Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Oktobar

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 23
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језик
тема/област:
Наставна јединица: Слагање (композиција) именица, придева и глагола
Тип часа: утврђивање
Обнављање и проширивање знања о слагању као једном од
Циљ часа:
водећих принципа творбе речи.
Ученик ће бити у стању да:
− препозна начине слагања;
− разликује префикс, суфикс и творбену основу;
Очекивани исходи − наброји најважније врсте префикса за грађење именица,
на крају часа: придева и глагола;
− обнови знања о писању полусложеница;
− правилно употреби правопис у свим будућим задацима;
− тачно реши задатке за утврђивање знања.
Наставне методе: дијалошка
Наставна средства: Граматика

Облици рада: фронтални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
компетенције: подацима и информацијама;
Међупредметно
Страни језик, историја језика, морфологија
повезивање:
Кључни појмови: Слагање, композиција, глаголи, придеви, именице
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа ( 5 минута)
− Најављује наставну јединицу и циљ часа. − Пажљиво прате излагање;
− Подсећа ученике на знања која су стекли − дискутују на тему;
на часу број 16 (претходни час из језика). − постављају питања;
− Обнавља знања о појмовима префикс, − записују одговоре у облику бележака.
слагање.
Главни део часа (35 минута)
− Исписује реченицу и од ученика тражи да − Активно слушају наставника;
уоче примере у којима у оквиру једне − учествују у дискусијама везаним за
творенице запажају две речи. учење;
Наш чувени романописац прославио је − препознају творенице у оквиру датог
рођендан у Клубу књижевника у Београду. примера;
− изводе са наставником дефиницију;
− Изводи са ученицима дефиницију – начин − записују у своју свеску забелешке;
грађења при којем се од две речи добија − преписују са табле ;
нова реч назива се слагање (композиција) − постављају питања;
(романописац, рођендан, Београд). Речи − прате инструкције наставника.
настале слагањем називају се сложенице.
− Скреће пажњу на то да није свака реч у
којој се препознају делови две речи
1
сложеница, зато што постоји велики број
изведеница код којих је суфикс додат на
сложену основу, попут београдски
(београд + ски).
Сложенице могу настати:
Срастањем са спојним вокалом,
најчешће - о - и врло ретко - е -
(романописац, бродовласник, југоисток,
плавокоса, краљеубица).
Простим срастањем без спојног вокала
(рођендан, бубамара, стармали, дангубити,
Београд, зимзелен). Овај начин грађења
сложеница чест је данас у називима
предузећа (Београпут, Нишекспрес,
Нафтагас и сл.).
Сложене именице
 именичка основа + спојни вокал +
именица:
веронаука, бродовласник, земљорадник,
пароброд, текстописац;
 именица + именица:
харамбаша, лајтмотив, маскенбал,
визиткарта, бизнисмен; чуваркућа,
бабарога, бубамара, Иванград;
 придевска основа + именица:
рођендан, црвенкапа, Београд, Ђурђевдан;
 бројна основа + (спојни вокал) + именица:
двоброј, троскок, четвороугао, троугао,
стонога;
 глагол + именица (императивне
сложенице):
дерикожа, паликућа, тужибаба, вртиреп,
вадичеп, палидрвце, висибаба, смрдибуба.
Сложени придеви
 именичка основа + спојни вокал + придев:
богоугодан, водораван, громогласан,
водоотпоран;
 придевска основа + спојни вокал + придев:
глувонем, бледожут,
народноослободилачки, краткосилазни,
старословенски, културноуметнички
 прилог + придев:
висококалоричан, пуноважан,
простосрдачан.
Сложени глаголи
 именичка ослова + спојни вокал + глагол:
руководити, рукоположити, богохулити.
 прилог + глагол:
кривотворити, злопатити се,
злоупотребити, празнословити.
2
Када две речи чине јединствен појам, а свака
од њих задржи свој акценат, пишу се са
цртицом и називају се полусложенице (ремек-
дело).
Први део полусложенице је непроменљив, а
други се мења. О полусложеницама је било
говора у другом разреду. Подсећамо ученика
само на неке примере: спомен-плоча, веш-
машина, туш-кабина, топ-листа, кол-центар,
фер-плеј, компакт-диск, угљен-диоксид итд.
Завршни део часа (5 минута)
− Задаје домаћи задатак, вежбања у − Одговарају на питања наставника;
Граматици од 44. до 52. (22–23. стр.) − прате инструкције наставника за
припрему следећег часа.
Изглед табле
Слагање (композиција) речи
Сложене именице
•именичка основа + спојни вокал + именица:
веронаука, бродовласник, земљорадник, пароброд, текстописац;
•именица + именица:
харамбаша, лајтмотив, маскенбал, визиткарта, бизнисмен; чуваркућа, бабарога,
бубамара, Иванград;
•придевска основа + именица:
рођендан, црвенкапа, Београд, Ђурђевдан;
•бројна основа + (спојни вокал) + именица:
двоброј, троскок, четвороугао, троугао, стонога;
•глагол + именица (императивне сложенице):
дерикожа, паликућа, тужибаба, вртиреп, вадичеп, палидрвце, висибаба, смрдибуба.
Сложени придеви
•именичка основа + спојни вокал + придев:
богоугодан, водораван, громогласан, водоотпоран;
•придевска основа + спојни вокал + придев:
глувонем, бледожут, народноослободилачки, краткосилазни, старословенски,
културноуметнички
•прилог + придев:
висококалоричан, пуноважан, простосрдачан.
Сложени глаголи
•именичка основа + спојни вокал + глагол:
руководити, рукоположити, богохулити.
•прилог + глагол:
кривотворити, злопатити се, злоупотребити, празнословити.
Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
3
адекватне активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

Наставна јединица: Префиксација именица, придева и глагола
4
Тип часа: обрада
Обнављање и проширивање знања ученика са принципима и
Циљ часа:
примерима префиксације именица, придева и глагола.
− препозна префиксе као творбене морфеме;
− уочи везу префикса и предлога као врсте речи;
− дефинише префиксацију као начин творбе;
Очекивани исходи
− разуме појам самосталне морфеме;
на крају часа:
− препозна префиксоиде и наведе њихова значења;
− правилно употреби законе фонетике и гласовних
алтернација при творби речи префиксацијом;
− примени стечена знања у решавању задатака.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; практичан рад
Наставна средства: граматика

Облици рада: фронтални, индивидуални
компетенције: подацима и информацијама
страни језик, историја језика, морфологија
Кључни појмови: префиксација, префикси, префиксоиди, самосталне морфеме
− − Пажљиво прате излагање;
Најављује наставну јединицу и циљ часа.
− Исписује на табли реченицу и од ученика − дискутују на тему;
тражи да је препишу и подвуку речи у − преписују реченицу и одређују речи у
којима запажају префиксе. којима запажају префиксе;
− постављају питања;
Сви смо били пресрећни, јер смо на − записују одговоре у облику бележака.
претчасу сазнали да смо добро урадили
јучерашњи тест из граматике.
− Изводи дефиницију: − Активно слушају наставника;
Начин грађења речи при којем се од − учествују у дискусијама везаним за
префикса и целе речи испред које се учење;
додаје добија нова реч назива се − преузимају одговорност за сопствени
префиксација. напредак у учењу;
− Даје да на примеру једне од речи из − записују у своју свеску забелешке;
реченице коју су записали објасне − преписују са табле;
префиксацију. − постављају питања;
− Скреће пажњу на то да се префиксација − прате инструкције наставника.
може посматрати и као слагање, јер су
префикси по пореклу већином предлози,
па би се могло говорити о слагању две
самосталне речи
(под + пуковник). Међутим, нису сви
префикси пореклом предлози (раз-, пра,
про-), па се не јављају као самосталне
речи.
5
− Наводи најчешће примере за
префиксацију именица, придева и
глагола:
ИМЕНИЦЕ
међуспрат, надреализам, неистина,
подстанар, предјело, претпремијера,
прашума, сувозач, саиграч
ПРИДЕВИ
наглув, несрећан, подебео, праисторијски,
преоштар, приглуп, прохладан
ГЛАГОЛИ
долетети, завирити, избацити, искочити
(исти префикс), нацртати, надвладати,
описати, обгрлити, одгурати, отпловити,
појести, подвући, потписати (исто
префикс), препливати, прикупити,
пропустити, разјурити, сазидати, збацити,
слетети (исти префикс), укопати, уздићи
Префиксоиди су морфеме најчешће
грчког и латинског порекла, које долазе
на почетак творенице, као и префикси и
не могу се јављати самостално.
аерозагађење, аутопортрет, макроплан,
геоцентричан, електромотор, етнологија,
микрофилм, фотокопија, хидроглисер

− Задаје за домаћи задатак вежбања од 53. до − Одговарају на питања наставника;
65. у Граматици (23−25. стр.) − прате инструкције наставника за
6
Префиксација именица, придева и глагола
Сви смо били пресрећни, јер смо на претчасу сазнали да смо добро урадили
јучерашњи тест из граматике.
ИМЕНИЦЕ:
међуспрат, надреализам, неистина, подстанар, предјело, претпремијера, прашума,
сувозач, саиграч
ПРИДЕВИ:
наглув, несрећан, подебео, праисторијски, преоштар, приглуп, прохладан
ГЛАГОЛИ:
долетети, завирити, избацити, искочити (исти префикс), нацртати, надвладати,
описати, обгрлити, одгурати, отпловити, појести, подвући, потписати (исто
префикс), препливати, прикупити, пропустити, разјурити, сазидати, збацити,
слетети (исти префикс), укопати, уздићи
ПРЕФИКСОИДИ:
аерозагађење, аутопортрет, макроплан, геоцентричан, електромотор,
етнологија, микрофилм, фотокопија, хидроглисер

исхода?
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
7
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 25 и 26
Наставна Језичка култура
Наставна јединица: Исправак првог писменог задатка
исправка, усавршавање и писање побољшане верзије писменог
Циљ часа:
задатка
− кроз инструктивно поступање и методичку обраду
писменог задатка, пронађе начине на које се може
побољшати писмени задатак.
− уочи правописне, граматичке и стилске грешке на
примерима из ученичких радова;
− процени успешност свог рада у односу на друге радове.
Наставне методе: дијалошка, текстовна
Наставна средства: свеске за писмене задатке/вежбанке

Облици рада: индивидуални, фронтални
компетенције: подацима и информацијама; естетичка компетенција
унутарпредметне корелације: књижевност, правопис, граматика
писмени задатак, писано изражавање, есеј, побољшана верзија,
Кључни појмови:
погрешке, правопис
Уводни део часа ( 10 до 20 минута)
− Разговара о општем успеху одељења и − Пажљиво прате упутства и објашњења
саопштава средњу оцену одељења. наставника;
− Износе се утисци о степену опште − постављају питања у вези са темама,
писмености и познавању граматичких траже додатна упутства и разјашњења
правила на нивоу одељења, као и евентуалних недоумица.
утисци о томе у којој мери су ученици
успели да одговоре на задате теме.
− Подсећа ученике на то да је уз оцену
дат и коментар сваког рада и да ће
усмено дати додатна објашњења ако то
буде било потребно.
− Дели вежбанке на увид и даје и усмена
обавештења о појединачним оценама.
− Оставља време за појединачне
разговоре са ученицима о њиховим
есејима, уколико им коментари оцена
нису у довољној мери јасни или
уколико имају неки приговор.
Главни део часа (60 до 70 минута)
8
− Ради колективни исправак писменог  Прати инструкције наставника;
задатка.  конструктивно дискутује о манама
− Прозива ученике који треба да писмених задатака које је чуо;
прочитају добре примере писмених  чита свој задатак уколико га наставник
радова. замоли, или тражи да јавно чита задатак;
− Позива и на заједничко процењивање  уочава грешке у оквиру свог задатка;
најуспелијих задатака и одломака из  исправља грешке које је открио;
најуспелијих задатака. − самостално исписује нову верзију свог
− Упућује ученике на самостално писање задатка.
побољшане верзије писменог задатка.
− Предочава ученицима да ће њихове
исправке бити прегледане и да ће се
процењивати нове верзије њихових
радова које треба да укључују не само
отклањање правописних и
граматичких грешака већ се вреднују и
нове чињенице, мисли и запажања које
је ученик унео у задатак (боља
стилизација, композиција и друго).
Завршни део часа (5 до 10 минута)
− Прикупља вежбанке и уноси оцене са − По завршетку рада, још једном читају
писменог задатка у електронски задатак усмеравајући пажњу на могуће
дневник. правописне и граматичке грешке;
− предају вежбанке наставнику.
− написана побољшана верзија

Начини провере остварености исхода:
писменог задатка.
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла адекватне
активности ученика?
 Да ли је било одступања/потешкоћа
приликом остваривања планираног?
9
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: трећи
Наставна Књижевност
Наставна јединица: Модерна у српској књижевности
Упознавање ученика са особеностима модерне у српској
Циљ часа:
књижевности.
− дефинише друштвене и политичке околности у којима је
поникла српска модерна;
Очекивани исходи − процени утицај Српског књижевног гласника у српској
на крају часа: књижевности;
− наброји представнике модерне у поезији и прози;
− објасни утицај француских симболиста и парнасоваца на
књижевност модерне.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; истраживачки задаци
Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални, рад у пару, индивидуални
компетенција за целоживотноучење, комуникација, рад с
Међупредметне
подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
компетенције:
друштву
Историја, Географија, Грађанско васпитање, Верска настава
српска књижевност, модерна, прелаз из 19. у 20. век, књижевна
Кључни појмови: критика, поезија, лирски реалисти, постреалистичка проза,
Српски књижевни гласник
Уводни део часа (5 минута)
 Уводи ученике у тему истичући циљ часа.  Учествују у разговору, активно
 Обавештава ученике на почетку часа о одговарају на питања;
циљевима и исходима.  сарађују у раду у пару;
 Дели ученике у парове.  праве попис.
 Ученицима задаје да на основу свог
постојећег знања из модерне у европској
књижевности направе попис свега што знају
у вези са модерном у уметности.
 Након што су направили попис, ученике − Активно слушају наставника;
дели у групе од по четворо ученика. − учествују у дискусијама у вези са
 У даљем току часа ученицима се задаје да темом;
прочитају текст из Читанке на странама 54– − преузимају одговорност за
58, и то на следећи начин: сопствени напредак у учењу;
У оквиру групе двоје ученика чита првих 6 − записују у своју свеску потребне
пасуса, а двоје ученика преосталих 5 пасуса. податке;
− преписују са табле истакнуте
10
Ученици треба да читају и читајући да појмове;
памте, пошто ће након читања једни друге − постављају питања;
упознати са садржином дела текста који су − сарађују у пару и групи;
прочитали (двоје ученика који су читали − презентују.
први део текста презентоваће свој део, а
онда ће њима друга два ученика
презентовати преостали део текста.
− Ученицима скреће пажњу да ће након часа

индивидуално одговарати на питања из
текста.
 Након тихог читања са подвлачењем,
ученицима оставља око 10 минута да
презентују свако свој део текста.
 Ученике потом замоли да одложе читанке и
да да изваде лист папира на коме ће
записивати одговоре и записује следећа
питања из Читанке на табли (Читанка 58.
стр.):
1. За који период у српској књижевности је
прихваћен назив модерна?
2. Који значајни историјски догађаји прате
период модерне?
3. Истакни и образложи најважнија обележја
раздобља модерне.
4. Објасни зашто се за модерну може рећи
да је доба критике.
5. Који писци, према мишљењу Јована
Деретића, припадају модерној етапи
реализма?
6. Обнови своја знања о Војиславу Илићу,
који је утицао на песнике модерне.
7. Који прозни писци и песници припадају
нараштају који због ратне катастрофе
(мисли се на Први светски рат) није успео да
се окупи око сопственог књижевног
програма?
− У завршном делу часа ученицима оставља − Ученици резимирају научено
времена да заврше одговарање на одговарајући на питања.
постављена питања из Читанке. Листове на
којима су ученици одговарали покупи од
ученика.
− Резимира час.
11
Модерна у српској књижевности
1. За који период у српској књижевности је прихваћен назив модерна?
2. Који значајни историјски догађаји прате период модерне?
3. Истакни и образложи најважнија обележја раздобља модерне.
4. Објасни зашто се за модерну може рећи да је доба критике.
5. Који писци, према мишљењу Јована Деретића, припадају модерној етапи
реализма?
6. Обнови своја знања о Војиславу Илићу, који је утицао на песнике модерне.
7. Који прозни писци и песници припадају нараштају који због ратне катастрофе
(мисли се на Први светски рат) није успео да се окупи око сопственог књижевног
програма?
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

остварености исхода: часа.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
адекватне активности
ученика?
 Шта бих променио/-
ла?
12
Богдан Поповић, Предговор Антологији новије српске
Наставна јединица:
лирике
Упознавање ученика са становиштима и схватањима
Циљчаса: књижевног стваралаштва Богдана Поповића презентованим у
Предговору за Антологију новије српке лирике.
Ученик ће бити у стањуда:
− препозна критичарски рад Б. Поповића;
− објасни значење појма антолoгије и сврху са којом
антологије настају;
− уочи позитивне и негативне последице приређивачке
искључивости Б. Поповића;
− наведе разуме критеријуме поделе српске лирике на три
развојна периода од стране Б. Поповића;
− проблемски приступи анализи Предговора Антологије.

Облици рада: фронтални и индивидуални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
компетенције: подацима и информацијама, естетичка компетенција
Историја, Музичка култура
Кључни појмови: модерна, антологија, новија српска лирика, естетичка мерила
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору;
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно слушају наставника;
циљевима и исходима. − постављају питања;
− Пише наслов лекције на табли. − активно одговарају на питања.
− Разговaра са ученицима како би их
мотивисао за обраду наставне јединице о
Предговору Антологији Богдана
Поповића.
Богдан Поповић рођен је 1863. године у
13
Београду, а пореклом је из угледне
војвођанске породице. У Београду је
завршио гимназију и 1885. године
дипломирао на филолошком одсеку
Велике школе. Године 1892. завршава
студије књижевности на Сорбони у
Паризу. Убрзо затим бива изабран за
професора опште историје књижевности
на Вишој школи. Српски књижевни
гласник покренуо је 1901. године. Недуго
затим биће изабран и за редовног
професора упоредне књижевности на
новоустановљеном Универзитету у
Београду. Умро је 1944. године. Значајни
су његови Огледи из књижевности I и II,
међутим, далеко најзначајнија и
најутицајнија његова књига је Антологија
новије српске лирике, објављена 1911.
године. Његово критичарско дело, иако
стварано више од шест деценија, није
обимно нити обухвата велики број писаца
и проблема; у целини је обележено
дидактичким и педагошким тежњама
једног професора књижевности. Богдан
Поповић одбацио је историјски критику
Иполита Тена и његових следбеника, који
су уметничко дело посматрали као
„документ” о времену и залагао се за то
да се уметност проучава као уметност, с
естетичког, а не са историјског
становишта.
Антологија Б. Поповића има своју уводну

и завршну песму, и због таквог оквира
она делује као заокружена и завршена
целина. Као уводну песму изабрао је
Дучићеву песму Хајд`мо музо, из збирке
објављене 1901. године, које се сам Дучић
касније одрекао. А као завршну песму
одабрао је песму Милете Јакшића Песник
и песма. Занимљиво је да је као оквирне
песме изабрао аутопоетичке песме (песме
у којима песници проговоарају о својој
поезији).

– Поставља питања ученицима: − Одговарају на питања.
14
 Како је Б. Поповић доживљавао  Б. Поповић у предговору Антологији
антологије? У чему је видео потребу истиче свој став по коме нема добрих
да се оне састављају? По којим песника, већ само добрих песама. С
принципима је састављена његова тим у вези, наглашава и да сваки
антологија? прави љубитељ поезије зна како је
заморно и непријатно први пут
читати нечију збирку поезије, онда
 По ком критеријуму је Б. Поповић када човек ту поезију још увек не
издвајао лирске од других песама? познаје и не може да прескаче
лошије песме идући само ка
најбољима. Управо су антологије те
 Од када, по мишљењу Б. Поповића, које читаоцима могу понудити
траје новија српска лирика? Какво само врхунско песништво, јер оне
објашњење даје Поповић за временско дају најсавршеније примерке песама.
обележавање периода? Ког песника Своју Антологију, како је у
узима као граничног и зашто? Какав је предговору истакао, саставио је по
Поповићев однос према песништву Б. строго естетским принципима и
Радичевића? мерилима, што значи да је песме
бирао по њиховој лепоти.
 Како даље види периоде развоја српске
књижевности? Чију поезију вредносно  Под лирском песмом уредник је
издиже изнад осталог песничког разумевао песму у којој преовлађује
стваралаштва наше књижевности? осећање, или га у њој има довољно
да је разликује од чисто описних,
 Како Богдан Поповић квалификује дидактичких, приповедних песама,
треће доба у предговору својој хладнијих, нижих у тону.
Антологији?
 Под новијом лириком – модерном,
приређивач Антологије је разумео
 По којим мерилима је Богдан Поповић нашу лирику од Бранка Радичевића
бирао песме за своју Антологију? на овамо. Тај период наше лирике по
Поповићу чини једну целину, коју не
 Прво од мерила и критеријума које Б. би било упутно цепати на делове.
Поповић поставља поезији коју је Бранка Радичевића је сматрао
уврстио у своју Антологију је мерило песником примитивне поезије која
емоционалности. Какав је по Б. се превише ослањала на певљивост
Поповићу значај емоционалности за и народну лирску поезију. По
поезију? Како доживљава уметничко Поповићу, такав је почетак сваког
дело које је лишено емоционалности? оригиналног песништва у историји
Шта је по њему високо уметничко књижевности. Међутим, најмање је
дело? песама из периода романтизма, што
нам указује на то да Богдан Поповић
није претерано ценио овај период
књижевности. При том је највише
песама Ј. Ј. Змаја, за кога је у есеју
 Како Б. Поповић аргументује мерило Шта је велики песник, рекао да га не
да песма мора да буде јасна? На шта сматра великим песником. Ако је
нам указује нејасноћа у исказу неког један просечан песник највише
песника? Са чиме Б. Поповић повезује заступљен у првом периоду, то нам
15
јасноћу израза? Каква је улога јасно говори да је романтизам
читаоца у делима која обилују сматрао уводним и недовољно
нејасноћама? развијеним добом књижевности.
Занимљиво је да је Лаза Костић
 Последње значајно мерило је оно по заступљен са само три песме, од које
ком песма мора бити цела лепа. Како су две одломци из драме у стиху
Б. Поповић објашњава то мерило и Максим Црнојевић. Занимљиво
његов значај? Издваја ли Поповић већа питање је зашто је тако мало песама
и мања огрешења о песму? Коју Лазе Костића, кога ми данас
генерацију истиче као ону која сматрамо најизразитијим
предњачи у огрешивању о ово мерило? романтичарем, као и зашто није
У чему они греше? уврстио у своју Антологију песму
која се данас сматра најлепшом
 Најважније податке записује на табли. песмом нашег романтизма – Santa
 Поставља питања која подстичу на Maria della Salute. Богдан Поповић је
размишљање. о Лази Костићу писао неповољне
 Проверава да ли ученици пажљиво критике, сматрао је да су његови
слушају или раде. преводи лоши, а језик недовољно
 Даје повратне информације ученицима на добар.
позитиван начин.
 По Богдану Поповићу, период од
Ученицима се предочава да је Антологија 1880. године обележили су песници
Б. Поповића била оштро оспоравана од са дубљим осећањем, јачим
стране потоњих генерација, а нарочито тепмераментом, разноврснијим
песника авангарде, и то највише због темама. Доминатно је песништво у
искључивости и канонизовања поезије коме почиње преовладавати машта
Дучића и Ракића. Ти напади су отишли (Војислав Илић). За овим по
тако далеко да је Станисалв Винавер Поповићу долази песништво са
сачинио антологију по узору на ону Б. највишим уметничким обликом и
Поповића, пародирајући је при том. Она углађеношћи, с дикцијом пуном и
се зове Пантологија новије српске разгранатом, песништво
пеленгирике. Ученици се позивају да је претежно стилистичко,
прочитају и тиме обогате своје знање песништво вертузозно (Дучић,
упознајући другу страну великог успеха Шантић, Ракић). Друго доба има 84
Поповићеве Антологије. песме, од којих су најзаступљеније
Дучићеве песме. Тежиште
Антологије управо је на овом другом
добу – добу модерне и
парнасосимболизма. То је врхунац
поезије везаног стиха и Поповић је
овом антологијом канонизовао
Дучићеву и Ракићеву поезију.
Међутим, занимљиво је то да се
касније перцепција о Дучићу знатно
изменила и да ће потоња критика
најбољим Дучићевим песмама
сматрати управо његову међуратну
поезију.
16
 Трећим добом Б. Поповић се највише
бавио у свом предговору. Оно траје
од 1900. године. То је доба
дезинтеграције модерне. Поповић
врло проницљиво истиче
поколебаност, узнемиреност,
иронију, сумњу, песимизам, али и
нешто анархије, сувише отворене
личне исповести и стил неправилан и
мутан. Занимљиво је да Поповић
није укључио ниједну Дисову
песму, док ми његове песме
сматрамо данас најлепшим песмама
модерне, а његов утицај на песнике
српског надреализма је огроман.
Уврстио је Пандуровића и то само
једну песму – Светковина. Ово доба,
међутим, започиње поезијом
Милана Ћурчина, кога сматрамо
наговештајем авангарде, јер је писао
слободним стихом, пародирао је
романтизам и парнасизам Дучића и
Ракића. Ћурчинова програмска
песма, којом отпочиње треће доба,
готово да је супротна естетским
начелима Б. Поповића.
 Три су мерила по којима су песме

одабране: песма мора имати емоције,
мора бити јасна, и мора вити цела
лепа. Поповић истиче да би се људи
зачудили кад би увидели да међу
новијом поезијом има сразмерно
мали број песама које испуњавају сва
три мерила.
 Б. Поповић је сматра да оно

уметничко дело које не буди
емоцију није уметничко дело, а да
оно које не буди лепу емоцију није
високо ументичко дело. По
његовом мишљењу, песма може
имати и других добрих особина:
мисли, оригиналности, стила, снаге;
али ако није загрејана осећањем, она
неће бити лепа песма највишег реда.
 По Б. Поповићу песма треба да буде

јасна, и у целини и у својим
17
деловима. Нејасноћа је знак
песникове немоћи да се изрази, а
снага песничког израза директно је
повезана са његовом способношћу да
се јасно изражава. Б. Поповић се
осврће на наше новије песништво,
које постаје све нејасније. У таквим
песмама читаочев допринос понекад
је толики да читалац постаје
„сарадник песников”.
 Ово мерило за Б. Поповића значи да

песма не сме имати погрешака и да
у доброј песми треба сваки стих да
буде добар. Сасвим је свеједно у
чему лежи погрешка, јер је, по
Поповићу, битно то да песма не сме
имати слабости. Код песника Трећег
доба најчешће су грешке и они ретко
имају, како Поповић каже, стално
одржану беспрекорност. Њихове
грешке уочава Поповић у употреби
простачких речи, хладном тону,
неистинитим појединостима,
расплињавању у многоречивости,
несигурном заплету, али и у
неправилној и сувише напредној
версификацији. Говорећи о овом
последњем, Поповић заправо мисли
на слободан стих, који је почео да
овладава књижевношћу с краја
модерне, и сигуран је знак
дезинтеграције модерне и најаве
авангардних тежњи у књижевности.
− Активно слушају наставника;

− учествују у дискусијама у вези са
темом;
− преузимају одговорност за сопствени
напредак у учењу;
− записују у своју свеску потребне
податке;
− преписују са табле истакнуте
појмове;
− постављају питања.

− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено
постављајући питања. одговарајући на питања.
18
− Упућује ученике да за домаћи задатак
саставе личну антологију поезије или
музичких композиција / песама са унапред
задатим критеријумима, и да критеријуме и
одабир образложе.
Предговор „Антологији новије српске лирике” (1911)
Богдан Поповић (1863-1944)

o професор
o књижевни критичар
Композиција Антологије – уводна и завршна песма.
− Естетски принципи и мерила;
− Песма мора имати емоције, бити јасна и бити цела лепа.
− Песма која не буди емоције није високо уметничко дело.
Подела на три раздобља:
I доба – Б. Радичевић, Ђ, Јакшић, Ј. Ј. Змај, В. Илић;
II доба – Ј. Дучић, А. Шантић, М. Ракић;
III доба – М. Ћурчин, Св. Стефановић.
Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

исхода: крају часа.
исхода?
Наставнајединица: Војислав Илић, У позну јесен
Упознавање ученика са одликама стваралаштва Војислава
Циљ часа:
Илића кроз анализу његове песме У позну јесен.
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа: − наведе тему и мотиве песме У позну јесен;
19
− препозна битне елементе текста и механизме развијања
теме;
− одреди форму песме и врсте стиха;
− тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− креативно приступи задатку;
− примењује знања из теорије књижевности.
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, монолошка, игра
Наставна средства: Читанка, пројектор, компјутер

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
Међупредметне подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
компетенције: друштву, естетичка компетенција
Међупредметно Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско
повезивање: васпитање
дескриптивна поезија, симболика дескриптивних мотива,
преображај значења, војиславизам, хексаметар
− Уводи ученике у тему истичући циљ − Учествују у разговору;
часа. − постављају питања.
− Обавештава ученике на почетку часа о
циљевима и исходима.
− Пише наслов лекције на табли.
− Упућује ученике на следеће податке:
Војислав Илић (1860–1894), може се

сматрати оснивачем модерне лирике у
српској књижевности. Иако је писао само
петнаестак година, оставио је обимно и
разноврсно песничко дело. У поезију је
унео нове теме, нове слике и нову
версификацију (јамб и хексаметар).
Током живота објавио је три збирке
песама под називом Песме (1887, 1889,
1892). Њима треба придодати велики
број песама расутих по часописима и
сачуваних у рукопису. Његово поетско
стваралаштво утицало је на бројне
потоње песнике, па је у историји
књижевности оно именовано као
војиславизам. Иако је за собом оставио
свега три песничке збирке, овај песник је
20
остао чувен по свом посебном таленту и
смислу за естетику. У Илићевој поезији
доминирају наративност и
дескриптивност. Време је показало да су
његови стихови претеча стваралаштва
наших песника с почетка 20. века
 Ученицима је раније дат задатак да − Активно слушају наставника;
фотографишу природу, предмете, улице, − учествују у дискусијама у вези са
амбијент, људе и све оно што је изазвало темом;
ма какву асоцијацију на стихове из песме − преузимају одговорност за
У позну јесен. Задатак је био да се сопствени напредак у учењу;
направе три фотографије, које наставник − записују у своју свеску потребне
на овом часу презентује преко податке;
пројектора. Остали ученици уз помоћ − преписују са табле истакнуте
фотографија препознају песничке слике појмове;
или мотиве из песме. Сваки ученик − постављају питања;
образлаже своје асоцијације, а на крају и − коментаришу фотографије;
ученик који је фотографисао образлаже − образлажу одабир фотографија.
фотографију.
 Најважније податке записује на табли.

 Поставља питања која подстичу на
размишљање.
 Проверава да ли ученици пажљиво
слушају или раде.
 Даје повратне информације ученицима
на позитиван начин.
− Упућује ученике да обрате пажњу и
проуче одреднице преображај значења
и хексаметар, (Читанка, 68. и 69.
страна).
21
„У позну јесен”
Војислав Илић
(1860–1894)
Војиславизам – ново доба српске поезије
Најпознатије песме Војислава Илића: Тибуло, Јесен, Вече, Грм, Зимско јутро, Анђео
мира, Последњи гост, Сиво, суморно небо, Пећина на Руднику, У позну јесен,
Коринтска хетера, Свети Сава, Зимска идила, Јутро на Хисару код Лесковца.
ФОТОГРАФИЈА 1 АСОЦИЈАЦИЈА / МОТИВ

ПЕСНИЧКА СЛИКА
ФОТОГРАФИЈА 2
ФОТОГРАФИЈА 3
Начини проверео стварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

исхода?
22
Наставна јединица: Алекса Шантић, Претпразничко вече
Упознавање ученика са одликама стваралаштва Алексе
Циљ часа: Шантића кроз анализу његове антологијске песме
Претпразничко вече.
− наведе тему и мотиве песме Претпразничко вече;
− препозна битне елементе текста и механизме развијања
теме;
Очекивани исходи − одреди форму песме и врсте стиха;
на крају часа: − тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− напише краћи текст на основу кључних појмова;
− креативно приступи задатку;
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; игре

Међупредметне подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
Међупредметно Историја, Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава,
повезивање: Грађанско васпитање
Претпразничко вече, Бадње вече, породица, сећање, књиге,
Кључни појмови: птице, туга, срећа, песник, отаџбина, асоцијација, мотив,
интроспекција, ретроспекција
МОГУЋИ ТОК ЧАСА1

− Обавештава ученике на почетку часа о − наводе занимљивости из
циљевима и исходима. Шантићевог живота;
− Упућује ученике у начин на који ће − присећају се времена у којем је
обрађивати песму. Наиме, ученици ће Шантић живео и стварао;
попуњавати табелу која се налази у − активно дискутују и одговарају на
прилогу ове припреме. Читанке им у овом питања.
тренутку нису потребне, пошто њихово
1
Напомена: Овај приступ преузет је са семинара „Читањем и писањем до критичког мишљења”.
23
предзнање о песми није потребно, а песму
ће читати наставник.
 Ученицима саопштава неколико кључних − Активно слушају наставника;
речи: − учествују у дискусијама у вези са
Бадње вече, сећање, песник, породица, темом;
птице, књиге, туга, срећа. − одговарају на питања;
 Ученици добијају задатак да на основу − преузимају одговорност за
кључних речи које су преузете из песме сопствени напредак у учењу;
Претпразничко вече сачине краћи прозни − записују у своју свеску потребне
текст. Задатак је да ученици текст сачине податке;
на основу предвиђања која је тематика − преписују са табле истакнуте
песме и шта ће се у њој догађати. појмове;
 Ученицима се скреће пажња на то да − постављају питања;
песма Претпразничко вече има 31 − попуњавају табелу.
строфу.
 Ученицима се за овај задатак оставља
десет минута. Потом следи читање
неколико написаних текстова.
 Наставник најпре чита први део песме,
првих пет строфа, након чега оставља
довољно времена ученицима да
ревидирају своју табелу (да попуне
последњу колону).
 Ученици потом уписују шта предвиђају
да ће се дешавати у наредном делу песме
и које доказе имају за то. Када ученици
заврше са попуњавањем табеле,
наставник чита други део песме – од
шесте до седамнаесте строфе, а на исти
начин приступа се и трећем делу.
− Најважније податке записује на табли.

слушају или раде.
 Даје повратне информације ученицима на

постављајући питања. одговарајући на питања;
− Води разговор са ученицима о томе − Учествују у разговору.
колико су се њихова предвиђања у вези
са песмом обистинила.
− Води разговор о томе који детаљи у
тексту су ученике одвели на прави, а који
на погрешан пут у закључивању.
24
„Претпразничко вече”
Алекса Шантић
Кључне речи: Бадње вече, сећање, песник, породица, птице, књиге, туга, срећа.
Начинипровереоствареностиисхода − Разговор са ученицима уз резимирање

: на крају часа.
исхода?
ПРИЛОЗИ
ТАБЕЛА ПРЕДВИЂАЊА
25
Први део
Шта мислите да ће се Каквим доказима Шта се догодило?
догодити? располажете?
Други део
Трећи део

26
Наставна јединица: Алекса Шантић, Вече на шкољу

Ученици се, на примеру анализе једне од најлепших и
најзахтевнијих песме Алексе Шантића – Вече на шкољу,
Циљ часа:
упознају са строгим метричким и формалним захтевима које је
српска модерна пред себе поставила.
− објасни стваралачку историју песме;
− препозна социјалне мотиве;
− дефинише формалне одлике песме;
Очекивани исходи на
крају часа:
средстава;
− тумачи тежак положај херцеговачког народа који живи у
оскудици, а за помоћ се може обратити једино Богу;

Међупредметно Верска настава, Историја, Музичка култура, Ликовна култура,
Кључни појмови: острво, вече, молитва, народ, оскудица
− Уводи ученике у тему истичући циљ − Учествују у разговору;
часа. − износе утиске о песми;
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно дискутују и одговарају на
циљевима и исходима. питања.
− Упознаје ученике са стваралачком
историјом песме:
Вече на шкољу је по мишљењу већине
критичара Шантићева најбоља песма.
Песма је посвећена Иву Ћипику. У свим
песмама које је посвећивао српским
књижевницима, Шантић се трудио да се
приближи било мотивски,
расположењем, емоцијом или изразом
књижевницима којима те стихове
посвећује. Тако је Иву Ћипику,
приморцу, посвећена ова песма која има
27
мотив мора; она се приближава Ћипику
и по социјалној тематици, која је
доминатна у његовом приповедању.
− Поставља питање ученицима:
Какав је утисак на вас оставила ова
песма? Која је тема ова песме? Којој
лирској врсти ова песма припада?

 Анализира песму постављајући питања − Одговарају на питања:
ученицима:
1) Структура строфе је следећа: петерац
1) Говорићемо најпре о метричкој и + двосложна рима која чини посебан
ритмичкој структури песме. стих; трећи стих је шестерац са
Одредите метар сваког мушком римом и графички је увучен
појединачног стиха у једној строфи, за један слог. Та три стиха чине једну
као и да ли је реч о мушкој или ритмичку целину и са истом таквом
женској рими. Уочавате ли неку ритмичком целином, чине строфу.
правилност? Какав је графички
изглед строфа? Повежите ритам 2) Ова песма има ритам тихог таласања
ове песме са ритмичким кретањем мора: први стих – удар таласа о обалу,
неке од појава у природи. други стих – звуци који се чују
приликом одбијања таласа о камене
2) Познајући метрику строфа, хриди, трећи стих – интервал између
утврдите њене ритмичке целине. удара једног и другог таласа.
3) Који су кључни мотиви прве 3) Кључни су мотиви мора и заласка

строфе? Који глас је доминатан у сунца. Асонанца је у звучној
свом понављању у првом стиху организацији стиха (еуфонији)
песме? Како се зове фигура звучања понављање истог вокала унутар реда,
која подразумева понављање чиме се појачава звучна компонента, а
самогласника у једном или више с њом и експресивност песничког
стихова? У којим још стиховима језика. Алитерација је фактор
уочавате асонанце? Понављање ког ритмичке организације стиха, у виду
гласа уочавате у првом стиху друге понављања истих сугласника или
ритмичке целине? Која је то фигура сугласничких група у низу речи.
звучања?
4) У којим још стиховима уочавате 4) У другој строфи.
алитерације?
5) Наведи кључни мотив друге строфе. 5) Песник на нас делује аудитивним
Мотив вечерње молитве доминира у утисцима – дочарава нам јецање звона,
другој и трећој строфи. У првој дрхтави звук који дрхће по кршу и
строфи песник делује визуелним уздахе убогог пука.
сензацијама. Како се у другој
строфи песник остварује своје
деловање? 6) Поетски субјекат их означава као
„костуре суре”.
6) У трећој строфи песник нам даје
проширену слику народа у вечерњој
28
молитви. Којом метафором песник 7) Песник тиме дочарава њихову
означава народ који се моли? изгладнелост и тежак живот на
херцеговачком кршу.
7) Зашто се песник опредељује за
такву метафору? 8) Прва строфа песма понавља се и на
крају, затварајући песму у прстен.
8) Каква осећања у вама буди слика
убогог и јадног народа како се 9) Значење безизлазности, затворености,
смерно моли? Зашто нас таква немоћи да се пронађе решење...
слика потреса? Шта је контраст
звуцима „уздаха туге” и звоњави − Активно слушају наставника;
која као да јеца? Зашто поетски − учествују у дискусијама у вези са темом;
субјекат у овој слици истиче − преузимају одговорност за сопствени
распетог Бога који ћути? напредак у учењу;
− записују у своју свеску потребне податке;
9) Каква је композиција (структура) − преписују са табле истакнуте појмове;
ове песме? Како се назива таква − постављају питања.
композиција? Уочите кључну
разлику између готово истих
строфа. Која су све симболичка
значења круга? Каква је уметничка
улога прстенасте (кружне)
композиције?
 Усмерава ученичке одговоре, допуњује

их.
− Најважније податке записује на табли.
 Поставља потпитања која подстичу на
слушају једни друге.
 Даје повратне информације ученицима
на позитиван начин.

− Бележи ученичко самовреднивање.
− За домаћи задатак ученици се упућују да
прочитају додатну литературу о песми
„Вече на шкољу” Алексе Шантића –
текст Драгише Живковића, који се
налази у Читанци (76–78. стр).
Предлог: Ученици могу снимити кратак

филм инспирисан мотивима из песме, који
може бити приказан на Светски дан борбе
против сиромаштва. Пример:
29
https://www.youtube.com/watch?
v=3BcTVRcZpF8
„Вече на шкољу”
Алекса Шантић
Посвећена Иву Ћипику – социјална тематика

асонанца, алитерација
графички изглед строфа и метрика стихова – ритмичко кретање
таласа
мотиви – залазак Сунца, вечерња молитва, народ који се моли
аудитивни утисци – јецаји, дрхтање, уздаси

исхода?

Наставна јединица: Комбинована творба речи
Упознавање ученика са принципима и примерима комбиноване
Циљ часа:
творбе речи у српском језику.
30
− дефинише принципе комбиноване творбе речи;
− препозна примере комбиноване творбе речи
− направи нову реч по принципима комбиноване
творбе речи.

Математика, страни језик
комбинована творба, префиксација, суфиксација, слагање,
извођење
− Најављује наставну јединицу и циљ − Пажљиво прате излагање;
часа. − дискутују на тему;
− На табли исписује следећу реченицу: − постављају питања;
У понедељак се завршава тромесечје и − подвлаче речи: раноранилац, понедељак,
почиње ново поглавље у мом животу – тромесечје и поглавље.
више нећу бити раноранилац. − записују одговоре у облику бележака.
− Од ученика тражи да подвуку у
наведеној реченици оне речи
(творенице) у оквиру којих запажају
префиксацију или слагање заједно са
суфиксацијом.
− Дефинише комбиновану творбу речи:
Комбинована творба је начин грађења
речи при којем нова реч настаје
истовремено слагањем или
префиксацијом и извођењем.
− Скреће пажњу на то да није свака − Активно слушају наставника;
твореница у којој се препознају префикс − учествују у дискусијама везаним за
и суфикс настала комбинованом учење;
творбом. Код великог броја речи − преузимају одговорност за сопствени
префикс или суфикс додати су на напредак у учењу;
изведену или сложену основу: − записују у своју свеску забелешке;
неуредан (префиксација од уредан), − преписују са табле ;
поклопац (извођењем од глагола − постављају питања;
поклопити). − прате инструкције наставника.
− Наводи примере комбиноване творбе
именица и придева, јер ње готово и да
нема у другим врстама речи.
31
Именице
Префикс + творбена основа
подкровље под + кров + је

надлактица над + лакт + ица
довратак до + врат + ак
Творбена основа + спојни вокал +

творбена основа + суфикс
коњокрадица коњ + о + крад + ица

младожења млад + о + жен + ја
пуноглавац пун + о + глав + ац
Комбинованом творбом настале су и

именице од двочланих имена места или
држава: Црногорац, Новозеланђанин,
Мокрогорац итд.
Придеви
Префикс + творбена основа + суфикс
беспослен без + посл + ен

неодољив не + одол + јив
међусобан међу + соб + ан
Творбена основа + спојни вокал +

творбена основа + суфикс
правдољубив правд + о + љуб + ив

доброђудан добр + о + ћуд + ан
− Задаје домаћи задатак: од 66. до 75. − Одговарају на питања наставника;
задатка за вежбање у Граматици. − прате инструкције наставника за
32
Комбинована творба речи
Именице
Префикс + творбена основа
подкровље под + кров + је

надлактица над + лакт + ица
довратак до + врат + ак
Творбена основа + спојни вокал + творбена основа + суфикс
коњокрадица коњ + о + крад + ица

младожења млад + о + жен + ја
пуноглавац пун + о + глав + ац
Придеви
Префикс + творбена основа + суфикс
беспослен без + посл + ен

неодољив не + одол + јив
међусобан међу + соб + ан
Творбена основа + спојни вокал + творбена основа + суфикс
правдољубив правд + о + љуб + ив

доброђудан добр + о + ћуд + ан
− активно и ангажовано учешће на

Начини провере остварености
часу;
исхода:
− извршен задатак за следећи час.
33
Наставна јединица: Творба речи претварањем
Упознавање ученика са принципима и примерима комбиноване
Циљ часа:
творбе речи у српском језику.
Очекивани исходи − дефинише принципе творбе речи претварањем;
на крају часа: − препозна примере творбе речи претварањем;
− направи нову реч по принципима творбе речи претварањем.

творба претварањем, префиксација, суфиксација, слагање,
извођење
− Контролише урађене домаће задатке. − приказују урађене задатке;
− Проверава решења и решава са ученицима − дискутују о решењима;
недоумице. − постављају питања;
− записују одговоре у облику бележака.
− Исписује следећу реченицу на табли: − Активно слушају наставника;
Млада је имала класичну венчаницу, а њена − учествују у дискусијама везаним за
сестра Мила дугу плаву хаљину купљену у учење;
Енглеској. − преузимају одговорност за сопствени
− Од ученика тражи да у реченици подвуку напредак у учењу;
три именице које су настале од придева. − проналазе речи које су настале
− Дефинише творбу претварањем: творбом претварања: млада, Мила,
Начин грађења речи при којем једна врста Енглеска;
речи прелази у другу без промене облика − записују у своју свеску забелешке;
назива се творба претварањем. − преписују са табле;
− постављају питања;
Постоје два начина творбе претварањем:
34
− прате инструкције наставника.
Поименичавањем (придев постаје
именица): Драга, Лепа, Дивна; Брзи, Бели;
Француска, Грчка, Немачка, Финска;
млада, права, добро, зло, слатко, дежурни).
Попридевљавањем (претварањем од
глагола могу настати придеви): висећи
мост, летећи тањир, следећи дан,
умирујући глас, набујала река, опало
лишће, образован човек, покошена трава
итд.
− Задаје домаћи задатак: од 76. до 90. задатка− Одговарају на питања наставника;
за вежбање у Граматици. − прате инструкције наставника за
Творба претварањем
Поименичавањем (придев постаје именица):

Драга, Лепа, Дивна; Брзи, Бели; Француска, Грчка, Немачка, Финска; млада, права,
добро, зло, слатко, дежурни).
Попридевљавањем (претварањем од глагола могу настати придеви): висећи мост,

летећи тањир, следећи дан, умирујући глас, набујала река, опало лишће, образован
човек, покошена трава

исхода?
35
Наставна јединица: Творба речи
Тип часа: систематизација
Циљ часа: Систематизација знања из морфологије (творбе речи)

− препозна све врсте творбе речи у српском језику;
− прецизно одреди све врсте морфема;
− класификује речи по начинима творбе;
− уради вежбања из Граматике.

Облици рада: Рад у пару
компетенције: подацима и информацијама; сарадња
комбинована творба, префиксација, суфиксација, слагање,
Кључни појмови: извођење, творба претварањем, префикс, суфикс, инфикс,
морфеме
− Контролише урађене домаће задатке. − приказују урађене задатке;
− Проверава решења и решава са ученицима − дискутују о решењима;
недоумице. − постављају питања;
− записују одговоре у облику бележака.
− Упућује ученике на решавање задатака из − Активно слушају наставника;
Граматике на страни 30 и 31 (задаци од 91. − учествују у дискусијама везаним за
до 110). учење;
− Упућује ученике да је дозвољено да раде у − преузимају одговорност за сопствени
пару. напредак у учењу;
− Подсећа на време које имају за израду − записују у своју свеску забелешке;
задатака у трајању од 20 минута. − преписују са табле;
− Помаже слабијим паровима при − постављају питања;
проналажењу тачног решења. − прате инструкције наставника.
− Разрешава евентуалне недоумице.
− По истеку времена, на нивоу целог
36
одељења проверава решења.
− Најављује на следећем часу контролни − Одговарају на питања наставника;
задатак. − прате инструкције наставника за
− активно и ангажовано учешће на часу;
− извршени задаци.
37
Наставна јединица: Контролна вежба: творба речи
Тип часа: Провера
Циљ часа: Провера нивоа усвојености знања из творбе речи

Очекивани исходи − уради тачно задатке предвиђене тестом;
на крају часа: − провери своја постигнућа;
− освести свој ново знања о творби речи.
Наставне методе: тест метода
Наставна средства: тест

Облици рада: индивидуални
компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
подацима и информацијама; дигитална компетенција; решавање
Међупредметне проблема; сарадња; одговорно учешће у демократском друштву;
компетенције: одговоран однос према здрављу; одговоран однос према
околини; естетичка компетенција, предузимљивост и
оријентација ка предузетништву
Провера, творба речи, префиксација, суфиксација, сложенице,
претварање, комбинована творба
− Најављује наставну јединицу и циљ− Преузимају тестове.
часа.
− Дели контролне задатке.
− Подсећа на правила понашања у току
израде теста.
− Уколико неко име недоумице око − Раде тест;
питања, наставник помаже да се − поштују правила и ред у учионици.
разреше.
− Подсећа на време које пролази.
− Упозорава да је време истекло. − Враћају урађене тестове наставнику.
− Прикупља тестове од ученика.
38
Начини провере остварености − успешно урађени контролни задаци.
исхода:
исхода?
39
ПРИЛОГ
Поред изведенице напиши И, а поред сложенице С.
а) руководити ___ б) тридесет ___ в) убрзање ___

1. г) правилност ___ д) острвце ___ ђ) светлоплав ___ 1
е) кривотворити ___ ж) дрворед ___.
У следећим реченицама подвуци речи настале префиксацијом.
а) Ниједна особа није вредна твојих суза, а она која јесте, неће те никад
2. расплакати. 2
б) Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја.
У наведеним низовима подвуци по једну реч која није настала

комбинованом творбом.
3. а) узглавље, укосница, узгорица, уздица, узданица, узречица 2

б) Црногорац, Новопазарац, Новосађанин, Пожаревљанин, Мокрогорац
У следећој реченици подвуци речи настале претварањем.

4. Сви оболели нагрнуше да траже своју имовину код бившег директора. 2
Када кажемо Летовали смо у Новом (мисли се на Херцег Нови),

подвучена реч настала је:
5. 1
а) комбинованом творбом; б) слагањем;
в) творбом претварањем; г) извођењем.
Разврстај следеће речи према типу грађења којим су настале.
нечитљив, дугосилазни, предубеђење, посластичарница, вишегласје,

завршетак, дрводеља, висораван
6. 4
Извођење Слагање Префиксација Комбинована творба
Одреди начин грађења подвучених речи у реченици.

а) Пријатељ са којим сам обилазио Грчку, изгубио је на плажи ручни
сат.
Грчка изгубити ;
ручни .
7. 2
б) Ништа није само од себе ни срећно ни несрећно, већ га таквим може
учинити само људска делатност.
ништа ; несрећно ;
учинити ; људска .
40
У следећем низу подвуци сложенице.
8. стопало, столица, стотина, стонога, стомак, стока, стопити, 2

стогодишњица
Напиши којим су начином творбе настала презимена Беловук,
Кривокућа, Новокмет.
9. . 2
У следећој реченици подвуци творенице настале комбинованом

творбом.
10. Чувени природњак из земље Недођије донео нам је цвет незаборавак. 2
Само у једном четвртфиналном пару Европског првенства у фудбалу

оба назива земаља настала су претварањем. Пронађи тај пар.
а) Исланд − Португалија
11. б) Немачка – Словачка 2
в) Енглеска – Италија
г) Швајцарска – Шпанија
Бодовна листа:
22−19 = одличан (5)
18−16 = врлодобар (4)
15−13 = добар (3)
12−8 = довољан (2)
7−1 = недовољан (1)
41
Наставна јединица: Јован Дучић, Сунцокрети

Упознавање ученика са трећом фазом стваралаштва Јована
Циљ часа: Дучића, кроз анализу песме Сунцокрети репрезентативне за ту
фазу.
− дефинише особености и фазе стваралаштва Јована Дучића;
− наведе особине сунцокрета и начин на који су уметнички
обрађени у песми;
− локализује песму Сунцокрети;
Очекивани исходи на − тумачи опозиције светлост : тама, горе : доле;
крају часа: − одреди форму песама и врсте стиха;
средстава;
− тумачи симболику Сунца и сунцокрета;
− успостави везу између књижевности и других уметности;

Међупредметно Ликовна култура, Музичка култура, Верска настава, Грађанско
песник, српска поезија, симбол, дванаестерац, александринац,
Кључни појмови: опкорачење, лирски субјекат, лепотасунцокрети, сунце,
светлост, тама (мрак)
− Обавештава ученике на почетку часа о − износе утиске о песми;
циљевима и исходима. − активно дискутују и одговарају на
− На почетку часа упознаје ученике са питања.
особеностима стваралаштва Јована Дучића
(Читанка 79–80. стр.).
42
Јован Дучић рођен је у Требињу,
претпоставља се 1874. године. Током
стваралаштва пролазио је кроз различите
фазе, које се могу издвојити као:
прва, војиславска;
друга, парнасо-симболистичка и
трећа, постсимболистичка.
У првој фази стварао је под утицајем

Војислава Илића, који му је био близак,
како је сам рекао у есеју Споменик
Војиславу, по очараности „лепотом која
нема отаџбинеˮ и доприносу на плану
форме.
Друга фаза почиње његовим одласком на

студије у Женеву 1899. године. Тада се
упознаје са западном, нарочито
француском књижевношћу и културом.
Окреће се француским узорима, усавршава
своју песничку форму, стих, строфу, риму
и први међу нашим песницима примењује
опкорачење. Ова фаза у његовом
стваралаштву представља прелазак од
парнасовства ка симболизму. У његовим
песмама из овог периода може се
приметити спој објективног и осећајног,
одређеног и неодређеног. Мраморни идеал
лепоте, непокретан и безизразан, замењен
је новим божанством, узбудљивим и
недостижним, а пејзаж постаје опис стања
душе. Збирка која је обележила други
стваралачки период издата је 1908. године.
То су песме из циклуса Сенке по води,
Јадрански сонети, Плаве легенде. Цела
збирка написана је у једанаестерцу и
дванаестерцу, по угледу на француске
песнике и означава прелаз у симболизам.
Трећа фаза је симболистичка, али једним

својим делом и неосимболистичка. Песме
ове фазе су обједињене у три циклуса:
Јутарње, Вечерње и Сунчане песме. Дучић
у овој фази напушта једанаестерац и пише
краћим стиховима. Последње његова књига
песама Лирика, издата у Америци, изашла
је истог дана када је Дучић умро, године
1943. По његовој жељи Лирику је требало
43
придружити Вечерњим песмама.
Дучић је у српској књижевности познат и
као приповедач. Чувен је његов путопис
Градови и химере, дело Благо цара
Радована и књига есеја Моји сапутници.
− Обавешта ученике да ће анализирати

Дучићеву песму Сунцокрети, која је
карактеристична за трећу фазу његовог
стваралаштва, а припада циклусу Вечерње
песме.
– Прати излагања ученика. − Активно слушају наставника;
 Усмерава ученичке одговоре, допуњује их. − учествују у дискусијама у вези са
− Најважније податке записује на табли. темом;
 Поставља потпитања која подстичу на − преузимају одговорност за сопствени
размишљање. напредак у учењу;
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају − записују у своју свеску потребне
једни друге. податке;
 Даје повратне информације ученицима на − преписују са табле истакнуте појмове;
позитиван начин. − постављају питања;
− одговарају на питања:
 Анализира песму постављајући питања:
1) Ученици доводе у везу везаност
1) Каква су својства сунцокрета као овог света за Сунце и његово
цвета? Кога прате сунцокрети? Шта кретање. Када Сунце зађе,
се догађа са њима када сунце зађе? сунцокрети клону, делују увело.
Зашто песник бира сунцокрете за тему Ученици примећују да је
своје песме? сунцокрете лирски субјекат
изабрао као централни симбол
2) Шта је све садржано у тужном оку песме, преко кога жели да ослика
сунцокрета? Зашто је њихово око нешто значајније од самих
тужно? На какве нас потребе суцокрета.
сунцокрета упућују именице „жеђ”,
„неспокојство” и „жудња”? 2) Тужне очи сунцокрета садрже све
оно што представља жудњу на
3) Од чега страхују сунцокрети? Шта овом свету – блудње, жеђи,
мрак симболизује као универзални неспокојства. Оне су у очима оних
симбол? Какво је значење мрака у који овај свет посматрају. Те
песми? потребе сунцокрета указују на
задовољавање онога што је
4) Шта говоре/шуме сунцкорети? приземно и телесно.
Препознајте границе песме у песми.
Који кључни појам уводи песник у другој 3) Ученици примећују да сунцокрети
строфи песме? Са чиме се изједначава највише страхују од мрака. Мрак
Бог? Какву вредност даје лирски као симбол увек има негативан
субјекат једном зраку светлости? предзнак. Мрак у песми означава
Шта представља проклетство супротност светлости, свему што је
живота на земљи? Шта лирски лепо и позитивно.
44
субјекат издваја као разлоге тог
проклетства? Имајући то у виду, 4) У овој строфи први пут се уводи
према лирском субјекту, чему би мотив Бога. А тај мотив уводи шум
требало тежити? сунцокрета. Бог је помало све што
зари, дакле Бог је у свему што је
5) Којом метафором су представљени светлост. Једна зрака светлости је
сунцокрети у четвртој строфи? мерило које одређује вредност
Зашто их назива свештеницима сунца? свему. Све што не тежи висинама,
За чим они „просјачки вапе”? Каква је све што не тежи светлости, са
симболика светлости у овој песми? проклетством је пало на овај свет.
Према томе, лирски субјекат
6) Зашто су очи сунцокрета отворене и у највишу вредност даје управо
срцу лирског субјекта? Имајући то у тежњама ка светлости и
виду, за чим вапи лирски субјекат? узвишености, свему ономе што
Шта је сугерисано удаљавањем симболички представља Сунце.
светлости које одговара заласку сунца?
Како је приказана ритмичка смена 5) Сунцокрети су представљени као
дана и ноћи? свештеници Сунца, они који му се
клањају. Они вапе за последњим
7) Зашто умиру сунцокрети у последњој зрацима светлости, јер наступа час
строфи песме? Какав је положај мрачни. Светлост се у овој строфи
сунцокрета карактеристичан за изједначава са извором самог
нестанак сунца и падање мрака? Како живота.
разумете оксиморонско објашњење да
ће у смрти сунцокрета бити „сва 6) Долази до својеврсног
жарка сунца овог света”? пресликавања, тужне очи
сунцокрета отворене су у срцу
лирског субјекта, органу који се
најчешће доводи у везу са
осећањима и душевношћу. Сунце је
на заласку, на крају света, и тихо
силазе мрак и сене. Ученици
закључују да оваква слика делује
претеће, као најава нечега
страшног.
7) У последњој строфи, са доласком

мрака, умиру дрвореди сунцокрета,
што још једном потврђује да се
Сунце изједначава у овој песми са
извором живота. Оксимороном да
ће у тој смрти бити сва жарка
сунца овог света, лирски субјекат
нам сугерише да смрт тих
сунцокрета није обесмишљена.

− Резимира све штоје урађено на часу, − Ученици резимирају научено
45
− Ученицима задаје да прочитају − Читају и коментаришу занимљивости.
занимљивост са 81. стр. у Читанци. За
домаћи задатак им се задаје задатак са исте
стране.
„Сунцокрети” (Вечерње песме)

Јован Дучић
Сунцокрети прате кретање Сунца; свештеници Сунца
тужне очи: неспокојства, блудње, жудње...
+ –
светлост тама
блаженство проклетство

исхода?

Наставна Јован Дучић, Јабланови
јединица:
46
Упознавање ученика одликама друге фазе Дучићевог стваралаштва
Циљ часа:
кроз анализу песме Јабланови карактеристичне за тај период.
− препозна реторско питање на почетку песме и тумачи његове
уметничке улоге;
− препозна инверзију на почетку песме и анализира;
Очекивани исходи − анализира употребу епитета у песми и одређује утисак који
на крају часа: дати епитети изазивају у читаоцу;
− тумачи језичко-изражајна средства и њихову улогу у тексту
песме;
− запази да је страх од смрти и усамљености један од исконских
страхова човека.
Наставне методе: mонолошко-дијалошка; рад на тексту; истраживачки задаци
Наставна средства: табла, креда
компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима
Међупредметне и информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
компетенције: естетичка компетенција
Кључни појмови: Јабланови, реторско питање, инверзија, епитети
− Обавештава ученике на почетку часа о − износе утиске о песми;
циљевима и исходима. − постављају питања.
− Води припремни разговор са ученицима за
обраду наставне јединице о песми Јабланови.
Песма Јабланови припада другој фази

Дучућевог стваралаштва, тачније циклусу
Сенке по води, ком припада и песма Залазак
сунца.
− Ученике подсећа да када смо говорили о
особинама овог другог периода Дучићевог
стваралаштва, као једну од значајних новина
истакли смо да пејзаж постаје стање душе.
Ово ће нам подсећање бити значајно за
анализу песме Јабланови.
− Изражајно чита песму. − Активно слушају наставника;
− Прати излагања ученика. − учествују у дискусијама у вези са
− Усмерава ученичке одговоре, допуњује их. темом;
47
− Најважније податке записује на табли. − преузимају одговорност за сопствени
− Поставља потпитања која подстичу на напредак у учењу;
размишљање. − записују у своју свеску потребне
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају податке;
једни друге. − преписују са табле истакнуте појмове;
− Даје повратне информације ученицима на − постављају питања;
позитиван начин. − одговарају на питања:
− Анализира песму постављајући питања
ученицима: 1) Песма почиње реторским
питањима. Песник поставља
1) Каквом врстом реченица почињу уводни питање о томе зашто шуме
стихови песме Јабланови? Шта то јабланови, али на то питање не
песник посредством питања жели да очекује одговор. Упитне реченице
открије? Која осећања помоћу њих уноси које су лишене саговорничке улоге
у песму? Може ли добити одговор на сугеришу читаоцу песме снажно
питање? Како на нас делују такве упитне осећање усамљености.
реченице, питања без одговора?
2) Тим стилистичким поступком
2) Први стих почиње инверзијом, која се читалац је принуђен да се прво
огледа повлачењем субјекта на сам крај сусретне са загонетним шуштењем
реченице (Зашто ноћас тако шуме у ноћи. Оно је истакнуто и честим и
јабланови). Шта се постиже тим узастопним помињањем
стилистичким поступком? ономатопејског глагола – шуми. И
Протумачите шта је постигнуто прилози ноћас и тако појачавају
употребом прилога „тако” и „ноћас”. загонетност утиска. Лирски
субјекат као да каже – не шуме
3) Да ли се негде у песми поетски субјекат јабланови тако сваку ноћ, него
експлицитно појављује као лирско „ја”? нарочито ноћас.
Шта је постигнуто тиме што је
отворено појављивање лирског субјекта 3) Све до последње строфе где лирско
одложено за сам крај песме? Који ја отворено иступа, ствара се
епитети које бира лирски субјекат, ипак привид објективне дескрипције.
у нама изазивају одређена осећања и Средиште песме је према томе
указују нам да није реч о објективном деперсонализовано. Епитети и
опису? поређења која песник бира да би
описао дати пејзаж ипак указују на
субјективност утисака (хуме су ко
4) Упоредите слику јабланова са сликом слутње, а ноћ је мртва, вода је као
лирског субјекта. На шта вас асоцира олово мирна и сива).
сенка која лежи на земљи? Упоредите
речи сенка и сен. Објасните разлику. Чега 4) Слика сенке која лежи на земљи
се лирски субјекат боји? асоцира нас на на сенку самих
јабланова, али и на смрт. Разлика
између речи сенка и сен (које су у
извесној мери синоними) заправо је
у томе што сен означава и душе
покојника (Речник српског језика,
Матица српска).
48
− Резимира читав час. − Резимирају час;
− Ученицима задаје да прочитају цитат из − доводе у везу Дучићев цитат са
Дучићеве књиге Благо цара Радована песмом.
(Читанка, 83. стр.) и доведу га у везу са
песмом Јабланови.
„Јабланови” (Сенке по води)

реторско питање
инверзија
епитети
непокретност пејзажа – жути месец споро залази за хуме, вода ко
олово мирна...
наизглед деперсонализовани пејзаж (лирски субјекат се

експлицитно појављује у последњој строфи)
Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање
исхода: на крају часа.
исхода?

Наставна јединица: Јован Дучић, Човек говори Богу
Упознавање ученика са поетичким схватањима Јована Дучића кроз
Циљ часа:
интерпретацију његове песме Човек говори Богу.
49
− препозна религиозне мотиве;
− дефинише формалне одлике песме;
средстава;
− креатвино реши задатак;
− примењује знања из теорије књижевности..
Наставне методе: монолошко-дијалошка, рад на тексту, истраживачки задаци

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима
Међупредметне и информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
компетенције: естетичка компетенција
Кључни појмови: Јован Дучић, поезија, симболизам, Бог, човек
− Обавештава ученике на почетку часа о − постављају питања.
циљевима и исходима.
− Припрема ученике за креативни задатак који
ће им помоћи да заједно анализирају песму
Човек говори Богу.
− Дели ученике у шест група.
− Изражајно чита песму Човек говори Богу. − Износе утиске о песми;
− Свака група ученика добија по једну строфу − одговарају на питања;
Дучићеве песме. Имају задатак да се унутар − презентују своје мини-перформансе;
групе договоре и направе мини-перформанс − сарађују унутар групе;
како би најкреативније представили мотиве и − прате рад других група;
песничке слике из песме. Треба да искористе − коментаришу рад других група;
само своја тела и евентуално звук како би − образлажу рад своје групе;
представили свој доживљај песме. Не треба − активно слушају наставника;
да користе речи, као ни друге расположиве − учествују у дискусијама у вези са темом;
реквизите из учионице. Предвиђено време за − преузимају одговорност за сопствени
договор је 10 минута. Свака група презентује напредак у учењу;
свој мини-перформанс, остале групе на − записују у своју свеску потребне
основу њиховог представљања треба да податке;
погоде коју строфу представљају, а затим и − преписују са табле истакнуте појмове;
да прокоментаришу. На крају, свака група − постављају питања.
образлаже одабрани начин представљања.
− Наставник записује на табли кључне
коментаре, мотиве и песничке слике које
ученици издвајају.
50
– Прати излагања ученика.
 Усмерава ученичке одговоре, допуњује их.
 Поставља потпитања која подстичу на
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају
једни друге.
− У завршном делу часа ученицима задаје − Ученици резимирају научено
домаћи задатак – да одговоре на питања из одговарајући на питања.
Читанке, стр. 84.
Изглед
„Човек говори Богу” табле
I ГРУПА II ГРУПА III ГРУПА IV ГРУПА V ГРУПА VI ГРУПА
− Разговор са ученицима уз
резимирање на крају часа.

Наставна јединица: Анализа контролне вежбе – творба речи
51
Циљ часа: Анализа контролног задатка
− добије повратну информацију о свом занању из области творбе
Очекивани исходи речи;
на крају часа: − процени своје знање у односу на остале ученике у одељењу;
− увиди своје грешке;
− унапреди своје знање.
Наставна средства: оцењени тестови

Облици рада: Фронтални и индивидуални
компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с подацима
Међупредметне и информацијама; сарадња; одговорно учешће у демократском
компетенције: друштву;
Кључни појмови: Контролна вежба, оцена, знање, творба речи
− Дели оцењене контролне задатке − постављају питања;
ученицима на увид. − преузимају своје тестове.
− Свим ученицима образлаже решења − Активно слушају наставника;
задатака и бодовну листу. − преузимају одговорност за сопствени
− Указује на опште слабости одељења при напредак у учењу;
изради контролне вежбе. − анализирају своје тестове;
− Индивидуално приступа анализи теста с − контролишу исправност својих одговора и
ученицима за које сматра да им је таква бодовање;
анализа потребна. − постављају питања;
− уписује оцене у електронски дневник, − прате инструкције наставника.
општа запажања и број бодова.
− Прикупља оцењене тестове и − Одговарају на питања наставника;
обавештава ученике да их родитељи − прате инструкције наставника за припрему
могу добити на увид, приликом посете следећег часа.
школи.
52
исхода?
ПРИЛОГ
Решења теста:
1. а) С б) С в) С г) И д) И ђ) С е) С ж) С.
2. а) Ниједна особа није вредна твојих суза, а она која јесте, неће те никад
расплакати.
б) Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја.
3. а) узглавље, укосница, узгорица, уздица, узданица, узречица
б) Црногорац, Новопазарац, Новосађанин, Пожаревљанин, Мокрогорац
4. Сви оболели нагрнуше да траже своју имовину код бившег директора.
5. в)
6.
Извођење Слагање Префиксација Комбинована творба
посластичарниц дугосилазни нечитљив вишегласје
а
завршетак висораван предубеђење дрводеља
7. а) Грчка – творба претварањем; изгубити – префиксација; ручни – извођење

б) Ништа – префиксација; несрећно – префиксација; учинити – префиксација;
људска – извођење
8. стопало, столица, стотина, стонога, стомак, стока, стопити, стогодишњица.
9. слагањем
10. Чувени природњак из земље Недођије донео нам је цвет незаборавак.
11. б)

Наставна јединица: Јован Дучић, Градови и химере (избор)
53
Упознавање ученика са особеностима Дучићеве прозе кроз
Циљ часа:
анализу његове путописне књиге Градови и химере.
− анализира и тумачи главне карактеристике Дучићеве
путописне књиге;
− пореди одлике Дучићеве путописне прозе са класичним
путописима;
− дефинише појам путопис;
− тумачи кључне универзалне поруке путописа;
− уочи битне елементе текста и анализира их дијахронијски
(поредећи са сличним делима ранијих епоха).
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства: Читанка, табла, креда, компјутер, пројекат

Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Међупредметно Географија, страни језици, Историја, Музичка култура,
повезивање: Ликовна култура, Верска настава, Грађанско васпитање
Кључни појмови: путописна проза, путопис, Јован Дучић
− Обавештава ученике на почетку часа о − исказују утиске о слици;
циљевима и исходима. − активно одговарају на питања.
− Подсећа ученике на путопис као
књижевно-научну врсту:
Путопис је књижевно-научна врста
различите намене. Некада се у виду
путописа читаоцу предочавају географски,
етнолошки, па и историјски подаци о
пределима којима се путописац кретао, а
понекад се у први план истичу утисци о
путовању праћени приповедањем
занимљивих доживљаја, описима сусрета с
више или мање важним сапутницима или
староседеоцима, уз наглашавање лепоте
предела који у путнику буди разноврсна
осећања и асоцијације. Путописна проза
може да има сличности са дневником јер
путописац у излагању даје предност првом
лицу, што отвара пут субјективном виђењу
света.
54
− Упућује ученике на основне − Активно слушају наставника;
карактеристике Дучићеве путописне прозе − учествују у дискусијама у вези са
(Читанка, 85. страна): темом;
− преузимају одговорност за сопствени
Путописи Јована Дучића мање су путописи напредак у учењу;
у класичном смислу речи, а више су, како − записују у своју свеску потребне
их сам аутор назива, путничка писма, податке;
дубоки, исконски доживљај нових градова, − преписују са табле истакнуте
предела, људи... запажања других и самог појмове;
себе у новом окружењу. Пишући у Мојим − постављају питања;
сапутницима о путописима Исидоре − пажљиво слушају једни друге;
Секулић, Дучић изражава свој став који − презентују истраживачке задатке.
заузима као путописац. Он каже: „Нема
тежег рода него што је путопис [...] ни
можда веће вештине него дати кроз
привидно наивну уметност оно што је
предмет чисте науке и ерудиције. [...] Да је
(Исидора Секулић) ишла у Француску или
Италију или Шпанију или Египат, не би
ишла да гледа само тло и небо, него би
морала да се задуби на сваком кораку, и да
говори о стварима од којих не стоји
ниједна без везе са дубоком историјском
дубином, које је требало најпре стоструко
знати у њеном посебном и заједничком
постојању и значењу.” Тиме Дучић управо
истиче начин на који је он сам доживео
путовања кроз већ поменуте земље и
напомиње колики је био његов улог при
стварању путописа.
− Подсећа ученике да су имали задатак да

одаберу један од Дучићевих путописних
записа, да га пажљиво прочитају, и да
пронађу вршњака/вршњакињу из једне од
земаља које Дучић помиње у својим
путописима, и са њима размене искуства о
Дучићевим записима. На пример, повежу
се преко друштвених мрежа са
рођаком/пријатељем из Шпаније, замоле га
да прочита Дучићево писмо из Шпаније, да
прокоментарише Дучићев доживљај
Шпаније, свој лични доживљај Шпаније, и
у којој мери се Дучићев и његов доживљај
мимоилазе/подударају.
Најбоље би било, уколико технички услови
у школи дозвољавају, да се из неке од
земаља које Дучић помиње директно на час
преко видео-позива укључи неко од
55
учесника. (Може бити део и пројектне
наставе у сарадњи са наставницима
страних језика и географије.)
 Најважније податке записује на табли.

 Проверава да ли ученици пажљиво слушају
једни друге.

− Ученицима задаје да проуче задатак из
Читанке, (86. стр.).
исхода?

Наставна јединица: Милан Ракић, Искрена песма
Упознавање ученика са љубавном поезијом Милана Ракића
Циљ часа:
кроз анализу карактеристичне Ракићеве Искрене песме.
на крају часа: − препозна основна начела стваралаштва Милана Ракића;
56
− уочи стихове у којима се запажа чулни и телесни занос;
− уочи како се у песми занос претвара у искреност;
− тумачи тумачи доживљај љубави лирског субјекта;
− анализира чиме је мотивисана грубост лирског субјекта
према жени;
− уочи парадокс у песми.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту

интелектуалац, дипломата, љубав, искреност, родољубље,
наслеђе, традиција, песимизам, једанаестерац, интроспекција
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно одговарају на питања;
циљевима и исходима. − износе утиске о песми.
− Упознаје ученике за животом и делом
Милана Ракића:
Милан Ракић рођен је у Београду 1876. год.
у породици у којој се неговала
интелектуална традиција. Професори у
Другој мушкој гимназији су му били
Богдан Поповић, Јован Цвијић, Љубомир
Стојановић и др. Дипломирао је на
Правном факултету, а након добијања
стипендије отишао је у Париз на студије на
Сорбони. По повратку у Београд отпочела
је његова дипломатска каријера. За
учествовање у Првом балканском рату
одликован је златном медаљом за
храброст. Умро је 1938. године у Загребу.
Ракићеви песнички узори били су
француски парнасовци и симболисти.
Објавио је свега две збирке песама 1903. и
1912. године. У поезију Ракић уноси
интелектуалну скепсу и песимизам.
− Пажљиво слуша излагање ученика. − Активно слушају наставника;
 Најважније податке записује на табли. − учествују у дискусијама у вези са
 Поставља питања која подстичу на темом;
размишљање. − преузимају одговорност за сопствени
57
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају напредак у учењу;
или раде. − записују у своју свеску потребне
 Даје повратне информације ученицима на податке;
позитиван начин. − преписују са табле истакнуте
 Изражајно чита песму или пушта на појмове;
Јутјубу интерпретацију Стеве Жигона: − постављају питања;
https://www.youtube.com/watch?v=u3nL- − одговарају на питања:
Pp2GDY
1) Код ученике ова песма изазива
− Анализира песму постављајући питања: снажну реакцију. Једнима се
допада искреност и отвореност у
1) Шта вас у Ракићевој песми посебно песми, коју нису сретали у
изненађује? Како доживљавате и ранијој љубавној поезији. Друге
разумете исказе лирског субјекта? Да такво третирање љубавне
ли је песма у вама побудила нека тематике вређа.
полемичка гледишта? Ако јесте, која?
2) Читава песма остварена у
2) Протумачите којим стилским императивима. Лирски субјекат
средством је остварена песма. Каква тражи да нема речи, и да у
је улога заповести лирског субјекта? тишини ослушне врхунац
Шта лирски субјекат жели да телесног заноса; да заборави на
ослушне? Издвојте стихове који све што их окружује, па и на
приказују снажан чулни и телесни самог себе. Ученици издвајају
занос. Које сазнање се открива стихове из друге строфе као
лирском субјекту у тренутку највећег примере стихова који приказују
заноса? телесни занос. Лирски субјекат
открива да и тело и дух, након
3) Пратите кроз стихове како занос проласка телсног и чулног заноса,
прераста у искреност. Анализирајте запада у чаму, меланхолију и
којим сазнањем лирског субјекта је уочава одсуство сваког надахнућа,
мотивисана његова грубост у па и самог живота.
исказима упућеним жени. До каквог
сазнања не може доћи жена која је 3) Ученици запажају да је тренутак
предмет ове песме? Издвој стихове у престанка љубавног (чулног)
којима запажаш неразумевање међу заноса, тренутак када лирски
љубавницима. Протумачите какво је субјекат прговора искрено о
виђење љубави лирског субјекта ако су својим осећањима. Грубост коју
вербалне нежности међу љубавницима лирски субјекат не сакрива
за њега „отужна песма о љубави”? заправо је мотивисана изостанком
Објасните зашто је љубав према љубави према жени којој се
жени за њега само израз љубави према обраћа. Између њих постоји
самом себи. дубоко неразумевање, јер та жена
радо слуша лажне и отужне речи
4) Уочите парадокс у стиховима које о љубави која заправо не постоји.
читате. Каква је улога парадокса у Лирски субјекат презире вербалне
њима? Објасните зашто осећања нежности, које су маскирају
лирског субјекта не могу бити непостојање осећања, а оно што
потврђена изјавом љубави према он велича у љубави је тренутак
одређеној жени. Објасните да ли телесног и чулног заноса који у
58
оваква врста искрености постоји у њему пробуди осете и растресе и
свету изван уметничког дела и у надме све живце. У том смислу
љубавним односима који се догађају у љубав је за њега заправо тренутак
свакодневном животу. уживања, због чега је то заправо
љубав према себи самом и
сопственом уживању. Лирски
субјекат ужива у љубави коју те
неименована жена има према
њему, у том смислу он изговара
да он у њој воли себе сама.
4) У песми централни парадокс

представља чињеница да једна по
тематици љубавна песма садржји
нељубавну изјаву (не волим те,
драга). Лирски субјекат
благосиља жену са којом је, а у
следећем тренутку признаје да је
не воли. Он не осећа истинску
љубав према тој жени, те своја
осете не може идентификовати
као љубав. Ученици се потом
упуштају у дебату да ли таква
врста искрености постоји у
свакодневним међуљудским,
романтичним односима.

− Резимира све што је урађено на претходна − Ученици резимирају научено
два часа, постављајући питања. одговарајући на питања.
− За домаћи задатак ученицима се задаје да,
инспирисани песмом и искреношћу као
врлином, напишу есеј под називом Моја
искрена песма.
59
„Искрена песма”, Милан Ракић
(1876–1938)
дипломата
Две збирке песама – 1902. и 1913.
једанаестерац
снажан чулни и телесни занос
грубост према жени – мотовисана одсуством искрене љубави
отужна песма о љубави, лажне речи
парадокс – благосиљање и нељубавна изјава; љубавна песма са
нељубавном изјавом

исхода?

Наставна јединица: Милан Ракић, Јасика

Анализа последње песме коју је Милан Ракић написао и која се
Циљ часа:
сматра његовом лабудовом песмом.
60
− препозна основна начела стваралаштва Милана Ракића;
− анализира слике поетског простора у песми;
− тумачи значење јасике и њеног треперења;
Очекивани исходи на
− тумачи тамне нагоне које лирски субјекат препознаје у
крају часа:
треперењу јасике;
− опише духовна и душвна стања лирског субјекта
приказаних у песми;
− уочи парадокс у песми.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту

Кључни појмови: јасика, лабудова песма, апострофа, интроспекција
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно одговарају на питања;
циљевима и исходима. − износе утиске о песми.
− Води припремни разговор са ученицима за
обраду наставне јединице о песми Јасика.
Ово је последња песма коју је Милан Ракић
написао и за нас као читаоце тај податак је
значајан, зато што то сматрамо и
последњим обраћањем аутора читалачком
аудиторијуму. Песма је објављена
постхумно, заједно са још неколико песама
из Ракићеве заоставштине. Песма се
доживљава као песниково уметничко
виђење људског постојања.
− Ученике упућује да прочитају објашњење о
дрвету јасике у Читанци на стр. 91.
− Пажљиво слуша излагање и питања − Активно слушају наставника;
ученика. − учествују у дискусијама у вези са
 Најважније податке записује на табли. темом;
 Поставља питања која подстичу на − преузимају одговорност за сопствени
размишљање. напредак у учењу;
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају− записују у своју свеску потребне
или раде. податке;
 Даје повратне информације ученицима на − преписују са табле истакнуте појмове;
61
позитиван начин. − постављају питања;
 Изражајно чита песму. − одговарају на питања:
− Анализира песму постављајући питања: 1) У првој песничкој слици дата је

суморна слика свеопштег сивила
1) Обратите пажњу на песничке слике и магле која покрива све докле
којима је формиран поетски простор поглед може да досегне, попут
на почетку песме. Какав утисак на вас неког меког ткива. На ученике
оставља слика пејзажа на почетку ова песничка слика оставља
песме? Какав утисак оставља на утисак нерасположења које се
лирског субјекта? Објасните зашто се пресликава са простора на
само јасика издваја. лирског субјекта и обрнуто. На
лирског субјекта та оморина
2) Запазите од које строфе започиње оставља утисак свеопштег
следећа песничка слика. Утврдите мртвила (...људи, звери, биље, све
која стилска фигура је саджрана у се мртво чини). Само се јасика
обраћању лирског субјекта јасики. издваја у том пејзажу. Она је у
Какав је однос лирског субјекта према висини, дакле изнад тог талога,
јасики? Протумачите епитет тамни, она је танка и трепери. Тим
којим се одређују нагонске снаге које треперењем њеним сугерисано
јасику подстичу. Због чега је тај нам је да је она једина „жива”.
тамни нагон недокучив и тајанствен?
Како лирски субјекат тумачи 2) Ученици примећују да од треће
треперење јасике? строфе започиње нова песника
слика, која представља треперење
3) Какво духовно стање открива лирски јасике. Апосотрофом лирски
субјекат у последњим строфама? субјекат се обраћа јасики и
Зашто је његово доживљавање свог искзазује своје дивљење. Тамни
живота осенчено тамним бојама? нагон који покреће јасику
Образложите шта дрхтаји јасике недокучив је и необјашњив, зато
значе за лирског субјекта. Уочите што извор живота и силе које га
поређење у тој слици. Објасните шта подстичу нису доступне
се догађа у дну душе лирског субјекта. човековом сазнању. Према томе,
Уочите до каквог је пресликавања атрибут тамни нема негативан
дошло. Протумачите значење тамних предзнак, јер не означава боју,
нагона на крају песме. већ тајанственост тог животног
порива. Лирски субјекат у
треперењу јасике препознаје силе
неумитног живота, кога ништа не
може помрачити.
3) Лирски субјекат описује стање

душевне патње изазване
боловима и јадима који су за
лирског субјекта очигледно
свакодневни, те се на њих
навикао. Због тога он види сенку
која је пала по његовом животу и
која маскира животни нагон који
62
постоји. Само весело треперење
јасике њега поново доводи у везу
са животним нагонима. А те нити
танке су попут оних које држе
паука за његову мрежу. Као
последица слушања и гледања
јасике, у дну душе лирског
субјекта јавља се нова нада, нова
вера. Долази до својеврсног
пресликавања или
идентификације са јасиком, зато
што тамне нагоне, које је
препознавао у треперењу јасике,
сада препознаје и у себи. Они су
знак вере у живот који је вечан.
Овде лирски субјекат не мисли на
живот појединца, већ на исконску
живост која се не може угасити.
− Резимира све што је урађено на претходна − Ученици резимирају научено
два часа, постављајући питања. одговарајући на питања.
− У завршном делу часа ученицима задаје да
прочитају о термину интроспекција на стр.
91. у Читанци.
„Јасика”
Милан Ракић
Поетски простор – оморина, сивило, магла.
Јасика – танка, висока и трепери.
апострофа
Дивљење јасики која оличева животне нагоне.
Тамно – тајанствено, недокучиво.
Пресликавање – тамни нагони су у душу лирског субјекта.
Нова вера у живот.

63
исхода?

Наставна јединица: Лексикологија; лексема и реч; лексикографија
Обнављање и проширивање знања о основним појмовима о
Циљ часа:
лексикологији и лексикографији.
− дефинише области проучавања лексикологије;
− разликује области проучавања лексикологије у ужем
смислу и лексикологије у ширем смислу;
− уочи разлике између речи и лексеме;
− дефинише лексеме;
− разликује једночлане и вишечлане лексеме.
64

Страни језик, библиотекарство
Лексикологија, лексема, једночлане, вишечлане, реч,
пунозначне, непунозначне, лексикографија, речници
− Обнавља знања о гранама науке о − постављају питања;
језику. − ученици погађају да се лексикологија
− Подсећа на морфологију (врсте речи, бави речима и њиховим значењима;
облици и структура) и синтаксу − записују одговоре у облику бележака.
(функцију у реченици).
− Помиње термин лексикологија и
пушта ученика да предвиде чиме се
бави ова грана науке о језику.
− Дефинише лексикологију:
Лексикологија је део науке о језику
који се бави значењем речи и израза,
као и значењским односима међу
речима, њиховим пореклом и
употребом (Граматика, 34. стр.).
− Говори о подели лексикологије на − Активно слушају наставника;
лексикологију у ужем смислу и − учествују у дискусијама везаним за
лексикологију у ширем смислу. учење;
Лексикологија у ужем смислу − преузимају одговорност за сопствени
проучава: напредак у учењу;
 Значење речи; − записују у своју свеску забелешке;
 Значењске односе међу речима; − преписују са табле;
 Порекло речи; − постављају питања;
 Сферу употребе речи. − прате инструкције наставника.
 Лексикологија у ширем смислу
подразумева и друге дисциплине
као што су, на пример:
Фразеологија (изразе и њихова
значења);
Етимологија (порекло речи и
првобитно значење корена);
Ономастика (имена људи, места
65
водених површина, планина итд.);
Терминологија (проучава
термине који се везују за одређене
науке или струке).
− Објашњава разлику између лексеме и

речи помоћу брзалице Риба риби
грзе реп. Она садржи четири речи
(риба, риби, гризе, реп), али три
лексеме (риба, гристи, реп), зато што
је једна лексема (риба) употребљена
два пута, у два различита граматичка
облика.
− Дефинише лексему:
Лексема је језичка јединица под
којом се подразумевају сви
граматички облици и сва значења
једне речи. Посебна лексема је,
према томе, свака одредница у
речнику.
− Упућује у то да лексеме могу бити

једночлане, када се састоје од једне
речи (душа) и вишечлане, када се
састоје од више речи (мајчина
душица). Скуп свих лексема назива
се лексика.
− Скреће пажњу на то да, када се нека
лексема употреби у тексту, у једном
од својих облика и могућих значења,
онда кажемо да је то реч. Речи се
према значењу деле на пунозначне и
непунозначне. У пунозначне речи
спадају оне које имају способност
именовања и означавања појмова:
именице, придеви, бројеви,
зманенице, прилози и глаголи.
Непунозначне речи су оне које
обележавају односе у реченици и
немају способност именовања. То су:
везници, предлози, речце и узвици
(ова подела се поклапа са поделом на
конституентске и помоћне речи у
синтакси).
− Задаје да као домаћи рад ураде − Одговарају на питања наставника;
вежбања на странама 38−40 у − прате инструкције наставника за
Граматици. припрему следећег часа.
66
Лексикологија
Лексикологија у ужем смислу проучава:

- значење речи;
- значењске односе међу речима;
- порекло речи;
- сферу употребе речи.
Лексикологија у ширем смислу:

- фразеологија;
- етимологија;
- ономастика;
- терминологија.
Лексеме
вишечлане једночлане
Риба риби гризе реп

исхода?
67

Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Oktobar

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Klett Srpski Jezik 3 GIMN Dnevne Pripreme Oktobar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 23

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи

Наставна средства: Граматика

Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 24

Наставна средства: граматика

Завршни део часа (5 минута)

Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

Наставна средства: свеске за писмене задатке/вежбанке

− написана побољшана верзија

Наставна средства: Читанка, табла, креда

− Ученицима скреће пажњу да ће након часа

Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Богдан Поповић рођен је 1863. године у

Антологија Б. Поповића има своју уводну

Главни део часа (30 минута)

 Три су мерила по којима су песме

 Б. Поповић је сматра да оно

 По Б. Поповићу песма треба да буде

 Ово мерило за Б. Поповића значи да

− Активно слушају наставника;

Завршни део часа (5 минута)

Богдан Поповић (1863-1944)

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

Наставна средства: Читанка, пројектор, компјутер

Војислав Илић (1860–1894), може се

 Најважније податке записује на табли.

ФОТОГРАФИЈА 1 АСОЦИЈАЦИЈА / МОТИВ

Начини проверео стварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 30

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:

− Најважније податке записује на табли.

Завршни део часа (5 минута)

Начинипровереоствареностиисхода − Разговор са ученицима уз резимирање

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 31

Тип часа: обрада

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални и индивидуални

Главни део часа (35 минута)

3) Који су кључни мотиви прве 3) Кључни су мотиви мора и заласка

 Усмерава ученичке одговоре, допуњује

Завршни део часа (5 минута)

Предлог: Ученици могу снимити кратак

Посвећена Иву Ћипику – социјална тематика

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 32

Наставна средства: Граматика

подкровље под + кров + је

Творбена основа + спојни вокал +

коњокрадица коњ + о + крад + ица

Комбинованом творбом настале су и

беспослен без + посл + ен

Творбена основа + спојни вокал +

правдољубив правд + о + љуб + ив

подкровље под + кров + је

Творбена основа + спојни вокал + творбена основа + суфикс

коњокрадица коњ + о + крад + ица

беспослен без + посл + ен

Творбена основа + спојни вокал + творбена основа + суфикс

правдољубив правд + о + љуб + ив

− активно и ангажовано учешће на

Наставна средства: Граматика

а) руководити _ б) тридесет _ в) убрзање ___