Srpski 4 81-100 Pripreme

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 81
Предмет: Српски језик Школа и разред:

Учитељица/
Датум одржавања:
учитељ:
Наставна Књижевност
тема/област:
Весна Алексић: „Вртешка с коњићима” (одломак из књиге
Наставна јединица: Брбљиво срце)
Тип часа: Обрада градива

Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање приче.
Развијање код ученика интересовања за ауторску прозу за децу.
Циљ часа: Подстицање и неговање ученичких способности опажања,
усменог изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и
доказивања. Богаћење речника ученика.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 чита са разумевањем ауторску причу;
 опише свој доживљај прочитаног текста;
 изнесе своје мишљење о причи;
Очекивани исходи
на крају часа:  чита текст поштујући интонацију реченице;
 разликује приповедање од описа;
 учествује у разговору поштујући уобичајена правила
комуникације и пажљиво слуша саговорника;
 споји више реченица у краћу и дужу целину.
Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода, метода
Наставне методе:
запажања и показивања
Наставна средства: Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 176–178
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, комуникација,
компетенције: решавање проблема, дигитална компетенција
Међупредметно
Природа и друштво, Верска настава, Ликовна култура
повезивање:
Кључни појмови: Прича, приповедање, опис, књижевни лик
1
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном јединицом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног ‒ чита;
дела, води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, ‒ пише;
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ учествује у
Припремни разговор разговору;
1. Када се прославља Божић? ‒ одговара;
2. Коме је тај празник посвећен? ‒ анализира
3. Како се назива дан уочи Божића? утиске;
4. Прославља ли ваша породица овај празник? ‒ сарађује.
5. Како изгледа прослава Бадње вечери у вашем дому?
 Најава наставне јединице

Данас ћемо читати одломак из књиге „Брбљиво срце” Весне
Алексић и упознати девојчицу Јелену Шуман, њену маму, баба
Гину и Јелениног друга Ђолета.
Весна Алексић (1958) је савремена српска списатељица.
Углавном пише за децу и адолесценте. Најпознатија дела
су јој романи Месечев дечак, Звезда ругалица, Марија
Модлијани, Карта за летење итд. Збирка приповедака Ја
се зовем Јелена Шуман добила је награду Политикиног
Забавника за најбољу књигу за децу у 1998. години.
Учитељ/учитељица записује наслов приче и име и
презиме аутора на табли.
Главни део часа (30 минута)

 Изражајно и интерпретативно читање приче Вртешка с ‒ прати упутства
коњићима (Радна свеска, стр. 176–178) учитеља/учитељ
ице;
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици
‒ одговара на
исказали своје утиске и доживљаје приликом интерпретације.
питања;
Разговор о непосредном доживљају приче Вртешка с ‒ слуша одговоре
коњићима других ученика;
 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке ‒ износи своја
да разговарају о утисцима и размишљањима која је у њима запажања;
побудила ова топла прича и да покажу како су је доживели. ‒ анализира и
1. Шта вам се у тексту посебно допало? Образложите свој закључује;
одговор. ‒ самостално (или
2. Опишите како сте замислили јунаке ове приче. уз помоћ
3. Ко вам се од јунака највише допао? Објасните зашто. учитеља/учитељ
ице) решава
 Ученици још једном читају причу у себи и подвлаче
задатке;
непознате речи.
‒ чита своје
 Учитељ/учитељица подстиче ученике да саопште објашњења одговоре;
речи које су им биле непознате. ‒ анализира их и
 Учитељ/учитељица додатно објашњава мање познате речи упоређује са
ученицима. одговорима
других ученика;
2
 Након изношења утисака и објашњења мање познатих речи, ‒ записује у свеску
ученици самостално одговарају на питања испод текста у најважније
Радној свесци на стр. 178. делове
 Потом следи читање одговора и дискусија. обрађеног
садржаја.
 Учитељица/учитељ прати рад ученика и проверава тачност
урађеног.
Завршни део часа (5 минута)

Ученици илуструју причу „Вртешка с коњићима” у својим ‒ слуша;
свескама. ‒ чита;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ пише;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје ‒ повезује;
довољно јасне и информативне повратне информације, ‒ износи утиске о
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне прочитаном;
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да ‒ поставља
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне питања;
потешкоће у савладавању градива. ‒ бележи шта има
за домаћи
Домаћи задатак: Припреми се да на следећем часу рецитујеш задатак.
једну песму коју смо обрадили у 1. полугодишту а која је на тебе
оставила најјачи утисак.
Изглед табле
Весна Алексић „Вртешка с коњићима”

(одомак из књиге „Брбљиво срце”)
Илустрација приче
 успешност у решавању задатака током часа;

Начини провере остварености  посматрање ученичког учешћа на часу
исхода: (закључивање, анализа, одговарање на
постављена питања, заинтересованост).
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
 Да ли сам планирао/планирала
адекватне активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
 Шта бих променио/променила?
3

Учитељица/
учитељ:
Наставна Језичка култура (усмено изражавање)
Изражајно читање и рецитовање обрађених лирских песама
Наставна јединица: у 1. полугодишту
Тип часа: Утврђивање градива

Изражајно читање и казивање напамет научених лирских песама
обрађених у 1. полугодишту, по избору ученика. Развијање и
неговање код ученика способности за естетски доживљај,
племенита осећања и развијање и неговање љубави према
поезији. Оспособљавање ученика за правилан изговор речи у
Циљ часа: песми. Поступно увођење ученика у самостално читање,
доживљавање и разумевање песме. Развијање смисла и
способности за правилно, течно, уверљиво усмено изражавање.
Богаћење речника, језичког и стилског израза. Подстицање код
ученика интересовања за поезију за децу. Развијање љубави
према лепој речи и рецитовању.
− чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
Очекивани исходи − изражајно рецитује песму;
на крају часа: − варира језички израз;
− учествује у разговору поштујући уобичајена правила
комуникације и пажљиво слуша саговорника.
Наставне методе: Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода
Читанка Бескрајне речи, Радна свеска за 4. разред основне
Наставна средства:
школе, дигитални уџбеник
Облици рада: Индивидуални рад, фронтални рад
Природа и друштво, Ликовна култура, Музичка култура
Кључни појмови: Лирска песма, описна песма, родољубива песма
4
Приказ мултимедијалних садржаја наставне
јединице
ТОК ЧАСА
ученика:
 Учитељ/учитељица најављује наставну јединицу и позива ‒ слуша;
ученике да се добровољно јаве да рецитују. ‒ сарађује.
Припремите се да рецитујете лирску песму по избору која је
оставила најснажнији утисак на вас у 1. полугодишту.
 Записивање теме часа на табли.
 Ученици изражајно и интерпретативно рецитују научене ‒ изражајно и
песме по избору. Образлажу зашто су одабрали одређену интерпретативно
песму, којој врсти лирских песама припада и изражавају своје рецитује песму
утиске о њој. по избору;
‒ прати упутства
 Док један ученик рецитује, други ученици га слушају,
учитељице/учит
коментаришу успешност изражајног рецитовања и упућују
еља;
похвале једни другима.
 Процењивање изражајности и усвојености рецитације. питања;
‒ слуша
 Ученици илуструју омиљене стихове. Док они то раде, рецитовање
учитељ/учитељица им пушта тонске записе обрађених других ученика;
песама: ‒ износи своја
5
запажања;
Звучни запис – Дај ми крила један круг; ‒ анализира своје
рецитовање и
упоређује га са
Звучни запис – Завичају; рецитовањем
других ученика.
Звучни запис – Отаџбина је наша очевина;
Звучни запис – Птице косовчице;
Звучни запис – Зима;
Звучни запис – Јесен;
Звучни запис – Пауково дело;
Звучни запис – Кад би мени дали један дан.

 Цртежи ученика се стављају на пано у учионици. ‒ слуша;
‒ износи утиске о
часу;
‒ дискутује.
Изражајно рецитовање лирских песама обрађених у првом полугодишту
Лирске песме: „Дај ми крила један круг”, „Завичају” / „Отаџбина је наша очевина” /
„Птице косовчице”, „Домовина”, „Дунав”, „Тиса”, „ И јесен заставу има”, „Зима”,
„Пахуље”, „Лето”, „Радознала песма”, „Мали гроф у трамвају”, „Јесен” / „Зима”,
„Пауково дело” и „Кад би мени дали један дан”.
6
 успешност у изражајном и интерпретативном
Начини провере рецитовању напамет научених стихова;
остварености исхода:  процењивање ученичког учешћа на часу (креативност,
заинтересованост, изражајност).
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам
планирао/планирала
адекватне активности
ученика?
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих
променио/променила?
7

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Креативне слагалице
Утврђивање књижевних и научнопопуларних текстова
обрађених у поглављу Ко има друга, има све стваралачком
Циљ часа: активношћу ученика. Oспособљавање ученика да успешно
обављају мисаоне радње док решавају задатке. Развијање моћи
запажања, упоређивања, закључивања и доказивања.
− поштује и примењује основна правописна правила;
Очекивани исходи комуникације и пажљиво слуша саговорника;
на крају часа: − примењује књижевнотеоријска знања о облицима казивања,
књижевним делима и писцима, стилским фигурама
(поређењу и персонификацији), стиху, строфи, рими и
књижевним врстама (приповеци, роману за децу, драмском
тексту и лирској песми).
Наставне методе: запажања и показивања
Читанка Бескрајне речи, стр. 110, 111, 112, дигитални уџбеник,

Наставна средства: Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 143, 143, 145, 146,
свеске ученика, наставни лист (креативне слагалице)
Облици рада: Фронтални рад, рад у пару, индивидуални рад, групни рад
Природа и друштво, Ликовна култура
Кључни појмови: Роман за децу, форме приповедања, поређење, персонификација
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
8
9
ТОК ЧАСА
ученика:
Учитељица/учитељ упознаје ученике са наставном јединицом − слуша;
која ће се остварити на часу, пише на табли, води разговор, − чита;
објашњава, одговара на питања, мотивише ученике, прати рад − пише;
ученика.
− учествује у
 Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу. разговору;
Данас ћемо кроз игру показати шта смо све научили − износи резултате
читајући књижевне текстове у првом полугодишту. свог рада;
Наведите песме, приче и драмске текстове који су вам се − сарађује.
посебно допали и објасните због чега.

− чита;
 Учитељица/учитељ подстиче ученике да самостално ураде
− прати упутства
задатке у Радној свесци на стр. 143, 144, 145 и 146.
учитеља/учитељ
 Учитељица/учитељ прати рад ученика и проверава ице;
исправност урађених задатака у разговору са ученицима − одговара на
фронтално. питања;
− пише;
 Потом ученици решавају задатке у читанци Бескрајне речи на
стр. 110, 111 и 112. − слуша одговоре
 Ученици решавају интерактивне задатке у дигиталној − износи своја
читанци. запажања;
− анализира и
Задаци – Покажи шта знаш закључује;
− самостално (или
 Ученици решавају интерактивне задатке који се налазе уз
обрађене текстове из поглавља Ко има друга, има све, као уз помоћ
и креативну слагалицу Хајди, коју добијају као наставни учитеља/учитељ
лист (Прилог 1). ице) решава
задатке;
 Учитељица/учитељ припрема материјал за игрицу: на
позадину табеле 1 лепи слику из Прилога 1 и потом исеца − анализира и
поља са одговорима и даје их ученицима заједно са упоређује их са
табелом 2. одговорима
 Учитељица/учитељ даје ученицима упутства како да других ученика;
склопе креативну слагалицу која се налази у Прилогу 1. − повезује
Као подстицај за рад са картицама из наставног листа, градиво;
учитељица/учитељ даје упутство ученицима за рад: − кроз игру
 Одговоре на питања потражите на картицaма. примењује
Упишите број питања у поље где се налази тачан знање;
одговор. Кад правилно одговорите на сва питања, − склапа
папириће по бројевима распоредите у дату табелу 2. слагалице;
Окрените папириће и открићете слику. − записује у свеску
 Креативне слагалице се могу слагати у пару или у најважније
групама које чине четири ученика. делове
обрађеног
Креативна слагалица – Хајди садржаја.
10
Ученици решавају креативну слагалицу Ко има друга, има све.
Креативна слагалица – Ко има друга има све
Едукативна игрица – Креативна слагалица – Ко има

друга, има све. (Прилог 2)
Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања),
објашњава, пише на табли, помаже ученицима да повежу раније
обрађено градиво са новим градивом, наводи их да сами дођу до
закључака, одговара на питања ученика, мотивише ученике,
прати рад ученика.
− слуша;
 Учитељица/учитељ прати рад ученика и проверава
− износи утиске о
исправност урађених задатака.
часу;
− поставља
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује питања.
сваком ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му
даје довољно јасне и информативне повратне информације,
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне
потешкоће у савладавању градива.
Креативна слагалица Хајди и интерактивна слагалица Ко има друга, има

све
11
− повезивање градива и његова примена у стваралачким
активностима на часу;
Начини провере
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
анализа, одговарање на постављена питања,
заинтересованост, спремност за тимски рад).
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
12
ПРИЛОГ 1
Креативна слагалица – Хајди
Табела 1
13
Слика
14
Табела 2
15
ПРИЛОГ 2
Креативна слагалица – Ко има друга има све
Означи тачне одговоре и склопи креативну слагалицу.
1. Како се назива град где су се упознале Хајди и Клара?

2. Ко је оздравио током боравка на планини?
3. Ко је тврдио да је запалио море?
4. Ко је помогао Белој Гриви у невољи?
5. Кога су упознали Томи и Аника?
6. Ко је желео да купи пса Сема Караклоа?
7. Како се зове син Сема Караклоа?
8. Ко је Јованова најбоља другарица?
9. Ко је Петрова најбоља другарица?
10. Ко је спасао Чарну?
11. Ко је зачарао Чарну?
12. Како се зове љубимац Џоа Караклоа
16
Табела 1
17
Слика
18
Табела 2
19
РЕШЕЊЕ 1
12. БРИГИТА 6. У СЕЛЦУ. 9. ПЕТАР 7. ОСАМ
3. ЧИКА С ПЛАНИНЕ 11. ГОСПОДИН СЕЗЕМАН 1. ПЕТ 2. ДЕТА
8. АДЕЛХАИДА 4. ЈЕДАНАЕСТ 5. У ФРАНКФУРТУ. 10. ХАЈДИ
РЕШЕЊЕ 2
2. КЛАРА 5. ПИПИ ДУГУ ЧАРАПУ 10. НЕСВЕТ 4. ФОЛКО
8. МИЛИЦА 9. ХАЈДИ 11. СОМ 12. ЛЕСИ 3. БОСОНОГИ 6. ВОЈВОДА ОД
РУДЛИНГА 1. ФРАНКФУРТ 7. ЏО
20

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Контролна вежба из књижевности
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање
народне и ауторске књижевности. Подстицање и неговање
Циљ часа: ученичких способности изражајног и интерпретативног
казивања, опажања, усменог изражавања, анализе и синтезе,
упоређивања и доказивања. Богаћење речника ученика.
− одреди главни догађај, време и место дешавања у народној и
ауторској књижевности;
− уочи главне и споредне ликове и разликује њихове
позитивне и негативне особине;
Очекивани исходи − представи главне особине јунака;
на крају часа: − уочи поређење и персонификацију у књижевном делу и
разуме његову улогу;
− разликује опис од приповедања и дијалога у књижевном
делу;
− разуме идеје књижевног дела;
− поштује и примењује основна правописна правила.
Наставна средства: Контролна вежба
Облици рада: Индивидуални рад
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, решавање
компетенције: проблема
Приповетка, роман за децу, лирска песма, драмски текст,
Кључни појмови: приповедање, опис, дијалог, књижевни лик, идеје, стих, строфа,
рима
21
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељица/учитељ упознаје ученике са наставном јединицом − слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов, води − чита;
разговор са ученицима, одговара на питања ученика, мотивише − пише;
их за рад и прати њихов рад на часу.
− учествује у
 Најава наставне јединице разговору;
Данас ћемо радити контолну вежбу којом ћете показати − сарађује.
познавање књижевних текстова обрађених у првом полугодишту
4. разреда.
 Учитељ/учитељица дели ученицима наставне листове
(Српски језик: Тестови за 4. разред – Тест 6, Књижевност
1).
 Предлог бодовне скале у Прилогу 1.

 Ученици решавају задатке. − прати упутства
Учитељица/учитељ објашњава, мотивише ученике и прати учитеља/учитељ
њихов рад. ице;
− чита;
− одговара на
питања;
− анализира и
закључује;
− самостално
повезује
градиво;
− решава задатке.
Учитељица/учитељ узима контролне вежбе ученика и одговара − поставља
на питања ученика. питања.
Контролна вежба
22
− повезивање са претходним градивом (бајка
приповедање, ликови, опис);
Начини провере − успешност у решавању задатака током часа;
заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
23
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1
Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

бодовне скале, а Ви је можете прилагодити према сопственој процени.
Остварени Број поена 14–12 11–9 8–6 5–3 2–1

резултат:
_____ / 14 Оцена 5 4 3 2 1
24

Учитељица/учитељ: Датум одржавања:
Наставна Језичка култура (усмено и писмено изражавање)
Наставна јединица: Писање новогодишње честитке
Тип часа: Обрада
Вежбе у писању разгледнице, честитке и писма; примена
наученог о писању адресе и писама; функционална употреба
језичких и правописних правила; развијање способности за
правилно и тачно писмено изражавање и употребу великог
слова; неговање писмености ученика, као вида изражавања
Циљ часа:
интересовања и љубави према некој драгој особи; навикавање на
лепо писање, развијање уредности и тачности при писменом
изражавању; развијање осећаја за стваралаштво; развијање
потребе за естетски лепим и добрим; стварање примењених
честитки.
 употребљава велико слово приликом писања личних имена,
назива места (једночланих), назива школе;
Очекивани исходи  пише честитку (Нова година) и уме да је адресира;
на крају часа:  пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама;
 језички израз прилагођава комуникативној ситуацији
(формалној/неформалној);
 прилагођава језичко-стилски израз типу текста.
Дијалошка метода, монолошка метода, демонстративна,
Наставне методе: текстовна метода, илустративна метода, метода кооперативног
учења
Граматика Дар речи 4, стр. 136–138, дигитални уџбеник, картон,
папир, маказе, лепак
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, рад у пару
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, сарадња, решавање
компетенције: проблема
Музичка култура, Ликовна култура
Кључни појмови: Честитка, писмо, разгледница
25
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Води мотивациони разговор, објашњава, пита, одговара на ‒ слуша
питања, упознаје ученике са наставном јединицом која ће се учитељицу/учит
обрађивати на часу, прати рад и активност ученика. еља;
‒ учествује у
 Учитељица/учитеља развија дискусију о значајним дикусији;
догађајима у животу, поводом којих се пишу честитке ‒ решава задатке у
(рођење, рођендан, годишњица брака, успех у школи, успех Радној свесци;
на послу, успех на такмичењу, празници...). Коме се ‒ слуша одговоре
честитке упућују? Какве могу бити честитке? (усмене, других ученика
писмене, службене, приватне) Коме сте ви у скорије време и припрема се за
нешто честитали? Како је честитка гласила? рад.
26
 Откријте о којој свечаности је реч: „Сви смо честитали
једни другима. Конфете су летеле на све стране.
Одбројавање је завршено.” (Нова година) Сви заједно читају
уводни задатак из Граматике на стр. 136 и решавају га
фронталним радом. Навођење сличности и разлика између
писма, разгледнице и честитке.
 Разговор о години која је на измаку: Како сте се осећали

ове године? По чему ћете је памтити? Да ли вам се
десило нешто лепо, тужно, узбудљиво? Када бисте могли
да промените неке догађаје, који би то догађаји били?
Шта бисте пожелели да вам се још десило? Да ли бисте
желели да се нешто лепо десило вашим другарима?
 Најава наставне јединице: Будући да већ знамо како се

пишу писма и разледнице, данас ћемо научити како се
пишу честитке.
 Писање наслова наставне јединице на табли и у свесци.

Води активности на часу, објашњава, пише на табли, одговара на ‒ прати упутства
питања ученика, мотивише ученике на активност и прати њихов учитељице/учите
рад. ља;
‒ пише;
 Данас ћемо практично применити све оно што смо научили ‒ одговара на
о писању писма и разгледнице. Решавање задатака у питања;
Граматици на стр. 136. и 137. ‒ самостално (или
уз помоћ
 Ђаци гласно читају текст сваког задатка, постављају питања учитеља/учитељ
када им нешто није јасно, а учитељ/учитељица објашњава. ице) решава
задатке;
 Поново им се наглашава важност уредног и читког писања. ‒ слуша одговоре
‒ износи своје
 Анализа урађених задатака и додатно појашњавање уколико
запажање;
је потребно.
‒ анализира и
закључује;
Ученици могу да ураде интерактивне задатке. ‒ чита своје
одговоре;
Задатак – Повежи реченице са догађајем упоређује са
одговорима
Задатак – Писмо, разгледница или честитка ‒ повезује
Ученици могу да користе и остале интерактивне садржаје. градиво.
Видео-запис – Новогодишњи обичаји
Додатни садржај – Честитај Нову годину

Издваја најважније појмове у вези са обрађеним градивом, ‒ слуша;
помаже ученицима да повезују градиво, задаје домаћи задатак. ‒ пише;
27
 Стваралачки литерарни задатак: Писање новогодишње ‒ римује;
честитке у пару, у стиховима. Прво поновити како се пишу ‒ сарађује у пару;
песме тј. како оне настају. Објаснити да песма не треба да ‒ чита строфе;
буде дугачка, већ сажета и јасна. Заједно са ученицима ‒ бележи шта има
учитељ/учитељица смишља неколико рима, како би се за домаћи
мотивисали за рад и олакшао им се почетак писања задатак.
честитке.
Неке од рима могу бити: нови – снови; снег – брег; зима –
свима; санке – танке; жеље – беље; јуре – журе; и сл. Док
ученици раде, слушају новогодишње композиције
предвиђене за слушање и певање на часу Музичке културе.
 Док ученици смишљају строфе, учитељ/учитељица их
обилази и помаже, по потреби даје идеје.
 Читање стихова и строфа, и коментарисање истих. Одабир
најуспешније честитке.
 Учитељ/учитељица даје домаћи задатак.
 Домаћи задатак: Завршити честитку код куће, додавањем
још једне строфе.
 Напомена: У Граматици на стр. 138 дат је предлог за
прављење 3Д новогодишње честитке. Уколико има времена,
учитељица/учитељ може организовати прављење честитке
по датом упутству на часу Српског језика или на часу
Ликовне културе.
Писање новогодишње честитке

Драги __________,
Прима:
______________________________
______________________________
__________
______________________________
28
− успешност у решавању задатака током часа;
− посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
Начини провере анализа, одговарање на постављена питања,
остварености исхода: заинтересованост).
− проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своје закључке.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
29

Наставна Језик
Наставна јединица: Објекат
Обрада и усвајање знања из области језика (реченични
чланови / служба речи у реченици: објекат). Развијање логике,
моћи запажања, упоређивања, закључивања, повезивања.
Подстицање ученика на рад. Развијање стваралачких
способности, критичког мишљења, мотивације за учење (за
Циљ часа: стицање нових знања, вештина и позитивних навика).
Развијање и неговање љубави према српском језику. Примена
наученог, односно овладавање основним законитостима
српског књижевног језика ради правилног усменог и писменог
изражавања и неговање свести о значају улоге језика у очувању
националног идентитета.
− повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима са новим наставним садржајима;
− одреди основне реченичне чланове;
Очекивани исходи на − разликује врсту речи од службе речи у реченици;
крају часа:
− споји више реченица у краћу и дужу целину.

Табла, маркер/креда, свеска, граматика Дар речи 4, дигитални
уџбеник, Радна свеска за 4. разред основне школе
Међупредметне
Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема
компетенције:
Међупредметно/
унутарпредметно Језичка култура, Књижевност
Кључни појмови: Реченични чланови / служба речи, објекат
30
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Проверава домаћи задатак, упознаје ученике са наставном – слуша;
јединицом која ће се обрађивати на часу, пише на табли, води – чита;
разговор, објашњава, одговара на питања, мотивише ученике, – учествује у
прати рад ученика. разговору;
 Учитељ/учитељица даје пример две реченице, кроз које – одговара;
ученици обнављају градиво о реченичним члановима – анализира
(субјекат, предикат; врста речи; служба речи; једна реч у утиске;
служби субјекта, група речи у служби субјекта): износи резултате
Марко тренира пливање. Преслатка Ања је освојила прво свог рада;
место. – сарађује.
 Најава наставне јединице.
31
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, – прати упутства
помаже ученицима да повежу раније обрађено градиво са новим учитељице/учите
градивом, наводи их да сами дођу до закључака, одговара на ља;
питања ученика, мотивише ученике, прати рад ученика. – одговара на
 Ученици раде задатке са 64. стране Граматике. питања;
Ученици могу да раде интерактивни задатак. – слуша одговоре
– износи своја
Интерактивни приказ – Откриј питање и одговори запажања;
– анализира и
 Провера задатака. закључује;
 Учитељ/учитељица објашњава објекат кроз примере и даје – самостално (или
дефиницију, записујући кључне појмове на табли. уз помоћ
 Ученици раде 1. и 2. задатак на 65. страни Граматике.
 Провера задатака.
задатке;
Ученици могу да користе интерактивне садржаје.
– чита своје
одговоре;
Задатак – Субјекат, предикат и објекат – анализира их и
упоређује са
Интерактивни приказ – Одговором на која питања се
добија објекат
– повезује
 Учитељ/учитељица објашњава да се у служби објекта могу градиво;
наћи и једна реч и група речи (усмерава ученике да повезују – записује у свеску
претходно научено градиво о реченичним члановима са најважније
новим градивом). делове
 Ученици раде 3. и 4. задатак на 66. страни Граматике. обрађеног
 Провера задатака. садржаја.
 Учитељ/учитељица скреће пажњу на то да се разликују
појмови: врста речи и служба речи.
 Ученици раде 5. задатак.
 Провера задатка.
Ученици могу да раде интерактивне задатке.
Задатак – Групе речи у служби објекта
Задатак – Објекат 1
Задатак – Објекат 2
Задатак – Попуни табелу врстама и службама речи
Задатак – Сви по нешто гризу

Издваја најважније појмове у вези са обрађеном наставном – слуша;
јединицом, помаже ученицима да повезују градиво, задаје им – пише;
домаћи задатак. Учитељ/учитељица континуирано и на примерен – повезује;
32
начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што – износи утиске о
му даје довољно јасне и информативне повратне информације, часу;
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне – поставља
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да питања;
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне – бележи шта има
потешкоће у савладавању градива. за домаћи
задатак.
 Учитељ/учитељица још једном издваја кључне појмове у
вези са субјектом, предикатом и објектом.
 Домаћи задатак: Уради задатке у Радној свесци на 36. и
37. страни.
ОБЈЕКАТ
Објекат
- Реченични члан којим се исказује на чему / на коме се радња врши.
Maja црта жирафу.

Горан има хрчка.
Лисица је угледала зеца.
– У служби објекта може да се нађе једна реч или група речи.
Зорица је купила књигу.

Зорица је купила занимљиву књигу.
Реч Врста речи Служба речи
Зорица је купила именица субјекат
занимљиву књигу.
Зорица је купила глагол (глаголски) предикат
занимљиву књигу.
Зорица је купила књигу. именица објекат
33
- повезивање са претходним градивом ;
- успешност у решавању задатака током часа;
- посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
остварености исхода:
заинтересованост, активност на часу).
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
34

Наставна јединица: Објекат
Утврђивање знања из области језика (реченични чланови /
служба речи у реченици: објекат). Развијање логике, моћи
запажања, упоређивања, закључивања, повезивања.
Очекивани исходи на − одреди основне реченичне чланове;
крају часа: − разликује врсту речи од службе речи у реченици;
Наставна средства: уџбеник, Радна свеска за 4. разред основне школе, наставни
лист
Кључни појмови: Реченични чланови / служба речи, објекат
35
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
јединицом која ће се обрађивати на часу, пише на табли, води чита;
 Учитељ/учитељица даје пример две реченице, кроз које – одговара;
ученици обнављају градиво о реченичним члановима – анализира
(субјекат, предикат, објекат; врста речи; служба речи; утиске;
једна реч у служби субјекта, група речи у служби субјекта – износи резултате
и објекта). свог рада;
 Провера домаћег задатка. – сарађује.
36
 Ученици раде задатке са наставног листа (Прилог 1). питања;
 Провера задатака. – слуша одговоре
Ученици могу још једном да ураде интерактивне задатке, других ученика;
који су рађени на претходном часу. – износи своја
запажања;
Задатак – Субјекат, предикат и објекат закључује;
– самостално (или
Задатак – Групе речи у служби објекта уз помоћ
Задатак – Објекат 1 задатке;
– чита своје
Задатак – Објекат 2 одговоре;
– анализира их и
Задатак – Попуни табелу врстама и службама речи одговорима
– повезује
Задатак – Сви по нешто гризу
градиво;
– записује у свеску
најважније
делове
обрађеног
садржаја.
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да – поставља
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне питања;
– бележи шта има
 Учитељ/учитељица још једном издваја кључне појмове у за домаћи
вези са субјектом, предикатом и објектом. задатак.
 Домаћи задатак: Уради домаћи задатак на наставном листу
(Прилог 2)
37
ОБЈЕКАТ
 Именице, личне заменице
 Реч или група речи
СУБЈЕКАТ – ПРЕДИКАТ – ОБЈЕКАТ
Алекса поправља мотор.
Реченица Врста речи Служба речи
Алекса именица субјекат
поправља глагол предикат
мотор именица објекат
- повезивање са претходним градивом;

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
38
ПРИЛОГ 1
ОБЈЕКАТ
1. Допуни следеће реченице:

Марко се заљубио у _____________________. Гости су се најели __________. Марија је
Ленки поклонила _____________. Угледала сам _______________. Непрестано говоре о
___________________. Родитељи су _______поклонили ______________. Сара је
позајмила ________________ од Маре.
2. Подвуци објекте у следећим реченицама:
а) Давид гледа телевизију.

б) Човек не треба да сече дрвеће.
в) У природи, творови, између осталог, једу мишеве, жабе и инсекте.
г) Цртам коња.
д) Мира има брата.
ђ) Мину је мама испратила.
3. Заокружи објекте:
а) Милица свако вече опере прљаве судове.

б) Ана воли Милована!
в) Драгана сваки дан чита књиге и слуша музику.
г) Млеко и сир купујемо на пијаци.
4. Заокружи слова испред реченица у којима запажаш групе речи у служби објекта:
а) Ученици су певали химну.

б) Свакодневно прелазимо прометну улицу.
в) Ово цвеће треба редовно да заливате.
г) Гости су појели ручак.
5. Попуни празна поља у табели:

Давид свира гитару.
Пример Врста речи Служба речи (реченични члан)
Давид
свира
гитару
39
Решење – Прилог 1
ОБЈЕКАТ
1. Допуни следеће реченице:
На пример:
Марко се заљубио у Елену. Гости су се најели колача. Марија је Ленки поклонила
слику. Угледала сам жабу. Непрестано говоре о путовању. Родитељи су Даници
поклонили бицикл. Сара је позајмила оловку од Маре.
2. Подвуци објекте у следећим реченицама:
а) Давид гледа телевизију.
б) Човек не треба да сече дрвеће.
в) У природи, творови, између осталог, једу мишеве, жабе и инсекте.
г) Цртам коња.
д) Мира има брата.
ђ) Мину је мама испратила.
3. Заокружи објекте:
а) Милица свако вече опере прљаве судове.
б) Ана воли Милована!
в) Драгана сваки дан чита књиге и слуша музику.
г) Млеко и сир купујемо на пијаци.
4. Заокружи слова испред реченица у којима запажаш групе речи у служби објекта:
а) Ученици су певали химну.
б) Свакодневно прелазимо прометну улицу.
в) Ово цвеће треба редовно да заливате.
г) Гости су појели ручак.
Давид свира гитару.
Пример Врста речи Служба речи (реченични члан)
Давид именица субјекат
свира глагол глаголски предикат
гитару именица објекат
40
ПРИЛОГ 2
ДОМАЋИ ЗАДАТАК
1. Одреди службу подвучених речи:
а) „Ставих зеца у торбак

па пожурим својој кући. ________________________
Алʼ кад бисмо испред куће
стаде зечић да шапуће: _________________________
Пусти ме, ловче,
храбри ловче,
да очешљам косу, ____________________________
да умијем лице, _____________________________
да исечем нокте, _____________________________
да исправим стас
да удесим глас.”
(Д. Радовић, „Плави зец”)
б) „Аждаја горко плаче ___________________________

јер вређају њено аждајче.” ____________________________
(Љ. Ршумовић, „Зашто аждаја плаче”)
2. Подвуци објекте: 3. Подвуци предикате:

„Узмем креду – „Где ћеш, врапче, зимовати?”
она пише; пита мачка врапца стара.
(Ј. Ј. Змај, „Врабац и мачка”)
такнем цветић –
замирише;”
(Б. Нешић, „Чудо”)
4. Подвуци субјекат:
„Женио се млади миш
у селу Шалали;
водили су девојку,
мачка нису звали.”
(Ј. Ј. Змај, „Мачак иде мишу у сватове”)

Јелена слаже лего коцкице.
Писмо нисам послао.
Бака је отворила прозоре.
41
Решење – Прилог 2
1. Одреди службу подвучених речи:
а) „Ставих зеца у торбак
па пожурим својој кући. предикат
Алʼ кад бисмо испред куће
стаде зечић да шапуће: субјекат
Пусти ме, ловче,
храбри ловче,
да очешљам косу, објекат
да умијем лице, објекат
да исечем нокте, објекат
да исправим стас
да удесим глас.”
(Д. Радовић, „Плави зец”)
б) „Аждаја горко плаче субјекат

јер вређају њено аждајче.” објекат
(Љ. Ршумовић, „Зашто аждаја плаче”)
2. Подвуци објекте: 3. Подвуци предикате:

„Узмем креду – „Где ћеш, врапче, зимовати?”
она пише; пита мачка врапца стара.
(Ј. Ј. Змај, „Врабац и мачка”)
такнем цветић –
замирише;”
(Б. Нешић, „Чудо”)
4. Подвуци субјекат:
„Женио се млади миш
у селу Шалали;
водили су девојку,
мачка нису звали.”
(Ј. Ј. Змај, „Мачак иде мишу у сватове”)

Јелена слаже лего коцкице. именица субјекат
Писмо нисам послао. именица објекат
Бака је отворила прозоре. глагол глаголски предикат
42

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Народна прича „Најбоље задужбине”
Подсетити ученике на место Светог Саве у културној историји
српског народа: живот, стваралаштво. Препознати и проучити
тематику, главни мотив, композицију приче. Развијање код
Циљ часа:
ученика осећања за естетске вредности народне приче. Поступно
и систематично оспособљавање ученика да тумаче идеје у причи
и аргументују их.
− чита са разумевањем народну причу;
− опише свој доживљај прочитаног текста;
− изнесе своје мишљење о народној причи;
− одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
на крају часа: народној причи;
− представи главне особине јунака;
− разуме идеје у народној причи;
− чита текст поштујући интонацију реченице;
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, стр. 114–116, дигитални уџбеник
Природа и друштво, Верска настава
Кључни појмови: Народна прича, књижевни лик, идеје
43
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом ‒ слуша;
дела, води разговор са ученицима, објашњава им мање познате ‒ пише;
речи, одговара на питања ученика, мотивише их за рад и прати ‒ учествује у
њихов рад на часу. разговору;
 Психолошка припрема ученика за тумачење народне приче. ‒ одговара;
Свети Сава је један од најзначајнијих ликова народне прозе. ‒ анализира
утиске;
Ученици говоре шта знају о Растку Немањићу, Светом Сави,
‒ износи резултате
а потом у дигиталном уџбенику гледају додатни садржај о свог рада;
њему: ‒ сарађује.
44
Додатни садржај – О Светом Сави.
Растко Немањић рођен је око 1175. године као најмлађи син

Стефана Немања. Имао је два старија брата – Вукана и
Стефана. Кад је напунио 15 година, отац му је поверио да
управља делом хумске земље. Међутим, Растко је са 17
година напустио очев двор и отишао на Свету Гору. Године
1191. замонашио се у руском манастиру Пантелејмон и
добио монашко име Сава. Његов отац, Стефан Немања,
напустивши престо, придружио се најмлађем сину на
Светој Гори и добио монашко име Симеон. Заједно су
основали српски манастир Хиландар, чији је архимандрит
касније постао Сава. Свети Сава је био дипломата,
законодавац, писац, народни учитељ и просветитељ.
Написао је: Карејски и Хиландарски типик (манастирски
списи који уређују живот монаха), Службу Светом
Симеону, Посланицу игуману Спиридону (једино сачувано
приватно писмо Светог Саве). Умро је 1236. године у
Великом Трнову у Бугарској, приликом повратка са другог
ходочашћа по Светој Земљи.
 Учитељ/учитељица саопштава наставну јединицу и записује

наслов књижевног дела на табли.

 Изражајно и интерпретативно читање народне приче ‒ прати упутства
Најбоље задужбине (читанка Бескрајне речи, стр. 114–116). учитеља/учитељи
це;
Звучни запис – Најбоље задужбине ‒ чита;
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици питања;
исказали своје утиске и доживљаје приликом ‒ слуша одговоре
интерпретације. других ученика;
‒ износи своја
Разговор о непосредном доживљају и разумевању приче запажања;
 Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке ‒ анализира и
да изразе утиске које је на њих оставила ова прича и саопште закључује
како су је разумели. самостално (или
1. Шта је у причи оставило најјачи утисак на вас? уз помоћ
учитеља/учитељи
2. На која размишљања вас је ова прича навела? це);
‒ анализира своје
 Након изношења утисака приступа се објашњавању мање одговоре и
познатих речи у тексту. Приликом објашњења, предност упоређује их са
имају ученици, а учитељ/учитељица помаже тек ако нико од одговорима
ученика не зна значење неке речи. других ученика;
‒ повезује градиво;
‒ записује у свеску
 Разговор о народној причи Најбоље задужбине
1. Шта је тема приче „Најбоље задужбине”? делове обрађеног
2. Ко су јунаци ове приче? садржаја.
3. Због чега су два трговца дошла код Светог Саве?
45
4. Шта им он саветује?
5. Шта мислите, зашто им није одмах рекао шта треба да
ураде, већ их је пустио да сами процене шта су добра дела?
6. Шта је сваки трговац добро учинио за три године?
7. Чије су задужбине биле боље?
8. Због чега су задужбине млађег трговца вредније од
задужбина старијег трговца?
9. Шта је поука ове приче?
10. Шта можемо закључити на основу ове приче – шта су
то све задужбине?
Ученици ће уочити да је тема народне приче „Најбоље
задужбине” добра дела која човек може да учини. Јунаци ове
приче су Свети Сава и два богата трговца. Схвативши да је
богатство као и све на овом свету кратког века, а желећи да
учине нешто што ће оставити вечни траг, два богата човека
траже одговор од Светог Саве које су задужбине најбоље, тј.
шта је најбоље да учине како би спасли своју душу. Но, уместо
да добију конкретан одговор, Свети Сава им саветује да иду по
свету и чине добра дела, а након три године да се састану, а он
ће им казати да ли су добро или лоше чинили. Остављајући им
могућност да сами процене шта су добра дела, он им оставља и
пуну слободу избора, на чему хришћанство посебно инсистира.
Богаташи су послушали Светог Саву и кренули у свет. Старији
трговац је за три године својим новцем саградио три цркве, три
школе, три извора, три гостионице, три моста, три лађе и три
болнице. Још је свакој цркви купио по три звона, свакој школи
платио по три учитеља, а свакој болници по три лекара. За
разлику од њега, млађи трговац је уложио много више личног
труда у своје задужбине: помогао путнику да одглави кола из
блата, спасао човека (и његову породицу) коме се запалила
кућа, уклонио мало дете испред кола (да га не прегазе), чувао
седам дана болесника који није имао никога осим два мала
детета, спасао дете које је упало у бунар, растерао разбојнике
испред куће једног великог богаташа, накалемио и посадио
поред пута три лепе племените воћке, поправио један
запуштени извор поред пута, нахранио сиромашног старца и дао
му гуњ и опанке, показао пут у оближњи град странцима,
пронашао и вратио кесу пуну новца човеку који ју је изгубио, и
то баш оном који није хтео да га прими на починак, и на крају је
у једном грду поделио сиромашнима сав новац који је са собом
понео. Иако су и задужбине старијег трговца биле изузетно
вредне, задужбине млађег трговца су још вредније зато што је у
њих уложио сопствени труд. Задужбине подигнуте добрим
делима вредније су од задужбина подигнутих новцем, јер
чинећи добра дела, човек улаже себе сама, жртвујући се за
друге. Ова прича нам поручује да не морамо бити богати да
бисмо другима помогли и чинили добро. На основу приче
„Најбоље задужбине” можемо закључити да су задужбине све
оно што добро чинимо за своју душу. На првом месту то је
несебичност (и старији и млађи трговац су добра чинили
непознатим људима, а не себи и својима), затим сваки вид
46
помоћи коју учинимо другима (и материјално и својим делима).
 Потом ученици читају одредницу „Задужбине” из Српског
рјечника Вука Стефановића Караџића (читанка Бескрајне
речи, стр. 116).

У завршном делу часа ученици најпре истичу особине Светог ‒ чита;
Саве, старијег и млађег трговца, а потом решавају интерактивне ‒ пише;
задатке из дигиталног уџбеника: ‒ повезује;
‒ износи утиске о
Задатак – Добра дела старијег трговца; часу;
‒ поставља
питања.
Задатак – Добра дела млађег трговца;
Задатак – Речи Светог Саве;
Задатак – Мудре мисли Светог Саве,
Задатак – Непознате речи.

Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове
обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано
и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне
повратне информације, подстицајне за даље напредовање
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
Домаћи задатак: Прочитај у уџбенику из Природе и друштва

са којим владарем је српски народ добио црквену и политичку
самосталност. Сазнај које су све задужбине подигли Стефан
Немања и његови синови Вукан, Стефан Првовенчани и Свети
Сава.
47
Народна прича „Најбоље задужбине”
Тема: добра дела која човек може да учини.

Јунаци: Свети Сава, старији трговац, млађи трговац.
Поука: Не морамо бити богати да бисмо другима помогли и чинили добро.
Особине јунака: Свети Сава – мудар;
старији трговац – добродушан, несебичан;
млађи трговац – добродушан, несебичан, пожртвован.
− повезивање са претходним градивом (народна прича,

ликови);
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
48

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Јован Деретић „Културна исорија Срба” (одломак)
Упознавање ученика са значајним личностима и
Циљ часа: културноисторијским споменицима из културне историје
српског народа.
Очекивани исходи − чита текст поштујући интонацију реченице;
на крају часа: − учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Читанка Бескрајне речи, стр. 117–120, наставни лист, дигитални
уџбеник
Облици рада: Индивидуални рад, рад у пару, фронтални рад
Кључни појмови: Културна историја Срба, задужбине, ктитори
49
јединице
50
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов дела, води ‒ чита;
разговор са ученицима, објашњава им мање познате речи, ‒ пише;
одговара на питања ученика, мотивише их за рад и прати њихов ‒ учествује у
рад на часу. разговору;
Психолошка припрема ученика ‒ одговара;
Подсећање на народну причу Најбоље задужбине. ‒ анализира
утиске;
1. Шта све могу бити задужбине?
2. Како се зову људи који су градили задужбине? свог рада;
3. Шта су за Светог Саву најбоље задужбине? ‒ сарађује.
4. Из које породице потиче Свети Сава?
5. Испричајте шта све знате о српским владарима из
породице Немањића.
Потом учениц гледају додатни садржај о задужбинама у
дигиталном уџбенику:
Додатни садржај – О задужбинама.

Учитељ/учитељица саопштава наставну јединицу и записује
наслов књижевног дела на табли.

Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања), ‒ прати упутства
објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати њихов учитеља/учитељи
рад. це;
‒ чита, одговара на
 Изражајно и интерпретативно читање одломака из Културне питања;
историје Срба (читанка Бескрајне речи, стр. 117–120). ‒ слуша одговоре
 Потом ученици гледају/читају додатне садржаје о других ученика;
Студеници, Милешеви, Грачаници и Манасији: ‒ износи своја
запажања;
Додатни садржај – О Студеници; закључује
самостално (или
Додатни садржај – О Милешеви; уз помоћ
учитеља/учитељи
це);
Додатни садржај – О Грачаници; ‒ анализира своје
одговоре и
упоређује их са
Додатни садржај – О Манасији.
 Након тога следи објашњавање мање познатих речи у других ученика;
тексту. Приликом објашњења, предност имају ученици, а ‒ повезује градиво;
учитељ/учитељица помаже тек ако нико од ученика не зна ‒ записује у свеску
значење неке речи. најважније
делове обрађеног
51
 Разговор о одломцима из текста Културна историја Срба садржаја.
1. Шта сте ново из културне историје Срба сазнали
читајући ове текстове?
2. Ако сте имали прилику да посетите неки средњовековни
манастир у Србији, испричајте шта сте све о њему
сазнали и како сте га доживели.
3. Због чега су српски средњовековни манастири значајни?
4. Које је све манастире подигао Стефан Немања?
5. Који од њих је подигао заједно са својим најмлађим
сином, монахом Савом?
6. Где се налази манастир Хиландар?
7. Ко су главни споменици моравске школе?
8. У ком веку су изграђени?
9. Ко су њихови ктитори?
10. Коју задужбину је подигао кнез Лазар Хребљановић?
11. Који бисте од ових средњовековних манастира волели да
посетите и зашто?
Ученици износе главне податке из културне историје српског

народа служећи се претходно стеченим знањем из Природе и
друштва и прочитаним одломцима из Културне историје Срба
Јована Деретића.
 Ученици потом решавају задатке из Прилога 1 и из
дигиталног уџбеника:
Задатак – Библиотека манастира Хиландара;
Задатак – Ктитори;
Задатак – Први архиепископ;
Задатак – Временска лента;
Задатак – Престоница Лазара Хребељановића.

У завршном делу часа ученици решавају интерактивни задатак ‒ слуша;
из дигиталног уџбеника о задужбинама Стефана Немање: ‒ чита;
‒ решава задатак;
Задатак – Задужбине Стефана Немање. ‒ пише.
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује

ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје
довољно јасне и информативне повратне информације,
Домаћи задатак: За 95. час припремити састав на тему Чајанка

леденице и снега.
52
„Културна историја Срба” (одломци) Јован Деретић
‒ Задужбине
‒ Ктитори
‒ Моравска школа (крај 14. и почетак 15. века)

Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
остварености исхода: анализа, одговарање на постављена питања,
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
53
ПРИЛОГ 1
1. Прецртај појам који не спада у задужбине.

црква кућа мост болница
2. Шта значи реч ктитор?

а) владар,
б) зидар цркава и манастира,
в) оснивач цркава и манастира,
г) становник манастира.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
3. Спој задужбине са њиховим ктиторима.
Стефан Немања Свети Сава кнез Лазар кнегиња деспот

Милица Стефан
• • Лазаревић
• •
•
• • • • •
Раваница Хиландар Љубостиња Манасија Студеница
Решења:
1. кућа; 2. в) оснивач цркава и манастира; 3. Стефан Немања – Хиландар и Студеница,
Свети Сава – Хиландар, кнез Лазар – Раваница, кнегиња Милица – Љубостиња, деспот
Стефан Лазаревић – Манасија.
54

Наставна јединица: Атрибут
чланови / служба речи у реченици: атрибут). Развијање логике,
моћи запажања, упоређивања, закључивања, повезивања.
уџбеник, Радна свеска за 4. разред основне школе
Кључни појмови: Реченични чланови / служба речи, атрибут
55
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
јединицом која ће се обрађивати на часу, пише на табли, води – чита;
 Учитељ/учитељица одабере неколико предмета из учионице – одговара;
и тражи од ученика да те исте предмете опишу са што више – анализира
придева. На пример: утиске;
ТАБЛА: бела, чиста, велика, мала, исписана – износи резултате
РАНАЦ: Петров, Мајин, велики, леп, интересантан свог рада;
– сарађује.
56
 Ученици раде задатке са 68. стране Граматике. питања;
 Провера задатака. – слуша одговоре
Ученици могу да раде и интерактивне задатке да би обновили других ученика;
знање о придевима. – износи своја
запажања;
Интерактивни приказ – Шта су придеви? Како се придеви закључује;
деле? – самостално (или
уз помоћ
Интерактивни приказ – Каква књига може да буде? учитеља/учитељ
 Учитељ/учитељица објашњава атрибут кроз примере и даје задатке;
дефиницију, записујући кључне појмове на табли. – чита своје
 Ученици читају примере из књиге. одговоре;
Ученици могу да користе и интерактивне садржаје. – анализира их и
Интерактивни приказ – Придеви у служби атрибута
 Ученици раде 1. задатак на 69. страни Граматике. – повезује
 Провера задатка. градиво;
 Учитељ/учитељица објашњава да се придеви у служби – записује у свеску
атрибута слажу у роду и броју са именицом уз коју стоје. најважније
делове
 Ученици раде 2. и 3. задатак на 70. страни Граматике.
обрађеног
садржаја.
 Запамти и ово!, стр. 71, Уџбеник
 Ученици раде 4. и 5. задатак на 71. стр.
Ученици могу да раде и интерактивне задатке.
Задатак – Слагање у роду и броју са именицом
Задатак – Колико атрибута има у реченици
Задатак – Октобарско јесење јутро
Задатак – Атрибут 1
Задатак – Служба речи у реченици

57
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне – поставља
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне – бележи шта има
 Учитељ/учитељица још једном издваја кључне појмове у вези задатак.
са субјектом, предикатом, објектом и атрибутом.
 Домаћи задатак: Уради задатке у Радној свесци на 38. и 39.
страни.
АТРИБУТ
– Реченични члан који се налази уз именице и ближе их одређује.
плави коверат, шарена корњача, познато летовалиште
– Придеви у служби атрибута слажу се у роду и броју са именицом уз коју стоје.
Препоручује се здрава храна. женски род, једнина
– Уз једну именицу може да се нађе више атрибута.
Посетили смо Миленину најстарију сестру. два атрибута уз именицу
сестру

Начини провере остварености - посматрање ученичког учешћа на часу
исхода: (закључивање, анализа, одговарање на
постављена питања, заинтересованост,
активност на часу).
исхода?
58

Наставна јединица: Атрибут
Утврђивање знања из области језика (реченични чланови /
служба речи у реченици: атрибут). Развијање логике, моћи
Наставна средства: уџбеник, Радна свеска за 4. разред основне школе, наставни
лист
Кључни појмови: Реченични чланови / служба речи, атрибут
59
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Проверава домаћи задатак, упознаје ученике са наставном ‒ слуша;
јединицом која ће се обрађивати на часу, пише на табли, води ‒ чита;
разговор, објашњава, одговара на питања, мотивише ученике, ‒ учествује у
 Уз проверу домаћег задатка, учитељ/учитељица проверава ‒ одговара;
знање ученика о реченичним члановима који су до сада ‒ анализира
обрађени. утиске;
свог рада;
‒ сарађује.
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, ‒ прати упутства
60
питања ученика, мотивише ученике, прати рад ученика. ‒ одговара на
 Ученици раде задатке са наставног листа (Прилог 1). питања;
 Провера задатака. ‒ слуша одговоре
 Учитељ/учитељица каже пословицу, а ученици треба да других ученика;
издвоје атрибуте (могу и усмено): ‒ износи своја
Чувај беле паре за црне дане! беле, црне запажања;
Сребрна рука која стече, а златна која сачува. сребрна, ‒ анализира и
златна закључује;
Хладна вода, румено лице. хладна, румено ‒ самостално (или
Бистра водица – мирна главица. бистра, мирна уз помоћ
На туђим леђима лако је бреме. туђим, лако учитеља/учитељ
Мали камен кола преврће. мали ице) решава
задатке;
Разговор о значењу пословица. ‒ чита своје
Ученици могу да раде интерактивне задатке. одговоре;
‒ анализира их и
Задатак – Слагање у роду и броју са именицом одговорима
Задатак – Колико атрибута има у реченици ‒ повезује
градиво;
Задатак – Октобарско јесење јутро најважније
делове
Задатак – Атрибут 1 обрађеног
садржаја.
Задатак – Служба речи у реченици

Издваја најважније појмове у вези са обрађеном наставном ‒ слуша;
јединицом, помаже ученицима да повезују градиво, задаје им ‒ пише;
домаћи задатак. Учитељ/учитељица континуирано и на примерен ‒ повезује;
начин указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што ‒ износи утиске о
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне ‒ поставља
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне ‒ бележи шта има
задатак.
 Учитељ/учитељица још једном издваја кључне појмове у вези
са субјектом, предикатом, објектом и атрибутом.
 Домаћи задатак: Уради задатке на наставном листу (Прилог
2).
61
АТРИБУТ
Реченични чланови: СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ, ОБЈЕКАТ, АТРИБУТ

Миланова мама прави укусне колаче.
Миланова мама – субјекат (група речи)
Миланова – атрибут
прави – предикат
укусне колаче – објекат (група речи)
укусне – атрибут

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
62
ПРИЛОГ 1
АТРИБУТ
1. Подвуци атрибуте:
а) Ескими су мали снежни људи. г) Ништа сем тамне ноћи није видео.
б) Мрки медвед спава у великој јазбини. д) Зелено дрвеће ширило је свежину.
в) Дивљи кунићи мрзе самоћу. ђ) Није лепо постављати неумесна
питања.
2. Попуни табелу:
Пример Врста и подврста Реченични члан /

подвучене речи служба
Тамарина фотографија
Вредну награду освојили су ученици.
гумена лопта
Милан је позвао Страхињу.
летећи тањир
Водени паук плете свиленкасту мрежу и живи у ваздушном мехуру.
субјекат предикати објекат атрибути
4. Пронађи у својој читанци песму „Зима” Владислава Петковића Диса. Подвуци све
атрибуте у прве две строфе те песмe.
5. Подвуци атрибуте у следећем одломку:

„Старо јелашје попуцкује, младо борје пошкрипује. Потрче ли по меком снегу – ледена
кора се ухвати; провире ли травчице испод снега, они дуну, па све као
бисером да су посули.”
(Л. Н. Толстој, „Два мраза”)
63
Решење
Прилог 1
АТРИБУТ
1. Подвуци атрибуте:
а) Ескими су мали снежни људи. г) Ништа сем тамне ноћи није видео.
б) Мрки медвед спава у великој јазбини. д) Зелено дрвеће ширило је свежину.
в) Дивљи кунићи мрзе самоћу. ђ) Није лепо постављати неумесна питања.
Пример Врста и подврста Реченични члан /
подвучене речи служба
Тамарина фотографија придев, присвојни aтрибут
Вредну награду освојили су ученици. именица, заједничка субјекат
гумена лопта придев, градивни атрибут
Милан је позвао Страхињу. именица, властита објекат
летећи тањир придев, описни атрибут
Водени паук плете свиленкасту мрежу и живи у ваздушном мехуру.
субјекат предикати објекат атрибути
Водени паук плете свиленкасту мрежу свиленкасту

живи ваздушном
водени
4. Пронађи у својој читанци песму „Зима” Владислава Петковића Диса. Подвуци све
атрибуте у прве две строфе те песмe.
птичијих, кратке, своја, празна, хладно, велика
5. Подвуци атрибуте у следећем одломку:

„Старо јелашје попуцкује, младо борје пошкрипује. Потрче ли по меком снегу – ледена
кора се ухвати; провире ли травчице испод снега, они дуну, па све као
бисером да су посули.”
(Л. Н. Толстој, „Два мраза”)
64
ПРИЛОГ 2
1. Одреди службу подвучених делова текста:
„Скитница је помогао Сељаку око везивања мердевина за кола. То није био лак посао,
али су га њих двојица обавили лакше него Градоначелникови људи с Хитроногим.
– Знала сам да имаш велики проблем чим су ти биле потребне наше мердевине –
окрену се жена ка Скитници.
Коњ фркну и затопта по тлу. Коњске мушице летеле су око његових ушију тражећи
најкоњскији део коња.
– Престани да се вртиш. Хоћу нешто да ти кажем – приђе Дечаку најмлађа девојчица.
Дечак се заустави. Образи му плануше.”
(Дејан Алексић, „Ципела на крају света”)
а) Субјекти: __________________________________________________
б) Предикати: _________________________________________________
в) Објекти: ____________________________________________________
г) Атрибути: ____________________________________________________
2. Подвуци субјекте:
Патке могу да издрже да током целе зимске ноћи пливају у хладној води. Тело им се
уопште не покваси. Њихово квалитетно перје је водоотпорно.
3. Заокружи предикате у следећим реченицама:
а) Птице грабљивице имају невероватан вид. На пример, сиви соко види голуба на
раздаљини од осам километара.
б) Милан и Маја нису видели беле лавове у зоолошком врту.
в) Латиновићи ће ићи код Кнежевића на славу.
4. Разврстај подвучене реченичне чланове на субјекте и на објекте:
Књига нам је добродошла. Књигу смо добили од наше библиотекарке. Брже ћемо
решити задатак, а учитељ ће нас, сигурно, похвалити.
а) Субјекти: __________________________________________________________
б) Објекти: ________________________________________________________________
5. Осмисли, а затим напиши упитну, потврдну реченицу у којој ћеш употребити атрибут.
___________________________________________________________________________
65
Решење
Прилог 2
1. Одреди службу подвучених делова текста:
„Скитница је помогао Сељаку око везивања мердевина за кола. То није био лак посао,
али су га њих двојица обавили лакше него Градоначелникови људи с Хитроногим.
– Знала сам да имаш велики проблем чим су ти биле потребне наше мердевине –
окрену се жена ка Скитници.
Коњ фркну и затопта по тлу. Коњске мушице летеле су око његових ушију тражећи
најкоњскији део коња.
– Престани да се вртиш. Хоћу нешто да ти кажем – приђе Дечаку најмлађа девојчица.
Дечак се заустави. Образи му плануше.”
(Дејан Алексић, „Ципела на крају света”)
а) Субјекти: Скитница, Образи
б) Предикати: фркну, затопта
в) Објекти: Сељаку, велики проблем
г) Атрибути: лак, Коњске, најмлађа
2. Подвуци субјекте:
Патке могу да издрже да током целе зимске ноћи пливају у хладној води. Тело им се
уопште не покваси. Њихово квалитетно перје је водоотпорно.
3. Заокружи предикате у следећим реченицама:
а) Птице грабљивице имају невероватан вид. На пример, сиви соко види голуба на
раздаљини од осам километара.
б) Милан и Маја нису видели беле лавове у зоолошком врту.
в) Латиновићи ће ићи код Кнежевића на славу.
4. Разврстај подвучене реченичне чланове на субјекте и на објекте:
Књига нам је добродошла. Књигу смо добили од наше библиотекарке. Брже ћемо
решити задатак, а учитељ ће нас, сигурно, похвалити.
а) Субјекти: Књига, учитељ
б) Објекти: Књигу, задатак
5. Осмисли, а затим напиши упитну, потврдну реченицу у којој ћеш употребити атрибут.
На пример: Да ли имаш рецкаве маказе?
66

Наставна Језичка култура (усмено изражавање)
Говорна вежба: Занимљиво место или споменик који сам
Наставна јединица: обишао/обишла

Оспособљавање ученика за самостално, целовито и садржајно
описивање на задату тему. Оспособљавање ученика да пажљиво
посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују; да уоче, издвоје и
заокруже битна својства/особине уочених појава. Развијање смисла и
способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и
писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза.
Циљ часа: Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у
различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у
различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника,
слушаоца, саговорника и читаоца). Неговање културе слушања
саговорника. Богаћење речника, језичког и стилског израза.
Неговање љубави према матерњем језику и важност правилне језичке
(усмене и писане) културе.
 говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
 употребљава различите облике усменог изражавања: причање (о
догађајима и доживљајима) и описивање;
 споји више реченица у краћу и дужу целину;
Очекивани исходи на
крају часа:  препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
 извештава о догађајима водећи рачуна о прецизности, тачности,
објективности и сажетости;
 варира језички израз;
Дијалошка метода, монолошка метода, метода запажања и показивања,
текстовна метода
Наставна средства: Табла, маркер/креда, свеска

Природа и друштво, Грађанско васпитање
Кључни појмови: Препричавање доживљаја, приповедање, говорна вежба
67
ТОК ЧАСА

ученика:
Води дискусију, подстиче ученике на разговор и позива их да се ‒ слуша
припреме да казују о местима која су посетили, упознаје ученике учитељицу/учит
са говорном вежбом која ће се обрађивати на часу, мотивише их еља;
за активност. ‒ излаже и
 Мотивациони разговор о распусту. Ученици се присећају где припрема се за
су били, са киме и како су се провели. Говоре чиме су рад.
путовали, кога су упознали, у чему су уживали, шта су ново
научили, шта им се необично догодило, да ли су се виђали са
другарима, да ли су недостајали једни другима. Износе своја
осећања, мишљења и расположења.
 Најава наставне јединице: Данас ћемо причати о местима
која су на вас оставила јак утисак и која не можете никада
да заборавите.
 Учитељ/учитељица записује наслов наставне јединице на
табли, а ученици у својим свескама.

одговара на питања ученика и прати њихово излагање,мотивише учитеља/учитељ
их за рад, прати га и процењује, похваљује излагања ученика и ице;
даје потребне савете. ‒ излаже;
‒ слуша излагање
 Учитељ/учитељица фронталним путем прво наводи ученике других ученика;
да се сете и наброје које услове треба испунити да би ‒ износи своја
излагање било интересантно и правилно, објашњава важност запажања;
лепог изражавања и причања о неком догађају. Ученике ‒ анализира и
подсећа да је најважнији пажљив одабир доживљаја о којима закључује;
ће причати. Ученици, уз подстицај, износе захтеве које треба ‒ процењује своје
да испоштују приликом причања/препричавања. Треба излагање и
користити јасне и кратке реченице, тако да казивање буде излагање других.
природно, треба правилно изговарати гласове, поштовати
редослед дешавања догађаја/пратити временски след, трудити
се да приповедање има занимљив почетак и крај, да у току
причања разликују битне од мање битних дешавања, обавезно
изнети лична осећања и размишљања о доживљају. Ученици
наводе делове писаног састава и њихове одлике.
 Осмишљавање плана за причање, фронталним радом.
 План за говорну вежбу:
o Увод:
Где и с ким си био/била? Када се догађај десио?
o Разрада:
Опис догађаја: путовање, изглед места/споменика,
понашање учесника догађаја; како се посета завршила.
o Закључак:
Твоја осећања, размишљања и утисци о месту.
68
 Ученици самостално говоре на задату тему.
 Учитељица/учитељ пажљиво слуша појединачна излагања и
бележи сугестије. Требало би да наведе ученике да сами уоче
важност лепог излагања. Може их наводити питањима:
Зашто вам се допало излагање овог ученика? Јесте ли
уживали док сте га слушали? Да ли постоје људи који боље
причају вицеве или доживљаје од других? Постоје ли људи
које не можете дуго да слушате? Шта мислите, зашто је
то тако? Како рецитују добри рецитатори? Које су одлике
добрих говорника?
 После сваког испричаног доживљаја врши се вредновање и
самовредновање, водећи рачуна о постављеним захтевима с
почетка часа. Ученици коментаришу излагања својих
вршњака и износе утиске о изреченом, једни другима дају
сугестије о томе шта би могли да побољшају и промене да би
приповедање било успешније.
Учитељица/учитељ резимира излагање ученика, издваја ‒ слуша;
најважније утиске у вези са причањем, помаже ученицима да ‒ одговара на
повезују градиво, задаје им домаћи задатак. питања;
‒ коментарише
час;
 Евалуација рада на часу: Да ли вам је овај час био ‒ бележи шта има
занимљив? Шта вам се посебно допало? Волите ли да за домаћи
слушате своје вршњаке? Чије вам се излагање посебно задатак.
допало? Зашто?
 Учитељ/учитељица даје домаћи задатак.
 Домаћи задатак: Написати имена и успехе (занимања,
проналаске, дела) неколико историјских личности које су
живеле у твом месту.
69
Говорна вежба
Занимљиво место или споменик који сам обишао/обишла
План за говорну вежбу

 Увод:
Где и с ким си био/била? Када се догађај десио?
 Разрада:
Опис догађаја: путовање, изглед места/споменика, понашање учесника
догађаја; како се посета завршила.
 Закључак:
Твоја осећања, размишљања и утисци о месту.
− посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,

анализа, одговарања на постављена питања,
− уочавање богатства речи којима ученик описује своје
доживљаје;
− проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своја виђења.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
70

Наставна јединица: Прилошке одредбе за место, време и начин
чланови / служба речи у реченици: прилошке одредбе за место,
време и начин). Развијање логике, моћи запажања,
упоређивања, закључивања, повезивања. Подстицање ученика
на рад. Развијање стваралачких способности, критичког
Циљ часа: мишљења, мотивације за учење (за стицање нових знања,
вештина и позитивних навика). Развијање и неговање љубави
према српском језику. Примена наученог, односно овладавање
основним законитостима српског књижевног језика ради
правилног усменог и писменог изражавања и неговање свести о
значају улоге језика у очувању националног идентитета.
Табла, маркер/креда, свеска, граматика Дар речи 4, стр. 72–76,
Наставна средства: дигитални уџбеник, Радна свеска за 4. разред основне школе,
стр. 40 и 41
Реченични чланови / служба речи, прилошке одредбе за место,
Кључни појмови:
време и начин
71
јединице
72
ТОК ЧАСА

ученика:
Упознаје ученике са наставном јединицом која ће се обрађивати ‒ слуша;
на часу, пише на табли, води разговор, објашњава, одговара на ‒ чита;
питања, мотивише ученике, прати рад ученика. ‒ учествује у
 Ученици коментаришу илустрацију на 72. страни Граматике разговору;
и одговарају на питања у вези са њом. Раде и 2. задатак на ‒ одговара;
истој страни. ‒ анализира
 Провера задатка. утиске;
свог рада;
помаже ученицима да повежу раније обрађено градиво са новим учитељице/
градивом, наводи их да сами дођу до закључака, одговара на учитеља;
питања;
 Учитељ/учитељица објашњава прилошке одредбе (сваку ‒ слуша одговоре
посебно) кроз примере и даје дефиницију, записујући кључне других ученика;
појмове на табли. ‒ износи своја
 Ученици раде задатке на 73. страни Уџбеника. запажања;
Ученици могу да користе интерактивне садржаје. ‒ анализира и
закључује;
‒ самостално (или
Интерактивни приказ – Одломци из песама Љ. Нинковић уз помоћ
Мргић учитеља/учитељ
Интерактивни приказ – Где?, Када?, Како? задатке;
 Провера задатака. одговоре;
 Ученици читају примере из књиге. ‒ анализира их и
 Кутак за осмех, 74. страна Граматике упоређује са
 Учитељ/учитељица објашњава да се у служби прилошких одговорима
одредби може наћи и једна реч и група речи. других ученика;
 Ученици раде 2. задатак на 75. страни Граматике. ‒ повезује
 Провера задатка. градиво;
делове
 Да ли знаш?, стр. 75, Граматика
обрађеног
 Ученици раде 3. задатак на 76. стр. садржаја.
 Провера задатка.
Ученици могу да раде и интерактивне задатке.
Задатак – Кутак за осмех
Задатак – Повежи реченицу са прилошком одредбом
73
Задатак – Означи и одреди врсту прилошких одредби
Задатак – Разврстај прилошке одредбе
Задатак – Одреди врсту прилошких одредби

задатак.
 Учитељ/учитељица још једном издваја кључне појмове у вези
са субјектом, предикатом, објектом, атрибутом и прилошким
одредбама.
Ученици могу да послушају звучни запис и да ураде задатак.
Звучни запис – Трешња у цвету

страни.
Прилошке одредбе за место, време и начин
– Реченични чланови који означавају место, време и начин вршења радње називају
се прилошке одредбе.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
ЗА МЕСТО ЗА ВРЕМЕ ЗА НАЧИН

ГДЕ? КАДА? КАКО?
Оставили смо торбе унутра. Позваћу те касније. Јована је лепо написала задатак.
Сачекај ме испред школе. Стижемо пред ручак. Урадила је то без питања.
Начини провере - повезивање са претходним градивом ;

остварености исхода: - успешност у решавању задатака током часа;
74
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
75

Наставна јединица: Прилошке одредбе за место, време и начин
чланови / служба речи у реченици: прилошке одредбе за место,
време и начин). Развијање логике, моћи запажања,
Циљ часа: мишљења, мотивације за учење (за стицање нових знања,
Табла, маркер/креда, свеска, граматика Дар речи 4, стр. 79 и 80,
Наставна средства: Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 44 и 45,
дигитални уџбеник
Реченични чланови / служба речи, прилошке одредбе за место,
време и начин
76
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
 Провера домаћег задатка. ‒ одговара;
‒ анализира
утиске;
свог рада;
77
 Ученици раде у Граматици, на 79. и 80. страни (Провери питања;
своје знање – реченични чланови). ‒ слуша одговоре
 Провера задатака. других ученика;
 Учитељ/учитељица обнавља градиво о прилошким ‒ износи своја
одредбама кроз задатке, а истовремено усмено постављајући запажања;
додатна питања (Да ли је прилошка одредба исказана једном ‒ анализира и
речи или групом речи? Као одговор на које питање се, на закључује;
пример, добија прилошка одредба за време? Наведи један ‒ самостално (или
пример реченице у којој ћеш употребити прилошку одредбу уз помоћ
за место.) учитеља/учитељ
Ученици могу да утврде и повежу градиво помоћу едукативних ице) решава
игрица. задатке;
(Може и такмичење да се организује.) ‒ чита своје
одговоре;
Едукативна игрица – Реченични чланови 1 упоређује са
Едукативна игрица – Реченични чланови 2 других ученика;
‒ повезује
градиво;
делове
обрађеног
садржаја.
задатак.
 Учитељ/учитељица још једном издваја кључне појмове у
вези са субјектом, предикатом, објектом, атрибутом и
прилошким одредбама.
 Домаћи задатак: Уради задатке у Радној свесци на 44. и
45. страни.
78
Прилошке одредбе за место, време и начин
СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ, ОБЈЕКАТ, АТРИБУТ, ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
Купила сам ранац у овој књижари. прилошка одредба за место

Овде никада не купујем поврће. прилошка одредба за место
Овде никада не купујем поврће. прилошка одредба за време
Овде сваке недеље купујем поврће. прилошка одредба за време
Јован пише лепо. прилошка одредба за начин
Јован пише веома лепо. прилошка одредба за начин
Подсети се: неизречени субјекат!

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
79

Учитељица/
учитељ:
Наставна Језичка култура (писмено изражавање)
Наставна јединица: Читање састава: Чајанка леденице и снега
Оспособљавати ученике за самостално, целовито и садржајно
писање на задату тему. Богатити речник ученика. Развијање
Циљ часа: стваралачких способности ученика. Неговање љубави према
матерњем језику и свести о важности правилне језичке (усмене и
писмене) културе.
 споји више реченица у краћу и дужу целину;
 препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин;
Очекивани исходи  варира језички израз;
на крају часа:  чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
 уочи персонификацију и разуме њену улогу у саставу;
Дијалошка метода, монолошка метода, метода запажања и
показивањa, текстовна метода
Наставна средства: Писмени радови ученика
Облици рада: Индивидуални рад, фронтални рад
Кључни појмови: Писмена вежба, приповедање, опис, поређење, персонификација
80
ТОК ЧАСА
ученика:
 Учитељ/учитељица подсећа ученике на то како треба да ‒ осмишљава и
изгледа добар састав. организује рад;
Добар састав, пре свега, треба да буде садржајан. Тема ‒ започиње и води
треба да буде описана тако да онај ко чита или слуша разговор.
састав може да замисли све што је написано. Што значи да,
било да описујемо природу или неки догађај, то треба да
урадимо на сликовит начин. Да би се то постигло, треба
обратити пажњу и на детаље приликом описивања. Такође,
добар састав треба да има и добру композицију. Уводни део
обично доноси неку занимљиву мисао. У разради разрађујемо
тему, што би у овом случају значило да треба маштовито и
сликовито описати зимски пејзаж тако што ћемо га
оживети (дати му људске особине). У закључку се обично
износе лични ставови и утисци (у овом случају о зими).
 Учитељ/учитељица подстиче ученике за рад и позива их да се

припреме да прочитају састав на тему: Чајанка леденице и
снега.

‒ чита састав;
 Ученици читају саставе и уочавају да ли у њиховом саставу ‒ слуша своје
претеже опис или приповедање. вршњаке;
 Учитељ/учитељица записује на табли примере поређења и ‒ коментарише
персонификације из њихових састава и посебно успеле излагања.
реченице.
 Учитељ/учитељица прати и процењује њихов рад.
Учитељ/учитељица наводи ученике да уоче добре и лоше стране

састава, анализирају композицију, радњу, повезаност реченица,
сувишне речи, стил, дужину, језички израз, описе. Ученици
записују најважније у свесци.
‒ црта.
 Ученици илуструју саставе.
Домаћи задатак за 99 а. час:
Поделити ученике у две групе. Задатак је да истраже у
енциклопедијама или на интернету особине ласта (прва група) и
особине врабаца (друга група). Групе ће у виду ПП презентације
или паноа приказати њихове особине (изглед, понашање, место
живљења...).
Домаћи задатак за 99 б. час:
Поделити ученике у три групе. Задатак је да истраже у
енциклопедијама или на интернету о следећим природним
појавама: снегу (прва група), мразу (друга група) и ињу (трећа
група). Групе ће у виду ПП презентације или паноа приказати
81
резултате истраживања.
Писмена вежба: Чајанка леденице и снега
Одлике доброг састава: садржајан, сликовит, пун детаља.

Композиција састава: увод – занимљива мисао; разрада – маштовито и сликовито
представљен зимски пејзаж, оживљен уз помоћ персонификације; закључак – лични
став и утисак о зими.
Примери поређења и персонификације из ученичких састава.
Примери најуспелијих реченица.
 посматрање ученичког учешћа, закључивања и

Начини провере одговарања на постављена питања;
остварености исхода:  проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своја виђења.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
82

Наставна јединица: Ред реченичних чланова у реченици
чланови / служба речи у реченици: субјекат, предикат, објекат,
атрибут, прилошке одредбе за место, време и начин, ред
реченичних чланова у реченици). Развијање логике, моћи
Циљ часа: способности, критичког мишљења, мотивације за учење (за
стицање нових знања, вештина и позитивних навика).
дигитални уџбеник, наставни лист
Реченични чланови / служба речи, субјекат, предикат, објекат,
Кључни појмови: атрибут, прилошке одредбе за место, време и начин, ред
реченичних чланова у реченици
83
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
 Ученици коментаришу илустрацију са 77. стране и ‒ одговара;
одговарају на питања у вези са њом. ‒ анализира
утиске;
свог рада;
84
 Учитељ/учитељица одговарајућим питањима наводи ученике питања;
да размишљају о реду реченичних чланова у реченици, то ‒ слуша одговоре
јест, да сами дођу до закључка постоје ли нека правила у вези
‒ износи своја
са тиме или је ред речи у реченици произвољан: На које још запажања;
начине могу бити исказане следеће реченице? ‒ анализира и
Маша гледа телевизију. Наш Милан стиже око пет сати. закључује;
Можемо ли рећи: Око стиже наш пет сати Милан? Има ли ‒ самостално (или
смисла реченица са оваквим редоследом реченичних чланова? уз помоћ
 Учитељ/учитељица објашњава ред реченичних чланова,
наводећи примере и записујући их на табли.
задатке;
 Ученици раде 1. и 2. задатак са 78. стране. Читају примере из ‒ чита своје
Граматике. Наводе своје примере. одговоре;
 Ученици раде задатке са наставног листа (Прилог 1). ‒ анализира их и
Ученици могу да користе интерактивне садржаје и да раде упоређује са
интерактивне задатке. одговорима
Интерактивни приказ – Ред реченичних чланова у градиво;
реченици 1 ‒ записује у свеску
Интерактивни приказ – Ред реченичних чланова у делове
обрађеног
реченици 2
садржаја.
Задатак – Ред реченичних чланова у реченици
Задатак – Поређај реченичне чланове

 Провера задатака. задатак.
страни.
85
Ред реченичних чланова у реченици
Милош игра фудбал. СУБЈЕКАТ + ПРЕДИКАТ + ОБЈЕКАТ
Милош игра фудбал сваког дана. СУБЈЕКАТ + ПРЕДИКАТ + ОБЈЕКАТ + ПРИЛОШКА

ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ
Фудбал игра Милош у школи сваког дана. ОБЈЕКАТ + ПРЕДИКАТ + СУБЈЕКАТ +

ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО + ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
86
ПРИЛОГ 1
Ред реченичних чланова у реченици
1. Испод сваке реченице напиши како су распоређени подвучени реченични чланови,

као што је урађено у првом примеру.
а) Јована је угледала лисицу.
субјекат + предикат + објекат

б) Лисицу је угледала Јована.
____________________________________________________________
в) Данас ученици имају ужину у пет сати.
_____________________________________________________________
г) Гори ватра!
_____________________________________________________________
2. Следеће реченице немају правилан ред реченичних чланова. Напиши их правилно

да би биле разумљиве.
а) Ће Сергеј са доћи татом и мамом.

______________________________________________________________________
б) Бих необичну рођендан за ја књигу и занимљиву.
_______________________________________________________________________
3. Препиши у своју свеску део следеће приче тако што ћеш променити редослед
неких реченичних чланова, али реченице треба да буду правилне и разумљиве.
„Моју породицу сачињавају: тата, мама и сестра. Тетка и теча не живе са нама, али
су код нас тако често да их ја рачунам у најближе чланове породице. Ми смо сви
веома упућени једни на друге. То се види већ за доручком. Описаћу вам како
изгледа једно обично јутро у нашој кући.”
(Јасминка Петровић, „Моја породица”, прилагођено)
87
Решења
Прилог 1
Редослед реченичних чланова
1. Испод сваке реченице напиши како су распоређени подвучени реченични чланови,

као што је урађено у првом примеру.
а) Јована је угледала лисицу.
субјекат + предикат + објекат ________________________________

б) Лисицу је угледала Јована.
објекат + предикат + субјекат
в) Данас ученици имају ужину у пет сати.
прилошка одредба за време + субјекат + предикат + објекат + прилошка одредба за
време
г) Гори ватра!
предикат + субјекат
2. Следеће реченице немају правилан ред реченичних чланова. Напиши их правилно да

би биле разумљиве.
а) Ће Сергеј са доћи татом и мамом.
На пример: Сергеј ће доћи са татом и мамом.
б) Бих необичну рођендан за ја књигу и занимљиву.
На пример: Ја бих необичну и занимљиву књигу за рођендан.
3. Препиши у своју свеску део следеће приче тако што ћеш променити редослед неких
реченичних чланова, али реченице треба да буду правилне и разумљиве.
„Моју породицу сачињавају: тата, мама и сестра. Тетка и теча не живе са нама, али су
код нас тако често да их ја рачунам у најближе чланове породице. Ми смо сви веома
упућени једни на друге. То се види већ за доручком. Описаћу вам како изгледа једно
обично јутро у нашој кући.”
(Јасминка Петровић, „Моја породица”, прилагођено)
На пример: Тата, мама и сестра сачињавају моју породицу. Са нама не живе тетка и
теча, али су тако често код нас да их рачунам у најближе чланове породице. Веома смо
сви ми упућени једни на друге. Већ за доручком то се види. Описаћу вам како изгледа у
нашој кући једно обично јутро.
88

Наставна јединица: Обнављање градива из граматике
Обнављање градива из области језика (реченични чланови /
служба речи у реченици: субјекат, предикат, објекат, атрибут,
прилошке одредбе за место, време и начин, ред реченичних
чланова у реченици). Развијање логике, моћи запажања,
Циљ часа:
мишљења, мотивације за учење (за стицање нових знања,
дигитални уџбеник
89
јединице
ТОК ЧАСА
ученика:
 Провера домаћег задатка. ‒ одговара;
‒ анализира
утиске;
свог рада;
 Научили смо, Граматика, 81. и 82. стр. Учитељ/учитељица питања;
заједно са ученицима систематизује градиво о реченичним ‒ слуша одговоре
члановима. Ученици читају примере из књиге и наводе своје других ученика;
примере за одговарајући реченични члан. ‒ износи своја
 Ученици раде задатке у Радној свесци, на 46. и 47. стр. запажања;
(Покажи шта знаш – Реченични чланови). ‒ анализира и
 Провера задатака. закључује;
Ученици могу да користе интерактивне садржаје. ‒ самостално (или
уз помоћ
Задатак – Реченични чланови – Слагалица 1 ице) решава
90
задатке;
Задатак – Реченични чланови – Слагалица 2 ‒ чита своје
одговоре;
градиво;
делове
обрађеног
садржаја.
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне поставља
 Закључак: број бодова, анализа, коментар. задатак.
 Домаћи задатак:
- Исправак: Покажи шта знаш, Радна свеска, стр. 46 и
47.
- Припремите кратко излагање о некој историјској
личности по вашем избору. Такође се припремите да
објасните зашто сте баш ту личност одабрали. (За 100.
час)
Реченични чланови (обнављање)

- субјекат
- предикат
- објекат
- атрибут
- прилошке одредбе (за место, време, начин)
- ред реченичних чланова
Исправак:
91
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
92

Учитељица/учитељ Датум одржавања:
Наставна јединица: Контролна вежба из граматике – реченични чланови
Утврђивање знања из области језика/граматике (реченични
чланови).
Развијање логике, моћи запажања, упоређивања, закључивања,
повезивања. Развијање мисаоних способности и самосталности у
Циљ часа: примени стечених знања. Развијање стваралачких способности,
критичког мишљења, мотивације за учење (за стицање нових
знања, вештина и позитивних навика). Развијање и неговање
љубави према матерњем језику и свести о важности правилне
језичке (усмене и писмене) комуникације.
на крају часа:
− одреди основне реченичне чланове;
− разликује врсту речи од службе речи у реченици.
Наставне методе: Текстовна метода
Наставна средства: Наставни лист

Облици рада: Индивидуални рад
Компетенција за учење, решавање проблема
93
ТОК ЧАСА
ученика:
Дели наставне листове, објашњава ученицима начин рада ‒ припрема се за
контролне вежбе, саветује их како да раде (полако, да не журе, рад;
да пажљиво читају сваки задатак, да провере шта су урадили); ‒ почиње да
прати рад ученика. решава задатке.
 Учитељ/учитељица дели ученицима наставне листове
(Српски језик: Тестови за 4. разред – Тест 3, Реченични
чланови).
 Предлог бодовне скале у Прилогу 1.
Прати рад ученика. ‒ ради контролну
вежбу;
‒ евентуално
поставља
питања уколико
му/јој нешто
није јасно.
Прати рад ученика. ‒ ради контролну
Узима контролне вежбе ученика. вежбу;
‒ завршава
контролну
вежбу.
Контролна вежба – реченични чланови
94
Начини провере - успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: - оцењивање контролне вежбе.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
Прилог 1
Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

бодовне скале, а Ви је можете прилагодити према сопственој процени.
Остварени Број поена 32–28 27–22 21–16 15–10 9–1

резултат:
_____ / 32 Оцена 5 4 3 2 1
95
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 99 а)

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Лав Николајевич Толстој: „Врабац и ласте”
 чита са разумевањем ауторске приче;
 одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
Очекивани исходи причи;
на крају часа:  представи главне особине јунака;
 разуме идеје приче;
 чита текст поштујући интонацију реченице;
Читанка Бескрајне речи, стр. 23–24, наставни листић, дигитални
уџбеник, пано/ПП презентација
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, групни рад
Природа и друштво
Кључни појмови: Прича, ликови
96
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељица/учитељ упознаје ученике са наставном јединицом ‒ слуша;
На једном од претходних часова две групе ученика су добиле ‒ одговара;
задатак да припреме излагање у виду ПП презентације или паноа ‒ анализира
о ластама (прва група) и о врапцима (друга група). У уводном утиске;
делу часа групе представљају резултате свог истраживања. ‒ износи резултате
свог рада;
 Након њиховог излагања следи најава наставне јединице.
Данас ћемо читати причу „Врабац и ласте” Лава
Николајевича Толстоја, у којој су главни актери приче птице и
њихово необично понашање.
Учитељ/учитељица записује наслов приче и име и
презиме аутора на табли, а ученици бележе у свеске.

 Изражајно и интерпретативно читање приче Врабац и
ласте Лава Николајевича Толстоја. ‒ прати упутства
Звучни запис – Врабац и ласте ице;
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици питања;
‒ слуша одговоре
97
исказали своје утиске и доживљаје приликом других ученика;
интерпретације. ‒ износи своја
1. Шта је у причи „Врабац и ласте” оставило најјачи запажања;
утисак на вас? Зашто? ‒ анализира и
2. Шта вам се није допало у причи? Објасните зашто. закључује;
градиво;
 Након разговора о утисцима ученици још једном читају
‒ записује у
причу у себи и подвлаче непознате речи, а потом следи
свеску
разговор о непознатим речима и њихово тумачење. При
тумачењу, предност се даје ученицима, а тек када нико у
делове
одељењу не зна значење неке речи, објашњава је
обрађеног
учитељ/учитељица.
садржаја.
Разговор са ученицима о прочитаној причи Врабац и ласте
1. Шта је тема приче „Врабац и ласте”?
2. Ко су јунаци ове приче?
3. С обзиром на то да су јунаци ове приче животиње, да ли
је ово басна? Објасни своје мишљење.
4. Шта се необично догодило у овој причи?
5. Шта мислите, зашто се врабац уселио у ластино гнездо?
6. Како се назива такав гост?
7. Како се при том открићу понашају ласте, а како врабац?
8. Шта су ласте урадиле када су виделе да врабац нема
намеру да напусти гнездо?
9. Како се врабац понашао док су га зазидавале у гнезду?
10. Како су ласте наудиле врапцу?
11. Како разумеш њихов лет око куће и цвркутање након
што су зазидале врапца?
12. Које особине су испољиле ласте у овој причи, а које
врабац?
13. Шта мислите о врапчевом понашању?
14. А о понашању ласта?
15. Јесу ли ласте правилно поступиле или су могле нешто
друго да ураде?
16. Шта нам Толстој поручује овом причом?
Ученици ће уочити да је тема приче „Врабац и ласте” сурова

освета ласта бахатом врапцу који им је заузео гнездо. Јунаци ове
приче су врабац и ласте, како је већ у наслову приче истакнуто.
Но без обзира на то што су главни јунаци животиње, ово није
басна (а ни прича о животињама) зато што су животиње овде
реално описане. Оне не говоре, немају људске способности, нити
је прича настала да би се на сликовит начин описало понашање
људи, као што је то случај у баснама (и причама о животињама).
Ласте и врабац су овде просто птице које свакодневно срећемо,
па иако је описан један несвакидашњи случај, он у потпуности
припада свету птица. Тај несвакидашњи случај изгледа овако:
врабац је угледао празно ластино гнездо и уселио се у њега.
Ласте су, вративши се, у свом гнезду затекле врапца који није
имао намеру да га напусти. Такав гост, који без позива дође у
кућу, назива се незвани гост. У причи се не наводи разлог зашто
је врабац запосео ластавичје гнездо, али можемо претпоставити
да му је било лакше да отме туђе гнездо него да се сам помучи и
направи га. Видевши врапца у свом гнезду, ласта је запиштала,
98
залепршала крилима и отишла. Но убрзо се вратила са целим
својим јатом, које је долетело до гнезда, уверило се да је унутра
врабац и опет некуд одлетело. Ласте и не покушавају да истерају
врапца из гнезда, већ одлећу и у својим кљуновима доносе блата
и полако зазидавају гнездо. Врабац, осећајући се надмоћнијим,
не покушава да се одбрани, да побегне из гнезда, већ весело и
даље цвркуће у њему. „У почетку се врапцу видео врат, затим
само глава, затим кљунић, а онда се више ништа није видело;
ласте су га зазидале, одлетеле и цвркућући стале да круже око
куће.” Овај лет око куће уз цвркут (када је први пут угледала
врапца у свом гнезду, ласта је запиштала) открива да ласте
прослављају своју победу над врапцем (иако до отвореног
сукоба и борбе није ни дошло) и да су срећне што су му се
осветиле. За разлику од басни и прича о животињама, у којима
увек јасно разликујемо позитивног од негативног јунака, у овој
причи није тако. Негативно се понашају и врабац и ласте. Врабац
је бахат (али не и насилан, није покушао да науди ластама) и
непромишљен, а ласте су сурове и осветољубиве. Уместо да
покушају да отерају незваног госта, оне га зазидавају и остављају
да унутра лагано умре. Можда би најбоља порука ове приче била
да се зло злим враћа.
 Потом ученици раде интерактивне задатке и гледају
видео-запис о птицама селицама у дигиталном уџбенику:
Задаци – Врабац и ласте;
Задатак – Форме приповедања;
Видео-запис – Птице селице.

У завршном делу часа ученици самостално праве план приче без ‒ слуша;
помоћи читанке (Прилог 1). ‒ чита;
‒ пише;
Домаћи задатак: Смисли другачији крај приче тако да она има ‒ повезује;
срећан завршетак. Напиши састав у свеску. Ако желиш, одгледај ‒ износи утиске о
кратак документарни филм „Ласта” редитеља Милана прочитаном;
Белегишанина, који можеш наћи на следећем линку: ‒ самостално или
https://www.youtube.com/watch?v=zhYjfVb6yEo. Такође уради уз помоћ
следеће задатке у дигиталном уџбенику: учитеља/учитељ
ице решава
Задатак – Служба речи у реченици. задатак;
‒ поставља
питања.
99
Лав Николајевич Толстој „Врабац и ласте”
Тема: Сурова освета ласта бахатом врапцу који им је заузео гнездо.

Јунаци: врабац и ласте.
Особине врапца: бахат, непромишљен.
Особине ласти: сурове, осветољубиве.
Порука приче: Зло се злим враћа. Чини добро, радуј се; чини зло, надај се.
− повезивање са претходним градивом (басне, приче о

животињама);
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
100
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1
Поређај по реду догађаје о којима се у причи „Врабац и ласте” приповеда тако што ћеш
испред сваког ставити одговарајући број.
_______ Јато ласта је долетело, погледало врапца и поново одлетело.

_______ Обе ласте су одлетеле и гнездо је остало празно.
_______ У одсуству ласта врабац заузима њихово гнездо.
_______ Ласте су долетале са блатом у кљуну и замазивале постепено отвор гнезда.
_______ Чим је угледала госта, ласта је запиштала, залепршала крилима у месту и
одлетела.
_______ У почетку се врапцу видео врат, затим само глава, па кљунић и на крају се
више ништа није видело; ласте су га зазидале.
Решење: 4, 1, 2, 5, 3, 6.
101
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 99 б)

Учитељица/
учитељ:
Наставна јединица: Лав Николајевич Толстој: „Два мраза”
 чита са разумевањем ауторске приче;
 одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
причи;
Очекивани исходи  представи главне особине јунака;
на крају часа:  разуме идеје приче;
 разликује опис од приповедања;
 уочи персонификацију;
 чита текст поштујући интонацију реченице;
запажања и показивања.
Читанка Бескрајне речи, стр. 17–20, дигитални уџбеник, пано/ПП
презентација
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, групни рад
Природа и друштво
Кључни појмови: Прича, приповедање, опис, персонификација, поређење, епитет
јединице
102
103
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељица/учитељ упознаје ученике са наставном јединицом ‒ слуша;
На једном од претходних часова три групе ученика су добиле ‒ одговара;
задатак да припреме излагање у виду ПП презентације или паноа ‒ анализира
о снегу (прва група), о мразу (друга група) и о ињу (трећа група). утиске;
У уводном делу часа групе представљају резултате свог ‒ износи резултате
истраживања. Након тога, ученици гледају видео-запис у свог рада;
дигиталном уџбенику о пореклу воде на земљи: ‒ сарађује.
Видео-запис – Одакле потиче вода на Земљи?

 Потом следи најава наставне јединице.
Данас ћемо читати причу „Два мраза” Лава Николајевича
Толстоја, у којој су главни актери приче временске појаве –
мразеви.
Учитељ/учитељица записује наслов приче и име и презиме
аутора на табли.
 Изражајно и интерпретативно читање приче Два мраза ‒ прати упутства
Лава Николајевича Толстоја. учитеља/учитељ
ице;
Звучни запис – Два мраза ‒ одговара на
питања;
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици ‒ слуша одговоре
исказали своје утиске и доживљаје приликом других ученика;
интерпретације. ‒ износи своја
запажања;
1. Шта вам је било необично у причи Два мраза Лава ‒ анализира и
Николајевича Толстоја? закључује;
2. Како сте замислили јунаке ове приче? ‒ повезује
 Након разговора о утисцима следи разговор о непознатим градиво;
речима и њихово тумачење. При тумачењу, предност се даје ‒ записује у свеску
учениима, а тек када нико у одељењу не зна значење неке најважније
речи, објашњава је учитељ/учитељица. делове
обрађеног
Разговор са ученицима о прочитаној причи Два мраза садржаја.
17. Шта је тема приче „Два мраза”?
18. Где се дешава радња ове приче?
19. Ко су њени јунаци?
20. У каквом расположењу на почетку приче затичемо два
мраза?
21. Чија је идеја била да се забаве тако што ће смрзавати
људе?
22. Који од двојице браће мразева је искуснији? Где то у
104
причи видимо?
23. Зашто је старијем брату било једноставније да заледи
богаташа?
24. Како се сељак изборио са хладноћом?
25. Шта нам писац поручује овом причом?
Ученици ће уочити да је тема приче „Два мраза” неслана шала

браће мразева са људима. Радња приче дешава се најпре на
завејаном пољу, а онда потом у боровој шуми. Јунаци приче су
старији брат мраз – Црвени Нос, млађи брат мраз – Модри Нос,
богати господин и сељак. На почетку приче два брата мраза
весело шетају пољем. Они скакућу и пљескају рукама. У таквом
расположењу млађи брат долази на идеју да се нашале са
људима тако што ће их заледити. Старији брат прихвата изазов.
Он је искуснији, што откривају његове речи да ако хоће да
смрзавају људе, треба да иду у шуму, јер ту на чистом путу, где
су сви путеви завејани, неће срести никог. Такође, његово
искуство се види и из његовог смешкања и коментара („Млад си
ти још”) када мраз Модри Нос одабере да смрзава сељака,
мислећи да ће са њим лакше изаћи на крај, јер је много оскудније
одевен од богатог господина. И заиста. Старијем брату било је
једноставно да заледи богаташа без обзира на његову топлу
одећу (бунду, шубару, чизме) зато што је мирно седео у кочијама
не померајући се. Но, за разлику од богаташа, који је непомично
седео и возио се у својим кочијама, сељак је кренуо у шуму да
насече дрва. Радећи овај тежак посао, сељак се толико загрејао
да је чак и кожух скинуо са себе. Помисливши да ће коначно
дохакати сељаку, мраз Модри Нос се завукао у кожух и потпуно
га скочијанио. Но сељак, када је завршио са послом, видећи шта
се десило са његовим кожухом, узима облику и креће да удара
по њему, како би га омекшао. А како се мраз Модри Нос
запетљао у крзно, добио је заслужене батине. Овом причом
Толстој нам поручује да онај ко се неслано шали, зло прође.
Стилска анализа приче Два мраза

1. Уз помоћ које стилске фигуре је писац оживео браћу
мразеве?
2. Шта то све они раде, а што је својствено живим бићима
(људима)?
3. На који начин је писац дочарао оштрину зиме?
4. У којим реченицама је описан начин на који се браћа
крећу кроз поље и шуму?
5. Пронађи у причи пример поређења и објасни шта је
његовом употребом писац постигао.
6. Пронађи придеве у 3. одломку („Потрче ли по меком
снегу...”) и објасни шта је помоћу њих писац у причи
сликовито дочарао.
7. У ком лицу је исприповедана прича?
8. Ко приповеда о догађају са сељаком?
9. Зашто је у том делу приче писац улогу приповедача
поверио млађем брату мразу? Шта је тиме постигао?
Ученици ће уочити да је писац браћу мразеве оживео уз помоћ

персонификације. Они међусобно разговарају, скакућу с ноге на
105
ногу, пљескају рукама, трче, шале се, договарају се. Начином
њиховог кретања писац сликовито дочарава оштрину зиме. То се
најбоље огледа у реченицама: „Полетеше два мраза [...] у чисту
боровину. Трче, путем се шале, с ноге на ногу поскакују, по
јелама, по борићима попљескују. Старо јелашје попуцкује, младо
борје пошкрипује.”; „Потрче ли по меком снегу – ледена кора се
ухвати”. Оштрина зиме је најсликовитије дочарана
персонификацијом, али писац користи и епитете и поређење
како би је што боље дочарао. Пример поређења видимо у
реченици: „провире ли травчице испод снега, они дуну, па све
као бисером да су посули”. Овим поређењем писац је сликовито
дочарао опис траве оковане ледом. У поређењу: „А баш као да је
пошао у дрва”, које се односи на сељака, писац најављује обрт у
причи с једне стране (уместо да заледи сељака, мраз добија на
крају огромне батине), а са друге, дочарава нагађање млађег
брата и његову (добру) процену куда се упутио сељак. Тиме је
још више истакао неискуство млађег брата мраза, зато што је он
добро претпоставио куда ће сељак, али није знао да је веома
тешко заледити некога ко обавља тешке физичке послове.
Придева има у целој причи, али они из 3. одломка важни су како
за опис зиме (меком снегу, ледена кора), тако и да истакну
сиромаштво сељака с једне стране (малу меденицу, стар и
испрљан (кожух), изрешетана (шубара)) и богатство господина с
друге (бунда медвеђа, шубара лисичја, чизме курјачке, богати
господин). Придев који се крије у имену млађег брата (мраз
Модри Нос) наговештава с једне стране оштрину зиме и мраза, а
са друге батине које ће на крају добити млађи брат од сељака.
Највећи део приче је исприповедан у 3. лицу („Шетала се чистим
пољем два мраза”). Једино онај део приче, када млађи брат
приповеда старијем како је прошао са сељаком, исприповедан је
у 1. лицу („Ја га почех још успут хватати”). Доделивиши улогу
приповедача млађем брату мразу, писац динамизује догађаје и
приказује нам осећања и размишљања јунака.

У завршном делу часа ученици решавају загонетке на 20. страни ‒ слуша;
читанке Бескрајне речи и решавају интерактивне задатке у ‒ чита;
дигиталном уџбенику: пише;
‒ повезује;
Задаци – Непознате речи; ‒ износи утиске о
прочитаном;
‒ самостално или
Задаци – Два мраза.
уз помоћ
Домаћи задатак: Уради задатке у Радној свесци на стр. 84 и 85 и учитеља/учитељ
следеће задатке у дигиталном уџбенику: ице решава
задатак;
Задаци – Управни говор; ‒ поставља
питања.
Задатак – Врсте речи.
106
Лав Николајевич Толстој „Два мраза”
Тема: Неслана шала два брата мраза са људима.

Место радње: залеђено поље и шума.
Јунаци: старији брат мраз Црвени Нос, млађи брат мраз Модри Нос, богати
господин и сељак.
Порука приче: Зло се злим враћа. Онај ко се неслано шали, зло прође.
Персонификација: Најдоминантнија у опису мразева. Они међусобно
разговарају, скакућу с ноге на ногу, пљескају рукама, трче, шале се, договарају
се.
Поређење: па све као бисером да су посули; А баш као да је пошао у дрва.
Придеви: меком снегу, ледена кора, малу меденицу, стар и испрљан (кожух),
изрешетана (шубара), бунда медвеђа, шубара лисичја, чизме курјачке, богати
господин, мраз Модри Нос.
− повезивање са претходним градивом

(приповедање, персонификација, епитет,
поређење);
Начини провере остварености
исхода:
− посматрање ученичког учешћа на часу
(закључивање, анализа, одговарање на
исхода?
107

Учитељица/
учитељ:
Наставна Правопис
Наставна јединица: Писање имена историјских личности и историјских догађаја
Обрада и проширивање знања из области правописа (писање
имена народа). Развијање логике, моћи запажања, упоређивања,
закључивања, повезивања. Подстицање ученика на рад.
Развијање стваралачких способности, критичког мишљења,
мотивације за учење (за стицање нових знања, вештина и
Циљ часа: позитивних навика). Развијање и неговање љубави према
српском језику, схватање важности правописне културе (и
уопште језичке културе). Примена наученог, односно
овладавање основним законитостима српског књижевног језика
ради правилног усменог и писменог изражавања и неговање
свести о значају улоге језика у очувању националног идентитета.
− поштује и примењује основна правописна правила;
на крају часа: − споји више реченица у краћу или дужу целину;
Наставне методе: Дијалошка метода, монолошка метода
Табла, маркер/креда, свеска, граматика Дар речи 4, стр. 92–95
Наставна средства: Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 53, дигитални
уџбеник
Унутарпредметно Језичка култура, Књижевност, Природа и друштво
Правопис, велико слово, писање имена историјских личности и
историјских догађаја
108
јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Упознаје ученике са наставном јединицом која ће се обрађивати ‒ слуша;
на часу, пише на табли, води разговор, објашњава, одговара на ‒ чита;
питања, мотивише ученике, прати рад ученика. ‒ пише;
 Разговор о томе шта је историја, шта она проучава; ‒ учествује у
знају ли ученици да наведу неке историјске личности разговору и у
и историјске догађаје. игри;
 Ученици су раније добили задатак да припреме кратко ‒ одговара;
излагање о некој историјској личности по свом ‒ анализира
избору. утиске;
 Неколико ученика чита своје радове. ‒ сарађује.
 Најава наставне јединице
109
одговара на питања ученика, мотивише ученике, прати рад учитеља/учитељ
ученика. ице;
 Ученици читају примере са 92. стране, коментаришу ‒ одговара на
фотографије, уочавају начин писања имена историјских питања; пише;
личности. ‒ слуша одговоре
 Учитељ/учитељица објашњава начин писања имена других ученика;
историјских личности. ‒ износи своја
 Запамти и ово!, Граматика, стр. 93. запажања;
Ученици могу користити интерактивне садржаје. ‒ самостално (или
уз помоћ
Интерактивни приказ – Текстови о историјским ице) решава
личностима задатке;
одговоре;
Видео-запис – Косовски бој ‒ анализира и
упоређује их са
Интерактивни приказ – Устаљени додаци уз имена других ученика,
закључује;
Интерактивни приказ – Пређи лупом и прочитај ‒ повезује
 Учитељ/учитељица објашњава начин писања имена градиво;
историјских догађаја. ‒ записује у свеску
 Ученици раде задатке на 94. и 95. страни Граматике.
делове
обрађеног
Ученици могу радити интерактивне задатке.
садржаја.
Задатак – Писање имена историјских личности
Задатак – Писање имена историјских догађаја

 Запамти и ово!, стр. 95, Граматика.

домаћи задатак, говори о важности правописне културе и о ‒ повезује;
практичној примени наученог. Учитељ/учитељица континуирано ‒ износи утиске о
и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог часу;
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне ‒ поставља
повратне информације, подстицајне за даље напредовање питања;
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће ‒ бележи шта има
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су за домаћи
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива. задатак.
 Систематизовање правила о писању имена и презимена,

имена држава и народа, имена становника насеља,
историјских имена и догађаја, као и имена из књижевних и
уметничких дела.
Домаћи задатак:
110
- Урадите у Радној свесци задатке на 53. страни.
- Уз помоћ одраслих истражите на интернету ко су били
Милош Обилић и кнез Лазар Хребљановић. Предлог
линка:
https://www.youtube.com/watch?v=RD0qKDvFUdE1
Писање имена историјских личности и историјских догађаја
- Стефан Немањић Првовенчани, Стефан Урош Први, Јелена Анжујска

- Сеоба Срба
- Косовска битка, Први српски устанак, Други светски рат

Начини провере остварености
- посматрање ученичког учешћа на часу
исхода:
(закључивање, анализа, одговарање на
исхода?
1
Молимо поштоване колеге да пре приказивања видео и аудио записа провере доступност и садржај
материјала. ИК Нови Логос не гарантује да ће садржај увек бити доступан на адреси интернет странице
коју препоручује.
111

Srpski 4 81-100 Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 4 81-100 Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 81

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Тип часа: Обрада градива

 Најава наставне јединице

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Весна Алексић „Вртешка с коњићима”

 успешност у решавању задатака током часа;

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Тип часа: Утврђивање градива

Звучни запис – Птице косовчице;

Звучни запис – Зима;

Звучни запис – Јесен;

Звучни запис – Пауково дело;

Звучни запис – Кад би мени дали један дан.

Завршни део часа (5 минута)

Изражајно рецитовање лирских песама обрађених у првом полугодишту

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Читанка Бескрајне речи, стр. 110, 111, 112, дигитални уџбеник,

Главни део часа (35 минута)

Креативна слагалица – Ко има друга има све

Едукативна игрица – Креативна слагалица – Ко има

Креативна слагалица Хајди и интерактивна слагалица Ко има друга, има

Креативна слагалица – Ко има друга има све

Означи тачне одговоре и склопи креативну слагалицу.

1. Како се назива град где су се упознале Хајди и Клара?

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

Главни део часа (35 минута)

Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

Остварени Број поена 14–12 11–9 8–6 5–3 2–1

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

 Разговор о години која је на измаку: Како сте се осећали

 Најава наставне јединице: Будући да већ знамо како се

 Писање наслова наставне јединице на табли и у свесци.

Видео-запис – Новогодишњи обичаји

Додатни садржај – Честитај Нову годину

Писање новогодишње честитке

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Наставне методе: Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода

Планиране активности Планиране

Задатак – Групе речи у служби објекта

Задатак – Попуни табелу врстама и службама речи

Задатак – Сви по нешто гризу

Завршни део часа (5 минута)

Maja црта жирафу.

Зорица је купила књигу.

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

Реченица Врста речи Служба речи

Алекса именица субјекат

поправља глагол предикат

мотор именица објекат

- повезивање са претходним градивом;

1. Допуни следеће реченице:

2. Подвуци објекте у следећим реченицама:

а) Давид гледа телевизију.

а) Милица свако вече опере прљаве судове.

а) Ученици су певали химну.

5. Попуни празна поља у табели:

Пример Врста речи Служба речи (реченични члан)

Пример Врста речи Служба речи (реченични члан)