Dnevne Pripreme 121-144

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 121
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Наставница/
Датум одржавања:
наставник:
Наставна Језичка култура (усмено изражавање)
тема/област:
Цитати и фусноте из различитих књижевних и
Наставна јединица: неуметничких текстова
Тип часа: обрада градива

Образовни циљеви: проширивање и стицање знања о начину
цитирања и употреби фуснота помоћу разних облика
наставниковог подстицања и самосталног ученичког рада;
развијање логичког мишљења.
Васпитни циљеви: стицање радних навика и развијање свести о
познавању, тумачењу, разумевању и примени стеченог знања;
Циљ часа: прелажење знања у умење и навике; развијање способности за
осамостаљивање и сналажење у свакодневним животним
ситуацијама.
Функционални циљеви: оспособљавање ученика за успешно
служење разним начинима приказивања одређених података у
различитим ситуацијама њихове употребе; примена стеченог
знања у свакодневном животу.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи  препозна цитат и фусноте и разуме њихову улогу;
на крају часа:  доследно примени правописну норму.
Монолошка, дијалошка, текстовна, метода запажања и
Наставне методе:
показивања
Наставна средства: Свеске ученика, граматика Језичко благо, стр. 169 и 170.
Облици рада: Индивидуални, фронтални

Међупредметне Решавање проблема, Комуникативна компетенција, Дигитална
компетенције: компетенција
Међупредметно
Информатика
повезивање:
Кључни појмови: Фуснота, цитат
1
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
наставнице/наставника: активности ученика:
Уводни део часа (5 минута)
Наставник/наставница најављује наставну јединицу и бележи - прате упутства
на табли. наставника/наставн
ице, читају, бележе;
Главни део часа (25 минута)
Фуснота је напомена при дну странице која се у тексту - читају, бележе,
обележава бројем, а на страници се одваја од текста цртом и одговарају на
штампа мањим словима. У фусноти се бележи извор на који питања, решавају
се у тексту аутор позива. задатке;
„Пази, чедо моје слатко, да не изађеш из мојега неког завета.

Јер ако човек и сав свет стече, а душу изгуби, каква је
корист?1 Ако је поп грешан, молитва његова није грешна, и
свеза његова сила је од вишње благодати. Јер ако ће се ко
блазнити, ти се не саблажњавај; јер ће доћи Господ и неће
задоцнети, и нека се чује онај глас: „Благи слуго и верни, и у
малом веран, над многима те постављам, уђи у радост
Господа твојега!“
Сава, први архиепископ
Ученици решавају 1, 2. и 3. задатак у грамазици Језичко

благо на стр. 169 и 170.
Провера урађених задатака.

Завршни део часа (15 минута)
Наставник упућује ученике да прочитају причу Лош дан - постављају питања,
Владимира Набокова и да открију шта се све наводи у одговарају на
фуснотама ове приче. питања.
Изглед табле
1
Ово нису тачно наведене Савине речи, него цитати из Јеванђеља по Матеју (16, 26) и Јеванђеља по
Марку (8, 36), а Сава их је поручио студеничком игуману Спиридону.
2
Цитати и фусноте из различитих књижевних и неуметничких
текстова
„Пази, чедо моје слатко, да не изађеш из мојега неког завета. Јер ако човек и
сав свет стече, а душу изгуби, каква је корист?2 Ако је поп грешан, молитва његова
није грешна, и свеза његова сила је од вишње благодати. Јер ако ће се ко блазнити, ти
се не саблажњавај; јер ће доћи Господ и неће задоцнети, и нека се чује онај глас:
„Благи слуго и верни, и у малом веран, над многима те постављам, уђи у радост
Господа твојега!“
Сава, први архиепископ
Начини провере - Вреднује се залагање ученика на часу и решавање

остварености исхода: задатака.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?
2
Ово нису тачно наведене Савине речи, него цитати из Јеванђеља по Матеју (16, 26) и Јеванђеља по
Марку (8, 36), а Сава их је поручио студеничком игуману Спиридону.
3

наставник:
Наставна Књижевност
Наставна јединица: Ефраим Кишон, Код куће је најгоре
Тип часа: Обрада

 Увиђање вредности хумора у приповедном тексту.
 Размишљање о хумору као феномену.
 Препознавање елемената ироније у делу.
 Развијање читалачких навика и склоности према писаној
речи.
 Размишљање о свакодневици, школском и породичном
Циљ часа:
животу као књижевној теми.
 Неговање ведрог погледа на свет.
 Премошћавање разлика између генерација: упоређивање
перспективе одраслих са перспективом деце.
 Развијање разумевања за друге културе.
 Афирмисање игре као животне вредности.
 препозна хумористичке елементе дела;
Очекивани исходи
на крају часа:  објасни основна својства хумора као књижевног феномена;
 самостално дȃ осврт на кључне елементе дела Ефраима
Кишона.
Монолошка, дијалошка, текстовна метода, метода запажања и
Читанка за седми разред основне школе Чаролија стварања,
Наставна средства:
збирка прича Ефраима Кишона Код куће је најгоре, табла, креда
Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни
Међупредметне Естетичка компетенција, комуникативна компетенција,
компетенције: сарадња, одговорно учешће у демократском друштву
Грађанско васпитање
Кључни појмови: Хумор, прича, детињство
4
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
Звучни запис
Код куће је
најгоре
Задаци
Интерактивни
приказ
биографије

наставнице/наставника: активности
ученика:
Наставник укратко излаже кључне информације везане за живот - пажљиво
и дело Ефраима Кишона. Не залазећи у детаље, истиче податке слушају
који могу да имају важност у контексту интерпретације дела. наставников ток
Један од њих може бити да је Кишон израелски књижевник, који излагања и по
је рођен у Мађарској 1924, а умро у Швајцарској 2005. године. потреби,
Судбина Ефраима Кишона није била различита од његових учествују
сународника – попут многих Јевреја и Кишон пролази кроз коментаришући;
ужасе Холокауста. Међутим, његова поетика представља - одговарају на
својеврсну победу над тешким животним искуством – Кишонов наставникова
опус незамислив је без изузетног осећаја за хумор, као и питања и
добронамерну иронију. Да је Кишон писац свакодневице, живота подстицаје.
у породици који нам је свима познат, сведочи и његово
најпознатије дело – збирка прича Код куће је најгоре.
Осврт на збирку (15 минута) - учествују у раду
у групи,
Иако је у читанкама одабрана прича „Залепи ближњег свог”, пажљиво
ваља посебну пажњу посветити целини Кишонове збирке. Осврт слушајући
на целину збирке може бити остварен на више начина. коментаре и
Наставник може да ученике монолошки упозна са најважнијим излагања других
епизодама збирке, с циљем да их мотивише на даље бављење група;
Кишоновим опусом. Такође, уколико има интересовања, осврт - записују кључне
на поједине приче може изнети ученик који се за овај подухват речи и закључке;
посебно спремио. Овај вид презентације може се чак остварити - глуме, креативно
кроз рад у групи – где би, уз причу из читанке, свака група имала и драмски се
задатак да прочита још по једну причу. Овим распоређивањем изражавају;
5
остварује се више наставних циљева, а веома економично се - издвајају кључне
приступа наставном времену – коментаришући своје задатке, детаље и
ученици ће промишљеније тумачити и причу која је свима епизоде из
обавезна. Издвајање интересантних и духовитих епизода збирке;
показује вредност Кишоновог опуса, али и уводи у размишљање - слушају и
о хумору као књижевном средству. Осим тога, презентације примењују
ученика могу да буду уобличене и кроз драмску форму – упутства
чланови групе могу укратко драмски извести кључне догађаје из наставника;
приче тако што ће сваки ученик имати конкретну улогу коју ће - судбине
износити подражавајући резоновање јунака (ту су сам писац књижевних
Кишон, његова супруга и деца – Амир, Рафи, Ренана, као и јунака повезујУ
многобројни рођаци и познаници). са личним
искуством.
Ученицима би свакако могла да буде занимљива прича о машини
за прање веша која чак има и име – Џонатан. Џонатан је
неочекивано покретљив, што може бити и опасност по
покућство, а чак му се приписује и љубав према извесној
„италијанској лепотици”. Са причом „Пакао звани какао” може
сигурно већина ученика да се поистовети – свако је у одрастању
био принуђен да прибегава различитим триковима да би
удовољио родитељима. Овај пут дечак Амир, који избегава
храну, заједно са дедом разрађује план како да (не) пије какао, и
на крају се сам отац прикључује њиховој игри. Ученицима може
бити занимљива и прича „Сага о Форсајтима”, која говори о
промењеној атмосфери у кући и навикама када почне омиљени
серијски програм свих укућана. Родитељи су толико опчињени
програмом да, не само што се не јављају на телефон, већ не
примећују долазак сопствене деце. Такође, занимљива би била и
прича „Ко пита, не скита”, која говори о Амировој упорности да
од оца и околине добије одговор на питање како се Земља окреће
око Сунца. У контексту „васионских” тема, ученицима блиска
може бити и прича „Операција Аполо”, која говори о
костимирању деце – док ће Рафи бити маскиран у гусара, Ренана
ће бити принцеза, а Амир је незадовољан што је планирано да
буде каубој, те Ефраим (који у себи обједињује три фигуре – оца,
писца и приповедача) покушава да удовољи свом сину. Амир
напослетку схвата да он у машти може да буде шта год пожели,
астронаут је стање свести.
Такође, иако су ситуације о којима Кишон пише универзалне,

извесну пажњу треба посветити и културним особеностима
јунака дела. Тако ученике ваља обавестити о томе шта је Бар
мицва – јеврејски празник иницијације, обред прелаза, у коме
дечак са навршених 13 година постаје религијски пунолетан.
Особине Кишоновог хумора и прича „Залепи ближњег свог”

(15 минута)
Након осврта на целину Кишонове збирке, наставник покреће

пар уопштенијих питања која ће открити стратегије хумора у
делу.
Шта вас је изненадило у наслову ове збирке? На који начин се

Кишон игра са нашим очекивањима? Зашто наслов одабране
6
приче у вашим читанкама изазива смех? На шта те подсећа
овај наслов?
Ученици ће увидети да је једна од највећих (не само)

хришћанских парола – „Љуби ближњег свог” овде иронично
преиначена у „Залепи ближњег свог”, што доводи до
занимљивог обрта у доживљају наслова: он се доживљава
иронично, баш као и наслов целокупне збирке. У том светлу
занимљиво је и доследно именовање пишчеве супруге као
„најбоље супруге на свету”, што је такође изразито иронијски
интонирано, и може се повезати и са светоназором Нушићеве
Аутобиографије. Кишонов хумор је тако често везан за
изневерена очекивања и за иронију. Основа његовог комичког
ефекта је обрт у значењу – започињање, формирање утиска и
његово измештање.
По чему је то посебан албум самолепљивих сличица „Чуда

света”? Зашто изазива толико интересовање међу децом?
Ученици ће приметити како албум из приче представља

својеврсну дечју енциклопедију, у којој су присутна како знања
из палеонтологије, тако и из спорта. Сличице стога образују свет
једног детета, поспешују његове колекционарске склоности и
чине да буде друштвеније. О масовности ове појаве говори и
најмасовнији родитељски састанак у историји школе, на коме су
присуствовали сви родитељи чија су деца имала ову врсту
склоности.
Шта то повезује, а шта раздваја свет одраслих и свет деце у

причи? Шта то отац замера свом сину? Зашто Амир краде
новац? Како би овај однос могао да повежеш са личним
искуством?
Ученици ће разговарати о мотивацији ликова, као и о личној

свакодневици. Размишљање о позицији одраслих може утицати
на смањивање генерацијског јаза, а истовремено негује
интерпретативне капацитете ученика.
Укратко се сумирају најважнији закључци везани за - сумирају
интерпретацију дела. Ученици се наводе да сами забележе неко садржај часа –
своје искуство сродно ономе које је описао Кишон. То искуство разликују битно
може бити предочено писмено или у форми говорне вежбе. од небитног.
Пажња треба да буде усмерена ка хумористичким догађајима - стваралачки се
који су присутни у свакој породици. изражавају.
7
Ефраим Кишон
Код куће је најгоре
приповетке: „Пакао звани какао”, „Сага о Форсајтима”,. „Операција Аполо”,
„Залепи ближњег свог”...
ликови: Ефраим, супруга, деца (Рафи, Амир, Ренана)...
хумор
иронија
- функционално усвајање хумора као појма;

- активно, ангажовано и креативно учествовање на часу,
Начини провере
које подразумева како индивидуалан, тако и групни
остварености исхода:
рад;
- повезивање света дела са личним искуством.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
8

Наставник/
наставница:
Наставна Језичка култура (писмено изражавање)
Наставна јединица: Анализа домаћег задатка: Посматрам себе очима других
Тип часа: утврђивање градива
Образовни циљеви: утврђивање знања о дневнику као
књижевнонаучној врсти; савладати технику израде писменог
састава (композиција, јасне и добро конструисане, граматички
исправне реченице); утврђивање и провера знања из правописа
на конкретном тексту.
Васпитни циљеви: подстицати и неговати креативност
ученика кроз писмено изражавање; истицање важности писања
Циљ часа:
у складу са правописом као обележје културне и образоване
особе; развијање љубави према књижевности и писању;
развијање љубави према матерњем језику, жеље за богаћењем
речника и лепог изражавања.
Функционални циљеви: оспособити ученике за самостално
писање у складу са књижевно-језичком нормом и примену
стечених знања из области правописа и језичке културе.
 самостално саставља свој текст служећи се свим
приповедним техникама (користи различите облике
казивања: дескрипцију (портрет и пејзаж), приповедање у 1.
и 3. лицу, дијалог);
на крају часа:
 поштује композицијску условљеност (издваја делове текста,
одваја наслов и пасусе) и организује их у смисаоне целине
(уводни, средишњи и завршни део текста);
 примењује правописну и граматичку норму.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текст метода
Наставна средства: свеске ученика

Облици рада: индивидуални
Међупредметне
Естетичка компетенција
компетенције:
Грађанско васпитање
Кључни појмови: Састав, машта, стваралаштво
9
Планиране активности наставника: Планиране
активности
ученика:
Наставник/наставница позива ученике да се припреме за читање - прати
састава на тему: Посматрам себе очима других. инструкције
наставника/
наставнице;
Ученици читају саставе. Док један ученик чита, остали пажљиво - чита састав;
слушају и затим коментаришу задатак. - коментарише
радове вршњака;
Наставник/наставница прегледа задатке и указује на евентуалне - прати упутства
правописне, граматичке и стилске грешке, даје ученицима наставника/
сугестије и евентуално указује на измене које треба усвојити. наставнице.
Читање и анализа домаћег задатка:

Посматрам себе очима других
Субјективност и искреност у излагању.

Изношење личних осећања и размишљања.
Начини провере - прегледање ученичких састава на структуралном,

остварености исхода: семантичком и правописном плану.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
10
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 124А

наставник:
Наставна јединица: Народна бајка Златоруни ован
Тип часа: Обрада градива

 подсетити ученике на већ усвојена знања о народним
бајкама;
 упознати ученике са поетиком народне бајке указујући на
важна поетичка обележја бајке Златоруни ован;
 обновити и утврдити познавање термина градација;
 представити ученицима термин епизода и проверити
разумевање усвојеног термина на примеру бајке Златоруни
ован;
 хуманизовати и социјализовати личност ученика истицањем
примерних поступака ликова у бајци Златоруни ован;
 осудити злонамерне планове јунакових противника и
указати на чињеницу да њихова пакост на крају бајке бива
Циљ часа: кажњена;
 указати на поруку бајке да се благостање и срећа могу
достићи уз много труда, храбрости, упорности, али и уз
помоћ ближњих;
 развијати читалачке компетенције ученика (истраживачко
читање);
 неговати говорну културу ученика;
 развијати код ученика смисао за уочавање значајних
појединости у тексту;
 оспособити ученике за самосталан истраживачки рад;
 упућивати ученике да функционално повезују већ усвојено
знање са новим градивом.
 чита са разумевањем различите врсте текстова и
коментарише их, у складу са узрастом;
 разликује народну од ауторске књижевности и одлике
Очекивани исходи књижевних родова и основних књижевних врста;
на крају часа:  идентификује језичко-стилска изражајна средства и разуме
њихову функцију;
 истакне универзалне вредности књижевног дела и повеже
их са сопственим искуством и околностима у којима живи.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстовна метода

Читанка за српски језик и књижевност за седми разред
основне школе Чаролија стварања, Наташа Станковић Шошо,
Бошко Сувајџић, Нови Логос, Београд, 2019; садржај исписан
на табли; додатни материјал – прилог
Облици рада: Фронтални, индивидуални
11
Међупредметне Естетска компетенција, комуникативна компетенција,
компетенције: компетенција за сарадњу, компетенција за учење
Историја
Народна књижевност, бајка, динамички мотив, статички
Кључни појмови:
мотив, градација, епизода
Златоруни
ован

ученика:
У уводном делу часа наставник ће најавити наставну јединицу – - записују наслов
тумачење народне бајке Златоруни ован. На крају часа који лекције у свеску;
претходи наставној обради ове бајке наставник је наложио - присећају се
ученицима да прочитају текст бајке у читанци за седми разред бајки које су
Чаролија стварања и упутио их на истраживачке задатке који у раније читали;
читанци следе текст бајке Златоруни ован. Основна радна - учествују у
уводном
претпоставка овог часа јесте да су ученици прочитали текст
разговору;
бајке, а доступни истраживачки задаци у читанци могу додатно
- учествују у тзв.
припремити ученике за стваралачко учешће у тумачењу бајке. олуји идеја.
Наставник је на претходном часу такође мотивисао ученике за
читање бајке и актуелизовање већ усвојеног знања о бајкама из
претходних разреда:
Следећег часа разговараћемо о бајци Златоруни ован. Ова бајка

ће вас задивити фантастичним догађајима који ће одредити
необичну судбину једног момка. Сазнаћете шта је и какву ће
улогу у тој судбини имати чудесно биће из наслова бајке –
златоруни ован, како се може саградити читав град од
слонових кљова и какву помоћ у невољи може да пружи шаран
12
са златном крљушти. Препустите се читању и маштању и
припремите се да говорите о утисцима, осећањима, мислима,
ставовима које је читање изазвало.
Подсетите се бајки које смо читали у ранијим разредима.

Упоредите те бајке са бајком Златоруни ован и забележите
своје закључке о сличностима и разликама које запажате.
Након претходне припреме, ученици су сада спремни да

разговарају о бајци Златоруни ован и бајкама уопште. Наставник
записује на табли називе бајки које су се читале и тумачиле у
ранијим разредима: Пепељуга, Чардак ни на небу ни на земљи,
Баш Челик итд., али и подсећа ученике да бајке могу бити
народне и ауторске, те да је важно направити разлику између те
две врсте:
Народне бајке настајале су у заједници казивача и слушалаца

који су даље преносили (казивали) бајке, помало их мењајући
према свом осећају, али увек у складу са већ постојећим фондом
мотива и поступака у народној традицији, као и према
утврђеном начину живота, систему веровања и етичким
ставовима заједнице. С друге стране, ауторске бајке имају
одређеног аутора, одмах по настанку фиксиране су у једном
облику, не изводе се и не мењају у заједници слушаоца. Оне
такође најчешће настају по узору на народне бајке (које су
заједничко наслеђе готово свих народа), али према уметничкој
замисли свог аутора. Којих се ауторских бајки сећате из
претходних разреда или из детињства?
Претпоставља се да ће се ученици сетити бајки Ханса

Кристијана Андерсена (Царево ново одело, Мала сирена, Ружно
паче), Шарла Пероа (Успавана лепотица, Црвенкапа, Мачак у
чизмама), Оскара Вајлда (Срећни принц, Славуј и ружа, Себични
џин), Гроздане Олујић (Седефна ружа, Небеска река, Месечев
цвет), Десанке Максимовић (Бајка о лабуду, Медведова
женидба, Патуљкова тајна)...
Последњи део уводног сегмента часа може се посветити

необавезном подсећању на важне одлике бајке, без притиска
теоријских одређења, помоћу тзв. олује идеја (brainstorming),
како би се ученици ослободили треме и подстакли на креативно
размишљање и учествовање у даљем разговору. Наставник ће
нацртати круг на табли у који ће крупним словима уписати појам
„бајка”. Сам наставник може започети навођење одлика тако што
ће поред круга записати нпр. „Био једном један...” како би
означио типични почетак бајки (уводну формулу); потом ће око
круга уписивати одлике којих се сете ученици. Како се ова
припремна активност не би претворила у хаотичну ситуацију,
наставник ће проценити када је довољно одлика записано и
завршити уводни део часа.
13
Главни део часа посвећен је читању бајке Златоруни ован, - прате налоге
разговору о ученичким утисцима поводом бајке, као и тумачењу наставника;
бајке аналитичко-синтетичким приступом. - читају са
разумевањем;
Иако су ученици прочитали текст бајке код куће барем једном - активно
(доживљајно читање), или, како је пожељно, двапут – читајући учествују у
наставној
поново бајку док су пролазили кроз истраживачке задатке
интерпретацији:
доступне у читанци (истраживачко читање) – наставник
уочавају важне
мотивише ученике за поновно пројектовање у уметнички свет појединости;
дела и за разговор који ће потом уследити изражајним читањем излажу свој
бајке Златоруни ован. Притом он мора водити рачуна о дикцији, став; образлажу
артикулацији и акцентуацији речи, разговетности изговореног свој став
текста, о квалитету гласа (висина и јачина гласа, интонација). примерима из
Темпо читања мора бити прилагођен тексту и динамичким текста; повезују;
променама у тексту, као и емоција која се гласом изражава. закључују;
Тумачење непознатих речи прати разговор који ће разматрати - слушају
емотивно и мисаоно саживљавање ученика са уметничким одговоре других
светом бајке Златоруни ован: ученика;
- постављају
питања;
Какав је утисак на вас оставила народна бајка Златоруни ован?
- записују
Шта вас је у њој зачудило, а шта задивило? Који су вас делови
најважније
бајке подстакли на маштање? У којим сте се ситуацијама
податке са табле
прибојавали за јунаков живот? Како су ваша очекивања била
у свеску.
надмашена у тим сегментима бајке? Како сте доживели крај
бајке?
Ученици се подстичу да слободно изражавају утиске изазване

читањем бајке Златоруни ован како би освестили сопствено
размишљање током читања, процес разумевања значења, свој
естетски доживљај бајке, као и да би се учили да приступају
читању без страха и у ишчекивању уживања које доноси
„улазак” у уметнички свет књижевних дела. То не значи,
међутим, да наставник не делује инструктивно и у овом делу
разговора – упућујући ученике да образлажу своје ставове, да се
прецизно и елоквентно изражавају итд. Разговор о утисцима,
осећањима, маштањима, мислима изазваним читањем дела добра
је прилика да се сви ученици укључе у интерпретацију бајке.
Наставник, уз учешће ученика, на табли записује књижевни род

(епика) и врсту (бајка) којој припада бајка Златоруни ован. Запис
народне бајке Златоруни ован Вук Караџић је добио од учитеља
Лазара Марјановића из Земуна.
Како сте доживели почетак бајке? Шта вас је изненадило?

Како сте током читања замишљали чудесну животињу из
наслова бајке? Размислите о томе зашто је ловчев син желео да
наследи очеву пушку и занимање. Какву несрећу у тој намери
слути јунакова мајка? Јунак се ипак оглушује о мајчин савет, не
марећи за њену бригу. Како тумачите тај његов поступак? Које
особине јунак притом испољава? Протумачите какве последице
има јунакова непослушност за наставак бајке и за јунакову
14
судбину.
Бајке су нарочито погодна књижевна врста за подстицање

унутрашње чулности ученика. Почетак бајке Златоруни ован
готово одмах суочава читаоце са чудесном животињом из
наслова, што је одлична прилика да се ученици позову да
замисле како би та животиња изгледала, какве би све
фантастичне особине имала, у каквом би се простору кретала...
Насупрот томе, почетак је бременит значењем будући да открива
ловчеву смрт. Важно је напоменути да ловчев син креће очевим
стопама када се „опаше снагом”, односно да је пут који ће га
навести на многе препреке у извесном смислу пут одрастања.
Ипак, непослушност, тврдоглавост, оглушавање о савет
мудријих чланова породице или заједнице – то су особине и
поступци који се у народној традицији најчешће кажњавају. Тако
ће бити и у бајци Златоруни ован. Јунакова одлука да не
послуша мајку покреће даљи ток радње (сусрет са царем и
јунаково кушање) и представља динамички мотив. Насупрот
динамичким мотивима постоје статички мотиви – њихово
појављивање не доводи до даљег развоја радње, већ они
најчешће описују ликове, појаве, пределе итд.
Како младић поступа када је суочен са животном претњом у

лову? Чиме је он награђен за своју храброст? Размислите о
томе у којој мери златно руно за јунака представља награду, а
у којој мери му доноси даља искушења и невоље. Шта мислите,
зашто је тако? Наведите како ће још јунакова храброст бити
проверавана у наставку бајке. Шта закључујете о његовом лику
у сценама кушања? Размислите како бисте ви поступили на
његовом месту у тим ситуацијама. Шта ће представљати
јунакову коначну награду?
Младић се, помало несмотрено али и храбро, суочава са

златоруним овном, призивајући божију помоћ. Треба обратити
пажњу ученика на чињеницу да је у бајци златоруни ован објекат
жудње већине ликова (због своје вредности, лепоте, реткости
итд.), али и да готово сви ликови који прижељкују скупоцено
руно доживљавају пропаст (јунаков отац, цар). Једна од порука
бајке може бити та да жеље за великим богатствима, лепотама,
узбуђењима могу бити веома опасне. Јунаку ће управо златно
руно убијеног овна донети даље невоље – злонамерну пажњу
цара и његових саветника и три наизглед нерешиве ситуације у
којима ће морати да се бори за сопствени живот. Ученици могу
запазити да јунак у другом делу бајке, за разлику од почетка,
прихвата савете девојке која му нуди помоћ; на неки начин, он
учи из сопствених грешака, не одбија непромишљено мудрост и
искуство људи из своје заједнице. Због тог развоја, али и због
своје истрајности и храбрости пред великом опасношћу, јунак ће
на крају бити награђен титулом цара и женидбом царевом
ћерком.
Уочите ко су јунакови противници у бајци Златоруни ован. Шта

вас је изненадило у избору тих противника? Каква је, најчешће,
природа јунакових супарника и негативних ликова у бајкама?
15
Размислите о томе зашто је главни злонамерник у овој бајци
баш јунаков стриц. Како бисте оценили цареве поступке?
У овом делу интерпретативног разговора важно је напоменути да

је улога противника стална компонента бајке. Док је јунак
носилац позитивних вредности, врлина и етичких принципа,
представник заједнице и установљеног поретка, противник је тај
који представља опасност за установљени поредак и животна
начела заједнице. Обично су противници у бајкама фантастична
бића (нпр. змајеви), али у овој бајци то су људи који се боре да
на непоштен начин задобију вредност коју поседује други човек.
Тако посматрано, бајка Златоруни ован укључује важне
реалистичне јунаке и мотивације њихових поступака. Ученици
могу закључити да су цареве намере подједнако лоше као и
намере момковог стрица, али да је цар тај који има велику моћ да
зле планове заправо и спроведе у дело. Цар верује рђавим
саветницима и употребљава своју моћ у зле сврхе; зато ће је и
изгубити и бити кажњен на крају бајке.
Издвојте из бајке Златоруни ован све фантастичне појаве и

бића која запажате. По чему је чудесан ован из наслова бајке?
Шта се још у овој бајци чини немогућим, али се ипак остварује?
Како сте током читања замишљали двор од виљевских зуба и
галију са двадесет дућана препуних чуда. Покушајте да нам их
сада дочарате.
Неки од фантастичних мотива у бајци Златоруни ован јесу:

златоруни ован, грожђе чије зрно дозрева за недељу дана,
изградња града од слонових кљова за недељу дана, шаран са
златном крљушти, призивање животиња-помагача, камичак који
зауставља галију, оживљавање јунака живом водом. Развијене
епизоде пуне фантастичних садржаја (нпр. друга и трећа епизода
јунаковог кушања) пружају одличан материјал за развијање
маште и креативности ученика, као и за подстицање
стваралачког пројектовања ученика у уметнички свет бајке.
Размислите каква је улога фантастичних елемената у бајци.

Зашто фантастику повезујемо са жанром бајке? Који су, с
друге стране, ликови, ситуације, реакције и поступци у бајци
Златоруни ован реалистични, блиски животној стварности и
свакодневици? Шта мислите, зашто бајке, и поред
фантастичних догађаја, почивају на животним, стварним
односима и искуствима?
Вук Стефановић Караџић, који је најзаслужнији за сакупљање,

записивање, објављивање дела усмене књижевности и за њихову
популаризацију као класичног наслеђа српске књижевности и
културе, народне приповетке је у предговору Српским народним
приповијеткама (1853, Беч) поделио на следећи начин:
„Наше народне приче или приповијетке, готово се могу

подијелити на мушке и на женске, као и пјесме. Женске су
приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса
што не може бити [...] а мушке су оне у којима нема чудеса, него
16
оно што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити.
Многе су мушке приповијетке смијешне и шаљиве. Мушке
приповијетке опет би се могле раздијелити на дугачке и кратке.
[...] Као што има пјесама за које се управо не може казати или су
женске или јуначке, тако има и приповиједака које су између
женскијех и мушкијех.”3
Удео фантастике у приповеци био је, дакле, један од одлучујућих

фактора поделе народних приповедака. Према тој подели, бајке
би биле женске приповетке. Ученици се подстичу да се, на
основу наведених одлика, досете које би народне приповетке
које су раније читали биле мушке – нпр. шаљиве приче (Еро и
кадија, Крепао котао) и новеле (Дјевојка цара надмудрила, Све,
све, али занат).
Фантастични елементи преовлађују у бајкама и најчешће

остављају најјачи утисак на читаоце. Ипак, у бајкама постоје и
реалистични елементи. Неке од њих смо већ споменули:
породични односи, људски сукоби, суочавање са смрћу,
одрастање, превазилажење изазова у животу. У том смислу
можемо се поистоветити са јунацима бајки, можемо усвојити
поуке и животне мудрости које нам бајке нуде. Њихова
уметничка вредност и значај њихових идеја су универзални,
свевремени.
Уз чију помоћ јунак успева да оствари наизглед немогуће цареве

захтеве? Издвојте из текста ликове који се појављују у улози
јунаковог помоћника. Образложите зашто животиње у овој
бајци помажу јунаку. На који начин оне то чине? Посебну
пажњу обратите на сцену оживљавања јунака на самом крају.
Како сте је доживели? Шта вас је изненадило у принцезином
поступку? Објасните шта мотивише њену наклоност јунаку.
Свој став поткрепите примерима из текста.
Јунаку помаже девојка коју среће изван свог села. Њено

изненадно појављивање, простор у ком се њих двоје срећу (пут
изван села), као и њени савети, упућују на њену фантастичну
природу. Поред девојке, јунаку ће у трећем искушењу помоћи и
три животиње – орао, шаран са златном крљушти и голуб.
Ученици могу увидети да је јунак својим поступком –
ослобађањем трију животиња – заслужио способност да ове
животиње дозове у невољи. Принцезину наклоност јунак је,
према систему вредности бајке, стекао упорним трудом да је
упозна и са собом поведе.
Уочили сте да се поједине радње у бајци Златоруни ован

понављају. Које су то радње? Присетите се бајки које сте
раније читали. Каква је била њихова композиција? Истакните
дубљи смисао и уметничку улогу поступка понављања у
епизодама провере јунака. Запазите која се стилска фигура у
тексту постиже као ефекат тих понављања.
3
Вук Стефановић Караџић, „Предговор”, Српске народне приповијетке, Сабрана дела Вука Караџића,
књига трећа, приредио Мирослав Пантић, Просвета, Београд, 1988, стр. 48.
17
Ученици наводе радње које се у бајци Златоруни ован понављају
три пута (у три ситуације провере јунака): од царевог
постављања немогућег задатка, преко јунаковог разговора са
мајком и сусрета са девојком која јунаку даје спасоносне савете,
до спровођења тих савета у дело. Троструко понављање често је
у бајкама. Оно најчешће има ефекат одлагања разрешења радње
и градативног стварања напетости пре тог разрешења. Ученици
се позивају да се присете шта је градација – „стилска фигура
којом се осећања, представе, мисли и песничке слике ређају
поступно, по јачини. [...] Узлазна градација (од слабијих до
најснажнијих представа, појмова, осећања) назива се климакс, а
силазна (од најважнијих до мање значајних) антиклимакс.”4 На
основу ових обавештења и подсећања ученици тумаче каква је
улога градације у низању три сцене провере јунака у бајци
Златоруни ован.
Већ смо говорили о Вуковој подели народних приповедака

према уделу фантастичних елемената. Други фактор према ком
се разликују врсте народних приповедака, међутим, јесте и
композиција („начин на који се различити елементи књижевног
дела (мотиви, теме, ликови, догађаји, епизоде, појаве) повезују у
јединствену целину”5), разгранатост радње, односно број епизода
из којих се народна приповетка састоји. Ученици се упућују да у
читанци Чаролија стварања, на стр. 85, пронађу објашњење
појма епизода и да га прочитају:
„Епизода је мањи или споредан догађај у бајци, роману или

приповеци. Најчешће представља део радње који може да стоји
самостално у књижевном делу, али је повезан с главном радњом.
Издвајањем епизоде из дела не нарушава се њена целовитост.
Функција епизоде је да заустави развој радње или открије
значајан догађај који мотивише понашање јунака и објашњава
његове поступке.”6
Бајке су вишеепизодичне народне приповетке, за разлику од нпр.

шаљивих прича, које су најчешће једноепизодичне. Ученици се
позивају да уоче из којих се епизода састоји бајка Златоруни
ован и да наведу епизоде које су их нарочито заинтересовале
током читања. Претпоставља се да ће ученици наводити епизоде
провере јунака, нарочито најразвијенију од њих, трећу епизоду.
Какав је утисак на вас оставио сам крај бајке? У којој мери сте
очекивали срећан крај? Зашто? Шта мислите, зашто јунак
доказује своју вредност и коначно долази до велике среће
превазилажењем тешких препрека?
Срећан крај једно је од жанровских обележја народне бајке.

Ипак, ученици треба да размишљају и тумаче зашто је у овом
4
Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови Логос, Београд,
2010, стр. 50.
5
Исто, стр. 125.
6
Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Читанка за седми разред основне школе Чаролија
стварања, Нови Логос, Београд, 2019, стр. 85.
18
конкретном примеру бајке јунак на крају дошао до великог
благостања и којим је поступцима заслужио свој срећан крај:
упорношћу, памећу, храброшћу, стаменошћу пред опасностима и
лошим намерама, уз помоћ људи којима је био окружен.
У завршном делу часа наставник налаже ученицима да прочитају - учествују у
дефиницију народне бајке у читанци Чаролија стварања, на завршном
страни 85: разговору о
најважнијим
„Народна бајка је вишеепизодична усмена приповетка у којој поетичким
преовлађују фантастични елементи. Изводи се у ужем кругу одликама бајке;
слушалаца. По правилу има срећан крај. Најчешће има устаљен - записују домаћи
почетак (’био једном један’; ’некада давно живео један’) и задатак.
завршетак. Одликују је сложеност композиције, непостојање
тешње узрочно-последичне везе између епизода, динамичка
повезаност реалистичких и фантастичних елемената,
неименованост јунака и нелокализованост радње. Карактеришу
је интернационални мотиви (зетови у обличју животиња,
спољашња душа, соба у коју се не сме ући, захвалне животиње,
необично зачеће, стицање немуштог језика) и типски ликови
(трећи брат, змај, маћеха, пасторка).”7
Ученици у светлу ове дефиниције размишљају и закључују о

свим обележјима која смо раније у интерпретацији уочили у
бајци Златоруни ован.
Домаћи задатак: Ученици попуњавају табелу основних

обележја бајке у прилогу (видети Прилог број 1) траженим
подацима из бајке Златоруни ован.
Додатни задаци: Уколико преостане времена и уколико

наставник примети да постоји довољно интересовања за даљи
разговор о бајци Златоруни ован и свим њеним значењским
могућностима, он може једном ученику или пару ученика
наложити да се у речницима симбола или грчке митологије (нпр.
J. Chevalier, A, Gheerbrant, Rječnik simbola, „Romanov”, Banja
Luka, 2003) или користећи одговарајуће онлајн изворе обавесте о
миту о Аргонаутима, у ком се мотив златног руна најпре
појављује као симбол узалудне, опасне потраге за непроцењивим
благом. Ти ученици ће потом у кратком извештају представити
мит о Аргонаутима и потрази за златним руном остатку разреда.
Наставник ће подстицати функционално повезивање знања о
бајци Златоруни ован и новостеченог знања о мотиву златног
руна у светској књижевности.
7
Исто.
19
Изглед табле:
Народна бајка
Златоруни ован
 „Пепељуга”, „Чардак ни на небу ни на земљи”, „Баш Челик”
 народне бајке и ауторске бајке (Перо, Андерсен, Оскар Вајлд)
„био једном један...”
јунак: најмлађи, трећи

БАЈКА брат; царевић
срећан крај
задаци које јунак трагање за царевом ћерком

мора да испуни
фантастична бића
 „Златоруни ован”:
- народна књижевност
- књижевни род: епика
- књижевна врста: бајка
- Вук Стефановић Караџић, „Српске народне приповијетке” (1853, Беч):
подела на женске и мушке народне приповетке
- градација: три епизоде провере јунака (грожђе које сазрева за 7 дана,
изградња града од слоноваче, довођење цареве ћерке)
- епизода: део радње у бајци који може стајати самостално, али је и
повезан са главном радњом тако да је успорава, проширује, открива
важне детаље за даљи развој радње, мотивацију јунака
- непосредна комуникација између ученика и

Начини провере наставника;
остварености исхода: - континуирано праћење и процењивање ученичког
рада и залагања на часу.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих променио/-ла?
20
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ – ПРИЛОГ БРОЈ 1
Шта нам је важно када читамо и тумачимо бајку:
П четак бајке
Фантастични елементи
(појаве, бића)
Реалистични
(животни, реални)
елементи
Јунак Ко је јунак:
Особине које испољава јунак:
Јунакови противници
Са каквим се
препрекама /
немогућим захтевима
суочава јунак?
Ко помаже јунаку?
Која чаробн средства

помажу јунаку?
Композиција бајке Епизоде:
Крај
21
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 124Б

наставник:
Наставна јединица: Народна бајка Чудотворни прстен (први час обраде)

 подсетити ученике на већ усвојена знања о народним
бајкама;
 упознати ученике са поетиком народне бајке указујући на
важна поетичка обележја бајке Чудотворни прстен;
 обновити и утврдити познавање термина социјална и
етичка карактеризација;
 упознати ученике са уметничком функцијом фантастичних
и реалистичних елемената у народним бајкама;
 хуманизовати и социјализовати личност ученика
истицањем примерних поступака ликова у бајци
Чудотворни прстен;
 осудити насиље и злонамерне поступке јунакових
Циљ часа:
противника и указати на њихово заслужено кажњавање на
крају бајке;
 указати на више поруке бајке – да се благостање и срећа
могу достићи уз много труда, храбрости и упорности;
 развијати читалачке компетенције ученика (доживљајно,
истраживачко читање);
 неговати говорну културу ученика;
 неговати критички дух и креативни приступ тумачењу
књижевних дела код ученика;
 подстицати истраживачку самосталност ученика;
 развијати мотивацију за даље читање и проучавање дела
усмене књижевности.
 користи књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима и повезује их са новим делима која
чита;
Очекивани исходи  уочи разлике у карактеризацији ликова према особинама:
на крају часа: физичким, говорним, психолошким, друштвеним и
етичким;
 критички промишља о смислу књижевног текста и
аргументовано образложи свој став;
их са сопственим искуством и околностима у којима живи.
Радна свеска за српски језик и књижевност за седми разред
основне школе У потрази за језичким и књижевним благом,
Наставна средства: Наташа Станковић Шошо, Светлана Слијепчевић Бјеливук,
на табли
22
Историја
Народна књижевност, бајка, побратимство, социјална и етичка
карактеризација

ученика:
Данашње тумачење бајке Чудотворни прстен започеће уводним, - записују наслов
мотивационим разговором с ученицима о теми братимљења и лекције у свеску;
значају побратимства у нашој народној култури и књижевности. - учествују у
Ученици су на претходном часу добили налог да прочитају текст уводном
бајке у Радној свесци У потрази за језичким и књижевним разговору о
благом и да ишчитају истраживачка питања која у радној свесци побратимству у
прате текст. Будући да је обрада бајке Чудотворни прстен народној
предвиђена за два наставна часа, први час биће посвећен традицији;
ученичким доживљајима, утисцима и мислима које је читање - слушају одломке
бајке подстакло, како би се неговао спонтан, природан приступ из Српског
читању и тумачењу књижевних дела, као и унутрашња чулност митолошког
ученика и стваралачко пројектовање у уметнички свет дела. На речника;
истом часу говорићемо и о поступцима, мотивацијама и - присећају се
карактеризацији ликова у бајци. Следећи час ће на неки начин значаја мотива
представљати систематизацију знања о народним бајкама и побратимства у
књижевнотеоријских термина који су усвојени у ранијим народној
разредима и у седмом разреду тумачењем бајки Златоруни ован књижевности и
и Међедовић, са нагласком на теми композиције народних бајки. примера
познатих
Шта је побратимство? Да ли вам је познато какав је то однос? побратима у
Размислите о томе који је најчешћи разлог братимљења. Поред епским
братимљења, постоји и сестримљење, када две жене постану народним
посестриме, или када мушкарац постане побратим жени, а она песмама и
њему посестрима. Када бисте могли да бирате, ко би био/била народним
ваш/-а побратим/посестрима? Сећате ли се неких чувених приповеткама.
побратима из наше народне књижевности? Наведите их.
Наставник чита одломак из књиге Српски митолошки речник:
„БРАТИМЉЕЊЕ је вештачко орођавање у народу. Оно настаје

из више разлога, али су три главна: да се привидним
орођавањем, уз позив Бога као сведока, обезбеди пријатељство;
да се у некој невољи добије помоћ и заштита божанства, и да
болесници, магијским чином братимљења, оздраве. Братиме се
међу собом стари и млади. Женскиње братиме мушкарце
(нарочито девојке које немају браћу) и обратно, али знатно ређе.
23
Оно настаје из другарских и пријатељских побуда и из неке
невоље (размирица, освете и због болести). Одрицање
братимљења је изузетно, само у преким потребама. [...] Људи се
најчешће братиме у невољама. У народу се казује: ’И вук ако се
братими, неће учинити зло.’ У невољи било је довољно позвати:
’Помози, да си ми брат од сад па до века (смрти)!’ Таква
братимљења обављала су се без обреда и орођавања, али су се
поштовала. Они се само рукују и пољубе у образе. Тим начином
братимили су се и иноверници, па је накнадно онај који је
братимио позвао братимљеног на част (гошћење) и даривање.
Када два друга зажеле да се братиме, онда би пустили мало крви
из своје мишице, лизнули би један другом пуштену крв,
пољубили се и зарекли да ће се узајамно пазити и бити верни до
смрти. По угледу на братимство, два добра друга или пријатеља
побратиме се без обреда и орођавања. Они се међусобно
ословљавају: побратиме, побро. Тако се ословљава и непозната
личност из почасти, уместо да се каже: пријатељу. По мотивима
народних песама, јунаци су имали своје побратиме и посестриме.
[...] У братимљењу се није гледало на веру. О братимљењу
хришћана и мухамеданаца у Босни казује турски путописац
Евлија Челебија (око средине XVII века). Побратими се међу
собом пазе и испомажу као верна браћа.”8
У нашој народној епској поезији, Марко Краљевић је познат као

јунак са највише побратима/посестрима. Између осталих, то су:
Милош Обилић, Реља Крилатица, бег Костадин, Алил-ага...
Данас ћемо читати бајку Чудотворни прстен. Читајући је,

сазнаћемо како је један младић постао побратим аждаје, на
који је начин задужио аждају и како му је то побратимство
помогло да испуни све своје жеље.
Наставник изражајно чита бајку Чудотворни прстен. Будући да  прате налоге
је наставник пример правилне говорне културе ученицима, он се наставника;
нарочито труди да правилно акцентује и јасно и разговетно  читају са
изговара речи, да води рачуна о квалитету гласа током читања разумевањем и
(висина и јачина гласа, интонација), али и да темпо читања стваралачки се
прилагоди динамичким променама у тексту, а емотивност пројектују у
гласовне интерпретације усклади са нарочито узбудљивим или уметнички свет
дирљивим тренуцима у бајци. Наставник потом локализује бајку бајке
Чудотворни прстен (у оној мери у којој је ова књижевна врста Чудотворни
подложна локализацији) и заједно са ученицима одређује прстен;
књижевни род (епика) и књижевну врсту (бајка) којој она  активно
припада. учествују у
наставној
Бајку Чудотворни прстен записао је Лука Грђић Бјелокосић, и интерпретацији
послао Српској краљевској академији, заједно са још 15 народних бајке
приповедака. Касније је ту збирку, као и друге сличне, доступне Чудотворни
збирке записа народних приповедака, приредио и у књизи Српске прстен: уочавају
народне приповетке (1927) објавио један од наших најважнијих важне
фолклориста – Веселин Чајкановић. појединости;
8
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970, стр. 49–
51.
24
излажу свој
Претпоставља се да ће тумачење непознатих речи у случају бајке став; образлажу
Чудотворни прстен одузети нешто више времена него обично, свој став
зато што је бајка препуна турцизама. Ипак, од велике помоћи примерима из
биће списак претпостављених мање познатих речи који у Радној текста;
свесци У потрази за језичким и књижевним благом следи након размишљају,
текста бајке. повезују;
закључују;
Какав је утисак на вас оставила бајка Чудотворни прстен?  слушају
Шта вас је у њој највише заинтересовало? Како су вам се одговоре других
допале јунакове авантуре? Која је епизода, према вашем ученика;
мишљењу, најупечатљивија? Образложите свој избор. Чему сте  постављају
се насмејали током читања? питања
наставнику и
Разговор о читалачким утисцима, емоцијама и мислима које је другим
читање побудило помоћи ће и повученијим и несигурнијим ученицима;
ученицима да се ослободе страха од јавног наступа и учешћа у  записују
дискусијама. Наставник наглашава да се изнесени ставови најважније
морају образложити и поткрепити прикладним примерима из податке са табле
текста. у свеску.
Како сте разумели и доживели почетак бајке? У каквој

материјалној ситуацији се налазе јунак и његова мајка? Шта
вас је нарочито погодило у опису њихове немаштине? Запазите
како је у уводном делу бајке представљен јунак. Протумачите
шта о јунаковом карактеру говоре његови поступци с почетка
бајке.
Почетак бајке Чудотворни прстен дочарава тешку оскудицу у

којој живе јунак и његова мајка. На тај начин, већ у првом пасусу
јавља се социјална карактеризација јунака. Он је, као и многи
јунаци бајки, момак који ће захваљујући сопственој храбрости,
упорности и мудрости успети да се избори за бољи друштвени
положај, за егзистенцијалну сигурност – што је у народној
традицији сублимирано у мотив женидбе царевом ћерком. Већ у
почетној ситуацији, након што се „малиша докопа снаге”,
представљен је активан јунак, односно лик који има јасну жељу
да преузме конце своје судбине у своје руке, да постане
одговоран и брине се о себи и о мајци. Сличну истрајност у
превазилажењу свих препрека које се нађу на путу ка срећи
јунак ће доследно показивати у свим деловима бајке.
Размислите о томе каква је улога реалистичких елемената у

бајци Чудотворни прстен. Какав је утисак током читања бајке
на вас оставио већи број свакодневних појава? Наведите неке од
њих.
Радња је у бајкама у великој мери апстрактна – ликови нису

именовани, већ су представљени својим друштвеним положајем
или породичним односом („био једном један/неки...”), ни место
ни време дешавања нису тачно означени. Ипак, у бајкама се могу
препознати трагови народних веровања, обичаја, начина живота,
проблема са којима су се људи морали суочавати... То нам
сугеришу реалистични елементи који се појављују у бајкама.
25
Уочљиво је да у Чудотворном прстену има доста животних,
„стварних” појава: јунаков скромни живот са мајком и
свакодневне опасности које у њему вребају (вукови); јунаков
однос према мајци; промене до којих доводи употреба чаробног
средства; складна брачна љубав између јунака и цареве ћерке;
прерушавање баџа-вештице у просјакињу у сцени преваре
јунакове жене; јунаково запошљавање на двору на месту ашчије;
стицање поверења женине слушкиње и лукавство са прстеном у
пилаву.
Шта вас је изненадило у момковом сусрету са аждајом? Како

сте током читања замишљали аждају? Дочарајте нам је сад.
Образложите каква је типична улога аждаје у бајкама и на који
се начин очекивања читалаца изневеравају у бајци Чудотворни
прстен. Да ли знате како је, према народном веровању, настала
аждаја? Протумачите јунаково резоновање у бирању коме ће
помоћи – јелену или аждаји. Како бисте ви у тој ситуацији
одлучили?
Бајка је погодна књижевна врста за подстицање ученика на

маштање, сањарење, замишљање и појачано доживљавање дела
током читања. Будући да бајке најчешће не садрже исцрпне
описе ликова, фантастичних бића и појава, ученици могу
самостално „домишљати” дескриптивне делове који недостају.
Аждаја типично има улогу јунаковог противника у бајкама – она

ремети хармоничну ситуацију с почетка бајке, отима цареву
ћерку или неки предмет близак и вредан јунаку. Зато чуди
промена улоге у бајци Чудотворни прстен, где ће аждаја
постати даривалац (дароваће јунаку чаробно средство) и
помагач. Пре него што ће се јунак одлучити да помогне аждаји,
она ће зазвати бога, братимити јунака и молити за помоћ у
невољи, што су такође неочекивани поступци.
Аждаја је, према Српском митолошком речнику, „митско биће,

настало у веровању и предању многих народа о огромним
рептилијама (археорнису, ихтиосаурусу и др.). [...] Аждаје су
огромне крилате змије у облику гуштера или крокодила, с
непарним бројем глава, изузетно са две. У предањима се
спомињу најчешће троглава аждаја, затим седмоглава и
деветоглава, са четири кратке ноге, са змијским репом, крилима
као у слепог миша, отворених чељусти из којих избија модар
пламен; страховито риче и гледа, љута је, прождрљива и
незасита. О њеном постанку у народу се неједнако казује. Она
постаје од змије која преживи тридесет или сто година, и тада
добије ноге и крила: ’Док змија змију не прождере, не може
аждаха постати.’”9
Какав је утисак на вас оставила пећина змијског цара?

Протумачите сложеност положаја у ком се тада нашао јунак.
Образложите зашто је ова епизода важна за карактеризацију
лика јунака. Наведите које особине он испољава када се нађе у
9
Исто, стр. 9.
26
опасним ситуацијама?
Опис пећине змијског цара свакако је упечатљив и сугестиван. У

простору који је на први поглед негативно обележен као „туђи”
простор, непријатељски настројен према људима, храброст
јунака, спремност на ризик и постојаност у невољи биће
стављени на тест, и потом награђени чаробним средством из
наслова бајке – чудотворним прстеном.
У чему је посебност чудотворног прстена? Уочите како се

јунак односи према сиромашнима и немоћнима у новонасталом
стању изобиља. Зашто он чини добра дела? Размислите о томе
како бисте ви употребили моћ овог чаробног средства. Шта
мислите, због чега су баш Арапи ти који искрсавају када се
прстен принесе ватри?
Чудотворни прстен може испунити сваку јунакову жељу, зато се

с њим змијски цар тако тешко растаје. Јунак чаробно средство
које стиче задуживши фантастично биће не користи за остварење
неразумних жеља, већ за задобијање материјалне сигурности,
љубави и породице. Он помаже људима који пате у оскудици
зато што схвата своју животну промену као Божји дар.
Наставник наглашава да је, будући да у бајци Чудотворни
прстен, поред социјалног профилисања јунака (социјална
карактеризација), постоји и одређивање јунака према моралним
вредностима, ставовима и поступцима, ово пример етичке
карактеризације лика.
Ученици се позивају да се подсете шта је карактеризација:

„начин приказивања битних особина лика у књижевном делу.
Аутор може лик представити описом физичког изгледа,
приказивањем његових осећања, размишљања и расположења,
монологом и дијалогом, унутрашњим монологом самог јунака
или приповедањем друге особе о лику.”10 У зависности од тога
који се од ових аспеката лика желе представити у делу,
карактеризација може бити: физичка (портрет, опис физичког
изгледа лика), психолошка (осећања, размишљања,
расположења), језичка (према језичком испољавању јунака,
његовим речима и начину на који говори); ту су још и два типа
карактеризације које смо спомињали на данашњем часу –
социјална и етичка карактеризација.11 С обзиром на жанровска
обележја бајки (јунаци нису психолошки продубљени, нема
нарочите дескриптивности, језик јунака није фактор издвајања
као што је, на пример, у шаљивим причама и новелама), у
бајкама се најпре и можемо срести са социјалном и етичком
карактеризацијом.
Арапи су у нашој народној традицији били синоним за демоне,

зато се у епским песмама најчешће помињу фразом „црни
Арапин” (црни је овде пример сталног епитета). Зато и не чуди
10
2010, стр. 110.
11
Читанка за седми разред основне школе Чаролија стварања, Наташа Станковић Шошо, Бошко
Сувајџић, Нови Логос, Београд, 2019, стр. 45.
27
што се у бајци Чудотворни прстен управо Арапи доводе у везу
са натприродном моћи прстена.
Видели смо да је у бајци Чудотворни прстен, сасвим

неочекивано, аждаја јунаков помоћник. Са којим ће се још царем
из окриља животињског царства срести јунак? Запазите ко су
јунакови противници. Образложите шта мотивише њихове
поступке. Шта значи појам „баџа-вештица”. Како баџа-
вештица успева да превари јунакову жену?
Поред одласка у пећину змијског цара, једна од јунакових
авантура укључиваће сусрет са мишјим царем. Фантастика је
неодвојиви део бајке, и нарочите је природе – никога не чуди
када се појави аждаја или змијски или мишји цар. Чудесна бића
постоје упоредо са људским светом и у бајци се активирају у
улози противника, даривалаца, помагача...
У бајци Чудотворни прстен јунаков срећан крај пре коначног

срећног краја кваре јунаков таст (цар) и баџа-вештица. Израз
баџа-вештица необичан је и могуће је да ће измамити осмехе
ученика. Специфичност бајке Чудотворни прстен у односу на
претходно тумачене бајке (Златоруни ован, Међедовић) лежи у
већем броју турцизама у тексту. Зато је нарочито важно пре
започињања интерпретације разјаснити све непознате речи и
неуобичајене или архаичне фразе како би ученици могли да без
језичких баријера, са разумевањем доживе уметнички свет ове
бајке. Наставник може проверити да ли ученици знају шта реч
турцизам значи, у коју надређену групу речи спадају турцизми
(позајмљенице), као и да ли могу навести још неке турцизме. На
страни 91. Радне свеске У потрази за језичким и књижевним
благом налази се дугачак списак речи које могу збунити ученике.
Према овом мини-речнику, баџа-вештица је „мала, закржљала
женска особа која чини зло другима”.12
Баџа-вештица успева да злоупотреби јунакову доброту и женину

наивност и краде чудотворни прстен. Оно што мотивише њене
поступке јесте царево обећање да ће особа која му врати ћерку
добити велико богатство. Интересантна је чињеница да баџа-
вештица два пута, у две различите ситуације, нарушава
хармоничан живот јунака и његове жене. Управо зато ће ова
противница бити сурово кажњена бацањем у дубоку јаму на
крају бајке.
Опишите како на губитак жене и прстена реагује јунак.

Истакните дубљи смисао срећног краја у светлу јунакове
истрајности. У којим је све приликама јунак могао бити
обесхрабрен и поражен? Помоћу којих се лукавстава он тада
спасао? Протумачите шта побеђује на крају бајке: разум,
комуникација и толеранција или насиље, нетрпељивост и
непромишљеност.
Ученици наводе неке од виших идеја бајки: да упорност,
12
Радна свеска за српски језик и књижевност за седми разред основне школе У потрази за језичким и
књижевним благом, стр. 91.
28
лукавство, мудрост, храброст и спремност да се ризикује и
истраје у најтежим околностима на крају бивају награђени. Јунак
бајке Чудотворни прстен суочава се са многим опасним
ситуацијама, од сусрета са аждајом, преко епизоде у царству
змијског цара, до заточења у јами и бекства уз помоћ поданика
мишјег цара. Ни у једном тренутку, међутим, он не одустаје од
својих циљева, већ се користи својим окружењем и ресурсима
које поседује на најбољи могући начин. Тако успева да задобије
прстен, да се поново сретне са својом женом и да се избави из
наизглед немогуће ситуације. Завршна сцена у бајци показује
нам како на крају побеђују принципи разума и толеранције,
спремност да се други саслуша и храброст да се промени
мишљење у светлу нових сазнања.
С обзиром на чињеницу да ће интерпретација бајке Чудотворни  записују
прстен бити настављена на следећем часу, наставник ученицима упутства за
налаже да још једном прочитају бајку како не би заборавили домаћи рад:
неке важне детаље и да погледају белешке које су током часа поновљено
записали у свесци. Ученици се даље упућују да се подсете читање бајке
термина композиција и досад обрађених појмова који су везани Чудотворни
за композицију народне бајке (епизода, мотив итд.). прстен,
обнављање
досад усвојених
теоријских
појмова
(композиција,
епизода, мотив).
Чудотворни прстен
 мотив братимљења у народној књижевности:
 поступак орођавања са блиским пријатељем или са познаником, из
нужде;
 побратими Марка Краљевића: Милош Обилић, Реља Крилатица, бег
Костадин, Алил-ага итд.
 „Чудотворни прстен”:
 народна књижевност
 књижевни род: епика
 књижевна врста: бајка
 записивач: Лука Грђић Бјелокосић; бајку је објавио у књизи „Српске
народне приповетке” (1927) Веселин Чајкановић
 карактеризација ликова:
1. физичка – опис физичког изгледа лика
2. психолошка – мисли, расположења, емоције лика
3. социјална – друштвена; порекло лика, његов друштвени статус
4. етичка – морални ставови лика и поступци који одговарају тим
ставовима
5. језичка – речи које изговара лик и начин на који их изговара
29
 непосредна комуникација између ученика и
остварености исхода:  посматрање ученичког учешћа у интерпретацији,
закључивања и одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
30
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 124В

наставник:
Наставна јединица: Народна бајка Међедовић

 упознати ученике са бајком Међедовић и са околностима
њеног записивања и објављивања;
 утврдити већ усвојено знање о народним приповеткама;
 свестрано сагледати лик Међедовића – његово порекло,
поступке, особине, однос према другим ликовима – у
контексту типског јунака бајке;
 обновити и утврдити познавање термина динамички
мотив, хипербола, епизода;
 представити ученицима термине хронолошко и
ретроспективно приповедање и проверити разумевање
усвојених термина на примеру бајке Међедовић;
 уочити жанровске одлике епске песме и шаљиве приче /
Циљ часа: хумористичке новеле у бајци Међедовић;
 подсетити ученике на класификацију народних
приповедака према уделу хумора и упознати их са
облицима „на међи”.
 развијати код ученика љубав према народној традицији и
делима народне књижевности;
 подстицати ведар дух и оптимизам ученика;
 развијати читалачке компетенције ученика – доживљајно
читање, истраживачко читање;
 подстицати ученике да аргументовано излажу и бране свој
став о делу;
 развијати код ученика смисао за уочавање значајних
појединости у тексту.
коментарише их, у складу са узрастом;
Очекивани исходи  разликује народну од ауторске књижевности и одлике
на крају часа: књижевних родова и основних књижевних врста;
 локализује књижевна дела из обавезног школског програма;
 идентификује језичко-стилска изражајна средства и разуме
њихову функцију.
основне школе У потрази за језичким и књижевним благом,
Наставна средства: Наташа Станковић Шошо, Светлана Слијепчевић Бјеливук,
на табли; додатни материјал – прилог
Облици рада: Фронтални, индивидуални, рад у пару
31
Историја
Народна књижевност, бајка, шаљива прича, динамички мотив,
епизода, хипербола, хронолошко/ретроспективно приповедање

ученика:
Наставник најављује наставну јединицу – интерпретацију
народне бајке Међедовић, и записује наслов на табли. На часу - записује наслов
који претходи данашњој интерпретацији ученици су добили лекције у свеску;
задатак да у Радној свесци У потрази за језичким и књижевним - присећа се
благом пронађу и прочитају бајку Међедовић на страни 95, а да народних
потом пажњу обрате и на питања која следе након текста бајке и приповедака које је
покушају да на њих одговоре поткрепљујући свој став раније читао/-ла;
примерима из текста (доживљајно читање; истраживачко - учествује у
читање). Да би тумачење бајке било могуће, ученици морају уводном разговору.
доћи спремни на час, односно морају прочитати бајку.
Уводни разговор о хумору подстаћи ће ученике на појачано

мисаоно ангажовање и активно учествовање у интерпретацији:
Присетите се које су вам народне приповетке из наставног

програма у претходним разредима биле најсмешније.
Образложите свој избор. Размислите о томе у којим је
народним приповеткама хумор преовлађујући елемент. Да ли
бисте довели шаљиви тон и смешне ситуације у везу са бајкама?
Данас ћемо видети да ли се хумор може уклопити у слику света
бајке тумачећи народну бајку Међедовић.
Неке од приповедака са наглашено шаљивим тоном које ће

ученици навести јесу: Еро с онога свијета, Лаж за опкладу, Еро
и кадија, Крепао котао, Клинчорба, Еро и Турчин, Насрадин
хоџа и Француз... Удео хумора у приповеци био је један од
параметара према којима је Вук Стефановић Караџић поделио
народне приповетке на женске и мушке. Женске приповетке су
претежно озбиљне – то су бајке, басне, приче о животињама,
легендарне приче, док су у мушким приповеткама – шаљивим
причама, новелама, анегдотама – догађаји о којима се приповеда
неретко представљени на хумористичан начин.13
Наставник изражајно чита народну бајку Међедовић, водећи - прате налоге
рачуна о квалитету гласа (висина и јачина гласа, интонација), наставника;
13
Зона Мркаљ, „Класификација народних приповедака и предања”, Наставно проучавање народних
приповедака и предања, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008, стр. 15.
32
дикцији, акцентуацији речи, разговетности изговореног текста, - читају са
темпу читања, тону и емоцији који се желе гласом изразити. разумевањем;
Ученици пажљиво слушају и поново доживљавају бајку, - активно
присећају се важних мотива, поступака јунака и делова бајке и учествују у
уочавају неке детаље који су им раније били промакли. Следи наставној
тумачење непознатих речи, одређивање књижевног рода (епика) интерпретацији:
уочавају важне
и књижевне врсте (бајка са елементима шаљиве приче, облик „на
појединости;
међи”; наставник ће за почетак ставити поред одређења „бајка”
излажу свој став;
знак питања, будући да ће уочавање тих разноврсних образлажу свој
жанровских елемената тек уследити у наставку тумачења), став примерима
локализација текста: из текста;
повезују;
Народну бајку Међедовић Вук Стефановић Караџић записао је закључују;
од казивача чију је вештину казивања веома ценио – Тешана - слушају
Подруговића. Поред ове бајке, Вук је записао и велики број одговоре других
народних песама (као што су нпр. песме Марко Краљевић и ученика;
Муса Кесеџија, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Марко - постављају
Краљевић и Арапин...) и још једну приповетку (Међед, свиња и питања;
записују
лисица). Приповетка Међед, свиња и лисица била је објављена у -
најважније
књизи Народне српске приповијетке из 1821. године, док је бајка
податке са табле
Међедовић објављена у знатно обимнијој збирци приповедака из у свеску.
1853. године – књизи Српске народне приповијетке. Занимљиво
је да је баш бајку Међедовић Вук одабрао да пошаље као пример
српске народне бајке свом пријатељу Јулијусу Шоткију, који ју
је превео на немачки и објавио 1819. године у једном немачком
гласилу. Тако је бајка Међедовић имала необичну судбину да је
била најпре објављена на немачком, па тек онда на српском
језику.
Интерпретација бајке почиње разговором о читалачким

утисцима ученика:
Како сте доживели народну бајку Међедовић? Који су вам се

делови бајке највише допали? Шта вас је све у њој зачудило?
Образложите зашто. Какав је утисак на вас оставио јунак
бајке – Међедовић, а какав његов страшни противник Брко?
Шта вам је измамило осмех током читања? Како сте се
осећали након читања?
Ученици се подстичу да размишљају о сопственом читалачком

процесу, да прецизно, елоквентно и језички тачно изразе утиске,
емоције и мисли које је читање изазвало и да свој став и
закључке бране поткрепљујући их примерима из текста.
Протумачите зашто се бајка зове Међедовић. Шта вас је

изненадило у избору јунака ове бајке? Какво је његово порекло?
Како сте замишљали Међедовићев изглед док сте читали бајку?
Претпоставља се да су ученици током читања били изненађени

фантастичним пореклом јунака бајке. Типски јунаци бајки
обично су људска бића, док су противници и помагачи ти који су
33
најчешће створења фантастичне природе. Будући да се
Међедовићев изглед не описује директно, већ се о њему може
само посредно закључити преко даље карактеризације лика
(велике снаге и прекомерног апетита – мада се и то
проблематизује у другом делу бајке јунаковим градативним
смањивањем), бајка пружа могућности за имагинативно
пројектовање ученика у уметнички свет бајке. Замишљајући
Међедовићев изглед и извештавајући друге ученике о својој
замисли, ученици могу развијати своју машту и притом неговати
културу говора (сликовито казивање, уверљивост изражавања
итд.).
Који мотив покреће радњу бајке? Како називамо такве мотиве?

Размислите о томе зашто Међедовић жели да оде у свет. Како
бисте ви поступили на његовом месту? Прокоментаришите
однос између оца медведа и сина Међедовића. Шта вас је у
бризи и нежности коју медвед испољава према сину изненадило?
Динамички мотив у бајци Међедовић, односно мотив који

подстиче даљи ток радње, јесте јунакова жеља да напусти
пећину у којој је растао и крене у свет. Као и у бајци коју смо већ
тумачили Златоруни ован јунаково одвајање од породице и
авантуре кроз које он пролази у далеком свету, симбол су
његовог одрастања, стицања зрелости, стасавања кроз
превладавање различитих препрека и искушења. Како су,
међутим, све основне жанровске претпоставке народне бајке у
бајци Међедовић окренуте наглавце, видећемо да јунаков пут
неће имати своје коначно одредиште. Штавише, уместо даљег
развоја лика и промене његовог социјалног статуса (нпр. мотив
женидбе царевом ћерком), која би представљала коначну тачку
тог развоја, Међедовић ће се и дословно смањивати, све док и
његову причу не „преотме” сејачева прича о тако небитној
појединости као што је један покварени зуб.
Колико год да је јунаково порекло неуобичајено, и упркос

нашим представама о медведима као крволочним животињама,
породични односи између оца и сина који се у бајци описују
сасвим су складни. Медвед брижљиво одгаја сина и одговара га
од идеје да напусти сигурност њихове пећине, забринут за
синовљеву добробит у свету.
Како сте разумели и доживели медведово упозорење

Међедовићу? Уочите ко, према очевом мишљењу, представља
опасност за Међедовића? Протумачите дубљи смисао те
инверзије. У којој мери се очева слутња остварује у остатку
бајке? Поткрепите свој став примерима из текста.
Следећи сегмент бајке који може заинтригирати ученике јесте

очево виђење света као застрашујућег места препуног „злијех
зверова” – људи. Ученицима треба указати на измењену
перспективу из које се таква слика света нуди. За медведа људи,
а нарочито ловци, јесу највећа опасност. Једна од васпитних
вредности ове бајке, дакле, лежи у пружању алтернативног
погледа на живот, чиме се читалац наводи на преиспитивање
34
сопствених устаљених ставова.
У наставку бајке, удаљавајући се од своје породице и свог дома,

Међедовић ће постепено губити снагу, смањивати се, његова
прича ће на крају постати сасвим неважна у том свету – с те
стране је Међедовићев отац био у праву. Ипак, важно је
ученицима указати на тон хумора који преовлађује у целој
приповеци и разматрати у којој мери тај хумор чини немогућим
озбиљно разматрање Међедовићевог пута као развојног пута
типског јунака бајке.
Шта сазнајемо о Међедовићу из сцена провере снаге?

Размислите о томе зашто је баш чупање букве из корена
предуслов који отац поставља сину за одлазак у свет? Каква је
симболика тог чина? Сетите се народне песме у којој јунак
такође огледа своју снагу на сличан начин – стежући суву
дреновину док из ње не „удари” вода? Која је то песма и који
јунак?
Међедовићева велика снага открива се када успе да ишчупа

букву из корена. То је уједно и поступак којим он доказује да се
може носити са потенцијалним опасностима у свету. Ученици ће
се вероватно, уз подстицаје наставника, присетити да је Марко
Краљевић у песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија, коју су
читали у шестом разреду у оквиру избора народних епских
песама из тематског круга песама о Марку Краљевићу, снагу
проверавао на сличан начин, стежући суву дреновину. Нарочито
је интересантна књижевноисторијска околност да је Вук
Стефановић Караџић и бајку Међедовић и песму Марко
Краљевић и Муса Кесеџија забележио од истог певача/казивача –
Тешана Подруговића.
У којим се све епизодама казује о Међедовићевим авантурама у

свету? Сетите се шта је епизода. Замишљајте сцену у којој се
Међедовић „наклопи” над ручак орача. У којој мери вас је
изненадио Међедовићев прекомеран апетит? Шта вас је у тој
ситуацији насмејало? Протумачите шта такав апетит
сугерише о природи и особинама јунака. Уочите несклад између
карактеризације Међедовића и типске улоге јунака бајке.
Епизода је део фабуле у бајци који може стајати самостално, али

је и повезан са главним током радње тако да је успорава и
проширује, стварајући споредне заплете, развијајући
карактеризацију ликова, уводећи притом нове ликове и
откривајући важне детаље за даљи развој радње, као што је нпр.
мотивација јунака.
Велики апетит често карактерише епске јунаке – он сугерише

натприродну снагу и виталност јунака. Како се, међутим,
Међедовићева снага потенцира само да би се касније изневерила
очекивања читалаца, и овај мотив губи на свом озбиљном
значењу и постаје само гротескна сцена која доприноси
хумористичности приповетке.
35
Међедовић кује буздован од бреза и гвожђа са лопата орача.
Како сте то разумели? Како замишљате тај буздован?
Размотрите све нелогичне појаве и догађаје у бајци и наведите
их. Употребом које стилске фигуре се приказују те појаве и
догађаји у бајци Међедовић? Уочите које су све Међедовићеве
особине хиперболисане.
Ученици се подстичу да се сете шта је хипербола – „стилска

фигура којом се преувеличавају особине предмета, напетост
радње и осећања ликова.”14 У бајци Међедовић се употребом
хиперболе додатно оснажује ефекат очуђеног, „наопаког” света:
Међедовић је толико снажан да чупа брезу из корена, поједе
ручак за неколико стотина људи и кује буздован од неколико
бреза и гвожђа са плугова; и Бркови бркови су такође
хиперболисано приказани (у један брк стаје триста шездесет пет
птичијих гнезда).
Издвојте и тумачите карактерне особине које испољава

Међедовић у епизоди ковања оружја. Какав је ваш став према
његовим поступцима? Прокоментаришите ковачеву намеру да
превари Међедовића. Размислите о томе у којој смо народној
епској песми наилазили на сличну околност у којој јунак
кажњава ковача свог оружја. На који се све начин у бајци
Међедовић успоставља паралелизам између Међедовића и Марка
Краљевића?
Сличност са јунаком епске песме Међедовић показује својом

плаховитошћу, када убија ковача буздована. Иако је ковач
намеравао да превари Међедовића и за себе сачува половину
гвожђа потребну за ковање доброг буздована, ученици се
подстицајним разговором наводе да осуде свако насиље и да
освесте став да не постоји изговор за насилно понашање. Већ
смо споменули да у бајци Међедовић постоје асоцијације на
песму Марко Краљевић и Муса Кесеџија. Мотив убијања ковача
јунаковог оружја постоји и у овој песми. Разлика је, међутим, у
мотивацији јунаковог понашања – Марко се свети Новаку ковачу
зато што Новак проглашава Мусу Кесеџију бољим јунаком, док
Међедовић кажњава неименованог ковача због лоше
направљеног буздована и покушаја подвале.
Запазите како је у бајци представљен јунаков противник. Шта

вас је изненадило, а шта забавило у Брковом опису? Зашто је
противниково име комично? Какав је Брков брк? Протумачите
зашто се у Брковом брку нашло триста шездесет пет птичијих
гнезда. Каква је симболика тог броја? Препустите се маштању
и замислите шта би све могло да стане у други Брков брк.
Колико је Међедовић необичан јунак, толико је Брко

неуобичајен противник. Његово име највише асоцира на имена
ликова шаљивих прича и хумористичних новела (као што су нпр.
Ћоса и Еро). Брков опис одговара апсурдној логици надлагивања
14
2010, стр. 220.
36
коју смо запазили и у остатку бајке: „У томе стане хука с једне
стране, док се иза брда помоли један брк и у њему триста и
шездесет и пет тичијих гнијезда. Мало-помало помоли се и
други брк; ето и Брка.”15 Претпоставља се да ће ученици
повезати симболику броја 365 са бројем дана у години. У
постојећој методичкој литератури о бајци Међедовић уочено је
да „Брко као јунак силнији од Међедовића својом
персонификованом појавом (носи у брцима 365 птичијих гнезда)
потенцира зрелост коју дају године и искуство. Међедовић још
увек није сазрео за женидбу и стицање потомства те тако,
бежањем, открива да је преценио сопствене снаге.”16
Пратите Међедовићеве поступке када се сукоби са Брком.

Запажајте како на Међедовићев напад реагује Брко. Шта је
смешно у тој ситуацији? Образложите зашто Међедовић бежи
од Брка. Упоредите како је представљен Међедовићев лик на
почетку и у другој половини бајке. Шта се променило? У којој
мери се и ваш доживљај Међедовића мењао током читања? До
каквог физичког преображаја јунака притом долази?
Пронађите примере тог преображаја у тексту.
Читаоцима се чини као да епизода сусрета са орачем и његовом

ћерком и Брком коначно најављује заплет карактеристичан за
бајке – борбу са противником око жељене девојке. Сваки од
мотива који би градили ту схему, међутим, на неки начин је
измењен тако да је добијени резултат готово пародија бајке. Брко
је већи јунак од Међедовића (и ту се у бајци Међедовић јавља
сличност са песмом Марко Краљевић и Муса Кесеџија), што је
познато свим ликовима у бајци, сем Међедовићу; Међедовићеви
напади доживљени су као уједи комараца или других инсеката;
Међедовић избегава мегдан са Брком, одлучујући уместо тога да
побегне. На тај начин су очекивања читалаца, која се од почетка
бајке подстичу потенцирањем Међедовићеве снаге и виталности,
нагло изневерена. Из контраста и несклада између очекиваног
понашања јунака бајке и Међедовићевог бежања происходи
хумор. Када започне свој бег од Брка, Међедовић почиње и да се
смањује, најпре да би се сакрио у сејачеву торбу, а потом и у
сејачев покварени зуб.
Како се завршава бајка Међедовић? У којој мери вас је овакав

крај изненадио? Зашто? Запазите ко приповеда у последњем
делу бајке. Протумачите у каквом су односу сејачева прича и
остатак бајке. Размислите о томе колико су могући догађаји
које сејач описује. Какав сте став током читања били заузели
према садржају сејачеве приче. Образложите какав ефекат на
бајку у целости има последња реченица: „И на част вам лаж”.
Шта мислите, ко је изговара?
Крај бајке Међедовић није у складу са поетиком бајке. Правог
15
Вук Стефановић Караџић, Српске народне приповијетке, Сабрана дела Вука Караџића, књига трећа,
приредио Мирослав Пантић, Просвета, Београд, 1988, стр. 53.
16
Зона Мркаљ, „На Међедовићевој међи (интерпретација приповетке у првом разреду средње школе)”,
Наставно проучавање народних приповедака и предања, Друштво за српски језик и књижевност Србије,
Београд, 2008, стр. 322.
37
краја бајке и нема, нема наставка нити разрешења приче о
Међедовићу. Чак се и приповедач мења, наратор постаје сејач
који ретроспективно приповеда о околностима у којима је
покварио зуб. Ретроспективно приповедање у прозним делима
народне и ауторске књижевности јесте „представљање догађаја
или доживљаја који су се одиграли пре оног тренутка радње у
којем се саопштавају.”17 Сејачева прича ретроспективно
приказује догађаје који су претходили сејачевом сусрету са
Међедовићем, Међедовићевом сакривању у торби па у зубу, и
тренутку у ком сејач одговара на Међедовићево питање о
поквареном зубу. Насупрот томе, приповедање које догађаје
излаже по оном редоследу којим су се и десили назива се
хронолошко приповедање. Поступком хронолошког приповедања
изложена су дешавања у бајци Међедовић од Међедовићевог
зачећа и рођења, преко одрастања и задобијања снаге, до
авантура у свету.
У сејачевој причи интензивира се смењивање апсурдних мотива,

све се више усваја форма приповетке са надлагивањем.
Приповедачев коментар („И на част вам лаж.”) типична је
завршна формула шаљивих прича којом се негира све што је
исприповедано и благом се подсмеху излажу и
слушаоци/читаоци, који су наивно поверовали да ће чути бајку.
У завршном разговору ученици упоређују бајку коју су - учествују у
претходно читали и тумачили – Златоруни ован – са народном завршном
приповетком Међедовић. Бајка Златоруни ован имала је типичну разговору о
бајковну схему и лако уочљива поетичка обележја ове књижевне разноврсним
врсте (уводна формула, типски јунак, противници, помагачи, жанровским
чаробна средства, срећан крај итд.). Са бајком Међедовић је елементима у
другачије. Могли смо да запазимо сегменте који би више бајци
одговарали поетици шаљиве приче, хумористичне новеле, приче Међедовић;
са надлагивањем (апсурдне ситуације, одбацивање уобичајене - слушају,
логике приказивања, сејачева прича). Шаљиве приче, као и дуже, размишљају,
хумористичке новеле препознају се по томе што се у повезују;
реалистичном амбијенту исмевају људске мане – похлепа, - упоређују текст
глупост, нетрпељивост, гордост, злоба, сујета... Облици хумора бајке Међедовић
који се у овим народним приповеткама могу јавити варирају од и текст
игре речима, преко хумора нарави и карактера, до хумористичке
хумористичности алогичних ситуација.18 новеле Лаж за
опкладу;
Наставник дели ученицима прилог – одломак хумористичке - записују домаћи
новеле Лаж за опкладу и позива их да упореде сејачеву причу задатак.
са дететовим надлагивањем.
Дела у којима се мешају одлике различитих жанрова Вук

Стефановић Караџић назвао је облицима „на међи”.19 Примери
17
Grupa autora, Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1986, str. 654.
18
Нада Милошевић-Ђорђевић, „Шаљива прича”, Од како се земља охладила: прозни облици српске
народне књижевности и мале фолклорне форме, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997,
стр. 23–24.
19
Снежана Самарџија, „Приповетке ʼна међиʼ”, Поетика усмених прозних облика, Народна књига –
Алфа, Београд, 1997, стр. 226.
38
још неких приповедака са разноврсним жанровским елементима
јесу: Дјевојка бржа од коња, Зла жена, Немушти језик, Све, све,
али занат...
Домаћи задатак: Ученици у паровима добијају задатак да

напишу свој пример надлагивања и да потом те текстове
међусобно размене. Ученик чије је прича невероватнија,
смешнија и неочекиванија, побеђује у надлагивању.
Међедовић
 шаљиве народне приповетке: хумористичке новеле – „Еро с онога

свијета”, „Лаж за опкладу”; шаљиве приче – „Еро и кадија”, „Крепао
котао”, „Клинчорба”, „Еро и Турчин”, „Насрадин хоџа и Француз” итд.
„Међедовић”:
 народна књижевност
 књижевни род: епика
 књижевна врста: бајка (?)
 казивач: Тешан Подруговић („Марко Краљевић и Муса Кесеџија”,
„Марко Краљевић и Љутица Богдан”; „Међед, свиња и лисица”)
 јунак: фантастично порекло, син медведа и жене;
 хипербола: Међедовићева снага и апетит; ковање буздована; Бркови
бркови
 хронолошко приповедање: од Међедовићевог рођења до сусрета са
сејачем; ретроспективно приповедање: сејачева прича
 облици „на међи”: дела у којима се мешају одлике различитих жанрова
 непосредна комуникација између ученика и

остварености исхода:  посматрање ученичког учешћа, закључивања и
одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
39
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ – ПРИЛОГ БРОЈ 1
Лаж за опкладу
„Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље нигђе у воденици, ђе нађе ћосу.
Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз’ Бог ћосо!” – „Бог ти
помогао, синко.” – „Би ли и ја могао ту мало самљети?” – „Би, зашто не би; ево ће се
моје сад изамљети, па онда мељи колико ти драго.” – Али дијете помисли шта му је
отац рекао, па изиђе на поље, и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже боље узме
мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад
дијете дође у другу воденицу и види да је и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет
узме мало жита па отрчи другим путем прије ђетета и у трећу воденицу те заспе; тако и
у четврту. Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици
ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане да меље с ћосом. [...] Кад се погача испече и
изваде је из ватре, па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко. што је?
Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ ајде да лажемо, па који кога
надлаже, онај нека носи сву погачу.” Дијете помисли у себи: Већ се сад нема куда, па
рече: „Ајде де! почни ти.” Онда ћосо почне којешта лагати, овамо, онамо, а кад се већ
излаже и умори, онда му дијете рече: „Е мој ћосо! ако ти више што не знаш, то је све
ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину: Кад ја бија у младо доба стари
човек, онда ми имадијасмо млого кошница, па би и ја свако јутро бројио, и све би челе
пребројио, а кошница не могу. Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега
челца; онда ја брже-боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца.
Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом. Кад пређем
преко мора, а то човек уватио мога челца у ралицу, па оре за ситну проју. Ја повичем на
њега: То је мој челац, откуд теби мој челац? А човек одговори: Брате! ако је твој, ето ти
га. Па ми да и челца, и још пуну торбу проје од изора. Онда ја упртим торбу с пројом на
леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у
поводу, да се одмара. Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на
торби, те се сва проја проспе у море. Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја
онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем
сијена, а ја легнем спавати. Кад ујутру устанем, а то вуци дошли, те заклали и изјели
мога челца; лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена. Онда почнем мислити, у
што ћу покупити мед. У том падне ми на ум да имам једну малу сјекирицу, па је узмем
и зађем у шуму да уловим какву звјерку, да згулим мјешину. Кад тамо, а то двије срне
скачу на једној нози. Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па и
уватим, те згулим с њи три мјешине, и покупим у њи сав мед, па притоварим на
пијевца, и однесем кући. Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу Богу по
водицу. Сад ја почнем мислити, како ћу се попети на небо, док ми паде на ум оно моје
просо, што се просуло у море. Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто, па
узрасло до неба; те ја уз њега ајде на небо. Кад се горе попнем, а то моја проја узрела,
па је Бог пожњео и умјесио од ње љеб, па удробио у вруће млијеко, те једе. Назовем му
ја: Помоз’ Бог! А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим
натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и сву проју поплавило и
однијело! Сад се ја забринем, како ћу сићи на земљу! Док ми падне на ум да ми је
дугачка коса: кад стојим, до земље, кад сједнем, до ушију, па узмем нож, па све длаку
по длаку одрезуј, па навезуј. Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па
останем на њему да преноћим. [...]”
(Вук Стефановић Караџић, Српске народне приповијетке, Сабрана дела Вука Караџића, књига
трећа, приредио Мирослав Пантић, Просвета, Београд, 1988, стр. 19–21, прилагођени одломак)
40
Предмет: Српски језик Школа и разред:

Наставница/настав
ник:
Наставна јединица: Припрема за Четврти школски писмени задатак
Образовни циљеви: развијати писмено изражавање ученика и
подићи ниво културе писменог изражавања; развијати
способности одабира; избор грађе, њеног компоновања,
коришћења пасуса, обједињавања приповедања и описивања.
Циљ часа: Васпитни циљеви: неговати љубав према језику, пробудити
љубав према лепом писању и култури писменог изражавања.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања из језика
и књижевности ради побољшања писменог изражавања и
подстицати ученичку креативност.
 користи различите облике казивања: дескрипцију (портрет и
пејзаж), приповедање у 1. и 3. лицу, дијалог;
 издваја делове текста (наслов, пасусе) и организује га у
смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста);
 саставља текст на теме из свакодневног живота и света
маште.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, метода самосталних ученичких радова
Радна свеска У потрази за језичким и књижевним благом, стр.
42
историја, географија, биологија
Кључни појмови: Састав, стваралаштво
41
Планиране активности наставника/наставнице: Планиране
активности ученика:
Наставник обавештава ученике да је час посвећен писменој - прати упутства
вежби. Позива ученике да отворе Радну свеску на стр. 42 и наставника/наставн
даје упутства за рад. Потребно је написати састав који ће се ице.
завршити следећом реченицом: То је разлог мог изостанка с
прославе твог рођендана. Од ученика се очекује да на
кративан начин приповедају и описују.
Ученици праве тезе по којима ће писати одговор на задату - пише састав у
тему, а затим пишу задатак. После двадесетак минута, јављају Радној свесци;
се ученици који желе да читају своје саставе. Наставник - примењује
пажљиво слуша и бележи запажања. Ученици коментаришу препоруке које му
радове и саопштавају своја запажања. Наставник указује на је дао/дала
композиционе недоследности, језичке, правописне и стилске наставник/наставни
и помаже ученицима у исправљању. ца;
- слуша радове
осталих ученика и
након читања их
коментарише
Изводе се закључци шта је битно за добар писмени састав. На - чита побољшану
основу садржајности, стилске особености, језичких верзију свог
појединости и уредности ученички жири бира најбољи рад. задатка;
Наставник предлаже писање побољшане верзије писменог - слуша радове
састава. осталих ученика и
коментарише.
Припрема за Четврти школски писмени задатак

Писање састава са задатим завршетком
То је разлог мог изостанка с прославе твог рођендана.
42
- прегледање ученичких састава на структуралном и
Начини провере семантичком плану;
остварености исхода: - сагледање ученичких запажања поводом свих састава
који се читају на часу.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
43

Наставник/
Наставна јединица: Четврти школски писмени задатак
Образовни циљеви: усавршавање писмености; показати знања
из језичке културе (одговор на задату тему, познавање језика и
правописа, техника израде писменог задатка, стил писања,
мисаоност и креативност ученика).
Циљ часа: Васпитни циљеви: гајити љубав према лепом писању и култури
писменог изражавања.
Функционални циљеви: примењивање стечених знања из
језика, књижевности, правописа и опште културе и њихова
провера.
 самостално саставља свој текст служећи се свим
приповедним техникама (користи различите облике
казивања: дескрипцију (портрет и пејзаж), приповедање у 1.
и 3. лицу, дијалог);
 поштује композицијску условљеност (издваја делове текста,
одваја наслов и пасусе) и организује их у смисаоне целине
(уводни, средишњи и завршни део текста);
 примењује правописну и граматичку норму.
Наставне методе: метода самосталних ученичких радова, текст метода
Наставна средства: вежбанке за писмене задатке

Облици рада: индивидуални
књижевност, историја
Кључни појмови: Састав, машта, стваралаштво
44
Један ученик дели вежбанке за писмени задатак, док - прати инструкције
наставник пише теме на табли и даје неопходне инструкције наставника/
за израду писменог задатка. наставнице;
1. Кад се тиква покондири...

2. Да сам власт...
3. Састављање приче на основу задатих речи

Ученици самостално пишу писмени задатак. самостално пише
писмени задатак на
одабрану тему.
Наставник сакупља вежбанке и подсећа ученике да размисле - прати упутства
о писању боље верзије писменог задатка. наставника/
наставнице.
Четврти школски писмени задатак, рађен: _______________
Теме:
1 Кад се тиква покондири...

2. Да сам власт...
3. Састављање приче на основу задатих речи
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих променио/-ла?
45

наставник:
Наставна јединица: Кратки говорни облици

Образовни циљеви: упутити ученике да схвате одлике
питалица, загонеткa, пословица, изрека; открити уметничке
вредности кратких прозних врста; оспособљавање ученика за
разумевање и тумачење дела усмене књижевности; подстицање
ученика да самостално читају, доживљавају и тумаче
загонетке, пословице, питалице, изреке, брзалице, пословичка
поређења.
Васпитни циљеви: побудити љубав према усменој
књижевности; гајити позитивна осећања према свету који нас
Циљ часа:
окружује, као и према националној прошлости; утицати на
формирање позитивних духовних и моралних вредности и
стварање читалачких навика; посебно истаћи пословице о
вредности знања и образовања; неговање склоности према
језгровитом казивању.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем
раду; прецизним истраживачким задацима оспособљавати
ученике за самосталан рад; креативном радном атмосфером на
часу навикавати ученике на тимски рад.
 користи књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима и повезује их са новим делима која
чита;
их са сопственим искуством и околностима у којима живи;
Очекивани исходи коментарише их, у складу са узрастом;
на крају часа:  разликује народну од ауторске књижевности и одлике
књижевних родова и основних књижевних врста;
 идентификује језичко-стилска изражајна средства и разуме
њихову функцију;
 анализира идејни слој књижевног дела служећи се
аргументима из текста;
 препозна националне вредности и негује
културноисторијску баштину.
Наставна средства: Читанка Чаролија стварања, стр. 131–132; Радна свеска, стр. 82
Облици рада: Фронтални, индивидуални рад
Естетичка, комуникативна, за сарадњу, дигитална компетенција
46
Историја, Грађанско васпитање, Биологија
Кључни појмови: пословице, питалице, загонетке, изреке, афоризми

наставнице/наставника: активности ученика:
Истраживачки задаци: Ученике поделити у четири групе. ‒ прати инструкције
Прва група ће прочитати питалице, друга загонетке, а трећа наставника;
пословице, а четврта изреке. Један од ученика упознаће остале ‒ чита одабране
с одликама врсте за коју је задужен, а потом следи читање одломке из
примера и разговор о њима. читанке.
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли.

Прва група ученика је навела основне податке о питалицама и ‒ анализира и
прочитала неколико наведених примера из читанке. закључује;
‒ активно учествује
Питалица је кратка прозна врста исказана кроз питања и у радном процесу;
одговоре, дакле кроз дијалог. Поенту сазнајемо у одговору. ‒ уважава сугестије
Друга група је спремила загонетке. наставника;
‒ учествује у
Представник групе поставља неколико питалица члановима разговору,
других група. Потребно је да дају духовит одговор на њих. анализира и пише;
‒ слуша
На пример: Шта је најбрже? Шта је најбеље? Шта је најјаче? саговорнике;
‒ издваја и
Друга група ученика је навела основне податке о загонеткама и дефинише;
прочитала наведене примере из читанке Чаролија стварања. ‒ одговара на
задатке и радне
Загонетка је краћи говорни облик који се састоји од налоге
вишезначног питања које има само један тачан одговор- наставника;
одгонетку. У загонетки се пореди непознато с познатим. Врсте ‒ активно учествује
загонетка су: загонетке питалице, загонетке шале, загонетке у анализи
„игре речима“. Многе загонетке заснивају се на игри речи. књижевног дела;
Њихова првобитна намена је забава, али служе и за ‒ слуша, учествује у
изоштравање духа. Загонетка потиче из најстаријих времена и разговору,
на својеврстан начин описује човека и свет који га окружује. анализира;
Представници групе постављају примере загонетки осталим ‒ аргументовано
члановима других група и очекују да дају одгонетке. износи мисли и
Трећа група је спремила излагање о пословицама и прочитала ставове;
репрезентативне примере из читанке. ‒ сарађује са другим
ученицима и
Пословице су мудрости настале на основу животног искуства. развија културу
Изражавају општељудска, истинита запажања. Имају дијалога;
пренесено значење. Њима народ износи своја знања и ‒ преписује са
мудрости. Основна им је намена да поуче. Пословице су нека табле.
врста народног свезнања. Исказују мудрости о човеку, о
животу, о младости, о здрављу, о љубави, о пријатељству, о
47
истини итд.
Представници треће групе подстичу чланове осталих група да

наведу народне пословице о поштењу и честитости.
Четврта група је спремила излагање о изрекама и навела

репрезентативне примере из читанке.
Изрека је сажет израз у којем је конкретна слика употребљена

у пренесеном значењу. Разумљивост изреке заснива се на
повезивању. Вук Караџић за изреке каже да су у обичај узете
речи. Сажете су и њихова разумљивост се заснива на
асоцијацијама, на заједничком усменом образовању казивача и
слушалаца. Народне изреке могу сликовито да означе
карактерне особине људи.
Представници групе наводе примере изрека и очекују да

чланови других група протумаче њихова значења.
Указати ученицима на устаљена поређења у народном говору.
Поређење је стилска фигура којом се нешто доводи у везу и

упоређује. Поредбени однос истиче се речима као, слично,
попут, налик, исто, али може да се наслути и без њих. У
народном говору честа су устаљена поређења. На пример:
жито као злато, висок као бор, витка као јела, вредна као
пчела, веран као пас. Поједина народна поређења могу бити и
шаљива. Духовит смисао настаје онда када се појмови пореде
по супротности. На пример: Сигуран као врбов клин. Лети као
мува без главе.
Ученици решавају задатке у Радној свесци на стр. 82 обнављају ‒ истичу закључке
стечена знања о питалицама, изрекама, пословицама, и до којих су дошли;
загонеткама. Провера задатака. Сваки ученик бира по једну ‒ систематизују
пословицу за свој мото. Бира се пословица која ће бити мото знање стечено на
читавог одељења. часу.
Кратки говорни облици
Питалице, загонетке, пословице, изреке
‒ Посматрањем ученичког учешћа, закључивања и

одговарања на постављена питања;
‒ Прегледањем ученичких свезака.
48
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
49

наставник:
Наставна јединица: Стефан Митров Љубиша, Кањош Мацедоновић

 Мотивисање ученика за читање и тумачење приповетке
Кањош Мацедоновић Стефана Митрова Љубише.
 Тумачење фабуле књижевног дела.
Циљ часа:  Издвајање карактерних особина ликова.
 Истицање елемената хумора и комике.
 Развијање способности самосталног усменог излагања,
закључивања, поређења и критичког мишљења.
 издвоји приповедачке поступке, тематику дела и
доминантне мотиве;
Очекивани исходи  тумачи ликове и њихове поступке;
на крају часа:  разуме процесе карактеризације јунака;
 издвоји примере етичке карактеризације;
 изражава своје утиске, осећања и размишљања поводом
књижевног текста.
Дијалошка метода, метода запажања и показивања, текстовна
метода, метода усменог излагања, истраживачка метода
Наставна средства: Читанка, табла, креда/маркер, свеске ученика

Међупредметне Kомуникативна компетенција, компетенција за учење,
компетенције: естетичка компетенција
Историја
Приповедање, приповедач, лик, морална карактеризација,
хумор
50
Кањош
Мацедоновић
приказ биографије

ученика:
Наставник најављује наставну јединицу, бележи наслов на табли  слушају
и подстиче ученике за учествовање у тумачењу дела: упутства
наставника;
Данас ћемо разговарати о приповеци Кањош Мацедоновић, коју  мотивисани су
је написао Стефан Митров Љубиша. Ово је необична повест о за слушање и
храбром јунаку Кањошу, који ће се у двобоју суочити са опасним читање
разбојником Фурланом. Пажљиво слушајте читање приповетке приповетке.
и припремите се да говорите о својим утисцима и запажањима.
Изражајно и интерпретативно читање  слушају читање
наставника и
Наставник изражајно и интерпретативно чита приповетку из прате текст из
читанке. читанке;
 одговарају на
Звучни запис: Кањош Мацедоновић питања и
слушају
одговоре других
Исказивање утисака ученика;
 учествују у
Након читања, наставник позива ученике да поделе своје утиске дискусији;
и осећања поводом књижевног дела: Шта вам се допало у овој  аргументовано
приповеци? Какав утисак је оставило ово дело на вас? Који излажу своје
делови су вам се посебно допали? Која осећања су се пробудила у закључке,
вама? позивајући се на
сам текст
Тумачење непознатих речи и израза
51
књижевног дела;
С обзиром на то да ова приповетка Стефана Митрова Љубише  прате упутства
обилује архаизмима и позајмљеницама из других језика, наставника и
неопходно је да наставник у току часа објашњава непознате речи проналазе
и изразе ученицима. Тумачењем непознатих речи истовремено се одговарајуће
тумаче и одговарајући делови текста, који се на крају повезују са делове текста;
крајњим смислом приповетке.  објашњавају
појам етичке
Тумачење дела (моралне)
карактеризације
Зашто Кањош одлази код Млетака? Ко га је тамо послао? Које јунака на
је задужење царевог заточника? Како је описан Кањош? Како примеру
се други опходе према њему? Зашто је то тако? Како Кањош приповетке
доживљава Млечане? На који начин се он брани од њихових Кањош
увреда? Мацедоновић;
 бележе
Кањош Мацедоновић је јунак из племена Паштровића, који непознате речи и
одлази у Млетачку републику као „заточник” дужда, тј. као изразе и тако
његов представник у двобоју. Млетачки управни суд подсмева се проширују свој
Кањошу због његовог физичког изгледа – он је ниског раста и вокабулар;
зато му се ругају, говорећи да су мислили да ће Паштровићи  записују
послати неког вишег јунака. Међутим, овде до изражаја долази најважније
Кањошева урођена довитљивост, лукавост и мудрост. Он им ставке у свеску.
одговара: „бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва
вас допадох”, чиме им ставља до знања да они сами нису велики
и вредни јунаци, као и да ни по чему нису бољи од њега. Он
Млечане доживљава као уображене и нечасне људе.
О чему размишља пре одласка на двобој? Како поступа? Ко је

Фурлан? Како се Кањош понаша према Фурлану? Како је
Фурлан описан? Како Кањош успева да га победи?
О Кањошевој части и јунаштву сведоче и његове речи и његови

поступци. Када одлази на двобој са Фурланом, он размишља о
томе како ће можда улудо изгубити живот због Млечана, који
нису достојни такве жртве, али одлучује да одржи своју реч.
Када стигне на острво са Фурланом, Кањош враћа свој чамац
истичући да им два чамца нису потребна јер један од њих
двојице мора умрети. Кањош је, при томе, у потпуности сигуран
у своју снагу, јунаштво и у своју победу над Фурланом.
Фурлан је описан као хвалисави јунак. Он се хвали пред

Кањошем о томе колико је јунака поразио у борби, надајући се
да ће речима заплашити и самог Кањоша. У борби је храбар и
вешт, али Кањош успева да га надмудри тако што га окреће
према сунчевој светлости. На тај начин, Кањош прво успева да
надмудри свог противника, а потом и да га физички надјача и
порази.
На који начин је Кањош дочекан након што је победио Фурлана?

Како се понаша сада према Млецима? Које Кањошеве
карактерне црте долазе до изражаја? Како он поступа када му
је понуђено да узме награду? Зашто одбија све њихове поклоне?
Шта тражи од Млечана? На примеру лика Кањоша
52
Мацедоновића објасните појам етичке карактеризције јунака.
Након двобоја до изражаја долази дволичност Млечана, који

дочекују Кањоша богато и у весељу, величајући његово
јунаштво и храброст. Као награду нуде му да узме колико год
жели дуката из шкриње, али Кањош довитљиво и часно додаје
своје дукате у шкрињу, истичући да би то благо брзо нестало
када би свако одатле узимао колико жели. Он одбија и понуду да
се ожени једном од дуждевих кћерки и једино што тражи јесте
гаранција да његов народ неће морати да плаћа царину и да им
Млечани неће узимати морнаре.
Етичком карактеризацијом до изражаја долазе јунакови ставови

према истини, добру, правди, части. У случају Кањоша
Мацедоновића истиче се његово достојанство, праведност,
истинољубље и честитост.
Записивање у свеске
У току часа наставник на табли записује значајне делове

обрађеног садржаја и упућује ученике да то препишу у своје
свеске.
Систематизује се знање стечено на часу. Дијалошком методом  учествују у
понављају се најважнији закључци и термини из интерпретације понављању
дела. најважнијих
закључака.
Стефан Митров Љубиша

Кањош Мацедоновић
 приповетка
 племе Паштровића
 Млечани: уображени, кукавице, подсмешљиви, дволични
 Фурлан: хвалисав, снажан
 Кањош: частан, достојанствен, праведан, храбар, довитљив, лукав, паметан
 етичка (морална) карактеризација
 праћење ученичког учешћа у тумачењу дела (у

објашњењу тематике дела, издвајању карактерних
особина ликова, образлагању етичке карактеризације
јунака итд.);
 посматрање ученичког учешћа у дискусији;
 вредновање ученичког одговора на постављена питања
и захтеве.
ОКВИР ЗА
53
ученика?
ла?
54

наставник:
Наставна јединица: Вида Огњеновић, Кањош Мацедоновић

 Мотивисање ученика за читање дела.
 Разговарање о тематици дела.
 Поређење са истоименом приповетком Стефана Митрова
Љубише.
Циљ часа:
 Тумачење ликова и њихових поступака.
 Издвајање основних одлика драмског текста (дијалог,
дидаскалије, драмски сукоб, лица).
 Објашњење термина „драма у ужем смислу”.
 самостално излаже своје утиске и осећања поводом
књижевног текста;
 аргументовано наводи своје закључке, позивајући се на сам
текст дела;
 уочи особености драмског текста;
 разликује драму у ужем смислу од трагедије и комедије;
 развија способности анализе и синтезе, као и критичког
мишљења.

Историја
Кључни појмови: Драма у ужем смислу, јунак, дијалог, дидаскалија
55
Кањош
Мацедоновић

ученика:
Након што је на једном од претходних часова извршена  слушају
мотивација ученика за читање одломка из драме Кањош упутства и
Мацедоновић, наставник бележи наслов наставне јединице на излагање
табли и подстиче ученике да учествују у тумачењу дела: наставника.
Са јунаком Кањошем Мацедоновићем упознали смо се у

истоименој приповеци Стефана Митрова Љубише.
Инспирисана књижевним стваралаштвом овог аутора, Вида
Огњеновић, савремена српска списатељица, написала је драму
Кањош Мацедоновић. Одломак из ове драме који се налази у
вашим читанкама биће предмет нашег данашњег разговора.
Исказивање утисака  одговарају на
питања и
Наставник позива ученике да искажу своје утиске и размишљања слушају
поводом књижевног текста и надовезујући се на њихове одговоре других
одговоре, започиње интерпретацију дела. ученика;
Како сте доживели овај одломак? Шта вас је посебно дискусији;
изненадило? Које је дело оставило јачи утисак на вас –  одговарају на
приповетка или драма Кањош Мацедоновић? Зашто? питања
наставника,
Тумачење дела позивајући се на
сам текст
Присетите се како је представљен лик Кањоша Мацедоновића у књижевног дела;
приповеци Стефана Митрова Љубише. На који начин је овај лик
56
описан у истоименој драми Виде Огњеновић? Које Кањошеве  проналазе
особине долазе до изражаја? примере
дидаскалија у
У приповеци Стефана Митрова Љубише Кањош је представљен читанци;
као окретан и сналажљив јунак ниског раста, али велике  пореде
храбрости и јунаштва. Он је довитљив, виспрен и частан. Сличне дешавања из
Кањошеве карактерне особине долазе до изражаја и у Видиној драме са
драми – прво из дидаскалија сазнајемо да је Кањош „опасна фабулом
корака” и „мудра погледа”, а своју виспреност и јунаштво он приповетке
касније потврђује и својим речима и својим поступцима. Стефана
Митрова
Како се упознају Кањош и Фурлан? Шта имају заједничко? Љубише;
Какав је однос између њих? Како обојица виде и доживљавају  издвајају
Млечане? Ко је Фурлан у приповеци Стефана Митрова особености
Љубише? Како је Фурлан приказан у драми Виде Огњеновић? У карактеристичне
ком тренутку Фурлан открива свој идентитет Кањошу? На за драмски
који начин то чини? текст;
 тумаче ликове и
У драми Виде Огњеновић Кањош и Фурлан упознају се случајно њихове
на обали. Почињу да разговарају и откривају многе међусобне поступке;
сличности. Обојица на сличан начин доживљавају Млечане и  образлажу
дужда – сматрају да су кукавице. Причајући о голубовима, функцију
Кањош истиче да се сами Млечани плаше птица и не разуме како различитих
је њихова морнарица постала тако славна и чувена по јунаштву и поступака у
храбрости. Фурлан се надовезује на ове Кањошеве мисли, драмском тексту;
истичући да у млетачкој морнарици углавном служе странци, па  повезују мотиве
отуд долази њихова слава. Због сличних ставова и размишљања из драме Виде
Кањош полако развија симпатије према Фурлану, на шта указују Огњеновић са
веште дидаскалије. мотивима из
епских народних
Овде се у драми отвара простор за дубље развијање Фурлановог песмама;
лика, тако да се даје његова историја и судбина. Док је у
 издвајају из
приповеци Стефана Митрова Љубише Фурлан представљен као текста примере
хвалисави јунак, храбар и добар мегданџија, кога Кањош језичке
побеђује лако захваљујући својој спретности и довитљивости, у карактеризације
драми Виде Огњеновић Фурлан је одметнути морнар дуждеве јунака;
морнарице. У драми се открива неправда која му је учињена –
 на примеру овог
под клеветом и уз изговор да није добар пливач Фурлан је
одломка
избачен из морнарице и осуђен на живот на копну. Са таквом
објашњавају
судбином велики јунак попут Фурлана не може да се помири.
одлике драме у
ужем смислу.
У драматичном тренутку Фурлан открива свој идентитет
Кањошу, који је у кратком разговору толико заволео свог
саговорника да се са њим побратимио.
Како је представљен сукоб између Кањоша и Фурлана? Да ли

уопште долази до двобоја? Зашто? Како Кањош реагује? На ког
епског јунака те подсећа оплакивање противника? Шта се
тиме постиже? Како Млечани и дужд реагују на вест о
Фурлановој смрти?
Фурлан и Кањош покушавају да избегну сукоб јер су обојица

убеђени у своју снагу и своју победу. Сам Кањош признаје да му
је Фурлан милији и од дужда и од Млетака, а Фурлан истиче да
57
су се побратимили, па не би волео да га убије. Фурлан чак
предлаже Кањошу да слаже да га је убио како би покупио
заслуге и почасти, а потом би и Фурлан добио своју жељену
освету. Међутим, јунак какав је Кањош, достојанствен и частан,
не може да пристане на превару. Убрзо постаје јасно да је сукоб
неминован, међутим, у драми уопште не долази до мегдана.
Упавши случајно у воду, Фурлан умире јер не уме да плива.
Кањош покушава да га спасе, али не стиже да га извуче из воде
на време. Искрено оплакивање Фурлана након његове смрти
подсећа на Марка Краљевића, који оплакује Мусу Кесеџију,
бољег и већег јунака којег је успео да порази у епској песми
„Марко Краљевић и Муса Кесеџија”. На овај начин Вида
Огњеновић повезује своју драму и са стваралаштвом Стефана
Митрова Љубише и са српском народном књижевношћу и
епском традицијом.
Наступа опште весеље због Фурланове смрти и величање

Кањоша и његовог јунаштва, што је у складу и са фабулом
приповетке Стефана Митрова Љубише.
Издвојте мудре изреке Кањоша Мацедоновића, које су вам већ

познате из приповетке Стефана Митрова Љубише. Какав је
језик којим говоре јунаци? Шта се тиме постиже? На примеру
овог одломка објасните термин „драма у ужем смислу”.
Једна од најпознатијих изрека Кањоша Мацедоновића јесте она

коју изговара када му понуде благо Светог Марка након
Фурланове смрти. И у драми Кањош поступа и одговара као и у
Љубишиној приповеци – додаје новац на гомилу, истичући да би
тог блага брзо нестало када би се одатле само узимало.
Посебним дијалектом, који је у складу са местом радње, као и
италијанским језиком, којим се служе Млечани у драми, постиже
се аутентичност и радње и ликова, тако да њихов језички израз
има значајног удела у веродостојности приче и у
карактеризацији ликова.
Ова драма Виде Огњеновић одређује се као драма у ужем

смислу, што подразумева да радња није представљена ни
комично ни трагично, већ озбиљно, са сложеним унутрашњим
превирањима јунака.
Наставник систематизује знање стечено на часу и подстиче  учествују у
ученике да прочитају драму Кањош Мацедоновић Виде понављању
Огњеновић у целини. најважнијих
закључака;
 заинтересовани
су за читање
драме Кањош
Мацедоновић у
целини.
58
Вида Огњеновић
Кањош Мацедоновић
 Стефан Митров Љубиша и народна традиција

 Кањош: частан, достојанствен, храбар, осетљив, мудар,
довитљив, духовит
 Фурлан: храбар, јунак, способан, вешт, поштен, искрен
 драма у ужем смислу
- праћење ученичког учешћа на часу (објашњење

тематике дела, издвајање аналогија са приповетком
Стефана Митрова Љубише и са епским народним
песмама о Краљевићу Марку, навођење карактерних
особина ликова, образлагање стилско-језичких
поступака у тексту, разумевање одлика драме у ужем
смислу);
- посматрање и вредновање квалитета ученичког
одговора на постављене захтеве и питања;
- процењивање ученичке способности самосталног
закључивања.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
59

наставник:
Наставна јединица: Исправка четвртог школског писменог задатка
Образовни циљеви: утицати на правилно писмено изражавање;
даљи рад на усавршавању стила; упутити ученике на недостатке
у вези са писменим изражавањем у задатку (композиција
задатка, стилска и правописна решења) и понудити им
могућност да их исправе.
Циљ часа:
Васпитни циљеви: поспешити љубав према језику и његовој
правилној употреби.
Функционални циљеви: доприносити побољшању културе
писања и изражавања; развијати љубав према правилном писању
и књижевном говору.
маште.
Наставне методе: метода самосталних ученичких радова, дијалошка
Наставна средства: ученичке вежбанке

Облици рада: индивидуални и фронтални
језик, књижевност
Кључни појмови: састав
60
Наставник уписује час у дневник, а затим дели вежбанке. - прати упутства
Наставник саопштава оцене које су ученици добили на наставника/
писменом задатку и образлаже критеријум оцењивања. На - наставнице.
висину оцене утицали су следећи фактори: техника израде
задатка, одговор на задату тему, правописна коректност,
језичка прецизност и стил писања. Наставник указује на
типичне грешке које су уочене у задацима на нивоу одељења,
а затим уписује оцене у дневник. Наглашава ученицима да
уваже забележене коментаре у свескама.
Наставник образлаже сваку оцену појединачно и указује на - пише побољшану
недостатке писменог задатка. У сваком писменом задатку верзију писменог
наставник је записао сугестије и коментаре за побољшану задатка у свесци за
верзију, што ће помоћи ученицима да отклоне недостатке. писање писмених
Важно је истаћи и похвалити пред одељењем и добро задатака;
написане радове. Наставник је у току прегледања и - узима у обзир
оцењивања забележио типичне грешке на посебном папиру, сугестије и
које се на овом часу бележе на табли са леве стране, а са десне препоруке које му
се бележи исправљена верзија. Ученици их преписују у је дао/дала
школску свеску. наставник/наставни
ца.
Ученици пишу побољшану верзију писменог задатка у свесци - добровољно се
за писање писмених, узимајући у обзир сугестије и препоруке јавља да чита
које им је дао наставник.Пожељно би било да наставник побољшану верзију
прегледа и оцени побољшану верзију писменог задатка. свог писменог
задатка;
- слуша радове
Исправка писменог задатка
Није: Него:

61
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
62

наставник:
Читање побољшане верзије четвртог школског писменог
Наставна јединица: задатка

Образовни циљеви: утицати на правилно писмено изражавање;
даљи рад на усавршавању стила; упутити ученике на недостатке
у вези са писменим изражавањем у задатку (композиција
задатка, стилска и правописна решења) и понудити им
могућност да их исправе.
Циљ часа:
Васпитни циљеви: поспешити љубав према језику и његовој
правилној употреби.
Функционални циљеви: доприносити побољшању културе
писања и изражавања; развијати љубав према правилном писању
и књижевном говору.
маште.
Наставне методе: метода самосталних ученичких радова, дијалошка
Наставна средства: ученичке вежбанке

Облици рада: индивидуални и фронтални
језик, књижевност
Кључни појмови: састав
63
Ученици се добровољно јављају да читају побољшану верзију - прати упутства
писменог задатка. Читају сви ученици који желе, без обзира наставника/
на то коју су оцену добили. Остали ученици слушају радове и наставнице.
након читања их коментаришу.
Ученици се упућују да пажљиво слушају и спреме се да - чита побољшану
коментаришу радове ученика који ће их читати. Осим тога верзију писменог
било би добро и да бележе реченице које су им се допале. задатка;
Затим ученици читају своје радове. Њихови вршњаци - узима у обзир
коментаришу и истичу делове који су им се допали. Важно је сугестије и
да се прочитају радови који су оцењени различитим оценама, препоруке које му
да би ученици могли да уоче разлику и побољшају свој начин је дао/дала
писања. наставник/наставни
ца;
- добровољно се
јавља да чита
побољшану верзију
свог писменог
задатка;
У завршном делу часа ученици коментаришу радове. - слуша радове
Читање побољшане верзије Четвртог школског писменог задатка
Погрешно написано Правилно написано

ОКВИР ЗА
64
ученика?
ла?
65

наставник:
Наставна јединица: Јован Јовановић Змај, Јутутунска јухахаха
 Мотивисање ученика за читање и тумачење песме
„Јутутунска јухахаха” Ј. Ј. Змаја.
 Издвајање тема и главних мотива.
 Објашњење појма сатирична песма.
 Упознавање ученика са културно-историјским околностима
Циљ часа:
настанка песме.
 Препознавање и образлагање стилских фигура и њихових
функција (алитерација, асонанца, ономатопеја).
 Развијање способности критичког мишљења и самосталног
закључивања.
 аргументује своја запажања и закључке у усменом
излагању;
 издваја одговарајуће мотиве из песме и објашњава њихове
функције;
на крају часа:  препозна стилске фигуре, попут алитерације, асонанце и
ономатопеје и објасни њихов допринос у вредности
уметничког дела;
 разуме појам и смисао сатиричне песме;
 наведе што више универзалних порука и значења Змајеве
песме.
Наставна средства: Читанка, табла, креда/ маркер, свеске ученика

Kомуникативна компетенција, компетенција за учење,
естетичка компетенција, компетенција за рад са подацима и
информацијама
Историја, ликовна култура
Сатирична песма, песничка слика, алитерација, асонанца,
ономатопеја, строфа, стих, рима
66
Јутутанска
јухахаха
Интерактивни Задаци
приказ

ученика:
Наставник најављује наставну јединицу, бележи наслов на - слушају излагање
табли и мотивише ученике за читање и тумачење Змајеве и упутства
песме. У уводном излагању наставник може укратко упознати наставника.
ученике са разноврсним књижевним радом Јована Јовановића
Змаја, који поред песничког стваралаштва обухвата и живо
бављење периодиком и новинарством (уређивачки рад на
часописима за децу, као и сатиричним часописима Жижа,
Змај, Стармали, Комарац).
Изражајно и интерпретативно читање - слушају читање и
прате текст из
Наставник изражајно и интерпретативно чита песму из читанке;
читанке са паузама и наглашавањима на одговарајућим - одговарају на
местима. питања и слушају
одговоре других
Исказивање утисака ученика;
- повезују тему
Наставник позива ученике да изразе своје утиске и мисли песме са
поводом књижевног дела: Како вам се допала ова песма? историјским
Како сте је разумели и доживели? Који делови су вам били околностима
посебно занимљиви? Шта је оставило највећи утисак на вас? настанка дела;
- објашњавају
Тумачење дела алегорију на којој
песма почива;
Када песма настаје? Ко је Балакаха? Шта обећава свом - наводе врсту
народу? Шта представљају јухахаха и јухухуха? О каквој стиха и строфе;
67
земљи се говори у овој песми? Каква је земља Јутутунија? - издвајају стилске
фигуре, попут
Уводећи ученике у тумачење ове Змајеве сатиричине песме, алитерације,
наставник упознаје ученике са културно-историјским асонанце и
околностима настанка дела, пре свега са сегментима ономатопеје и
апсолутистичке владавине кнеза Михаила Обреновића. објашњавају
Детаљније информације о историјском тренутку у којем њихове функције;
песма настаје ученици могу пронаћи у Читанци за српски - разјашњавају
језик и књижевност за седми разред основне школе Чаролија појам сатиричне
стварања. песме на примеру
Змајевог дела.
У песми се кроз лик „тринаестог краља” Балакахе представља
фигура тоталитарног владара који своме народу пружа само
лажна обећања. Једно од тих обећања односи се на доношење
устава који се крије иза речи јухахаха, а заузврат краљ тражи
да се уредно плаћа порез, представљен кроз реч јухухуха.
Читава ситуација одиграва се у измишљеној земљи
Јутутунији, иза које се налази Србија из периода настанка
Змајеве песме. Смештајући јунаке и радњу песме у
измишљену земљу, песник се дистанцира од актуелне
историјске ситуације, штитећи себе од могућих последица и
пружајући универзално значење своме делу.
Шта све Балакаха тражи од својих поданика? Који је смисао

његових захтева? Како јутутунски народ реагује на
Балакахине захтеве? Шта нам о слободи Јутутунаца казује
ова песма? Какво друштво је осликано у песми? Какав је смех
који обузима све јунаке ове песме на крају?
Од својих поданика Балакаха очекује да буду одани, редовно

плаћају порез, ратују о сопственом трошку и још поврх тога
да „ћуте и жмуре”. Смисао овог захтева јесте у томе да
Јутутунци не реагују на неправду, незаконито владање и лоше
вођење. Јутутунци слепо прате и слушају Балакахине наредбе,
верујући у његова празна обећања о уставу. Смех који
обузима све јунаке ове песме представља „тежак смех”, који
крије сву тежину и горчину тешког живота оних који узалуд
верују у празне речи и лажна обећања. У овој песми Змај
осликава друштво које је инертно, без жеље да се покрене и
побуни против неправди које су постале свакодневица,
друштво које верује у све лажи власти и које као такво постаје
предмет критике и исмевања у песми.
Из колико строфа се песма састоји? Која врста стиха је

употребљена? Шта се тиме постиже? Које стислке фигуре
су присутне? Какви звуци се опонашају у песми? Којим
стилским поступком се гради ова песма? Издвојте што више
порука овог дела. На примеру ове Змајеве песме објасните
појам сатиричне песме.
Песма се састоји из девет катрена, стих је осмерац, а честом

римом се постиже посебна певљивост и ведрина. Од стилских
фигура посебно се истичу алитерација (понављање истих
сугласника или сугласничких група), асонанца (понављање
68
истих самогласника) и ономатопеја (опонашање звукова из
спољашњег света). Захваљујући овим стилским фигурама
постиже се звучна изражајност стиха, као и ефектност и
вредност песничког језика. Као основни стилски поступак у
песми издваја се алегорија. Сва језичко-стилска средства и
поступци у складу су са смислом сатиричне песме, која
осветљава неприхватљиве појаве у друштву (у овом случају
то је ауторитарна владавина кнеза Михаила Обреновића) и
кроз подсмех настоји те појаве да отклони и искорени.
Дијалошком методом понављају се најзначајнији закључци из - учествују у
интерпретације дела и систематизује се знање стечено на понављању
часу. најважнијих
закључака.
Јован Јовановић Змај

Јутутунска јухахаха
 кнез Михаило Обреновић

 сатирична песма
 алитерација
 асонанца
 ономатопеја
 катрени, осмерац
 алегорија, стилски поступак
- постављање питања и подстицање на учешће у

тумачењу песме;
- праћење и процењивање активности ученика у
интерпретацији дела (у издвајању теме и мотива,
повезивању теме са историјским околностима настанка
дела, објашњењу појма сатиричне песме, издвајању
стилских фигура итд.);
- вредновање квалитета ученичког одговора на
постављена питања и захтеве.
ОКВИР ЗА
ученика?
69
ла?
70

наставник:
Наставна јединица: Бранислав Нушић, Власт (одломак)
 Мотивисање ученика за читање и тумачење драме „Власт”
Бранислава Нушића.
 Издвајање основних одлика драмског текста (дијалог,
монолог, дидаскалије, ликови).
Циљ часа:  Тумачење идејног слоја дела.
 Издвајање елемената хумора.
 Тумачење особина ликова и њихових поступака.
 Развијање способности критичког мишљења.
 Издвајање различитих порука дела.
 говори о утисцима, осећањима и закључцима поводом
књижевног дела;
Очекивани исходи  препозна и издвоји одлике драмског текста;
на крају часа:  издвоји различите елементе хумора у драми;
 тумачи ликове и њихове поступке;
 разуме различите идејне слојеве дела и издваја разноврсне
поруке.
Наставна средства: Читанка, табла, креда/ маркер, свеске ученика

Kомуникативна компетенција, компетенција за учење,
естетичка компетенција, компетенција за рад са подацима и
информацијама
Историја
Кључни појмови: Драма, дијалог, монолог, дидаскалија, комедија, лик, хумор
71
Власт
приказ Задаци

ученика:
Након што је на претходном часу извршена мотивација за - слушају излагање
читање одломка из Нушићеве драме „Власт”, наставник и упутства
најављује наставну јединицу, бележи њен наслов на табли и наставника.
подстиче ученике да учествују у тумачењу одломка.
Исказивање утисака - одговарају на
питања и слушају
Наставник позива ученике да искажу своје утиске, осећања и одговоре других
запажања поводом драмског текста: ученика;
- свестрано тумаче
Како сте доживели овај одломак? Шта је оставило посебан ликове и њихове
утисак на вас? Које ситуације су вам биле посебно комичне? поступке;
На каква размишљања вас је подстакло ово дело? - разматрају
поступке јунака
Надовезујући се на утиске и закључке ученика, наставник их са моралног
полако уводи у интерпретацију дела. становишта;
- издвајају из
Тумачење дела текста
одговарајуће
Ко је Добросав? У каквом је он односу са министром? Какву ставове ликова;
представу Добросав има о министру Този? На који начин - наводе закључке;
Арса реагује на речи Добросава? Зашто правда Тозу? - објашњавају
симболичко
Добросав је Тозин школски друг и на почетку овог одломка значење игре
он покушава да се избори за пријем код министра. Овом између Арсе и
приликом он исказује и своје мишљење о самом Този – тврди Милоја;
72
да се по Тозином владању у школи никада не би могло - издваја што више
претпоставити да ће постати министар јер је у школи био порука драмског
најглупљи у разреду. Добросав не стаје ту, већ тврди да је још тескта;
у школским данима Тоза почео да краде и да је њему самом - увиђа и указује
украо писмени задатак из математике. Поред тога, био је на универзалност
подлац и улизица. Арса с друге стране не прихвата негативне Нушићевог дела.
коментаре о министру и знатно умањује сва недела за која
Добросав оптужује Тозу. Он то чини свесно, сматрајући да
таква недела не служе на част никоме, а посебно не једном
министру. Арса правда Тозу и води рачуна да се лоповлук,
манипулација и улагивање не доведу у везу са Тозом и
његовом министарском позицијом. На овај начин, Арса води
рачуна о сопственом интересу, одржавајући свој положај у
милости оних који су на власти.
На који начин Милоје размишља о власти? О чему он машта?

Зашто се клања зету? Како би се Милоје понашао према
другима да има власт? На који начин Арса доживљава
власт?
Када Милоје размишља о власти, он машта о моћи и

страхопоштовању које за њега неизоставно прате високи
положај. Овакав став огледа се и у чињеници да се он
константно клања своме зету управо зато што је Тоза
министар. За Милоја власт представља страх и он машта о
томе да се, за промену, други њему клањају и њега плаше.
Сасвим супротно виђење власти има Арса. За Арсу власт
представља прилику за корист, манипулацију и лаку зараду.
Ни један ни други лик не размишљају о дужностима и
обавезама (професионалним и моралним) оних који имају
власт у рукама.
Каква је игра коју играју Арса и Милоје? Које је симболично

значење ове игре? У чему лежи хумор у овој њиховој игри? На
који начин власт и моћ могу да промене људе? Како Арса и
Милоје виде народ? На који начин се пружа критика
потчињених у овом одломку? Које све поруке дела бисте
издвојили? Које све друштвене појаве Нушић критикује у
овом делу?
Користећи шамлицу, столицу и сто, Арса симболично

представља различите нивое власти – од среског начелника до
министра. Милоје мења своје позиције, пењући се са шамлице
на столицу, па потом и на сто, у чему се откривају хумор и
комика. Смисао њихове игре јесте у томе да се дочара висина
и свемоћ оних који имају власт у односу на обичан свет, који
потпуно мали и небитан остаје негде доле. У томе се крије и
критика социјалног поретка и друштва уређеног тако да они
који су на власти имају сву моћ и заборављају на народ, којем
би требало да служе. С друге стране, Нушић критикује и
инертно друштво, потчињеност народа, који не покушава да
се побуни против неправди и подлости, па самим тим и такво
друштво постаје предмет исмевања и критиковања у драми.
Наставник подстиче ученике да издвајају што више порука и
73
да размишљају о универзалности и актуелности Нушићевог
дела. У одломку до изражаја долази критика самовоље,
бескрупулозности, грамзивости и покварености оних који
имају власт, али и критика инертности, потчињености и
малодушности обичног народа, који не устаје против
неправди и недела. На сликовит начин, уз помоћ хумора,
писац разоткрива и критикује корупцију, лоповлук,
грамзивост, таштину оних који су на власти, али и
лакомисленост, морално мртвило и помиреност народа, па се
тако пружа двострука опомена – и власти и народу.
Дијалошком методом систематизују се знања стечена на часу - учествују у
и понављају се најважнији закључци. понављању
најважнијих
закључака.
Бранислав Нушић
Власт (одломак)
- драма, комедија
- Добросав, Арса, Милоје, Тоза
- власт – моћ и корист (Милоје и Арса)
- симболична игра са шамлицом, столицом и столом
- универзалне поруке дела
- праћење активности ученика у тумачењу одломка кроз

процену њиховог одговора на постављена питања и
захтеве;
- подстицање ученика на учешће у дискусији и
вредновање њихове способности самосталног
закључивања и аргументованог излагања;
- процењивање ученичког позивања на текст драмског
дела приликом усменог образлагања закључака и
ставова.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
74

Наставник/
Наставна Језик (ортоепија)
Драмско извођење одломка из комедије Власт Бранислава
Наставна јединица: Нушића или Кањош Мацедоновић Виде Огњеновић

Образовни циљеви: проширивање знања о драмским
текстовима; проширивање знања о техникама писања и
могућностима прелажења неког дела из једног књижевног рода у
други или из једне књижевне врсте у другу; проширивање знања
о позоришту и основним чиниоцима театра; утврђивање знања
из ортоепије, акцената, дикције.
Васпитни циљеви: подстицање ученика на заједнички рад и
уочавање користи које такав рад доноси; истицање моралних и
Циљ часа:
духовних вредности; предочавање важности поштовања туђег
мишљења и слушања другог.
Функционални циљеви: развијање и подстицање стваралачких
активности ученика; стварање боље атмосфере у одељењу и
јачање другарства; подстицање самопоуздања ученика;
оспособити ученике да примењују стечена знања из области
језичке културе и културе изражавања; развијање критичког
мишљења.
 чита са разумевањем;
 одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
 анализира елементе композиције драмског дела у једном
чину (етапе у развоју радње – драмска ситуација, сцена, чин,
појава);
 тумачење књижевног текста заснива на анализи ликова и
њиховом поступању;
 илуструје особине ликова примерима из текста;
 вреднује поступке ликова;
 аргументовано износи своје ставове.
Дијалошка, монолошка, текстовна метода, метода запажања и
Наставна средства: различити сценски реквизити, читанка Чаролија стварања
Облици рада: групни, фронтални
Естетичка компетенција, дигитална компетенција
ликовна уметност, историја
Кључни појмови: Драмски текст, дијалог, монолог, сценогрфија, костими
75

наставника/наставнице: активности ученика:
Ученике упутити да пажљиво посматрају све елементе - прати упутства
представе: глуму, режију, сценске покрете, мимику, дикцију, наставника/наставнице;
сценографију, костиме, осветљење, избор музике. Након
одгледане представе Власт или Кањош Мацедоновић ученици
ће имати задатак да се припреме да казују један одломак по
избору.
Ученици по групама изводе изабрани одломак из недовршене - слуша читање
комедије Власт или комада Кањош Мацедоновић. Остали одломка;
ученици пажљиво посматрају и уочавају како је која група - доживљајно чита
сценски извела одабрани одломак. одломак у
себи.гледа
позоришну
представу;
- говори о осећањима
и расположењима
која је у њему
побудио прочитани
одломак;
- учествује у
разговору;
- износи своја
запажања, закључке
и коментаре;
- говори о алузијама
и асоцијацијама
које су се у њему
јавиле приликом
читања комада или
током његове
анализе;
- поставља питања;
- сагледава, уз помоћ
наставника/
наставнице,
особине драме као
врсте;
- издваја важне идеје
дела.
Ученици који су учествовали у драматизацији анализирају и - учествује у
објашњавају своје поступке. Свако треба да уочи колико је разговору.
допринео да драматизација буде успешна, колико се посветио
и био активан у читавом процесу припремања и извођења
одломка. Ученици износе и шта би променили.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Направити пано са критикама

позоришне представе и фотографијама.
76
Драмско извођење одломка из комедије Власт Бранислава Нушића

или Кањош Мацедоновић Виде Огњеновић
Читање и казивање по улогама
- посматрање ученичког учешћа, закључивања,

запажања и одговарања на постављена питања;
- сагледање богатства речи којима ученик говори о
Начини провере својим осећањима и запажањима;
остварености исхода: - процењивање квалитета ученичких постављених
питања;
- проверавање разумевања идејне компоненте
књижевноуметничког текста.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
77

наставник:
Наставна Језичка култура
Наставна јединица: Говорна вежба: Аргумент и дебата
Тип часа: Утврђивање градива
 Оспособљавање ученика за аргументовање личног става.
 Темељно радити на повезивању наставе језика са наставом
књижевности.
 Појмовно и терминолошко богаћење речника ученика.
Циљ часа:  Развијање љубави према српском језику.
 Неговање културе писања и изражавања у складу са
нормом.
 Развијање моћи упоређивања и закључивања, анализе и
синтезе.
 говори на задату тему поштујући књижевнојезичку норму;
Очекивани исходи  аргументује и прецизира свој став;
на крају часа:  примени различите стратегије читања;
 књижевни текст повеже са сопственим искуством и
околностима у којима живи.
Граматика српског језика за седми разред основне школе
Језичко благо, Радна свеска за српски језик и књижевност за
седми разред основне школе У потрази за језичким и
књижевним благом, табла, креда, ученичке свеске
Облици рада: Фронтални
компетенције: компетенција за целоживотно учење
Страни језици
Кључни појмови: Дебата, аргумент
78
ученика:
Наставник упознаје ученике са термином дебата. Поставља - пажљиво
питање ученицима да ли знају значење речи дебата. Очекује се слушају уводне
да ће ученици рећи да је дебата расправа. Предочити ученицима напомене
да постоје различите врсте дебата: научне, стручне, политичке... наставника.
Објаснити да су за успешну дебату најважнији аргументи. Њима
се образлаже одређени став. Наставница/наставник скреће
пажњу ученицима на културу говорења и слушања и наводи нека
правила комуникације – слушамо саговорника, не прекидамо га,
поштујемо различитост мишљења...
Тема прве дебате је: Колико новац мења људе? Дебата се води на - реагују на
основу обрађеног текста драме Покондирена тиква Јована подстицаје и
Стерије Поповића. Наставник започиње разговор следећим одговарају на
захтевима: радне налоге
наставника;
Објасните како се Фемин живот мења након смрти мужа. - у односу на
Образложите у којим деловима сте уочили њену стечена знања из
покондиреност. Размислите колико је новац утицао на њену књижевности,
промену. Да ли мислите да је само она крива због тога? самостално
Аргументујте одговоре уколико мислите да кривица није само доносе закључке
њена. и дају одговоре;
- аргументују
Очекује се да ће ученици током дискусије дати следеће одговоре: различитим
Након смрти Пере опанчара његова жена Фема наслеђује сав примерима своје
његов новац. Она никада до тада није управљала новцем, била је одговоре.
послушна жена и домаћица. Наследивши новац она почиње да
осећа моћ и поставља се надмоћно у односу на друге људе из
свог окружења. Вређа, понижава и омаловажава све своје
саговорнике. Покондиреност се уочава у ситуацијама када она
жели да постане отмена и школована дама, а она то није, када
својим говором скрнави француски језик, када своју племениту
кћи Евицу неће да уда за Васу. Новцем се не може купити
образовање и знање. Новац се може потрошити, а знање нам
нико не може украсти. Новац и моћ видно мењају човека и
човека чине нечовеком. Због тога морамо бити исправни,
умерени, честити и часни. Не смемо дозволити да порок овлада
нама. Није само Фема крива због свог покондиреног понашања,
већ је криво и непросвећено друштво у којем она живи. Она је
желела да се школује и еманципује, али није имала могућности.
Ученици изводе закључак да је новац опасна ствар и да нам
школовање и васпитање доста помажу да будемо рационалнији,
одговорнији и умеренији у ситуацијама када имамо доста новца
на располагању.
Тема друге дебате је: Да ли треба да верујемо сваком вођи?

Дебата се води на основу обрађеног текста приповетке Вођа
Радоја Домановића. Наставник започиње разговор следећим
79
захтевима:
Објасните како су људи одабрали вођу. Да ли је довољно да неко

само ћути да бисмо веровали да је мудар? Шта мислите, које
су карактеристике доброг, а које лошег вође? Аргументујте
своје одговоре.
Очекује се да ће ученици током дискусије дати следеће одговоре:

Људи у приповеци су неуки, прости и необразовани, па су за
вођу одабрали човека који само ћути, мислећи да је мудар и да ће
их он извући из беде и немаштине у којој живе. Не, никако не
треба да поверујемо у то да је неко мудар ако само ћути, већ
морамо упознати ту особу пре него што јој укажемо било какво
поверење. Добар вођа је одлучан, истрајан, стрпљив,
дисциплинован, толерантан, моралан, честит, частан, спреман да
помогне другоме, да се жртвује за свој народ, показује
уважавање за другог и подстиче друге да буду поштени и
исправни. Лош вођа је онај који ћути, ради само по своме, не
интересује се за друге, омаловажава друге, не комуницира са
другима, не прихвата савете других... Да бисмо успешно
одабрали оног који ће нас негде представљати, морамо бити
образовани. Такође, морамо слушати савете старијих и
искуснијих људи, јер су они у животу доста тога видели и
проживели.
У завршетку часа наставник упућује ученике да размисле о - активно
захтеву из уџбеника (Језичко благо, стр. 184) у коме се поставља учествују у раду;
питање Да ли су емотикони обогатили или осиромашили - пажљиво
комуникацију?. Очекује се да ће ученици имати подељена слушају
мишљења око овог питања. На крају часа наставник задаје закључне
домаћи задатак (Језичко благо, стр. 184). напомене
наставника.
Говорна вежба: Аргумент и дебата

1. Колико новац мења људе?
2. Да ли треба да верујемо сваком вођи?
3. Да ли су емотикони обогатили или осиромашили комуникацију?
- Активно учествује у дебати.

- Уме да образложи свој став.
- Повезује наставно градиво са животним искуством.
ОКВИР ЗА
80
ученика?
ла?
81

Наставник/
Наставна Језик (Граматика)
Обнављање и систематизовање градива из граматике,
Наставна јединица:
правописа, ортоепије и језичке културе
Тип часа: Систематизација
 Обнављање и систематизовање градива из граматике,

Циљ часа: правописа, ортоепије и језичке културе и функционално
повезивање садржаја предметних области.
 разликује глаголске начине и неличне глаголске облике и
употреби их у складу са нормом;
 одреди врсте непроменљивих речи у типичним случајевима;
 уочи делове именичке синтагме;
 разликује граматички и логички субјекат;
 препозна врсте напоредних односа међу реченичним
члановима и независним реченицама;
 идентификује врсте зависних реченица;
 искаже реченични члан речју, предлошко-падежном
конструкцијом, синтагмом и реченицом;
 примени основна правила конгруенције у реченици;
 доследно примени правописну норму;
 разликује дугосилазни и дугоузлазни акценат;
 говори на задату тему поштујући књижевнојезичку норму;
 препозна цитат и фусноте и разуме њихову улогу;
 пронађе потребне информације у нелинеарном тексту.
метода, монолошка метода
Језичко благо, е-уџбеник Језичко благо; Читанка за седми
Наставна средства: разред основне школе Чаролија стварања; обогаћени ПДФ
уџбеника Чаролија стварања; Радна свеска за седми разред
основне школе У потрази за језичким и књижевним благом
Комуникативна компетенција, компетенција за сарадњу,
естетска компетенција, дигитална компетенција, компетенција
за решавање проблема
Информатика
Кључни појмови: Граматика, правопис, ортоепија, језичка култура
82
ученика:
На претходном часу ученици су добили подсетник (Прилог 1) који - одговарају на
им је помогао да обнове знања о глаголским облицима, питања, учествују
непроменљивим речима, синтагмама, конгруенцији, реченичним у дискусији и
члановима, напоредним односима међу реченичним члановима и
праве белешке.
независним реченицама, зависним реченицама, акценту, врстама
текста и правописним правилима обрађеним у седмом разреду.
Истичем циљ часа и на табли записујем:

На почетку часа подстицајним питањима наводим ученике да - прате упутства
обнове своја знања. Упоредо радимо задатке из Радне свеске У наставника,
потрази за језичким и књижевним благом (49. страна). одговарају на
питања, слушају
Набројте личне и неличне глаголске облике обрађене у седмом одговоре других
разреду. Како се граде наведени глаголски облици? ученика, износе
своја запажања,
Ученици наводе личне глаголске облике: потенцијал, футур II и анализирају и
императив, наводе који су прости, а који сложени; наводе и закључују,
неличне глаголске облике: трпни глаголски придев, глаголски самостално
прилог садашњи и глаголски прилог прошли. решавају задатке,
читају своје
Колико има врста речи у српском језику? Наведите врсте речи. одговоре,
Набројте променљиве и непроменљиве врсте речи. Које смо анализирају и
непроменљиве речи учили ове године? упоређују са
одговорима других
Ученици се присећају да се све речи деле на променљиве и ученика и записују
непроменљиве. Променљиве врсте речи су: именице, заменице, најважније делове
придеви, бројеви и глаголи. Променљиве врсте речи деле се на обрађеног
именске речи и на глаголе. Непроменљиве врсте речи деле се на садржаја.
прилоге, предлоге, узвике, везнике и речце. Ове године учили смо
узвике, везнике и речце.
Ученици решавају задатке самостално, затим упоређујемо

решења.
83
Решење: 1. задатак: довезени и превезени; 2. задатак:
Шта је синтагма? Из чега се састоји синтагма? Које врсте

синтагме постоје?
Синтагма је скуп двеју или више речи повезаних значењем и

обједињених истом функцијом, од којих је једна главна, а
остале су њој подређене (одређују је). Синстагма има свој центар
(главну реч) и зависне чланове. У зависности од тога која врста
речи је главна реч, синтагме делимо на именичке, придевске,
прилошке и глаголске.
Шта је то конгруенција?
Конгруенција је слагање придева, редних бројева и придевских

заменица са именицама у роду, броју и падежу, као и слагање
глагола у служби предиката са именицама (именичким
синтагмама) или заменицама у служби субјекта у лицу, броју и
роду (када глаголски облик разликује род).
Који су главни, а који зависни реченични чланови? Које врсте

напоредних односа могу бити међу њима, а које међу независним
предикатским реченицама?
Главни реченични чланови су субјекат и предикат, а зависни су

објекат, апозиција, апозитив, прилошке одредбе. Реченични
чланови могу бити у саставном, раставном и супротном односу.
Независне предикатске реченице могу бити у саставном,
раставном, супротном, искључном и закључном односу.
84
Решавамо задатак из Радне свеске.
Решење:
Шта су зависне предикатске реченице и које врсте зависних

реченица знате?
Зависна предикатска реченица је реченица којом се не изражава

целовита порука и која не може да обавља комуникативну
функцију. Разликујемо изричне, односне, месне, временске,
условне, начинске, намерне, узрочне, последичне и допусне
зависне предикатске реченице.
Решавамо задатак из Радне свеске.
8. Пажљиво прочитај следећи одломак, а затим попуни табеле

према захтевима.
Удисали смо свеж ваздух, гледали напоље и обоје осећали да чар

не треба прекидати речима. Остали смо тако дуго, и када је пошао
на таван да исцепка дрва, знала сам да је добар младић.
(Дневник Ане Франк)
б) Одреди врсту и функцију (службу) зависних реченица из датог

одломка.
85
Шта је акценат? Сетите се правила акценотвања.
Акценат је посебно гласовно истицање одређеног слога у речи.
У српском језику акцентован може бити било који слог сем
последњег. Прво одређујемо место, потом квантитет и на крају
квалитет акцента.
У зависности од преосталог времена, радимо што већи број

задатака из Радне свеске, електронског уџбеника итд.
Завршни део часа ( 5 минута)
У завршном делу часа дајем објашњења и одговарам на питања - исказују своје
ученика. Подсећам их да се припреме за годишњи тест из утиске о новој
граматике. лекцији и записују
домаћи задатак.

 глаголски облици;
 врсте непроменљивих речи;
 синтагме;
 граматички и логички субјекат;
 врсте напоредних односа међу реченичним члановима и независним
реченицама;
 врсте зависних реченица;
 реченични члан исказан речју, предлошко-падежном конструкцијом,
синтагмом и реченицом;
 конгруенција у реченици;
 дугосилазни и дугоузлазни акценат;
 правописна норма.
Прикупљање података о ученичким постигнућима:

- реализација практичних задатака којима се обнавља
градиво везано за обнављање и систематизовање
Начини провере градива из граматике, правописа, ортоепије и језичке
остварености исхода: културе;
- посматрање и бележење ученикових активности током
обнављања и систематизовања градива из граматике,
правописа, ортоепије и језичке културе;
86
- непосредна комуникација између ученика и
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
(Прилог 1)
Обнављање и систематизовање градива
Обновите:
 глаголске облике;
 врсте непроменљивих речи;
 синтагме;
 граматички и логички субјекат;
 врсте напоредних односа међу реченичним члановима и независним реченицама;
 врсте зависних реченица;
 реченични члан исказан речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и
реченицом;
 конгруенцију у реченици;
 дугосилазни и дугоузлазни акценат;
 правописну норму.
87

Наставник/
Наставна Језик (Граматика)
Наставна јединица: Годишњи тест из граматике
Тип часа: Провера знања
 Провера знања из граматике (области планиране програмом
Циљ часа:
наставе и учења за 7. разред).
 разликује глаголске начине и неличне глаголске облике и
употреби их у складу са нормом;
 одреди врсте непроменљивих речи у типичним случајевима;
 уочи делове именичке синтагме;
 разликује граматички и логички субјекат;
 разликује сложени глаголски предикат од зависне реченице
Очекивани исходи са везником да;
на крају часа:  препозна врсте напоредних односа међу реченичним
члановима и независним реченицама;
 идентификује врсте зависних реченица;
 искаже реченични члан речју, предлошко-падежном
конструкцијом, синтагмом и реченицом;
 примени основна правила конгруенције у реченици;
 доследно примени правописну норму;
 разликује дугосилазни и дугоузлазни акценат.
метода, монолошка метода
Наставна средства: Наставни лист (две групе)
Облици рада: Индивидуални

Међупредметне Комуникативна компетенција, компетенција за сарадњу,
компетенције: естетска, дигитална, решавање проблема
Међупредметно Унутарпредметно повезивање – настава књижевности
Кључни појмови: Годишњи тест
88
наставника/наставнице: активности
ученика:
Ученици су на претходном часу обавештени да ће имати - Ученици добијају
годишњи тест из граматике. Такође, обавештени су које ће тестове, потписују
области бити обухваћене годишњим тестом. У уводном делу се, пажљиво
часа ученицима дајем упутство за рад. Делим им тестове са
слушају упутства
задацима. Подсећам ученике да пажљиво прочитају свако
питање, добро размисле и напишу читко сваки одговор. На крају наставника и
теста налази се бодовна листа. припремају се за
рад.
Ученици почињу да раде, читају задатке и постављају питања у - Ученици
вези са могућим недоумицама. Одговарам на сва питања и постављају питања
подсећам ученике да се тест ради самостално и да свако треба да и самостално раде
приступи индивидуално изради задатака. Охрабрујем ученике у
своје задатке.
раду, подсећам их да смо се са сличним задацима упознали на
часовима утврђивања градива.
Напомена: Наставник сам осмишљава задатке, а од помоћи могу

бити уџбеник Језичко благо, радна свеска У потрази за језичким
и књижевним благом, као и примери који су обрађени на
часовима. У прилогу је пример теста за две групе.
Израђен je тест којим се проверава да ли ученик разликује

глаголске начине и неличне глаголске облике и зна да их
употреби у складу са нормом; одреди врсте непроменљивих речи
у типичним случајевима; уочи делове именичке синтагме;
разликује граматички и логички субјекат; разликује сложени
глаголски предикат од зависне реченице са везником да;
препознаje врсте напоредних односа међу реченичним
члановима и независним реченицама; идентификује врсте
зависних реченица; исказује реченични члан речју, предлошко-
падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом; примењује
основна правила конгруенције у реченици; доследно примењује
правописну норму; разликује дугосилазни и дугоузлазни
акценат.
У завршном делу часа прикупљам контролне вежбе и - Ученици
проверавам да ли су сви радови потписани. Уколико има проверавају да ли су
времена, коментаришем поједине захтеве. урадили све што је
потребно и предају
потписане тестове.
89
Годишњи тест из граматике
Бодовна листа:
0–10 = 1 (један)
11–16 = 2 (два)
17–23 = (три)
24–29 = 4 (четири)
30–34 = 5 (пет)
Прикупљање података о ученичким постигнућима:

Начини провере - реализација практичних задатака којима се проверава
остварености исхода: усвојеност знања из граматике (области планиране
програмом наставе и учења за 7. разред).
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
90
Прва група
1. Напиши облике императива помоћног глагола БИТИ.
БИТИ Једнина Множина
1. лице
2. лице
3. лице
(6)
2. Допуни реченице облицима потенцијала глагола датих у загради.
а) ________________________нову вест веома радо.
(1. л. јд. глагола написати)
б) ________________________ на нашу журку.
(2. л. мн. глагола доћи)
(2)
3. Прецртај глагол који не припада датом низу:
прочитавши, научивши, певушећи, устремивши се.
(1)
4. Заокружи слова испред реченица у којима запажаш независне везнике.
а) Иако се Лена није вратила, Лука је отишао у парк.
б) Лука и Лена седе заједно.
в) Лена је отишла у парк, а Лука је остао.
(2)
5. Одреди врсту подвучених речи у следећој реченици.
Јаој, много сам се уплашио и сад не знам лекцију!
Јаој:_________;
и:__________;
не:__________.
(3)
91
6. Подвуци главне речи у следећим синтагмама и у празна поља у табели
упиши врсте синтагми:
Синтагма: Врста синтагме:
врло храбар
столица од дрвета
далеко од срца
играјући игре
(6)
7. У следећем тексту подвуци сложени глаголски предикат.
Много смо вежбали за такмичење током целог првог полугодишта. У јануару смо
почели да решавамо задатке из граматике са великим успехом. Били смо веома срећни.
(1)
8. Чиме је исказан субјекат у следећој реченици?
Моја старија сестра је јутрос отишла на разговор за посао.
Субјекат је исказан:
а) речју;
б) синтагмом;
в) реченицом.
(Заокружи слово испред тачног одговора.) (1)
9. Заокружи слово испред реченице у којој се јавља апозитив.

а) Волим Београд, главни град наше земље.
б) Сања, моја другарица, данас је имала дивну хаљину.
в) Дошла нам је Сања, веома расположена.
(1)
10. Од датих речи састави синтагме:
а) твој, сестра___________ ;
б) први, лопта_______________ ;
в) Мајина, живахан, дете ____________.
(3)
92
11. Повежи линијама реченице из леве колоне са напоредним односом који се
јавља у њима.
а) Аница игра, пева и смеје се. супротни однос
б) Редовно сам учио, али нисам знао добро. раставни однос
в) Милена ће ићи у биоскоп или на журку. саставни однос
(3)
12. Напиши којим врстама зависних реченица припадају подвучене реченице у
датим примерима.
а) Отишао је до друга који му се данима није јављао._____________;
б) Иако је зима, хладноћа се не осећа.______________.
(2)
13. У датом низу означи све речи које имају дуги акцентовани слог:
снег, здрав, вешт, зима, деца, песма.
(2)
14. Заокружи слово испред реченице која је исправно написана.
а) Највећи лавиринт од бамбуса не налази се у Кини, већ у месту Фонтанело,
близу Парме у Италији.
б) Актуелност је битна одлика овог стила ‒ у средствима информисања
информације би требало да буду свеже.
в) Седми разред завршавам у школској 2019./2020. години.
(1)
Бодовање: Остварени бодови: Оцена и потпис наставника:
0–10 = 1 (један)
11–16 = 2 (два)
17–23 = 3 (три)
24–29 = 4 (четири)
30–34 = 5 (пет)
93
Решење годишњег теста
Прва група
1.
БИТИ Једнина Множина
1. лице / будимо
2. лице буди будите
3. лице нека буде нека буду
2. а) Написао бих / написала бих нову вест веома радо.

б) Дошли бисте на нашу журку.
3. прочитавши, научивши, певушећи, устремивши се.
4. б) Лука и Лена седе заједно.
в) Лена је отишла у парк, а Лука је остао.
5. Јаој: узвик; и: везник; не: речца.
6.
врло храбар придевска синтагма
столица од дрвета именичка синтагма
далеко од срца прилошка синтагма
играјући игре глаголска синтагма
7. смо почели да решавамо.

8. б) синтагмом.
9. в) Дошла нам је Сања, веома расположена.
10. а) твој, сестра: твоја сестра;
б) први, лопта: прва лопта;
в) Мајина, живахан, дете: Мајино живахно дете.
94
11. а) Аница игра, пева и смеје се. супротни однос
б) Редовно сам учио, али нисам знао добро. раставни однос
в) Милена ће ићи у биоскоп или на журку. саставни однос
12. а) Отишао је до друга који му се данима није јављао. односна реченица ;

б) Иако је зима, хладноћа се не осећа. допусна реченица.
13. снег, зима.
14. а) Највећи лавиринт од бамбуса не налази се у Кини, већ у месту Фонтанело,
95
Друга група
1. Напиши облике императива помоћног глагола ХТЕТИ.
ХТЕТИ Једнина Множина
1. лице
2. лице
(4)
2. Допуни реченице облицима потенцијала глагола датих у загради.
а) ________________________нову књигу веома радо.
(1. л. јд. глагола прочитати)
б) ________________________ на екскурзију.
(2. л. мн. глагола ићи)
(2)
3. Прецртај глаголски облик који не припада датом низу:
читајући, научивши, певушећи, радећи.
(1)
4. Заокружи слова испред реченица у којима запажаш зависне везнике.
а) Иако се Лена није вратила, Лука је отишао у парк.
б) Лука и Лена седе заједно.
в) Лена је отишла у парк док је Лука спавао.
(2)
5. Одреди врсту подвучених речи у следећим реченицама.
Ура, победа је наша. Не, нисам сумњао и страховао.
Ура:_________;
не:__________;
и:__________;
(3)
96
6. Подвуци главне речи у следећим синтагмама и у празна поља у табели
упиши врсте синтагми.
врло леп
мост од метала
далеко од центра
певајући песме
(6)
7. У следећој реченици подвуци сложени глаголски предикат.
Од септембра су се спремали за такмичење. У јануару су почели да раде задатке
из хемије са великим успехом. Нисмо одустајали.
(1)
8. Чиме је исказан субјекат у следећој реченици?
Миленина сестра од тетке јутрос је отишла на разговор за посао.
Субјекат је исказан:
а) речју;
б) синтагмом;
в) реченицом.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
(1)
9. Заокружи слово испред реченице у којој се јавља апозиција.
а) Волим Београд, главни град наше земље.

б) Наставник, весео и насмејан, читао нам је најлепшу приповетку.
в) Дошла нам је Сања, веома расположена.
(1)
10. Од датих речи састави синтагме:
а) њен, дете___________ ;
б) други, кућа_______________ ;
в) наш, љупки, куца ____________. (3)
97
11. Повежи линијама реченице из леве колоне са напоредним односом који се
јавља у њима.
а) Бака седи, плете и слуша мизику. супротни однос
б) Раша стално прича, а Маша често ћути. раставни однос
в) Ићи ћу на пливање или на клизање. саставни однос
(3)
12. Напиши којим врстама зависних реченица припадају подвучене
реченице у датим примерима.
а) Кад сам му то рекао, он се насмејао. ______________
б) Иако је зима, хладноћа се не осећа. ________________
(2)
13. У датом низу означи све речи које имају дуги акцентовани слог:
сунце, снег, здрав, вешт, рука, деца, песма.
(3)
14. Заокружи слова испред реченица које нису исправно написане.
а) Највећи лавиринт од бамбуса не налази се у Кини, већ у месту Фонтанело,
б) Актуелност је битна одлика овог стила ‒ у средствима информисања
(2)
Бодовање: Остварени бодови Оцена и потпис наставника:
0–10 = 1 (један)
11–16 = 2 (два)
17–23 = 3 (три)
24–29 = 4 (четири)
30–34 = 5 (пет)
98
Решење годишњег теста
Друга група
1.
ХТЕТИ Једнина Множина
1. лице / хтеднимо
2. лице хтедни хтедните
2. а) Прочитао бих / прочитала бих / ја бих прочитао / ја бих прочитала;

б) Ви бисте ишли / Ишли бисте.
3. читајући, научивши, певушећи, радећи.
4. а) Иако се Лена није вратила, Лука је отишао у парк.
в) Лена је отишла у парк док је Лука спавао.
5. Ура: узвик;
не: речца ;
и: везник.
6.
врло леп придевска синтагма
мост од метала именичка синтагма
далеко од центра прилошка синтагма
певајући песме глаголска синтагма
7. су почели да раде.
8. б) синтагмом.
9. а) Волим Београд, главни град наше земље.
10. а) њен, дете: њено дете;
б) други, кућа: друга кућа;
в) наш, љупки, куца: наша љупка куца.
99
11. а) Бака седи, плете и слуша мизику. супротни однос
б) Раша стално прича, а Маша често ћути. раставни однос
в) Ићи ћу на пливање или на клизање. саставни однос
12. а) Кад сам му то рекао, он се насмејао. временска реченица

б) Иако је зима, хладноћа се не осећа. допусна реченица.
13. сунце, снег, рука.
14. б) Актуелност је битна одлика овог стила ‒ у средствима информисања

100
наставник:
Наставна јединица: Радоје Домановић, Вођа
 Мотивисање ученика за читање и тумачење приповетке

„Вођа” Радоја Домановића.
 Тумачење колективног лика народа, као и лика вође.
Циљ часа:  Истицање елемената ироније и сатире.
 Обавештавање о историјском контексту у којем приповетка
настаје.
 Развијање способности анализе и синтезе, као и критичког
мишљења.
самостално изражава своје утиске, размишљања и закључке;
Очекивани исходи повезује књижевни текст са друштевно-историјским
на крају часа: околностима његовог настанка;
 препозна и разуме иронију;
 наведе и објасни поступке приповедања, тему и мотиве дела.
Наставне методе: Дијалошка метода, метода запажања и показивања, текстовна
Историја
Кључни појмови: Иронија, приповетка, коментар, приповедач
101
Вођа

ученика:
Након што је мотивација за читање дела извршена на једном од  слушају
претходних часова, наставник најављује и бележи наслов излагање и
наставне јединице на табли и подстиче ученике за тумачење упутства
Домановићеве приповетке: наставника.
Данас је пред нама приповетка „Вођа”, коју је написао Радоје

Домановић. Ово је необична повест о народу који срља у
сопствену пропаст, полажући своју судбину у непоузданог вођу.
Пажљиво послушајте приповетку и припремите се да говорите
о својим утисцима и размишљањима.
Изражајно и интерпретативно читање  слушају читање
наставника и
Наставник изражајно и интерпретативно чита Домановићеву прате текст из
приповетку из читанке, водећи рачуна о реченичној мелодији, читанке;
интонацији и изражајности, како би ученици што боље доживели  одговарају на
приповетку. питања и
слушају
Звучни запис: Вођа одговоре других
ученика;
Исказивање утисака дискусији и
интерпретацији
Након читања, наставник позива ученике да искажу своје мисли дела;
и осећања поводом књижевног текста:  повезују
102
тематику дела са
Како вам се допала ова приповетка? Како сте је доживели? културно-
Шта вас је посебно изненадило и узбудило? Зашто? историјским
контекстом у
Надовезујући се на разноврсне одговоре и утиске ученика, којем је дело
наставник их уводи у тумачење књижевног текста. настало;
 издвајају
Тумачење дела коментар
приповедача и
Како почиње приповетка? Издвојте коментар с почетка. Која је образлажу
његова функција? Шта се тиме постиже? У којем времену његову
настаје ова приповетка? функцију;
 одговарају на
На почетку дела у загради се налази коментар приповедача који питања
је написан у првом лицу једнине. У овом коментару сам наставника и
приповедач (ауторски приповедач) универзализује и уопштава развијају
повест о којој ће причати, истичући да се радња одиграва у аналитичко-
неодређеној и непознатој земљи. Треба напоменути да ова синтетички
приповетка настаје у време владавине Милана Обреновића и приступ у
Домановић алудира на погрешно поступање, процењивање и проучавању
вођење својих савременика. Вештим приповедачким коментаром књижевног дела;
аутор се дистанцира од актуелне историјске ситуације, штитећи  објашњавају и
себе од могућих последица. С друге стране, на овај начин читава издвајају
повест добија универзално значење и идеја о слепом вођи који примере ироније
води у пропаст и себе и све који га прате постаје свевремена и из текста.
вечна.
Зашто становници непознате земље одлучују да напусте свој

дом? Куда желе да стигну? Како бирају вођу? Кога бирају?
Зашто верују да ће он бити добар вођа? На који начин закључују
да се ради о мудром и паметном човеку?
Приповетка почиње извесним народним збором на којем један

од говорника предлаже својим сународницима да напусте
неплодну и сушну земљу на којој живе и да потраже погодније
тло за богатији и разноврснији живот. Становници непознате
земље наивно маштају о рајским пределима изобиља и општег
благостања. Како би доспели до такве земље, народ се договара
да изабере вођу, који ће их мудро одвести до циља.
Непромишљено одлучују да је најбоље да вођа буде странац,
верујући да само странац може знати пут до бољег места.
Странац је путник издалека, који сигурно познаје пут до бољег
места за живот од овог на којем се сада налазе. Тако се
опредељују за једног старог и ћутљивог човека, који се одмарао
покрај дрвета недалеко од места њиховог састанка. Његову седу
браду тумаче као одраз искуства и мудрости, а његово ћутање
као доказ дубине његове мисли и изванредне памети.
Како протиче њихово путовање? Куда их вођа води? Зашто баш

деца указују на лакше и краће путеве? Шта је иронија?
Пронађите и обележите у тексту што више примера ироније.
103
Путујући, наилазе на многе препреке – вођа их води
непроходним и тешким путевима, али народ га верно прати,
занемарујући краће и чистије стазе, на које углавном упућују
деца. Као израз невиности, чистоте и искрености, дечија свест
још увек није упрљана изопаченошћу света одраслих и зато се
она у овој приповеци јављају као једини глас разума, који,
нажалост, нико не слуша.
Иронија представља говор којим се казује супротно од оног што

се мисли, па у овом делу можемо пронаћи веома успеле примере
ироније. Наставник подстиче ученике да препознају и издвоје
што више примера за иронију и да их повежу са смислом
приповетке.
Наставник истиче најзначајније закључке из интерпретације дела  учествују у
и подстиче ученике да размишаљају о идејном слоју и истицању
многобројним порукама Домановићеве приповетке јер ће то бити најважнијих
тема наредног часа. закључака.
Радоје Домановић
Вођа
 приповедачки коментар (заграда, приповедач у првом лицу)

 владавина Милана Обреновића (1854–1901)
 народ и вођа
 непозната земља, неодређено време – универзалност приче
 иронија
- праћење активности ученика у интерпретацији дела (у

издвајању приповедачких поступака, објашњењу
приповедачког коментара, навођењу стилских
поступака, издвајању ироније итд.);
остварености исхода: - посматрање учешћа у дискусији и процењивање
ученичке способности самосталног закључивања;
- вредновање одговора ученика на постављене захтеве и
питања.
ОКВИР ЗА
ученика?
104
ла?
105

наставник:
Наставна јединица: Радоје Домановић, Вођа (2)

 Издвајање и објашњавање алегорије.
 Образложење алегорично-сатиричне приповетке.
 Разјашњење термина парабола, упознавање са параболом о
слепима из Новог завета.
Циљ часа:
 Тумачење идејног слоја дела.
 Издвајање што више порука књижевног текста.
 Развијање способности критичког мишљења, као и
дедуктивног закључивања.
 самостално изводи и излаже своје закључке;
на крају часа:  препозна и разуме сатиру и алегорију;
 асоцијативно повезује различите књижевне текстове;
 разуме смисао алегорично-сатиричне приповетке.

Историја, ликовна култура, веронаука
Кључни појмови: Алегорија, парабола, сатира, алегорично-сатирична приповетка
106
Вођа

ученика:
Наставник подстиче ученике да понове најважније закључке до  одговарају на
којих се дошло у интерпретацији приповетке „Вођа” Радоја питања
Домановића на претходном часу и мотивише их да наставе са наставника и
тумачењем овог дела. понављају
закључке са
претходног часа.
Како протиче пут на који се народ упутио? Какве све губитке  одговарају на
сноси народ? Како тумаче вођине поступке? Издвојте епизоду питања и
са јаругом. О чему сведочи ова епизода? До каквог обрта долази слушају
на крају приповетке? Шта се открива о вођи? У чему се све одговоре других
огледа „слепило» народа”? У чему лежи алегорија у овом делу? ученика;
 препознају и
Народ слепо прати вођу, не доводећи у питање ни његово објашњавају
вођство, ни пут на који им указује, а ни сам циљ ка којем се алегорију;
крећу и због тога доживљавају велике губитке. Многи су умрли  разумеју појам
на путу, док су други озбиљно рањени, исцрпљени и у боловима. параболе и
повезује идеју
Екстремни примери слепог праћења огледају се и у епизоди са Домановићевог
јаругом, када вођа упада у јаругу, а сви становници својевољно дела са
настављају за њим, иако су потпуно свесни да ће тиме себи библијским
нанети озбиљне повреде, а можда чак и изгубити сопствени текстом;
живот. Нелогични поступци вође разрешавају се на самом крају  образлажу
приповетке, када долази до обрта и открића да је он у функцију описа
потпуности слеп од рођења. На овај начин развија се алегорија у природе на крају
приповеци – онај који је физички слеп предводи групу људи која приповетке;
107
има чуло вида, али која је духовно слепа, неразумна и која због  издвајају
тога непромишљено срља у сопствену пропаст. различите идеје
и поруке дела;
Овом приликом наставник може упознати ученике и са  објашњавају
параболом о слепима из Новог завета, из Јеванђеља по Матеју, појам сатире и
као и са сликом Питера Бројгела Парабола о слепима. Обе алегрично-
референце налазе се у Читанци за српски језик и књижевност за сатиричне
седми разред основне школе Чаролија стварања издавачке куће приповетке.
Нови Логос.
Како је описана земља у коју су доспели на крају? Издвојте

описе природе. Шта сугерише такав опис? Издвојте најважније
идеје и поруке овог дела. На примеру ове приповетке објасните
појмове алегорије и сатире, као и алегорично-сатиричне
приповетке.
Земља у коју су доспели на крају пуста је и сиромашна –

непознат, брдовит и камени предео без икаквог пута. Магла,
јесењи ветар, скривено сунце и злослутно грактање сугеришу
општу пропаст за све оне који су још увек живи и који су слепо
пратили слепог вођу.
Сатира представља књижевно дело у којем се уз помоћ ироније

осуђују негативне појаве у друштву, па се она често ослања на
алегорију, уз коју се сликовито и живописно представљају
негативне појаве. У овој алегорично-сатиричној приповеци
Радоје Домановић успева да уметнички уверљиво представи
менталитет својих сународника, осуђујући њихово
непромишљено и неодговорно делање.
Дијалошком методом врши се синтеза дела и истичу се  учествују у
најважнији закључци и поруке књижевног текста. понављању
најважнијих
закључака.
Радоје Домановић
Вођа
 парабола о слепима
 алегорија
 сатира
 алегорично-сатирична приповетка
- праћење учешћа ученика у интерпретацији дела (у

објашњењу појмова сатире и алегорије, тумачењу
приповедачких и стилских поступака у књижевном
тексту, издвајању порука и идеја дела);
- посматрање активности ученика у дискусији и
процењивање њихове способности самосталног
аргументованог излагања;
108
- вредновање ученичког одговора на постављена питања
и захтеве.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
109

наставник:
Наставна јединица: Књижевноуметнички и публицистички стил

 Оспособљавање ученика за разликовање функционалних
стилова у српском језику.
 Детаљно радити на разликама између књижевноуметничког
и публицистичког стила.
 Упознавање са новинарским формама изражавања – вешћу,
извештајем, интервјуом и репортажом.
Циљ часа:
 Појмовно и терминолошко богаћење речника ученика.
 Развијање љубави према српском језику.
 Неговање културе писања и изражавања у складу са
нормом.
 Развијање моћи упоређивања и закључивања, анализе и
синтезе.
 разликује књижевноуметнички од публицистичког
функционалног стила;
Очекивани исходи  идентификује језичко-стилска изражајна средства и разуме
на крају часа: њихову функцију;
 састави вест и извештај;
 састави текст репортажног типа (искуствени или
фикционални).
Језичко благо, Радна свеска за српски језик и књижевност за
седми разред основне школе У потрази за језичким и
књижевним благом, табла, креда, ученичке свеске
компетенције: компетенција за целоживотно учење
Страни језици
Функционални стилови, књижевноуметнички стил,
публицистички стил
110
Задаци

ученика:
Наставник час започиње питањем: Шта све може означавати - реагују на
реч СТИЛ? Ово питање је питање продуктивног типа, јер за подстицаје и
циљ има богаћење речника ученика. Наставник наводи одговарају на
неколико различитих примера и у дијалогу са ученицима долази радне налоге
до следећих закључака: наставника.
а) Он је јако модеран, има стила. (односи се на стил облачења)

б) Многе катедрале су изграђене у готичком стилу. (односи се
на стилове у уметности)
в) Он је то урадио у свом стилу. (односи се на нечији животни
стил)
г) Андрић и Црњански немају исти стил. (односи се на стил
писања)
У закључку треба рећи ученицима мисао чувеног француског

теоретичара Буфона: Стил је човек сам.
Наставник најављује наставну јединицу и пише наслов на - пажљиво слушају
табли. Уводи појам књижевноуметничког стила и објашњава уводне напомене
дефиницију из уџбеника (Језичко благо, стр. 163): ,,У наставника;
књижевноуметничком стилу доминантно је уметничко виђење - увиђају битне
света.”“ Потребно је истаћи ученицима да аутор књижевног разлике између
текста има велику слободу при избору изражајних средстава, да књижевноуметни
су описи сугестивни, као и да аутор врло непосредно износи чког и
своје ставове о различитим личним или друштвеним публицистичког
проблемима. Књижевноуметнички текст је писан стандардним стила;
111
језиком. Аутор има права да у књижевни текст унесе - у свескама
дијалекатске речи или жаргонизме, али само у говору јунака. бележе садржај
Све што је писано у трећем лицу (објективни приповедач) мора истакнут на
бити у складу са нормом српског језика. Књижевноуметничким табли;
стилом су писана дела и писане (ауторске) књижевности и - у односу на
усмене (народне) књижевности. Овај стил одликује се: стечена знања,
сликовитошћу, емоционалношћу и субјективношћу. самостално
решавају задатке
Наставник задаје ученицима задатак да у одломку из Стеријине
драме Покондирена тиква који се налази у Читанци пронађу
одлике књижевноуметничког стила. Очекује се да ће ученици
уочити да у овом драмском тексту има доста жаргонизама,
локализама, дијалекатских речи, које се уочавају у говору
јунакиње Феме, док у дидаскалијама аутор користи стандардни
језик.
Наставник објашњава ученицима да књижевноуметнички стил

није једини стил, већ да постоје различите врсте стилова:
публицистички (новинарски), административни, научни,
разговорни.
Публицистичким (новинарским) стилом изражавају се актуелне

друштвене појаве. Карактеришу га:
1. информисаност;
2. актуелност.
Наставник започиње разговор питањима: Шта мислите, какве

су реченице у новинарском стилу, дуге или кратке? Због чега?
Образложите свој одговор. За разлику од књижевноуметничког
стила, где реченице могу бити дуге и субјективне, у овом стилу
реченице су кратке, јасне, језгровите и објективне.
Употребљавају се устаљени изрази. Овај стил заступљен је у
средствима јавног информисања и намењен је широком кругу
читалаца.
Наставник подсећа ученике на различите облике новинарског

изражавања: вест, извештај, интервју, репортажа. Да ли се
сећате шта је то вест, а шта извештај? По чему се они
разликују?
Очекује се да ученици знају да је вест кратко обавештење о

неком новом или значајном догађају. Треба да садржи тачне и
проверене податке, који се износе јасно. Наставник допуњава
одговоре ученика. Вест се може саопштити говором, писмом,
штампом, преко радија или телевизије. Вести могу бити: личне,
породичне, националне, интернационалне... Вест мора
одговорити на следећа питања: ШТА се збило? КО су носиоци
догађаја? ГДЕ се збило? КАДА се збило? КАКО се збило?
ЗАШТО се збило?
Извештај представља проширену вест. Текст извештаја мора

бити објективан и прегледан, са више детаља.
112
Интервју представља јавни разговор са одређеном особом. За
тај разговор потребан је повод.
Репортажа је текст који представља извештавање о неком

догађају, али он може бити дат из субјективне перспективе. У
репортажи се врло често може уочити сугестивно описивање.
Овај део часа предвиђен је за самосталан рад ученика. Упутити - у односу на
ученике да одговоре на захтеве из уџбеника (Језичко благо, стр. стечена знања,
165, 166). Наставник потом дијалошком методом проверава самостално
како су ученици решили предвиђене задатке и тако прави решавају задатке;
синтезу ове наставне јединице. На крају часа задаје домаћи - активно учествују
задатак ученицима да из дневних новина исеку једну вест и у раду.
један извештај и да их залепе у своје свеске.
Интерактивни задаци
Књижевноуметнички и публицистички стил

Функционални стилови српског језика:
- књижевноуметнички;
- публицистички (новинарски);
- административни;
- научни;
- разговорни.
Књижевноуметнички стил Публицистички (новинарски) стил

- доминантно је уметничко виђење - информисаност;
света; - актуелност;
- описи су сугестивни; - кратко, јасно, језгровито.
- стандардни језик.
Облици:
вест;
извештај;
интервју;
репортажа.
- Посвећено и марљиво учествује у раду.

Начини провере - Разуме и разликује појмове: књижевноуметнички и
остварености исхода: публицистички стил.
- Зна да састави вест и извештај и да напише репортажу.
ОКВИР ЗА
113
ученика?
ла?
114

наставник:
Наставна Језик (граматика, правопис)
Говорнa вежбa: Различити функционални стилови
Наставна јединица: (разговорни, новинарски, књижевноуметнички)

 Рекапитулирати знања која су ученици стекли о
Циљ часа:
разговорном, новинарском и књижевноуметничком стилу
 разликује разговорни, новинарски и књижевноуметнички
стил,
 примењује књижевнојезичку норму приликом писања
различитих стилова,
 има развијено критичко мишљење о различитим стиловима,
 примењује различите стилове у језичкој комуникацији.
Дијалошка метода, текстовна метода, метода запажања и
показивања, монолошка метода
Наставна средства: Наставни листићи, Граматика Језичко благо, стр. 163 и 164
Комуникативна, компетенција за решавање проблема,
компетенција за сарадњу, дигитална компетенција, естетичка
компетенција
Међупредметно Унутарпредметна корелација са наставом књижевности.
повезивање: Вертикална корелација са обрађеним градивом
Стил, разговорни стил, књижевноуметнички стил, новинарски
стил
115
ученика:
У уводном делу часа наставник поставља питања ученицима - слушају
помоћу којих ће обновити градиво о функционалним стиловима упутства и
које су обрађивали: сугестије
наставника
1. Наведите шта одликује публицистички (новинарски) стил.
2. Које облике новинарског изражавања познајеш? - одговарају на
3. Наведите најзначајније одлике књижевноуметничког питања
стила.
4. По чему се издваја разговорни стил?
Ученици су имали задатак да на час донесу материјал из новина - образлажу
и часописа по избору и да на одабраним примерима истакну одговоре
специфичност новинарског (публицистичког) стила. - анализирају
задатке
Ученици у пару пишу вест о неком значајном догађају, читају је - читају,
и наводе по чему је тај облик новинарског извештавања - пишу,
- учествују у
специфичан.
разговору
- говоре на задату
Наставник подстиче рад ученика следећим питањима: тему;
- воде рачуна о
1. Ко пише књижевноуметничким стилом? начину
2. По чему је овај стил препознатљив? изражавања
3. Какав је језик књижевноуметничког текста?
4. Наведите неколико примера књижевноуметничког стила.
Наставник/наставница позива ученике да одаберу текст у

читанци Чаролија стварања који ће прочитати и навести
особеност књижевноуметничког стила.
Наставник подстиче рад ученика следећим питањима:
1. Које су одлике разговорног стила?

2. По чему је разговорни стил препознатљив?
3. Какав је језик који се користи у разговорном стилу.
4. Наведите примере разговорног стила.
Осим што се тиме подстиче њихова свесна активност и што се

оспособљавају за функционалну примену претходно стеченог
знања, ученици самим тим проверавају и ниво наученог.
Ученици су мотивисани разноврсним примерима, допуњују

одговоре једни других и дају сопствене примере.
Ученици су мотивисани разноврсним примерима, допуњују - коментаришу и
одговоре једни других и дају сопствене примере. износе своје
116
примере
поводом
казивања других
ученика;
одговарају на
питања
- слушају
- активно
учествују у
систематизацији
градива.
Различити функционални стилови
Књижевноуметнички стил
Разговорни стил
Новинарски стил
- на основу дијалога са ученицима и увида у решења

задатака, наставник процењује да ученици повезују
граматичке појмове обрађене на претходним часовима
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
117

наставник:
Наставна јединица: Душан Ковачевић, Свемирски змај

 Усавршавање знања о драми као књижевном роду.
 Препознавање основних одлика комедије као драмске врсте.
 Развијање драмских талената ученика.
 Неговање креативности ученика и склоности према
позоришној уметности.
 Размишљање о сличностима и разликама између генерација.
 Препознавање разговорног функционалног стила.
 Препознавање узвика као врсте речи у књижевном делу.
 Разликовање дијалошких деоница у стиху и у прози.
 Издвајање упечатљивих драмских ситуација у оквиру
Циљ часа: драмске радње.
 Афирмисање маште и хумора као животних вредности.
 Препознавање монолога као облика обраћања у драми.
 Освешћивање значаја сценографије и сценских реквизита.
 Препознавање дидаскалија као интегралног дела драмског
текста.
 Развијање свести о синкретичној природи уметности.
 Усавршавање вештине изражајног, интерпретативног и
драмског читања.
 Развијање радне етике усмерене ка групном раду и осећаја
заједништва унутар одељења.
 препозна функционални разговорни стил, монолог и
Очекивани исходи драмску ситуацију у оквиру драмске радње у тексту;
на крају часа:  наведе основне одлике комедије.
 креативно испољи свој доживљај драме Душана
Ковачевића.
Монолошка, дијалошка, текстовна метода, метода запажања и
Наставна средства: основне школе У потрази за језичким и књижевним благом,
табла, креда, Душан Ковачевић: Свемирски змај
Облици рада: Фронтални, индивидуални, тимски
Естетичка компетенција, комуникативна компетенција
Позориште
Кључни појмови: Комедија, хумор, машта, игра, позориште
118
ученика:
Према личним талентима и склоностима ученика, наставник - припремају се за
дели задужења везана за обраду наставне јединице. Тимски тимски рад –
облик рада подразумева интензивну сарадњу међу члановима креативну
групе – одељење се не дели у више група, већ представља драмску
целину у којој свако има засебно задужење. Препоручена подела радионицу;
задужења јесте на оне који су: 1) глумци, 2) сценографи, - прихватају
костимографи и музичари, 3) публика. Свакој групи дају се поделу задужења
засебне инструкције. Препорука за прву групу је да казивање и учествују у
комедије Душана Ковачевића треба да буде надахнуто, остваривању
разговетно, неизвештачено и драмски убедљиво. Друга група у подстицајне
договору са наставником као координатором користи опрему радне
учионице као сценско средство – илустрована табла може атмосфере.
представљати ефектну позадину за драмско дешавање. Такође,
ученици могу да подражавају драмске звукове, попут звукова
ветра. Ова група посебно треба да обрати пажњу на функцију
дидаскалија које служе као конкретна упутства за сценски
покрет и распоред реквизита. Уколико неко од ученика има
одевни предмет који може послужити у драмском извођењу,
свакако га треба подстаћи да га употреби. Задатак публике као
треће групе јесте да пажљиво прати све фазе драмског дешавања
и да направи критичке белешке о којима ће се дискутовати на
завршном делу часа. Своје замисли, примедбе, сугестије и
запажања ученици бележе у својим свескама.
Наставник са одабраним ученицима припрема учионицу као

извођачки простор – помера клупе, столице и све оно што може
потенцијално сметати извођачима.
Ученицима се даје време од највише 5 минута да у оквиру

сопствених задужења оквирно осмисле свој наступ. Због
методичког принципа рационализације и економичности
ученике треба већ на претходном часу обавестити о радним
задацима везаним за текући час. Тако се препоручује издвајање
одломака како би планиране активности могле бити временски
усклађене. Наставник бира одломке и задужења према
сопственом нахођењу, као и према склоностима ученика.
Поштујући методички принцип економичности и - драмски се
систематичности, наставник може по сопственом нахођењу да изражавају,
бира одломак комедије предвиђен за извођење, а може да глуме,
користи и одломке издвојене у радним свескама. Оријентационо, изражајно,
извођење одломка драмског комада треба да траје око 15 минута, интерпретативно
док је остатак главног часа везан за коментарисање наступа и драмски читају
ученика. текст пред
остатком
Од ученика не треба очекивати развијене сценске вештине, већ одељења као
спремност за прилагођавање новонасталим ситуацијама. публиком;
119
Предвиђено је да уз изражајно, интерпретативно и драмски - са критичким
надахнуто читање комада ученици најосновнијим сценским ставом
покретом отпрате речи које читају. Наставник прати текст који посматрају
ученици читају и по потреби исправља грешке у казивању и драмску
изостављена места. Након сажетог извођења следи аплауз, као и радионицу и
коментари везани за извођење и сам драмски текст. Што се учествују у
извођења тиче, наставник похваљује ученике који су се истакли дискусији.
у својим напорима, било као глумци, „сценски радници” или
гледаоци. Коментар наставника повезује се са визуром целог
одељења.
Шта вам је било посебно занимљиво у драмској игри ваших

другара? Шта бисте похвалили, а шта бисте променили?
Образложите своје одговоре!
Након разговора о извођењу, наставник, позивајући се на

наступе ученика, објашњава књижевнотеоријске појмове везане
за наставну јединицу. Уколико се наставник определио за
одломке драме у радним свескама, као пример за драмски
монолог могу бити истакнути говори милиционера, кондуктера и
чувара. Употреба жаргона и некњижевних конструкција показује
да су реплике из комедије исказане у великој мери у разговорном
функционалном стилу, што ученици могу лако да уоче из
конкретних примера. Такође, ђаци се још једном подсећају како
је комедија једна од основних врста драме као књижевног рода и
да је одликује посебан, хумористички поглед на свет, као и, на
крају, срећно разрешење драмског сукоба.
Такође, у оквиру драме као посебног књижевног рода, ученике

не треба да збуњује постојање и поетских и прозних облика
казивања. И не само што се поједини ликови служе стихом, већ
су и сама њихова имена римована (Миле Пиле).
Текст Душана Ковачевића може да послужи и за вишеструке

унутарпредметне корелације. Тако ученици могу да утврђују
своја знања из области врста речи тиме што ће препознати неку
врсту у одабраном одломку. Одломак везан за препознавање
узвика као врсте речи у драми налази се у додатним
материјалима на крају припреме.
На основу изведеног одломка драме ученици треба да дискутују

и о идејном слоју дела.
Које драмске ситуације издвајаш? Какав је однос између деце и

одраслих у драми? Зашто? Шта значи „генерацијска разлика”?
Ученици говоре како о сопственом искуству, тако и о

најупечатљивијим моментима везаним за доживљај драме. Једно
од кључних питања које обликује више драмских призора као
основне јединице структуре драмске радње јесте питање
генерацијских разлика. Неспоразуми настају зато што одрасли
нису способни да се врате у тренутак када су они имали онолико
година колико имају деца. Тежња да се направи свемирски змај
израз је покушаја узлета дечје маште. Будући да је и сам змај
120
неодређено приказан, ученици могу за домаћи задатак да
ликовно прикажу како су га замислили.
Наставник даје сажет и садржајни осврт на два аспекта часа. - понављају
Први се тиче драмског извођења ученика, други је везан за кључне моменте
интерпретативни разговор о делу. Понављају се кључни везане за
књижевнотеоријски термини, као и најупечатљивији моменти тумачење дела
везани за тумачење дела. Уколико има заинтересованих, са часа;
наставник на часовима додатне наставе може развити ову сажету - бележе домаћи
драмску радионицу. Ученицима се препоручује гледање филмова задатак.
Душана Ковачевића, као и одлазак на позоришна извођења
његових комада.
Као домаћи задатак ученици треба да ураде задатке у Радној

свесци У потрази за језичким и књижевним благом на стр. 130 и
131.
Душан Ковачевић
Свемирски змај
комедија – хумор
дидаскалије
ликови: Миле Пиле, Уображена Сања, Влаја Научник, Мића Понављач, чичица,
милицонер, кондуктер, чувар, мачка...
разговорни стил
монолог [коментари ученика]
- посвећено учествовање у драмској игри које

подразумева драмску надахнутост, као и језичку
исправност;
- праћење активности и припремљености ученика у
Начини провере односу на њихова задужења;
остварености исхода: - праћење и бележење усмених одговора на постављена
питања;
- исказивање самосталности у интерпретацији;
- праћење динамике тимског рада – међусобног
поштовања ученика, што подразумева сарадњу.
ОКВИР ЗА
ученика?
121
ла?
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
Прилог бр. 1 – препознавање узвика као врсте речи

МАЧКА: Људи су страшни. За све слабије од себе имају речи за терање. Мачкама –
шиц, псима шибе, коњима – ђиха... А како терају лава? Никако! Кад виде лава, онда
немају реч за терање већ само реч за бежање: Упомоћ! (...)
122

Наставница/настав
ник:
Наставна јединица: Пројекат: Мала енциклопедија друштвених дисциплина
Образовни циљеви: Изгложити резултате истраживања.
Васпитни циљеви: Побудити ученичку радозналост и љубав
према српском језику. Подстицати слободно исказивање
мишљења, развијати толеранцију и кооперативност. Указати
ученицима на значај образовања. Подстаћи их на доношење
Циљ часа:
одлука које ће унапредити њихов развој личности. Подстицати
развој креативности и тимски рад.
Функционални циљеви: Побудити истраживачку радозналост
ученика. Оспособљавање ученика за истраживачки рад и за
самосталну анализу.
 примени различите стратегије читања (информативно,
Очекивани исходи доживљајно, истраживачко и др.);
на крају часа:  доследно примени правописну норму;
 састави кохерентан писани текст у складу са задатом темом
наративног и дескриптивног типа;
дијалошка, монолошка, текст метода, метода запажања и
Граматика Језичко благо, презентације ученика, пано, свеске
ученика
Облици рада: Фронтални, групни рад
Естетичка компетенција, Дигитална компетенција,
Комуникативна компетенција, Компетенција за решавање
задатака
Међупредметно Грађанско васпитање, Информатика, Историја, Географија,
повезивање: Биологија
Кључни појмови: Лексикологија, правопис
123
ученика:
Ученици резултате свог годишњег рада излажу на пано учионице - прати упутства
или поред табле. Свака група се припрема за излагање резултата наставника;
пројектног рада.

Ученици излажу резултате пројектног рада Мала енциклопедија - поставља
друштвених дисциплина. питања,
образлаже,
одговара на
питања,
коментарише
резултате
истраживања.
Наставник/наставница образлаже рад свих група. . - прати упутства
Пројекат: Мала енциклопедија друштвених дисциплина
Начини провере - вредновање ученичког истраживања, залагања и

остварености исхода: креативности.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
124

наставник:
Наставна јединица: Завршни час
Образовни циљеви: Обновити са ученицима градиво из
књижевности које су усвојили у 7. Разреду. Обавестити ученике
која књижевна дела из лектире би могли да прочитају током
распуста.
Васпитни циљеви: Побудити ученичку радозналост и љубав
Циљ часа: према књижевности. Подстицати слободно исказивање
мишљења, развијати толеранцију и кооперативност.Подстицати
развој креативности код ученика.
Функционални циљеви: Побудити истраживачку радозналост
ученика. Оспособљавање ученика за самосталну анализу
књижевноуметничког дела.
 На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи  примени различите стратегије читања (информативно,
на крају часа: доживљајно, истраживачко и др.).
дијалошка, монолошка, текст метода, метода запажања и
Читанка Чарлија стварања, стр. 35, 36, 77, 141, 202, 244; Радна
Наставна средства: свеска У потрази за језичким и књижевним благом, стр.79, 102,
107, 108, 122–127; 140–143; 145–148
Естетичка компетенција, Дигитална компетенција,
Комуникативна компетенција, Компетенција за решавање
задатака
Историја, Географија, Информатика
Кључни појмови: Лирика, епика драма
125
ученика:
Наставник/наставница позива ученике да прочитају решења - прати упутства
задатака завршних провера поглавља читанке Чаролија наставника;
стварања. одговара на
питања.
Потом, наставник проверава како су ученици решили задатке у - пише, слуша,
Радној свесци на стр. 79, 102, 107, 108, 122–127, 140–143, 145– чита; поставља
148. питања,
Провера задатака и њихов коментар. коментарише.

Ученици разговарају са наставником одговарајући на следећа - пише, слуша,
питања: чита.
Који књижевни текстови су вам се свидели? Образложите

своја гледишта. Коју књигу бисте препоручили другима за
читање овог лета?
Наставник обавештава ученике о лектири коју ће читати у

целости у осмом разреду.
Наставник/наставница наводи дела која би ученици могли

прочитати на распусту.
1. Гроздана Олујић: Гласам за љубав

2. Џон Селинџер: Ловац у житу
3. Ричард Бах: Галеб Џонатан Ливингстон
4. Кајо Ритер: Дечко који није био из Ливерпула
5. Џон Бојн: Дечак у пругастој пиџами
6. Сју Таузенд: Дневник Адријана Мола
7. Клод Кампањ: Збогом мојих петнаест година
8. Бранислав Нушић: Сумњиво лице
9. Иво Андрић: „Деца”
10. Давид Албахари, Мамац
126
Завршни час
Предлози за читање током распуста
1. Гроздана Олујић: Гласам за љубав

2. Џон Селинџер: Ловац у житу
3. Ричард Бах: Галеб Џонатан Ливингстон
4. Кајо Ритер: Дечко који није био из Ливерпула
5. Џон Бојн: Дечак у пругастој пиџами
6. Сју Таузенд: Дневник Адријана Мола
7. Клод Кампањ: Збогом мојих петнаест година
8. Бранислав Нушић: Сумњиво лице
9. Иво Андрић: „Деца”
10. Давид Албахари, Мамац
Начини провере - вредновање ученичког залагања.

ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
127

Dnevne Pripreme 121-144

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dnevne Pripreme 121-144

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 121

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Тип часа: обрада градива

Облици рада: Индивидуални, фронтални

„Пази, чедо моје слатко, да не изађеш из мојега неког завета.

Ученици решавају 1, 2. и 3. задатак у грамазици Језичко

Провера урађених задатака.

Начини провере - Вреднује се залагање ученика на часу и решавање

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Тип часа: Обрада

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране

Такође, иако су ситуације о којима Кишон пише универзалне,

Особине Кишоновог хумора и прича „Залепи ближњег свог”

Након осврта на целину Кишонове збирке, наставник покреће

Шта вас је изненадило у наслову ове збирке? На који начин се

Ученици ће увидети да је једна од највећих (не само)

По чему је то посебан албум самолепљивих сличица „Чуда

Ученици ће приметити како албум из приче представља

Шта то повезује, а шта раздваја свет одраслих и свет деце у

Ученици ће разговарати о мотивацији ликова, као и о личној

ликови: Ефраим, супруга, деца (Рафи, Амир, Ренана)...

- функционално усвајање хумора као појма;

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Наставна средства: свеске ученика

Читање и анализа домаћег задатка:

Субјективност и искреност у излагању.

Начини провере - прегледање ученичких састава на структуралном,

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:

Тип часа: Обрада градива

Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстовна метода

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране

Следећег часа разговараћемо о бајци Златоруни ован. Ова бајка

Подсетите се бајки које смо читали у ранијим разредима.

Након претходне припреме, ученици су сада спремни да

Народне бајке настајале су у заједници казивача и слушалаца

Претпоставља се да ће се ученици сетити бајки Ханса

Последњи део уводног сегмента часа може се посветити

Ученици се подстичу да слободно изражавају утиске изазване

Наставник, уз учешће ученика, на табли записује књижевни род

Како сте доживели почетак бајке? Шта вас је изненадило?

Бајке су нарочито погодна књижевна врста за подстицање

Како младић поступа када је суочен са животном претњом у

Младић се, помало несмотрено али и храбро, суочава са

Уочите ко су јунакови противници у бајци Златоруни ован. Шта

У овом делу интерпретативног разговора важно је напоменути да

Издвојте из бајке Златоруни ован све фантастичне појаве и

Неки од фантастичних мотива у бајци Златоруни ован јесу:

Размислите каква је улога фантастичних елемената у бајци.

Вук Стефановић Караџић, који је најзаслужнији за сакупљање,

„Наше народне приче или приповијетке, готово се могу

Удео фантастике у приповеци био је, дакле, један од одлучујућих

Фантастични елементи преовлађују у бајкама и најчешће

Уз чију помоћ јунак успева да оствари наизглед немогуће цареве

Јунаку помаже девојка коју среће изван свог села. Њено

Уочили сте да се поједине радње у бајци Златоруни ован

Већ смо говорили о Вуковој подели народних приповедака

„Епизода је мањи или споредан догађај у бајци, роману или

Бајке су вишеепизодичне народне приповетке, за разлику од нпр.

Срећан крај једно је од жанровских обележја народне бајке.

Ученици у светлу ове дефиниције размишљају и закључују о

Домаћи задатак: Ученици попуњавају табелу основних