Emocije – uzbudjenost izazvana situacijom ili stimulsom koji je osobi vazan.

Stimuls moze biti spoljasnji (ocena) ili unutrasnji (misli o necemu).

Emocija je slozena reakcija koja je sastoji od 3 komponente:
1) Fizioloska – promene u organizmu (simpatikus, hormoni, secer, krvni
pritisak, misici) . Ima funkciju da povecaju nivo energije i tako da pripreme
organizam za pojacan napor i hitnu reakciju. Npr poligraf (detektor lazi).
2)Izrazajna – promene ponasanja (smeh, plac, facijalna ekspresija[izrazi
lica], gestikulacija [pokreti ruku] , polozaj tela, boja i ton glasa). Ima funkciju
da omoguci komunikaciju.
3)Subjektivna – promene dozivljaja (licni dozivljaj srece, tuge ljutnje straha)
koji su uzroci i kako da se kontrolisu okolnosti.
Vrste emocionalnih dozivljaja:
Osnovne(primarne) Slozene(sekundarne)
radost tuga ljubav mrznja
ljutnja strah zavist ljubomora
iznenadjenje gadjenje
Imamo prijatne i neprijatne emocije.
Podela prema intezitetu i trajanju:
Afekt – intezivna i kratkotrajna emocija koja se iznenada javlja. (panican
strah, nesavladiv bes, euforicna sreca). Nekad izaziva blokadu misljenja.
Raspolozenje – osecanje slabog inteziteta i duzeg trajanja (dobro lose
vedro). Nekad nastaje bez vidljivog razloga i tad se dovodi u vezu sa
temperamentom (urodjenom skolonoscu ka odredjenom raspolozenju)
Sentiment – slozen emocionalni odnos, koji ukljucuju i stavove i vrednosti, a
predstavlja sklonost da se odredjena emocija u odredjenoj situaciji ponovo
javi. (sentiment obuhvata razna osecanja, koja se javljaju u zavisnosti od
situacije)
Afektivni ili emocionalni ton – dozivljaj prijatnosti i neprijatnosti (sastavni
deo svih vrsta emocija)
Estetska osećanja
- To su složena osećanja koja se javljaju pri opažanju ili stvaranju umetničkog
dela, ali i prilikom opažanja prizora iz prirode.
-Sadrže mnoga osećanja, a osim estetskih (za lepo), najviše sadrže i
komponente moralnih (vrednosnih) i erotskih (ljubavnih) osećanja.
- Kako će osoba doživeti umetničko delo i shvatiti misli i osećanja koje ono
izražava zavisi od ličnih osobina, iskustva i umetničkog obrazovanja.
-Estetska osećanja ne izaziva sadržaj, već forma, tj. način njegovog
prikazivanja. Što znači da sadržaj sam po sebi može biti i ružan (smrt,
ubistvo, bolest, patnja), ali se forma može doživeti kao lepota.
Motivacija – pokrece usmerava i odrzava ponasanje ka odredjenom cilju,
Motivi mogu biti unutrasnji spoljasnji ali i organski i psiholoski.
Organski (bioloski) su osnovni i od njih zavisi opstanak, princip
homeostaze (potreba za hranom vodom spavanjem). Tu je i seksualni motiv
(reprodukcija bliskost i ljubav), roditeljski motiv (briga o potomstvu)
[eksperiment sa zenkom pacova koja treba predje preko naelektrisanog polja
kako bi dosla do cilja, prolaktin – najvaznija organska osnova ovog motiva
kod sisara, iskustvo – kod visih zivotinja materinsko ponasanje ne zavisi
samo od organskih faktora vec i od iskustva. Potrebe za stimulsom i
uzbudjenjem :radoznalost, potreba za fizickom aktivnoscu, za culnom
stimulacijom
Psiholoski mogu biti licni i socijalni (drustveni). Licni su motiv postignuca i
potreba za kongitivnim skladom . Drustveni imaju potrebu za afektivnom
vezanoscu, gregarni motiv, afijilativni, altruizam i agresivnost (motiv
borbenosti).