Јован Дучић (1871-1943)

Родио се у Требињу. После завршене учитељске школе је радио као учитељ у

Мостару. За разлику од Шантића, пуно је путовао и школовао се, па су студије у
Женеви и чести боравци у Паризу увели Дучића у токове европске модерне. Он је
наш први прави европски песник по схватањима, тематици, стилу и
версификациији. Жена, љубав и природа су најчешће теме које су га окупирале.
Код њега се преплићу дескриптивни и љубавни мотиви (када пева о природи пева о
љубави и обрнуто).

ЗАЛАЗАК СУНЦА (1901)

1. Изнесите своје утиске о песми.
2. Да ли је то дескриптивна песма?
Није само дескриптивна – у њој је извршена синтеза два мотива: љубавног и
дескриптивног
3. Шта имамо у садржини прве строфе?
Чисту дескрипцију која нас може навести да помислимо да је ово описна песма.
4. Како је доживљен простор у оку лирског субјекта?
Светло, обасјано, засут јарким црвенилом
5. Који су звучни елементи прве строфе?
У даљини се чује хук воденичког точка.
6. Повежите наслов песме са последњим стихом прве строфе.
Лептирица умире и гаси се један дан. Пролазност је мотив који највише интригира
песнике модерне.
7. Опис природе је спољашњи елемент, а у другој строфи лирски субјект
прелази на унутрашње, он што је субјективно и релативно. О чему говори у
овој строфи?
Прелази у замишљену стварност – метастварност, која је слична сну. Ту је све у
обрисима и слутњама, прозрачно и нејасно, недодирљиво. И жена која је у овом
простору не може да се сагледа јасно, зато је усамљена, бледа, тужна, непозната.
8. Каква је атмосфера у трећој строфи?
Атмосфера је у складу са емотивним стањем жене (док она плаче...) – мртве руже,
тужна песма снова, ћутање Сфинкса, уморан залазак сунца.
9. На шта нас асоцира Сфинкс?
На неку нерешиву загонетку. Вероватно су и љубав и жена загонетка за песника
10. У четвртој строфи је разрешење песме. О чему се ради?
Реч је о човековој вечној потреби за љубављу и његовој тежњи да се досегне
љубав. Љубав је стварност, али и илузија.
11. Како се надокнађује недостатак љубави?
Сањарењем, размишљањем, сећањем, визијама. У љубав се верује, нада увек
постоји и одржава човека.
ЗАКЉУЧАК: Ова песма је израз сталне људске потребе да се досегну љубав и
утеха. Тражено се налази у далеком и скривеном; ако се нађе тражење је имало
сврху јер је одржавало наду, а нада је смисао живљења. Одсуство наде би
онемогућило опстанак у апсурду свакодневног живота. У овом контексту је
разумљив и крај песме- Не реците ми никад: није тако.
СУНЦОКРЕТИ
1. У првој строфи је предочена слика сунцокрета који немо прати неба блудње,
док су у њему скупљене све жеђи овог света. Шта, дакле, оличава сунцокрет?
Оличава жеђ свега живог за светлошћу, топлотом и пространствима, али и
неспокојство и немир који обузима живи свет.
2. Од чега страхују сунцокрети у другој строфи?
Плаше се мрака. Светлост даје живот и она је мера свих ствари, па макар и један
зрак.
3. Чиме је обележено све што је у тами ?
Проклетством
4. Коју стилску фигуру имамо у четвртој строфи?
Метафору. Имамо метафоричну слику сунцокрета
5. У петој строфи се јавља исказ лирског субјекта. Шта каже?
6. Објасните последњу строфу.
Смрт сунцокрета је само привид. У њима је сакупљена сва енергија сунца и
светлости, све жеђи и сва жарка уснца. Поента је у неуништивости живота и
жудње, у неуништивости њене енергије скупљене у злату сунцокрета.
7. Сунцокрети у овој песми имају троструку симболику. Коју?
- саветлост као извор живота
- тежња ка висинама и пространствима
- тежња за идеалима
8. Да ли су сунцокрети случајан или намеран избор у односу на симболику?
Намеран. У његовом називу је органска веза ове биљке са сунцем. Окреће се за
сунцем, а када сунце зађе, његова глава је погнута. Ноћ је за сунцокрет мировање,
одсуство живота. Он чезне за јутром и сунцем, а ноћ је извор страха, стрепње и
туге.
9. У песми су сунцокрети основни мотив, а ту су и мотиви светлости и таме.
Повежите ове мотиве са човеком и његовим животом.
светлост – живот, нада идеали, пространство духа
тама- смрт, мировање, непостојање, стрх од смрти
ЗАКЉУЧАК: Ово је песма о светлости као извору живота, о људској тежњи за
висинама и пространствима, о исконској тежњи за идеалима, о светлости итами,
ведрини инеспокоју у људском животу.