Srpski 4 141-160 Pripreme

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 141
Предмет: Српски језик Школа и разред:

Учитељица/
Датум одржавања:
учитељ:
Наставна Језичка култура (усмено изражавање)
тема/област:
Драматизација одабраних одломака из „Пепељуге“
Наставна јединица: Александра Поповића
Тип часа: Утврђивање градива

Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање драме
за децу. Развијање код ученика интересовања за драму и
позориште. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа:
опажања, усменог изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и
доказивања. Богаћење речника ученика. Неговање радозналости,
маштовитости и стваралаштва код деце.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 чита са разумевањем драмски текст;
 опише свој доживљај драмског текста;
 изнесе своје мишљење о драмским лицима;
Очекивани исходи  представи главне особине јунака;
на крају часа:  разуме идеје драмског текста;
 чита драмски текст поштујући интонацију реченице;
 изводи драмски текст;
 учествује у разговору поштујући уобичајена правила
комуникације и пажљиво слуша саговорника.
Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода, метода
Наставне методе:
запажања и показивања
Читанка Бескрајне речи, стр. 162–166, драма за децу „Пепељуга”
Наставна средства:
Александра Поповића
Облици рада: Групни рад, индивидуални рад
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, комуникација,
компетенције: решавање проблема, дигитална компетенција
Међупредметно
Музичка култура, Ликовна култура
повезивање:
Кључни појмови: Драма за децу, драмско лице, дијалог, монолог, сукоб ликова
1
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (5 минута)
 Најава наставне јединице  слуша;
 Учитељ/учитељица најављује наставну јединицу и позива  чита;
ученике да се припреме да изражајно, течно и разговетно  пише;
читају делове из драме за децу Пепељуга Александра  учествује у
Поповића и да их изведу по улогама пред одељењем. разговору;
Данас ћемо у нашој учионици оживети ликове Пепељуге, оца,  одговара;
маћехе, Пепине, Розе, принца, ађутанта, генерала и других.  анализира
 Учитељ/учитељица мотивише ученике да изражајно и јасно утиске;
казују текст и да настоје да говором дочарају ликове.  износи резултате
свог рада;
Учитељ/учитељица записује наслов наставне јединице на табли.  сарађује.
Главни део часа (35 минута)

Учитељ/учитељица је на претходном часу поделио/поделила  прати упутства
ученике у најмање три групе (а може и више, ако постоји велико учитеља/учитељ
интересовање ученика). Заједно са групама ученика извршен је ице;
одабир најзначајнијих сцена (битно је да из сваког чина буде бар  изражајно и
једна сцена издвојена) и подела улога. Ученици су добили интерпретативно
упутство да се припреме за извођење одабраних одломака тако казује текст и у
што ће увежбати читање, осмислити сцену и костиме. сценском
 Ученици изражајно и интерпретативно читају одабране наступу
одломке из драме за децу Пепељуга по улогама (свака група дочарава ликове.
чита други одломак) и по групама. Том приликом ученици
настоје да глумом дочарају ликове у учионици. Избор
костима ученици врше сами. Такође сами осмишљавају и
сцену.
 Док читају драмски текст Пепељуга, ученици правилно
наглашавају речи, интонацијом истичу јачину осећања. Глас
се према потреби мења и прилагођава да би се истакла
осећања и расположења драмских лица. Ученици воде рачуна
о реченичном нагласку. Изражајним казивањем треба
уверити слушаоце у истинитост казивања.
 Након сценског извођења одломака из драме за децу

Пепељуга прави се психолошка пауза како би ученици
исказали своје утиске о приказаној сценској реализацији.
 Учитељ/учитељица настоји да ученици истакну оно што је

било посебно успешно у интерпретативном читању и
казивању овог драмског текста код сваке групе ученика.
Посебно се обраћа пажња на уверљивост њиховог казивања.
Сагледава се како су ученици оживели ликове говором,
мимиком и гестовима.
 Ученици истичу шта им се у сценској реализацији посебно
2
допало и чија глума је изазвала најбоље реакције публике.
Потом и учесници сценске реализације говоре о томе шта је
све неопходно остварити када се припрема једна драмска
ситуација.
Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања),

објашњава, пише на табли, помаже ученицима да повежу раније
обрађено градиво са новим градивом, одговара на питања
ученика, мотивише ученике, прати рад ученика.
Завршни део часа (5 минута)
 На крају часа бира се најуспешнија група, најуспешнија  слуша;
улога, најбоља сценографија и најбољи костим.  чита;
 пише;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује  повезује;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје  износи утиске о
довољно јасне и информативне повратне информације, прочитаном;
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне  поставља
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да питања.
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне
потешкоће у савладавању градива.
Изглед табле
Александар Поповић „Пепељуга”

(драматизација одабраних одломака)
 повезивање са претходним градивом

(ликови, сцена, дијалог);
 успешност у решавању задатака током часа;
Начини провере остварености
исхода:  посматрање ученичког учешћа на часу
(закључивање, анализа, одговарање на
постављена питања, заинтересованост,
креативност).
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
 Да ли сам планирао/планирала
адекватне активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
 Шта бих променио/променила?
3

Учитељица/
учитељ:
Наставна Књижевност
Ханс Кристијан Андерсен: Ружно Паче – читање бајке у
Наставна јединица: наставцима
Тип часа: Обрада градива

Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање
ауторске бајке. Развијање код ученика интересовања за ауторску
прозну књижевност. Подстицање и неговање ученичких
способности изражајног и интерпретативног читања, опажања,
усменог изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и
доказивања. Богаћење речника ученика. Развијање код ученика
Циљ часа: осећања за естетске вредности ауторске бајке. Oспособљавање
ученика за уочавање и процену туђих поступака. Поступно и
систематично оспособљавање ученика да тумаче идеје у бајци и
аргументују их. Развијање код ученика интересовања за читање
бајки. Увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног,
логичког, изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног
и истраживачког).
− чита са разумевањем ауторску бајку;
− опише свој доживљај прочитаног текста;
− изнесе своје мишљење о бајци;
− одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
бајци;
− именује главне и споредне ликове и разликује њихове
Очекивани исходи
позитивне и негативне особине;
на крају часа:
− представи главне особине јунака;
− разликује опис од приповедања у бајци;
− покаже примере дијалога у бајци;
− разуме идеје у народној бајци;
− чита текст поштујући интонацију реченице;
− учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, стр. 167–180, дигитални уџбеник
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад
Природа и друштво, Ликовна култура
Ауторска бајка, приповедање, опис, дијалог, књижевни лик,
Кључни појмови:
идеје
4
Приказ мултимедијалних садржаја наставне
јединице
5
6
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном јединицом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов бајке, ‒ чита;
разговара са ученицима и одговара на њихова питања, мотивише ‒ пише;
их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ учествује у
 Припремни разговор разговору;
Учитељ/учитељица подстиче ученике за рад следећим питањима: ‒ одговара;
‒ анализира
1. Шта су бајке? утиске;
2. Које су одлике бајки? ‒ износи резултате
3. За које бајке кажемо да су ауторске, а за које да су свог рада;
народне? ‒ сарађује.
 Најава наставне јединице
Пред вама је једна ауторска бајка у којој ћете читати о
недаћама једног малог пачета којег су у почетку сви одбацивали
због његовог изгледа, а које се на крају преобразило у предивног
лабуда.
Учитељ/учитељица записује наслов књижевног дела на табли.

 Ученици изражајно и интерпретативно читају уводни део ‒ прати упутства
бајке Ружно Паче (до дела када оно одлучи да побегне у учитеља/учитељ
свет). ице;
 Након читања бајке, прави се психолошка пауза, како би ‒ чита;
ученици исказали своје утиске и доживљаје приликом ‒ одговара на
интерпретације. питања;
‒ слуша одговоре
 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке других ученика;
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима ‒ износи својa
побудио овај књижевни текст и да покажу како су га запажањa;
доживели и разумели. ‒ анализира и
1. Испричајте како вам се допао почетак бајке „Ружно закључује;
Паче”. ‒ повезује
градиво;
2. Шта је на вас оставило најснажнији утисак? ‒ записује у
свеску
Разговор о непосредном доживљају и разумевању уводног најважније
дела ауторске бајке Ружно Паче делове
обрађеног
1. Када почиње радња бајке „Ружно Паче”? садржаја.
2. Где је мама патка свила своје гнездо?
3. Ко је први дошао да посети патку и њене пачиће?
4. На шта је она упозорила патку када јој се пожалила да
једно јаје никако неће да се отвори?
7
5. Како је изгледало Ружно Паче када се коначно излегло?
6. Како се мајка односи према њему?
7. Опишите како је изгледао први дан у животу Ружног
Пачета.
8. На који начин су се браћа и сестре Ружног Пачета
односили према њему?
9. Какву одлуку је оно донело?
10. Представите лик мајке патке описан у овом првом делу
бајке.
Ученици ће запазити да радња бајке „Ружно Паче” почиње

једног дана када је лето било у пуном јеку: пшеница се златила,
зоб зеленила, а сено је по ливадама било сплаштено у стогове. У
густом честару поред старог замка опасаног дубоким језерима
мама патка је свила своје гнездо и стрпљиво лежала на јајима.
Када су сва јаја сем једног пукла, у посету мами патки дошла је
њена пријатељица, једна стара патка. Пошто јој се мама патка
пожалила да једно јаје никако неће да пукне, стара патка ју је
упозорила да је то сигурно подметнуто јаје, а не њено и
саветовала јој је да га остави у гнезду и оде са својим пачићима.
Но мама патка није послушала своју стару пријатељицу, већ је
стрпљиво сачекала да пукне и љуска на последњем јајету. Када
се коначно то догодило, из љуске је изашло необично велико и
ружно паче. Мама патки његов изглед није сметао (иако ју је
зачудио) и она се нежно и заштитнички понашала према њему.
Након пливања, патка је повела своје малишане да их представи
пачјем свету. Тада почињу и прве невоље Ружног Пачета. Док су
ишли да се представе старој патки са црвеном траком на нози,
један патак је прилетео и угризао Ружно Паче за врат. Стара
патка је похвалила све пачиће како су лепи, сем Ружно Паче, и
посаветовала их да се лепо понашају. Но остале патке су Ружно
Паче уједале и задиркивале. Томе су се придружиле и кокошке.
Ни браћа ни сестре нису се односили много боље према њему.
Вређали су га говорећи му да је наказа и да се надају да ће га
мачак појести. Због свега тога Ружно Паче одлучило је да
напусти пачје састајалиште и своју породицу и да побегне
одатле. Једини ко се лепо и заштитнички понашао према Ружном
Пачету била је његова мајка. Од самог почетка (док се његово
излегање одуговлачило), она није желела да напусти јаја, па чак
ни кад ју је стара патка саветовала да то учини рекавши јој да је
то сигурно подметнуто туђе јаје, а не њено. Иако је изненађена
његовим изледом, мајка је истицала његове добре особине
(„Гледај само како лепо весла ножицама и како се усправно
држи!”). Она је брижна мајка. Саветује своје пачиће да се чувају
мачке и да пазе да их нешто не згази. Она покушава да лепо
васпита своју децу (да уважавају старије, да право држе ножице).
Заштитнички је настројена према својој деци, поготову према
Ружном Пачету, покушавајући да га одбрани од напада других
патака. Иако брижна и добра мајка, и она је једном увредила
Ружно Паче рекавши му „Дабогда те моје очи не гледале”, што је
била последња кап у чаши увреда које је свакодневно трпело
Ружно Паче.
8
Учитељ/учитељица поставља питања, објашњава, пише на табли,
мотивише ученике и прати њихов рад.
 Ученици читају о лабуду, патки и европској дивљој гуски на ‒ слуша;
178. страни читанке Бескрајне речи. ‒ чита;
 Ученици попуњавају укрштеницу на 179. страни читанке ‒ пише;
Бескрајне речи и решавају задатке у дигиталном уџбенику: ‒ црта.
Задатак – Којој врсти птица припада Ружно Паче?;
Задатак – Ружно Паче 1.
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује

ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје
довољно јасне и информативне повратне информације,
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да
Домаћи задатак: Нацртајте или опишите Ружно Паче на 178.
страни читанке Бескрајне речи и у дигиталном уџбенику:
Додатни садржај – Нацртај Ружно Паче.
Ханс Кристијан Андерсен „Ружно паче”

Књижевна врста: ауторска бајка.
Време почетка радње: лето.
Место почетка радње: густ честар поред старог замка опасаног дубоким језерима.
Лик маме патке: брижна мајка која се труди да лепо васпита своје пачиће,
заштитнички настројена, поготову према Ружном Пачету.
9
− повезивање са претходним градивом (ауторска бајка
приповедање, ликови, опис);
Начини провере − успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
анализа, одговарање на постављена питања,
заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам
планирао/планирала
адекватне активности
ученика?
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих
променио/променила?
10

Учитељица/
учитељ:

бајци;
Читанка Бескрајне речи, стр. 167–180, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 157–161, дигитални уџбеник
идеје
11
јединице
12
13
ТОК ЧАСА

ученика:
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног ‒ чита;
дела, води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, ‒ пише;
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ учествује у
 Учитељ/учитељица прегледа домаћи задатак и проверава разговору;
како су ученици нацртали или описали лик Ружног ‒ одговара;
Пачета. ‒ анализира
утиске;
 Учитељ/учитељица подстиче ученике да саопште шта су
‒ износи резултате
читали на прошлом часу. Ученици укратко препричавају
свог рада;
уводни део бајке Ружно Паче.
‒ сарађује.
У овом делу бајке Ханса Кристијана Андерсена открићемо куда
је отишло Ружно Паче, како су га прихватиле дивље патке, а
како кокошка и мачка у трошној старичиној колибици.

 Ученици изражајно и интерпретативно читају део ауторске ‒ прати упутства
бајке Ружно Паче, у коме Ружно Паче упознаје дивље патке учитеља/учитељи
и склања се у оронулу колибицу у којој живе старица, це;
кокошка и мачка. ‒ чита;
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици ‒ одговара на
исказали своје утиске и доживљаје приликом питања;
интерпретације. ‒ слуша одговоре
других ученика;
 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке ‒ износи своја
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима запажања;
побудио овај књижевни текст и да покажу како су га ‒ анализира и
доживели и разумели. закључује
1. Испричајте како вам се допао део бајке „Ружно Паче” у самостално (или
којем оно упознаје дивље патке и старицу, кокошку и мачка? уз помоћ
2. Шта је на вас оставило најснажнији утисак? учитеља/учитељи
це);
‒ анализира своје
Разговор о непосредном доживљају и разумевању дела одговоре и
ауторске бајке Ружно Паче у којем оно лута светом у упоређује их са
потрази за миром и разумевањем одговорима
1. Како се осећало мало паче док је бежало из свога дома? ‒ повезује градиво;
2. Где је оно доспело? ‒ записује у свеску
најважније
3. Како су се дивље патке односиле према њему?
делове обрађеног
4. Који страшан догађај је Ружно Паче преживело у садржаја.
мочвари?
14
5. Где је успело да нађе заклон?
6. Опишите како изгледа кућа у којој живи старица са
мачком и кокошком.
7. Како је старица реаговала када је видела паче?
8. Како се мачак и кокошка понашају према Ружном
Пачету?
9. Које особине они испољавају?
10. Због чега је Ружно Паче отишло из трошне кућице у
којој је привремено нашло дом?
Ученици ће истаћи да је Ружно Паче било очајно због понашања

својих ближњих према њему када је одлучило да напусти своју
породицу. Навикло да га сви избегавају и киње, оно мисли и да
су мале птице побегле из грмља када је оно прескочило ограду
не зато што су се уплашиле већ зато што је оно тако ружно.
Уморно и тужно, бежећи, стигло је до мочваре. Када су га
ујутру дивље патке угледале, рекле су му да је веома ружан, али
да то њима не смета, само да не покушава да се ожени неком од
њих. Дакле, и оне су га увредиле, али су за разлику од патака и
кокошака међу којима је живео, биле много толерантније према
њему. Нису га прихватиле за пријатеља, али га нису ни кињиле
ни малтретирале. Чак су му два новопридошла дивља гусана
предложила да крене у друштву са њима до оближње мочваре
да се удвара дивљим гускама. Они га чак зову да постане део
њиховог јата иако наглашавају да је ружан, али га као таквог
прихватају. Но тада су се зачули страшни пуцњи и оба гусана
пала су мртва у мочвару. Читав тај дан за Ружно Паче, али и
остале гуске и патке из мочваре, био је страхотан. Ловци су
непрестано пуцали, а њихови пси крстарили мочваром у потрази
за пленом. Умало и сам није постао плен једног ловачког пса,
који га је ипак оставио на миру. Паче је читав тај дан провело у
трсци, паралисано од страха. Тек неколико сати након што је
пуцњава престала, оно се усудило да се помери. Потрчало је
колико су га ноге носиле. Ветар је дувао и оно се једва батргало
преко ливада. Тек у касно предвечерје стигло је до једне бедне
сељачке кућице, „која је била толико трошна да ни сама није
знала на коју ће се страну срушити”. Унутра је живела старица
са мачком и кокошком. Пошто су врата била одшкринута,
Ружно Паче је ушло у кућицу тражећи заклон од ветра, који је
све јаче дувао. Пошто је била слабовида, старици се учинило да
је паче угојена патка, па се веома обрадовала њему,
прижељкујући да добије пачја јаја. Мачак и кокошка, који су
себе сматрали господарима куће и најбитнијим особама на
свету, нису кињили Ружно Паче, али су га стално
ниподаштавали. Мачак се поносио тиме што уме да преде и да
баца искре у мраку, а кокошка тиме што носи јаја. Како паче
није знало ни да преде ни да носи јаја, сматрали су га
безвредним. Они су охоли и надмени, због чега не умеју да
сагледају вредност другог бића различитог од њих. Саветују му
да научи да преде и да почне да носи јаја како би се уклопило у
њихово друштво и остало у топлом дому. Видевши да га не
15
разумеју и ниподаштавају, паче се повукло у угао просторије и
снуждено и ојађено почело да машта о свежем ваздуху и топлом
сунцу. У њему се јавила неодољива жеља за пливањем, толико
јака да се на крају поверило кокошки. Но кокошка, не могавши
да сагледа ништа изван себе, подсмева се тој његовој жељи.
Схвативши да га они нимало не разумеју и да га никада и неће
разумети, Ружно Паче одучује да напусти трошну кућицу и
крене даље у свет.
Учитељ/учитељица поставља питања, објашњава, пише на
табли, мотивише ученике и прати њихов рад.

 Ученици решавају 1, 2, 3. и 5. задатак у Радној свесци на стр. ‒ слуша;
157, као и интерактивни задатак у дигиталном уџбенику: ‒ чита;
‒ пише;
Задаци – Ружно Паче 2. ‒ ради задатке;
‒ бележи шта има
Домаћи задатак: Уради задатке у Радној свесци на 159. и 160. за домаћи
страни. задатак.

16

Главни јунак: Ружно Паче.
Споредни јунаци: дивље патке, два дивља гусана, ловачки пас, старица, мачак,
кокошка.
Лик мачка: уме да извија леђима и да преде, надмен, охол.
Лик кокошке: уме да носи јаја, надмена, охола.
− повезивање са претходним градивом (ауторска бајка

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
17

Учитељица/
учитељ:

бајци;
Читанка Бескрајне речи, стр. 167–180, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 157–161, дигитални уџбеник
идеје
18
јединице
19
20
ТОК ЧАСА

ученика:
дела, води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, ‒ пише;
 Учитељ/учитељица прегледа домаћи задатак и проверава разговору;
како су ученици одговорили на питања из Радне свеске. ‒ одговара;
 Учитељ/учитељица подстиче ученике да препричавају
утиске;
уводни и главни део бајке Ружно Паче.
 Најава наставне јединице свог рада;
У овом делу бајке Ханса Кристијана Андерсена открићемо како ‒ сарађује.
је Ружно Паче провело зиму и шта се на крају догодило са њим.

 Ученици изражајно и интерпретативно читају део ауторске ‒ прати упутства
бајке Ружно Паче, у коме Ружно Паче проводи зиму, а учитеља/учитељи
потом, на пролеће, коначно проналази своје сроднике и це;
израста у предивног лабуда. ‒ чита, одговара на
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици питања;
исказали своје утиске и доживљаје приликом ‒ слуша одговоре
интерпретације. других ученика;
‒ износи своја
 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке запажања;
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима ‒ анализира и
побудио овај књижевни текст и да покажу како су га закључује
доживели и разумели. самостално (или
1. Испричајте како вам се допао завршни део бајке „Ружно уз помоћ
Паче” у којем је оно коначно пронашло своје сроднике? учитеља/учитељи
2. Шта је на вас оставило најснажнији утисак? це);
‒ анализира своје
одговоре и
Разговор о непосредном доживљају и разумевању завршног упоређује их са
дела ауторске бајке Ружно Паче одговорима
11. Испричајте како је Ружно Паче провело јесен и зиму ‒ повезује градиво;
након напуштања старичиног дома. ‒ записује у свеску
12. Како се осећало када је угледало јато лабудова који се
селе на југ? садржаја.
13. Због чега је направило пометњу у кући сељака који га је
спасао из језера?
14. Како је Ружно Паче реаговало када је с пролећа у језеру
угледало лабудове?
15. Како се понашало када је наједном било обасуто
похвалама?
21
16. Како бисте окарактерисали лик Ружног Пачета?
17. Шта сте научили читајући ову Андерсенову бајку?
Ученици ће истаћи да је паче након напуштања старичиног дома

отишло на језеро, где је пливало и ронило, а остале животиње су
га због његове ружноће и даље попреко гледале. Јесењи дани
бивали су све хладнији. Паче је једне вечери, док је сунце
залазило из грмља, угледало јато лабудова. Било је одушевљено
њиховом лепотом. Вртело се у круг и закликтало од среће. Оно
није знало како се те птице зову и куда лете, али их је заволело
на први поглед. Но тај осећај среће брзо је прошао. Дани су
бивали све хладнији и јадно паче се смрзавало у води. Тако би и
угинуло да га једног јутра није пронашао сељак и полусмрзнуто
однео својој кући. Тамо је паче, у топлини дома, опет оживело.
Сељакова деца су желела да се играју са њим, али оно је
помислило да хоће да га малтретирају и, бежећи од њих,
направило праву пометњу у кући. На крају је истрчало из куће и
побегло. Уз много невоља и потешкоћа успело је да презими
зиму. Дошло је пролеће. Његова крила постала су снажна.
Замахало је њима и нашло се у прелепом врту поред канала. Три
прелепа лабуда појавила су се иза грмља клизећи водом. И тада
је паче одлучило да им крене у сусрет. Било је убеђено да ће га
те прелепе птице убити због његове ружноће, али му је била
лепша таква смрт него страхотан живот испуњен прогањањима
од стране патака, кокошака и људи. Када су га лабудови
угледали, уздигнутих крила су полетели према њему. Паче је
погнуло главу да тако дочека своју смрт, али је тада у води
угледало невероватан призор. Уместо да се на води појави одраз
сивог, ружног и незграпног пачета, оно је угледало у води
предивног лабуда. Коначно је паче дочекало дане среће. Велики
лабудови су му пришли и помиловали га својим кљуновима.
Коначно је био прихваћен и вољен. Тада су у врт дотрчала деца.
Била су одушевљена лепотом новог лабуда. Млади лабуд,
некада Ружно Паче, застидео се од толиких похвала и сакрио
главу под крило. „Од велике среће био је потпуно збуњен.” Био
је срећан, али не и охол јер се добро сећао како су га прогонили
и исмевали. Био је коначно срећан. Ружно Паче у овој бајци је
представљено на почетку као сиво, незграпно и ружно, да би се
на крају бајке преобразило у најлепшег лабуда. Оно је
добродушно и трпељиво. За све време док га друге животиње и
људи малтретирају, оно им не узвраћа истом мером, него се
повлачи и бежи. Због таквог односа других према њему, постало
је веома несигурно у себе. Чак и када му други не желе зло, оно
бежи мислећи да га нико тако ружног не може прихватити и
волети. Иако је на крају израсло у предивног лабуда, остало је
једнако скромно и добродушно као и када је било мало и ружно.
Учитељ/учитељица поставља питања, објашњава, пише на
табли, мотивише ученике и прати њихов рад.

 Ученици бележе поуке бајке „Ружно Паче”. ‒ слуша;
22
 Потом решавају креативну слагалицу одговарајући на ‒ чита;
питања о Ружном Пачету на 180. страни читанке Бескрајне ‒ пише;
речи и у дигиталном уџбенику: ‒ ради задатке;
Задаци – Значење речи; за домаћи
задатак.
Задатак – Поређај догађаје;
Задатак – Бајке Ханса Кристијана Андресена;
Задаци – Поређење / Облици казивања.
 На крају часа учитељ/учитељица дели ученике у пет група и

даје им задатак да драматизују и припреме по један део бајке
(у родитељском дому, међу дивљим паткама, у старичином
дому, у дому сељака, међу својима). По један ученик из
сваке групе треба да буде наратор, а остали глумом уз кратке
дијалоге приказују оно што наратор приповеда. Ученици
могу да буду костимирани ако то желе. Ако то нека група
жели, може свој део бајке да прикаже и као луткарску
представу.

23

Лик Ружног Пачета: на почетку бајке описано као незграпно, сиво паче, а на крају
израста у предивног лабуда; несигурно у себе, трпељиво, добродушно, скромно.
Поуке: Сви смо ми различити и јединствени. Лепота душе је трајнија и лепша од
лепоте тела. Треба прихватити друге и са врлинама и са манама. Трпељивошћу и
истрајношћу човек може победити зло.
− успешност у решавању задатака током часа;

Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (креативност,
остварености исхода: анализа, одговарање на постављена питања,
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
24

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Драматизација бајке Ружно паче
Развијање логике, моћи запажања, упоређивања, закључивања,
повезивања. Подстицање ученика на рад. Развијање
стваралачких способности, критичког мишљења, мотивације за
Циљ часа:
учење (за стицање нових знања, вештина и позитивних навика).
Овладавање основним законитостима српског књижевног језика
ради правилног усменог и писменог изражавања.
комуникације и пажљиво слуша саговорника;
 споји више реченица у краћу и дужу целину;
 препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин.
Самостални радови ученика, презентације ученика, панои,
фотографије, цртежи, читанка Бескрајне речи
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, групни рад
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема,
компетенције: дигитална компетенција
Кључни појмови: Ружно Паче, ауторска бајка, драматизација
25
ТОК ЧАСА
ученика:
Прати рад ученика, најављује данашњу наставну јединицу, ‒ слуша;
мотивише ученике за излагање. ‒ чита;
‒ пише;
Ученици су подељени у пет група. Свака група је добила задатак ‒ сарађује.
да драматизује по један део бајке (у родитељском дому, међу
дивљим паткама, у старичином дому, у дому сељака, међу
својима). Један од ученика може да буде наратор док остали
глуме ситуације из бајке уз кратке дијалоге. Током казивања
могу да буду костимирани. Ако то нека група жели, може свој
део бајке да прикаже и као луткарску представу.
 Ученици по групама драмтизују делове бајке „Ружно Паче”. ‒ прати упутства
 Након драматизације ученици и учитељ/учитељица учитељице/учите
коментаришу како су им се допали начини драматизације ља;
група. Најпре се истиче оно што је добро, а потом се указује ‒ самостално (или
на евентуалне недостатке драматизације. уз помоћ
 Ученици бирају најуспелију драматизацију, извођење, учитеља/учитељ
костим, идеју. ице) решава
задатке;
 Све групе бивају похваљене.
‒ казује,
драматизује
ауторску бајку.

Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ слуша;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје ‒ износи утиске о
довољно јасне и информативне повратне информације, часу.
26
Драматизација бајке Ружно Паче
Прва група: У родитељском дому.

Друга група: Међу дивљим паткама.
Трећа група: У старичином дому.
Четврта група: У дому сељака.
Пета група: Међу својима.

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
27

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Гледање цртаног филма или играног филма „Пепељуга”
Гледање цртаног филма или играног филма и уживање у
његовим естетским вредностима. Стицање вештине уочавања
битних елемената филма и поређења бајке и њене филмске
адаптације. Неговање интересовања ученика за филмску
Циљ часа:
уметност. Подстицање маште и креативности код ученика.
Неговање и развијање говорне културе ученика. Подстицање и
неговање љубави према филмској уметности и уметности
уопште.
 споји више реченица у краћу и дужу целину;
 препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
Очекивани исходи  изнесе своје мишљење о филму;
на крају часа:  користи различите облике усменог и писменог изражавања,
препричавање, причање, описивање;
 варира језички израз;
 учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Дијалошка метода, монолошка метода, метода запажања и
показивања, текстовна метода
Филмска пројекција, бим пројектор, компјутер, звучници,
ЦД/УСБ са филмом
Облици рада: Групни рад, фронтални рад, индивидуални рад
компетенције: решавање проблема
Природа и друштво, Ликовна култура, Музичка култура
Кључни појмови: Филм, цртани филм
28
ТОК ЧАСА
ученика:
 Учитељ/учитељица подстиче ученике на рад и позива их да ‒ слуша;
се припреме да погледају цртани или играни филм снимљен ‒ учествује у
према тексту бајке Пепељуга. разговору;
 Учитељ/учитељица подстиче ученике да говоре о својим ‒ сарађује.
утисцима и запажањима. Ученици који нису гледали цртани
филм или играни филм Пепељуга слушају излагања својих
другова и тако се подстиче њихова радозналост за гледање
филма на часу.
 Разговор о утисцима учитељ/учитељица подстиче следећим
питањима:
1. Јесте ли до сада гледали цртани филм или играни филм
Пепељуга?
2. Ако сте гледали и једно и друго, шта вам се више допало
и зашто?
3. Наведите делове филма који су оставили најснажније
утиске на вас. Објасните зашто.

 Учитељ/учитељица пушта филм ченицима у медијатеци или ‒ гледа филм.
учионици инспирисан бајком Пепељуга.
‒ саопштава;
 Учитељ/учитељица подстиче ученике да изнесу утиске о ‒ слуша;
одгледаном филму на следећи начин: ‒ учествује у
1. У чему се све цртани/играни филм разликује од бајке? разговору;
2. Колико је изглед ликова из филма одговарао ономе што ‒ дискутује.
сте ви замишљали?
3. Шта је на вас оставило јачи утисак, читање бајке или
гледање филма? Објасните зашто.
 Ученици ће доживети филм фантазијски и личним
пројектовањем. Гледање филма пружа могућност да се
ученици заинтересују за читање бајки и других књижевних
дела.
Домаћи задатак: Припремите се да на следећем часу друговима

из одељења представите своју омиљену књигу или лик из књиге.
Саставите свој план излагања. Он би требало да садржи
најважније карактеристике књижевног дела/лика о којем ћете
говорити.
29
Гледање цртаног или играног филма „Пепељуга”
Начини провере – посматрање ученичког учешћа на часу (одговарање

остварености исхода: на постављена питања, заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
30

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Говорна вежба: Омиљени лик из књиге / Најдража књига
Оспособљавање ученика за самостално, целовито и садржајно
усмено излагање на задату тему. Богаћење речника ученика.
Циљ часа:
Развијање стваралачких способности ученика. Неговање љубави
према матерњем језику и књижевности.
 споји више реченица у краћу и дужу целину;
Очекивани исходи  препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
на крају часа:  варира језички израз;
Дијалошка метода, монолошка метода, метода запажања и
показивања, текстовна метода
Наставна средства: Књижевни текстови по избору ученика, ученички радови, пано
Облици рада: Индивидуални рад, фронтални рад
Кључни појмови: Говорна вежба, књижевни текст, приповедање, опис, дијалог
31
ТОК ЧАСА
ученика:
Учитељ/учитељица подстиче ученике на рад и позива их да се ‒ слуша;
припреме да прикажу књигу коју су прочитали, а која је оставила ‒ учествује у
посебан утисак на њих. разговору;
 Припремни разговор ‒ сарађује.
1. Волите ли да читате? Објасните зашто.
2. Ако волите, које су ваше омиљене књиге?
Данас ћете својим друговима представити вашу омиљену
књигу или омиљени лик из књиге.
Учитељ/учитељица записује наслов наставне јединице на табли.

 Ученици приказују своју омиљену књигу или омиљени лик ‒ говори на задату
из књиге и истичу због чега им се допада. тему;
‒ поставља
Ученици казују на основу плана. Он би требало да садржи
питања;
најважније карактеристике књижевног дела/лика о којем се
‒ слуша вршњаке.
казује. Том приликом ученици користе одговарајуће форме
приповедања (опис, дијалог, приповедање, портрет). Након
излагања ученика, остали ученици могу да постављају питања у
вези са књигом/ликом, на која ученик који је излагао одговара.
 Ученици коментаришу излагања других ученика.
Учитељ/учитељица прати и процењује њихов рад.

 Ученици илуструју корице за своју омиљену књигу или ‒ саопштава;
омиљени лик из књиге онако како су га замислили. ‒ слуша;
 Од најуспелијих илустрација ученици праве пано (на овом, ‒ учествује у
или ако не буде довољно времена, онда на почетку следећег разговору;
часа). ‒ коментарише
излагања;
‒ дискутује.
32
Говорна вежба: Омиљени лик из књиге / Најдража књига
− посматрање ученичког учешћа, закључивања и

Начини провере одговарања на постављена питања;
остварености исхода: − проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своја виђења.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
33

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Јасминка Петровић „Бонтон”
Циљ часа:
Развијање и богаћење речника. Развијање свести о нужности
лепог понашања.
− примењује основна правила лепог понашања;
на крају часа: − споји више реченица у краћу или дужу целину;
Наставне методе: Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода

Међупредметне
Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема
компетенције:
Грађанско васпитање
Кључни појмови: Бонтон
34
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Упознаје ученике са наставном јединицом која ће се обрађивати ‒ слуша;
на часу, пише на табли, води разговор, објашњава, одговара на ‒ чита;
питања, мотивише ученике, прати рад ученика. ‒ пише;
 Припремни разговор ‒ учествује у
1. Шта је бонтон? разговору;
2. Како се понаша културна особа? ‒ одговара;
 Најава наставне јединице утиске;
Данас ћемо читати одломке из књиге „Бонтон” Јасминке ‒ износи резултате
Петровић и сазнати како треба да се понашамо у друштву, свог рада;
у позоришту, на журки. ‒ сарађује.
35
 Читање одломака из књиге „Бонтон” Јасминке Петровић ‒ прати упутства
(читанка Бескрајне речи, стр. 232–234) учитељице/учит
 Тумачење непознатих речи. Приликом објашњавања еља;
непознатих речи предност имају ученици, па тек ако нико од ‒ одговара на
ученика не зна значење неке речи, реч објашњава питања;
учитељ/учитељица. ‒ пише;
 Разговор о прочитаним одломцима из Бонтона
1. Шта сте корисно научили читајући одломке из ‒ износи резултате
„Бонтона” Јасминке Петровић? свог рада и своја
2. Која правила лепог понашања примењујете? запажања;
3. Како се ви понашате на журкама? ‒ повезује
4. Јесте ли били у прилици да присуствујете журки на којој градиво.
се неко није лепо понашао?
5. Како сте се тада осећали?
6. Како сте доживели ту особу?
7. Како се ви понашате у позоришту?
8. Коју ћете препоруку из „Бонтона” усвојити?
Образложите свој избор.
 Ученици одговарају на постављена питања.
Учитељ/учитељица се труди да ученици сагледају значај
лепог понашања.
 Након тога ученици читају/гледају додатни садржај о
бонтону и решавају интерактивне задатке у дигиталном
уџбенику:
Додатни садржај – О бонтону;
Задаци – Бонтон 1;
Задаци – Бонтон 2.

објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика,
мотивише ученике, прати рад ученика. Учитељ/учитељица
ствара прилике и подстиче све ученике да говоре, износе
информације, своја мишљења и осећања. Ученицима се скреће
пажња на то да је неопходно говорити онако како то захтева
комуникативна ситуација и са њом ускладити језичке механизме.
 Учитељ/учитељица задаје ученицима да прочитају ‒ слуша;
прилагођени одломак из књиге „Бонтон” М. Грабовац и В. ‒ чита;
Кнора о понашању у позоришту на 235. страни читанке ‒ пише;
Бескрајне речи. ‒ износи утиске о
 Потом ученици добијају задатак да прочитају Златна правила часу;
комуникације из „Бонтона” Јасминке Петровић на 236. страни ‒ поставља
читанке Бескрајне речи и раде задатак. питања;
за домаћи
Домаћи задатак: Припремите се да на следећем часу говорите задатак.
36
на тему Није тешко бити фин. Одаберите једну ситуацију у којој
сте поступили на културан начин. Истакните које сте правило
понашања тада поштовали. Направите план за своје излагање
(где и када се ситуација догодила, шта јој је претходило, како се
одвијала, како сте се тада осећали, које сте правило понашања
поштовали).

Јасминка Петровић „Бонтон”
 Буди културан.
 Опходи се према другима онако како би желео да се други понашају

према теби.
 Није тешко бити фин!
− посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,

Начини провере
заинтересованост, ангажовање).
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
37

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Говорна вежба: Није тешко бити фин
Оспособљавање ученика за самостално, целовито и садржајно
причање на задату тему. Буђење љубави према лепом говору и
култури усменог изражавања. Богаћење речника ученика.
Циљ часа: Развијање логике, моћи запажања, упоређивања, закључивања,
стваралачких способности ученика. Неговање љубави према
матерњем језику и свести о важности правилне језичке културе.
 говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
 употребљава различите облике усменог изражавања: причање
(о догађајима и доживљајима) и описивање;
Очекивани исходи  споји више реченица у краћу и дужу целину;
на крају часа:  извештава о догађајима водећи рачуна о прецизности,
тачности, објективности и сажетости;
 варира језички израз;
Монолошка метода, метода запажања и показивања, дијалошка
метода
Наставна средства: Свеске ученика
Облици рада: Индивидуални рад, фронтални рад
Грађанско васпитање
Кључни појмови: Говорна вежба, бонтон
38
ТОК ЧАСА
ученика:
Упознаје ученике са наставном јединицом која ће се обрађивати ‒ осмишљава и
на часу, пише на табли, води разговор, објашњава, одговара на организује рад;
питања, мотивише ученике, прати рад ученика. ‒ започиње и води
разговор.
 Учитељ/учитељица проверава да ли су ученици урадили
домаћи задатак (план говорне вежбе Није тешко бити фин).
 Учитељ/учитељица подстиче ученике на рад питањима:
1. Која правила лепог понашања редовно користите?
2. Која правила лепог понашања често или увек кршите?
Објасните због чега.
Данас ћемо говорити на тему Није тешко бити фин.
 Ученици говоре о ситуацији у којој су поступили на културан ‒ говори;
начин. Потребно је да истакну где и када се ситуација ‒ слуша своје
одиграла, шта јој је претходило, како се одвијала и како су се вршњаке;
они тада осећали. И на крају обавезно истичу које правило ‒ коментарише
лепог понашања су тада поштовали/применили. излагања.
 Након сваког излагања остали ученици најпре коментаришу
описану ситуацију и како би они у њој одреаговали, а потом
начин излагања говорника.
 Учитељ/учитељица записује на табли правила бонтона која су
поштована или кршена у датој ситуацији (у обзир се узимају
сви учесници ситуације, а не само говорник).

објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика,
мотивише ученике, прати рад ученика. Учитељ/учитељица
ствара прилике и подстиче све ученике да говоре, износе
информације, своја мишљења и осећања. Ученицима се скреће
пажња на то да је неопходно говорити онако како то захтева
комуникативна ситуација и са њом ускладити језичке механизме.
 Ученици праве свој Подсетник лепог понашања бележећи ‒ слуша;
она правила из бонтона која су помињана на часу, а којих се ‒ пише;
они ретко или никако не придржавају. ‒ повезује;
‒ износи утиске о
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује часу.
39
Говорна вежба: Није тешко бити фин
Правила бонтона која су ученици помињали у својим излагањима.

Подсетник лепог понашања.
Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,

остварености исхода: одговарање на постављена питања, заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
40

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Креативне слагалице
Утврђивање књижевних текстова из поглавља Бајколики свет
самосталном активношћу ученика. Неговање љубави према
читању књижевних текстова и примена књижевнотеоријских
Циљ часа: знања у облицима рада подстакнутим текстом. Oспособљавање
ученика да успешно обављају мисаоне радње док решавају
задатке. Развијање моћи запажања, упоређивања, закључивања и
доказивања.
− одреди главни догађај, време и место дешавања у
прочитаном књижевном тексту;
− уочи главне и споредне ликове и разликује њихове
Очекивани исходи − уочи поређење и персонификацију у књижевном делу и
на крају часа: разуме њихову улогу;
− разликује опис од приповедања и дијалога у књижевном
делу;
− разуме идеје књижевног дела;
− поштује и примењује основна правописна правила;
Читанка Бескрајне речи (поглавље Бајколики свет), креативна
слагалица Ружно Паче (у прилогу Читанке на стр. 180),
креативна слагалица у дигиталном уџбенику, Радна свеска за 4.
разред основне школе, стр. 155, 157, 158.
Облици рада: Фронтални рад, рад у пару, индивидуални рад, групни рад
Природа и друштво, Ликовна култура, Информатика
Кључни појмови: Бајка, приповетка, књижевни јунак, дијалог, приповедање, опис
41
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељица/учитељ пише на табли, води разговор, објашњава, − слуша;
одговара на питања, мотивише ученике, прати рад ученика. − чита;
 Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу. − пише;
Данас ћемо кроз игру показати колико познајемо прозне − учествује у
текстове које смо читали у поглављу „Бајколики свет”. разговору;
− одговара;
− анализира
утиске;
− износи резултате
свог рада;
− сарађује.

− чита;
 Учитељица/учитељ подстиче ученике да самостално ураде
− прати упутства
интерактивне задатке у читанци Бескрајне речи из поглавља
Бајколики свет. учитеља/учитељ
ице;
 По завршетку рада ученици проверавају успешност урађених − одговара на
задатака на основу решења на крају читанке Бескрајне речи. питања;
− слуша одговоре
 Ученици решавају задатке у Радној свесци на стр. 155, 157 и
158.
− износи своја
 Учитељица/учитељ прати рад ученика и проверава запажања;
исправност урађених задатака. − анализира и
закључује;
 Ученици склапају креативну слагалицу Ружно Паче са стр.
42
− самостално (или
80 која се налази у прилогу читанке Бескрајне речи.
уз помоћ
 Креативна слагалица као посебан облик рада подстакнут учитеља/учитељ
текстом омогућује ученицима да на занимљив и ице) решава
систематичан начин обнове књижевнотеоријско знање и задатке;
примене га у тумачењу књижевног стваралаштва које су − анализира и
читали. Док одговарају на питања, ученици узимају картице упоређује своје
и склапају слику. Инвентивно повезујући градиво, одговоре са
одговорима
систематизују знање у облику креативне игре. Креативне
слагалице олакшавају учење и чине га активним. Оне се могу
− повезује
слагати у пару или у групама које чине четири ученика.
градиво; кроз
 Као подстицај за рад, учитељица/учитељ даје упутство
игру примењује
ученицима за рад:
знање; склапа
Креативна слагалица – Бајколики свет
слагалице;
 Одговоре на питања потражите на картицaма.
− записује у свеску
 Упишите број питања у поље где се налази тачан одговор.
 Кад правилно одговорите на сва питања, папириће по делове
бројевима распоредите у дату табелу. обрађеног
 Окрените папириће и открићете слику. садржаја.
 Потом, ученици склапају интерактивну креативну слагалицу
Бајколики свет, која се налази у дигиталним садржајима у
читанци Бескрајне речи и у Прилогу 1 ове припреме.

Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања),
обрађено градиво са новим градивом, наводи их да сами дођу до
закључака, одговара на питања ученика, мотивише ученике,
прати рад ученика.
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује − слуша;
сваком ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му − пише;
даје довољно јасне и информативне повратне информације, − повезује;
− износи утиске о
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне часу;
потешкоће у савладавању градива. − поставља
питања.
Креативне слагалице – Ружно Паче и Бајколики свет
43
− повезивање градива и његова примена у стваралачким
активностима на часу;
Начини провере
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
44
ПРИЛОГ 1
КРЕАТИВНА СЛАГАЛИЦА – БАЈКОЛИКИ СВЕТ
1. Шта је постало Ружно Паче из Андерсенове бајке?
2. Како се назива девојчица коју је упознао стаклар у бајци Стакларева љубав Гроздане
Олујић?
3. Како се назива прогоњена девојчица из народне бајке Пепељуга?
4. Ко је открио царевићу да је маћеха Пепељугу сакрила под коритом?
5. Како се назива врста слаткиша у облику тврдог желеа, који се добија кувањем
комадића дуња са шећером и лимуновим соком?
6. Како се назива врста ситног колача од беланаца и шећера?
7. Шта значи реч мадрац?
8. Како се назива предмет од лима или пластике којим се увија коса и праве коврџе?
9. Како се назива официр или подофицир у драмском тексту Пепељуга Александра
Поповића?
10. Ко је у драмском тексту Пепељуга издао наредбу да се не прави разлика међу

децом?
11. Како се назива четка са дугачком дршком?
12. Шта је Мари упало у јаму у народној бајци Пепељуга?
45
Табела 1
46
Слика
47
Табела 2
48
РЕШЕЊЕ
2. СВЕТЛООКА 10. ЦАР 5. КИТНИКЕЗ
12. ВРЕТЕНО 1. ЛАБУД 11. ПАРТВИШ
3. МАРА 9. АЂУТАНТ 8. ВИКЛЕР
6. ПУСЛИЦЕ 7. ДУШЕК 4. ПЕТАО
49
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 151 а)

Учитељица/
учитељ:
Наставна Kњижевност
Наставна јединица: Мирослав Антић „Прва љубав”
љубавне песме. Развијање код ученика интересовања за поезију
Циљ часа: за децу. Подстицање и неговање ученичких способности
доказивања. Богаћење речника ученика.
− чита са разумевањем лирску песму;
− опише свој доживљај прочитане песме;
− изнесе своје мишљење о песми;
песми;
Очекивани исходи − уочи основне одлике лирске песме (стих, строфа и рима);
на крају часа: − уочи поређење у песми;
− чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
− изражајно рецитује песму;
− споји више реченица у краћу и дужу целину.
Читанка Бескрајне речи, стр. 206 и 207, дигитални уџбеник,
наставни лист
Љубавна песма, главни и споредни мотив, поређење, стих,
строфа, рима
50
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
која ће се обрађивати на часу, води разговор са ученицима, ‒ чита;
објашњава им мање познате речи, одговара на питања ученика, ‒ пише;
разговору;
 Разговор о првим симпатијама и како изгледа то осећање ‒ одговара;
представља психолошку припрему ученика за обраду песме ‒ анализира
„Прва љубав” Мирослава Антића. утиске;
1. Да ли сте до сада некада били заљубљени? ‒ износи резултате
свог рада;
2. Ако јесте, када сте се први пут заљубили? ‒ сарађује.
3. Како сте се тада осећали?
4. Како је изгледала ваша прва љубав?
Данас ћемо читати једну песму у којој је описана прва
љубав.
Учитељ/учитељица записује наслов песме и име и презиме
аутора на табли.
 Изражајно и интерпретативно читање песме „Прва љубав”
(читанка Бескрајне речи, стр. 206) ‒ прати упутства
учитеља/учитељ
Звучни запис – Прва љубав. ице;
‒ одговара на
Учитељ/учитељица чита песму, а ученици пажљиво слушају. питања;
Читајући песму, учитељ/учитељица се труди да ученици ‒ слуша одговоре
51
доживе песму и разумеју њено значење. ‒ износи своја
запажања;
 Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке
‒ анализира и
да разговарају о утисцима и осећањима које је у њима
закључује;
побудила ова песма и да покажу како су је доживели.
‒ повезује
1. У чему се слажете са песником? градиво;
‒ записује у
2. Који стихови су вам се највише допали? свеску
3. Објасните зашто.
делове
обрађеног
 Након читања песме, учитељ/учитељица подстиче ученике да садржаја.
још једном прочитају песму у себи.
Разговор о разумевању песме „Прва љубав”

 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке
да покажу на који начин су разумели песму.
1. Како је Мирослав Антић описао прву љубав?
2. Шта све у песми указује на силину осећања оног који по
први пут воли?
3. Каква осећања изазива у њему прва љубав?
4. Протумачи смисао стиха „шта вреди о првој љубави и
даље да се соли”.
5. Зашто се прва љубав не да описати речима?
6. Сматра ли песник да је прва љубав иста за све?
7. Шта ви мислите о томе?
Ученици ће уочити да је Мирослав Антић прву љубав описао као
изузетно силно осећање. Први уздаси и прве сузе проливене због
љубави имају интезитет кошаве и пљуска. Ово преувеличавање
говори о преосетљивости онога ко први пут воли. У његовој
души уздах одјекује као кошава, а сузе пљуште као киша. Прва
љубав, ма колико била лепа, доноси и прву бол. Но, прва љубав
се не да описати речима, или како то песник каже: „шта вреди о
првој љубави и даље да се соли”, тј. говори, мудрује. Њу треба
доживети. А тај доживљај је јединствен и непоновљив и
другачији за свакога, на шта нам указују и завршни стихови
песме: „Изволи, / сам изволи, / па ако је исто овако – ти кажи, / а
ако није исто – онда све ово не важи.”
 Након анализе песме учитељ/учитељица задаје задатак
ученицима да издвоје главни мотив и објасне уз помоћ којих
споредних мотива је он дочаран.
Учитељ/учитељица подсећа ученике да је мотив најмања
тематска целина у књижевном делу. Главни мотив је водећи
мотив у делу и у лирској песми најчешће представља тему
песме. Врло често је исказан већ у наслову. Поред главног
мотива, у делу постоје и споредни мотиви, уз чију помоћ је
боље и сликовитије дочаран главни мотив.
52
Ученици уочавају да је главни мотив ове Антићеве песме прва
љубав. Он је у песми сликовито дочаран помоћу два споредна
мотива: мотива уздаха и мотива плача.
 Потом се ученици упознају са појмом љубавне песме.
Љубавна песма је лирска песма која пева о дивљењу, чежњи,
заљубљености и љубави према вољеној особи. Ауторску
љубавну лирику одликују: изражавање личних осећања,
искреност и оригиналност.

Ученици решавају задатке који су дати у прилогу припреме. ‒ слуша;
(Прилог 1) ‒ чита;
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове ‒ пише;
обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и ‒ повезује;
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог ‒ износи утиске о
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне прочитаном;
повратне информације, подстицајне за даље напредовање ‒ поставља
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће питања;
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су ‒ бележи шта има
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива. за домаћи
Домаћи задатак: Уради задатак на 207 стр. читанке Бескрајне задатак.
речи тако што ћеш дати своју дефиницију љубави, као и следеће
задатке у дигиталном уџбенику:
Задатак – Прва љубав;
Задаци – Рима / поређење;
Задаци – Врсте речи.
Мирослав Антић „Прва љубав”
Главни мотив: љубав.

Споредни мотиви: уздах, плач.
Љубавна песма = лирска песма која пева о дивљењу, чежњи, заљубљености и
љубави према вољеној особи.
53
− повезивање са претходним градивом (стих, строфа,
рима, поређење);
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
54
ПРИЛОГ 1
1. Из колико строфа се састоји песма „Прва љубав”?

једне две три четири
(Подвуци тачан одговор.)
2. Строфе у песми „Прва љубав” су једнаке / неједнаке дужине.

(Заокружи тачан одговор.)
3. Прочитај следећу строфу из песме „Прва љубав” и одговори на питања.

„Не питај откуда кише одједном пљусну јаче.
То можда и није пљусак,
већ неко због љубави плаче
и трепавице му слане
и рукави му слани
као пресољен ручак
и као океани.”
а) Ова строфа се састоји од _______ стихова.

б) Издвој речи које се римују: __________ и ___________, ____________ и
__________.
в) Подвуци плавом бојицом примере поређења.
4. У песми „Прва љубав” љубав је описана помоћу мотива:

радости среће уздаха суза
(Подвуци тачне одговоре.)
Решења:
1. три; 2. неједнаке (дужине); 3. а) седам, б) јаче – плаче, слани – океани; в) „и
трепавице му слане / и рукави му слани / као пресољен ручак / и као океани.” 4. уздаха,
суза.
55
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 151 б)

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Алексије Марјановић „Љубав”
песми;
− уочи основне одлике лирске песме (стих, строфа и рима);

Кључни појмови: Љубавна песма, стих, строфа, рима
56
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
разговору;
представља психолошку припрему ученика за обраду песме ‒ анализира
„Љубав” Алексија Марјановића. утиске;
5. Шта је за вас љубав? ‒ износи резултате
свог рада;
6. На који начин изражавате своју љубав вољеној особи? ‒ сарађује.
Данас ћемо читати једну песму која покушава да
57
дефинише љубав.
 Изражајно и интерпретативно читање песме „Љубав” ‒ прати упутства
(читанка Бескрајне речи, стр. 208) учитеља/учитељ
ице;
Звучни запис – Љубав. ‒ одговара на
питања;
Учитељ/учитељица чита песму, а ученици пажљиво слушају. ‒ слуша одговоре
Читајући песму, учитељ/учитељица се труди да ученици других ученика;
запажања;
 Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке ‒ анализира и
да разговарају о утисцима и осећањима које је у њима закључује;
побудила ова песма и да покажу како су је доживели. ‒ повезује
1. У чему се слажете са песником? градиво;
‒ записује у свеску
2. Које поступке заљубљене девојчице и дечака најважније
одобравате, а које не? Зашто? делове
обрађеног
садржаја.
 Након читања песме, учитељ/учитељица подстиче ученике да
још једном прочитају песму у себи, а потом следи објашњење
мање познатих речи.
Разговор о разумевању песме „Љубав”

да покажу како су разумели песму.
1. Какав је основни тон песме „Љубав”?
2. Шта је необично у понашању заљубљене девојчице и
дечака у овој песми Алексија Марјановића?
3. Зашто песник не може у потпуности да опише љубав
и љубавне јаде?
4. Шта вам то говори о самој љубави?
Ученици ће уочити да је основни тон песме „Љубав” помало
шаљив. Песник нам дочарава нелогично и чудно понашање
заљубљених девојчица и дечака. Девојчица се љути на дечака
када јој изјави љубав и грди га, „а у ствари јој је мило”. А дечак
се прави да не познаје девојчицу када схвати да се заљубила у
њега, због чега се „горко каје”. И једва чекају да буду заједно, „а
чим се нађу, започну жестоку свађу”. Они једно друго
покушавају да начине љубоморним („Љубав је кад девојчица
дечаку јавља, / Да је заволела другог, а њега оставља. / Или кад
дечак девојчицу остави, / Па чак заборави и да јој то јави, / Јер је
друга почела да му се мота по глави.”), а због оног другог
забораве на храну („Па у заносу заборави да гледа шта је у
чинији”) и непрестано су пред огледалом („Љубав је кад чак и
дечак, / Почне стално пред огледалом да се мува”). Песник
сматра да не може у потпуности да опише љубав и љубавне јаде
јер би „тај опис био дужи од Одисеје и Илијаде, / И још би пуно
пропуста успело да се поткраде”. То је зато што је свака љубав
58
јединствена и непоновљива, и мада слична толиким другим
љубавима, ипак потпуно посебна и другачија.
 Након анализе песме учитељ/учитељица подсећа ученике да
је рима гласовно подударање речи на крају стихова. Она
помаже стиховима да се уклопе у строфу, тј. они се на тај
начин повезују.
Ученици потом добијају задатак да подвуку у песми све речи
које се римују и да их стрелицама повежу.
(моли – воли, било – мило, јака – дечака, познаје – каје, нађу –
свађу, зиду – у виду, ствари – споменари, тараби – зграби, јавља
– оставља, остави – јави – глави, чини – фини, финији – чинији,
мува – чува, пегла – тегле, јаде – Илијаде – поткраде)
 Потом се ученици упознају са појмом љубавне песме.
Љубавна песма је лирска песма која пева о дивљењу,
чежњи, заљубљености и љубави према вољеној особи.
Ауторску љубавну лирику одлукују: изражавање личних
осећања, искреност и оригиналност.
У завршном делу часа ученици добијају задатак да прочитају ‒ слуша;
одломак из књиге Лекције из поезије за децу немирног духа о ‒ чита;
рими на 210. стр. читанке Бескрајне речи, а потом решавају ‒ пише;
интерактивне задатке из дигиталног уџбеника: ‒ повезује;
Задатак – Љубав; прочитаном;
питања;
Задатак – Распореди стихове; ‒ бележи шта има
за домаћи
задатак.
Задаци – Врсте речи и реченица.
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове

обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне
повратне информације, подстицајне за даље напредовање
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
Домаћи задатак: Направи споменар и дај га драгим особама да

ти нешто лепо напишу или нацртају.
59
Алексије Марјановић „Љубав”

Главни мотив: љубав.
Рима = гласовно подударање речи на крају стихова. Она помаже стиховима да се
уклопе у строфу, тј. они се на тај начин повезују.
Речи које се римују: моли – воли, било – мило, јака – дечака, познаје – каје, нађу –
свађу, зиду – у виду, ствари – споменари, тараби – зграби, јавља – оставља, остави –
јави – глави, чини – фини, финији – чинији, мува – чува, пегла – тегле, јаде – Илијаде –
поткраде

љубави према вољеној особи.

Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
60
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 151 в)

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Мирослав Антић „Најљубавнија песма”
песми;
− уочи основне одлике лирске песме (стих, строфа и рима);
Читанка Бескрајне речи, стр. 211 и 212, дигитални уџбеник,
Кључни појмови: Љубавна песма, главни и споредни мотив, стих, строфа, рима
61
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
разговору;
представља психолошку припрему ученика за обраду ‒ анализира
„Најљубавније песме” Мирослава Антића. утиске;
7. Када сте се први пут заљубили? ‒ износи резултате
свог рада;
8. Како сте се тада понашали? ‒ сарађује.
62
Данас ћемо читати једну песму Мирослава Антића у којој
су описани први немири у заљубљеном детету.
 Изражајно и интерпретативно читање „Најљубавније песме” ‒ прати упутства
(читанка Бескрајне речи, стр. 211) учитеља/учитељ
ице;
Звучни запис – Најљубавнија песма. ‒ одговара на
питања;
Учитељ/учитељица чита песму, а ученици пажљиво слушају. ‒ слуша одговоре
Читајући песму, учитељ/учитељица се труди да ученици других ученика;
запажања;
 Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке ‒ анализира и
да разговарају о утисцима и осећањима које је у њима закључује;
побудила ова песма и да покажу како су је доживели. ‒ повезује
1. Како сте доживели „Најљубавнију песму” Мирослава градиво;
‒ записује у свеску
Антића?
2. Који стихови су оставили најснажнији утисак на вас
делове
и зашто?
обрађеног
 Након читања песме, учитељ/учитељица подстиче ученике да садржаја.
још једном прочитају песму у себи и приступа објашњењу
непознатих речи ако их има (евентуално реч „пајац”).
Разговор о разумевању „Најљубавније песме”

да покажу како су разумели песму.
1. Шта је тема ове песме?
2. Зашто песник каже да у њој нема ни речи о љубави?
3. Ко то у ствари о љубави ћути?
4. На који начин је песник дочарао престанак
детињства и прве љубавне немире?
5. Како се понаша заљубљена девојчица?
6. Шта покисли кровови говоре о њеним осећањима?
Ученици ће уочити да је тема ове песме прва љубав. Али песник
одмах на почетку песме тврди како у овој песми нема ни речи о
љубави. Но он то говори из перспективе заљубљене девојчице, а
не своје (песничке) перспективе. Она је та која о љубави упорно
ћути, тј. она је та која је занемела пред силином осећања која је
прва љубав изазвала у њој. Та љубав ју је готово једним потезом
ишчупала из детињства, из света игре и безбрижности. Тај нагли
преокрет у животу заљубљене девојчице песник је сликовито
дочарао описом њених играчака које откинутих глава „леже у
ћошку / беспомоћни и бачени”. Откинуте главе пајаца и лутка с
једне стране нам дочаравају да је девојчица на тај начин
раскрстила са својим детињством, а с друге да је она та чија
глава више не функционише, чија је рационалност откинута
неком магичном руком одрастања. Исто тако, она је та која се
осећа беспомоћно пред силином нових и непознатих осећања. Та
осећања је нагоне да се понаша чудно: да уништава и одбацује
63
своје омиљене лутке, да три дана не може да руча, да само ћути
и замишљено гледа кроз прозор. А покисли кровови које ћутке
посматра и јесен која путује за птицама заправо сликовито
дочаравају оно што се збива у њој самој. Тај ветар и киша
наговештавају ломове у њеној збуњеној души, прве уздахе и
прве сузе проливене због љубави.
 Након анализе песме ученици добијају задатак да издвоје
главни мотив и објасне уз помоћ којих споредних мотива је
он дочаран.
Учитељ/учитељица подсећа ученике да је мотив најмања
тематска целина у књижевном делу. Главни мотив је водећи
мотив у делу и у лирској песми најчешће представља тему
песме. Врло често је исказан већ у наслову. Поред главног
мотива, у делу постоје и споредни мотиви, уз чију помоћ је
боље и сликовитије дочаран главни мотив.
Ученици уочавају да је главни мотив ове Антићеве песме прва

љубав. Он је у песми сликовито дочаран помоћу споредних
мотива: мотива уништених лутки и мотива детињства, мотива
ћутње и мотива покислих кровова.
 Потом учитељ/учитељица упознаје ученике са појмом
љубавне песме.
Љубавна песма је лирска песма која пева о дивљењу,
чежњи, заљубљености и љубави према вољеној особи.
Ауторску љубавну лирику одликују: изражавање личних
осећања, искреност и оригиналност. Осим љубавних, постоје
још родољубиве песме, описне песме, шаљиве песме и др.
Ученици решавају задатке који су дати у прилогу припреме ‒ слуша;
(Прилог 1) и интерактивне задатке у дигиталном уџбенику: ‒ чита;
‒ пише;
Задаци – Најљубавнија песма; ‒ повезује;
прочитаном;
Задаци – Врсте речи; ‒ поставља
питања;
Задаци – Глаголи. за домаћи
задатак.
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове
обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне
повратне информације, подстицајне за даље напредовање
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
Домаћи задатак: Ако желиш напиши састав на тему: Лутке и

пајаци су ми испричали, тако што ћеш описати заљубљену
девојчицу и њено понашање из угла њених одбачених лутака.
64
Мирослав Антић „Најљубавнија песма”
Главни мотив: прва љубав.

Споредни мотиви: уништене лутке, детињство, ћутња, покисли кровови.
љубави према вољеној особи. Осим љубавних, постоје још родољубиве
песме, описне песме, шаљиве песме и др.
− повезивање са претходним градивом (стих, строфа,

рима, епитет);
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
65
ПРИЛОГ 1
1. Из колико строфа се састоји „Најљубавнија песма“?
једне две три четири пет
2. Строфе у „Најљубавнијој песми“ су једнаке / неједнаке дужине.

(Заокружи тачан одговор.)
3. У „Најљубавнијој песми“ љубав је описана помоћу мотива:

радости среће ћутње кише
(Подвуци тачне одговоре.)
4. Прочитај следећу строфу из „Најљубавније песме“ и одговори на питања.

„Ово је заиста најљубавнија песма,
а ни речи о љубави.
Свим пајацима и луткама
откинуте су главе
и они тако леже у ћошку
беспомоћни и бачени.“
а) Стихови у овој строфи се римују / не римују.

б) Подвуци плавом бојицом придеве у овој строфи.
в) У овим стиховима песник је сликовито дочарао

тренутак одрастања суровост девојчице продавницу с играчкама
г) Реч „ћошку“ замени речју која има исто значење а другачији облик.
ћошку = ______________.
66
Решења:
1. четири; 2. неједнаке (дужине); 3. ћутње, кише; 4. а) не римују, б) најљубавнија,
беспомоћни, бачени, в) тренутак одрастања, г) углу.
67

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Обнављање градива из књижевности
Изражајно читање обрађених лирских и епских песама, народних
и ауторских бајки, приповедака, одломака из романа и драмских
текстова из поглавља Најбоље задужбине, Бајколики свет и
Циљ часа: Моја кућица – моја слободица. Примењивање стечених
књижевнотеоријских знања приликом њиховог тумачења.
Богаћење речника ученика. Развијање код ученика смисла и
способности за правилно, течно, уверљиво усмено изражавање.
– разликује књижевне врсте: лирску и епску песму, приповетку,
народну и ауторску бајку, роман за децу и драмски текст;
– одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
прочитаном тексту;
– именује позитивне и негативне особине ликова;
– уочи и издвоји основне елементе лирске песме (стих, строфа,
рима и ритам);
– тумачи идеје књижевног дела;
– уочи персонификацију и разуме њену улогу у књижевном делу;
– разликује описивање, приповедање (у 1. и 3. лицу) и дијалог у
књижевном делу;
– преприча текст из различитих улога/перспектива;
Очекивани исходи – уочи основни тон књижевног текста (ведар, тужан, шаљив);
на крају часа: – уочи супротстављеност лица у драмском тексту;
– чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
– изражајно рецитује песму и чита прозни текст;
– изводи драмске текстове;
– усвоји позитивне људске вредности на основу прочитаних
књижевних дела;
− уочи поређење у књижевном делу и разуме његову улогу;
− разликује опис од приповедања у књижевном делу;
− уочи дијалог у песми, причи и драмском тексту и разуме
његову улогу;
− уочи хумор у књижевном делу;
− препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин.
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, стр. 148, 149, 150, 202, 203, 204,
68
дигитални уџбеник, наставни лист
Облици рада: Индивидуални рад, групни рад, фронтални рад
Књижевна дела и писци, стилске фигуре (поређење,
персонификација), облици казивања (приповедање у 1. и 3.
лицу), дијалог, монолог, описивање (портрет, пејзаж), стих,
строфа, рима, дидаскалије
69
ТОК ЧАСА

ученика:
 Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу. − слуша;
− чита;
Данас ћемо обновити знање из књижевности решавајући
задатке у наставним листовима и у дигиталном уџбенику. − пише;
− сарађује.
Записивање теме часа на табли.

Ученици су подељени у четири групе. Свака група има посебне − прати упутства
задатке. Ученици решавају задатке у наставним листовима. учитељице/учит
Прилог 1. еља;
Учитељица/учитељ прати и коригује њихов рад. − одговара на
питања;
На крају рада вођа сваке групе чита одговоре, а остали слушају и − слуша одговоре
исправљају уколико има потребе. На овај начин сви обнављају других ученика;
садржаје из књижевности. − износи своја
 Ученици склапају креативну слагалицу Најбоље запажања;
задужбине са стр. 149 читанке Бескрајне речи, која се налази − анализира и
у прилогу читанке. закључује.
 Потом ученици склапају едукативну игрицу Најбоље
задужбине (Прилог 2)
Едукативна игрица – Најбоље задужбине

 Ученици решавају интерактивне задатке из поглавља − слуша;
Најбоље задужбине. Учитељица/учитељ прати и коригује − износи утиске о
њихов рад. часу;
− поставља
Задаци – Покажи шта знаш питања.
70
Обнављање градива из књижевности
Лирске песме:
Бранко В. Радичевић: Песме
Мирослав Антић: Космонаутска песма
Моша Одаловић: Молитва за маму
Епске народне песме:
Милош у Латинима
Јетрвица адамско колено
Народна прича: Најбоље задужбине
Бајке:
Народна бајка Пепељуга
Гроздана Олујић: Стакларева љубав
Ханс Кристијан Андерсен: Ружно Паче
Приповетке:
Светлана Велмар Јанковић: Стефаново дрво, Гуја под Деспотовом кулом
Романи:
Едмондо де Амичис: Срце
Драмски текст:
Александар Поповић: Пепељуга
− вредновање ученичког учешћа на часу

Начини провере остварености
исхода: (темељно знање, креативност,
заинтересованост, изражајност).
исхода?
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
71
ПРИЛОГ 1
ПРВА ГРУПА
1. Подвуци добра дела која је старији богати трговац остварио током трогодишњих
путовања по свету у народној причи Најбоље задужбине.
 Подигао је три велике цркве и свакој цркви купио по три звона.
 Сазидао је три школе и платио по три учитеља.
 Пронашао је три језера.
 Затворио је три гостионице.
 Подигао је три моста.
 Продао је три лађе.
 Сазидио је три болнице, а у свакој болници запослио по три лекара.
2. Повежи речи са њиховим значењем.
 новац из XIII века; златник

харач  порез који морају да дају
немуслимани у турској царевини
буздован (топуз)  привилегован сталеж у средњем
веку; власници поседа
дукат  врста средњовековног оружја које
се састоји од краће дршке на чијем
властела врху се налази гвоздена кугла са
шиљцима
3. Откриј о коме је реч. Распореди понуђене одговоре на права места.

Понуђени одговори: Стефан Немања, Милош Обилић, Стефан Дечански, Стефан
Првовенчани, Свети Сава, Вукан.
а) ____________________________
Био је велики српски јунак, по народној традицији зет кнеза Лазара.
б) __________________________
Средњи син Стефана Немање; први владар из династије Немањића овенчан краљевском
круном
1217. године у Жичи, због чега је назван Првовенчани; брат Вукана и Светог Саве.
в) ____________________________
Најстарији брат Стефана Првовенчаног и Светог Саве, син Стефана Немање и Ане.
г)____________________________
Стефан Урош III Немањић, син краља Милутина и отац цара Душана.
д) __________________________
Најмлађи син Стефана Немање, први поглавар самосталне српске цркве.
ђ) _________________________
Српски владар из XII века, оснивач лозе Немањића.
4. Подвуци поређење у наведеном одломку из приповетке Стефанови дрво Светлане

Велмар Јанковић.
Стефан је стрпљиво вежбао дизање мача све док толико није ојачао
72
мишиће руку да му је мач изгледао лак као варјача. Онда је почео да се учи вештини
мачевања коју је савлађивао тако брзо да је и сам учитељ био изненађен.
5. Означи бројевима од 1 до 7 наведене реченице како би добио/добила правилан

редослед догађаја у народној бајци Пепељуга.
___ Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у
цркву.
___Тако и учине; крава стане куђељу у уста узимати и жватати, а ђевојка на ухо њезино
жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
___ Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу
назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо и онака
као и она што јој је на лијевој нози, одведе је своме двору и ожени се њоме.
____Послије некога времена отац се ове ђевојке ожени удовицом, која доведе једну
своју кћер.
___ Кад буде испред свршетка летурђије, те она пође да иде, а царев син за њом
устопце, и тако она између народа провлачећи се и бјежећи, некако јој спадне папуча с
десне ноге, и она, не имајући кад тражити је, побјегне босонога, а царев син узме јој
папучу.
___ Маћеха њезина, кад је виђела да ће царев син доћи и њиховој кући да тражи ону
ђевојку, она њу пред кућом сакрије под корито.
___ Кад она увече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом.
6. Подвуци дидаскалије у наведеном одломку из драме Пепељуга Александра

Поповића.
(Цар долази у пратњи ађутанта и генерала. Ходају као морнари на палуби брода који
се љуља.)
ЦАР: На чему се држи овај патос, генерале, кад се оволико увија?
ГЕНЕРАЛ: Са стране на штруфнама, ваше величанство!
АЂУТАНТ (Напипа средину и скаче по њој.): У средину смо убацили стари мадрац са
тавана, као појачање, ваше величанство!
ЦАР (И сам наиђе на средину, одскаче.): Зар се то одоздо није могло мало боље
подупрети, да не федерира?
ГЕНЕРАЛ (И он наиђе на средину, па одскаче с њима.): Подупрли смо, ваше
величанство, портфишима и моткама за подупирање веша!
7. Шта је Светлоока открила дечаку о љубави? Подвуци тачан одговор.

 Љубав је лепа, али брзо прође.
 Љубав је крхкија од стакла.
 За љубав је потребно много стрпљења и нежности.
 Љубав је нестварна.
8. Коју јунакињу у народној песми Јетрвица адамско колено називају адамско колено?
Подвуци тачан одговор.
Понуђени одговори: Винку, Ковиљку, Мару, Милицу.
9. Подвуци облик приповедања који откриваш у наведеном одломку:

Маћеха њезина, кад је виђела да ће царев син доћи и њиховој кући да тражи ону
ДИЈАЛОГ, ПРИПОВЕДАЊЕ У 3. ЛИЦУ, ОПИС, ПРИПОВЕДАЊЕ У 1. ЛИЦУ
73
10. Напиши колико стихова има наведена строфа из песме Молитва за маму Момчила
Одаловића.
– Ја немам маму и живим сама,
кажи – колико вреди мама?
Наведена строфа има _____________ стиха.
11. Повежи речи које се римују у наведеној строфи.
На столу плех од чиста руја.
Ко мартовчић сипи шећерни прах.
У твом стомаку слатка олуја
и мирисни, меда, дах.
74
ДРУГА ГРУПА
1. Подвуци добра дела која је млађи трговац остварио током трогодишњих путовања по
свету.
 Помогао је путнику да извуче волове и запрегу из блата у које су се заглибили.
 Спасао је мало дете да га не прегазе кола.
 Неговао је седам дана и седам ноћи једног болесника.
 Ухапсио је рабојнике испред куће једног великог богаташа.
 Накалемио је и посадио поред пута три лепе и племените воћке.
 Затрпао је један напуштен извор.
 Нахранио је једног сиромашног старца и дао му је гуњ и опанке.
 Поделио је сиротињи сав новац који је био са собом понео на пут.
2. Повежи речи са њиховим објашњењем и фотографијом.
опанак караван облутак крчаг
поворка робом
камен који је плитка кожна
земљани суд за воду натоварених коња
заобљен сељачка обућа
или камила на путу
3. Окриј чије су наведене речи. Напиши тачне одговоре на линијама.

а) „Чујете ли, господо латинска,
пустите ми мог зета Милоша,
подајте му од земље хараче
и опкладе хиљаду дуката;
ако ли га одмах не пустите,
вјера моја тако ми помогла,
дић’ ћу на вас Србље и Маџаре,
сву ћу вашу земљу похарати,
похарати, огњем попалити.”
________________________________________________
б) „Да ви знате наше намастире,

наших славних цара задужбине,
какови су и колики ли су!
Да видите лавру Студеничку
недалеко од Новог Пазара!
Да видите Ђурђеве ступове
код Дежеве, старијех дворова,
задужбине цара Симеуна!
75
Да видите чудо невиђено,
бʼјел Вилиндар усред горе Свете.”
____________________________________________
в) „Гле, видиш ли, војвода Милошу!

Видиш нашу цркву Димитрију,
какова је и колика ли је?
Ви нејмате таковијех цркви!”
_____________________________________________
Понуђени одговори: латинска господа, Милош Обилић, кнез Лазар.
4. Како је Стефан из приповетке Стефаново дрво Светлане Велмар Јанковић
испољавао своју тугу због неуспеха у мачевању? Подвуци тачне одговоре.
а) Поверавао се свом псу Трчку.
б) Повукао се у себе и није излазио.
в) Престао је да се игра са друговима.
г) Изгубио је апетит и слабио је.
д) Проводио је време седећи у удубљењу омиљеног дрвета.
5. Који облик казивања (форму приповедања) откриваш у наведеном одломку из
Пепељуге Александра Поповића?
ОТАЦ: Твоја нова мама је према теби добра баш као да је права! Или хоћеш рећи да ти
је мало оно што ти остаје да помажеш из Пепининог и Розиног тањира?!
ПЕПЕЉУГА: Не, тата! Нећу ништа рећи. И увек ћу ћутати!
ОТАЦ: Нећеш ништа рећи, али ћеш се натуштити као јесење време! Ти све радиш мени
из ината! То ми је „хвала”! Трудиш се да ме што више насекираш, да и ја што пре
умрем!
Понуђени одговори: ПРИПОВЕДАЊЕ, ДИЈАЛОГ, МОНОЛОГ, ОПИС.
6. По чему је све деспот Стефан Лазаревић остао упамћен? Заокружи слова испред
тачних одговора.
а) Ујединио је српске земље око Мораве и, јужније, према Византији и према мору.
б) Подигао је Београд из рушевина и први пут је тај град за време његове владавине
постао српска престоница.
в) Успео је да придобије Угре, Бугаре, чак и неке босанске владаре за борбу против
Турака у Боју на Косову.
г) У манастиру Ресава (Манасија) отворио је праву школу у којој су се преписивале
старе књиге.
7. Поређај реченице према тачном редоследу дешавања у приповеци Гуја под

Деспотовом кулом Светлане Велмар Јанковић.
__ Сви који су се затекли у то рано а топло августовско јутро у београдском Горњем
граду, у чуду су гледали необичну дружину: хитру гују за којом трче прво дечак у
деспотовој служби, па сам Господар града, главом деспот Стефан са соколом на
рамену, а једва их сустиже дебељушкасти видар.
__ Из удубљења је шикнуо силан млаз бисерне воде и целог га запљуснуо.
76
__ У одговор, црно-бела гуја се, као мала муња, обавила око камена-облутка.
__ Чим је попила прву чашу те воде, Госпођа Оливера се осмехнула.

___ Пред Деспотовом кулом су се баш сад сменили стражари, а прве водоноше су
захватале воду из бунара.
__ Најзад су се врата отворила и изишли су, обојица забринути, деспот Стефан и видар
Богдан.
___ Соко је нечујно кружио око деспотове главе, док су се враћали са извора. Видар
Богдан и Витко носили су тестије са водом – леком.
8. Подвуци поређење у наведеном примеру из приповетке Гуја под Деспотовом кулом

Светлане Велмар Јанковић.
Дечак је јурнуо, хитар као вихор.
9. Напиши колико стихова има наведена строфа из песме Молитва за маму Момчила
Одаловића.
– Она вреди Сунце бело,
ведро Небо, све планете,
три улице, цело село,
тону среће, кило сете.
Наведена строфа има _____________________ стиха.

У сну се њени прсти грче.
Образи бледе, усне коре.
Сања људе како трче,
за нечији живот се боре.
11. Које особине и осећања испољава отац према Пепељуги у истоименом драмском
тексту Александра Поповића? Подвуци тачан одговор.
Понуђени одговори: НЕОДГОВОРНОСТ, ПОЖРТВОВАНОСТ, ПОСВЕЋЕНОСТ,

НЕБРИГА, РАВНОДУШНОСТ, НЕЖНОСТ, БЕЗОСЕЋАЈНОСТ.
77
ТРЕЋА ГРУПА
1. Откриј чије су наведене речи. Заокружи тачан одговор.
„Лепе су твоје задужбине: цркве требају, да се у њима људи Богу моле; школе требају,
да се у њима деца уче свему ономе што је добро; извори требају, да се са њих мештани
и путници напију лепе и чисте воде; гостионице требају, да се у њих склоне путници и
намерници; мостови требају, да се људи не даве по дубоким рекама; лађе требају, да
преносе путнике преко великих вода; болнице требају, да се у њима лече болесни;
звона требају, да оглашују службу Божју и да позивљу људе у цркву; учитељи требају,
да упућују децу на рад, поштење и знање; лекари требају, да чувају народно здравље и
народни живот.”
Понуђени одговори:
Доситеј Обрадовић, Вук Стефановић Караџић, Свети Сава.
2. Повежи речи са њиховим значењем.

а) аманет  пожелети некоме добро и срећу
б) благосиљати  ратовати
в) јетрве
 жеља или опорука која се обично на самрти
г) војевати оставља особи од поверења
 жене два брата
3. Упиши бројеве од 1 до 6 и тако поређај наведене одломке из народне песме Милош у

Латинима према редоследу догађања у песми.
___
Кад Лазару ситна књига дође,
и он виђе што му књига каже,
ону гледа, другу ситну пише,
те је шаље господи латинској.
___
Милош сједе ситну књигу писат
своме тасту, српском кнез-Лазару;
не пише је чим се књиге пишу,
већ је пише крви од образа;
све му каза што је и како је.
___
Узе Милош перна буздована
и засука бијеле рукаве,
пак се моли богу истиноме:
„Прости, боже, и бијела цркво,
да се једном бацим преко тебе:
нећу на те, него преко тебе.”
Пак потеже перним буздованом,
буздован се замче у облаке.
___
78
Кад Латини књигу проучише,
брже-боље пустише Милоша,
дадоше му од земље хараче,
и опкладе хиљаду дуката.
____
Када славни српски кнез Лазаре
посла зета Милош-Обилића
у Латине да купи хараче:
Латини га дивно дочекаше,
и господском части угостише.
___
Кад то виђе господа латинска,
уватише војводу Милоша,
бацише га на дно у тамницу.
4. По чему се Стефан из приповетке Стефаново дрво издвајао као седмогодишње дете?
Подвуци тачне одговоре.
а) Читао је, писао и рачунао боље од свих својих вршњака и од многих одраслих
витезова.
б) Знао је напамет латинске изразе и француске песмице.
в) Био је најбољи мачевалац на двору.
г) Умео је лепо да слика.
5. Подвуци тачан облик казивања (форму приповедања) који откриваш у наведеном

одломку из приповетке Стефаново дрво.
Те ноћи је Стефан заиста мирно и спокојно спавао.
Чим се пробудио, погледао је кроз прозорчић изнад своје постеље. Дан који је тек био
освануо, већ је био сав сјајан од светлости. Кад се умио, обукао и доручковао, мајка га
узе за руку и поведе са собом.
ПРИПОВЕДАЊЕ У ПРВОМ ЛИЦУ, ПРИПОВЕДАЊЕ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ, ДИЈАЛОГ
6. Окриј чије су наведене речи. Напиши тачне одговоре на линијама.

а) – После овог напитка који сам јој дао и после трљања мелемима, врућица би требало
да се повуче, Господару, бар у току прве половине дана. А онда ћемо поступак
поновити. Ипак не могу прикрити да бринем, јер у облику болести има нечег што ми се
не допада. Што не препознајем.
______________________________________________________________________
__
Понуђени одговори: деспот Стефан Лазаревић, видар Богдан, дечак Витко, госпођа
Оливера.
б) – Господару Стефане! Морам за Бојаном! – узвикнуо је.

Понуђени одговори: видар Богдан, дечак Витко, госпођа Оливера.
________________________________________
в) – Сад ћу оздравити – шапнула је. – Осећам.
79
Понуђени одговори: видар Богдан, дечак Витко, госпођа Оливера.
_________________________________________

Бојана се склупчала око једног удубљења у чијој је средини лежао повелики гладак
бели камен, као неки див-облутак.
Два Дунава и три сплава,
шећерану и солану,
милион и пуно мрава,
Велику и Малу Плану.
9. Како се осећа дете у песми Останеш сам Бранка В. Радичевића? Подвуци тачне
одговоре.
ЗАБРИНУТО, УПЛАШЕНО, ЗБУЊЕНО, НЕСИГУРНО, СРЕЋНО, РАДОСНО,

ЉУБОМОРНО
10. Подвуци особине које су својствене Ковиљки:

честитост, тврдичлук, правичност, скромност, доброта, нежност, неискреност, лењост,
пожртвовање, љубомора, пакост, марљивост, посвећеност.
11. Подвуци стихове у којима је Сунце оживљено у наведеним строфама из песме Први
пролећни дан Милована Данојлића.
У Максимиру
Дрво пупи:
Тамо се Сунце
Одмара на клупи.
У парку Тиволи
Благ ветар дува.
Уместо милиционера
Сунце ред чува.
80
ЧЕТВРТА ГРУПА
1. Подвуци мудре мисли које је Свети Сава изрекао у народној причи Најбоље
задужбине.
 Задужбине се могу подизати и новцем и добрим делима.
 Задужбине које се подижу новцем веће су од задужбина које се чине добрим
делима.
 Задужбина коју неко чини својим личним радом, лишавајући се и сам и мучећи
се, више вреди од задужбине која се новцем подиже.
2. Повежи речи са њиховим значењем:
задужбина  улица поплочана каменим плочама

гуњ  мост
ћуприја  огртач са рукавима
калдрма  племенито, добро дело, доброчинство
3. Повежи особине са ликовима из народне бајке Пепељуга:
пожртвована
а) Мара зла
вредна
б) Марина мајка послушна
немилосрдна
в) маћеха брижна
скромна
мудра
сурова
4. Шта је Стефан из приповетке Стефаново дрво обећао патуљку којег је упознао у

шуми? Подвуци тачне одговоре.
а) Обећао је да се никада неће подсмевати невештијима од себе.
б) Обећао је да, када постане вешт мачевалац, никада неће нападати слабе и
сиромашне.
в) Обећао је да ће се обрачунати са својим противницима сурово и немилосрдно.
г) Обећао је да никоме неће одати чудесну тајну коју му је патуљак открио.
5. Подвуци облик казивања (форму приповедања) који откриваш у наведеном одломку

из приповетке Стефаново дрво Светлане Велмар Јанковић.
Шума је била густа и пуна тмине али тишина је била пријатељска. Сунчеви зраци су
ипак где-где падали до самог тла, као крупни златници. Тле је било меко и мирисно.
Понуђени одговори: ОПИС, ПРИПОВЕДАЊЕ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ, ДИЈАЛОГ.
6. Које особине су Стефану из приповетке Стефаново дрво помогле да постане један од

најбољих у вештинама бацања копља, камена с рамена, јахања и у мачевању? Подвуци
тачне одговоре.
Понуђени одговори: стрпљење, борбеност, тврдоглавост, истрајност, агресивност,

упорност, искреност, доследност.
81
7. Подвуци персонификацију у наведеном примеру.
Из звоника велике цркве зазвонила су звона. Позивала
су на јутарњу службу.
Моћан звук је обгрлио град.

У одговор, црно-бела гуја се, као мала муња, обавила око камена-облутка.
9. Распореди одломке према редоследу дешавања у причи Детективско срце Весне

Алексић.
___ Тешко се бранећи од наших загрљаја и врућих, покајничких пољубаца које смо јој
утискивали на образе, баба Гина је хукнула: – Не вреди вам ништа, све ћу рећи... Сад,
чим ти дође мајка, Ђоле!
__ После неколико дугих тренутака, скинула је наочаре, погледала нас пажљиво и
рекла: – Та постељина је, иначе, била моја!
___ Бићемо сигурно страшно кажњени, а најстрашнија казна биће баш забрана изласка
на степениште.
___– Срам вас било! – почела је баба Гина: – Томе се, Ђоле, од тебе ипак нисам надала!
Лепу сте штету направили ти и ова твоја цвећка... Хтела је жена да пресвисне од јада,
ето то је!
___ Буљила сам у њу у потпуној неверици, а Ђоле се снажно лупио по глави и
зацвилео: – Нисмо знали! Стварно нисмо знали! Молим те, извини!
___ Направили смо од блата фине бомбице и пројектиле, изабрали прави тренутак, кад
никог нема у околини – Ђоле је само рекао: Сад! Акција блатњава олуја на старту!
___– Ћут! – командовала је баба Гина: – Сад сте стварно превршили сваку меру! И рећи
ћу вас обоје: тебе, Јелена, оцу, а тебе мајци, чим дође у два. Магарећа шала, ето шта је
то! Знате ли ви колико кошта прашак за веш, а? Не знате?! За све ћу вас сад тужити: и
за оно пентрање на кров гараже, и за хушкање близанаца да се туку... све знам о вама,
све!
___ И ја сам се закикотала! Беле чаршафе и јастучнице заиста није било тешко
погодити! А резултат нас је запањио, био је далеко изнад наших очекивања: огромне
блатњаве
туфне виделе су се са веће удаљености.
10. Повежи речи које се римују у наведеној строфи из песме Кад мати сања Бранка В.
Радичевића.
Не сања мати обичне снове.
И зато тако немирно дише.
У њеном сну падају кише.
У њеном сну децу лове.
11. Подвуци особине и осећања које испољавају дечак и његов отац у Космонаутској
песми М. Антића.
ИСКРЕНОСТ, ПРИВРЖЕНОСТ, НЕТРПЕЉИВОСТ, НЕЖНОСТ, ГРУБОСТ,
РАЗУМЕВАЊЕ, ЉУБАВ.
82
РЕШЕЊА: ПРВА ГРУПА
1. Подигао је три велике цркве и свакој цркви купио по три звона. Сазидао је три школе
и платио по три учитеља. Подигао је три моста. Сазидио је три болнице, а у свакој
болници запослио по три лекара.
2. а) харач – порез који морају да дају немуслимани у турској царевини; б) буздован
(топуз) – врста средњовековног оружја које се састоји од краће дршке на
чијем врху се налази гвоздена кугла са шиљцима; в) дукат – новац из XIII века; златник
г) властела – привилегован сталеж у средњем веку; власници поседа.
3. а) Милош Обилић; б) Стефан Првовенчани; в) Вукан; г) Стефан Дечански; д) Свети

Сава; ђ) Стефан Немања.
4. Стефан је стрпљиво вежбао дизање мача све док толико није ојачао
мишиће руку да му је мач изгледао лак као варјача.
5.
4. Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву.
3. Тако и учине; крава стане куђељу у уста узимати и жватати, а ђевојка на ухо њезино
жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
7. Кад је царев син угледа, он се готово обезнани од радости, па јој брже-боље папучу
назује на десну ногу, и видећи да јој је не само таман на ногу него да је управо и онака
као и она што јој је на лијевој нози, одведе је своме двору и ожени се њоме.
2. Послије некога времена отац се ове ђевојке ожени удовицом, која доведе једну своју
кћер.
5. Кад буде испред свршетка летурђије, те она пође да иде, а царев син за њом устопце,
и тако она између народа провлачећи се и бјежећи, некако јој спадне папуча с десне
ноге, и она, не имајући кад тражити је, побјегне босонога, а царев син узме јој папучу.
6. Маћеха њезина, кад је виђела да ће царев син доћи и њиховој кући да тражи ону
1. Кад она увече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом.
6. (Цар долази у пратњи ађутанта и генерала. Ходају као морнари на палуби брода
који се љуља.)
АЂУТАНТ (Напипа средину и скаче по њој.): У средину смо убацили стари мадрац са
тавана, као појачање, ваше величанство!
ЦАР (И сам наиђе на средину, одскаче.): Зар се то одоздо није могло мало боље
подупрети, да не федерира?
ГЕНЕРАЛ (И он наиђе на средину, па одскаче с њима.): Подупрли смо, ваше

величанство, портфишима и моткама за подупирање веша!
7. Љубав је крхкија од стакла. За љубав је потребно много стрпљења и нежности.
8. Ковиљку.
9. ПРИПОВЕДАЊЕ У 3. ЛИЦУ.
10. Наведена строфа има два стиха.

11. На столу плех од чиста руја.
Ко мартовчић сипи шећерни прах.
У твом стомаку слатка олуја
и мирисни, меда, дах.
83
РЕШЕЊА: ДРУГА ГРУПА
1. Помогао је путнику да извуче волове и запрегу из блата у које су се заглибили.
Спасао је мало дете да га не прегазе кола. Неговао је седам дана и седам ноћи једног
болесника. Накалемио је и посадио поред пута три лепе и племените воћке. Нахранио је
једног сиромашног старца и дао му је гуњ и опанке. Поделио је сиротињи сав новац
који је био са собом понео на пут.
2.
3. а) кнеза Лазара, б) Милоша Обилића, в) латинске господе.

4. б) Повукао се у себе и није излазио. в) Престао је да се игра са друговима. г) Изгубио
је апетит и слабио је.
5. ДИЈАЛОГ.
6. а) Ујединио је српске земље око Мораве и, јужније, према Византији и према мору.
б) Подигао је Београд из рушевина и први пут је тај град за време његове владавине
постао српска престоница. г) У манастиру Ресава (Манасија) отворио је праву школу у
којој су се преписивале старе књиге.
7.
1. Пред Деспотовом кулом су се баш сад сменили стражари, а прве водоноше су
захватале воду из бунара.
2. Најзад су се врата отворила и изишли су, обојица забринути, деспот Стефан и видар
Богдан.
3. Сви који су се затекли у то рано а топло августовско јутро у београдском Горњем
граду, у чуду су гледали необичну дружину: хитру гују за којом трче прво дечак у
деспотовој служби, па сам Господар града, главом деспот Стефан са соколом на
рамену, а једва их сустиже дебељушкасти видар.
4. Из удубљења је шикнуо силан млаз бисерне воде и целог га запљуснуо.
5. У одговор, црно-бела гуја се, као мала муња, обавила око камена-облутка.
6. Соко је нечујно кружио око деспотове главе, док су се враћали са извора. Видар
Богдан и Витко носили су тестије са водом – леком.
7. Чим је попила прву чашу те воде, Госпођа Оливера се осмехнула.
8. Дечак је јурнуо, хитар као вихор.
9. Наведена строфа има четири стиха.

10. У сну се њени прсти грче.
84
Образи бледе, усне коре.
Сања људе како трче,
за нечији живот се боре.
11. НЕОДГОВОРНОСТ, НЕБРИГА, РАВНОДУШНОСТ, БЕЗОСЕЋАЈНОСТ.
РЕШЕЊА: ТРЕЋА ГРУПА

1. Свети Сава.
2. а) аманет – жеља или опорука која се обично на самрти оставља особи од поверења
б) благосиљати – пожелети некоме добро и срећу
в) јетрве – жене два брата
г) војевати – ратовати
3.
1.
Када славни српски кнез Лазаре
посла зета Милош-Обилића
у Латине да купи хараче:
Латини га дивно дочекаше,
и господском части угостише.
2.
Узе Милош перна буздована
и засука бијеле рукаве,
пак се моли богу истиноме:
„Прости, боже, и бијела цркво,
да се једном бацим преко тебе:
нећу на те, него преко тебе.”
Пак потеже перним буздованом,
буздован се замче у облаке.
3.
Кад то виђе господа латинска,
уватише војводу Милоша,
бацише га на дно у тамницу.
4.
Милош сједе ситну књигу писат
своме тасту, српском кнез-Лазару;
не пише је чим се књиге пишу,
већ је пише крви од образа;
све му каза што је и како је.
5.
Кад Лазару ситна књига дође,
и он виђе што му књига каже,
ону гледа, другу ситну пише,
те је шаље господи латинској.
85
6.
Кад Латини књигу проучише,
брже-боље пустише Милоша,
дадоше му од земље хараче,
и опкладе хиљаду дуката.
4. а) Читао је, писао и рачунао боље од свих својих вршњака и од многих одраслих
витезова. б) Знао је напамет латинске изразе и француске песмице.
5. ПРИПОВЕДАЊЕ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ.
6. а) видар Богдан; б) дечак Витко; в) госпођа Оливера.

7. Бојана се склупчала око једног удубљења у чијој је средини лежао повелики гладак
бели камен, као неки див-облутак.
8. Два Дунава и три сплава,
шећерану и солану,
милион и пуно мрава,
Велику и Малу Плану.
9. ЗАБРИНУТО, УПЛАШЕНО, ЗБУЊЕНО, НЕСИГУРНО.
10. честитост, правичност, скромност, доброта, нежност, пожртвовање, марљивост,

посвећеност.
11.
У Максимиру
Дрво пупи:
Тамо се Сунце
Одмара на клупи.
У парку Тиволи
Благ ветар дува.
Уместо милиционера
Сунце ред чува.
РЕШЕЊА: ЧЕТВРТА ГРУПА

1. Задужбине се могу подизати и новцем и добрим делима. Задужбина коју неко чини
својим личним радом, лишавајући се и сам и мучећи се, више вреди од задужбине која
се новцем подиже.
2. а) задужбина – племенито, добро дело, доброчинство

б) гуњ – огртач са рукавима
в) ћуприја – мост
г) калдрма – улица поплочана каменим плочама
3. Тачан одговор: а) Мара – вредна, послушна, скромна; б) Марина мајка –
пожртвована, брижна, мудра; в) маћеха – зла, немилосрдна, сурова.
4. а) Обећао је да се никада неће подсмевати невештијима од себе.

б) Обећао је да, када постане вешт мачевалац, никада неће нападати слабе и
сиромашне.
86
5. ОПИС.
6. стрпљење, истрајност, упорност, доследност.
7. Моћан звук је обгрлио град. Позивала су на јутарњу службу.

8. У одговор, црно-бела гуја се, као мала муња, обавила око камена-облутка.
9.
1. Направили смо од блата фине бомбице и пројектиле, изабрали прави тренутак, кад
никог нема у околини – Ђоле је само рекао: Сад! Акција блатњава олуја на старту!
2. И ја сам се закикотала! Беле чаршафе и јастучнице заиста није било тешко погодити!
А резултат нас је запањио, био је далеко изнад наших очекивања: огромне блатњаве
туфне виделе су се са веће удаљености.
3. – Срам вас било! – почела је баба Гина: – Томе се, Ђоле, од тебе ипак нисам надала!
Лепу сте штету направили ти и ова твоја цвећка... Хтела је жена да пресвисне од јада,
ето то је!
4. – Ћут! – командовала је баба Гина: – Сад сте стварно превршили сваку меру! И рећи
ћу вас обоје: тебе, Јелена, оцу, а тебе мајци, чим дође у два. Магарећа шала, ето шта је
то! Знате ли ви колико кошта прашак за веш, а? Не знате?! За све ћу вас сад тужити: и
за оно пентрање на кров гараже, и за хушкање близанаца да се туку... све знам о вама,
све!
5. Бићемо сигурно страшно кажњени, а најстрашнија казна биће баш забрана изласка на
степениште.
6. После неколико дугих тренутака, скинула је наочаре, погледала нас пажљиво и
рекла: – Та постељина је, иначе, била моја!
7. Буљила сам у њу у потпуној неверици, а Ђоле се снажно лупио по глави и зацвилео:

– Нисмо знали! Стварно нисмо знали! Молим те, извини!
8. Тешко се бранећи од наших загрљаја и врућих, покајничких пољубаца које смо јој
утискивали на образе, баба Гина је хукнула: – Не вреди вам ништа, све ћу рећи... Сад,
чим ти дође мајка, Ђоле!
10. Не сања мати обичне снове.
И зато тако немирно дише.
У њеном сну падају кише.
У њеном сну децу лове.
11. ИСКРЕНОСТ, ПРИВРЖЕНОСТ, НЕЖНОСТ, РАЗУМЕВАЊЕ, ЉУБАВ.
87
ПРИЛОГ 2
КРЕАТИВНА СЛАГАЛИЦА – НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ

Означи тачне одговоре и склопи креативну слагалицу.
1. Кo је послао Милоша Обилића у Латине у народној песми Милош у Латинима?
2. Ко је цар Симеун у народној песми Милош у Латинима?
3. Како се у народној песми Милош у Латинима назива српски манастир
Хиландар?
4. Који манастир је задужбина деспота Стефана Лазаревића?
5. Који манастир је задужбина кнеза Лазара?
6. Који манастир је задужбина кнегиње Милице?
7. Ко је са Стефаном Немањом подигао манастир Хиландар?
8. У ком граду је Стефан Лазаревић одрастао?
9. Где се налази манастир Хиландар?
10. Који град је постао престоница за време владавине деспота Стефана Лазаревића?
11. Како се назива сестра деспота Стефана Лазаревића?
12. Како се назива мајка деспота Стефана Лазаревића?
88
Табела 1
89
Слика
90
Табела 2
91
РЕШЕЊЕ
2. СТЕФАН
8. У КРУШЕВЦУ. 11. ОЛИВЕРА 4. МАНАСИЈА
НЕМАЊА
7. СВЕТИ САВА 1. КНЕЗ ЛАЗАР 12. МИЛИЦА 5. РАВАНИЦА
9. НА СВЕТОЈ 3. БʼЈЕЛ
10. БЕОГРАД 6. ЉУБОСТИЊА
ГОРИ. ВИЛИНДАР
92

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Бранислав Нушић „Аутобиографија” (одломак)
књижевног текста. Развијање код ученика интересовања за
ауторску прозну књижевност. Подстицање и неговање
Циљ часа:
ученичких способности изражајног и интерпретативног читања,
− чита приче са разумевањем;
− изнесе своје мишљење о причи;
причи;
− уочи хумор у тексту;
− покаже примере дијалога у причи;
− разуме идеје у књижевном делу;
Књижевни текст, приповедање, опис, дијалог, књижевни лик,
идеје, хумор
93
јединице
94
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом ‒ слуша;
дела, води разговор са ученицима, објашњава им мање познате ‒ пише;
речи, одговара на питања ученика, мотивише их за рад и прати ‒ учествује у
њихов рад на часу. разговору;
Учитељица/учитељ започиње час са ученицима разговором о ‒ одговара;
смешним ситуацијама у које су доспевали са својим ‒ анализира
симпатијама. утиске;
 Најава наставне јединице свог рада;
Данас ћемо читати одломак из „Аутобиографије” ‒ сарађује.
Бранислава Нушића у којем је на духовит начин описана прва
љубав.
Бранислав Нушић (1864–1938) је наш велики драмски
писац, комедиограф и приповедач. Стварао је у епохи реализма.
Био је драматург и заменик управника Народног позоришта у
Београду и управник Српског народног позоришта у Новом
Саду. Значајне комедије су му: „Народни посланик” (1883),
„Сумњиво лице” (1888), „Свет” (1906), „Пут око света”
(1910), „Госпођа министарка” (1929), „Ожалошћена
породица” (1934), „Покојник” (1937). Написао је и романе за
децу „Аутобиографија” (1924) и „Хајдуци” (1933).

 Учитељ/учитељица изражајно и интерпретативно чита ‒ прати упутства
одломак из Аутобиографије о првој љубави. учитеља/учитељи
 Након читања одломка, учитељ/учитељица подстиче це;
ученике да саопште речи које су им непознате. ‒ чита;
‒ одговара на
 Учитељ/учитељица објашњава мање познате речи
питања;
ученицима.
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици других ученика;
исказали своје утиске и доживљаје приликом ‒ износи своја
интерпретације. запажања;
Разговор о непосредном доживљају одломка из закључује
Аутобиографије самостално (или
уз помоћ
учитеља/учитељи
 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке це);
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима ‒ анализира и
побудио овај књижевни текст и да покажу како су га упоређује своје
95
доживели. одговоре са
1. Испричајте како је овај текст Бранислава Нушића деловао одговорима
на вас. других ученика;
2. Шта је све у њему смешно? ‒ повезује градиво;
3. Како сте замислили јунаке овог текста? ‒ записује у свеску
Разговор о разумевању одломка из Аутобиографије делове обрађеног
садржаја.
1. Када се приповедач први пут заљубио и у кога?
2. Зашто баш тада и зашто баш у Персу?
3. Како изгледа Перса?
4. Где јој је први пут изјавио љубав?
5. На који начин дечак показује своју наклоност према
Перси?
6. Због чега је, по Персином мишљењу, њихова љубав
немогућа?
7. Зашто се Персин отац противи њиховом дружењу?
8. На какву идеју је дошао приповедач након што је још
више покварио оцену из математике и тиме потпуно
онемогућио њихову љубав?
9. Шта је у његовом поступању озбиљно, а шта смешно?
10. Када је Перса омрзнула дечака?
11. Шта вас је све насмејало у овом одломку?
Ученици ће истаћи да се приповедач први пут заљубио у првом

разреду гимназије у своју комшиницу Персу. Заљубио би се он
и раније, пошто је имао много практичног искуства, али све до
тада носио је панталоне натраг разрезане, па му то некако није
ишло заједно са заљубљивањем. Пошто је у првом разреду
гимназије добио панталоне какве носе одрасли, одлучио је да је
дошло време да се заљуби. И тада се заљубио у Персу, пошто
му је она била најближа. Перса је била кћи професора који је
приповедачу предавао матемаику. Била је „пегава, носила је
жуте чарапе и увек су јој биле искривљене штикле на
ципелама.” Осим што је Перса описана на смешан начин,
смешно је и место где је приповедач одабрао да јој први пут
изјави љубав. Тај романтични чин обављен је у каци за кисели
купус, док су се једног дана играли жмурке, што такође
представља извор хумора у тексту. Своју наклоност према
Перси приповедач је исказивао тако што јој је сваког петка
куповао кифлу од новца који је зарађивао на крајцарицама.
Једног таквог петка, док су се враћали кући из школе,
приповедач је запросио Персу. Но она је сматрала да је њихова
љубав немогућа зато што је он из математике код њеног оца
имао лошу оцену. Он је обећао да ће поправити оцену, али је
уместо двојке добио јединицу. Када је то Перса сазнала,
саопштила му је да је због тога њихова љубав немогућа и да она
никада неће бити његова. Тада приповедач, инспирисан
позоришном представом коју је у скорије време одгледао,
долази на трагикомичну идеју да се њих двоје отрују, како би
њихова љубав остала вечна и како би били заједно на оном
свету, пошто не могу на овом. У заказано време Перса и
приповедач се налазе у башти с намером да се отрују. За ту
сврху приповедач је понео палидрвца. Он откида запаљиви део
96
палидрвца и баца га, а једу дрвца, што представља такође извор
хумора у тексту. Но његова идеја и спремност да се отрују је
озбиљна, и могла се заиста трагично завршити да је дечак
одабрао неко друго средство. Због тога је Перса добила огромне
батине од мајке, тако да је после тог догађаја омрзнула
приповедача, чиме се њихова прва љубав и окончала. Потом
ученици наводе шта их је све насмејало у овом одломку (љубав
практиканта и куварице, разлог због којег је одлучио да се
заљуби (панталоне), разлог због којег је одлучио да се заљуби
баш у Персу, опис Персе, то што је није ни примећивао док није
одлучио да се заљуби у њу, место на којем јој изјављује љубав,
начин на који приповедач проси Персу, разлог због којег Перса
мисли да је њихова љубав немогућа, изјава да приповедач није
успео да помири љубав и рачуницу као ни многи пре њега,
једење палидрваца, реакција Персине мајке када је сазнала за
„тровање” у башти).
 Учитељ/учитељица задаје ученицима да прочитају о

дијалогу у читанци Бескрајне речи на стр. 218.
 Након тога ученици решавају интерактивне задатке у

дигиталном уџбенику:
Задатак – Слагалица;
Задаци – Прва љубав;
Задатак – Глаголи.

објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати њихов
рад.

 У завршном делу часа ученици најпре читају/гледају ‒ слуша;
додатни садржај о Нушићу у дигиталном уџбенику: ‒ чита;
‒ пише;
Додатни садржај – Нушић – чаробњак смеха. ‒ повезује;
 Потом добијају задатак да направе план овог одломка који питања.
ће им послужити на следећем часу за препричавање.
 Ученици који стигну да на часу заврше план прочитаће га
пред одељењем гласно, а остали га коментаришу и
евентуално коригују.
Домаћи задатак: Припремите се да на основу плана текста које

сте направили на часу (ако нисте стигли да издвојити све битне
догађаје, обавезно га довршите код куће) препричате одломак из
Нушићеве „Аутобиографије” који смо обрадили на данашњем
часу.
97
Бранислав Нушић „Аутобиографија” (одломак)
Тема одломка: прва љубав.

Главни јунаци: приповедач и Перса.
Споредни јунаци: практикант, куварица, Персина мајка.
Хумор.
− повезивање са претходним градивом (тема,

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
98
99

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Бранислав Нушић „Аутобиографија” (одломак)
књижевног текста. Развијање код ученика интересовања за
ауторску прозну књижевност. Подстицање и неговање
Циљ часа:
ученичких способности изражајног и интерпретативног читања,
− уочи примере дијалога у књижевном делу и разуме њихову
функцију;
Очекивани исходи − користи различите облике усменог и писменог изражавања,
на крају часа: препричавање, причање, описивање;
− правилно састави дужу и потпуну реченицу и споји више
реченица у краћу целину;
− учествује у разговору и пажљиво слуша саговорника;
− говори јасно поштујући књижевнојезичку норму.
Читанка Бескрајне речи, стр. 213–218, дигитални уџбеник,
Кључни појмови: Књижевни текст, приповедање, опис, дијалог, приповедач, хумор
100
јединице
101
ТОК ЧАСА

ученика:
која ће се обрађивати на часу, прегледа домаћи задатак, пише на ‒ чита;
табли наслов књижевног дела, води разговор са ученицима, ‒ пише;
одговара на питања ученика, мотивише их за рад и прати њихов ‒ учествује у
рад на часу. разговору;
 Учитељ/учитељица проверава да ли су ученици урадили ‒ одговара;
домаћи задатак (план текста). План текста су за домаћи ‒ анализира
задатак завршили ученици који нису стигли да га ураде на утиске;
претходном часу. ‒ износи резултате
свог рада;
Данас ћемо препричати одломак из књиге
„Аутобиографија” на основу плана који сте саставили за
домаћи задатак и детаљно анализирати форме приповедања
које је Нушић користио у одломку о првој љубави.
 Учитељ/учитељица саопштава да је најважније да се разуме ‒ прати упутства
текст који треба да се преприча и да се направи селекција учитеља/учитељи
података који су битни за препричавање. Том приликом це;
ученици користе одговарајуће форме приповедања (опис, ‒ чита;
дијалог, приповедање, портрет, монолог). ‒ препричава;
 Ученици су на прошлом часу направили план текста који ће ‒ одговара на
им сада послужити као подсетник при препричавању. Он би питања;
требало да садржи почетак радње, најважније делове радње ‒ слуша одговоре
који чине неки догађај и завршетак радње. других ученика;
 Ученици препричавају усмено одломак из Нушићеве ‒ износи своја
„Аутобиографије” о првој љубави наводећи главне и запажања;
споредне догађаје и воде рачуна о редоследу догађаја. ‒ анализира и
Усмено излагање подразумева јасан и гласан говор, у којем закључује
се поштује књижевнојезичка норма. самостално (или
 Потом следи разговор о формама приповедања у одломку уз помоћ
Прва љубав учитеља/учитељи
1. Које форме приповедања смо до сада учили? це);
2. У ком лицу је исприповедан овај одломак из ‒ анализира своје
„Аутобиографије”? одговоре и
3. Ко је приповедач? упоређује их са
4. Шта о њему сазнајемо из овог одломка? одговорима
5. Пронађите у тексту примере описа? других ученика;
6. Издвојте дијалог који вам је био најзанимљивији или ‒ повезује градиво;
најсмешнији. Образложите свој избор. ‒ записује у свеску
7. Шта је писац постигао користећи дијалоге? најважније
Ученици ће се присетити да су до сада учили следеће форме садржаја.
приповедања: приповедање, опис, дијалог и монолог. Одломак
102
из „Аутобиографије” о првој љубави (као и цела
„Аутобиографија”) исприповедан је у првом лицу једнине („Ја
сам о првој љубави требао већ раније да пишем”). Приповедач
је одрасла особа која се присећа свог детињства и школског
живота. У овом одломку о приповедачу сазнајемо да потиче из
богатије породице (имају служавку), да је ишао у гимназију, да
је из математике имао лоше оцене, да се први пут заљубио када
је прешао у гимназију, и то у своју прву комшиницу Персу, кћер
професора који му је предавао математику. На основу начина на
који приповеда, дијалога које користи, приповедач открива
своју духовитост и велику склоност ка хумору. У овом одломку
доминира приповедање. Писац користи опис само када описује
Персу, приповедачеву прву љубав („Перса је била пегава,
носила је жуте чарапе и увек су јој биле искривљене штикле на
ципелама. (...) Она је била ћерка професора који нам је предавао
рачуницу (...). Било јој је десет година и учила је трећи разред
основне школе.”). Потом ученици издвајају примере дијалога
који су им били најзанимљивији и најсмешнији и образлажу
свој избор. Писац користи дијалоге како би додатно унео ноту
хумора у текст.
 Потом ученици решавају интерактивне задатке у дигиталном

уџбенику:
Задаци – Облици казивања;
Задаци – Ко изговара речи?;
Задатак – Шта је представљено на слици?

 У завршном делу часа ученици решавају задатке са ‒ слуша;
наставног листића (Прилог 1). ‒ чита;
 На крају часа учитељ/учитељица дели ученике у пет група и ‒ пише;
даје им задатак да драматизују и припреме по један део ‒ повезује;
текста (љубав практиканта и куварице, заљубљивање у ‒ поставља
Персу и изражавање љубави у бурету за кисели купус, питања.
приповедач проси Персу, признање да је покварио оцену из
математике и план да заувек буду заједно, у башти). По
један ученик из сваке групе треба да буде наратор, а остали
глумом уз кратке дијалоге приказују оно што наратор
приповеда (ученици могу да осмисле и додатне дијалоге,
поред оних који су већ дати у тексту). Ученици могу да буду
костимирани ако то желе.

103
Бранислав Нушић „Аутобиографија” (одломак)
Форме (облици) приповедања: приповедање, опис, дијалог, монолог.

Приповедање у првом лицу: „Ја сам о првој љубави требао већ раније да пишем”.
Приповедач: одрасла особа која се присећа свог детињства и школског живота. О
њему сазнајемо следеће: потиче из богатије породице (имају служавку), похађао је
гимназију, из математике је имао лоше оцене, први пут се заљубио када је прешао у
гимназију, и то у своју прву комшиницу Персу.
− повезивање са претходним градивом (бајка

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
104
ПРИЛОГ 1
1. Поређај догађаје по редоследу њиховог збивања у причи. На линији напиши слова
испред описаних догађаја према одговоарајућем редоследу.
а) Перса и приповедач једу палидрвца у башти.
б) Перса добија батине од мајке.
в) Практикант се удвара куварици.
г) Приповедач добија јединицу из математике.
д) Приповедач проси Персу.

________________________________________________________
2. На линији испод одломка напиши облик приповедања који уочаваш у њему.
а) „Идућег четвртка нисам ништа добио на крајцарицама, зато се у петак ујутру
увучем у шифоњер и поодсецам са очевих зимских хаљина двадесет дугмета те их
продам у школи за десет пара, колико ми је требало за кифлу.”
__________________________
б) „ – Шта ћемо сад? – пита Перса.
– Да једемо палидрвца.
– Како да једемо?”
__________________________
в) „Перса је била пегава, носила је жуте чарапе и увек су јој биле искривљене
штикле на ципелама.”
__________________________
3. Поред тачне тврдње стави Т, а поред нетачне Н.
а) Приповедач се први пут заљубио када је прешао у гимназију, и то у своју прву
комшиницу Персу. ________
б) Перса је била ћерка професора географије. _________
в) Приповедач је први пут Перси изјавио љубав у бурету за кисели купус док су се
играли жмурке. _______
г) Приповедач је успео да поправи лошу оцену из математике. __________
д) Перса је сматрала да је отац неће дати приповедачу зато што код њега лоше стоји
из рачунице. _______
ђ) Приповедач је сваког петка Перси куповао кифлу од новца који је зарађивао на
крајцарицама. ________
105
Решења:
1. в), д), г), а) и б); 2. а) приповедање (у првом лицу), б) дијалог, в) опис; 3. а) Т, б) Н, в)
Т, г) Н, д) Т, ђ) Т.
106

Учитељица/
учитељ:
Драматизација одломка из Аутобиографије Бранислава
Наставна јединица: Нушића

Циљ часа:
Овладавање основним законитостима српског књижевног језика
ради правилног усменог и писменог изражавања.
Очекивани исходи комуникације и пажљиво слуша саговорника;
на крају часа:  споји више реченица у краћу и дужу целину;
 препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
 изводи драматизовани текст.
Самостални радови ученика, презентације ученика, панои,
фотографије, цртежи, читанка Бескрајне речи
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, групни рад
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема,
компетенције: дигитална компетенција
Ликовна култура, Музичка култура
Кључни појмови: Аутобиографија, књижевни текст, драматизација
107
ТОК ЧАСА
ученика:
Учитељ/учитељица прати рад ученика, најављује данашњу ‒ слуша;
наставну јединицу, мотивише ученике за излагање. ‒ чита;
‒ пише;
Ученици су подељени у пет група. Свака група је добила задатак ‒ сарађује.
да драматизује по један део одломка из „Аутобиографије” о
првој љубави (љубав практиканта и куварице, заљубљивање у
Персу и изражавање љубави у бурету за кисели купус, просидба,
покварена оцена из математике и план да заувек буду заједно, у
башти). Један од ученика треба да буде наратор док остали глуме
ситуације из текста уз кратке дијалоге. Током казивања ученици
могу да буду костимирани.
 Ученици добијају задатак да по групама драмтизују одломак ‒ прати упутства
из „Аутобиографије” Бранислава Нушића о првој љубави. учитељице/учите
 Након драматизације ученици и учитељ/учитељица ља;
коментаришу како су им се допали начини драматизације ‒ самостално (или
група. Најпре се истиче оно што је добро, а потом се указује уз помоћ
на евентуалне недостатке драматизације. учитеља/учитељ
 Ученици бирају најуспелију драматизацију, извођење, ице) решава
костим, идеју. задатке;
‒ казује;
 Све групе бивају похваљене.
‒ драматизује
ауторску бајку.
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ слуша;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје ‒ износи утиске о
довољно јасне и информативне повратне информације, часу.
Домаћи задатак: Препричајте у свесци своју омиљену књигу.
Учитељ/учитељица припрема план за писање састава и даје

упутства ученицима. (Погледати припрему 156)
108
Драматизација одломка из Аутобиографије
Прва група: Љубав практиканта и куварице.

Друга група: Заљубљивање у Персу и изјава љубави у бурету за кисели купус.
Трећа група: Просидба.
Четврта група: Покварена оцена из математике и план да заувек буду заједно.
Пета група: У башти.

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
109

Учитељица/учитељ: Датум одржавања:
Наставна Језичка култура (усмено и писмено изражавање)
Наставна јединица: Читање састава: Препричавање омиљене књиге
Тип часа: Обрада
Развијање писменог изражавања ученика. Оспособљавање
ученике за самостално, целовито и садржајно писање на задату
тему. Неговање љубави према према читању књижевних дела и
писању о омиљеним јунацима/јунакињама. Примењивање
стечених знања из језика и књижевности ради побољшања
писменог изражавања. Неговање способности за правилно,
течно, економично и уверљиво писмено изражавање. Богаћење
Циљ часа: речника ученика. Неговање језичког и стилског израза. Неговање
маште и стваралачког мишљење ученика. Развијање и
подстицање стваралачких способности ученика. Примењивање
стечених знања из језика и књижевности ради побољшања
писменог изражавања. Богаћење речника ученика. Неговање
љубави према матерњем језику и важност правилне језичке
(усмене и писане) културе.
− користи различите облике усменог и писменог изражавања,
препричавање, причање, описивање;
− правилно састави дужу и потпуну реченицу и споји више
реченица у краћу целину;
− препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
− варира језички израз.
Дијалошка метода, монолошка метода, илустративно-
демонстративна метода, текстовна метода
Наставна средства: Граматика Дар речи 4, Радна свеска за 4. разред основне школе
Ликовна култура
Кључни појмови: Састав, препричавање, причање, дијалог
110
ТОК ЧАСА

ученика:
Развија дискусију, подстиче ученике на активност и позива их да ‒ слуша
се припреме да читају домаће задатке, објашњава, одговара на учитељицу/учит
питања, мотивише ученике и прати њихов рад. еља;
‒ припрема се за
 Најава наставне јединице. Данас ћете читати и анализирати рад.
саставе које сте писали код куће, а у којима сте препричали
омиљену књигу. Овај час ћемо искористити и да
препоручите једни другима за читање књиге које су вам се
допале. На табли је записан план за писање састава, који смо
заједнички осмислили прошли час. Он ће нам служити као
подсетник док читамо домаће задатке.
 Учитељица/учитељ проверава и евидентира да ли су сви

ученици написали домаћи задатак на тему: Моја омиљена
књига.
 Записивање наслов наставне јединице на табли и у свескама.

Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, ‒ прати упутства
одговара на питања ученика, мотивише ученике за рад и прати учитељицe/учите
њихов рад. ља;
 Формирање захтева за процењивање успешности радова: ‒ чита;
1) Испоштована форма писања састава (увод, главни део, ‒ одговара на
закључак). питања;
2) Реченице потпуне, јасне, редослед дешавања радњи ‒ слуша читање
хронолошки. других ученика;
3) Испоштована правописна правила. ‒ износи своје
запажање;
 Читање састава и анализа прочитаног према задатим
захтевима. Учитељица/учитељ наводи ученике да се
закључује;
добровољно јављају да читају своје домаће задатке. Након
‒ упоређује са
читања коментарише се прочитано, тако што се говори о:
саставима
композицији састава, богатству речника, редоследу излагања,
других ученика.
повезаности реченица, лепим описима. Издаје се налог да
ученици у свескама записују запажања у току читања својих
другара (необичне изразе, садржајне реченице, добре описе и
композицију рада). Затим коментаришу, дају препоруке како
лепше и боље да се изразе, те говоре шта би сада у свом
саставу променили и које грешке су уочили.
 Након ученичких излагања, учитељица/учитељ саопштава
своја запажања. Неопходно је истаћи добру страну писменог
рада, а затим указати на недостатке. Учитељица/учитељ
посебно инсистира на композицији писменог задатка,
јасним, прецизним и смисленим реченицама, као и на
одговарајућем избору речи. Он/она такође сугерише и шта
111
би требало побољшати у раду (композиционе
недоследности, језичке, правописне и стилске грешке) и
помаже ученицима у изналажењу бољих решења.
Учитељ/учитељица сумира час, помаже ученицима да повезују ‒ слуша;
градиво. ‒ одговара на
 Учитељица/учитељ резимира излагања ученика, издваја питања;
најважније утиске у вези са писањем. ‒ поставља
питања;
 Фронталним путем се изводе закључци шта је битно за добар
писмени састав.
часу.
 Евалуација рада на часу: Да ли вам је овај час био
занимљив? Волите ли да слушате своје другаре? Која вам
се књига посебно допало? Зашто? Како вам се допало
читање другара?
Читање и анализа домаћег задатка:

Моја омиљена књига
Увод: избор књиге, име писца.
Разрада: фабула књиге, ликови, најзанимљивији део.
Закључак: образложење због чега је изабрана баш та књига.
− посматрање ученичког учешћа на часу

постављена питања, заинтересованост).
Начини провере остварености − уочавање богатства речи којима ученик
исхода: описује своје доживљаје;
− проверавање граматичке исправности
реченица којима ученик износи своја
виђења.
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли је било одступања/потешкоћа
приликом остваривања планираног?
112

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Љиљана Крстић: „Кад пролеће дође”
драмског текста. Развијање код ученика интересовања за
драмски текст за децу и позориште. Подстицање и неговање
Циљ часа: ученичких способности опажања, усменог изражавања, анализе
и синтезе, упоређивања и доказивања. Богаћење речника
ученика. Неговање радозналости, маштовитости и стваралаштва
код деце.
 одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
драмском тексту;
на крају часа:  именује главне и споредне ликове и разликује њихове
 уочи хумор у књижевном делу;
 разликује дијалог у драмском тексту;
 разуме идеје драмског текста;
Природа и друштво, Музичка култура
Кључни појмови: Драмски текст, драмски сукоб, драмско лице, драмски дијалог
113
јединице
114
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом која ‒ слуша;
ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног дела, ‒ учествује у
води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, разговору;
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ одговара;
Припремни разговор ‒ сарађује.
1. Када долази пролеће?
2. Које се све промене у природи дешавају у пролеће?
3. Како пролеће утиче на ваше расположење?

Данас ћемо читати драмски текст „Кад пролеће дође”
Љиљане Крстић. Видећемо како је пролеће утицало на
расположење и понашање дечака и девојчица из једног одељења.
Учитељ/учитељица записује наслов драмског текста и име и

презиме аутора на табли.

 Изражајно и интерпретативно читање драмског текста Кад ‒ прати упутства
пролеће дође (читанка Бескрајне речи, стр. 219–222) учитеља/учитељ
ице;
Звучни запис – Кад пролеће дође. ‒ одговара на
питања;
Учитељ/учитељица се труди да ученици доживе драмски текст и ‒ слуша одговоре
разумеју његово значење. других ученика;
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици запажања;
исказали своје утиске и доживљаје приликом интерпретације. ‒ анализира и
Разговор о непосредном доживљају драмског текста Кад закључује;
пролеће дође ‒ самостално (или
 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке уз помоћ
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима учитеља/учитељ
побудио овај драмски текст и да покажу како су га доживели. ице) решава
задатке;
1. Како сте доживели драмски текст „Кад пролеће дође”? ‒ чита своје
2. Шта вам се у њему посебно допало? одговоре;
3. Које су вас ситуације из текста зачудиле? Зашто? ‒ анализира их и
упоређује са
 Учитељ/учитељица подстиче ученике да прочитају текст још одговорима
једном у себи и саопште речи које су им непознате. других ученика;
 Учитељ/учитељица додатно објашњава мање познате речи ‒ повезује
ученицима. градиво;
 Тумачење драмског текста Кад пролеће дође ‒ записује у свеску
1. Где се одвија драмска радња? најважније
делове
115
2. На који начин сазнајемо где се одиграва радња и како обрађеног
изгледа сцена? садржаја.
3. Када почиње драмска радња?
4. Шта је необично у понашању ученика?
5. Зашто Миша каже да „кад пролеће дође, неки дечаци
грицкају бунике”?
6. Шта су ученици предложили наставници?
7. Како је наставница реаговала на њихов предлог?
8. Зашто је Влада закаснио на час?
9. Како је наставница открила његове разлоге кашњења у
школу?
10. Шта је Влада сазнао када је дошао у школу?
11. Како се тада осећао?
12. Како је долазак пролећа утицао на Владу и остале ђаке?
Ученици ће уочити да се драмска радња драмског текста „Кад

пролеће дође” одиграва у учионици. Место радње, као и изглед
сцене, сазнајемо из дидаскалија. Драмска радња почиње
непосредно пре почетка часа. На табли је нацртано срце са
именима Влада и Маја. Једна од ученица (Ана) пита ко је то
написао и каже да то треба брзо обрисати (пре него што дође
наставница). Но уместо уобичајеног одговора чују се чудни
коментари дечака: „Кад пролеће дође, неко се заљуби у плаве
увојке...”, „Кад пролеће дође, неко кришом пише на цедуљици и
црта велико срце...”. Но те чудне реплике не прекида ни долазак
наставнице. На њено питање ко је редар и да ли је све у реду,
један од дечака (Звездан) одговара: „Ја. Све је у реду. Отварао
сам прозоре, отерао прашину, залио сам шапате и убрао чекање.
Избрисао сам трему, разведрио сам Миланово тужно лице.
Покупио сам бачене речи и пронашао један изгубљени осмех.”
Уместо да извести наставницу о уобичајним активностима
редара, он јој на поетски начин саопштава да се нешто необично
збива и да је он више био заузет осећањима својих другова и
другарица, него свакидашњим редарским дужностима. Ове
необичне реплике дечака сликовито је описао Миша својим
добацивањем да „Кад пролеће дође, неки дечаци грицкају
бунике”, тј. почињу нелогично да се понашају и говоре. Овим
изразом он је сликовито дочарао и узбуркана осећања дечака
којима је пролеће донело и прво заљубљивање. Но то необично
расположење ученика на тренутак прекида сазнање да на том
часу треба да раде контролни задатак. Звездан се опет брзо
сналази и предлаже наставници да уведе пролећни распоред
часова. Осим што би часови били одржани у природи, необични
су и предмети које треба да проучавају: рађање ветра, бојење
неба у плаво, тражење прве љубичице, уписивање птичје песме у
нотну свеску, брање росе, сликање Сунчевим зрацима, трчање по
трави, брање мириса, трчање све до мрака, дружење са
лептирима, осмехивање Сунцу, пресовање зовиног цвета.
Уместо да одмах одбаци као будалаштину, наставница пита шта
би се учило из тих предмета. Иако се већ из тога види да она
потпуно разуме дечји свет маште, иако је и њој та идеја
примамљива, она ипак представља глас разума: „А школски
план и програм? Уозбиљите се децо...” Но, њена првобитна
намера се ипак мења. На табли пише наслов задатка који је
116
инспирисан понашањем њених ученика, а гласи – Кад пролеће
дође. Један од ученика чије је име било написано на табли улази
у учионицу. То је заљубљени Влада, који измишља оправдање да
се успавао јер му синоћ није било добро. Но наставница је на
цедуљици коју је пронашла на столу већ прочитала разлог
Владиног кашњења – чекао је на клупи у Јужном парку неког.
Иако је разоткривен у лажи, Влади то доноси и велико
олакшање. Сада зна да се Маја није појавила на заказани
састанак у парку зато што није добила његово писмо, а не зато
што није желела да дође. Очигледно ће и Влада и његови
другови имати шта да пишу на тему Када пролеће дође. Пролеће
је унело велику пометњу у њима. Са буђењем траве у њима су се
пробудила и нека нова, до тада непозната осећања:
заљубљености, несигурности, стрепње, радости, среће...
 Након тумачења драмског текста учитељ/учитељица подсећа

ученике на основне одлике драмског текста:
1. Шта је драмска радње?
2. Шта покреће драмску радњу?
3. На који начин се драмска радња развија?
4. Шта је драмски дијалог?
Ученици се присећају да је драмска радња развој догађаја у
драми и да је она основ сваког драмског текста. Драмску радњу
покреће сукоб ликова у драми. Тај сукоб (и уопште драмска
радња) се развија кроз дијалог драмских ликова који имају
различита мишљења и ставове. Драмски дијалог је разговор
двају лица на сцени. Дијалогом се откривају осећања и карактер
лика, његова размишљања и идеје. У дијалозима драмских дела
не пишу се наводници.
 Потом ученици решавају задатке у дигиталном уџбеником:
Задаци – Кад пролеће дође;
Задатак – Пролеће;
Задатак – Облик казивања;
Задаци – Драмски текст;
Задатак – Драмска лица.
Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања),

 Учитељ/учитељица пушта ученицима Вивалдијеву – слуша;
композицију Четири годишња доба: Пролеће. – чита;
– пише;
 Ако остане времена, ученици добијају задатак да прочитају
117
одломак из Уџбеника за заљубљивање на 222. страни читанке
– повезује;
Бескрајне речи. – износи утиске о
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује прочитаном;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје – поставља питања;
довољно јасне и информативне повратне информације, – бележи шта има за
подстицајне за даље напредовање ученика. домаћи задатак.
Домаћи задатак: Увежбајте да течно и изражајно читате

драмски текст Кад пролеће дође по улогама за следећи час.
Осмислите изглед позоришне сцене и припремите се за драмско
извођење овог текста у учионици.
Љиљана Крстић „Кад пролеће дође”
Књижевна врста: драмски текст.

Ликови: Влада, Звездан, Миша, Ана, Сања, наставница.
Облик казивања: дијалог.
Особине драмског текста: драмска радња, сукоб ликова, драмски дијалог.
 повезивање са претходним градивом (драмска

радња, сукоб ликова, драмски дијалог);
Начини провере остварености  успешност у решавању задатака током часа;
исхода:  посматрање ученичког учешћа на часу
постављена питања, заинтересованост).
исхода?
118

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Драматизација текста „Кад пролеће дође“ Љиљане Крстић
драмског текста. Развијање код ученика интересовања за
Циљ часа:
драмски текст за децу и позориште. Неговање радозналости,
маштовитости и стваралаштва код деце.
Очекивани исходи  представи главне особине јунака;
на крају часа:  разуме идеје драмског текста;
 чита драмски текст поштујући интонацију реченице;
 изводи драмски текст;
Облици рада: Фронтални рад, рад у групи, индивидуални рад
Музичка култура, Ликовна култура
Кључни појмови: Драмски текст, драмско лице, дијалог
119
јединице
120
ТОК ЧАСА

ученика:
 Најава наставне јединице ‒ слуша;
 Учитељ/учитељица најављује наставну јединицу и позива ‒ чита;
ученике да се припреме да изражајно, течно и разговетно ‒ пише;
прочитају драмски текст Кад пролеће дође Љиљане Крстић и ‒ учествује у
да га изведу по улогама пред одељењем. разговору;
‒ одговара;
Данас ћемо оживети ликове Владе, Звездана, Мише, Сање, ‒ сарађује.
Ане и наставнице у нашој учионици.
 Учитељ/учитељица мотивише ученике да изражајно и јасно
казују текст и да настоје да говором дочарају ликове.
Учитељ/учитељица записује наслов наставне јединице на табли.

 Ученици изражајно и интерпретативно читају драмски текст ‒ прати упутства
Кад пролеће дође по улогама. Том приликом ученици учитеља/учитељ
настоје да глумом дочарају ликове у учионици. Избор ице;
костима (гардеробе) ученици врше сами у складу са тим ‒ изражајно и
како су замислили ликове. интерпретативно
казује текст и у
 Док читају драмски текст Кад пролеће дође Љиљане Крстић,
сценском
ученици правилно наглашавају речи, интонацијом истичу
наступу
јачину осећања. Глас се према потреби мења и прилагођава
дочарава ликове.
да би се истакла осећања и расположења драмских лица.
Ученици воде рачуна о реченичном нагласку. Изражајним
казивањем треба уверити слушаоце у истинитост казивања.
 Након сценског извођења драмског текста Кад пролеће дође,
прави се психолошка пауза како би ученици исказали своје
утиске о приказаној сценској реализацији. Најпре се ученици
који су изводили представу критички осврћу на своје
извођење, а потом остали ученици из одељења анализирају
извођења најпре група, а потом, ако има потребе, и
појединачних улога. Ученици пре свега треба да истакну оно
што им се допало у извођењу група или појединаца, а тек
потом да сугеришу шта би могло да се коригује како би се
побољшало извођење. Посебно се обраћа пажња на
уверљивост њиховог казивања. Сагледава се како су ученици
оживели ликове говором, мимиком и гестовима.
 Ученици истичу шта им је у припремању за извођење било
најтеже и шта је све неопходно остварити када се припрема
једна драмска ситуација.
 На крају часа бира се најуспешнија група, најуспешнија
улога, најбоља сценографија и најбољи костим.
‒ слуша;
Звучни запис – Кад пролеће дође ‒ чита;
‒ пише;
 Учитељ/учитељица пушта ученицима још једном звучни ‒ повезује;
121
запис, а ученици га коментаришу. ‒ износе утиске о
прочитаном;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ поставља
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје питања.
Домаћи задатак: Покушајте да сами саставити мањи драмски
текст о некој занимљивој или смешној ситуацији из наше
учионице. Водите рачуна да драмски текст треба да садржи
драмски сукоб. У дидаскалијама дајте опис сцене и костима, као
и напомене глумцима који треба да изводе ваш драмски текст.
Љиљана Крстић „Кад пролеће дође”

(сценско извођење драмског текста)
Књижевна врста: драмски текст.

Драмска лица: Влада, Звездан, Миша, Сања, Ана, наставница.
Облик казивања: дијалог.
 повезивање са претходним градивом (ликови, сцена,

дијалог);
Начини провере  успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода:  посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
122

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Покажи шта знаш
Изражајно читање обрађених лирских песама, приповедака,
одломака из романа и драмских текстова из поглавља Најлепши
сусрет. Примењивање стечених књижевнотеоријских знања из
Циљ часа:
књижевности приликом њиховог тумачења. Богаћење речника
ученика. Развијање код ученика смисла и способности за
правилно, течно, уверљиво усмено изражавање.
– разликује књижевне врсте: лирску песму, приповетку, роман за
децу и драмски текст;
– одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
прочитаном тексту;
– именује позитивне и негативне особине ликова;
– уочи и издвоји основне елементе лирске песме (стих, строфа,
рима и ритам);
– тумачи идеје књижевног дела;
– уочи персонификацију и разуме њену улогу у књижевном делу;
– разликује описивање, приповедање (у 1. и 3. лицу) и дијалог у
књижевном делу;
– преприча текст из различитих улога/перспектива;
Очекивани исходи – уочи основни тон књижевног текста (ведар, тужан, шаљив);
на крају часа: – уочи супротстављеност лица у драмском тексту;
– чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
– изражајно рецитује песму и чита прозни текст;
– изводи драмске текстове;
– усвоји позитивне људске вредности на основу прочитаних
књижевних дела;
−уочи поређење у књижевном делу и разуме његову улогу;
−разликује опис од приповедања у књижевном делу;
−уочи дијалог у песми, причи и драмском тексту и разуме
његову улогу;
− уочи хумор у књижевном делу;
− препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин.
Читанка Бескрајне речи, стр. 237 и 238, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 161, дигитални уџбеник, наставни лист
123
Облици рада: Индивидуални рад, рад у пару, фронтални рад
Књижевна дела и писци, стилске фигуре (поређење,
персонификација), облици казивања (приповедање у 1. и 3.
лицу), дијалог, монолог, описивање (портрет, пејзаж), стих,
строфа, рима, дидаскалије
124
ТОК ЧАСА

ученика:
 Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу. − слуша;
− чита;
Данас ћемо обновити знање из књижевности решавајући
задатке у читанци Бескрајне речи на стр. 237 и 238 и у − пише;
дигиталном уџбенику. − сарађује.
Записивање теме часа на табли.

 Ученици решавају задатке у читанци Бескрајне речи на − прати упутства
стр. 237 и 238. учитељице/учит
Ученици у пару проверавају исправност урађених задатака. еља;
Учитељица/учитељ прати и коригује њихов рад. − одговара на
 Ученици решавају интерактивне задатке из поглавља питања;
Најлепши сусрет. Прилог 1. − слуша одговоре
Задаци – Покажи шта знаш − износи своја
запажања;
Учитељица/учитељ прати и коригује њихов рад. − анализира и
Ученици склапају креативну слагалицу коју добијају од закључује.
учитеља, а налази се у прилогу ове припреме. Прилог 2.
• Учитељица/учитељ припрема материјал за игрицу: на
позадину табеле 1 лепи слику из Прилога 2 и потом исеца
поља са одговорима и даје их ученицима заједно са табелом
2.
• Учитељица/учитељ даје ученицима упутства како да
склопе креативну слагалицу која се налази у Прилогу 2. Као
подстицај за рад са картицама из наставног листа,
учитељица/учитељ даје упутство ученицима за рад:
Одговоре на питања потражите на картицaма. Упишите
број питања у поље где се налази тачан одговор. Кад
правилно одговорите на сва питања, папириће по бројевима
распоредите у дату табелу 2. Окрените папириће и
открићете слику.
• Креативне слагалице се могу слагати у пару или у
групама које чине четири ученика.
Креативна слагалица – Најлепши сусрети

Ученици попуњавају укршреницу у Радној свесци на стр. − слуша;
161. − износи утиске о
часу;
− поставља
питања.
125
Покажи шта знаш
Лирске песме:
Мирослав Антић: Прва љубав, Најљубавнија песма
Алексије Марјановић: Љубав
Роман:
Бранислав Нушић: Аутобиографија
Драмски текст:
Љиљана Крстић: Кад пролеће дође
Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (темељно

остварености исхода: знање, креативност, заинтересованост, изражајност).
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
126
ПРИЛОГ 1
1. На основу чега се закључује да је у Најљубавнијој песми описана заљубљена особа?

Означи тачне одговоре.
а) Игра се играчкама (луткама и пајацима).

б) Не може да једе.
в) Пише љубавне песме.
г) Слуша музику.
д) Замишљено гледа кроз прозор.
ђ) Само ћути.
2. Какве особине, осећања и расположења испољава особа која је описана у

Најљубавнијој песми? Подвуци тачне одговоре.
СЕТА, РАДОСТ, УСХИЋЕНОСТ, ЗАМИШЉЕНОСТ, ПОВУЧЕНОСТ, ЧЕЖЊА,

СРЕЋА.
3. Прочитај наведене стихове из песме Љубав Алексија Марјановића и подвуци која се

осећања и расположења у њима доводе у везу са љубављу.
Љубав је када неки дечак неку девојчицу моли,
Да му дозволи да је воли.
Она му обично каже: „Срам те било!”
А у ствари јој је мило.
Љубав је исто тако јака
И кад се девојчица заљуби у дечака.
Онда се он прави да је не познаје,
А после се горко каје.
Љубав је кад и он и она једва чекају да се нађу
А чим се нађу, започну жестоку свађу.
УСХИЋЕНОСТ, СТИДЉИВОСТ, СВАДЉИВОСТ, ЗБУЊЕНОСТ, СИГУРНОСТ,

КАЈАЊЕ, РАДОСТ
4. Распореди стихове правилно. Нека ти у томе помогну речи које се римују.
На пример, писамца и споменари:
Љубав је кад се његово и њено име пишу по зиду,

Уз љубав иду разне ствари,
„Иде мачак по тараби,
Да сви то имају у виду.
А ти моје срце зграби!”
5. Напиши ко изговара подвучене реченице у наведеним одломцима из Нушићеве

Аутобиографије:
а) Практикант, пролазећи улицом, пришао је мени, помиловао ме је и рекао:

– Како слатко ово дете, је л’ то ваше?
– Ију – цикнула је служавка – откуд бих ја могла имати дете кад нисам ни удата!
Понуђени одговори: Бранислав, Јоца, Перса, професор математике, Јула.
127
б) Она поцрвени, обори очи и у забуни преби легиштар на три парчета.
– Не верујем! – одговори ми полугласно.
– А зашто? – запитах је узбуђено и пођоше ми сузе на очи.
– Зато што си код њега рђав ђак!
Понуђени одговори: Бранислав, Јоца, Перса, професор математике, Јула.
6. Подвуци особине које испољавају Перса и Бранислав у одломку Прва љубав

Бранислава Нушића:
НАИВНОСТ, ТВРДОГЛАВОСТ, НЕПРОМИШЉЕНОСТ, ЉУБОМОРА, СРДИТОСТ,

ИСКРЕНОСТ, НЕЗРЕЛОСТ
7. Подвуци који облик казивања откриваш у наведеним одломцима из Нушићеве

Аутобиографије.
а) Тада смо ја, наша служавка и један практикант из начелства свако предвече
разговарали иза капије о љубавним стварима. Штавише, ја сам тај који је и дао повода
овој љубави, јер се практикант прво са мном упознао, а ја сам га тек представио нашој
служавци.
ДИЈАЛОГ, ПРИПОВЕДАЊЕ У ПРВОМ ЛИЦУ, ПРИПОВЕДАЊЕ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ.
б) – Јуло, хоће ли скоро код вас у кући прати веш?

– Хоће, а што?
– Па ако би могла да протуриш и мој, да не бих плаћао прање.
– Донеси! – одговорила је она љупко.
– Ох, душо моја, како си добра. Донећу три кошуље и четири пара гаћа, анђеле мој!
ДИЈАЛОГ, ПРИПОВЕДАЊЕ У ПРВОМ ЛИЦУ, ПРИПОВЕДАЊЕ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ.
в) Перса је била пегава, носила је жуте чарапе и увек су јој биле искривљене штикле на
ципелама.
ПРИПОВЕДАЊЕ У ПРВОМ ЛИЦУ, ОПИС, ДИЈАЛОГ.
г) Она је била ћерка професора који нам је предавао рачуницу и који о мени, не знам
зашто, није имао тако добро мишљење. Било јој је десет година и учила је трећи разред
основне школе.
ПРИПОВЕДАЊЕ У ПРВОМ ЛИЦУ, ДИЈАЛОГ, ПРИПОВЕДАЊЕ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ.
128
8. Повежи речи са сликом.
лавиринт шифоњер палидрвце
9. Подвуци три мотива која откриваш у песми Прва љубав Мирослава Антића.
СРЕЋА, ПАТЊА, РАДОСТ, ЉУБАВ, ЧЕЖЊА, ЉУБОМОРА, БЕС, РАЗОЧАРАЊЕ
10. Подвуци речи које се римују у наведеној строфи из песме Прва љубав Мирослава
Антића.
Не питај зато откуд одједном кошава брише.
То можда и није ветар.
То прва љубав уздише.
11. Подвуци речи које се римују у наведеној строфи из песме Прва љубав Мирослава
Антића.
Уосталом,
шта вреди о првој љубави и даље да се соли.
Изволи,
сам изволи,
па ако је теби исто овако – ти кажи,
а ако није исто – онда све ово не важи.
12. Заокружи облик казивања који је заступљен у наведеном одломку.
АНА: Ко је ово написао на табли? Нека неко брзо отрчи и обрише ове речи.
САЊА: Наићи ће наставница!
МИША: Кад пролеће дође, неко се заљуби у плаве увојке...
ЗВЕЗДАН: Кад пролеће дође, неко кришом пише на цедуљици и црта велико срце...
Понуђени одговори: МОНОЛОГ, ДИЈАЛОГ, ПРИПОВЕДАЊЕ У ПРВОМ ЛИЦУ,

ОПИС.
13. Зашто је Влада из драмског текста Кад пролеће дође закаснио на час? Подвуци
тачан одговор.
129
а) Није желео да дође на контролни задатак.
б) Није му било добро претходне вечери.
в) Био је у Јужном парку на заказаном састанку са девојчицом која му се допада.
г) Успавао се.
14. У кога је Влада заљубљен? Подвуци тачан одговор.
а) У Сању.
б) У Ану.
в) У Мају.
15. Шта је Влада схватио када је дошао у школу? Подвуци тачне одговоре.
а) Да је одложен контролни задатак.

б) Да девојчица која му се допада није примила поруку коју јој је послао.
в) Да га девојчица у коју је заљубљен не воли.
г) Да наставница зна истину.
16. Подвуци дидаскалије у наведеном тексту.
НАСТАВНИЦА (Гледа према табли.) Ко је ово написао?

(Прилази табли.) Да ли чујете како табла плаче?
СВИ (Гласно.): НЕЕ!
НАСТАВНИЦА: Плаче, јер жели да буде чиста на почетку часа. А сунђер је био лењ и
није је избрисао. Преспавао је велики одмор. (Прилази столу, уз ивицу налази неколико
пута пресавијену цедуљицу, узима је, отвара и чита. На цедуљици је срце прободено
стрелицом и речи ВЛАДА и МАЈА.) – Па добро, децо, шта је ово? Уместо да радимо
контролну вежбу, ми не можемо да отпочнемо због нечијег доласка, па макар то било
и пролеће.
17. Заокружи слова испред тачних одговора.
а) Драмска радња (развој догађаја) је основ сваког драмског текста.

б) Разговор драмских лица назива се драмски монолог.
в) Драмски текст се не изводи на сцени.
г) Драмски дијалог је разговор између двају лица на сцени.
130
РЕШЕЊА:
1. б) Не може да једе. д) Замишљено гледа кроз прозор.
ђ) Само ћути.
2. СЕТА, ЗАМИШЉЕНОСТ, ПОВУЧЕНОСТ, ЧЕЖЊА.
3. СТИДЉИВОСТ, РАДОСТ, ЗБУЊЕНОСТ, КАЈАЊЕ
4. Љубав је кад се његово и њено име пишу по зиду,
Да сви то имају у виду.
Уз љубав иду разне ствари,
На пример, писамца и споменари:
„Иде мачак по тараби,
А ти моје срце зграби!”
5. а) Јоца, Јула. б) Бранислав, Перса.
6. НАИВНОСТ, НЕПРОМИШЉЕНОСТ, ИСКРЕНОСТ, НЕЗРЕЛОСТ.
7. а) РЕШЕЊЕ: ПРИПОВЕДАЊЕ У ПРВОМ ЛИЦУ; б) ДИЈАЛОГ; в) ОПИС; г)
ПРИПОВЕДАЊЕ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ.
8. шибица, ормар, писаљка, лавиринт.
9. ЧЕЖЊА, ПАТЊА, ЉУБАВ.
10. брише, уздише.
11. соли – изволи, изволи, кажи – важи.
12. ДИЈАЛОГ.
13. в) Био је у Јужном парку на заказаном састанку са девојчицом која му се допада.
14. в) У Мају.
15. б) Да девојчица која му се допада није примила поруку коју јој је послао.
г) Да наставница зна истину.
16. НАСТАВНИЦА (Гледа према табли.) Ко је ово написао?
(Прилази табли.) Да ли чујете како табла плаче?
СВИ (Гласно.): НЕЕ!
НАСТАВНИЦА: Плаче, јер жели да буде чиста на почетку часа. А сунђер је био лењ и
није је избрисао. Преспавао је велики одмор. (Прилази столу, уз ивицу налази неколико
пута пресавијену цедуљицу, узима је, отвара и чита. На цедуљици је срце прободено
стрелицом и речи ВЛАДА и МАЈА.) – Па добро, децо, шта је ово? Уместо да радимо
контролну вежбу, ми не можемо да отпочнемо због нечијег доласка, па макар то било
и пролеће.
17. а) Драмска радња (развој догађаја) је основ сваког драмског текста.
г) Драмски дијалог је разговор између двају лица на сцени.
131
ПРИЛОГ 2
КРЕАТИВНА СЛАГАЛИЦА – НАЈЛЕПШИ СУСРЕТ

Означи тачне одговоре и склопи креативну слагалицу.
1. Kоја песма Мирослава Антића почиње следећим стихом?
Не питај зато откуд одједном кошава брише.
2. Како се зове девојчица у коју је приповедач заљубљен у књизи Бранислава
Нушића?
3. Како се назива девојка којој се практикант удвара у књизи Бранислава Нушића?
4. Шта је предавао Персин отац?
5. Како се зове девојчица због које је Влада закаснио на час у драмском тексту Кад
пролеће дође Љиљане Крстић?
6. Како се зове Маркова другарица из приче Позориште на небу Драгана
Алексића?
7. Ко је казнио Персу?
8. Где је приповедач открио Перси своја осећања?
9. Коју оцену је приповедач добио из рачунице?
10. Како се зове књига у којој је Бранислав Нушић описао своје детињство и рану
младост?
11. Како се назива књига у којој се бележе правила лепог понашања?
12. Како се назива културна установа у којој глумци изводе представе које су
написали драмски писци?
132
Табела 1
133
Слика
134
Табела 2
135
РЕШЕЊЕ
4. МАТЕМАТИКУ 6. ДУЊА 5. МАЈА 2. ПЕРСА
1. ПРВА 10.
7. МАМА 9. ЈЕДИНИЦУ
ЉУБАВ АУТОБИОГРАФИЈА
3. ЈУЛА 11. БОНТОН 12. ПОЗОРИШТЕ 8. У БУРЕТУ
136

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Драган Алексић „Позориште на небу”
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање приче.
Развијање код ученика интересовања за ауторску прозу за децу.
Циљ часа: Подстицање и неговање ученичких способности опажања,
 чита са разумевањем ауторску причу;
 опише свој доживљај прочитаног текста;
 изнесе своје мишљење о причи;
 одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
причи;
 именује главне и споредне ликове и разликује њихове
Очекивани исходи позитивне и негативне особине;
на крају часа:  представи главне особине јунака;
 уочи хумор у књижевном делу;
 разуме идеје приче;
 чита текст поштујући интонацију реченице;
 разликује приповедање од описа;
 споји више реченица у краћу и дужу целину.
Читанка Бескрајне речи, стр. 223–226, дигитални уџбеник,
Кључни појмови: Прича, приповедање, опис, портрет, књижевни лик, хумор
137
јединице
138
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом која ‒ слуша;
ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног дела, ‒ чита;
води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, ‒ пише;
Припремни разговор разговору;
1. Волите ли да идете у позориште? ‒ одговара;
2. Шта вам се у позоришту посебно допада? утиске;
3. Како се понашамо у позоришту (при уласку, за време
представе и приликом напуштања позоришта)?

Данас ћемо читати једну причу Драгана Алексића која говори о
једном необичном и несвакидашњем позоришту.
Учитељ/учитељица записује наслов приче и име и

презиме аутора на табли.

 Изражајно и интерпретативно читање приче Позориште на ‒ прати упутства
небу (читанка Бескрајне речи, стр. 223–226) учитеља/учитељ
ице;
Звучни запис – Позориште на небу. ‒ одговара на
питања;
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици ‒ слуша одговоре
исказали своје утиске и доживљаје приликом интерпретације. других ученика;
Разговор о непосредном доживљају приче Позориште на запажања;
небу ‒ анализира и
 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке закључује;
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима ‒ самостално (или
побудила ова прича и да покажу како су је доживели. уз помоћ
1. Шта вам је у причи било посебно занимљиво? учитеља/учитељ
2. Како сте замислили Марка и Дуњу? ице) решава
 Учитељ/учитељица подстиче ученике да саопште објашњења задатке;
речи које су им биле непознате. ‒ чита своје
одговоре;
 Учитељ/учитељица додатно објашњава мање познате речи
‒ анализира их и
ученицима.
упоређују са
Тумачење приче Позориште на небу одговорима
1. Ко су јунаци приче „Позориште на небу”? ‒ записује у свеску
2. Где се одвија радња ове приче? најважније
3. Шта је у Марковом понашању привукло Дуњину делове
139
пажњу? обрађеног
4. Шта то Марко планира? садржаја.
5. О каквом је позоришту реч?
6. Ко су глумци у Марковом позоришту?
7. А публика?
8. Како је Маркова прича о позоришту на небу деловала
на Дуњу?
9. Разуме ли она Марка?
10. У чему се огледа неспоразум између Марка и Дуње?
11. Сетите се Босоногог из приче „Босоноги и небо”. У
чему је сличност између Марка и Босоногог?
12. Шта нам ова прича поручује о маштовитости?
13. Због чега је маштовитост драгоцена људска
особина?
14. Како она подстиче на стваралаштво?
Ученици ће истаћи да су јунаци приче Марко и Дуња. На путу до
куће, баш на једнпм пешачком прелазу, Марко, који се враћа из
школе, среће Дуњу. Марково замишљено лице привлачи Дуњину
пажњу те она, пошто се ближи крај школске године, то повезује
са неким догађајем у школи: лошом оценом на контролном
задатку или проблемима у спортском тиму. Но Марку школа у
том тренутку није ни на крај памети. Он планира да те вечери
отвори сезону позоришних представа. Реч је о једном необичном
позоришту чија је позорница на небу, а гледалиште на земљи.
Глумци у његовом позоришту су звезде, и то у буквалном
значењеу те речи: небеска тела. А гледаоци су сви заљубљеници
у лепоту вечерњег звезданог неба. Но иако је позорница
јединствена, гледалиште је расуто читавом Земљином куглом –
свуда тамо где је ведро небо. Маркова прича о позоришту
доводи Дуњу у недоумицу. Њој баш није најјасније о чему то
Марко говори. Она све време има на уму реално позориште у
којем глуме људи, па тако на крају, када се растану, она остаје у
недоумици „да ли Марко вешто измишља или се невешто шали”.
Дуња не разуме Маркову машту која има ту способност да
потпуно оживи небеске становнике, да их замисли као учеснике
у величанственој представи која се збива сваке летње вечери
када је ведро небо. Због те његове невероватне маштовитости
Марко помало подсећа на Босоногог, јунака приче „Босоноги и
небо”. Као и Босоноги, и Марко уме тако уверљиво да опише
оно што је измаштао да је Дуња на крају у дилеми да ли он
измишља или ипак говори истину. Захваљујући својој
несвакидашњој машти Марко је успео бар донекле и другима да
дочара чаролију звезданог неба. На тај начин, ова прича нам
поручује да машта уноси лепоту и чаролију у наше животе. Она
је драгоцена људска особина, која уноси чаролију у људске
животе. И не само то. Захваљујући стваралачкој машти, створена
су многа велика дела књижевности, па и ово које је сада пред
нама. Такође, сви велики изуми најпре су се зачели у машти.
Можемо слободно рећи да је свет у којем данас живимо заправо
измаштани свет генијалних људи из наше прошлости (Тесле,
Едисона, Пупина, браће Рајт, Џејмса Вата...).
 Потом учитељ/учитељица подстиче ученике да уоче форме
приповедања у причи „Позориште на небу”.
140
1. Осим наслова приче, у којем се помиње позориште, шта
још у овој причи подсећа на драму?
2. Како се развија радња приче „Позориште на небу”?
3. Која форма приповедања доминира у овој причи?
Ученици ће уочити да начин изношења радње у овој причи
помало подсећа на драмско дело. Наиме, радња ове приче се
развија кроз разговор двају ликова: Марка и Дуње. Као и у
драмском делу, и овде је доминантна форма приповедања
дијалог.
У завршном делу часа ученици најпре раде задатке који се ‒ слуша;
налазе у прилогу (Прилог 1), а потом читају занимљивости о ‒ чита;
небеским телима на 226. стани читанке Бескрајне речи и у ‒ пише;
дигиталном уџбенику: ‒ повезује;
Додатни садржај – О Венери; прочитаном;
питања;
Додатни садржај – О Марсу; ‒ бележи шта има
за домаћи
Додатни садржај – О сазвежђима. задатак.

Драган Алексић „Позориште на небу”
Јунаци: Марко и Дуња.

Место радње: пут од школе до куће.
Поруке: Машта уноси чаролију у људске животе. Захваљујући машти, људска
цивилизација непрестано напредује.
Радња се развија кроз дијалог.
 повезивање са претходним градивом (приповедање,

дијалог, ликови);
Начини провере  успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода:  посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
141
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
142
ПРИЛОГ 1
1. Која је доминантна Маркова особина у причи „Позориште на небу”?

искреност маштовитост лажљивост неозбиљност
2. Прочитај одломак из приче „Позориште на небу” и одговори на питања.

„Тог ведрог летњег дана Марко се враћао из школе и баш кад је требало да пређе
на семафору, сусретне Дуњу.
– Што си тако замишљен? Да није неки танак збир на тесту, илʼ су те опет
изоставили из тима на физичком? – упита Дуња.”
а) У ком времену се дешава радња ове приче?

прошлом седашњем будућем
б) Подвуци плавом бојицом приповедање у овом одломку.
3. Прочитај одломак из приче „Позориште на небу” и одговори на питања.

„ – Какво ти је сад па то позориште? – упита Дуња.
– Прворазредно! – одговори Марко. – Ангажовао сам најпознатије звезде. То је
мој ансамбл, коме сам поделио све главне улоге. Репертоар је готов. Играћемо
комаде као што су ʼМлечни путʼ, ʼВелика и Мала колаʼ, ʼСнежана и седам
Влашићаʼ и још неке понуђене текстове. Уф, нећеш ми ваљда рећи да ниси чула
за познату звезду Даницу, за славну Кумову сламу и за изврсну Халијеву комету
која одлични игра епизодне роле?! – испрси се Марко. – Знаш ваљда за Месец,
који је сјајно одиграо улогу сателита у комадима модерног таласа!?”
а) Коју форму приповедања уочаваш у овом одломку?

приповедање дијалог
б) Подвуци бар две вишезначне речи у овом одломку.
143
Решење:
1. маштовитост; 2. а) прошлом, б) „Тог ведрог летњег дана Марко се враћао из школе и
баш кад је требало да пређе на семафору, сусретне Дуњу.
– Што си тако замишљен? Да није неки танак збир на тесту, илʼ су те опет изоставили
из тима на физичком? – упита Дуња.”; 3. а) дијалог, б) звезде, комаде, таласу.
144

Srpski 4 141-160 Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 4 141-160 Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 141

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Тип часа: Утврђивање градива

Главни део часа (35 минута)

 Након сценског извођења одломака из драме за децу

 Учитељ/учитељица настоји да ученици истакну оно што је

 Ученици истичу шта им се у сценској реализацији посебно

Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања),

Александар Поповић „Пепељуга”

 повезивање са претходним градивом

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Тип часа: Обрада градива

Планиране активности Планиране

Главни део часа (30 минута)

Ученици ће запазити да радња бајке „Ружно Паче” почиње

Задатак – Којој врсти птица припада Ружно Паче?;

Задатак – Ружно Паче 1.

Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује

Додатни садржај – Нацртај Ружно Паче.

Ханс Кристијан Андерсен „Ружно паче”

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Тип часа: Обрада градива

Планиране активности Планиране

Главни део часа (30 минута)

Ученици ће истаћи да је Ружно Паче било очајно због понашања

Завршни део часа (10 минута)

Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује

Ханс Кристијан Андерсен „Ружно паче”

Књижевна врста: ауторска бајка.

− повезивање са претходним градивом (ауторска бајка

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Тип часа: Обрада градива

Планиране активности Планиране

Главни део часа (25 минута)

Ученици ће истаћи да је паче након напуштања старичиног дома

Завршни део часа (10 минута)

Задатак – Поређај догађаје;

Задатак – Бајке Ханса Кристијана Андресена;

Задаци – Поређење / Облици казивања.

 На крају часа учитељ/учитељица дели ученике у пет група и

Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује

Ханс Кристијан Андерсен „Ружно паче”

− успешност у решавању задатака током часа;

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Завршни део часа (5 минута)

Драматизација бајке Ружно Паче

Прва група: У родитељском дому.

− успешност у решавању задатака током часа;

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Главни део часа (35 минута)

Домаћи задатак: Припремите се да на следећем часу друговима

Гледање цртаног или играног филма „Пепељуга”

Начини провере – посматрање ученичког учешћа на часу (одговарање

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Учитељ/учитељица записује наслов наставне јединице на табли.

Главни део часа (30 минута)

 Ученици коментаришу излагања других ученика.

Учитељ/учитељица прати и процењује њихов рад.

Говорна вежба: Омиљени лик из књиге / Најдража књига

− посматрање ученичког учешћа, закључивања и

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, стр. 232–236, дигитални уџбеник

Планиране активности Планиране