Језичка култура, књижевност
наставника рад на часу. Мотивише ученике за рад на часу и подстиче
разговор. Евалуира рад сваког ученика понаособ.
Активности ученика Ученик учествује у разговору, говори, слуша саговорнике,
решава задатке и пише.
књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства,
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове градиво које су обрађивали у 6. разреду.

Обнављање градива из граматике и правописа (грађење речи, гласовне промене, заменице,

глаголски облици, врсте реченица према комуникативној функцији).
Ученици раде један завршни тест из српског језика који се налази у Радној свесци (стране
148–150). Наставник допуњава њихове одговоре и објашњава ако им нешто није било
јасно.
Ученици решавају задатке у завршном тесту из књижевности у Радној свесци (страна 100
и 101). Ученици раде задатке на 220. и 221. страни у читанци Уметност речи.
Ученици решавају интерактивне задатке у читанци Уметност речи на крају завршног
поглавља. Наставни лист је у прилогу. Наставник допуњава њихове одговоре и објашњава
ако им нешто није било јасно.
Наставник даје процену како су ученици савладали градиво и упућује их да још једном
обнове све што су радили у шестом разреду. Наставник саветује ученике како да се што
боље припреме за завршни тест.
Домаћи задатак: Урадити други завршни тест за домаћи у Радној свесци на стр. 151, 152
и 153.
Припрема за завршни тест

Израда задатака у читанци Уметност речи, дигиталним садржајима и Радној свесци.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ
1. Повежи имена књижевних јунака и аутора у чијем се делу тај лик јавља.
а) Јеца Бранислав Нушић

б) Света
в) Малчика Коста Трифковић
г) Мика
2. Одреди ком књижевном роду припада дело из којег је преузет следећи одломак.
Понуђени одговори: лирика, епика, драма.
а) – Наравно, он само изазива неког с ким би могао да се потуче, увек тако ради
– љутнула се Спасенија на јунака из песама.
– Да, али је и јунак – подсетила је српкиња. – А несрећна мајка...
– Шта несрећна?! – изнервирала се Спасенија. – Она је једна ленштина! Мрзи
је да пере његову гардеробу...
– И моју мајку мрзи да сваки час пере моје ствари, а има и веш-машину. Кад би
прала на руке, умрла би – присетио се Алекса.
– Шта би Марко могао да уради па да му мајка буде срећна и задовољна? –
питала је српкиња.
– Да се не прља! – одговорило је више њих углас.
– Да купи мајци веш-машину! – била је практична Спасенија.
– Не, децо – почела је да објашњава српкиња – него да ради неки поштен посао,
а не да се бије и ратује. За следећи час, прочитајте песму Краљевић Марко и вила.
____________________
б) МИЦА (улази, носи цедуљче): Ево ти, зете!

НАЧЕЛНИК: Шта је то?
МИЦА: Његов одговор. Нисам могла друкше, него сам му послала
цедуљче и молила да ми каже шта је то аналфабета.
НАЧЕЛНИК: Па кад ти пре стиже одговор?
МИЦА: Он је увек у ово доба преко пута у школи.
НАЧЕЛНИК: А, и то знаш.
МИЦА: Па знам, дабоме, а знам сад и шта је аналфабета.
________________________
в) Јаој мене до Бога милога,

ђе погубих од себе бољега!”
Па он Муси одсијече главу,
и баци је Шарцу у зобницу.
____________________
г) Грачанице, кад бар не би била од камена,

кад би се могла на небеса вазнети,
ко Богородице Милешеве и Сопоћана,
да туђа рука крај тебе траву не плеви,
да ти вране не ходају по паперти.
________________
3. На линију поред наслова књижевног текста упиши назив књижевне врсте којој припада
Понуђени одговори: лирска песма, комедија, приповетка, једночинка, епска песма.
а) Аналфабета Б. Нушића – ___________________________________

б) Избирачица К. Трифковића – __________________________________
в) Народна песма Марко Краљевић и вила _____________________________
г) Грачаница Д. Максимовић _______________________________________
4. На основу наведених стихова препознај о којој је јунакињи реч:
а) Немој, сине, говорити криво,

ни по бабу, ни по стричевима,
већ по правди Бога истинога!
____________________________
б) На основу наведених стихова препознај о ком је јунаку реч:
Чудан јунак језди низ Косово

на витезу коњу шареноме,
добра коња врло расрдио,
из копита жива ватра сева,
из ноздрва модар пламен лиже.
_______________________________
в) О мој брате, Бошко Југовићу!

цар је тебе мене поклонио,
да не идеш на бој на Косово,
и тебе је благослов казао,
да даш барјак, коме тебе драго,
да останеш са мном у Крушевцу,
да имадем брата од заклетве.
___________________________
5. У народној поезији често се употребљавају стални епитети. Препознај и повежи

сталне епитете из леве колоне са одговарајућим речима из десне, као што је започето:
а) бјелогрла Дјевојка
б) Kосовка вила
в) српски кнез Лазаре
г) рујно вино
6. Повежи изразе из леве колоне са одговарајућим значењем из десне колоне.
а) даске које живот значе филм

б) седма уметност књижевност
в) уметност речи позориште
РЕШЕЊЕ: 1. а), в) Коста Трифковић, б), г) Бранислав Нушић. 2. а) епика, б) драма, в)

епика, г) лирика. 3. а) једночинка, б) комедија, в) епска песма, г) лирска песма. 4. а)
Јевросима, б) Марко Краљевић, в) царица Милица. 5. а) вила, б) Дјевојка, в) Лазаре, г)
вино. 6. а) позориште, б) филм, в) књижевност.

Наставник
Наставна област Језик и књижевност
Наставна јединица Завршни тест из српског језика и књижевности
Наставне методе Метода наставних листића
Наставна средства Припремљени контролни задаци
Циљеви часа Образовни циљеви: утврђивање градива стеченог у току
шестог разреда из граматике (падежи, врсте речи, служба
речи у реченици, појам просте и сложене реченице, глаголски
облици, грађење речи, гласови, гласовне промене, глаголски
облици), правописа и књижевности (књижевни родови и
врсте, стилске фигуре, форме приповедања).
Васпитни циљеви: указивање на важност, чување и
неговање српског језика; подизање нивоа свести о правилној
употреби речи у нашем језику; указивање на значај
правилног писања; развијање поступности и
систематичности у анализи градива.
Функционални циљеви: оспособљавање за самосталан рад;
стицање способности које се могу практично применити;
развијање моћи запажања, упоређивања, закључивања,
доказивања, анализе и синтезе; откривање узрочно-
последичних веза; појачавање радозналости и истраживачког
духа.
 повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима са новим наставним садржајима;
 препозна делове речи у вези са њиховим грађењем;
 разликује гласове српског језика по звучности и месту
изговора;
 разликује врсте гласовних промена у једноставним
примерима и примењује књижевнојезичку норму;
 одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик;
 препознаје глаголска времена и употребљава их у складу
са нормом;
 разликује реченице по комуникативној функцији;
 доследно примењује правописну норму;
 користи правопис (школско издање);
 разликује дуги и кратки акценат у изговореној речи;
карактера;
 разликује заплет и расплет као етапе драмске радње.
Међупредметне Компетенција за учење, решавање проблема
Кључни појмови Језик, граматика, правопис, књижевност
Корелација Језичка култура
наставника рад на часу. Евалуира рад сваког ученика понаособ.
Активности ученика Ученик решава задатке и пише.
2. Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну
школу, Школска књига, Београд, 2005.
2. Слађана Савовић, Драгана Ћећез Иљукић, Јелена Срдић,
Истраживачки задаци: Ученици су на почетку школске године обавештени да ће имати

годишњи тест. Наставник их подсећа да треба да обнове градиво које су обрадили у току
школске године.

Наставник размешта ученике, даје им упутства за израду теста и дели им одштампани тест.
Ученици раде тест којим се систематизује градиво шестог разреда.

Наставник по сопственом избору осмишљава тест.
Завршни део часа (1 минут)
Наставник скупља тестове које му ученици предају. Уколико има времена, коментарише
тест.
ИЗРАДА ЗАВРШНОГ ТЕСТА

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Наставник
Наставна јединица Позориште, Владислава Војновић
Наставна средства Читанка Уметност речи, стр. 210‒219, ученичка свеска
Циљ часа Оспособљавање ученика за анализу приповетке; уочавање и
осуђивање негативних појава у друштву и реаговање на њих
карактера;
 уочава основне елементе структуре
књижевноуметничког дела: тема, мотив; радња, време и
место радње;
делу, служећи се аргументима из текста.
компетенције сарадња, компетенција за учење, одговорно учешће у
демократском друштву
Кључни појмови Позориште, вршњачко насиље, дидаскалије, драмско
извођење
часа.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, пише, решава

Као психолошка припрема за анализу дела може послужити разговор о вршњачком

насиљу: како се понашају насилници, ко су најчешће њихове жртве, како се односе према
њима. Чланови Вршњачког тима могу пренети нека искуства и сазнања о томе како
спречити насиље.
Подаци о писцу: Владислава Војновић је савремена српска књижевница. Пише и

сценарије. Најпознатије дело јој је роман Принц од папира, по ком је снимљен и
истоимени филм. Добитница је многих књижевних награда.
Локализовање текста: пред нама је интересантан одломак из приповетке Позориште, која

говори о другарству, љубави, животу, позоришту, вршњачком насиљу и начинима како се
оно може спречити.
Одломак из приповетке је дугачак, али с обзиром на то да се обрађује два школска часа,

текст ће се читати и на часу.
После читања следи исказивање утисака, па анализа. Очекује се да ће ученицима бити

занимљива прича о нестанку тате у компјутеру, прича о вршњачком насиљу, као и
драмско извођење песме о Марку Краљевићу.
Чиме почиње и чиме се завршава одломак ове приповетке? На који начин су те почетне и
завршне реченице издвојене од остатка текста?
Приповетка почиње и завршава се дијалогом мајке и ћерке. Те реченице штампане су и
другачијим типом слова (курзив, одн. италик). Оне чине оквирну причу.
Шта сазнајемо из дијалога мајке и ћерке којим одломак почиње?
Сазнајемо да ћерка више не жели да иде у позориште. Она и мајка изашле су са представе
јер се ћерки није свидела. Мајка јој каже да није лепо што су изашле због труда глумаца, а
затим следи разговор о томе ко је крив што је представа лоша: глумци, редитељ, управник
или писац.
На који начин мајка почиње да прича своју „паметну” причу? На коју књижевну врсту
личи њено приповедање?
Мајка почиње своју причу као да је у питању драмски текст, оно што најчешће стоји у
дидаскалијама на почетку комада. Говори о томе да је позорница уређена као школско
двориште и да су на сцени Спасенија, Алекса и Никола.
На који начин девојчица прати мамину причу?
Девојчица је прекида, најпре зато што јој се не свиђа такав почетак, жели „нормалну”
причу, а затим се заинтересује, пажљиво слуша и прати.
Какав је у маминој причи био однос између родитеља дечака Анастаса? Шта се десило са
његовим татом? Како се он осећао због тога?
Дечакови родитељи се нису добро слагали. Понекад су се свађали јер је маму нервирало
то што је тата непрестано, не само на послу већ и код куће, био испред компјутерског
екрана. Анастасов тата се једног дана није вратио с посла, а није се ни јавио. Мајка мисли
да се наљутио. Анастасу је било веома тешко.
Како се у школи осећала и понашала девојчица Спасенија из мамине приче? Ко чини групу
насилника из Спасенијиног одељења? Како се они понашају према другој деци? Како
поступају према Спасенији у школском дворишту, а како према Анастасу? Шта мислите
о њиховом понашању и поступцима?
Спасенија је била усамљена иако није никад била сама, јер није имала ни најбољег друга
ни најбољу другарицу.
Групу насилника из Спасенијиног одељења чине два дечака – Алекса и Никола и

девојчица Милица. Алекса је био главни у тој банди и стално је смишљао нове начине да
малтретира другу децу. Кад сретну Спасенију у школском дворишту, смакну јој капу с
главе и добацују се њоме као да је лопта. Ругају се и имитирају дежурну наставницу кад
им Спасенија каже да ће их тужити. Знају да им она не може ништа јер им стално говори
да сами треба да реше све сукобе.
Очекује се да ученици уоче и осуде ружно насилничко понашање дечака.

Како је Спасенија одреаговала на њихово задиркивање и уцењивање? Како поступа кад
дечаци и Милица почну да малтретирају Анастаса и да га одбацују из друштва?
Спасенија не жели да пристане на њихове уцене да Николи напише задатак из српског

зато што јој је вратио капу. Она му баца капу назад, чиме чак задивљује и Алексу.
Никола и Алекса малтретирају Анастаса кад дође у школско двориште: отму му лопту и
не примају га у игру, подругљиво га зову ананас, а његове родитеље поморанџа и банана.
Кад их Анастас лепо упита у чему је проблем, они га имитирају и кажу да је проблем он
сам и да су га сигурно због тога и избацили из бивше школе. Кад се још појави и Милица,
која свима сем Анастасу подели позивнице за рођендан, Спасенија стаје у Анастасову
одбрану. Покушава да објасни Милици како би се она осећала да само њу неко не позове
на рођендан, али пошто разговор не доводи до резултата, Спасенија јој врати позивницу
коју јој је дала. Кад они то протумаче као њену заљубљеност у Анастаса, Спасенија се
направи да хоће с њима да игра кошарку, па им баци лопту ван терена.
Шта Спасенија сазнаје из разговора са Анастасом о његовом животу пре доласка у

њихову школу?
Спасенија сазнаје причу о необичном нестанку Анастасовог оца и покушава да пронађе

разлог зашто се то десило. Схвата и зашто се Анастас пребацио из друге школе – испричао
је деци да мисли да је његов отац ушао у компјутер.
Како се деца понашају на часу српског језика док наставница покушава да прочита песму
Орање Марка Краљевића?На који начин Милица одговара наставници кад је она упита да
ли слуша? Како јој наставница доскочи?
Ученици не слушају наставницу, бацају цедуље са порукама, гађају се кредама, причају,

гуркају се. Милица дрско одговара наставници да је не слуша, између осталог и зато што
њена мама каже да то што уче у школи уопште није за децу јер је страшно. Наставница јој
доскочи тако што је пита да ли гледа хорор филмове, а кад она потврдно одговори, пита је
шта њена мама мисли о томе.
На који начин час постаје занимљивији? Шта је прави разлог Спасенијиног предлога да
одглуме песму као да је позоришна представа?
Час постаје занимљивији кад наставница прихвати Спасенијин предлог да одглуме песму,
чиме деца постају активнији учесници часа и више прате наставу и саму песму. Прави
разлог Спасенијиног предлога је „акција џеп”, односно шанса да из наставнициног џепа
покуша да узме цедуљицу коју јој је наставница одузела, а на којој је поставила питање
Анастасу да ли му је наставница симпатија.
Шта изазива хумор при читању и драмском извођењу песме?
Хумор изазива то што деца не знају значења појединих речи, као и њихово незнање везано
за историјски период којем припада народна песма. Реч четовање (ратовање, борба)
Никола тумачи у њеном савременом жаргонском облику (дописивање путем интернета).
Алекса пита зашто Марко не носи панталоне него хаљине, кад је мушко.
Како се „операција џеп” завршава?
Завршава се успешно. Спасенија успе да, услед опште збрке на сцени, кад Алекса, Никола
и Марија глуме Турке јаничаре које Марко убија, извади из наставнициног џепа своју
цедуљу и да је стави у уста.
Како изгледа тумачење песме Орање Марка Краљевића након изведене представе?
Деца не разумеју дело, дају и духовите, али и непримерене одговоре. Наставница све
време покушава да их заинтересује, такође духовитим опаскама, али и прихватањем
њиховог начина обраћања (пре свега узречицама сестро, брате).
Обратите пажњу на улоге које су ђаци добили приликом драмског извођења народне
песме. Колико се оне поклапају са њиховим стварним понашањем у свакодневном
животу?
Ђаци су добили улоге које су у складу са тим како се они понашају у свакодневном
животу. Насилници су добили улоге Турака јаничара који тлаче и малтретирају народ,
Анастас улогу Марка над којим они покушавају да врше насиље, а Спасенија улогу мајке
Јевросиме, саветодавца и помоћника.
Шта мислите о понашању ученика на часу? Треба ли се и може ли се такво понашање

оправдати чак и ако им је оно о чему уче досадно? Какве поруке можемо извући из овог
дела?
Очекује се да ће ученици осудити непримерено понашање ученика на часу.

Дело носи снажне поруке о пријатељству, осуђивању сваке врсте насилног и непристојног
понашања, како на часу тако и у школском дворишту и у животу уопште.
Размислите о наслову ове приповетке. На које начине су позориште, драмска игра и

делови драмског текста присутни у овој приповеци?
Позориште је свеприсутно у овој приповеци. У оквирној причи говори се о позоришту,

како на почетку тако и на крају одломка. Мамина „паметна” прича такође умногоме
подсећа на драмско дело. Мама је почиње као да исписује или чита дидаскалије, а постоји
и сукоб (међу децом) који треба да се разреши, што је један од главних чинилаца драмске
радње. И драмско извођење народне епске песме такође је повезано са позориштем.
Наставник упућује ученике да размисле зашто приповетка носи наслов Позориште и на

које су све начине позориште и драмска игра укључени у њу.
Кратко подсећање на основне одлике и поруке овог дела. Наставник задаје ученицима
домаћи задатак и објашњава како треба тимски да га ураде.
Домаћи задатак: У сарадњи са члановима Вршњачког тима, ученици треба да направе

пано на тему „Стоп насиљу”, на ком ће сваки ученик одељења оставити неку поруку
против насиља (визуелно – цртеж или вербално – кратку поруку или стих).
Владислава Војновић
Позориште
Књижевна врста: приповетка
План текста:
- оквирна прича (дијалог мајке и ћерке)
- мамина „паметна” прича из главе
- нестанак оца у компјутеру
- супротстављање насилницима
- зближавање Анастаса и Спасеније
Облици приповедања: приповедање (нарација у 3. лицу); дијалог
- присуство елемената драмског текста
- драмско извођење епске песме на часу српског језика
Порука дела: Стоп насиљу!

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Наставник
Наставна јединица Сентиментална повест Британског царства, Борислав
Пекић
Врста (тип) часа Рад са надареним ученицима; обрада
Наставна средства Табла, креда, радна свеска
Циљ часа Обједињавање ученичких знања кроз повезивање наставе
историје и српског језика
 луструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у
прошлости описане у књижевном делу;
 уважава националне вредности и негује
културноисторијску баштину;
 употребљава различите облике усменог и писменог
 разуме основно значење књижевног текста;
Међупредметне Комуникација, естетичка, компетенција за учење, рад са
компетенције подацима и информацијама, одговорно учешће у
демократском друштву
Кључни појмови Историја, есеј, повеља, слобода, клаузула
часа.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, пише, решава
наставник. Развија културу дијалога. Уважава сугестије и
радне налоге наставника. Изражава своје мишљење и утиске.
Изражајно и интерпретативно казује текст.
2. Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза,
Просвета, Београд, 1972.
Литература за ученике 1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Слађана
2. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижњвних

Борислав Пекић (1930-1992) био је један од најзначајнијих српских писаца 20. века. Писао
је романе, драмска дела, сценарије за филмове. Због својих демократских идеја, као
припадник тада илегалног Савеза демократске омладине Југославије, као матурант осуђен
је на 15 година строгог затвора са принудним радом и губитком грађанских права.
Помилован је 1953. године, после пет година проведених у затвору. Док је био у затвору,
зачеле су се у њему многе идеје које је после развио у својим главним романима, пре свега
идеје о слободи. Емигрирао је у Лондон 1971, где је и умро 1992.
Дела: Време чуда, Ходочашће Арсенија Његована, Успење и суноврат Икара Губелкијана,
Одбрана и последњи дани, Златно руно, Беснило, Године које су појели скакавци, Нови
Јерусалим, Атлантида, Писма из туђине, Последња писма из туђине. Добитник је многих
значајних књижевних награда. Од 1985. био је дописни члан Српске академије наука и
уметности.
Локализација текста:
Сентиментална повест Британског царства објављена је постхумно 1992. године. То је

прозно есејистичко дело. У есејима се на занимљив и оригиналан начин расправља о
научним, животним, уметничким или књижевним питањима. У есејима се јављају
критичка размишљања, а имају наглашен субјективан став аутора. За ово дело Пекић је
користио бројне историјске изворе. Историју Британије приказује од приче о Будики која
се борила против Римљана, преко насељавања Англа, Саксонаца, битке код Хејстингса,
описује најважније владаре из свих лоза. Књига се завршава догађајима везаним за
половину 20. века. Ипак, то није сувопарна историја.
Идеје за ово дело зачеле су се док је Пекић радио као хонорарни коментатор
Југословенског одељења Светске секције Би-Би-Сија у Лондону (1986-1991) Пекић је
читао своја „Писма из Лондона“ сваке недеље. Ова писма су после штампана у
Југославији као „Писма из туђине“, „Нова писма из туђине“ и „Последња писма из
туђине“. У свакој књизи било је педесет писама о Енглеској и енглеском народу. Писма су
била емитована за југословенске и српске слушаоце. Присутна су хумористичка поређења
између енглеске и наше власти, државе, обичаја и људи.
У јулу 1993. у Београду основан је Фонд „Борислав Пекић“ који је јединствен по томе што
даје награде и стипендије за дела у настајању.
У уводној локализацији треба објаснити и наслов дела, значења речи сентименталан и

повест. Сентименталан – подложан осећајима, осетљив, осећајан, чувствен, пун осећања,
болећив. Сентименталност – појачана осећајност, појачана осетљивост, лака узбудљивост
осећања, болећивост; у поезији: превлађивање субјективног над објективним.
Од ученика затражити да пронађу синоним за реч повест (историја).
Наставник чита одломак из дела. Ученици имају задатак да пажљиво прате текст, да
обележе делове који су написани изразито прецизно, научно.
Ученици се нарочито упућују да размисле о документу „Велика повеља слободе“ и

његовом значају. Сваки ученик треба да одабере неку од клаузула и да је прокоментарише
(њену модерност за то доба), њену актуелност и да уочи по чему је била револуционарна у
то време.
Ученици затим пажљиво ишчитавају у себи одломак из радне свеске и одговарају на

питања (индивидуални рад). Следи читање одговора и коментарисање.
У чему је највећи значај „Велике повеље слободе“?
Борислав Пекић
Сентиментална повест Британског царства

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна област Језик (ортоепија)
Наставна јединица Акценат. Разликовање дугих и кратких акцената
Облици рада Фронтални, рад у паровима
Наставна средства Граматика Дар речи, стр. 143, 144, 145 и 146, свеске ученика
Циљеви часа Образовни циљеви: проширити знање ученика о акцентима;
обновити и утврдити знање ученика о квантитету акцента
(дуги и кратки); упознати ученике са квалитетом дугих
акцената; појмовно и терминолошко богаћење речника
ученика.
српском језику; неговати културу изражавања у складу са
нормом; проширивати свест ученика о значају правилног
акцентовања речи.
Функционални циљеви: оспособити ученике за
разликовање дужине акцентованог слога; оспособити
ученике за одређивање акцентованог слога; развијати моћи
запажања и упоређивања.
 с прецизношћу разликује дуге и кратке акценте и место
акцента у речи, тј. акцентовани слог.
Међупредметне Комуникација, решавање проблема, дигитална компетенција
Кључни појмови Акценат, дуг акценат, кратак акценат, акцентован слог
Корелација Унутарпредметна корелација са наставом књижевности и
језичке културе
наставника рад на часу. Мотивише ученике за рад на тексту и
испитивање граматичких појава у одређеном тексту.
Иницира дијалог у вези са акцентом речи. Евалуира рад
сваког ученика понаособ.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, изговара речи на различите
начине, пише, решава задатке.
књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства,
3. Милорад Дешић, Српски акценат с лакоћом, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.
Производи дечјег рада цртеж

Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће се подсетити градива о

акцентима:
Шта се све у говору може наглашавати? Какви по дужини могу бити акцентовани
слогови? На којим гласовима се може наћи акценат?
(Очекује се да ће ученици одговорити да се у говору могу наглашавати поједини слогови у

речима и речи у реченици (јачином, висином и дужином).
Акценат се увек налази на самогласнику, а у појединим случајевима и на сугласнику Р

(кад се нађе између два сугласника), пошто су они носиоци слога. Акцентовани слогови
могу бити изговорени дуго или кратко.) Ученици треба да наведу као примере неколико
речи које имају кратак и неколико речи које имају дуг акценат.)
Ученици у паровима решавају следеће задатке (на радним листовима), како би обновили
знање о дугим и кратким акцентима:
1. Одредите да ли речи у наведеним низовима имају дуге или кратке акценте:
а) број, храст, бајка, ходати, тело; (дуг)

б) коњ, тетка, соба, кућица, математика. (кратак)
2. Из следећег низа издвојте речи са кратким акцентом: слог, тесто, шума, машница,
путовање, градити, сан, размишљати. (слог, шума, машница, сан)
3. Из следећег низа издвојте речи са дугим акцентом: туга, представа, песма, пањ, жена,
грозница, шкољка, препричавати. (туга, представа, пањ, шкољка, препричавати)
4. Подвуците акцентовани слог у наведеним речима: месо, позориште, стабло, аутомобил,

привиђење, дрво, панталоне, поскочити. (месо, позориште, стабло, аутомобил, привиђење,
дрво, панталоне, поскочити)
Ученици затим индивидуално раде задатке у Граматици 6, Дар речи на стр. 143 и 144.
Следи провера.
У наставку часа наставник ће користити Звучну читанку 6 како би ученици што боље
запазили разлику између два акцента која ће обрађивати.
Наставник поставља ученицима питање каква је интонација у обавештајним реченицама, а

каква у упитним и узвичним. (Очекује се да ће, на основу знања стеченог у петом разреду,
ученици одговорити да се у обавештајним реченицама тон на крају реченице спушта, те је
интонација силазна, а у упитним и узвичним расте, па је интонација узлазна.)
У српском књижевном језику акценти се, осим по дужини, разликују и по интонацији. Она
може бити силазна (кад се тон спушта) или узлазна (кад се тон подиже).
О томе ће ученици учити у наредним разредима. При изговору речи са дугим силазним
акцентом тон најпре расте, а после опада: мост, глас, знак, ђак. Уколико реч има два слога
или више слогова, слог који следи је много нижи од претходног, акцентованог: море,
шкољка, представа. Дуг акценат са силазном интонацијом назива се дугосилазни. Он се
обележава знаком ˆ, који се ставља изнад акцентованог самогласника, односно изнад
акцентованог вокалног Р.
Код дугоузлазног акцента тон све време расте и глас се подиже: вага, меда, ходати,
размишљати. Овај акценат се не јавља у једносложним речима, а слог који долази иза
акцентованог слога понекад је и виши од акцентованог. Дуг акценат са узлазном
интонацијом назива се дугоузлазни. Обележава се знаком /, који се ставља изнад
акцентованог самогласника, односно слоготворног Р.
Наставник напомиње да једна реч при промени (нпр. деклинацији) може имати у неким
облицима дугосилазни, а у неким дугоузлазни акценат: рука – руку, стена – стену, глава –
главу (номинатив – акузатив једнине). Наставник наводи и остале примере: уредити –
уређен (различити глаголски облици), зид – зидати, грана – грање (творба речи).
Наставник упућује ученике да обрате пажњу на следеће реченице, у којима се налазе речи
истог гласовног склопа, али другачијег значења. Ученици треба да установе по чему се
оне разликују: 1. Дара није имала за језике дара. 2. Дана је ишла тамо сваког дана.
(Очекује се да ће ученици уочити да су речи којима почињу и којима се завршавају ове
реченице супротстављене значењски и акценатски: Дара – женско име : дара – генитив
једнине именице дар; Дана – женско име : дана – генитив једнине именице дан.)
Ученици затим решавају задатке из Граматике 6, Дар речи на стр. 145 и 146.
Ученици понављају обрађено градиво и одговарају на наставникова питања.

На којим гласовима може стајати акценат? Какав акценат може бити по дужини?
Разликовање дугих и кратких акцената
Акцентовани слог
ДУГ КРАТАК
лаж, лов лав, лом

права − равна, права црта у математици
права − множина именице право
- акценат може стајати на самогласнику или на слоготворном Р

- дугосилазни акценат (ˆ) – дуг акценат са силазном интонацијом (мост, глас, знак, ђак,
море, шкољка, представа)
- дугоузлазни акценат ( / ) – дуг акценат са узлазном интонацијом (вага, меда, ходати,
размишљати)
- слог са дугим акцентом је дужи и истакнутији у односу на остале слогове

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Датум одржавања часа
Наставна област
Наставна јединица Стилске вежбе: ситуациони подстицаји за богаћење
речника и тражење погодног израза. Пројекат: Изложба
(не)култура
Облици рада Групни рад, индивидуални рад
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства Свеске ученика, граматика Дар речи, 184, 185 и 186, Радна
свеска, стр. 144, хамер, дигитални садржаји, фотографије
Циљеви часа Образовни циљеви: Упознати ученике са некњижевним
речима. Појмовно и терминолошко богаћење речника
ученика.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика љубав према
српском језику и свест о правилном говору и писању.
Развијати код ученика толеранцију и љубав према народним
говорима. Неговати културу изражавања и писања у складу
са нормом.
Функционални циљеви: Оспособити ученике да разликују
некњижевне и књижевне речи, да препознају туђице,
дијалектизме и жаргонизме.
• говори јасно поштујући стандарднојезичку норму;
• доследно примењује правописну норму.
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу, дигитална, решавање проблема
Кључни појмови Туђице, жаргонизми, поштапалице, правопис
језика
рад.
Литература за 1. Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српског језика (за
наставнике гимназије и средње школе), Завод за уџбенике, Београд, 2014.
књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
Производи дечјег рада Пројекат, цртеж, презентација

Пројекат: Изложба (не)култура
Пошто су ученици у претходна два месеца имали задатак да фотографишу граматичке или
правописне грешке које су уочили у свом окружењу, свака група излаже резултате свог
истраживања и показује на фотографијама где су уочили правописне и стилске
нелогичности и грешке. Испод фотографија на хамеру ученици су правилно написали те
примере.
Ученици решавају задатке у граматици Дар речи на стр. 184, 185 и 186.
Наставник проверава исправност урађених задатака и отклања грешке.
Ученици решавају задатке у Радној свесци на стр. 139, 140, 141, 142 и 143.
Наставник проверава исправност урађених задатака и отклања грешке.
Домаћи задатак: Довршити задатке који нису урађени на часу и попунити урадити
задатке у Радној свесци на стр. 145, 146 и 147.
Ситуациони подстицаји за богаћење речника и тражење погодног израза

Пројекат: Изложба (не)култура

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Наставна јединица Говорна вежба: Ликови који су оставили снажан утисак
на мене
Наставна средства Граматика Дар речи, стр. 174, 175,176, табла, креда, ученичка
свеска
Циљеви часа Образовни циљеви: оспособљавати ученике за самостално,
целовито и садржајно усмено излагање на задату тему и
подићи ниво културе усменог изражавања.
Васпитни циљеви: пробудити љубав према лепом говору и
култури усменог изражавања, истаћи важност правилне
употребе језика.
језика и књижевности, подстицати ученичку креативност,
богатити речник.

карактера;
 уочава хумор у књижевном делу;
 употребљава различите облике усменог и писменог
изражавања: препричавање различитих типова текстова,
без сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
 разуме основна значења књижевног текста;
према здрављу, одговорно учешће у демократском друштву,
предузимљивост и оријентација ка предузетништву
Кључни појмови Роман, приповетка, епска песма
часа.
Изражава своје мишљење и утиске. Изражајно и
интерпретативно казује текст.
2. Слађана Савовић, Јелена Срдић, Драгана Ћећез Иљукић,
Производи дечјег рада Цртеж

Наставник обавештава ученике да ће разговарати о ликовима који су оставили

снажан утисак на ученике. Ученицима се саветује да на основу текста који су прочитали у
граматици Дар речи на стр. 174, 175 и 176 направе план излагања. План би требало
саставити као подсетник. Сачињавање подсетника временом би требало да постане стална
навика. На тај начин би ученици унапред осмислили композицију излагања и изабрали
важне појединости, што би обезбедило сигурност и селективност у казивању. Ученицима
се скреће пажња на избор речи, сликовитост казивања, приповедни слој, употребу
стилских фигура, формирање реченица којима би убедљиво дочарали своје приповедање.
Из дневника читања препишите реченице којима ћете употпунити твдрњу о лику.
Ученици могу да издвоје књижевне јунаке из свих обрађених текстова (нпр. Јаблан,
Зов дивљине, Аска и вук, Аутобиографија, Моји изуми, Шуме на ауто-путу, Мој дека је
био трешња, Ово је најстрашнији дан у мом животу, Прича о Стрибогу – Сеченско
плаво, Прича о богу Сварогу – Небески ковач, Прича о богињи Лади – Звездана вода).
Ученици се самостално јављају да говоре о задатој теми. Излазе пред таблу и

гледајући у цело одељење говоре свој став о књижевном јунаку. Веома је важно да
наставник пажљиво слуша и бележи сугестије. Ученика не прекидати док прича. Након
тога, ученици коментаришу какав су утисак стекли о излагању свога друга или другарице.
Питања која ће помоћи ученицима при излагању:
О којем делу ћете говорити? Који јунак је у питању? Шта је у делу оставило
најјачи утисак на вас? Објасните зашто. Које су ситуације биле најзанимљивије? Где се
одвија радња? Која личност вам се највише допала? Због чега? Који догађај бисте
посебно истакли да бисте окарактерисали омиљеног јунака? Објасните због чега. На
која размишљања вас је навело понашање јунака? Шта сте од њега научили?
Наставник поставља питања осталим ученицима након завршетка приповедања

говорника: Какав је почетак приповедања? Како је развијена фабула? Какав је
завршетак? Има ли прича ефектан почетак и крај (што и јесте циљ причања)? Која је
поента таквог приповедања?
После саслушаних ученичких коментара и одговора на постављена питања,

наставник коментарише евентуалне грешке и даје одређене сугестије.
На табли написати наслове књижевних дела и поред сваког одабраног уписати знак.
На крају часа можемо сагледати које се дело, односно који се јунак ученицима највише
допао. На тај начин може се рангирати лектира. Ученици се навикавају да слободно
износе свој суд и да га аргументују. Вежба се и јавни наступ, што помаже ученицима који
имају трему да је преброде.
Изводе се закључци о излагању. Атмосфера би требало да буде сарадничка и

пријатељска.
Ликови који су оставили снажан утисак на мене
Ликови из епских народних песама о косовском боју

Марко Краљевић
Ликови из школске и домаће лектире

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Наставник
Датум одржавањачаса
Наставна јединица Систематизација градива
Наставне методе Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода
Наставна средства Читанка Уметност речи, граматика Дар речи, аудио-записи
Циљеви часа Образовни циљеви: Ученици ће, путем рецитовања, на
другачији начин приступити поетичким одликама
стваралаштва песникâ и продубљеније их разумети.
Васпитни циљеви: Читање и казивање лирских песама
подстаћи ће код ученика љубав према поезији и естетско
уживање.
Функционални циљеви: Ученици ће бити мотивисани да се
припреме за рецитовање и других лирских песама које нису
обухваћене наставним програмом.
 сазнања до којих је дошао током часова обраде
лирских песама сугерише изражајним рецитовањем;
 другим ученицима интерпретативно казује лирску
песму која му је побудила посебну пажњу;
 емоције које му је изазвала одређена песма пренесе
осталим слушаоцима.
компетенције естетска компетенција
Кључни појмови Вештина усменог изражавања, изражајно казивање,
читалачко умеће, лирска песма
Корелација Књижевност, ортоепија
наставника чита, слуша, мотивише ученике за рад, прати и процењује
њихов рад.
Активности ученика Саопштавају, слушају, учествују у разговору, дискутују.
Литература за 1. Ратомир Дамјановић, Ауторско рецитовање и доживљајно
наставника читање: историја ‒ теорија ‒ поетика ‒ пракса, Београд:
Итака, 2017.
књижевности, Београд: Завод за уџбенике, 2012.

Наставник са ученицима систематизује градиво обрађено у шестом разреду по
областима.
Наставник разговара са ученицима о књижевним текстовима и јунацима који су

оставили на ученике посебан утисак и класификује обрађене књижевне текстове по
књижевним родовима и врстама и жанровским карактеристикама. Ученици се добровољно
јављају да рецитују одабрану песму. Ученици могу сценски да прикажу омиљене одломке
из драмских текстова по групама. Креативност задатка који је пред ученицима изазваће
велико ангажовање, па се очекују веома оригинална решења. Уколико је могуће, пожељно
је правити аудио-записе ученичких рецитација, који би се у овом делу часа преслушавали.
Наставник обавештава ђаке да је много лакше чути и лошије и боље појединости
рецитовања онда када слушамо сопствени снимак, будући да током говорења, услед треме
и концентрације, не обраћамо довољно пажње на сваки детаљ.

Наставник закључује оцене, у обзир узима рад ученика током целе школске године:
рад на часу, оцене из контролних задатака, оцене из писмених задатака, израда домаћих
задатака.
Наставник даје ученицима списак лектире које би требало да прочитају на
распусту.
Систематизација градива
Домаћа лектира за седми разред
1. Епске народне песме покосовског тематског круга (Смрт војводе Пријезде,

Диоба Јакшића и песма по избору)
2. Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима (Мали Радојица, Стари Вујадин,
Старина Новак и кнез Богосав; Иво Сенковић и ага од Рибника, Ропство
Јанковић Стојана)
3. Свети Сава у књижевности:
- одломак из Житија Светог Симеона (o опроштају оца од сина);
- избор из народних прича и предања (на пример Свети Сава и ђаво, легенде о
Светом Сави);
- избор из ауторске поезије о Св. Сави (на пример Матија Бећковић: Прича о
Светом Сави)
4. Мирослав Антић: Плави чуперак и Шашава књига (избор)
5. Антоан де Сент Егзипери: Мали Принц; Момо Капор: Мали Принц
6. Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
7. Душан Ковачевић: Свемирски змај
8. Дејан Алексић: Ципела на крају света / Игор Коларов: Дванаесто море

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

Dnevne Pripreme 121-144

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dnevne Pripreme 121-144

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Припрема за час

Час број: 121

Могући ток часа

У уводном делу часа наставник започиње разговор о задужбинама које су подизали

Главни део часа (35 минута)

Након читања текста Задужбине наших предака наставник подстиче разговор

Опишите како изгледају задужбине Студеница, Милешева, Хиландар, Сопоћани,

Ученици износе своје утиске и доживљаје, посебно издвајајући сазнања о значају

Завршни део часа (5 минута)

Посебно истичу најважније закључке до којих се дошло током разговора на часу и

Начин праћења ученичких постигнућа

Час број: 122

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Могући ток часа

Наставник упознаје ученике са основним биографским подацима аутора. Миодраг

Следи кратко подсећање на основне елементе драмског текста: реплике, дидаскалије,

Дигитални Звучни запис: И ми трку за коња имамо

Главни део часа (35 минута)

Подсећање на драмски текст Љубише Ђокића Биберче, који су ученици обрађивали у

Домаћи задатак: Ученици треба да се припреме за драмско извођење комада, што

Дигитални Интерактивни задаци

Ученици решавају интерактивне задатке у дигиталној читанци.

Начин праћења ученичких постигнућа

1. Које одлике драме препознајеш у наведеном одломку?

КРАЉ ХРС (мало мекше): Велиш тако говори. И ја говорим: „Е да ми је, е да ми

Понуђени одговори: лирика, епика, драма.

ПОЉАР ЈЕ СКОЧИО БУНОВНО И ЗГРАБИО МАРКА...

3. Прочитај одломак и подвуци дидаскалију (ремарку) у наведеном тексту.

МАРКО ЈЕ СРЕО НЕКО СТВОРЕЊЕ СА ЦРВЕНОМ КУПАСТОМ КАПОМ...

а) упутства глумцима и редитељу како да реализују драмски текст на сцени;

Подвуци два тачна одговора.

РЕШЕЊА: 1. а) ДА, б) НЕ, в) ДА, г) ДА. 2. драма. 3. МАРКО ЈЕ СРЕО НЕКО

Могући ток часа

Подсећање на основне елементе драмског текста. Подсећање на то ко све учествује у

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

И ми трку за коња имамо, Миодраг Станисављевић

Начин праћења ученичких постигнућа

Час број: 124

Могући ток часа

Наставник уписује час у дневник, а затим најављује наставну јединицу.

Главни део часа (20 минута)

У настави, посебно у основној школи, често се примењују креативне игре

Као подстицај за рад, наставник даје ученицима упутство за рад:

Завршни део часа (10 минута)

Наставник даје ученицима да реше задатке у Радној свесци на стр. 86‒94.

Штампани Додатни материјал

РЕШЕЊА: 1. а) контраст, поређење и епитет; б) епитет и ономатопеја; в) хипербола и

Начин праћења ученичких постигнућа

1. Подвуци стилске фигуре које откриваш у наведеним примерима:

Понуђени одговори: персонификација, епитет, поређење, ономатопеја, контраст.

Понуђени одговори: персонификација, епитет, поређење, ономатопеја, контраст.

в) „Кад то виђе Тодоре везире,

Понуђени одговори: персонификација, епитет, поређење, хипербола, контраст.

(Стеван Раичковић, Селидба)

Понуђени одговори: хипербола, епитет, поређење, ономатопеја, контраст.

д) „Више се није под нашим степеништем чуло слатко шушкање сламе.”

(Стеван Раичковић, Туга)

персонификација, епитет, поређење, ономатопеја, контраст

Понуђени одговори: персонификација, епитет, поређење, ономатопеја, контраст.

2. Препознај врсте строфа у наведеним примерима и заокружи њихов назив.

Понуђени одговори: терцет, катрен, дистих

б) Векови су прохујали од чудесне оне ноћи –