Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Novembar

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 44
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језик
тема/област:
Врсте речника (енциклопедијски и лингвистички;
Наставна јединица: вишејезични и једнојезични; дескриптивни и специјални)
Тип часа: обрада

Обнављање знања о лексикографији и речницима уз
Циљ часа:
коришћење речника
Ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи − препозна врсту речника који користи;
на крају часа: − одреди које се одреднице могу наћи у којем речнику;
− користи речник у свом даљем раду.
Наставне методе: дијалошка
Граматика, речници, Речник МС, Вујаклијин речник страних
Наставна средства: речи и израза, правописни речници, речници страних речи,
дигитални речници
Облици рада: фронтални
компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
Међупредметне подацима и информацијама; дигитална компетенција;
компетенције: решавање проблема; сарадња; одговорно учешће у
демократском друштву;
Међупредметно
повезивање:
Лексикологија, лексема, лексикограф, пунозначне,
Кључни појмови:
непунозначне, лексикографија, речници
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа ( 15 минута)
− Најављује наставну јединицу и циљ − Пажљиво прате излагање;
часа. − дискутују на тему;
− Проверава решења урађених домаћих − постављају питања;
задатака. − записују одговоре у облику бележака.
Главни део часа (25 минута)
– Упознаје са предметом проучавања – активно слушају наставника;
лексикографије: – учествују у дискусијама везаним за
Лексикографија је дисциплина која се учење;
бави израдом и састављањем речника. – преузимају одговорност за сопствени
Речници се с обзиром на намену или напредак у учењу;
број језика који је у њима заступљен – записују у своју свеску забелешке;
разликују. – преписују са табле ;
– постављају питања;
Постоје енциклопедијски и – отварају речнике, или аликације на
лингвистички речници. Одредница мобилним телефонима;
експресионизам ће у енциклопедијском – проналазе дату реч;
1
речнику садржати наводе о томе у ком – разговарају о пронађеном;
се периоду јавља, које су његове одлике – прате инструкције наставника.
и представници. У лингвистичком
речнику ова одредница садржаће
објашњење порекла речи
експресионизам, њено значење,
употребу и изговор.
Лингвистички речници могу бити

вишејезични и једнојезични. У
вишејезичним речницима се тумаче
речи неког страног језика матерњим и
обрнуто, док се у једнојезичним
речницима речи једног језика
објашњавају истим језиком.
Једнојезични речници могу бити

дескриптивни (описни) и специјални.
Дескриптивни речници се баве
значењем појединих речи књижевног (и
народног) језика, док специјални
речници могу бити: етимолошки,
фреквенцијски, асоцијативни,
фразеолошки, правописни, речници
жаргона, синонима итд.
– Дели речнике које има на часу или

упућује ученике на коришћење
дигиталних издања речника:
raskovnik.org, onlinerecnik.com.
– Упућује ученике да претраже неку реч, а
затим да упореде шта су у ком речнику
добили као податак.
Завршни део часа (5 минута)
– Задаје да се ураде задаци из Граматике – Одговарају на питања наставника;
од 17. до 24. на странама 40−42. – прате инструкције наставника за
припрему следећег часа.
− активно и ангажовано учешће на

Начини провере остварености
часу;
исхода:
− извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла адекватне
активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
 Шта бих променио/-ла?
2
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: трећи
Наставна Књижевност
Наставна јединица: Владислав Петковић Дис, Тамница
Упознавање ученика са песмом која се сматра
Циљ часа: најрепрезентативнијом за стваралаштво и поетику Владислава
Пектковића Диса.
− наведе кључне појмове у вези са стваралачком биографијом
Владислава Петковића Диса;
Очекивани исходи − дефинише појам космогонија;
на крају часа: − наброји формалне одлике песме (стиха, строфа, рима);
− тумачи пад у живот лирског субјекта и његово схватање
прегзистенције човека;
− препозна да су звезде лајтмотив песме.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; истраживачки задаци
Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални, индивидуални
компетенција за целоживотноучење, комуникација, рад с
Међупредметне
подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
компетенције:
друштву, естетска компетенција
Међупредметно Музичка култура, Ликовна култура, Географија, Грађанско
повезивање: васпитање, Верска настава
Кључни појмови: Тамница, пад у живот, космогонија, звезде, очи
Уводни део часа (5 минута)
 Уводи ученике у тему истичући циљ часа.  Учествују у разговору, активно
 Обавештава ученике на почетку часа о одговарају на питања;
циљевима и исходима.  износе уиске о песми.
 Води припремни разговор са ученицима о
биографији аутора.
Владислав Петковић Дис рођен је у селу
Заблаћу, код Чачка. Завршио је гимназију у
Зајечару, али никад није успео да матурира.
Радио је као учитељ у селу у околини
Зајечара. Касније долази у Београд, ради као
цариник и почиње да пише. Био је један од
најпознатијих боема Скадарлије, због чега
је, поред склоности ка песимизму и
декадентизму, био осуђиван од стране
књижевних критичара модерне. Године
1915. повлачи се преко Албаније на Крф, а
затим одлази у Француску. Међутим, 1917.
године, немачка подморница торпедује брод
којим је Дис пловио од Француске ка Крфу
3
и песник се утапа у Јонском мору.
Најзначајнија збирка његове поезије носи
назив Утопљене душе, у чему су многи
видели антиципацију песникове смрти.
 Изражајно чита песму. − Активно слушају наставника;
 Информише ученике: − читају песму;
Песма Тамница је пролог Дисове збирке − учествују у дискусијама у вези
Утопљене душе, објављене 1911. године. са темом;
У овој, можда најлепшој Дисовој песми, − преузимају одговорност за
аутор је дао мишљење и своју представу о сопствени напредак у учењу;
човековом доласку на земљу, у живот. − записују у своју свеску
Могли бисмо је назвати малом Дисовом потребне податке;
космогонијом, која се бави само епизодом − преписују са табле истакнуте
човека. Најприближнији пандан у нашој појмове;
књижевности је Његошева „Луча − постављају питања;
микрокозми”. − анализирају песму
− Анализира песму постављајући питања одговарајући на питања:
ученицима:
1) Дисова песма испевана је
1) Утврдите формалне одлике песме (врсту симетричним дванаестерцима,
стиха, строфу). а строфа је обгрљена квинта,
зато што се први стих понавља
2) У каквом односу стоје наслов песме и као задњи у истој строфи.
стих којим песма почиње? Обгрљене квинте, које
проналазимо и у поезији
3) Каква је Дисова визија пада у живот? Милана Ракића, несумњив су
Шта је том паду претходило? Које су утицај француских модерниста
карактеристике простора на нашу лирику.
предегзистенције у овој песми? Поетски
субјекат ове песме пао је у живот „са 2) Први стих песме се у
нимало знања” и без своје „воље”. Како надовезује на наслов у тој мери
тумачите овај стих? Зашто су се многи да се може започети малим
проучаваоци по вашем мишљењу сложили словом – Тамница, то је онај
са тим да Дисова космогонија није живот где сам пао и ја...
религиозна, већ у првом реду лирска?
3) Дисова визија сопственог и
4) Шта описује поетски субјекат у трећој човечијег пада у живот,
строфи песме? Како тумачите стих „и подразумева слутњу ранијег
да носим облик што се мирно мења”? човековог постојања које
претходи овоземаљском и
5) Пронађите лајтмотив песме. Уочите у овотелесном. С једне стране он
којој фази након пада у живот се тај назире неко блаженство које је
лајтмотив јавља. Како тумачите његово претходило овом животу, али, с
место и значење у песми? Ком свету друге стране, не види кривицу
припадају звезде? Како разумете стихове која је довела до пада, нити
„да се ствара небо и свод овај сада/ И назире неку промисао којој би
простор и трајање за ред ствари свију”? служило човеково пресељење
из једне егзистенције у другу.
6) Пратите како се у наредним строфама По њему човек, иако пати, нема
развија лајтмотив бежања звезда. Шта никаква изворне кривице.
остаје после звезда? Протумачите стих Човековом јаду претходи
– „ал бегају звезде остављају боје”. Шта његова НЕВИНОСТ, а сама
4
представљају боје? Са којим делом патња не служи ничему и нека
човековог постојања звезде остају у вези? никаквих путева искупљења.
По томе видимо да Дисова
7) Последње три строфе песме по свом визија пада, иако се ослања на
тону разликују се од претходних. У чему мит, стоји у највећој
уочавате ту разлику? Како поетски супротности са религијским
субјекат превазилази располућеност схватањима. Упркос свим
између овоземаљаског (физичког) и аналогијама које се нуде,
идеалног света? Како разумете стихове Тамница нема религиозан
„закован за земљу што животу служи / подтекст, нити произилази из
да окрећем очи даљинама сивим / док ми једног таквог расположења.
венац снова моју главу кружи”?
4) Поетски субјекат описује
8) На почетку песме, поетски субјекат физичку генезу (постанак)
наглашава је то „онај живот где сам па и струјање крви, прихватање тела
ја”, дакле, у питању је егзистенција коју које се разуме као „облик што
он дели са другим људима, што је се мирно мења”, али и као „сан
подцртано овим „и ја”. Какву је то лепоте”. Али прихватајући га
егзистенцију у себи открио поетски он не зна да га тело везује за
субјекат на крају песме? Да ли је и она крв и за облик на чије мењање
колективна судбина људи? не може да утиче.
 Најважније податке записује на табли. 5) Бежање звезда из очију је

 Поставља питања која подстичу на тренутак који за Диса постаје
размишљање. лајтмотив и усред песме даје
 Проверава да ли ученици пажљиво грађу за водеће стихове трију
слушају или раде. строфа, током наредних
 Даје повратне информације ученицима на петнаест стихова понавља се
позитиван начин. шест пута. Звезде беже из очију
у оном тренутку у ком је Дис
дао поетску формулу рођења.
Са примањем физичког
обличја, са буђењем чула,
нестају звезде из очију
поетског субјекта. У четвртој
строфи, заједно са нестанком
звезда пратимо и настајање
овог света, који има своје
трајање и свој ред, дакле
некакву пролазност, насупрот
вечним звездама.
6) Бежање звезда, као и у

претходним, тако и у наредним
стиховима, везано је за
стварање органског света. Боје
су симбол тог света, па зато и
симбол пролазности. На то нас
упућује и стих из Дисове песме
Нирвана – као боји
пролазности ствари. Звезде
остају једино у вези са бићем,
дакле са суштином и са сном
главе, дакле умношћу и
5
духовношћу. Свет се поделио
на свој идеални и лепи део, и на
земљу без звезда којом хода
човечија нога.
7) У последње три строфе осећа

се напор да се историја
судбине, које је почела падом,
заврши успоном. После
безразложног пада очекује се
разрешење. Поетски субјекат
говори о животу који је, иако
везан за физичко и пролазно,
ипак окренут даљинама, дакле
вечном и непролазном, „док ми
венац снова моју главу кружи”.
8) Поетски субјекат у себи

открива дух и биће како моћно
спавају „ко једина песма,
једино откриће”. У овом стиху
дат нам је једини сигнал да
поетски субјекат решење
проналази у поезији, тј. да је у
последњим строфама описана
песничка егзистенција.
− Активно слушају наставника;

− учествују у дискусијама у вези
са темом;
− преузимају одговорност за
сопствени напредак у учењу;
− записују у своју свеску
потребне податке;
− преписују са табле истакнуте
појмове.
– Резимира час. − Ученици резимирају научено
– Закључује час најављујући наредну одговарајући на питања.
наставну јединицу:
У последњој строфи Дис казује чиме је

песник највише обузет док је „закован за
земљу што животу служи”. Овде је то
љубав, са свим особеностима које то
осећање код Диса има, и која је из
наговештаја у Тамници развијена до свог
пуног довршеног облика у балади Можда
спава. Мотив љубави, који се јавља на крају
ове песме, представља увод у бројне
љубавне Дисове песме, чију круну
представља Можда спава.
Изглед табле
6
„Тамница”
Владислав Петковић Дис
„Утопљене душе” – збирка
космогонија
обгрљена квинта
лајтмотив песме – бежање звезда
мирење физичког (овоземаљског) и идеалног света
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

остварености исхода: часа.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?
7
Наставна јединица: Владислав Петковић Дис, Можда спава
Упознавање ученика са љубавном поезијом Владислава
Циљчаса: Петковића Диса кроз анализу антологијске песме Можда
спава.
− препозна формалне одлике песме;
Очекивани исходи − објасни тон песме;
на крају часа: − уочи мотив уснуле лепотице карактеристичан за бајке;
− тумачи у песми лајтмотив сна;
− проблемски приступи песми.

Облици рада: фронтални и индивидуални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
компетенције: подацима и информацијама, естетичка компетенција
Историја, Музичка култура
Кључни појмови: мртва драга, Орфеј, Петрарка, сан, очи
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору;
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно слушају наставника;
циљевима и исходима. − постављају питања;
− Пише наслов лекције на табли. − активно одговарају на питања.
− Разговара са ученицима као би их
мотивисао за анализу песме Можда Од ученика се очекује да се присете
спава В. П. Диса. Петраркиних песама Лаури,
− Поставља питања и припрема ученике за Дантеових песама Беатричи, али и
анализу песме. антологијске песме Лазе Костића
Santa Maria Della Salute и Бранка
Да ли вам је од раније познат мотив Радичевића Туга и опомена, у којој је
мртве драге? Који познати мит има као централни мотив управо поменути
централни баш овај мотив? Ко је био мотив мртве драге. Ученици би
Орфеј? Присетите се романтичарских требало да се присете и мита о
8
песама са мотивом мртве драге. Орфеју, митском певачу, сину музе
Калиопе и мужу нимфе Еуридике.
Од Аполона Орфеј је добио лиру,
чијим је чудесним звуцима заносио
људе, припитомљавао дивље звери и
покретао стење и дрвеће. Како се
поезија у давна времена изводила уз
звуке лире, Орфеја сматрамо
парадигмом песника. Његова вољена
Еуридика умрла је од змијског уједа.
Орфеј је толико туговао да је за њом
пошао у Доњи свет. Чаробном
свирком гануо је Харона, смирио
Кербера и умилостивио страшна
подземна божанства. Персефона је
учинила јединствен изузетак и
допустила му да Еуридику врати
међу живе, али под условом да се на
њу не осврне све док оне не изађе на
светлост дана. Заљубљени певач
није издржао, па је Еуридика заувек
нестала међу сенама мртвих.
− Изражајно чита песму. − Одговарају на питања.
− Поставља питање ученицима:
1) Песма Можда спава испевана је у
1) Одредите формалне одлике песме – тринаестерцима састављеним из два
стих, цезуру и строфу. Уочите четворосложна и једног петосложног
правилности које се понављају у стиху чланка. Троделност оваквог стиха
ове антологијске песме. Како на вас карактеристична је за тон тужбалица.
звучно делује Дисов тринаестерац? Такав тон у овој песми пронашао је и
своју тематско-мотивску потпору,
2) Који се мотив лајтмотивски понавља пошто је у питању песма са
кроз целу песму? Пронађите места у доминантним мотивом мртве драге.
тексту која то илуструју. Каква је Можда спава има тон БАЛАДЕ.
уметничка улога тог мотива? У којој
романтичарској песми преознајете Можда спава // са очима // изван
мотив сна и сусрета са мртвом сваког зла,
драгом у сну? Шта сан представља за Изван ствари, // излузија, // изван
лирског субјекта? живота,
И с њом спава // невиђена њена, //
3) Уочите у песми доминантан о опсесиван њена лепота;
мотив Дисове поезије, који нам је Можда живи // и доћи ће // после
најављен још у Тамници. Пронађите овог сна.
одговарајућа места у тексту и Можда спава // са очима // изван
објасните како је уметнички употребљен сваког зла.
мотив очију у балади „Можда спава”.
Чије су то очи које опседају сан поетског2) Мотив који се лајтмотивски понавља
9
субјекта? кроз песму је мотив СНА. Песник се
буди и покушава да се сети песме
4) Како даље види периоде развоја српске коју је чуо у сну, али не успева. Та
књижевности? Чију поезију вредносно тако важна песма („као да је песма
издиже изнад осталог песничког била срећа моја сва”) изменила му је
стваралаштва наше књижевности? дохвате сећања, он сад „једва зна” да
је имао сан и у сни очи неке. У сну
5) Који древни мотив уочавате у последњим своме поетски субјекат није знао „за
стиховима баладе „Можда спава”? буђења моћ”, што нам сугерише
уверљивост тог сна, који је, слутимо,
 Најважније податке записује на табли. деловао као стварност. Спрега мотива
 Поставља питања која подстичу на љубави и сна – која се јавља заједно у
размишљање. мотиву мртве драге, готово да је
 Проверава да ли ученици пажљиво постала лирски архетип. Налазимо га
слушају или раде. код већег броја наших песника (Лаза
 Даје повратне информације ученицима на Костић, Бранко Радичевић), али он
позитиван начин. није нигде тако комплетан, као код
Диса.
3) Још у пролошкој песми Тамница

поетски субјекат је, описујући
песничку егзистенцију коју проналази
као противтежу жалосном паду у
живот, мотив очију везао и за
окретање трасценденталном („да
окрећем очи даљинама сивим / док ми
венац снова моју главу кружи”), али и
за мотив љубави („очију што их види
моја снага/ очију што зову као глас
тишина/ као говор шума, као дивна
драга/ изгубљених снова, заспалих
висина”). Те очи, међутим, јављају се
и у другим Дисовим песмама, на
пример у песми Нирвана, коју ћемо
такође обрађивати. Те очи су сан
његовог живота. Оне су његова душа
ван њега. Оне могу бити и фантом и
анђео чувар што ме чудно по
животу воде и гоне. Те очи и њихов
поглед, најупечаљивији су део дивне
драге, оне пружају „одмор и
нежности свет”.
4) Ова песма нема опипљив садржај, и

не само то, она је сва у измаглици
заборава у којој ствари чиле једна за
другом. Остаје један талог, један
утисак, једна слутња.
10
5) Дивна драга је лепа и у смрти (сасвим
другачију слику имаћемо код
Пандуровића) и песник опева ту
лепоту. Тиме се Дис приближио још
једном лирском прамотиву, чије је
сродство са мотивом мртве драге на
први поглед очигледно. То је мотив
који су романтизам и класични балет
учинили својим: лепотица уснула у
шуми. Ниво његове симболичне
трансформације одговара бајкама.
− Активно слушају наставника;

− учествују у дискусијама у вези са
темом;
− преузимају одговорност за сопствени
напредак у учењу;
− записују у своју свеску потребне
податке;
− преписују са табле истакнуте
појмове;
− постављају питања.
− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено
постављајући питања. одговарајући на питања.
− Завршни разговор са ученицима о
музикалности ове песме.
Ову песму, многи тумачи, сматрали су
ремек-делом музикалности нашег стиха.
Иако је Дису оспоравано и његово
образовање и формалне грешке које је
зарад музикалности стиха правио, ова
песма на нас делује сугестивнои својом
звучношћу, баш онако како су модернисти
то од поезије и тражили.
11
„Можда спава”
 мотив мртве драге

 тросложни тринаестерац – баладичан тон
 мотив сна
 мотив очију
 неодређеност, неопипљивост, недокучивост
 уснула лепотица
Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

исхода: крају часа.
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
адекватне активности ученика?
12
Наставнајединица: Владислав Петковић Дис, Нирвана
Упознавање ученика са још једном од најпознатијих песама
Циљ часа:
Владислава Петковића Диса
− наведе тему и мотиве песме Нирвана;
− препозна битне елементе текста и механизме развијања
теме;
− одреди форму песме и врсте стиха;
Очекивани исходи − тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
на крају часа:
средстава;
− креативно приступи задатку;
− тумачи схватање нирване у песми и разликовање у односу
на традиционално схватање овог појма;
− примењује знања из теорије књижевности.
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, монолошка, рад на тексту

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
Међупредметне подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
компетенције: друштву, естетичка компетенција
Међупредметно Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско
повезивање: васпитање
Кључни појмови: Смрт, нирвана, око, камен
− Обавештава ученике на почетку часа о − постављају питања.
циљевима и исходима.
− Пише наслов лекције на табли.
− На почетку часа са ученицима води
разговор о значењу речи нирвана.
Ученике пита да, уколико не знају,
претпоставе шта би та реч могла да
13
означава. Потом их упућује да погледају
одредницу у Читанци (стр. 99).

− Изражајно чита песму. − Активно слушају наставника;
− Анализира песму постављајући питања: − учествују у дискусијама у вези са
темом;
1) Уочите која ја главна тема песме − преузимају одговорност за
„Нирвана”. Запазите колико пута у сопствени напредак у учењу;
песми је изговорена реч „смрт”. − записују у своју свеску потребне
Издвојте речи којима се на посредан податке;
начин уводи тематика смрти. − преписују са табле истакнуте
појмове;
2) Одредите доба дана и атмосферу у − одговарају на питања:
којој се догађа ова песма. Колико пута
је поновљен прилог „ноћас”? 1) Тема смрти је једна од
Анализирајте у каквој је позицији најстаријих књижевних тема и
лирски субјекат. Шта њега „походи”? преокупација (Еп о Гилгамешу). У
Читав умрли свет у походу је на поезији Дисовој поезији тема
лирског субјекта. Како доживљавате смрти је често присутна.
лирског субјекта и његову позицију? Међутим, у песми Нирвана та
тема доминира. Реч смрт, пак,
3) Уочите строфе у којима је дат приказ употребљена је само једном.
нирване. Како лирски субјекат Тематика смрти присутна је на
доживљава нирвану? Који мотив посредно преко речи мртав,
карактеристичан за поезију овог гробља, умрли, погинули итд.
песника се појављује и у овој песми?
Како на лирског субјекта делује поглед 2) Песма се дешава у ноћно доба,
нирване? Упоредите то са када се и уобичајено верује да
традиционалним схватањем нирване. мртви крећу у походе. Прилог
Шта је необично у начину на који ноћас употребљен је пет пута, тј.
лирски субјекат доживљава нирвану? пет строфа започиње овом речи.
Лирског субјекта походи читав
умрли свет; то нису само људи,
 Најважније податке записује на табли. већ и умрла пролећа, мртав ветар.
 Поставља питања која подстичу на Заправо, како и сам песник каже –
размишљање. све што је постојало икад.
 Проверава да ли ученици пажљиво Међутим, лирски субјекат песме
слушају или раде. је пасиван. Лирски субјекат је у
 Даје повратне информације ученицима на ситуацији некаквог трпљења, и
позитиван начин. више делује као објекат него као
субјекат ове песме (Ноћас су ме
походили мртви; Ноћас ме е
походила срећа; Ноћас љубав
долазила к мени...). Већи део
песме као да представља
набрајање и пописивање свега
што је умрло и што походи
14
лирског субјекта.
3) У седмој и осмој строфи дат је

приказ нирване. Нирвана има
поглед који је нељудски, који је
лишен и среће и јада; мртав и
празан поглед. Међутим, оно што
доживљај лирског субјекта чини
још необичнијим је то да поглед
нирване пада на лирског субјекта
као камен неки који притиска не
само лирског субјекта већ и сву
васељену. У традиционалном
схватању нирване, она доноси
блаженство, али у ослобађању од
материје, од страсти, од бола, од
свега. Нирвана у песми
представља притисак, који
једнако сви сносе.

− У завршном делу часа ученицима се
задаје да за домаћи задатак прочитају
одломак из текста Лажни модернизам у
српској књижевности Јована Скерлића
(Читанка 100. стр.). То је врло критички
текст упућен генерацији песника коју су
чинили Владислав Петковић Дис и Сима
Пандуровић.
15
„Нирвaна”
 тематика смрти и умирања
 ноћно доба и сабласна атмосфера
 лирски субјекат пасиван
 поход свега што је икада постојало на лирског субјекта
 нирвана – притисак на васељену; као камен
 традиционално нирвана доноси ослобађање

исхода?
16
Наставна јединица: Полисемија
Обнављање и проширивање знања о полисемији, сложеном
Циљ часа:
значењском односу међу лексемама.
− разликује једнозначне и вишезначне речи;
Очекивани исходи
− уочи у речнику полисемичну реч;
− дефинише полисемију;
− разликује примарна и секундарна значења речи.
Наставна средства: Граматика, речници српског језика

Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
компетенције: подацима и информацијама;
Страни језик
Кључни појмови: еднозначност, вишезначност, примарно, секундарно, полисемија
− На табли записује следећу реченицу: − издвајају потребне речи из реченице;
На сату су се поклопиле казаљке, − анализирају речи:
дванаест сати је. − постављају питања;
− Разговара са ученицима о томе да неке − записују одговоре у облику бележака;
речи у овој реченици имају једно
значење, попут речи казаљка и
дванаест, и такве речи називамо
једнозначним. Међутим, неке речи
имају више значења, и такве речи
називамо вишезначним. Од ученика
тражи да издвоје те речи (сат,
поклопити) и објасне њихова значења.

− Објашњава да се у речнику различита − Активно слушају наставника;
значења речи обележавају бројевима − учествују у дискусијама везаним за
17
(1, 2, 3...), а нијансе значења словима учење;
(а, б, в...). − преузимају одговорност за сопствени
− Значење обележено бројем 1 назива се напредак у учењу;
основно или примарно значење, а сва − записују у своју свеску забелешке;
остала значења су секундарна. − преписују са табле;
− Објашњава примарна и секундарна − траже задате речи у речницима које имају
значења на примеру именице глава. пред собом;
− Дефинише полисемију: − постављају питања;
Појава да једна лексема има поред − прате инструкције наставника.
основног значења и једно или више
секундарних значења, назива се
вишезначност или полисемија.
− Упућује ученике да су најважнији
начини за проширивање значења речи
метафора, метонимија и синегдога.
− Упућује ученике да пронађу значења
глагола делити у речнику који имају
пред собом.
− Поставља питања која се у Граматици
налазе на маргинама и дискутује са
ученицима о њима.
− За домаћи рад задају вежбања у − Одговарају на питања наставника;
Граматици од 1. до 10. (53−54. стр.). − прате инструкције наставника за
Полисемија
Једнозначне речи – казаљка, дванаест

Вишезначне речи – сат, поклопити
Основно или примарно значење (1)
Секундарна значења (2, 3, 4...)
Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА
18
начина провере
ученика?
19
Наставна јединица: Метафора, метонимија и синегдоха
Обнављање и проширивање знања о метафори, метонимији и
Циљ часа: синегдохи као важним механизмима за проширивање
полисемичних значења.
− препозна метафору, метонимију и синегдоху;
− упозна различите примере ових језичких фигура;
− дефинише све фигуре;
− анализира употребу ових фигура у језику;
− направи јасну разлику између метонимије и метафоре;
метонимије и синегдохе;
− разуме механизме проширивања лексичких значења
− примењује принципе полисемије у сопственом говору.
Наставна средства: Граматика

повезаност, метафора, сличност, метонимија, целина, део,
синегдоха, полисемија, вишезначност
часа; − дискутују на тему;
− Обнавља знања са претходног часа. − постављају питања;
− Проверава решења задатака са − записују одговоре у облику бележака.
прошлог часа или решава недоумице
настале приликом израде задатака.
− Заједно са ученицима дефинише
полисемију.
20
− Упућује ученике на то да су − Aктивно слушају наставника;
најважнији начини за проширивање − учествују у дискусијама везаним за
значења речи метафора, метонимија и учење;
синегдога. − преузимају одговорност за сопствени
− Ученицима као пример даје реч крило. напредак у учењу;
Основно значење ове речи је део тела − записују у своју свеску забелешке;
птице, међутим, од њега се развило и − преписују са табле ;
секундарно значење, које се односи на − постављају питања;
део авиона. До овог преношења − прате инструкције наставника.
значења са крила птице на крило
авиона дошло је због сличности ових
појмова по облику и улози. Овај начин
проширивања значења речи назива се
метафора и представља изузетно
значајан језички механизам.
− Указује на још неке примере
проширивања значења речи путем
метафоре.
људска нога → нога од стола
далека земља → далека прошлост
бистра вода → бистар човек
− Према томе, метафора је преношења
имена једног појма на други на основу
сличности међу њима (по облику,
функцији, боји, положају, или некој
другој вези заснованој на релацији
конкретно-апстрактно и простор-време
итд.)
− Ученике пита на шта мислимо ако
кажемо Попила сам чашу воде. У том
случају не мислимо на посуду, него на
количину течности која стане у њу.
Објашњава да је чаша као предмет
повезана са количином течности и због
те повезаности могуће је количину
течности заменити именом чаше, и то
ће сви разумети. Ово је још један
начин на који се проширују значења
речи и назива се метонимија.
− Наводи примере за проширивање
значења речи путем метонимије.
То је велики град. → Град спава.
Ово је наша школа. → Школа је на
екскурзији.
Тањир је од керамике. → Појео је два
тањира супе.
Мама је у кухињи. → Купили смо нову
21
кухињу.
Андрић је наш нобеловац.→Радо читам
Андрића.
Метонимија се може односити и на

биљку и јело и пиће који се справљају
од ње (Ручамо спанаћ; Пијем какао),
предмет или особу која се њиме служи
(Оркестар има и гитару), стране света
и државе на тој страни (Исток
предлаже сарадњу).
Метонимија је преношење имена

неког појма на други појам с којим је у
непосредном контакту на основу
њихове логичке повезаности –
најчешће просторне, временске,
узрочно-последичне итд. Према томе,
и метафора и метонимија се заснивају
на преношењу значења, с тим што код
метафоре појмови морају бити слични,
а не морају бити ни у каквом контакту,
а код метонимије морају бити у
непосредном контакту.
СИНЕГДОХА
− Поставља питање: На шта мислимо

када кажемо Та издавачка кућа је
објавила пет наслова ове године.
Ученици разумеју да наслови
означавају дела. Према томе, лексемом
која означава део (наслов) можемо
именовати целину (књига) и сви ће
разумети о чему говоримо. Овакав
начин проширивања значења речи
назива се синегдоха.
− Наводи примере за проширивање
значења речи путем синегдохе.
У приколици се може превозити
највише пет лица.
(У приколици се може превозити
највише пет особа).
Имам кров над главом. (Имам кућу.)
Овца је домаћа животиња. (Овце су
домаће животиње.)
Сељак то више неће производити.
(Сељаци то више неће производити.)
22
Синегдоха је преношење имена једног
појма на други појам на основу везе
део – целина.
Кад је у питању синегдоха нешто је

ређи случај да се лексемом која
означава целину именује део. Такав је
пример Људи греше у значењу Човек
греши.
− Задаје вежбања од броја 11 до 41 у − Одговарају на питања наставника;
Граматици (55−59. стр.) − прате инструкције наставника за
Метафора
Проширивање значења речи по сличности
крило птице → крило авиона
људска нога → нога од стола
далека земља → далека прошлост
бистра вода → бистар човек
Метонимија
Чаша Попила сам чашу воде.
То је велики град. → Град спава.
Ово је наша школа. → Школа је на екскузији.
Тањир је од керамике. → Појео је два тањира супе.
Мама је у кухињи. → Купили смо нову кухињу.
Андрић је наш нобеловац. → Радо читам Андрића.
Синегдоха
Та издавачка кућа је објавила пет наслова ове године.
У приколици се може превозити највише пет лица.
(У приколици се може превозити највише пет особа).
Имам кров над главом. (Имам кућу.)
Овца је домаћа животиња. (Овце су домаће животиње.)
Сељак то више неће производити. (Сељаци то више неће производити.)
− активно и ангажовано учешће на

Начини провере остварености
часу;
исхода:
− извршен задатак за следећи час.
23
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла адекватне
активности ученика?
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?

24
Наставна јединица: Сима Пандуровић, Светковина
Упознавање ученика са стваралаштвом Симе Пандуровића кроз
Циљ часа:
анализу његове песме Светковина.
− наведе тему и мотиве песме Светковина;
− препозна битне елементе текста и механизме развијања
теме;
− одреди форму песме и врсте стиха;
− тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
Очекивани исходи средстава;
на крају часа: − објасни парадокс у песми – светкује се дан силаска с
ума;
− препозна химнични почетак песме;
− уочи поступке пародирања у песми;
− примењује знања из теорије књижевности;
− тумачи однос умоболног заљубљеног пара, с једне, и
друштва, с друге стране.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; игре

Међупредметне подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
Међупредметно Историја, Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава,
повезивање: Грађанско васпитање
светковина, болница, заљубљени пар, друштво, болнички зид
интроспекција, ретроспекција
Напомена: Овај приступ преузет je са семинара „Читањем и писањем до
критичког мишљења”
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно дискутују и одговарају на
циљевима и исходима. питања.
− Припремни разговор са ученицима о
стваралачкој биографији Симе
Пандуровића.
Сима Пандуровић рођен је 1883. године у
Београду. Завршио је Филозофски
25
факултету у Београду, група чисте
филозофије, отуда је одлично познавао
немачку песимистичку филозофију,
нарочито Шопенхауера, што је допринело
његовом песимизму, као и његовој
склоност рационалистичком начину
мишљења. Његова најзначајнија збирка
јесу Посмртне почасти објављене 1908.
године и посвећене Вели Нигриновој,
глумици Народног позоришта, чијом је
лепотом био опчињен и српски писац
Јанко Веселиновић.
 Изражајно читање песме. − Активно слушају наставника;
 Анализира песму постављајући питања: − учествују у дискусијама у вези са
темом;
1) Утврдите формалне одлике песме – − одговарају на питања;
облик стиха и строфе? − преузимају одговорност за
сопствени напредак у учењу;
2) Како разумете наслов ове песме? Шта − записују у своју свеску потребне
се њоме слави и светкује? Протумачите податке;
стих којим песма почиње. Како − преписују са табле истакнуте
доживљавате химнично слављење појмове;
силаска с ума? Ко је лирски субјекат ове − постављају питања;
песме? − одговарају на питања:
3) У који простор је ова песма смештена? 1) Пандуровићева песма испевана је у

Уочите два паралелна тона која се сестинама, а у погледу стиха варира
узајамно оспоравају. Шта је основа деветeрце, десетерце и
њиховог спора? Какав је однос друштва дванаестерце.
према заљубљеном пару у болници?
2) Ова песма има тон химне у којој се
4) Који су то елемнти новог болничког обрћу индекси вредности. Први
живота које хвали лирски субјекат? стих: „Сишли смо с ума у сјајан
Како разумете стих који о друштву у дан” има карактер откровења. То
коме су живели говори овако – откровење наставља се у
„животно вино, срж недостају / њима, а светковину, продужује у слављење
глава њихова им смета” ? Присетите се новог места што га је љубавни пар
Дисовог стиха који на сличан начин стекао у свету. Слави се отцепљење
говори о глави као симболу умног и од свакодневице и стварности, од
рационалног. Таквом виђењу логике корисности и умешности, од
супротстављено је инсистирање на мука, сумње и времена који се везују
афективном елементу људске природе за такво поимање живота.
лирског субјекта – „а наших срца један
исти звук / Бележи дражи и времена 3) У другој и у последњој сестини,
хук”. У вези са претходно поменутим помиње се болница, што несумњиво
цитатима, како се још може тумачити указује на натуралистичке елменте
синтагма „сићи са ума”? овe Пандуровићеве песме. Песма је
26
дата корз два паралелна тона која се
5) Шта говори лудило, као крајњи облик међусобно оспоравају – један тон су
повлачења из света, о друштву у коме је друштво и свет здравог разума, с оне
љубавни пар живео? Како доживљавате стране болничког зида, свет који је
идеалну љубав смештену у нормалан, али ван среће и дубине
натуралистички оквир болнице за сазнања; и други – пар заљубљених
умоболне? Какав се однос између у болници за умоболне, који врло
сурпотстављених страна успоставља на добро зна где је, али то доживљава
крају песме? Да ли такав крај песме као откровење среће насупрот
одговара химничном тону у ком је животу који су водили до тада.
испевана? Однос узајамног неразумевања,
пародирања и, најзад, сажаљевања,
врло је сложен. Друштво с друге
− Најважније податке записује на табли. стране болничког зида, што се
 Поставља питања која подстичу на окупило да их посматра, жали
размишљање. њихов мир. Друштво не слути да је
 Проверава да ли ученици пажљиво њима у „новом свету” добро.
слушају или раде.
 Даје повратне информације ученицима на 4) Лирско „ми” живи повучено, једино
позитиван начин. са „сумњом у љубав” која им је сад
можда највећи јад, насупрот мукама
и сумњама које се помињу на
почетку песме. То је живот
обележен љубављу – из прошлих
дана љубав остала је још. „Лош” и
„крт” живот, друштво које су
оставили са друге стране болничког
зида, карактерише умност,
рационалност, која оптерећује (а
глава њихова им смета). У песми
Тамница, Дис каже: „И да моја глава
рађа сав свет јада”. Томе додајемо и
Ракићеве стихове: „Кад срце заболи
мисао је крива”. Наглашавање
симболике срца, пребацивање
тежишта живота на осећајну раван,
такође може бити кључ за
разумевање фигуре „сишли смо с
ума”: она може да значи напуштање
живота, ума пуног сумњи, стрепњи,
нерешених загонетки и страхова,
као предавање срцу и његовој
топлини.
5) Потреба љубавног пара да буде

изопштен из друштва, на известан
начин је критика тог истог друштва.
С друге стране, истинска љубав која
опстаје само у болничком кругу на
27
известан начин је пародирана и
критикована. У последњим
стиховима, међутим, друштво и
љубавни пар као да се измирују. У
очима посматрача примећују се
сузе, што нас враћа у област
осећајног. Крај песме изазвати тугу,
по чему подсећа на баладу и у
супротности је са химничним
почетком песме.

постављајући питања. одговарајући на питања;
− Ученицима се поставља проблемска − учествују у разговору;
ситуација – једни ће бранити став − решавају проблемску ситуацију.
заљубљених у болници за ментално
оболеле особе, који славе мир који су
пронашли, отцепљење од света, силазак с
ума и окретање афективном животу;
други ће представљати друштво које са
сентименталном забринутошћу посматра
умоболне, али које је, поред тога, и даље
оптерећено својим бригама, главом која
им смета, још увек је у ланцима живота
који стежу…
− Задаје ученицима да за наредни час
прочитају текст Једна мисао у једној
песми Исидоре Секулић.
28
„Светковина”
„Посмртне почасти” (1908.)
Сима Пандуровић
 Лирски субјекат – лирско „ми” (заљубљени пар)
 Химнично слављење силаска с ума
 Два паралелна тона која се узајамно оспоравају:
 Заљубљени пар у болници и друштво које је ван болнице
 Критика друштва
Пародира се и љубав која опстаје само у болничком оквиру.

исхода?

29
Наставна јединица: Сима Пандуровић, Потрес
Циљ часа: Анализа песме Потрес Симе Пандуровића.

− објасни тему песме;
− уочи и образложи идеју – хигијена несећања;
Очекивани исходи − дефинише формалне одлике песме;
на крају часа: − тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− тумачи мотиве;

Међупредметно Верска настава, Историја, Музичка култура, Ликовна култура,
повезивање: Грађанско васпитање
Потрес, Сима Пандуровић, Исидора Секулић, пролазност,
духовно клонуће
− Уводи ученике у тему истичући циљ − Учествују у разговору;
часа. − износе утиске о песми;
− Обавештава ученике о циљевима и − активно дискутују и одговарају на
исходима. питања.
− Подсећа ученике на чињеницу да је на
стваралаштво Симе Пандуровића
значајно утицала поезија Шарла
Бодлера.
− Истиче појмове: декаденција, духовно
клонуће, естетика ружног.

 Изражајно чита песму. − Презентују;
30
 Подсећа ученике да су имали задатак − прате једни друге;
да прочитају текст Једна мисао у − дискутују;
једној песми Исидоре Секулић, који је − постављају питања;
посвећен песми Потрес Симе − коментаришу слику Мистерије
Пандуровића. хоризонта Ренеа Магрита и доводе је
 Ученици су подељени у четири групе, у везу са песмом Потрес.
свака група је организована тако да
посвети пажњу и направи
презентацију у вези са
речима/синтагмама које Исидора
Секулић истиче у свом тексту, и да те
речи/синтагме доведу у везу са
песмом Потрес Симе Пандуровића:
ХИГИЈЕНА НЕСЕЋАЊА, НЕМАР,
НЕСЕЋАЊЕ, ЗАБОРАВ.
 Упућује ученике на слику Мистерије
хоризонта Ренеа Магрита, како би
слику довели у везу са песмом.
 Усмерава ученичке одговоре,
допуњује их.
− Најважније податке записује на табли.
 Поставља потпитања која подстичу на
размишљање.
 Проверава да ли ученици пажљиво
слушају једни друге.
 Даје повратне информације
ученицима на позитиван начин.

− За домаћи задатак ученици се упућују
да одговоре на питања из Читанке
(103. стр).
31
„Потрес”
Начини провере оствареностиСима Пандуровић

− Разговор са ученицима уз резимирање на
ХИГИЈЕНА
НЕСЕЋАЊА
ОСТВАРЕНОГНЕМАР ЧАСА:
 Да ли миНЕСЕЋАЊЕ
је адекватан избор
ЗАБОРАВ
исхода?

Наставна Поезија српске модерне
јединица:
Тип часа: утврђивање
Циљ часа: Утврђивање знања ученика о поезији српске модерне.
32
− дефинише поетику модерне у српској књижевности;
− наведе основне карактеристике поезије Јована Дучића,
Алексе Шантића, Милана Ракића, Владислава Петковића
Диса и Симе Пандуровића;
− препозна стилско-изражајна средства поезије српске
Очекивани исходи модерне;
на крају часа: − локализује песнике српске модерне;
− одреди значај књижевне критике Богдана Поповића и
Јована Скерлића у епохи модерне;
− тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− успостави везу између књижевности и других уметности;
Наставна Читанка, табла, креда, тест
средства:
Облици рада: индивидуални
/
Кључни појмови: тест, модерна, српска књижевност, модернисти
Планиране активностинаставника: Планиране активности ученика:
Уводни деочаса (5 минута)
− На почетку часа ученици се упућују на то − Прате упутсва за рад.
како ће радити тест знања.
− На столовима не треба да буде ништа сем
обичне и хемијске оловке, а књиге и
свеске треба да одложе у торбе. Ученици
се подсећају на то да тест раде потпуно
самостално и да је обраћање другим
ученицима и консултовање са њима
недозвољено. Ученици се могу обратити
наставнику за евентуалне недоумице, тако
што ће подићи руку, а наставник ће им
прићи и одговорити на питања. Ученици
се саветују да прво раде питања која
сигурно знају, а тек потом питања око
којих нису сигурни. Ученицима се
саветује да тест раде прво обичном
оловком, па да одговоре у последњих 5
33
минута подебљају хемијском оловком.
Одговори који нису подебљани хемијском
оловком или који су преправљани
хемијском оловком неће се признавати.
Ученици се подсећају да се од њих очекује
фер понашање.
– Ученицима се дели тест од 10 питања − Попуњавају тест.
(тест је у прилогу), окренут лицем према
клупи. Када сви добију тестове, ученици
могу окренути лист и отпочети рад на
тесту.
– Током часа наставник се креће по
учионици и контролише рад ученика.
Води рачуна о томе да сваки ученик тест
ради самостално и да поштује договорена
правила у вези са израдом теста.
– Уколико примети да неки ученик има
потешкоће са радом, настоји да му
помогне, тако што ћу му додатно
протумачити задатак, поставити додатно
питање које га може подсетити на дато
градиво или га, путем сродних области,
асоцијативно упутити на тачан одговор.
– Ученици се редовно обавештавају о
времену које им је преостало за рад теста.
– Уколико наставник примети да неко од
ученика не поштује правила израде теста,
упозорава га да ће бити санкционисан.
Ученике који разговарају током израде
теста, премешта на друго место у
учионици и додатно их контролише.
– Десет минута пред крај теста, наставник
подсећа ученике да на време почну да
подебљавају одговоре написане само
обичном оловком.
− Уколико сви ученици тест заврше раније, − У последњем делу часа ученици
организује их у групе и дели додатне подебљавају хемијском оловком
примерке тестова, које ће ученици своје одговоре;
решавати у групи и на тај начин − износе коментаре на тест;
проверити тачност својих задатака. − постављају питања.
− Ученици се подсећају да ће имати прилике
да благовремено поправе оцене, уколико
нису задовољни тиме како су урадили
тест.
− Ученицима се указује на значај
континуираног рада и залагања на часу,
34
као начина да се стекне поуздано знање
које траје.
Тест из поезије српске модерне
(Уписује се време до када траје израда теста)
Прво радите задатке које сигурно знате!
Одговоре прво упишите обичном, а на крају подебљајте хемијском оловком!
Срећан рад!
Напомена: Тест је преузет (и прилагођен) из збирке Колико познајеш

књижевност проф. др Зоне Мркаљ.
ПРИЛОГ
1. На основу критичког коментара одреди о којем је књижевном делу реч, па
наслов тог дела напиши на линији.
„У првој строфи најчешће асонанца са неутралним самогласником А (пучина,
плава, спава, пада, мрак, зрак) звучно предаје тоналност емоционално још
неодређене Шантићеве прве строфе и као да придоноси сањивој монотонији
ритма.”
.
2. Повежи линијама имена песника са називима њихових песама. (Дато је више
песника него песама.)
Владислав Петковић Дис Потрес

Јован Дучић Светковина
35
Алекса Шантић Нирвана
Милан Ракић Сунцокрети
Сима Пандуровић
3. Напиши на линијама назив књиге из чијег је предговора следећи одломак и име

књижевног критчара који га је написао.
„Мерила” по којима су песме одабиране, то су ова три: песма мора имати
емоције, – мора бити јасна, – мора бити ЦЕЛА лепа.
. .
(назив књиге) (име и презиме аутора)
4. Допуни следећи текст називом појма који се описује.

Према Шарлу Бодлеру, све ствари и појаве у природи, материјалне и духовне,
кореспондирају једна са другом, одговарају једна другој, усаглашавају се;
мириси, боје и звуци мешају се и стапају.
Оваква појава у теорији књижевности назива се .
5. На линији напиши назив специфичне врсте строфе (која је испод цитирана) коју
је у свом стваралаштву до савршенства развио Владислав Петковић Дис.
„Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава невиђена њена лепота;
Можда живи и доћи че после овог сна,
Можда спава са очима изван сваког зла.”
.
6. На линијама после сваког исказа напиши ДА уколико је исказ тачан, а НЕ

уколико исказ није тачан.
а) Стих који зовемо александринац има цезуру после шестог слога. .
б) Универзална аналогија представља тон и ритам песме. .
в) Оснивач и уредник Српског књижевног гласника био је Богдан Поповић .
г) Рима аабб је укрштена рима. .
д) Књижевној епохи модерне претходио је неоромантизам. .
ђ) Књижевна критика је била веома утицајна у епохи српске модерне. .
7. На основу понуђених података отркиј о ком је писцу реч и његово име напиши
на линији.
36
Песник српске модерне, симболистичког опредељења. Најзначајнија је његова
прва песничка књига Посмртне почасти. Објавио је и књигу поезије Дани и
ноћи, бавио се критиком, естетиком и преводилаштвом.
.
(име и презиме писца)
8. А. Напиши име и презиме песника и наслов песме из које је следећи одломак.

„О склопи усне, не говори, ћути,
Остави душу, нек` спокојно снева –
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
И ласте лете пут топлих крајева.”
. .
(име и презиме аутора) (наслов песме)
Б. Напиши назив врсте риме коју препознајеш у наведеној строфи,
Врста риме је .
9. Из које песме су следећи стихови? Заокружи слово испред тачног одговора.

„У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.”
а) Светковина, Сима Пандуровић

б) Човек говори Богу, Јован Дучић
в) Претпразничко вече, Алекса Шантић
г) Можда спава, Владислав Петковић Дис
10. На линији напиши којим се обликом изражавања користи песник у следећим

стиховима.
„Ноћас су ме походили мртви,
Нова гробља и векови стари,
Прилазили мени као жртви,
Као боји пролазности ствари.”
Песник се користи .
37
Начини провере − Разговор са ученицима уз
остварености исхода: резимирање на крају часа.
ОКВИР ЗА
ученика?
38
Наставна Стилске фигуре
јединица:
Тип часа: систематизација
Циљ часа: Систематизација знања о стилским фигурама.

Очекивани − разликује стилске фигуре;
исходи на крају − препозна стилске фигуре у тексту;
часа: − објасни употребу и њихову функцију у тексту;
− креативно реши задатак.
Наставне методе: монолошко-дијалошка, рад на тексту, истраживачки задаци
Наставна Читанка, табла, креда, пројектор, компјутер
средства:
Облици рада: фронтални, индивидуални и групни
Међупредметне компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима
39
и информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
компетенције: естетичка компетенција
Музичка култура, Ликовна култура, Грађанско васпитање
фигуре дикције, фигуре речи (тропи), фигуре конструкције, фигуре
мисли
− Обавештава ученике на почетку часа о − постављају питања;
циљевима и исходима. − присећају се стилских фигура;
− Припремни разговор са ученицима − припремају се за презентовање
стилским фигурама. истраживачких задатака.
− Подсећа ученике да се стилске фигуре деле
на:
ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ (асонанца,

алитерација, ономатопеја, анафора,
епифора, симплока, анадиплоза);
ФИГУРЕ РЕЧИ (метафора,
метонимија, персонификација,
синегдоха, еуфемизам, епитет, алегорија,
симбол);
ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
(инверзија, реторичко питање, елипса,
асиндетон, полисиндетон);
ФИГУРЕ МИСЛИ (поређење, антитеза,
хипербила, литота, градација, иронија,
парадокс, оксиморон).
− Ученици су на претходном часу подељени у

четири групе. Свака група добила је задатак
да пронађе песму групе ЕКВ или Ван Гог и
да уоче стилске фигуре. Ученици треба да
презентују истраживачке задатке.
ПРВА ГРУПА – ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ
ДРУГА ГРУПА – ФИГУРЕ РЕЧИ
ТРЕЋА ГРУПА – ФИГУРЕ
КОНСТРУКЦИЈЕ
ЧЕТВРТА ГРУПА – ФИГУРЕ МИСЛИ

− Износе утиске о задатку;
− Прати излагања ученика. − активно слушају наставника;
 Усмерава ученичке одговоре, допуњује их. − учествују у дискусијама у вези са
 Поставља потпитања која подстичу на темом;
40
размишљање. − преузимају одговорност за
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају сопствени напредак у учењу;
једни друге. − записују у своју свеску потребне
 Даје повратне информације ученицима на податке;
позитиван начин. − преписују са табле истакнуте
појмове;
− постављају питања;
− одговарају на питања;
− пажљиво слушају излагање других
група;
− учествују у дискусији;
− презентују истраживачке задатке.

− Резимира час разговарајући са ученицима. − Ученици резимирају научено;
− износе утиске о часу.

41
исхода?

Наставна Језичка култура
Наставна Анализа домаћег задатка (2) – Одјеци европске модерне у
јединица: српској књижевности
Тип часа: обнављање
Анализа домаћих задатака ученика писаних на тему из градива у
Циљ часа:
облику есеја
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа: − покаже способност аналитичког размишљања, повезивања
садржаја и запажања појединости;
− користи стечена знања о већ обрађеним
књижевнотеоријским појмовима;
− аргументовано тумачи своја запажања;
− опише стања, осећања, расположења, изрази ставове, донесе
закључке у писаном изражавању;
− издваја битне од небитних елемената текста;
− учествује у вршњачкој анализи текстова (домаћих задатака);
− покаже способност аргументованог дискутовања о
саставима;
− уочава добре и лоше стране текста;
42
− размењује идеје;
− научи да прихвата коментаре и сугестије у вези са писањем
састава;
− научи да уважава туђе мишљење
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна свеске са домаћим задацима
средства:
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; одговорно
компетенције: учешће у демократском друштву; естетичка компетенција
Међупредметно Грађанско васпитање, унутарпредметне корелације: правопис,
повезивање: граматика, књижевност
Кључни појмови: Есеј, расправа, дијалог, различитост, стил
− Истиче циљ часа. − Показују урађен домаћи задатак.
− Евидентира у педагошку свеску /
електронски дневник да ли су сви
ученици урадили домаћи задатак.
− Подстиче читање радова, трудећи се да − Активно слушају наставника;
радове не читају само они ученици који − учествују у дискусијама везаним за
се редовно јављају, већ и они који имају коментарисање задатака;
слабији писани израз, стидљивији су или − преузимају одговорност за сопствени
су ретко били у прилици да читају своје напредак у учењу;
радове. − јављају се да читају домаће задатке;
− После сваког прочитаног рада, мотивише − аргументовано коментаришу туђе,
остале ученике да прокоментаришу прочитане задатке;
садржај и одговор на тему. − асертивно комуницирају;
− Допуњава ђачке коментаре и увидом у − прате инструкције наставника.
свеску вреднује стил, правопис и
композицију рада. Важно је у сваком раду
истаћи најпре добре стране, али и
прецизно упутити ученика како да свој
литерарни израз унапреди.
− Уколико уочи отежано читање (срицање,
замуцкивање, превише брз темпо читања,
неразумљиво читање), наставник и на тај
аспект треба да укаже корисним саветом.
− Треба похвалити и ученике са лепом
говорном културом и добром дикцијом.
− Мотивише ученике да дискутују о
радовима који су прочитани на часу,
водећи рачуна о асертивним техникама
43
комуникације.
− Даје општи осврт о прочитаним − Прате инструкције наставника за
радовима. припрему следећег часа.
− Узима на прегледање и свеске неких
ученика који нису читали радове како би
стекао слику о напретку писаног
изражавања сваког ученика у одељењу.
Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

остварености исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА
ученика?
44
Наставна јединица: Синоними
Циљ часа: Обнављање и проширивање знања о синонимима

− дефинише синонимију;
Очекивани исходи − запази потпуне и парцијалне синониме;
на крају часа: − одреди начине настанка синонима у српском језику;
− препозна улогу синонима у савременом језику;
− се изражава богатије, прецизније и сликовитије.

компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
подацима и информацијама; одговорно учешће у демократском
друштву;
Кључни појмови: Синоними, потпуно, парцијално, настанак, улога

− Најављује наставну јединицу и циљ часа.
− Пажљиво прате излагање;
− Исписује реченицу у на табли: − дискутују на тему;
Ако гледамо у особу док јој се − постављају питања;
обраћамо, нећемо бити непристојни, − записују одговоре у облику бележака.
а ако дуже посматрамо непознату
особу, наше ће се понашање
сматрати недоличним.
− Од ученика тражи да у наведеној
реченици подвуку синониме и
размисле о њиховом значењу.
− Дефинише синонимију.
Синоними су речи које имају исто или
блиско значење (гледати –
посматрати, непристојно –
недолично). Такве речи стоје у односу
45
синонимије.
− Ученицима се потом наводе и други − активно слушају наставника;
примери синонимије: − учествују у дискусијама везаним за
рећи – казати, стидљив – срамежљив, учење;
ученик – ђак, леп – красан –заносан, − преузимају одговорност за сопствени
домовина – отаџбина, сала – дворана напредак у учењу;
итд. − записују у своју свеску забелешке;
− Указује на то да поклапања у значењу − преписују са табле ;
речи могу бити потпуна и делимична. − постављају питања;
− прате инструкције наставника.
Када се две речи подударају у свим
значењима онда се ради о тоталној
(или апсолутној) синонимији. Она је
могућа само код лексема које имају
једно значење. Такви су углавном
научни и стручни термини:
вокал – самогласник
водоник – хидроген
фразем – израз
Када се две вишезначне речи

подударају само у неким значењима,
кажемо да се ради о парцијалног
синонимији. Могу се подударати само
основна значења попут:
ђак – ученик
поклон – дар
Може се и основно значење једне речи

подударати са секундарним значењем
друге
кућа – породица
проницљив – бистар
Синоними у језику настају на

различите начине:
Стварањем експресивне (изражајне,
упечатљиве) лексике:
разговарати – ћеретати – ћућорити –
ћаскати
Стварањем секундарних значења
лексема (метафоричних и
метонимијских):
кућа – породица су синоними када
означавају оне који живе у једном
домаћинству
Позајмљивањем речи из страних
46
језика:
релација – однос, компјутер – рачунар,
емоција – осећање
Различитим творбеним процесима:
смејати се – смејуљити се – церити се
– церекати се.
У речнику у оквиру дефиниције неке

лексеме могу се наводити синоними у
низу.
− Чита дефиницију придева благ из

Граматике.
− Ученицима се скреће пажња да
синоними служе прецизнијем,
богатијем и сликовитијем изражавању,
те да је избор речи условљен
контекстом и самим учесницима у
комуникацији. Неки синоними се не
могу употребити у истом контексту,
чак иако им је значење блиско
(говорити неки језик, али не и
причати неки језик).
− Задаје вежбања на стр. 60−63. (до − одговарају на питања наставника;
задатка 29) у Граматици. − прате инструкције наставника за
47
Синоними
Ако гледамо у особу док јој се обраћамо, нећемо бити непристојни, а ако дуже
посматрамо непознату особи, наше ће се понашање сматрати недоличним.
тотална синонимија:
вокал – самогласник
водоник – хидроген
фразем – израз
парцијална синонимија:
ђак – ученик
поклон – дар
кућа – породица
настајање синонима:
експресивна лексика
разговарати – ћеретати – ћућорити – ћаскати
секундарна значења лексема
кућа – породица су синоними када означавају оне који живе у једном домаћинству
позајмљивање из других језика
релација – однос, компјутер – рачунар, емоција – осећање
творбени процеси
смејати се – смејуљити се – церити се – церекати се
Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА
исхода?
ученика?

48
Наставна Борисав Станковић, Нечиста крв
јединица:
Упознавање ученика са романескним стваралаштвом Борисава
Циљ часа: Станковића и, истовремено, првим модерним романом српске
књижевности – романом Нечиста крв.
− објасни стваралачку предисторију романа;
− анализира и прати мотив нечисте крви у роману;
− тумачи у којој мери наследни и патолошки чиниоци утичу
на судбине ликова;
− уочи и прати приказ породичне деградације код Софкиних
предака и у Софикиној породици;
− одреди особености приповедачког гласа у роману;
− образлаже модерна стилска својства и инвентивне
стваралачке поступке;
− тумачи роман применом и садејством више гледишта:
психолошко, структуралистичко, семиотско,
импресионистичко, етичко и социолошко.
Наставне методе: монолошко-дијалошка, рад на тексту, истраживачки задаци
Наставна Читанка, табла, креда
средства:
компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима
и информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
естетичка компетенција
Међупредметно Историја, Географија, Биологија, Музичка култура, Ликовна
повезивање: култура, Верска настава, Грађанско васпитање
Софка, породица, нечиста крв, психофизичко изрођавање,
породична деградација
Напомена: Припрема бр. 56 у деловима је прилагођена припрема проф. др Љиљане Бајић
о Нечистој крви у: Одабране наставне интерпретације, Друштво за српски језик и
књижевност, Београд 2004, 143–183. стр.
часа. − постављају питања;
− Обавештава ученике на почетку часа о − износе утиске о роману.
49
− Води припремни разговор са ученицима
за обраду наставне јединице о роману
Нечиста крв.
Роман Нечиста крв од тренутка
објављивања био је одлично прихваћен
и од стране критике (Јована Скерлића и
Бранка Лазаревића) и од стране
читалачке публике. Од тада, о
Станковићу се говори као о једном од
зачетника модерне српске прозе. Новица
Петковић, који је био један од наших
најзначајнијих савремених проучавалаца
књижевности, сматрао је да је Нечиста
крв наш први модерни роман двадесетог
века. Александар Христић, врањски
адвокат, који је водио разговоре са
Станковићем присећајући се прошлих
времена, сведочи да му је Бора
Станковић поверио да је за Софкину
кућу имао инспирацију у једној
двоспратници у Врању. Идући за тим
трагом, Христић сведочи:
„Доцније сам се сетио да је то била кућа
неког Арсе, званог Келеша, друмског
механџије и бојаџије, по свој прилици
дошљака из Пчиње и да се је у мом
детињству говорило о једној драми коју
је та кућа скривала. Син тог Арсе,
Аритон, имао је за жену једну од кћери
из онда чувене куће Погарчевића, која је
била напрасно умрла. Говорило се да је
била отрована од мужа, који је био
силовит а нарави грубе. То је у то доба
била целика сензација за
новоослобођено Врање.”
− Анализира роман постављајући питања: − Износе утиске о песми;
− активно слушају наставника;
Како ви доживљавате насловни мотив − учествују у дискусијама у вези са темом;
нечисте крви? Објасните где се све у − преузимају одговорност за сопствени
роману јавља тај мотив. Шта све напредак у учењу;
сазнајемо, путем предаје, о породици и − записују у своју свеску потребне податке;
нечистој крви и о самој Софки? У којој − преписују са табле истакнуте појмове;
мери наследни и патолошки чиниоци − постављају питања;
утичу на судбине ликова, а посебно на − одговарају на питања:
судбину главне јунакиње?
Мотив нечисте крви означава биолошко
Ко приповеда „Нечисту крв”? Како осипање, патолошко мењање и менталну
50
тумачите то што је гледиште деградацију у обе породичне лозе у
неутралног приповедача врло често роману. У књижевној прози с краја XIX
блиско Софкином виђењу (нпр. газда века, под утицајем натурализма и
Марка приповедач ће у једном делу позитивизма, била је врло помодна теза о
текста звати „Марко купац”, сасвим психофизичком изрођавању (Емил Зола,
следећи Софкину перспективу)? Жерминал; Томас Ман, Буденброкови).
Објасните зашто описи збивања у Биолошка тематика развија се већ од
„Нечистој крви” врло често имају овакав првих глава романа. Посебно је истакнуто
почетак: „Софка је знала” или „Софка је водеће место мотива нечисте крви у
(пред)осећала” или „Софка је слутила”, наслову и на оквирима романа, којима се
а онда овакав завршетак: „и не превари уметнички свет пролошки отвара и
се” или „тако и би” или „и то се епилошки затвара сликама породичног
испуни”. Уочите како протиче време на осипања и психофизчког изрођавања хаџи
оквирима романа, а како у средишњем Трифунових и Софкиних потомака. Током
делу. десетогодишњег рада на роману, тезу о
изрођавању постепено је надрастала, да
− Прати излагања ученика. би је на крају и потиснула злехуда
− Усмерава ученичке одговоре, допуњује судбина саме јунакиње. Уместо о нечистој
их. крви, наследном проклетству, написан је
− Поставља потпитања која подстичу на роман о Софки, а највише о удаји њеној,
размишљање. којом она не само да мора прећи из једне
− Проверава да ли ученици пажљиво у другу породицу, него у исти мах са
слушају једни друге. високога (хаџијског) места које јој је
− Даје повратне информације ученицима на припадало у једној варошкој култури
позитиван начин. силази на периферију (Н. Петковић).
Чувајући сећања на Софкине претке,

предаја о њима преноси слике биолошког
и менталног осипања породице. Она
почиње са хаџи Трифуном, јер је он
стварно и фигуративно учврстио
породично огњиште. Његово водеће
место у породичној хроници мотивисано
је још и великим богатством, угледом и
снажним карактерним особинама. Сваки
посао, било јавни, градитељски и
задужбинарски, или тајни, политички и
превратнички, он је спроводио и
планирао одлучно и промућурно, често
митом и куршумом. За тајне послове и
мрачно деловање, скривано од очију
света, хаџи Трифун је користио људе туђе
вере, одметнике, али је прек и суров био и
према својима, чивчијама и
воденичарима.
Његов син се показује у другом,

измењеном светлу. Синовљев мекши
карактер означен је као нежан и
51
сензуалан, а његово понашање
контрастирано је очевом, посебно преко
отуђивања од истоверника – хришћана, и
дружења само са Турцима и беговима.
Али карактерне разлике које се
испољавају у понашању, животним
навикама и друштвеном статусу хаџи
Трифуна и његовог сина не иду у ред
патолошких и наследних оптерећења, не
потичу од нечисте крви.
Стварно, крвно проклетство показано је у

споредној причи о распусном
сладостраснику Кавароли и о греху
његове жене са девером, али и
наговештено у рођачком браку Софкиних
бабе и деде и у невеселом породичном
памћењу многих умоболних, узетих и
болесних у истањеној лози хаџи
Трифунових потомака.
У делу приче о хаџи Трифуну зачиње се,

међутим, један посве особен уметнички
свет са којим је Софка повезана тананим
нитима. Тај свет представљен је као
„увучен”, „издвојен” и „удаљен” од
осталог варошког света. У његовим
тишином заштићеним, раскошним
ентеријерима, сређеним, рафинираним,
однегованих укусом и култивисаним,
профињеним и истанчаним чулима, живи
се у опуштеном изобиљу. Издвајање,
затварање и туђење од света дато је као
породични и животни императив, који се
кроз генерације преноси све до Софкиних
дана. Тим поривом преци су у Софки
подстицали и њену властиту самосвест и
изузетност. Истовремено, предавали су јој
и нарочити страх и зазор од спољашњег,
неблагородног света, чинећи је тако
усамљеном и интровертном. Туробне
судбине и мрачне и нејасне болести
предака трауматично су оптеретиле
Софкин душевни живот и паралисале
њену вољну активност и понашање. Са
друге стране, преци су Софки пренели и
предали страствену и чулну природу и
сложен емотивни и душевни свет.
52
Породична деградација, започета за хаџи
Трифунових хајдучких времена, приводи
се крају у лику и судбини ефенди Мите.
Мада су корени ефенди Митиног
пропадања ослоњени на рођачку везу
његових родитеља, дубљи разлози
приписани су јунаковм странствовању. У
његовом усамљеништву, потенцираном
Митином госпоштином, отменошћу и
ученошћу, којима се уздигао до чувених
богатих Турака, овај јунак формирао се
као егоцентрична и саможива личност.
Најгоре последице деловања нечисте крви

показују се у завршним главама романа.
Раније наговештена породична срећа
Софке са Томчом овде је потпуно
разорена. Слике несреће, расула и нереда
дочаране су посредством разграђеног,
хладног и запуштеног Софкиног дома. А
Софкина несрећа продужава се са њеном
децом.
„Нечисту крв” приповеда невидљиви

(непоерсонализовани) аутор. Међутим,
његов ће видокруг бити врло близак
Софкином, с њим ће се често подударати
и још чешће укрштати. То нам указује да
је Софка лик који има изузетан положај у
роману: не само да је кроз њена чула
преломљено, непосредно или посредно,
готово све што се у приповедању изблиза
опажа, него је и свест њена дигнута у
велику близину невидљивог аутора.
Потврду тога да је у структури романа
Софкина (само)свест високо дигнута
налазимо непосредно у чињеници да се
описи и призори смењују тачно у два
корака: прво Софкино предвиђање, па
испуњење. И једино се преварила, није
знала ни слутила да ју је отац уз присилну
удају чак и продајом жртвовао. Али
управо та грешка или незнање даје
трагично осенчење њеном лику, што не
би било могуће без сталног истицања да
јунакиња све предвиђа и све зна.
Доследно, од почетка до краја романа,
одржана је временска узастопност:
проспективно се композиција развија од
53
Софкиних предака до њеног порода. У
исти мах, све до IV главе, у нешто мањој
мери и до V главе – до оне реченице
„Било је то пред Ускрс” – догађаји су при
описивању стилизовани као прошли, и
као да су кроз сећање пропуштени. Време
се код Станковића убрзава и на почетку и
на крају текста, дакле на оквирима. То
убрзање има особиту композициону
функцију. Средишњи део текста, а то је
прича о Софки и о удаји њеној, све до
Марковог неуспелог покушаја при
свршетку свадбе да – према пчињском
обичајном праву – уђе у снахину ложницу
уместо сина, онда први дани Софкиног
брачног живота и, на крају, Маркова
погибија и сахрана, догађаји су
исприповедани успореним временом.
− Обавештава ученике да ће на наредном − Ученици резимирају научено
часу више говорити о особинама ликова и одговарајући на питања.
поступцима карактеризације, те да се
припреме да излажу своје утиске и
закључке о ликовима романа.
54
„Нечиста крв”
Борисав Станковић
 тематика нечисте крви – психофизичко изрођавање (Емил Зола, Жерминал;
Томас Ман, Буденброкови) – на оквирима романа
 Хаџи Трифунова породица – породична деградација
 невидљиви (непоерсонализовани) приповедач – његов је видокруг врло
близак Софкином;
 Софкина самосвест изражена – њено предвиђање, па испуњење
 На оквирима романа приповедно време се убрзава, а у средини успорава
(Софкина свадба).
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на

остварености исхода: крају часа.
ОКВИР ЗА
ученика?
55
Наставна јединица: Борисав Станковић, Нечиста крв
књижевности – романом Нечиста крв. Анализа Софкиног лика.
− уочи узбуђења којима се јунакиња у осами и снатрењу
препушта;
− тумачи Софкин доживљај телесног удвајања;
− открије разлоге Софкиних страховања и начин
испољавања осећања нелагодности и страха;
− тумачи трансформацију Софкиних еротиских жеља у
сневање о брачној срећи;
− тумачи осећања којих у Софки изазвају просидба и свадба;
− открије и образложи модерна стилска својства и
инвентивне стваралачке поступке.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства: Читанка, табла, креда, компјутер, пројекат

Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Међупредметно Историја, Географија, Музичка култура, Ликовна култура,
повезивање: Верска настава, Грађанско васпитање
породична
Напомена: Припрема бр. 57 у деловима је прилагођена припрема проф. др Љиљане
Бајић о Нечистој крви у: Одабране наставне интерпретације, Друштво за српски
језик и књижевност, Београд 2004, 143–183. стр.
− Обавештава ученике на почетку часа о − износе утиске о претходном часу;
циљевима и исходима. − активно одговарају на питања.
− На почетку часа са ученицима резимира
до каквих су сазнања и закључака о
роману дошли на претходном часу:
 мотив нечисте крви (психофизичког
изрођавања) присутан је на оквирима
романа; остатак романа је о удаји
56
Софкиној;
 причу о пропасти хаџи Труфунове
породице и пропасти Софкиних
потомака;
 приповеда невидљиви
неперсонализовани приповедач, близак
Софкиној перспективи;
 врло развијена самосвест главне
јунакиње.
− Анализира роман постављајући питања: − Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама у вези са
Објасните појаву и присуство чулних темом;
узбуђења којима се јунакиња у осами и − преузимају одговорност за сопствени
сањарењу препушта. Чиме је проузрокован напредак у учењу;
− записују у своју свеску потребне
њен доживљај телесног удвајања? Како су
податке;
се Софкине потиснуте еротске жеље − преписују са табле истакнуте
преточиле у етерично и поетично сневање појмове;
о љубави и брачној срећи? − постављају питања;
− пажљиво слушају једни друге;
Од чега Софка страхује? У каквом се све − одговарају на питања:
виду испољавају њена осећања
Софка има богат и интензиван чулни
нелагодности, стрепње и страха?
и емотивни живот, а уз то је осећајна
Протумачите реакције и осећања које у и благонаклона према људима, тако
јунакињи побуђују преломни догађаји, да су јој са разлогом приписане
просидба и свадба. Уочите у којим могућности да опажа оно што
ситуацијама је Софка приморана да изађе другима промиче и да осећа оно што
из куће. Пратите како Софка доживљава је осталим ликовима углавном
своје изласке из куће и кућу посматрајући ускраћено. На пример, њен изглед и
понашање, укус, чулна осетљивост,
је издалека.
телесна привлачност и дејство на
људе сликовито су дочарани у
− Најважније податке записује на табли. одломку.
− Поставља питања која подстичу на
размишљање. Софкина изузетност у роману
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају повезана је са њеном лепотом и
једни друге. самосвешћу, са духовном
− Даје повратне информације ученицима на префињеношћу и чулном
позитиван начин. истанчаношћу јунакиње, али и са
повлашћеним местом које као лик у
роману има. Насликана као лепота
девојка, Софка поседује „ону другу”,
„истинску” и „вишу” лепоту која се
„не рађа често” и „не вене брзо”, јер
није дата само у телесном виду, већ је
досегнута богатим унутрашњим
57
животом јунакиње и дубином њене
животне патње.
Готово као ниједан други лик у

роману, Софка је обдарена активним
и живим чулима. Рецимо, када се
уочи свадбе будући свекар Марко
затиче у дому нових пријатеља и
дарује снаху, између Софке и њега
успоставља се особени вид
споразумевања током кога Марко „као
да осети како Софкин пољубац
запахњује на купање”. А у исто време
Софка осећа врелину и тежину
његове руке на својој коси, па под
њом почиње „да се угиба”. Када
Софка прими Марка за руку да га,
како је ред, одведе на горњи спрат
куће, где га чека нови пријатељ,
ефенди Мита, тада без речи, али уз
помоћ помоћ говора тела и гестова,
Софка јасно осећа Марково узбуђење
и срећу.
Унутрашњем, скривеном животу

телесног миља и задовољаства Софка
се, обично, предаје несвесно, највише
у тренуцима осаме и сањарења, када
се чулни пориви и еротске побуде
отимају контроли свести и морала.
Из Софкиних еротских жеља, баш као

и из њених животних планова, свесно
је потиснут и одбачен сваки онај који
не би био достојан ње, њене лепоте и
изузетности као ефенди Митине
кћери. Уверена је да нема, нити да
може бити таквог који би био раван.
Софка се заветује оцу и због његовог
ауторитета припремна је на одрицање
од властитог, осећајног живота. Али
спутавањем љубавне жудње, из које је
искључен неприличан други,
недостојан други, Софкино „ја” се
удваја, постаје „двогубо”, тако да
„друга Софка” сопствено тело
доживљава на сензуалан начин и
према њему се односи као према
предмету еротске жеље и страсти. У
58
етеричном и поетичном сневању,
којим се одломак наставља „друга
Софка” преображава се у
неименованог и имагинарног
младожењу, који је призван
јунакињином уобразиљом и
сањарењем о љубави и брачној срећи.
Софкино одрицање од љубави и

сумња у остваривост брачне среће
највише су мотивисани њеном
хаџијском самосвешћу. Али
ауторитетом породице и рода
оснажена је код Софке и бојазан, њен
још у детињству зачети страх од
сиромаштва и растурања породичне
заједнице. Страховање од губитка
кућног, заштитничког простора и
страх од његове разградње
испољавају се у различитим
поводима на многим местима у
роману. Страховање је снажно и
опсесивно у тој мери да проузрокује
Софкину заблуду о продаји куће и
Mарку као о њеном купцу.
Осећања страха, нелагодности и

егзистенцијалне стрепње у Софки
побуђују чак и одређени мириси, као
и мрак и тама, тишина и влага...
Софка, у ствари, стрепи од свега што
симболизује хладноћу живота, његово
гашење и растакање. О томе сведочи
и једна наоко узгредна појединост:
одбијање да куша јела која се у кућу
доносе са гробља. Софка гробљанска
јела не воли јер јој поред свога
мириса доносе и мирисе тамјана,
покапаног воска и венаца од
шимшира.
Слутње смрти појачавају се од

тренутка када се Софки обелодањује
да је испрошена и током свадбе. Тако
се у X глави јунакињи не саопштава
непосредно да је испрошена, него се
од ње тражи да привремено напусти
кућу (то је Софкино прво напуштање
куће, она одлази код тетке у
59
суседство), а учињено је то доле у
кујни, где је још био мрак, влажна
земља, скоро почишћена, горе од чађу
црне греде, а спроћу по полици оне
жуте тепсије. Жуте тепсије
претварају се у стравичне очи које је
прождиру:
Софку чим је то чула од матере, а
добро је знала шта то значи, почеше
те тепсије као неке велике крвавр очи
да прождиру и све око ње у колутове
се окреће.
Враћајући се својој кући, Софка је

застала пред њом, јер је деловала као
покојничка кућа:
И горе и доле, и свуда су гореле свеће.
Као да никада ње није ни било, као да
је она умрла, одавно је саранили и већ
заборавили, тако је у кући било сада
мирно, и осветљено.
Сабласност призора долази од

инверзије: Софка у повратку не види
само кућу, него кућу са својом
сопственом одсутношћу (мир и
светло симболизују празно). Са
доследношћу која не може бити
случајна и на начин који одаје
истинског уметника, Борисав
Станковић истородном симболичком
сликом јунакињине смрти у великим
размацима проткива текст, све од X
до XIX главе, и сваки је пут – што и
јесте чудесно – везује за одлазак из
куће или повратак у њу.
Тако је и са другим Софкиним
изласком из куће, када одлази на
ритуално купање у хамам у XV глави.
Плачући у крилу трљачице баба-
Симке, која је привремено преузела
улогу мајке, Софка је избезумљено
плакала:
Јер оно што је знала, слутила да ће
доћи али ипак сада још било далеко,
ето сада већ је ту, дошло је. До сада
бар, иако није никога волела, а оно
бар се коме надала, чекала га,
сневала и у сну га љубила. А сутра,
60
после венчања, све престаје.(...) Све
што је душа волела, за чим је
жеднела, и ако не на јави, оно бар у
потаји неговала, све сутра иде,
одваја се, откида.
Чином венчања и сама јунакиња

једним делом умире, заједно са оним
најинтимнијим светом сатканим све
од самих субјективних пројекција. Са
отупелим чулима и расејаним
погледом, јунакиња се у XVI глави
мирно враћа из хамама све док јој у
видно поље не дође кућа. Тада опет
искрсава визуелна инкарнација
сопствене смрти:
Само кад сагледа кућу и већ испред
куће упаљена два фењера, која су
горела и трештала као нека два
црвена страшна ока, а између њих се
лелујао венац од шимшира и целиких
белих ружа, којим је била окићена
капија – њој цела кућа, нарочито због
тог шимшира, као да замириса на
нешто покојно, мртвачко.
Исти призор, са фењерима и цвећем,

појављује се још једном, три главе
касније – у тренутку када Софка
занавек напушта кућу. Софка тај
венац, сада сасушен, није само
видела, него ју је он при изласку кроз
капију додирну по коси и лицу ( у
народним веровањима, свим,
нарочито додир лошег знамења може
бити кобан); и није тек замирисао,
него ју је загушљиво задахнуо.
− Обавештава ученике да је велики број
свадбених плачева и тужбалица
сачуваних у нашој народној
књижевности. Отуда, како су неки
проучаваоци тврдили (Х. Крњевић),
постоји тајанствена аналогија између
брака и погреба. Таква фолклорне песме
свакако су се певале и у Станковићевом
61
крају и он их је могао у детињству
слушати. Стилизација свадбе у „Нечистој
крви”у тесној је вези са таквим народним
схватањима.
„Нечиста крв”
Лик Софке:
 интензиван чулни и емотивни живот
 истинска, друга, виша лепота која се не рађа често
 софкино „ја” се удваја (двогубост)
 страх од губитка куће (заштитнички простор)
 страх од смрти и слутње смрти (интензивирају се од просидбе)

ОКВИР ЗА
ученика?
62

Наставна јединица: Борисав Станковић, Нечиста крв
књижевности – романом Нечиста крв. Анализа ликова.
63
− пореди разлоге Софкиног пристанка на удају са ефенди
Митиним побудама да је уда за малолетног Марковог
сина;
− анализира лик ефенди Мите и открива разлоге његовог
Очекивани исходи егоизма;
на крају часа: − анализира и образлаже карактер газда Марка као врло
самосвојне личности у делу;
− тумачи Марков специфичан однос према Софки;
− образложи наговештаје ближења и споразумевања
Софке и Марка у роману;
− тумачи разлоге Маркове трагичне смрти.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту

породична деградација
Напомена: Припрема бр. 58 у деловима је прилагођена припрема проф. др Љиљане
Бајић о Нечистој крви у: Одабране наставне интерпретације, Друштво за српски
језик и књижевност, Београд 2004, 143–183. стр.
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно одговарају на питања;
циљевима и исходима. − износе утиске о претходном часу.
− На почетку часа са ученицима резимирам
о закључцима до којих су дошли у вези са
Софкиним ликом на претходном часу:
 интензиван чулни и емотивни живот
Софке;
 истинска, друга, виша лепота која се не
рађа често;
 Софкино „ја” се удваја (двогубост);
 страх од губитка куће (заштитнички
простор);
 страх од смрти и слутње смрти
(интензивирају се од просидбе).
− Пажљиво слуша излагање ученика. − Активно слушају наставника;
− Најважније податке записује на табли. − учествују у дискусијама у вези са
64
− Поставља питања која подстичу на темом;
размишљање. − преузимају одговорност за сопствени
− Проверава да ли ученици пажљиво напредак у учењу;
слушају или раде. − записују у своју свеску потребне
− Даје повратне информације ученицима на податке;
позитиван начин. − преписују са табле истакнуте
појмове;
− Анализира роман постављајући питања: − постављају питања;
− одговарају на питања:
Упоредите разлоге Софкиног пристанка
на удају са ефенди Митиним побудама да Када се ефенди Митини разлози да
је уда за малолетног Марковог сина. уда кћер за малолетног Марковог
Прикажите ефенди Митин лик, сина упореде са Софкиним
образлажући узроке његовог егоизма. побудама, види се да са њима нису у
уочљивој опреци: и Мита хоће да
Какав је свет оличен у појави и у сачува осиротелу породицу и да
карактеру газда Марка? Шта Марка заштити њено гопсодство. И њега,
чини самосвојном и посебном уметничком као и Софку, социјалне околности
личношћу у роману? Образложите какав присиљавају да чини оно што као
је његов однос према Софки. Објасните отац не жели. Уз Софку и Миту у
наговештаје, начине и знако ближења и уметничком свету „Нечисте крви” и
споразумевања који се између Марка и све остале важније ликове сламају
Софке успостављају од просидбе и током супротности између жеља и малог
свадбеног прослављења. Чиме је броја допуштених могућности,
проузрокована његова трагична смрт? којима се жеље остварују.
Митин егоизам има многе узроке.

Васпитањем и начином живота он се
отуђио од породице и свог народа, од
примарне и шире социјалне средине,
и од свог друштвеног слоја. Боравећи
у Цариграду, куда су га родитељи
послали са напором и уз жртве којих
није био свестан, стицао је
образовање и манире који су
послужили само да му прибаве висок
углед и издвоје га од осталог света.
Господско туђење од људи, добило је
и свој језички израз. У синтагми
„ефенди Мита” његово господство
доведено је у јединство са његовим
именом, држањем, ученошћу и са
угледним и богатим Турцима.
Журба да оде на какав пут у почетку

је проузрокована стеченим навикама
и његовом нејасном чежњом за оним
што му је као „непрежаљено” и
„ненађено” упорно измицало.
65
Касније, Мита из куће избива
највише бежећи од сиротиње која
породицу сустиже. А да спречи
сиромаштво – није могао. У разлазу
са радом, он је одрана потпуно
запоставио трговину, а посао око
имања и читлука пренео Тонету.
Хаџијски понос и патрицијско
самољубље нису му дозволили да
посед заштити док је још могао да
проверава слуге и да се суди са
чивчијама.
Не поступајући као што су друге

газде чиниле, говорио је: „Ех, зар да
ме сељачки хлеб куне и суза њихова
преклиње?” Не улазећи у парничења,
којима је могао спасити преостали
иметак, компензацију за изгубљено
Мита је налазио у егоцентричном
задовољству што је у очима света
сачувао властити углед, господско
име и хаџијско достојанство. Када је
сиромаштво почело да бива
видљиво, страх од тог зла моћно је
загосподарио Митом. У процепу у
коме се добро више није могло
одабрати, Мита се одлучује на
пресудан, али за Софку најгори,
кобан потез, да је богато уда, упркос
томе што је младожења малолетан,
па по пчињском обичају будући
свекар према себи бира невесту за
недораслог сина.
Начин на који Мита тражи новац за

кћер представља његов највећи
преступ пред Софком, грех који се
ничим не може оправдато: сурово
вређајући и понижавајући Томчу,
Мита покреће точак Софкиног
дефинитивног животног суноврата.
Газда Марко оваплоћује снагу и

елементарну, нагонску природу
сељачког света приказаног у роману.
Маркова силина избија из његовог
портрета, са којим су усаглашени
поступци и његово понашање. Његов
66
изглед описан је помоћу знатног
броја непривлачних детаља. Али
изгубивши на лепоти, Марко је
добио на снази, робусној једрини и
виталности.
У Митин дом Марко стиже

симболички скривен ноћним мраком.
Потекао са села у Турској, из
одметничког рода, који је помагао и
од неверника бранио православни
манастир Светог Оца, Марко је у
свему оличавао отпорност, жилавост
и ратнички дух породичног братства.
Највише захваљујући њему
проширило им се село и умножило
богатство њихових кућа. По
трговачкој спретности, али и по
побратимству са Арнаутином
Ахметом, Марко се разликовао од
својих. Његова љубав према Ахмету
необична је и утолико што је његово
село увек ратовало са неверницима.
Пријатељство са Ахметом отворило
је и Марков пут странствовања и
каснијег страдања.
Маркова изворна животност и

елементарна снага пројектују му се у
иметак и изглед куће, па му је
богатство велико, али сирово. Први
пут у ефенди Митиној кући, посебно
у појави Теодоре и Софке, Марко
види шта су однегован укус и
истанчан сензибилитет хаџијског
домаћина.
Од првог сусрета Марко се заноси

Софком. Премда је зрелим годинама
ближи Софки од сина, хаџи
Трифунову унуку Марко не проси за
себе, него за Томчу. Зато су његове
емоције, све до преломне свадбене
ноћи потиснуте у потајне жеље и
понашање.
Када по сватовском обичају Софка не

сме да прекорачи праг новог дома
догод свекар у корито на прагу не
67
баци дар и не обећа део имања који
ће бити снахин, Марко каже да јој
даје све. Четири пута поновљено,
градацијски истакнуто Марково
„све”, промуцано у узбуђењу и дато
у кратким одговорима, звучи као
његово неопозиво и коначно
заветовање Софки.
Између Марка и Софке успоставља

се читава мрежа изражајних покрета,
којима се они споразумевају. У цркви
Марко једини предосећа Софкину
муку да пред олтарем у својој руци
задржи младожењину руку, па се
уздиже на прсте, да би га Софка
видела, и пробија ка њој, како би је
охрабрио. Маркова чулна
узнемиреност и потајни планови
испољавају се у начину и тону
његовог обраћања Софки, у његовом
„другом гласу”. Међутим, сукоб чула
и свести продубљују Маркову патњу
и страдање и производи и саму
његову смрт. Јер узимајући Софку за
снаху, и себи за суложницу, као што
је то обичај у пчињској заједници,
Марко би починио преступ у односу
на схватања варошке средине, у којој
жели да му се учврсти и устали
породица. Оваква противуречност
кобна је за Марка јер се може
разрешити само његовом смрћу:
бежећи од сукобљених намера и
непомирљивих супротности, Марко
се самоубилачки враћа куршуму
Јусуфових осветника.

− На крају часа ученицима се задаје да
прочитају одломак из студије Новице
Петковића Два српска романа, који се
налази у Читанци на 119. стр.
68
„Нечиста крв”, Борисав Станковић
Мита
 Очување угледа и господства осиромашене породице
 Егоизам
 Туђење од породице (Цариград, Турска)
 Највећи преступ пред Софком – начин на који он тражи новац који му је
обећан
Марко
 Снага, елементарна нагонска природа сељачког света;
 отпорност, жилавост и ратнички дух породичног братства
 заноси се Софком и потискује своју жељу за њом
 самоубилачки се враћа куршуму Јусуфових осветника

ОКВИР ЗА
ученика?
69
Наставна јединица: Борисав Станковић, Коштана

Упознавање ученика са драмским стваралаштвом Борисава
Циљ часа:
Стаковића кроз анализу његове најпознатије драме Коштана.
− анализира водеће мотиве и драмску структуру Коштане;
− образлажи психолошке и емотивне побуда понашања
јунака;
− анализира особености говора Митке као јунака и
Очекивани исходи на
поступака индивидуализације начином говора;
крају часа:
− тумачи атмосферу драме и симболику амбијената којима
се заносе јунаци;
− опише Миткину опседнутост мишљу о смрти;
− тумачи симболику завршетка драме – Коштаниног
одласка у циганску махалу и Бању.

70
Кључни појмови: Коштана, драма, циганка, песма, слобода, младост, жал
циљевима и исходима. − износе утиске о драми.
− Води припремни разговор са ученицима за
обраду наставне јединице о драми
Коштана Борисава Станковића (Читанка,
стр. 120).
Драма Коштана настала је у време када су

штампани или припремани и други
значанији текстови Борисава Станковића.
У драми су присутне теме карактеристичне
и за друга Станковићева дела: „закопана
љубав, проћердан живот и вечита туга за
нечим”. Централно осећање Коштане као
драме је жал за младошћу, меланхолична
промишљања живота који је прошао. Од
када се појавила па све до данашњих дана,
ова драма заноси својом чежњом за
љубављу, жалом за младошћу и
носталгичним песмама.
− Пажљиво слуша излагање и питања − Активно слушају наставника;
ученика. − учествују у дискусијама у вези са
− Најважније податке записује на табли. темом;
− Поставља питања која подстичу на − преузимају одговорност за сопствени
размишљање. напредак у учењу;
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају− записују у своју свеску потребне
или раде. податке;
− Даје повратне информације ученицима на − преписују са табле истакнуте
позитиван начин. појмове;
− Анализира драму постављајући питања: − постављају питања;
Објасните шта сте осећали и доживели
читајући „Коштану”. Шта вас је у драми Супротстављена осећања потичу од
посебно узбудило и потресло? Која сте тога што је у драми све привидно
сазнања и поруке упамтили као свевремене распевано, бурно, полетно, а стварно
истине? жално, тескобно, тешко и туробно.
Људској души никад није довољно
71
Објасните како је приказан људски живот лепоте и љубави. Сви наши узлети
у драми. Зашто Митка тужи над својом носе и знаке привида. Човек је
прохујалом младошћу? Зашто је болан од створен и за бол, али и за трпљење и
како се родио? Зашто ће умрети рањав и истрајавање. Сазнање да се жељени
жељан? Шта Коштана сања, а шта јој се живот не остварује на јави, али
у стварности обистињује? Који су разлози стварно не домаша ни у сновима,
тегобних осећања осталих ликова? подстиче на размишљање о злехудим
Анализирајте шта у дијалогу са судбинама Станковићевих јунака.
Коштаном, на крају драме, Митка говори
о људском страдању и трпљењу. Зашто У Коштани нема спокојних људи
су управо њему приписана најдубља нити миром и срећом испуњених
сазнања о човековом удесу? Говор ког живота. Свима у Коштани суђено је
јунака се разликује од говора осталих да прођу трновитим и беспутним
ликова и каква је функција таквих стазама невеселе судбине, а онима
уметничких поступака? чија „душа дубље јеца” уз то је још
подарено и да живот спознају као
Какво понашање међу ликовима блесак варки и илузија. Процеп
наговештава атмосфера којом драма између личних потреба на једној и
почиње? Наведи разлоге хаџи Томине породичних и патријархалних
жестине у понашању и говору док је међу дужности на другој страни, повешће
својима. Како је мотивисано његово га на пут страдања. Митка је спознао
касније понашање и заношење Коштаном? ефемерност брачне везе и тескобну
Зашто се баш у амбијенту хаџи Томине усамљеност. О томе каже:
воденице затичу јунаци драме Митка и Свири! Да свириш: како нигде никога
Коштана? Какво је симболичко значење немам. Ни брата, ни татка, ни
пресушене чесме у воденици? Откуда мајку! Жену? (показује на кућу) Ене
потиче и како се испољава Миткина гу. Од брашно и тесто очи ву се не
опседутост смрћу? Објасните шта се о видив. Нигде си ја никога немам! Де!
Коштаниној судбини слути у завршној Тој да ми свириш, „моју песму” да
слици циганске махале и Бање у коју је свириш!
одводе. Зашто је њен животни удес
посебно болан и трагичан? Живећи у сенци старијег брата, уз
невољену и непривлачну жену,
Митка не успева да се као личност
оствари, потврди и афирмише, што у
њему изазива бол због промашеног
живота. Митка доживљава да је
предодређен за бол самим рођењем, у
патријархално устројеном друштву, у
којем сваки појединац има унапред
одређену улогу, друштвеним
конвенцијама спутану слободу. Тако
је са већином Станковићевих јунака,
не само у овом делу. Најбољи пример
за то је његов недовршени роман
Газда Младен, у којем почетна и
завршна реченица дају „програм и
биланс” (Новица Петковић) тако
вођеног живота: Целог живота, увек,
72
само је радио оно што један човек
треба да ради (уводна реченица);
Умрећу рањав и жељан (завршна
реченица романа Газда Младен).
Заносећи се големом, тамном и

мирисном гором, Коштана чезне за
потпуном слободом, лепотом и
непомућеном срећом, али ће јој
каснији догађаји показати да се
неодређено и свеобухватно „тамо” за
којим чезне, на тврдој земној стази не
досеже и не објављује људима.
Друштвене конвенције, сталешка и

породична ограничења и забране,
биолошки закони пропадања и
старења, усамљеност, тескоба и
огољеност свакодневног живота,
управљају судбинама у драми.
Њихова помиреност са животом
праћена је резигнацијом и тугом,
згуснутом у сазнање „беше моје”.
Ајде Коштан! Дигни се, расвести!
Ајде сватови те чекав, младожења
те чека. Дигни се! Не плачи! Слузу не
пуштај! Стегни срце и трпи! Бидни
човек; а човек је само за жал и за
муку здаден!
Митки који је најдубље проникао у

трагедију живота је дато да и
Коштани открије човекову судбину
да пати, трпи и истрајава. У
карактеризацији Миткиног лика,
посебно помаже његов архаични
дијалекатски говор
(призренско-тимочки). Властити
језички идиом, сугерише психолошку
посебност јунака и усклађује се са
његовим нарочитим приступом
животу. Уз то архаичну говор упућује
на помисао да је за овог јунака време
стало у некој тачки дакле прошлости,
од које се он не може, али и не жели
одвојити.
Празнична атмосфера је време када у

општем слављу попуштају границе и
73
норме друштва које јунаке држе у
задатим оквирима понашања, то су
дани у којима човек својој природи
допушта слободу пред стегама
културе. Баш у исте такве празничне
дане, „чим наступише ове славе, ове
меснице, чим се напише”, отели су
Коштану од Арнаута и вратили је из
Турске где је била протерана, због
нарушавања друштвеног реда и мира
у Врању.
Хаџи Тома је разочаран сином, чија

љубав према циганки не приличи
имену и угледу домаћинске, хаџијске
куће. Брак са невољеном женом Тома
доживљава као мртву и малаксалу
везу, која не почива на емоцијама, већ
на реду и обавезама. А за своју жену
каже: Од како си, таква си. И родила
си се таква! Стара, мртва, ледена,
плачна... Никад се не насмеја, никад
се не зарадова! Са Коштаном, њеном
песмом и мирисима, Тома оживљава
успомене на негдашњу младост. Хаџи
Тома, иако стар, у себи још увек
осећа младо срце – Да, синко, стар
сам, али срце ми је толико младо,
толико пуно скриване, неисказане
љубави, немилованог миловања... Ох,
толико је оно тога било пуно и
жељно да че ми мртвоме земља
бити вечито тешка.
Ускрс, као највећи хришћански

празник, слави се у цркви и у кући.
Међутим, јунаци средишне сцене ове
драме не одвијају се ни у једном од
поменутих амбијената, већ у
воденици, на реци, што је простор
слављења паганских култова. Зато је
воденица изабрана као идеалан
амбијент за избијање потиснутих
нагона на површину. Воденица у
хаџи Томи буди и сећање на младост,
када је летње месеце проводио баш
ту. Пресушена чесма, на коју пада
Томин поглед, симбол је младости
која је прошла, извора витализма и
74
животне снаге и заноса, који је
пресушио, јер је почео да се меша „са
земљом и трулим лишћем”.
Миткин фатализам потиче из

депресивног стања душе, произилази
из старости, али и из осујећене
друштвене, породичне и личне
афирмације.
Све што је у природу својом

силовитошћу и бујношћу код јунака
побуђивало љубавну чежњу, страст и
животну жељу, овде, у ружном и
голом пределу, потпуно им је
ускраћено. Нема неба и слободних
видика, а уместо зелених, свуда се
назиру само гола земља и изгорело
угљевље.
Као што је познато трагично је само

узвишено које пропада. Зато ми
Коштану доживљавамо као трагичног
јунака, чија је узвишеност садржана у
њеној лепоти и доброти. Коштана је
још и уметница, она својом песмом
заноси, и то не само младе и
разуздане, већ и старије, угледне
домаћине. Она је и поштена, што
истиче и сам Арса, председник
општине.
− Ученике обавештава да ће на наредном
часу обраде говорити више о Коштани као
књижевном лику и особинама лирске
драме као књижевне врсте.
75
„Коштана”
 драма
 празнична амотсфера (Ускрс) – време када попуштају строге
границе
 симболичко значење пресушене чесме у воденици
 Митка – индивидуализација говором (призренско-тимочки)
Носилац мисли о људском страдању и трпљењу.

ОКВИР ЗА
ученика?
76
Наставна јединица: Борисав Станковић, Коштана
Циљ часа: Упознавање ученика са драмским стваралаштвом Борисава

Стаковића кроз анализу његове најпознатије драме Коштана.
− уочи и тумачи исконске људске тежње које су утеловљене
у лику Коштане;
Очекивани исходи на − дефинише сличности и разлике између Митке и Коштане
крају часа: као јунака истог сензибилитета и заноса;
− објасни улогу Миткиног лика у драми;
− објасни улогу лирских садржаја у драми;
− анализира уметничку функцију песама.
Кључни појмови: Коштана, драма, Циганка, песма, слобода, младост, жал
Напомена: Припрема бр. 60 (изузев завршног дела часа) је прилагођена припрема
проф. др Љиљане Бајић о Коштани у: Одабране наставне интерпретације, Друштво
77
за српски језик и књижевност, Београд 2004, (189–219. стр.)
часа. − активно одговарају на питања;
− Обавештава ученике на почетку часа о − износе утиске о претходном часу.
− Са ученицима резимира закључке у вези
са Коштаном до којих су дошли на
претходном часу обраде.
Ученике подсећа на јунаке који у драми
имају снажно осећање промашености и
живота и жртвоване младости (Митка,
хаџи Тома). Коштана их заноси и својом
лепотом и својом младошћу и својом
песмом. А она сама се заноси тамном
шумом и осећањем слободе које јој
недостаје.
 Најважније податке записује на табли. темом;
 Поставља питања која подстичу на − преузимају одговорност за
размишљање. сопствени напредак у учењу;
 Проверава да ли ученици пажљиво − записују у своју свеску потребне
слушају или раде. податке;
 Даје повратне информације ученицима на − преписују са табле истакнуте
− Анализира драму постављајући питања: − постављају питања;
Зашто се Коштана издваја за водећег
протагонисту? Шта њу издваја међу Самим насловом драме, Коштана је
осталим јунацима? Зашто је баш издвојена за водећег протагонисту и
Коштана обдарена младошћу, лепотом и привилегована међу осталим
песмом? Које особине треба да красе јунацима. Она је дарована моћима
глумицу која би била верна Коштана? младости и лепоте, али и снагом
уметничког талента и темперамента.
Образложите сличности и разлике Коштанина лепота није наговештена
између Митке и Коштане. Објасните само у телесном виду, већ је дата и у
Миткин лик и његову улогу у драми. духовном обличју. Та унутрашња
Какав смисао у његовом духовном свету лепота садржана је у тражењу, у
имају вредности оличене у песми, страсној чежњи, полету и
младости и лепоти? поетичности душе. Суштинске
атрибуције Коштанине лепоте су
Наведите уметничке чиниоце који младост и слобода. Под отвореним
побуђују и преносе лирске садржаје у небом, у крилу природе, Коштана је
драми. Објасните уметничку функцију сушта исконост, поетско
78
песама у делу. Анализирајте како се отеловљење сна о људској слободи.
путем њих подстичу и снаже доживљаји Преко њеног лика зачиње се идеја
јунака. Шта се песмом казује о животу? да су лепоте и слобода уметнички и
животни корелати.
Коштанин духовни сабрат у драми

је Митка. Блискост у духу подстиче
њихове сродне тежње и, у исти мах,
управља сличне токове њихових
трагичних судбина. Процеп између
снова о животном безмерју и личној
срећи, на једној, и тескобне
свекодневице друштвеног и
породичног живота, на другој
страни, Митка и Коштана плаћају
патњом, страдањем и трпљењем. За
разлику од Коштане Митка је
„млого преко своју главу
префрљаја”, па се његово мучно
искуство већ преточило у суморне
визије о свеопштој пролазности, у
размишљања о трагичној
усамљености и утамничености
човековој. Док Коштана плени
полетном младошћу и лепотом,
Митки је подарено да познаје живот
и да промишља његов смисао. За
разлику од Коштане, али и од
осталих ликова у драми, Митка је
склон депресији и често тмуран и
намргођен. Када размишља, схвата
да му је живот празан и суморан, јер
су му снага и жеље сапете многим
обзирима, тада је пун незадовољства
и озлојађености. Али
детерминистичко схватање судбине
проузрокује да Митка, иако у
сукобу са патријархалном средином,
норме патријархалног живота
пријвата као неприкосновене.
У Миткином остарелом и уморном

телу, тесно је његовој још увек
младој души. Бежећи од свега што
му на „старо, на мољци мирише”, он
се опија зеленилом и месечином,
ужива у лепоти, песми и игри
чочека и кроз дерт и севдах
интензивно проживљава и ранија
79
узбуђења и страсти.
Лирска својства и садржаји

Коштане потичу од атмосфере,
песама и поетских исповести,
маштања и снова јунака.
О песми и њеном моћном деловању
на људе говоре многе сцене и
сегменти драме. Песма је врели
љубавни шапат између Коштане и
Стојана, заносни узлет од ружног,
тривијалног и трагичног у животу
Митка и хаџи Томе. Надахнуће
песмом блажи горчину живота који
је изневерио младалачку снагу и
жеље, страсти и настојања јунака.
Све што је у уметничком свету
драме заробљено и зауздано на
сцени се ослобађа и објављује
песмом. У средини у којој се мало и
у афекту говори, њена изражајна
снага помаже приликом
психолошког сликања и
катактеризације драмских ликова.
Уметничка мисија и дејство песме
огледају се у томе што она прима и
преноси древна искуства. Њене
поруке сажимају сазнања о
недомашености живота, који се
одвија мимо жеља и потреба људи.
Њој се приписује моћ да посредује у
побуђивању и исповедању туге за
прохујалом младошћу и
неоствареним животним жељама.
− Резимира све што је урађено на − Ученици резимирају научено
претходна два часа, постављајући питања. одговарајући на питања.
− Које од вама познатих народних или − Од ученика се очекује да проналазе
популарних песама би могле да изразе сличности песама из Коштане са
оно што изражавају песме у Коштани – њима познатим народним и
жал за младошћу? популарним песмама, јер, иако нису
дозрели за жал за младост,
емпатично су га доживели кроз
заносе и севдахе својих родитеља,
или других старијих рођака и
пријатеља. Песме које би савремена
Коштана могла да отпева Митки
биле би „О једној младости” Јосипе
80
Лисац, „Поломићу чаше од
кристала” Мирослава Илића, „Све
још мирише на њу” Парног ваљка,
„Младости” Арсена Дедића, као и
„Пристао сам бићу све што хоће”
Бијелог дугмета, која можда
највише одговара завршној сцени
Станковићеве драме.
„Коштана”
Духовна блискост Коштане и Митке
Коштана:
 отеловљење исконске лепоте, младости и слободе;
 унутрашња лепота: чежња, полет, поетичност душе.
Митка:
 познаје живот и промишља његов смисао;
 у остарелом телу – млада душа.
Лирска својства драме:

 песме;
 поетске исповести, маштања и снови јунака.

ОКВИР ЗА
ученика?
81
Наставна јединица: Јован Скерлић, О Коштани
Упознавање ученика са критичарским радом Јована Скерлића
Циљ часа: кроз анализу једне од његових најпознатијих књижевних
рецензија о драми Коштана Борисава Станковића.
− наброји кључне вредности драме које Јован Скерлић
истиче у својој критици;
− образлoжи Скерлићево тумачење главних ликова драме
(Коштане и Митка);
− анализира Скерлићеву аргументацију у чланку којом
доказује своје критичарске ставове;
− тумачи атмосферу драме и симболику амбијената којима
се заносе јунаци;
− опише Скерлићево повезивање драме са традицијом
народне песме и босанских севдалинки;
− запази и критички анализира аргументацију аутора;
− тумачи дела књижевне критике.

Кључни појмови: Јован Скерлић, критика, Коштана, севдалинка
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа.− Учествују у разговору;
циљевима и исходима. − обнављају знања о Јовану Скерлићу и
− Припремни разговор са ученицима за његовом значају у српској
обраду наставне јединице о критици књижевности на почетку 20. века.
82
Коштане коју је написао Јован Скерлић.
− Подсећа ученике да је Скерлић био и
универзитетски професор и
високоуважени књижевни критичар. Неке
његове негативне књижевне критике
могле су да окончају литерарну каријеру
писаца.
− Ученике подсећа на Скерлићев текст о
Владиславу Петковићу Дису под називом
Лажни модернизам у српској
књижевности, чији су одломак читали за
домаћи.
− Најважније податке записује на табли. темом;
− Поставља питања која подстичу на − преузимају одговорност за сопствени
размишљање. напредак у учењу;
− Проверава да ли ученици пажљиво − записују у своју свеску потребне
слушају или раде. податке;
− Даје повратне информације ученицима на − преписују са табле истакнуте
− Ученике обавештава да је Јован Скерлић − постављају питања;
текст о драми Коштана у извођењу − одговарају на питања:
Народног позоришта у Београду, написао
1901. године и објавио у Новој искри У овој својој критици Скерлић износи
убрзо након извођења. изузетно позитиван суд о делу.
− Анализира текст постављајући питања: Констатујући на почетку да је
очeкивао дело препуно „слика из
Објaсните какве утиске о драми народног живота” које се завршава
„Коштана” износи Јован Скерлић. свадбом, Скерлић признаје да се
Образложите шта је нарочито утицало изненадио како се радња развијала и
на Скерлића да изнесе тако позитиван да је последњи чин, иако се завршава
суд о овој драми. свадбом, „мртвачки тужан”. У
„носталгији љубави” и „самртној
Образложите Скерлићево тумачење песми младости” Скерлић препознаје
„Коштане”. Уочите шта је за њега бол који сједињује све људе.
нарочито упечатљиво у драми.
Скерлић објашњава да је Коштана
Објасните како Скерлић тумачи „тужна повест згажених срдаца и
Коштанин лик. Како аргументује да у промашениј живота”. Иако је у делу
њеном лику има „нечег више” од лепоте пуно песме, нико није весео. У
и од песме? Зашто, према Скерлићевом сваком од ликова драме одиграва се
мишљењу, за Коштану није ни сукоб између жеље за љубави, срећом
домаћинска кућа, а ни циганска махала? и слободним интензивним животом, с
једне стране, и неумољивом,
Објасните како Скерлић тумачи лик безличном целином, уз то још и
Митка. Како је он аругментовао да је патријархалном, која тражи да се
83
Митко „главни интерес комада”? Који индивидуалне жеље подреде њеним
део радње Скерлић сматра најјачим хладним рачунима.
местом у комаду и зашто?
Коштану Скерлић описује као
Уочите са којом традицијом је Скерлић Циганку, певачицу и играчицу која
довео у везу драму Боре Станковића. оличава „буран, весео живот и паху
Зашто Скерлић сматра да је четврти раздраганост младости”. Она је
чин „Коштане” „једна од најлепших, лепотица која заноси, али при том
најпоетичнијих и најдубљих песама целе поштена у чаршијском смислу речи.
наше књижевности”? Међутим, то „нешто више” што
Коштану издваја је њена осетљива,
немирна и уметничка душа. Доказ
томе Скерлић види у њеном
заношењу „големом, пустом и
тамном гором” и њеним мирисом.
Због те чежње за слободом и
трагањем, која је представљена
њеном фасцинацијом тамном гором
која је далека и недокучива, Скерлић
закључује да Коштана није нити за
домаћинску кућу Стојанову, нити за
прашњаву циганску махалу Асанову.
Митко је за Скерлића далеко

најупечатљивији лик драме. Он се
напио вина и напевао песама, мрсио
женских коса, али га брат силом
оженио и упропастио његов живот.
Његови монолози су најупечатљивији
и Скерлић у критици преноси повећи
део једног од Миткових монолога. Он
вербализује трагичну судбину свих
ликова драме који су желели и волели
и били млади, а онда силом пошли за
недраго, хладно и старо. Митка је
носилац централног осећања драме –
жала за младошћу, која је нестала
неповратно.
Скерлић носталгичну поезију

Коштане доводи у везу са
поетичношћу наших народних
песама, нарочито босанксих
севдалинки. Коштана, као и
севдалинке, има нешто од нечег
топлог, меког, дубоког и болног, јер
певају о љубави која је јача од смрти
и која се са смрћу на крају и
изједначава. Нарочиту вредност овог
84
дела Скерлић види у томе што је то
„комад живота”. Скерлић га оцењује
као уметничко дело у коме је све
пуно живота и прелива њима и неком
дубоком, интимном и болном
поезијом.
− Резимира све што је урађено на претходна− Ученици резимирају научено
три часа, постављајући питања. одговарајући на питања.
− Ученике обавештава да ће на наредном
часу разговарати о женским ликовима у
делима Борисава Станковића.
− Дели ученике у четири групе. Свака група
добија задатак да припреми петоминутни
филм о одређеним женским ликовима из
Станковићевих дела. Филмови треба да
садрже анализу ликова, њихов положај у
породици и друштву и да се позабаве
кључним питањем – положајем жена
некада и сада. Ученици треба да истраже
положај и права жена некада и сада, а пре
свега да се позабаве положајем жена у
маргинализованим групама (ромска
популација, жене на селу, жене у
патријархалној заједници...).
I ГРУПА – лик Софке
II ГРУПА – лик Коштане
III ГРУПА – ликови Тодоре и Стане
(Нечиста крв)
IV ГРУПА – ликови Салче и Стане
(Коштана)
Јован Скерлић
„О Коштани”
„болна носталгија љубави”

„Сви се ти људи много веселе, али нико није весео.“
Коштана – Циганка, певачица, играчица, поштена, поседује нешто више.
Митке – главни интерес дела;
Повезује „Коштану” са традицијом народних песама и босанских севдалинки.
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на

остварености исхода: крају часа.
ОКВИР ЗА
85
ученика?

86
Наставна јединица: Женски ликови у делима Борисава Станковића
Тип часа: утврђивање

Утврђивање знања ученика о женским ликовима, њиховом
Циљ часа: положају и правима у породици и друштву, у делима Борисава
Станковића.
− дефинише положај жена у делима Б. Станковића;
− образложи потчињен положај женских ликова;
− анализира однос патријархалне заједнице и женских
ликова;
Очекивани исходи на − тумачи спремност женских ликова да се жртвују зарад
крају часа: породице;
− опише однос слободе и права;
− тумачи сукоб ероса и етоса;
− креативно реши задатак;
− примени знања из теорије књижевности и књижевне
критике.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту, рад у групи
Наставна средства: Читанка, табла, креда, пројектор, компјутер

Кључни појмови: женски ликови, слобода, права, Станковић
циљевима и исходима. − припремају се за приказивање
− Подсећа ученике да су имали задатак, филмов.
групни рад. Свака група добила је задатак
да припреми петоминутни филм о
одређеним женским ликовима из
Станковићевих дела. Филмови треба да
садрже анализу ликова, њихов положај у
породици и друштву и да се позабаве
кључним питањем – положајем жена
некада и сада. Ученици треба да истраже
положај и права жена некада и сада, а пре
свега да се позабаве положајем жена у
маргинализованим групама (ромска
популација, жене на селу, жене у
87
патријархалној заједници...).
− I ГРУПА – лик Софке
− II ГРУПА – лик Коштане
− III ГРУПА – ликови Тодоре и Стане
(Нечиста крв)
− IV ГРУПА – ликови Салче и Стане
(Коштана)
− Пажљиво гледа филмове које приказују − Активно слушају наставника;
ученици. − учествују у дискусијама у вези са
− Пажљиво слуша излагање и питања темом;
ученика. − преузимају одговорност за сопствени
− Најважније податке записује на табли. напредак у учењу;
− Поставља питања која подстичу на − записују у своју свеску потребне
размишљање. податке;
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају− преписују са табле истакнуте
или раде. појмове;
− Даје повратне информације ученицима на − постављају питања;
позитиван начин. − одговарају на питања;
− Скреће пажњу ученицима на критеријуме − представљају филмове;
који су важни за касније вредновање − образлажу свој филм;
филма: − прате филмове других;
 креативност; − коментаришу филмове.
 оргиналност;
 усклађеност фотографија, снимака и
текста;
 одабир музике;
 динамика и убедљивост приповедача у
филму;
 актуелност теме;
 аргументованост изнетих ставова.
− Резимира све што је урађено на − Ученици резимирају научено
претходним часовима који су били одговарајући на питања.
посвећени стваралаштву Борисава − Вреднују једни друге и самовреднују.
Станковића.
− Бележи међувршњачко вредновање и
самовредновање.
88
Женски ликови у делима Борисава Станковића
− I ГРУПА – лик Софке

− II ГРУПА – лик Коштане
− III ГРУПА – ликови Тодоре и Стане (Нечиста крв)
− IV ГРУПА – ликови Салче и Стане (Коштана)

ОКВИР ЗА
ученика?
89
Наставна јединица: Антонимија
Обнављање и проширивање знања о антонимији као типу
Циљ часа:
значењских односа
− дефинише антонимију у контексту значењских односа
Очекивани исходи − разликује праву и неправу антонимију уочивши примарна
на крају часа: и секундарна значења речи;
− разликује једнокоренске и разнокоренске антониме;
− успешно реши задатке из Граматике.

Супротно значење, антоними, прави, неправи, једнокоренски,
разнокоренски
− На табли исписује следећу реченицу: − постављају питања;
Једна мала и једна велика птица − записују одговоре у облику бележака.
слетеле су на фонталну, окупале се у
води и полетеле у небо.
− У сарадњи са ученицима дефинише
антониме:
Антоними су речи супротног значења
(у наведеној реченици то је мала –
велика, слетела – полетела; горе –доле,
после – пре, сунчано – облачно итд.

− Обавештава да антоними могу бити − активно слушају наставника;
прави и неправи, зависно од тога да ли − учествују у дискусијама везаним за учење;
90
су им супротстављена основна или − преузимају одговорност за сопствени
секундарна значења. напредак у учењу;
Када су прави антоними у питању, − записују у своју свеску забелешке;
супротстављена су им основна значења − преписују са табле ;
− постављају питања;
лексема. На пример, основно значење
придева топао је супротстављено − прате инструкције наставника.
основном значењу придева хладан. То
можемо проверити помоћу негативне
дефиниције. Топао можемо дефинисати
као онај који није хладан, а хладан
можемо дефинисати као онај који није
топао. У праве антонимске парове
спадају и:
дан – ноћ; дугачак – кратак; прлитак –
дубок; бео – црн; жив – мртав; млад –
стар; леп – ружан итд.
− Скреће пажњу на то да прави антоними
увек припадају истој врсти и подврсти
речи. Као и да се у речнику на праве
антониме може упутити скраћеницом
супр. (у значењу супротно).
Неправих антонима због
вишезначности речи много је више него
правих. Код њих се основном или
секундарном значењу једне лексеме
супротставља секундарно значење друге
лексеме. На пример, основном значењу
придева тих („пригушен”) у реченици
Море је било тихо, а данас је немирно
супротставља се секундарно значење
придева немиран („узбуркан”). У
контексту се придеву стар не
супротставља само млад, већ и придев
нов у значењима „неискоришћен” и
„модеран, савремен” (Тај бицикл је
стар, а овај је нов.). У неправе
антонимске парове спадају и:
мудар – луд; човек – жена; студен –
млак итд.
Зависно од тога да ли антоними имају

или немају исто корен речи, деле се на
једнокоренске и разнокоренске.
Једнокоренски антоними су:
правда – неправда, синхронија –
дијахронија, укусан – неукусан, љубазан
– нељубазан итд.
Ученицима се скреће пажња да иако се

91
једнокоренски антоними добијају
помоћу префиса не-, није свака нова реч
овако добијена антоним. Нису у
антонимском односу: воља – невоља,
време – невреме, згода – незгода, када –
некада, где – негде, чији – нечији итд.
Разнокоренски антоними су:

брз – спор, тих – гласан, дубок –
плитак, истина – лаж, рат – мир,
добро – зло, мушакарац – жена, сан –
јава итд.
− Неки од антонимских парова могу

формирати низове антонима, јер
својство њима изражено може бити
степеновано:
премали – омали – мали – овећи –
повелик – велики – превелик.
− Задаје вежбања на странама 63−65. у − одговарају на питања наставника;
Граматици са задацима за практичну − прате инструкције наставника за
проверу знања о антонимима. припрему следећег часа.
92
Антоними
Једна мала и једна велика птица слетеле су на фонтану, окупале се у води и полетеле
у небо.
мала – велика, слетела – полетела; горе –доле, после – пре, сунчано – облачно
прави антоними
топао – хладан
дан – ноћ; дугачак – кратак; прлитак – дубок; бео – црн; жив – мртав; млад – стар;
леп – ружан
неправи антоними
тих - узбуркан
мудар – луд; човек – жена; студен – млак
једнокоренски антоними су:
правда – неправда, синхронија – дијахронија, укусан – неукусан, љубазан –
нељубазан
али не и:
воља – невоља, време – невреме, згода – незгода, када – некада, где – негде, чији –
нечији
Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

остварености исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА
ученика?
93

Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Novembar

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Novembar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 44

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи

Тип часа: обрада

Лингвистички речници могу бити

Једнојезични речници могу бити

– Дели речнике које има на часу или

− активно и ангажовано учешће на

Наставна средства: Читанка, табла, креда

 Најважније податке записује на табли. 5) Бежање звезда из очију је

6) Бежање звезда, као и у

7) У последње три строфе осећа

8) Поетски субјекат у себи

− Активно слушају наставника;

У последњој строфи Дис казује чиме је

Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

Наставна средства: Читанка, табла, креда

3) Још у пролошкој песми Тамница

4) Ова песма нема опипљив садржај, и

− Активно слушају наставника;

 мотив мртве драге

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Главни део часа (35 минута)

3) У седмој и осмој строфи дат је

Завршни део часа (5 минута)

 тематика смрти и умирања

 ноћно доба и сабласна атмосфера

 лирски субјекат пасиван

 поход свега што је икада постојало на лирског субјекта

 нирвана – притисак на васељену; као камен

 традиционално нирвана доноси ослобађање

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 48

Наставна средства: Граматика, речници српског језика

Главни део часа (35 минута)

Једнозначне речи – казаљка, дванаест

Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

Наставна средства: Граматика

Метонимија се може односити и на

Метонимија је преношење имена

− Поставља питање: На шта мислимо

Кад је у питању синегдоха нешто је

− активно и ангажовано учешће на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 50

Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; игре

Наставна средства: Читанка, табла, креда

3) У који простор је ова песма смештена? 1) Пандуровићева песма испевана је у

5) Потреба љубавног пара да буде

Завршни део часа (5 минута)

Пародира се и љубав која опстаје само у болничком оквиру.

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 51

Циљ часа: Анализа песме Потрес Симе Пандуровића.

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Начини провере оствареностиСима Пандуровић

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 52

Циљ часа: Утврђивање знања ученика о поезији српске модерне.

Тест из поезије српске модерне

(Уписује се време до када траје израда теста)

Прво радите задатке које сигурно знате!

Одговоре прво упишите обичном, а на крају подебљајте хемијском оловком!

Напомена: Тест је преузет (и прилагођен) из збирке Колико познајеш