Писанa припрема за час

Предмет Српски језик и књижевност

Име наставника

Име школе

Разред Трећи (5часа недељно)

Наставна тема Модерна у европској књижевности

Наставна јединица Артур Рембо – „Офелија” (анализа песме)

(час број 5)
Разоткрити нови значењски слој, симболистички, који лик Офелије добија у Рембоовој
Циљ часа песми: симбол свих сањара који сагоре на ватри сопствених чежњи и идеала трагајући за
апсолутном лепотом – Срећом, Љубављу, Слободом.
Упознати ученике са животом и стваралаштвом песника француског
симболизма Артура Рембоа и представити им његову песму „Офелија”.
Образовни Указати им да је творац теорије обојеног звука, коју је изнео у песми
„Самогласници”. Усвајање нових књижевнотеоријских појмова:
триптих, оксиморон, парадокс, метатекст, прототекст, подтекст.
Подстицати ученике да усвоје ставове о томе да су срећа, љубав и
Задаци часа слобода оно што доноси лепоту души, неспутаност, креативност,
Васпитни
задовољство, па с тога и јесу животне вредности према којима вреди
тежити.
Повезивање мисаоних и асоцијативних садржаја на које подстичу
Шекспирова јунакиња Офелија, истоимена слика Џона Еверета Милеа и
Функционални
Рембоова Офелија. Сагледавање међусобних утицаја уметничких дела и
феномена интертекстуалности и компаративности, као и синестезије.
Тип часа Облик рада Метода рада

УЧ ИНГ УСУ ПУ ПО ФР ГР ИР РП МО ДИ ДМ РУ КВ РТ ИА ИР

Наставна средства Читанка, табла, паметна табла, аудио-запис

1. Др Оливера Радуловић, Јелена Журић, Читанка за трећи разред гимназија и

средњих стручних школа, Едука, Београд, 2017.
2. Никола Ковач, „Велики писци: Рембо” у: Француска књижевност (од 1857. до
Литература 1933), књ. III/1, Свјетлост – Нолит, Сарајево – Београд, 1981.
3. Artur Rembo, Sabrana dela, preveo i priredio Nikola Bertolino, Nolit – Jedinstvo,
Beograd – Priština, 1991. Nikola Bertolino, Fenomen Rembo, Nolit, Beograd, 1991.

Корелација са
другим историја, филозофија, религија, ликовна култура, музичка култура
предметима
Ток часа
 Час започињемо дијалошком методом о теми сањара, сањерања, идеалиста...
Подстичемо ученике да изнесу своја размишљања и своје ставове o таквим људима, и о
различитим облицима искорака из стварности. Такође, сагледавамо опречности у
релацијама онога што називамо реалност, стварност, и онога што називамо
Уводни део часа
идеализовањем. Поставићемо питање који је свет истинит и да ли се може и тај
сањалачки свет разматрати као део стварности. Подсећамо на Дучићеве стихове: Истина
је само што душа проснева,/ јер све што љубимо створили смо сами! Да ли нам песници
заиста отварају неки нови свет и указују на њега (који се ствара посредством наших чула,
маште...)? На паметној табли постављамо слику/слајд/ Џона Еверета Милеа Офелија.
Суштина коју ученици треба да усвоје о Рембоу јесте да је представник симболизма
и претеча надреализма, да је најпарадоксалнија појава у историји уметности
(стваралачки рад је почео са 15 година и завршио са 19). Он је ненадмашни мајстор
поетске речи, плес речи и музика реченица један је од његових основних захтева: Напео
сам ужад од звоника до звоника, венце од прозора до прозора; златне ланце од звезда до
зезда, па плешем! Представљамо и кључни поетички Рембоов став: Песник мора да буде
сличан античком крадљивцу ватре (Прометеју). Дакле, песник мора да сиђе у тамне
пределе подсвести и да тамо открива право човеково биће. Песник је позван да својим
тананим чулима и даром прозорцљивости осветли човеку оно што је њему невидљиво, да
открије човеково „ја” које се битно разликује од спољашњег, стилизованог, друштвеног
„ја”. Упућујемо ученике на текст Био-библиографске белешке и на поље Синтезе у
Читанци – као кључне предлошке за даља тумачења и закључке.
Најављујемо да следи обрада Рембоове песме „Офелија”. Назначујемо да је песма са
позајмљеним мотивом, уводимо појам метатекст и упућујемо ученике на дефиницију
појмова који се налазе на 22. страни наше Читанке. Тумачимо и појмове прототекст и
подтекст у вези са Шекспировим Хамлетом, из којег је узет књижевни лик Офелије и
који ће у Рембоовој песми израсти у симбол. Упознајемо их са ликом Шекспирове
Офелије (у кратком приказу). Изражајном читању претходи и тумачење непознатих речи,
са упутствима да обрате пажњу на песнички облик и распоред мотива. Након изражајног
читања, следи још једно читање, у себи. Ученици износе своје утиске и запажања,
асоцијације. Приступамо анализи песме уз помоћ предвиђених истраживачких задатака и
питања датих у Читанци (21. страна).
Главни део часа Указујемо им да се песнички облик у којем је песма испевана зове триптих. У три
неједнаке тематске деонице треба уочити у првом делу, од 4 катрена, мисаону сугестију и
суморну визију живота, као и приказ Тужне Офелије, сабласти беле. Подсећамо да је од
Шекспирове трагедије прошло четири века, а Офелија живи свој други, вечни живот, у
стопљености са природом и у пишчевом делу. Над трагичном људском судбином,
природа није равнодушна; она саосећа, прихвата човека, његово биће, које је део ње.
Сагледавамо однос супротних релација, пролазност – вечност. Сагледавамо симболе и
метафоре.
Други део, испеван такође у 4 катрена, разоткрива Офелију као водећи симбол. У
директном обраћању Офелији, уз додатне сликовите приказе њеног тананог бића, чисте
душе, разоткрива се њен судар са реалним, спољним светом, који ломи њено осетљиво
биће и одводи је у смрт. Посебно упућујемо ученике на последњи катрен, где су
издвојене три речи, исписане великим словом, изречене у екскламацији. Подстичемо
ученике да изнесу своја запажања: Искажите свој став према тврдњи да су Рај, Љубав
и Слобода недостижне вредности, с обзиром на ироничан став песника, и аргументујте
их. Да ли се може уочити неки други став који он износи према Офелији? Ученике
подстичемо да сагледају песникову емпатију.
У трећем делу, у једном катрену, садржана је поента Рембоове песме: Онај који има те
сусрете ноћне са Офелијом, белим крином, јесте сâм песник, који се разоткрива као
визионар и мистик који види изнад граница датих човеку (мотив hibrisa). Песник
одгонета симболе и открива истину света.
Писанa припрема за час
Ученике подстичемо да сагледају утицај једног уметничког дела на настанак
другог. Указујемо им на то да је Шекспирово дело подстакло низ нових уметничких дела:
трагедија – балет – песма – филм.
Ученици имају могућност да се определе за један од задатака предложених у
Завршни део часа Читанци (23. стр.): 1. Насликај слику инспирисану Рембоовом Офелијом или 2.
„Офелија” као бодлеровски симбол песничке судбине.
Најављујемо да ученици за следећи час могу да изаберу једну песму из Рембоове
поезије за кратку анализу, као и да прочитају песму Пијани брод.

Изглед табле

Артур Рембо (1854–1891)

„Офелија”

 Књижевни род: лирски

 Књижевна врста: мисаона (рефлексивна) песма
 Песнички облик: триптих

САЊАР?
ЉУДИ СНОВИ
ОФЕЛИЈА (РАЈ, ЉУБАВ, СЛОБОДА)
ХАЈКА
ЛУДА?
сањар?

ПРИРОДА
звезде
ЗВЕЗДЕ

Мотиви/симболи:
 црна река – пролазност, смртност свега што постоји у материјалном свету;
 велови – и крила и терет = вуку је и горе и доле;
 дуализам беле боје: Офелија – попут крина (чистота, чедност душе, нежност);
Офелија – сабласт бела (сабласно, беживотно, уклето биће);
 Офелија симболизује сањарско и идеалистичко (песниково и општељудско),
али и даје слику бића која не умеју да живе обичним и свакодневним животом, уроњени у колотечину,
већ увек стреме нечему вишем; таква бића су жртве и света који их не прихвата и себе самих; уметника
коме је суђено да лута и да нигде не нађе оно за чим тежи.

Анализа рада на
часу

ТИП ЧАС ОБЛИК РАДА МЕТОДА РАДА

УЧ – уводни час ФР – фронтални рад МО – монолошка метода
ИНГ – час изучавање новог градива ГР – групни рад ДИ дијалошка метода
УСУ – час утврђивање знања и стицање умења ИР – индивидуални рад ДМ – демонстрациона метода
ПУ – час понављања и уопштавања градива РП – рад у паровима РУ – метода рада са уџбеником
ПО – час – проверавања и оцењивања знања КВ – метода рада контролне вежбе
РТ – метода рада на тексту
ИА – игровне активности
ИР – метода истраживачког рада ученика