Дневник праксе

Дневник праксе
Методика наставе српског језика и

књижевности II
Професор: доц. др Валерија Јанићијевић
Студент: Ана Нешовановић 0008/2013
Београд, 2018.
САДРЖАЈ
1. Потврда о реализованој пракси.......................................................................1
2. Мишљење учитеља ментора...........................................................................2
3. Месечни план рада...........................................................................................3
4. Речи са сличним и супротним значењем........................................................6
5. Писање слова Ј................................................................................................18
6. Моја мајка; Мој отац......................................................................................26
7. Моја мајка; Мој отац......................................................................................34
8. Писање датума...............................................................................................42
9. „Песма о цвету“ - Б. Миљковић.....................................................................51
10. Писање бројева.............................................................................................59
11. Богаћење речника.........................................................................................68
12. Правописна вежба - диктат..........................................................................74
13. Главни делови реченице..............................................................................81
14. „Пролећница“- Ј. Ј. Змај...............................................................................89
15. У улози писца (пишемо песме и приче о цвећу, тј. пролећу)....................99
16. „Врапчић“ - М. Горки.................................................................................108
17. Био сам неповерљив према мами и тати...................................................118
18. Речи које означавају место и време вршења радње у реченици..............126
19. Речи које означавају начин вршења радње у реченици...........................135
20. Речи које означавају место, време и начин вршења радње у

реченици...........................................................................................................143
21. „Женидба врапца Подунавца“ - народна песма.......................................152
22. Служба речи у реченици...........................................................................161

4
23. Служба речи у реченици - провера знања...............................................171
24. Свеска једног ученика...............................................................................178
5
Припрема за час из српског језика и књижевности
Професор: Студент:
доц. др Валерија Јанићијевић Ана Нешовановић 0008/2013
Београд, 2018. године

6
Напомена: У етапи Језичка игра 2 појављују се и неки прилози. Учитељица је
инсистирала на њима, јер је наставна јединица речи са сличним и супротним значењем.
Такође дефнисање синонима, хомонима и антонима је инсистирала учитељица.
Општи подаци
Студент: Ана Нешовановић
Датум: 05.03.2018.
Основна школа: ОШ „Иво Андрић“
Учитељ ментор: Ивана Цмиљановић Косовац
Разред и одељење: III-2
Час по реду: Први
Општи методички подаци

Наставна тема:
Наставна јединица: Речи са сличним и супротним значењем
Наставна област: Граматика
Тип часа: Обрада
Циљ часа: Ученици стичу знања о речима
различитог облика, а истог или сличног
значења, као и супротног значења, умеју
да препознају ове речи и да их правилно
употребљавају.
Задаци часа:
Образовни  Стицање знања о речима које су

различитог облика, а истог или
сличног значења. (синоними)
 Стицање знања о речима које су
различитог облика и супротног
значења. (антоними)
 Стицање знања о речима истог
облика, а различитог значења.
(хомоними)
Функционални
 Оспособљавање ученика да
запажају и правилно
употребљавају речи различитог
облика, а истог или сличног
значења приликом говорења и
писања.
употребљавају речи различитог
облика и различитог значења
приликом говорења и писања.
7
употребљавају речи истог облика,
а различитог значења приликом
говорења и писања.
Васпитни
 Употреба речи различитог облика,

а сличног и супротног значења у
свакодневном говору и писању
 Употреба речи истог облика, а
супротног значења у свакодневном
говору и писању;
 Богаћење речника.
Наставне методе: Метода разговора, метода писаних радова
Наставна средства: Презентација, наставни листић
Уџбеници: Пејовић, А. (2016) Српски језик 3 уџбеник
за трећи разред основне школе, Београд,
Бигз.
Литература: Милатовић, В. (2011): Методика наставе
српског језика и књижевности, Београд,
Учитељски факултет.
СТРУКТУРА ЧАСА СА
ВРЕМЕНСКОМ АРТИКУЛАЦИЈОМ
I Лингвометодички текст 4 минута
II Уочавање језичке појаве 6 минута
III Утврђивање садржаја и значења 7 минута
IV Најава наставне јединице 1 минут
V Уопштавање, постављање правила 3 минута
VI Језичка игра 1 7 минута
VII Језичка игра 2 6 минута
VIII Самостални рад 11 минута
ТОК ЧАСА
I Лингвометодички текст
Час започињем читањем
лингвометодичког текста. После читања
8
текста постављам ученицима неколико
питања о разумевању истог.
1. Шта је Милан?
2. Каква је она девојчица?
3. Какав је џак?
4. Шта је Јован урадио?
5. Ко је крив за све?
6. Какав је посао?
7. Шта не мирише лепо?
8. Шта дека прави унуку?
Текст се појављује на презентацији,а
ученицима делим папириће а којима се
текст налази. (Прилог 1)
II Уочавање језичке појаве Читамо прве две реченице.

Питам ученике:
1. Шта је реченица?
2. Од чега се реченица састоји?
3. Да ли су све речи у овим
реченицама исте?
4. Шта је различито?
5. Којој врсти речи припадају ове две
речи?
Кажем им да подвуку плавом бојом
именице ученик и ђак.
Читамо трећу и четврту реченицу.
1. Да ли су све речи у овој реченици
исте?
речи?
глаголе говори и прича.
Читамо пету и шесту реченицу.
исте?
речи?
придеве лепа и красна.
9
Читамо седму и осму реченицу.
исте?
речи?
Кажем ученицима да подвуку црвеном
бојом придеве лак и тежак.
Читамо девету и десету реченицу.
исте?
речи?
бојом глаголе је устао и је сео.
Читамо једанаесту и дванаесту реченицу.
исте?
речи?
бојом именице мржња и љубав.
Читамо тринаесту и четрнаесту реченицу.
1. Које две речи се појављују у обе
реченице?
2. Којој врсти речи припадају ове
речи?
Кажем ученицима да подвуку зеленом
бојом у обе реченице именицу град.
Читамо петнаесту и шеснаесту реченицу.
1. Које две речи се појављују у обе
реченице?
10
2. Којој врсти речи припадају ове
речи?
Кажем ученицима да подвуку зеленом
бојом у обе реченице именице лук.
III Утврђивање садржаја и значења

Говорим ученицима да погледају прву и
другу реченицу и речи подвучене плавом
бојом.
Питам их:
1. Како су написане ове речи? Да ли
имају исти облик?
2. Какво је значење ових речи?
Записујем речи ђак и ученик на табли,
плавом бојом. Ученици раде исто.
Напомињем им да оставе места за наслов.
Говорим им да погледају трећу и четврту
реченицу и речи подвучене плавом бојом.
Питам их:
Записујем речи причати и говорити на
табли, плавом бојом.
Говорим им да погледају пету и шесту
реченицу и речи подвучене плавом бојом.
Питам их:
Записујем речи лепа и красна на табли,
плавом бојом.
Говорим им да погледају седму и осму
реченицу и речи подвучене црвеном
бојом.
Питам их:
11
Записујем речи тежак и лак на табли,
црвеном бојом.
Говорим им да погледају девету и десету
реченицу и речи подвучене црвеном
бојом.
Питам их:
Записујем речи устати и сести на табли,
Говорим им да погледају једанаесту и
дванаесту реченицу и речи подвучене
Питам их:
Записујем речи љубав и мржња на табли,
Говорим им да погледају тринаесту и
четрнаесту реченицу и речи подвучене
зеленом бојом.
Питам их:
3. На шта се односи реч град у
тринаестој реченици?
4. На шта се односи реч град у
четрнаестој реченици?
Записујем речи град (Београд) и град
(падавина) на табли, зеленом бојом.
Говорим им да погледају петнаесту и
шеснаесту реченицу и речи подвучене
зеленом бојом.
Питам их:
12
3. На шта се односи реч лук у
петнаестој реченици?
4. На шта се односи реч лук у
шеснаестој реченици?
Записујем речи лук (поврће) и лук
(опрема за гађање) на табли, зеленом
бојом.
IV Најава наставне јединице

Ученицима говорим да ћемо на
данашњем часу говорити о речима са
сличним и супротним значењем.
Записујем наслов на табли, а ученици у
своје свеске.
VI Уопштавање, постављање правила

Разговарам још једном са ученицима о
речима написаним плавом бојом. Питам
их како су те речи написане, тј. каквог су
облика, какво им је значење. Прозивам
ученика да покуша да дефинише те речи.
Заједно долазимо да дефиниције да речи
различитог облика, а истог или сличног
значења представљају речи које имају
различит гласовни облик, различито се
пишу, а имају исто или слично значење.
Ове речи се називају синоними.
Записујем на табли.
Разговарам са ученицима о речима
написаним црвеном бојом. Питам их још
једном како су те речи написане, тј.
каквог су облика и какво им је значење.
Заједно долазимо до закључка да су ово
речи које имају различит гласовни облик,
различито се пишу и имају супротно
значење. Говорим им да се ове речи
називају антоними. Записујем на табли.
Разговарам са ученицимао речима
написаним зеленом бојом. Питам их још
једном како су те речи написане, тј.
каквог су облика и какво им је значење.
Од ученика тражим да ми дефинишу те
речи.
Заједно долазимо до дефиниције да речи
истог облика, а различитог значења
представљају речи које имају исти склоп
13
гласова, исто се пишу, а имају потпуно
различито значење. Говорим им да се ове
речи називају хомоними. Записујем на
табли.
VI Језичка игра 1
Пролазим кроз разред и ученицима делим
папириће на којима се налазе речи.
Кажем им да папириће не окрећу док не
дам знак. Прозивам једног по једног
ученика да ми кажу коју реч су извукли.
Затим тражимо ученика који је добио
папирић на којем се налази реч истог или
супротног значења. Сваки пар
образлажемо. (Прилог 2)
VII Језичка игра 2 На презентацији показујем игру.

Објашљавам им да треба да за сваку реч
пропраћену сликом треба да нађемо реч
супротног значења. (Прилог 3)
VIII Самостални рад Ученицима делим наставни листић који

самостално решавају. Док раде, обилазим
их и проверавам. Затим радимо проверу,
а решења се појављују на презентацији.
(Прилог 4)
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Речи сличног и супротног значења
СИНОНИМИ АНТОНИМИ ХОМОНИМИ
ђак - ученик тежак – лак град (главни град) – град (падавина)
прича – говори устао – сео лук (део опреме) – лук (поврће)
лепа – красна љубав - мржња
14
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
1. Милан је ђак.
2. Милан је ученик.
3. Он пуно прича.
4. Он пуно говори.
5. Она је лепа девојчица.
6. Она је красна девојчица.
7. Ово је тежак џак.
8. Ово је лак џак.
9. Јован је устао.
10. Јован је сео.
11. Љубав је крива за све.
12. Мржња је крива за све.
13. Београд је главни град Србије.
14. Ноћас је целу ноћ падао град.
15. Бака на пијаци продаје лук.
16. Деда унуку прави лук.
Прилог 2
дечак – момак
причати – говорити
15
коса – коса
друг – пријатељ
сан – јава
кућа – дом
весео – радостан
лист – лист
ући – изаћи
Прилог 3
16
Прилог 4
Наставни листић
1. Уз наведене речи допиши речи истог или сличног значења:

шиба - _______ пут - _________ свирати - __________
шија - ________ галама - _______ ићи - ______________
немиран - _____________ љут - ____________
2. Повежи речи супротног значења:

рат гладан
сит дан
ноћ мир
ући тужан
весео отићи
леп изаћи
доћи ружан
3. Напиши две реченице у којима ћеш употребити реч истог облика а различитог
значења:
17

18
Напомена: Уместо диктата, играли смо игру, као проверу правила у новим примерима.
Оценила сам да временски не могу да стигнем диктат да урадим и проверим, а с
обзиром да на листићу већ постоји задатак са правилним преписивањем текста,
одлучила сам да диктат прескочим.
Датум: 06.03.2018.
Час по реду: четврти

Наставна јединица: Писање слова Ј
Наставна област: Правопис
Циљ часа: Усвајање правописних правила о
употреби сугласника ј приликом писања
речи.
Образовни
 Усвајање правила о писању
сугласника Ј у речима;
 Стицање знања о употреби
сугласника Ј између самогласника
И и О, А и И, Е и А, А и Е; као и
између два слова И;
 Оспособљавање ученика за
правилну примену усвојених
правила о употреби сугласника ј;
 Развијање способности примене
стечених знања у новим
ситуацијама и на новим
примерима;
употребу правописа.
Васпитни
 Формирање позитивног става код
ученика према употреби
правописа;
 Неговање правилног изражавања,
правилног, читког и уредног
писања;
19
 Развијање свести о значају
правилне употребе језика у
свакодневном животу.
Наставне методе: Метода рада на тексту, дијалошка метода,
илустративна метода
Наставна средства: Текст, презентација, наставни листић
Бигз.
V Постављање правила 4 минута
VI Провера правила у новим примерима 9 минута
VII Језичка игра 5 минута
VIII Стваралачки рад ученика 12 минута
ТОК ЧАСА
Час започињем разговором са ученицима.
Причам ученицима како је прошле
недеље један ученик донео оправдање
због изостанка из школе. Наглашавам да
је мама тог дечака професорка српског
језика у једној школи. Читам им гласно
оправдање, а затим ученицима делим
текст. (Прилог 1)
Говорим им да прво прочитају
оправдање. Када прочитају желим да се
ставе у улогу малих детектива и да
открију ко је написао то оправдање.
Текст се појављује и на презетацији.
20
Након тога укратко се подсећамо који су
то гласови сугласници, а који су
самогласници, како бисмо се лакше
сналазили током детективске истраге.
II Уочавање језичке појаве

Када су завршили са читањем, питам
ученике:
1. Шта мислите, ко је написао ово
оправдање?
2. Како знате да га није написала
Тадијина мама?
3. Које су то речи погрешно
написане? Хајде да их подвучемо
4. Како пишемо „који“? Како је овде
написано?
5. Како пишемо „био“?
6. Како пишемо реч „авион“?
7. Како пишемо реч „аеродром“?
Хајде да подвучемо све неправилно
написане речи.
III Утврђивање садржаја и значења Када смо подвукли све неправилно

написане речи, исправљамо их и
записујемо на табли у две колоне. У једну
колону на табли записујем речи у којима
треба да стоји сугласник Ј између
одрешених самогласника, а у другу
табелу речи између чијих самогласника
сугласник Ј не треба да стоји.
Док записујемо ученици пишу у своје
свеске. Заједно исправљамо грешке.
Када распоредимо све речи у две колоне,
питам их:
1. Шта можемо да закључимо на
основу ове две колоне?
2. Да ли могу да дају називе овим
колонама?
Долазимо до закључка да у неким речима
сугласник Ј стоји између самогласника,
док у другим речима самогласнику Ј није
место између одређених самогласника.
III Најава наставне јединице Говорим да ћемо данас научити правило

о писању сугласника Ј. Наслов показујем
на презентацији, а ученици пишу у
свескама.
21
Ученицима говорим занимљивост да је
сугласник Ј у српску ћирилицу увео Вук
Стефановић Караџић када је писао „Први
српски рјечник“
IV Постављање правила
Питам ученике на основу текста, тј. на
основу речи које смо издвојили, шта
можемо да закључимо. Питам их:
1. Између која два самогласника се
пише сугласник Ј?
2. У којим речима се још пише?
Којој врсти речи припада дечји?
3. Којој врсти речи припада реч
аустријски?
4. Где још пишемо сугласник Ј
између самогласника?
Затим прелазимо на другу колону изнад
које стоји „Ј не припадам овде“. Питам
ученике:
1. Када се сугласник Ј не пише
између два самогласника?
био?
авион?
једанаест и дванаест?
Делим ученицима листић са правилима.
(Прилог 2)
Додајемо заједно још неке примере.
V Провера правила у новим примерима Ученицима диктирам текст који они

записују у свеске, а потом проверу
радимо помоћу презентације. (Прилог 3)
VI Језичка игра Говорим ученицима да ћемо сада играти

игру. Игру изводимо тако што ученици
извлаче папириће на којима се налази
исписана реч. Њихов задатак је да другим
ученицима покажу дату реч, а потом и да
кажу да ли је реч написана тачно или
нетачно. Папире лепимо на таблу која је
подељена на два дела. У једном делу
пише тачно написане речи, а у другом
22
нетачно написане речи. Питам ученике
зашто није тачно, шта би требало
исправити, као и зашто су поједине речи
тачно написане. Када је реч нетачно
написана, ученици пишу тачно написану
реч у продужетку, у колони где стоје
тачно написане речи. (Прилог 4)
Остали ученици преписују са табле речи.
VII Стваралачки рад ученика Ученицима делим наставне листиће. Раде

самостално, а ја их обилазим. Затим
вршимо проверу. (Прилог 5)
Изглед табле
Писање слова Ј
Ј слово ј није ми место овде
Тадији једанаест
који био
Аустрије дванаест
аустријском аеродром
покварио
авион
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
Молим учитељицу да мом сину Тадии Петровићу, кои је путовао авијоном из Аустрие
оправдате изостанке. Бијо је једанајест дана у аустриском граду Бечу. Посетио је
23
''Дечји музички фестивал'' и лепо се провео. Молим Вас да му оправдате дванајест дана
јер по повратку са ајеродрома нам се покваријо ауто.
Захвална мама
Прилог 2
Сугласник Ј пишемо:
• Између О и И: који,боји, стоји, моји, твоји...

• У присвојним придевима (дечји)
• Код придева који се завршавају на -ски (аустријски, шумадијски...)
• У именима и презименима људи (Тадија Петровић, Марија Пејовић...)
Сугласник Ј се не пише:
• Између И и О у глаголима (био, радио, правио, садио, учио, покварио...)

• Између И и О у именицама (камион, авион, стадион, фиока)
• У бројевима (дванаест, једанаест)
Прилог 3
Моји другови, Петар и Миодраг ишли су на фудбалску утакмицу. Возио их је
Миодрагов тата. На стадиону је била велика гужва. Партизан је у петнаестом минуту
постигао победоносни погодак. Изненада је почео да фијуче ветар и да пада киша.
Мајице су им биле скроз мокре.
Прилог 4
Речи: камијон, авион, стадион, студио, фијока, лаик, кајиш, био, петнаест, кијоск,
пијуче, диамант, дијета
Прилог 5
1. Пронађи речи које су правилно написане и заокружи их:
кутија- кутиа диамант- дијамант
фијуче - фиуче гение - геније
пијем- пием камион-камијон
2. Следеће реченице исправи ако нису правилно написане:
1) Иван је јуче учијо да плива.

2) Јован је попијо хладан сок и зато је сада болестан.
3) Тијана је купила нову вијолину.
24
4) Тара има нове боице.
5) Мој тата је некада давно возијо камијон.
6) Ивица се изгубијо у шуми са својом сестром Марицом.
7) Моја мама воли да једе кози сир.
3. Исправи грешке у писању слова Ј и препиши текст правилно:

Ненадова мама увиа уџбенике и слуша радијо. Ненад је из фијоке узео маицу, каиш
и шортс. Да се спреми за одлазак на стадијон. Његов тата је фудбалски судиа. Успут
ће свратити до кијоска да купи освежење. Утакмица почиње у петнајест часова.
25

26
Датум: 07.03.2018.
Час по реду: Трећи

Наставна јединица: Моја мајка; Мој отац
Наставна област: Говорна култура
Тип часа: Говорна вежба
Циљ часа: Причање o мајци или оцу.
Подстицање слободног и спонтаног
причања, истицање битног у причању.
Развијање и увежбавање говорне културе
ученика правилним усменим
изражавањем.
Самостално усмено изражавање на задату
тему.
Образовни  Стицање знања о правилном

усменом изражавању на задату
тему „Моја мајка“ или „Мој отац”;
 Подсећање на правила усменог
изражавања;
 Развијање говорних и језичких
способности;
 Развијање способности код
ученика за правилно усмено
изражавање;
 Развијање способности
коришћења потпуне, целовите
рeченице при говору;
 Богаћење речника и развој говорне
културе ученика.
Васпитни
27
 Развијање самоуверености и
самопоуздања код ученика кроз
јавно излагање.
 Богаћење језичке и говорне
Наставне методе: Метода разговора, метода усменог

излагања
Наставна средства: /
Уџбеници: /
I Емоционално-интелектуална припрема 6 минута
II Најава наставне јединице 2 минута
III Сачињавање плана причања 12 минута
IV Самостално излагање ученика и 25 минута

коментарисање
ТОК ЧАСА
I Емоционално-интелектуална припрема
Час започињем приказивањем слика
породице у различитим ситуацијама.
(Прилог 1)
Разговарам са ученицима ко све чини
чланове њихових породица.
Затим питам ученике:
1. Који празник сутра?
2. Да ли сте нешто припремили да
поклоните својој мами?
3. Шта?
4. Да ли постоји још неки празник за
маме?
5. Знате ли који?
6. Када се прославља?
7. Који обичаји прате овај празник?
8. Да ли постоји неки празник за
тате?
9. Који?
28
10. Знате ли када се прославља тај
празник?
11. Да ли ви вашим татама тада нешто
поклањате?
12. А они вама?
13. Шта морате да урадите да бисте
добили поклон?
Уколико ученици не знају ништа о
празницима Материце и Оци, ја им
говорим о њима, као и обичајима који их
прате.
II Најава наставне јединице

Говорим ученицима да ћемо на
данашњем часу причати о њиховим
мајкама и очевима. Затим записујем на
табли наслов „Моја мајка; Мој отац“, а
ученици га преписују у свеске. Затим им
говорим да затворе свеске.
III Сачињавање плана причања Ученике питам:

Шта нам је потребно за лепо причање?
Када установимо да нам је за лепо
причање потребан план, говорим им да
ће свако од њих на овом часу усмено
описивати своју мајку или свог оца, уз
помоћ плана причања како би њихове
приче биле што уверљивије. Наглашавам
им да је важно да наше причање има
логични след, да не треба прескакати
делове и причати део по део.
На презентацији им приказујем тезе по
којима ће причати. (Прилог 2)
- Представи мајку/оца
Питам их шта би ми рекли на основу ове
тезе. Затим им говорим да се под првом
ставком (представи мајку/оца) мисли на
име мајке или оца, чиме се он бави и
слично.
1. Како се зове?
2. Чиме се бави?
3. Колико има година?
- Изглед
Ученицима објашњавам на шта се односи
ова теза.
29
Изглед се односи на опис спољашњег
изгледа мајке или оца.
1. Какво лице има?
2. Какве су јој/му боје очи?
3. Коју боју косе?
4. Како се смеје? Какав му је/јој
осмех?
5. Да ли има нешто по чему је
специфичан/специфична?
6. Какву фризуру има?
7. Да ли је висока особа или ниска?
8. Како се облачи?
- Особине
ова теза.
Особине се односе на посебне особине
мајке или оца.
1. Које особине поседује твоја
мајка/отац?
2. Да је племенит/а?
3. Да ли је ваш хуман/а?
4. Да ли је храбар/храбра?
5. Да ли је тврдоглав/а?
6. Да ли је строг/а?
7. Да ли је духовит/а?
8. Која је најизраженија особина
твоје мајке или оца? Опиши
ситуацију у којој је показао/ла ту
особину. Опиши како се тада
понашао/ла.
- Понашање
ова теза.
Понашање се односи на њено или његово
понашање према другим људима, као и
према теби и укућанима.
1. Да ли је дружељубив/а?
2. Да ли воли да помаже људима у
невољи?
3. Да ли је пажљив/а према кућним
љубимцима?
4. Да ли често обилази своје
родитеље?
5. Да ли има пуно пријатеља? Да ли
се често друже? Где иду?
30
- Однос према теби ( Твој однос са
њом/њим )
ова теза.
Однос према теби представља ученички
однос са мајком или оцем и односи се на
то како проводе слободно време.
1. Како проводите време заједно?
2. Шта радите када сте заједно?
3. Да ли доста времена проводите са
својим родитељима?
4. Да ли се забављате када сте
заједно?
5. Да ли ти помаже око домаћих
задатака и учења?
6. Да ли те некад води у парк, у
шетњу по шуми, позориште,
биоскоп, тржни центар,
играоницу?
7. Да ли се љути на тебе ако добијеш
лошу оцену или ако урадиш нешто
погрешно? Шта ти тад каже?
8. Да ли воли да се шали? Како се
шали?
9. Да ли ти је икада испричао/ла неку
занимљивост из његовог/њеног
детињства?
Прелазимо на последњу тезу

- Зашто га волиш?
ова теза.
Говорим да овде треба да говоре о томе
због чега је за њих њихова мајка или отац
посебан/посебна и најбољи/најбоља и
због чега су одлучили да на данашњем
часу говоре баш о њој/њему.
IV Самостално излагање ученика и

Са ученицима понављам правила лепог
говора.
Подсећам их да треба да користе пуне
реченице, да се изражавају се јасно и
31
гласно и разговетно, како би их други
ученици чули и разумели. Говорим им да
се избегавају поштапалице и да пазе како
започињу реченицу.
Посебну пажњу им скрећем на то да
слушају друге ученике, да их не
прекидају, јер ћемо коментарисати како
је неко причао, које речи је
употребљавао, како се изражавао, шта је
било добро, а шта би требало исправити.
Затим неколико ученика прича о својој
мајци или оцу служећи се планом
причања. Након што један ученик заврши
са излагањем питам остале ученике:
1. Да ли им се свидело то што је он
испричао?
2. Шта је било посебно
интересантно?
3. Шта је било добро у говору вашег
друга?
4. Да ли би нешто изменили?
Моја мајка; Мој отац
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
32
Прилог 2
 Представи мајку/оца
 Изглед
 Особине
 Понашање
 Однос према теби
 Зашто га волиш?
33

34
Напомена: Све радове ученика сам после часа прочитала и оценила.
Датум: 08.03.2018.

Наставна јединица: Моја мајка; Мој отац
Тип часа: Писана вежба
Циљ часа: Стицање знања о правилном писменом
изражавању на задату тему Моја мајка;
Мој отац.
ученика правилним писменим
Самостално писмено изражавање на
задату тему.
Образовни
 Стицање знања о правилном
писменом изражавању на задату
тему „Моја мајка; Мој отац”.
 Подсећање на правила писменог
изражавања.

Функционални ученика за правилно писмено
изражавање.
 Развијање способности коришћења
потпуне, целовите рeченице при
писању.
 Развијање критичког мишљења
кроз коментарисање ученичких
радова. Овладавање техником
писања. Оспособљавање за писање
35
састава на задату тему по датом
плану.
 Неговање поштовања према

Васпитни другим ученицима и њиховим
радовима кроз слушање других док
излажу и кроз коментарисање
туђих радова.
 Неговање уредности приликом
писања као и културе изражавања.
Наставне методе: Метода разговора, метода писаних

радова
Наставна средства: презентација
Уџбеници: /
II Најава наставне јединице 1 минут
III Подсећање плана причања 6 минута
IV Упутство за писмено изражавање 6 минута
V Самостални и стваралачки рад ученика 20 минута
VI Читање ученичких радова и 10 минута

ТОК ЧАСА
Час започињем читањем песме Драгана
Лукића „Мама и тата“. (Прилог 1)
Постављам ученицима питања:
1. Како вам се допала ова песма?
2. О чему говори ова песма?
36
3. Са којим дрвећем песник пореди
маму и тату? Због чега?
Затим подсећам ученике о чему смо
разговарали претходног часа и како смо
описивали мајку и оца.

Говорим им да ћемо на данашњем часу
писати састав на тему „Моја мајка; Мој
отац“ где ће ученицикао и претходног
дана одлучити о коме ће писати у свом
саставу. Записујем наслов на табли.
Ученици га не записују, јер су га
записали јуче у својим свескама.
III Подсећање плана причања

На презентацији приказујем план
причања који смо користили јуче.
(Прилог 2)
План је исписан на исти начин по тезама.
Присећамо се о чему смо разговарали у
оквиру сваке тезе.
- Представи мајку/оца
Понављамо да се ова теза односи име
мајке или оца, чиме се он бави и слично.
- Изглед
Понављамо да се изглед односи на опис
спољашњег изгледа мајке или оца. (лице,
коса, фризура, висина, начин облачење)
- Особине
Понављамо да се ова теза односи на
посебне особине мајке или оца.
(племенитост, хуманост, храброст,
тврдоглавост, најизражајније особине
које отац или мајка поседују...)
- Понашање
мајчино или очево понашање према
другим људима, као и према укућанима.
(дружељубивост, однос према бакама и
декама, кућним љубимцима...)
37
- Однос према теби ( Твој однос са
њом/њим )
однос који ученици имају са својим
мајком или оцем и како проводе своје
време са њима. (шетње, одласци у
биоскоп, позориште)
- Зашто га волиш?
Понављамо да се ова теза односи на то
због чега је за њих њихова мајка или отац
посебан/посебна и најбољи/најбоља.
План остаје приказан на презентацији.
IV Упутство за писмено изражавање

Говорим ученицима да ће сада свако од
њих у свесци написати састав, у коме ће
описати своју мајку или оца, на основу
плана на презентацији.
Пре него што почну са писањем питам
их:
1. Шта сваки састав треба да има?
2. Шта је увод?
3. Шта је разрада?
4. Шта је закључак?
5. На основу теза које видимо на
презентацији, која теза нам се
односи на увод?
6. Које тезе можемо груписати у
разраду?
7. Која теза се односи на закључак?
На презентацији се показују груписане
тезе. (Прилог 2) Ученици преписују у
своје свеске.
Говорим им да треба да се потруде да
што боље дочарају мајку или оца.
Понављамо правила лепог писања. Питам
их:
1. Како одвајамо увод, разраду и
закључак? Како започињемо сваки
од њих?
2. Какве реченице треба да буду?
3. Којим словом се започиње писање
сваке реченице?
4. Који знак интерпункције стоји на
крају реченице?
38
5. Да ли реченицу треба да
започиљати са „Ја“?
6. Како пишемо властите, а како
заједничке именице?
7. Како пишемо глаголе нећу, немам,
немој, нисам?
Наглашавам им да реченице не треба да
буду предугачке, да буду јасне и
повезане. Посебну пажњу им скрећем да
воде рачуна о правопису, као и о
уредности.
V Самостални и стваралачки рад ученика

Ученици почињу са писањем.
Напомињем им да ми се обрате уколико
имају неке нејасноће. Пратим да ли су
сви разумели, обилазим их и гледам како
пишу.
VI Читање ученичких радова и

По завршетку писања ученици читају
своје радове. Након тога коментаришемо
заједно сваки рад. Питам ученике:
1. Да ли вам се допао рад вашег
друга?
2. Да ли сте могли да замисите
његову мајку или оца?
3. Шта вам се највише допало?
4. Какве реченице је користио ваш
друг? Да ли су реченице биле
кратке, јасне и разумљиве?
5. Како се изражавао у свом раду?
6. Да ли би нешто променили? Шта?
39
Моја мајка; Мој отац
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
ТАТА И МАМА
Тата и мама су љубав
и велико другарство
и зато иду подруку.
Тата и мама су
високи јаблан и нежна јела.
четири руке једног срца.
Кад се тата и мама у свету изгубе,
одмах се траже.
две дечије страже.
40
Прилог 2
41
42
Датум: 09.03.2018.

Наставна јединица: Писање датума
Циљ часа: Оспособљавање ученика за правилно
писање датума и примена различитих
начина писања датума
Образовни
 Стицање знања о писању датума
арапским бројевима. (18.10.2016.)
 Стицање знања о правилу писања
датума римским бројевима. (18. X
2016.)
 Стицање знања о правилу писања
датума словима (месец). (18.
октобар 2016.)
 Уочавање и примена три различита

начина писања датума.
 Стицање способности да
самостално примењују правила
коректног записивања бројева у
датуму и да поуздано и прецизно
употребљавају тачку у тим
записима.
Васпитни
 Развијање љубави према језику и
схватање потребе и значаја
правилног писања датума и његове
употребе у свакодневном животу.
Подсећање на важније датуме
Наставне методе: Метода усменог излагања, метода
разговора, метода рада на тексту
Наставна средства: Презентација, наставни листич
43
Бигз.
III Најава наставне јединице 1 минут
IV Утврђивање садржаја и значења и 10 минута

постављање правила
V Провера правила у новим примерима 5 минута
VI Вежбе читања 6 минута
VII Стваралачки рад ученика 10 минута
VIII Домаћи задатак 1 минут
ТОК ЧАСА
лингвометодичког текста. Питам ученике
некколико питања о самом тексту:
1. Како се зову дечаци о којима сам
вам читала?
2. Када је рођен Милан?
3. Када је рођен Лука?
Делим ученицима текст и приказујем га на
презентацији. (Прилог 1)

Говорим ученицима да прочитају још
једном текст и да подвуку све датуме који
се налазе у тексту. Када то ураде, питам
их:
1. Како делимо бројеве?
44
2. Који су то основни бројеви? Како
их пишемо?
3. Који су то редни бројеви? Како их
пишемо?
4. Којим цифрама можемо
представити један број?
5. Који сте први датум подвукли?
Прочитајте ми целу реченицу.
Записујем датум на табли и питам
ученике:
1. Шта представља први број у
датуму? Шта представља други
број у датуму? Шта представља
трећи број у датуму?
2. Шта осим бројева има сваки датум?
3. Којим бројевима записујемо сваки
датум?
4. Којим цифрама је записан овај
датум?
Тражим од ученика да ми кажу који су
следећи датум подвукли. Записујем га на
табли. Питам их:
1. Како је записан овај датум?
2. Како је записан месец у овом
датуму?
датум?
Тражим од ученика да ми кажу који су
следећи датум подвукли. Записујем га на
табли. Питам их:
1. Како је записан овај датум?
2. Како је записан месец у овом
датуму?
датум?
III Најава наставне јединице
Говорим ученицима да ћемо на данашњем
часу учити писање датума. Записујем
наслов на табли, а ученици у своје свеске.
IV Утврђивање садржаја и значења

Питам ученике како би поновили:
1. Шта смо рекли да сваки
датум садржи?
2. По чему се разликују ова три
начина записивања датума?
45
3. Којим цифрама је записан
број који означава месец у
првом датуму?
4. Којим цифрама је записан
број који означава месец у
трећем датуму?
Видимо да смо у овим примерима негде
записали тачку иза броја који означава
месец у датуму, а негде то нисмо урадили.
Након записане тачке се увек прави
размак, па се настави са писањем следећег
броја или речи.
Објашњавам ученицима да се иза арапских
цифара увек пише тачка, а иза броја који је
написан римским цифрама се тачка никада
не пише. То је тако зато што римски број
сам по себи представља редни број и
бесмислено је и неправилно писати тачку
иза њега. Овако написани бројеви су редни
бројеви.
Питам их:
1. Како смо написали месец у другом
датуму?
2. Шта примећујемо, где пишемо
тачке у овом датуму?
Долазимо до закључка да уколико је месец
у датуму написан речима, што се често
дешава на часовима српског језика, тада се
не пише тачка иза назива месеца. Иза
броја који означава дан и годину увек се
ставља тачка јер су то редни бројеви.
Правила приказујем на презентацији, а
ученицима делим листиће. (Прилог 2)
Говорим ученицима да је битно да знају да
се у датуму никада не пише нула испред
једноцифреног броја било да је реч о броју
који означава дан или месец. Међутим, у
неким документима ове нуле се пишу и за
те бројеве постоје одређена места тј.
квадратићи у којима треба уписати
бројеве, па и нуле испред једноцифрених
арапских бројева. Ово се ради зато да не
би дошло до фалсификовања бројева, и то
се пише нпр. у матичном броју, у личној
карти. пасошу и сл. Што значи да датум
нпр. четврти јул 1988. записујемо као 4.
7.1988. а не као 04.07.1988, овако записан
датум рођења стоји у пасошу, што је као
што смо већ раније рекли документ који
46
може да подлегне фалсификовању. Са
друге стране, у матичном броју се пише
0407988.... Записујем на табли.
V Провера правила у новим примерима Питам ученике ког датума ове године
прослављамо Ускрс. (8.4.2018.)
На три начина записујемо на табли овај
датум.
VI Језичка игра
Приказујем на презентацији неколико
датума, а они ми говоре да ли су тачно или
нетачно написани. Уколико су нетачно
написани на табли исправљамо и
записујемо како треба. (Прилог 3)
VII Стваралачки рад ученика

Ученицима делим наставни листић.
(Прилог 4) Обилазим их док раде и
помажем уколико је потребно. Потом
вршимо проверу наставног листића.
VIII Домаћи задатак За домаћи задатак задајем ученицима да на

три начина напишу датуме рођења својих
укућана.
47
Писање датума
27.1.2005. Када датум пишемо арапским цифрама, иза сваког броја стављамо
тачку и размак (белину).
20. јануар 2006. Датум можемо написати и тако што ћемо месец записати словима. У
овом случају иза назива месеца се не пише тачка.
6. IV 2013. Датум можемо написати и тако што ћемо месец записати римским
бројем, иза кога никада не пишемо тачку.
4. 7. 1988. 04. 07. 1988.
ЈМБГ: 0407988...
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
Милан и Лука су школски другови. Милан је рођен 27.1.2005. године, а Лука 20.
јануара 2006. За рођендан Милан је Луки поклонио аутомобилчић. На прослави, 6. IV
2013. године, Милан и Лука са друговима посетиће изложбу слика.
Прилог 2
27.1.2005. Када датум пишемо арапским цифрама, иза сваког броја стављамо
тачку и размак (белину).
20. јануар 2006. Датум можемо написати и тако што ћемо месец записати словима. У
овом случају иза назива месеца се не пише тачка.
6. IV 2013. Датум можемо написати и тако што ћемо месец записати римским
бројем, иза кога никада не пишемо тачку.
48
Прилог 3
7. 5 1988.
16 ХII 2013.
10. IX 2007.
2. III.1999
25. 8. 2012.
13. jul 2000
17. VI 2006
31. октобар 2007.
5 VIII 1995
3. II. 2003.
Прилог 4
1) Ако је дата тврдња тачна заокружи ДА, а ако је нетачна заокружи НЕ:
• Тачка се увек пише иза арапских редних бројева. ДА НЕ

• Иза римских бројева увек се пише тачка.
• Датум рођења можемо написати на три начина. ДА НЕ
2) Поред тачно написаног датума стави знак ✓ : ДА НЕ
2. 5. 2010. 6. VI. 2013. 1. X 2012.
14. април. 2009 9. март 2000. 03. 05. 1988.
3) Препиши правилно следећу реченицу тако што ћеш датуме записати

цифрама уместо словима:
Сви се радујемо овом пролећном распусту који почиње осамнаестог априла, а
завршава се двадесет и четвртог априла две хиљаде и четрнаесте године.
49
4) Састави и напиши три реченице у којима ћеш употребити
датум, али тако да у свакој реченици датум запишеш на другачији
начин.
а)
б)
в)
50

51
Датум: 12.03.2018.

Наставна јединица: „Песма о цвету“ Бранко Миљковић
Наставна област: Књижевност
Тип часа: обрада
Циљ часа: Доживљавање, разумевање и тумачење
лирске песме „Песма о цвету“, Бранка
Миљковића.
Образовни  Ученици стичу знања о биографији

БранкаМиљковића и развијају
своју општу културу.
 Ученици самостално саопштавају
утиске о песми „Песме о цвету”.
 Утврђивање и проширивање знања
о карактеристикама лирске песме
„Песма о цвету“ Бранка
Миљковића
 Ученици стичу знања о појму
апостроф.
 Оспособљавање ученика за дубље

Функционални тумачење и разумевање песме
„Песма о цвету”.
самостално исказивање утисака о
песми „Песма о цвету”.
уочавање сличности и разлика
између цвета и детета у песми.
препознају риму у песми „Песма о
цвету“ Бранка Миљковића.
 Развијање интересовања и љубави

код ученика према читању и
књижевности.
52
Васпитни
Наставне методе: Дијалошка, метода рада на тексту

Уџбеници: Шојић, В, Касаповић, М. (2014): Читанка
3 за трећи разред основне школе, Београд,
Бигз.
III Саоптавање биографских података о 2 минута

писцу
IV Интерпретативно читање 2 минута
V Психолошка пауза 1 минут
VI Разговор о непосредном доживљају 2 минута
VII Тихо или усмерено читање 2 минута
VIII Тумачење непознатих речи 1 минут
IX Анализа песме 14 минута
X Језик и стил 4 минута
XI Синтеза 1 минут
XII Самостални стваралачки рад ученика 9 минута
ТОК ЧАСА
I Емоционално-интелектуална припрема Час започињем игром асоцијације.
Објашњавам уленицима правила игре и
крећемо да играмо. Отварамо поље по
поље, како би дошли до коначног
решења. (Прилог 1)
53
Када дођемо до решења асоцијација
(цвет), говорим ученицима да ћемо на
данашњем часу радити „Песму о цвету“
Бранка Миљковића. Записујем наслов на
табли, а ученици у своје свеске.
III Саоптавање биографских података о

писцу
Ученицима говорим неколико реченица о
Бранку Миљковићу, као и о томе да ће се
тек упознати са његовом поезијом,
нарочито у средњој школи. Показујем им
и његову слику. (Прилог 2)
IV Интерпретативно читање
Говорим ученицима: „Сада ћу вам
прочитати песму. Молим вас да
затворите свеске и читанке. Наслоните се
на столице и пажљиво слушајте”. Јасно,
гласно и разговетно читам ученицима
песму.
V Психолошка пауза
По завршетку читања песме, правим
кратку паузу како би ученици средили
своје утиске.
VI Разговор о непосредном доживљају

3. Шта вам се није допало?
VII Тихо или усмерено читање Говорим ученицима да отворе читанке на

страни 108 и да самостално, у себи,
прочитају песму поново, као и да
приликом читања подвуку непознате
речи на које наиђу.
VIII Тумачење непознатих речи Питам ученике да ли су уочили у песми

неку непознату реч. Уколико јесу,
покушавам да их наведем да из датог
контекста извуку значење непознате
речи, а уколико не успеју у томе, ја им
објашњавам ту реч.
54
IX Анализа песме
Колико строфа има песма?
1. Колико стихова има свака строфа
у песми?
2. Да ли у песми постоје речи које се
римују?
3. Које су то речи?
4. Пронађите их и подвуците.
Овим питањима подсећам ученике на
појмове стих и строфа, као
карактеристичне елементе песама.
Затим, анализирамо риму, настојим да
уоче речи које се римују и да схвате
значај риме у стиху, али и да подсвесно
схвате да песма мора имати свој ритам
и мелодију.
Настављамо даље са анализом песме.
1. О чему се говори у песми?
2. Шта у првој строфи цвет није
знао, а шта јесте знао?
3. Шта је у другој строфи цвет умео,
а шта није умео?
Шта у трећој строфи цвет није знао, а
шта је знао?
Кроз разговор о томе шта је цвет све
„сазнаоˮ подстичем ученике да уочавају
антониме, односно речи супротног
значења. Кроз то да промишљају о путу
одрастања овог цвета. Наводим их да
увиде заједничке карактеристике сваког
живог бића, али и оно што је специфично
само за људе.
Од ученика тражим да ми прочитају дате
стихове. Настављам да их питам:
1. Када песник каже „а већ је знао
све тајне Сунца и све што земља
крије“ шта је желео да нам
саопшти? Зашто је Сунце битно
биљкама? Зашто је важно да овај
цвет зна тајне Сунца? Шта то
55
земља крије? На шта је мислио
песник? Зашто је земља потребна
биљкама и овом цвету?
Овим питањима успостављам
корелацију са предметом природа и
друштво. Својим питањима желим да их
подстакнем да размишљају о важности
сунца и земље за живи свет на земљи и
да су они предуслови за живот. Такоше
овим питањима правим увертиру за даљу
анализу песме.
Настављамо са анализом песме. Питам
ученике:
1. Какав је цвет у песми?
2. Где расте?
3. Зашто песник овај цвет назива
маленим?
4. Зашто песник није у песми описао
спољашњи изглед цвета?
5. Како ви замишљате овај цвет?
Скрећући пажњу на спољашњи изглед
цвета, питам ученике да утврде зашто
он није дат. Дајући им стваралачки
задатак, да сами осмисле како би цвет
могао изгледати. Када то ураде,
постаће им јасно да се њихови међусобни
одговори веома разликују. Исто тако се
разликују и људи на земљи, свако је
различит, али свако се може ставити у
улогу цвета из песме.
1. За шта је све цвет способан чим
настане?
2. На кога вас подсећа овај цвет?
3. Шта мислите да ли песник уопште
говори о цвету?
4. Може ли цвет да проговори?
5. Ко може да проговори?
6. Може ли цвет да прохода?
7. Ко може да прохода?
8. Постоји ли нека сличност између
детета и цвета? Која?
9. Хајде упоредите ми тек рођено
дете и цвет.
10. Шта они могу да раде?
11. Шта је потребно детету, а шта
цвету да би порастао?
56
12. Да ли цвет може да опстане сам?
Да ли дете може да опстане само?
13. Чиме је овај малени цвет задивио
песника? Пронађите ми те
стихове.
Овим питањима директно наводим
ученике да схвате да предмет певања
није цвет, већ дете, а дете је будући
човек. Оно што је веома важно у овој
песми, а што нам песник поручује јесте
да је човек пре свега део природе, мада
то често заборавља. Песник подсећа на
основне вредности, на сунце и храну који
су веома важни али и на друге људе, јер је
човек друштвено биће.
X Језик и стил Говорим ученицима да прочитају још

једном песму и да пронађу све речи у
којима недостаје неко слово. Записујемо
те речи на табли и објашњавам им појам
апострофа. (ал’=али, проход’о=проходао)
XI Синтеза Питам ученике:

1. Коју смо ми песму данас радили на
часу?
2. Ко је аутор ове песме?
Прозивам једног ученика да јасно, гласно
и изражајно прочита песму у целини.
XII Самостални стваралачки рад ученика

Говорим ученицима да замисле да им је
цвет рекао неку тајну, да маштају и да
запишу шта мисле коју тајну би им цвет
одао. Читамо и коментаришемо радове.
57
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
дрво нос инсект годишње доба
свеска чуло шарени висибаба
окрећем нови... опојан крила ласта
ЛИСТ МИРИС ЛЕПТИР ПРОЛЕЋЕ
ЦВЕТ
Прилог 2
Бранко Миљковић се родио у Нишу 29. јануара 1934. године. Био је едан од
најпознатијих српских и југословенских песника друге половине двадесетог века,
есејиста и преводилац. Претежно је писао за одрасле и нешто ређе за децу. Једна од
његови напознатијих збирки песама је „Узалуд је будим“. Умро је у Загребу 1961.
58

59
Напомена: Временска артикулација, тог дана је каснила јер су дошли из сликарске
школе за децу да презентују радионицу која се одржавала тог викенда. Због тога сам у
старту каснила и трудила сам се да урадим што више и ефикасније. Диктат није урађен,
јер сам схватила да немамо времена да то урадимо и да адекватно проверимо и
продискутујемо о грешкама.
Датум: 13.03.2018.
Час по реду: Четврти

Наставна јединица: Писање бројева словима
Циљ часа: Усвајање правила правилног писања
бројева словима.
Образовни

писању бројева словима.
 Стицање знања о писању бројева
спојено и одвоједно
правилно писање бројева словима.
препознају када се бројеви пишу
одвојено (двадесет шест), а када
спојено (четрнаест).
 Оспособљавање ученика да у
новим примерима примени
усвојена правила.
Васпитни  Развијање љубави према матерњем

језику, богаћење речника ученика.
 Упућивање ученика на коришћење
стручне литературе.
60
Наставна средства: Наставни листић

Бигз.
III Утврђивање садржаја и значења и 9 минута

постављање правила
V Постављање правила 5 минута
VIII Домаћи задатак 1 минут
ТОК ЧАСА
1. Како се зове девојчица о којој сам
вам управо читала?
2. Где је била? Са ким је била?
3. Како се провела?
Делим ученицима текст. (Прилог 1) Текст
се показује на презентацији.
61
1. Колико мајмуна је видела Тијана?
Говорим им да подвуку ту реч
2. Колико је гуштера видела?
Подвуците ту реч црвеном бојом.
3. Колико је пребројала корњача?
Подвуците ту реч црвеном бојом.
4. Колико дана у години ради
Зоолошки врт? Подвуците ту реч
5. Колико има врста животиња?
6. Шта сте приметили, које смо речи
подвукли?
Упоредо са ученицима на презентацији
подвлачим речи.
III Утврђивање садржаја и значења

Настављам разговор са ученицима и питам
их:
1. Како је написан број шеснаест?
2. Колико речи има?
3. Како је онда написан?
4. Како је написан број тридесет и
пет?
5. Колико речи има?
6. Како називамо „и“?
7. Како је написан број двадесет
шест?
Говорим им да погледају како су написани
број тридесет и пет и двадесет шест. У
једном примеру имамо између речи везник
„и” , а у другом немамо. Оба примера су
тачна. Можете сами да изаберете како ћете
писати.
Настављам даље са питањима:
1. Како је написан број триста
шездесет пет? Како је написан број
триста?
2. Како је написан број шездесет?
3. Шта мислите, да ли овај број може
да се напише као „триста шездесет
и пет“?
62
4. Како је написан број две стотине?
Говорим им да када кажемо двеста
пишемо спојено, а када кажемо две
стотине пишемо одвојено.
Питам их да ми сами дају још неки
пример.
IV Најава наставне јединице

Говорим ученицима да ћемо данас учити
како пишемо бројеве словима. Пишем
наслов на табли, а ученици у својим
свескама.
V Постављање правила Питам ученике:

1. Можете ли да ми кажете који
бројеви се пишу спојено?
Разговором са ученицима долазимо до
закључка да се спојено пишу: једанаест,
дванаест, тринаест, четрнаест, петнаест,
шеснаест, седамнаест, осамнаест, двеста,
четристо, петсто, шестсто, шездесет.
Правило показујем на презентацији.
Ученицима говорим да не преписују, већ
ћу им дати на крају часа папириће које ће
залепити.
Настављамо даље са разговором и питам
их:
1. Како се пишу бројеви који се
састоје од две или више речи?
Посматрамо примере и кроз разговор
долазимо до закључка да бројеви који се
састоје од две или више речи пишу
одвојено: седамдесет осам, сто четрдесет
три, осамсто пет. Између претпоследње и
последње речи може, али не мора, да се
пише реч „и” (триста педесет и шест,
петсто осамдесет и три). И ово правило
им показујем на презентацији.
Настављамо даље и питам их:
1. Како се пише број две стотине?
Долазимо до закључка да се одвојено
пишу бројеви: једна стотина, седам
стотина, осам стотина. И ово правило
показујем на презентацији, а затим им
63
делим листиће на којима се налазе
правила. (Прилог 2)
VI Провера правила у новим примерима

Ученицима саопштавам да ћемо сада
радити диктат. Прво читам све реченице, а
онда им диктирам. (Прилог 3) Када
завршим са диктатом прочитам још једном
све, а онда проверавамо како су урадили.
Проверу вршимо тако што мењају свеске
са другом из клупе и исправљамо грешке.
Правилно написан текст се појављује на
презентацији.
VII Језичка игра

Ученици извлаче папириће на којима су
цифрама написани бројеви. (Прилог 4)
Исправно исписујемо бројеве словима на
табли.
VIII Самостални рад ученика Делим им наставне листиће (Прилог 5) и

дајем инструкције. Обилазим их док раде
и помажем уколико је потребно.
Потом проверавамо и наставни листић.
Писање бројева словима
64
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
Зоолошки врт
Тијана је са сестром Мајом и мамом била јуче у Зоолошком врту. Видела је шеснаест
мајмуна који су висили са грана у својим кавезима и забављали се. Биле су до дела где
се налазе рептили. Тијана је избројала тридесет и пет гуштера и двадесет шест корњача.
Разговарала је са радником и од њега сазнала да врт ради триста шездесет пет дана у
години и да има две стотине врста животиња. Са сестром је касније разговарала, како се
баш лепо провела.
Прилог 2
Спојено се пишу бројеви: једанаест, дванаест, тринаест, четрнаест, петнаест,

шеснаест, седамнаест, осамнаест, двеста, четристо, петсто, шестсто, шездесет.
Бројеви који се састоје од две или више речи пишу се одвојено: седамдесет осам,
сто четрдесет три, осамсто пет. Између претпоследње и последње речи може, али не
мора, да се пише реч „и” (триста педесет и шест, петсто седамдесет и три).
Одвојено се пишу бројеви: једна стотина, седам стотина, осам стотина.
65
Прилог 3
Ивана и Марија за тридесет и два дана иду на екскурзију. Тамо ће бити дванаест дана.
Са њима ће кренути и двадесет наставника. На ову екскурзију иде укупно двеста
двадесет и четири ученика њихове школе. Марија ће на екскурзију понети књигу, мора
је читати и тамо, јер књига има три стотине страна.
Прилог 4
12, 27, 36, 17, 400, 500, 127, 360
Прилог 5
1. Попуни празна места тако што ћеш словима написати број који је у загради.
1. Још _______________________________________( 15 ) дана па идемо на екскурзију.

2. Идем у госте код баке. Бићу код ње ________________________________ ( 32 ) дана.
3. Вук Караџић се родио пре _____________________________________ ( 231 ) годину.
4. У хору пева ___________________________________________________ ( 86 ) певача.
5. Прочитала сам књигу која има __________________________________ ( 568 ) страна.
2. Прочитај текст и подвуци бројеве. Ако је неки број погрешно написан, напиши
га правилно на црти испод текста.
Сестра и ја ушле смо у аутобус број двадесетшест и отишле до Калемегдана. Како је
било лепо време, тамо је било преко три стотине људи. Отишле смо до Природњачког
66
музеја који је отворен пре стопетнаест година и у Војни музеј који је основан пре
стотридесет и три године. Док смо се шетале виделе смо девет наест споменика.
67

68
Датум: 14.03.2018.

Наставна јединица: Богаћење речника
Тип часа: Утврђивање
Циљ часа: Обогаћивање речника придевима.
Утврђивање и проширивање знања о
синонимима, антонимима, хомонимима.
Образовни
 Обнављање и утврђивање знања
које су ученици претходно
усвојили о синонимима,
антонимима, хомонимима.
 Обнављање и утврђивање знања о
придевима.
 Богаћење речника ученика.
препознавање синонима, антонима,
хомонимима.
правилну употребу придева,
синонима, антонима, хомонимима.
Васпитни
 Навикавање ученика на употребу
синонима, антонима, хомонима у
свакодневном говору.
 Навикавање ученика на употребу
придева у свакодневном говору.

разговора, метода рада на тексту.
Наставна средства: листићи са речима
69
Уџбеници: /
III Припрема за стваралачки диктат 6 минута

(Језичка игра 1)
IV Стваралачки диктат 7 минута
V Језичка игра 2 9 минута
VI Језичка игра 3 7 минута
VII Самостални стваралачки рад ученика 8 минута
ТОК ЧАСА
I Емоционално-интелектуална припрема Час почињем игром. На табли запсијем
слова и говорим им да их препишу у
свеске, а потом да од датих слова
осмисле што више речи и да их запишу.
Напомињем им да не издвајају властите
именице и да исто слово могу само
једном користити. Речи које су ученици
пронашли записујем на табли. Указујем
им на то колико различитих речи можемо
да саставимо од истих слова. (Прилог 1)

данашњем часу богатити речник.
својим свескама.
III Припрема за стваралачки диктат

(Језичка игра 1)
Ученике делим у групе. Објашњавам им
правила ове игре. Наиме, свака група ће
добити по једну реч и за ту реч ће
написати што више речи које је описују.
(нога, рука, очи, ливада, река, облак,
70
оловка) Када су смислили, један ученик
из сваке групе говори речи које описују
одређену реч, ученици осталих група
погађају. Скрећем пажњу ученицима да
не могу да користе реченице како би
нешто описали. (Дајем им пример за реч
ауто, да не могу рећи да је то оно чиме се
возимо) Када остали ученици погоде која
је то реч, питам их помоћу којих би још
речи могли да опишу дату реч. Свака
група понавља исти поступак.
IV Стваралачки диктат
Говорим ученицима да ћу им диктирати
један текст, реченицу по реченицу.
(Прилог 2) Њихов задатак је да
постојећим иманицама додају два нова
придева како би текст учинили
богатијим. Треба да воде рачуна о томе
да смисао реченице, и текста у целини,
остане исти. Напомињем да поштују
правопис и граматичка правила. Како бих
проверила да ли су разумели правила
говорим им једну реченицу (Девојчица је
напољу.) и питам их како би је
проширили. Након тога почињем да
диктирам текст. Када завршимо са
диктатом неколико ученика чита своје
радове. Када ученици прочитају текст, са
њима разговарам о сваком прочитаном
раду.
V Језичка игра 2
Говорим ученицима да се играмо игре
„Вешала“ само на мало другачији начин.
Уместо да они погађају слова, ја им
читам питања и записујем по једно слово
на предвиђене цртице уколико су
одговорили тачно. Једно питање и тачан
одговор на њега носи једно слово.
Одабрала сам да ми у игри вешала буде
књига „Судбина једног Чарлија“ (Прилог
3)
VI Језичка игра 3 Ученици из шешира извлаче речи.

Задатак је да објасне значење ове речи и
71
да пробају да пронађу синониме датих
речи. (Прилог 4)
VII Самостални стваралачки рад ученика

Ученицима задајем задатак да од речи
које им записујем на табли напишу
неколико реченица, које ће описати
пролећно јутро. Наглашавам им да могу
додавати и још својих речи, нарочито
придева, како би што лепше описали
пролећно јутро (Прилог 4)
Богаћење речника
с т п е о л н а а р н в
Прилози
Прилог 1
с т п е о л н а а р н в
Прилог 2
Летњи дан
Једног дана девојчица је седела на клупи крај реке. Читала је књигу. Деца су трчкарала
покрај ње. Задувао је ветар и почела је да пада киша. Трчећи кући прескакала је баре.
Сакрила се испод надстрешнице. Изненада се на небу појавила дуга.
72
Прилог 3.
Промени значење речи сир тако што ћеш променити само један глас на почетку речи.
Промени значење речи јело тако што ћеш променити само један глас на почетку речи.
Промени значење речи мост тако што ћеш променити само један глас на почетку речи.
Промени значење речи куца тако што ћеш променити само један глас у средини речи.
Промени значење речи глава тако што ћеш променити само један глас у средини речи.
Промени значење речи руда тако што ћеш променити само један глас у средини речи.
Промени значење речи трака тако што ћеш променити само један глас у средини речи.
Промени значење речи бука тако што ћеш променити само један глас у средини речи.
Промени значење речи жир тако што ћеш променити само један глас на крају речи.
Промени значење речи слог тако што ћеш променити само један глас на крају речи.
Промени значење речи лак тако што ћеш променити само један глас на крају речи.
Наведи реч која има исто или слично значење као реч тама.
Наведи реч која има исто или слично значење као реч врат.
Наведи реч која има исто или слично значење као реч ученик.
Наведи реч која има исто или слично значење као реч пут.
Наведи реч која има исто или слично значење као реч кућа.
Наведи реч супротног значења од речи волети.
Наведи реч супротног значења од речи причати.
Наведи реч супротног значења од речи сан.
Наведи реч супротног значења од речи висија.
Прилог 4
аван, алас, гајтан, балансирати, нација, тон, шраф, вибрирати, балдахин, баксуз
Прилог 5
Прозирно, уснули, нежни, свиленкаст, мелодија, цвркут, зеленкаст, плавичаст,

очаравајуће
73

74
Напомена: Час није одржан због математичког такмичења „Кенгур“ које се тог дана
одржавало у школи.Ученици су губили два часа.
Датум: 15.03.2018.

Наставна јединица: Правописна вежба - диктат
Циљ часа: Утврдити знања ученика о правилном
писању великог слова у именима,
презименима, надимцима; именима
животиња; писању имена улица, насеља,
држава; писању имена народа и
становника градова и села; писању
географских појмова; употреби
правописних знакова – тачке, запете, две
тачке, узвичника и упитника; писању
бројева, датума; писању речи НЕ и ЛИ
кроз диктат.
Образовни
 Утврђвање знања ученика о
правилној употреби великог слова
(у именима, презименима,
надимцима, именима животиња).
 Утврђивање знања ученика о
правилном писању писању имена
улица, насеља, држава; писању
имена народа и становника градова
и села, као и писању географских
појмова.
 Утврђивање знања ученика о
употреби правописних знакова
(тачке, запете, две тачке,
узвичника и упитника).
 Утврђивање знања о писању
бројева, датума; писању речца НЕ
и ЛИ.
75
записивање текста који се диктира;
развијање вештине и брзине
писања.
примену знања из правописа у
току диктата.
 Уочавање нетачних примера
приликом провере правописних
правила и у језичкој игри.
 Примена знања из правописа у
језичкој игри.
 Формирање навике за читко,

Васпитни уредно, повезано и лепо писање.
 Развијање навике да се слушају
други, прихвате и исправе
сопствене грешке.
 Развијање толеранције и сарадње у
току рада у групи.
 Подстицање ученика на
коришћење правописа.
разговора, метода рада на тексту, метода
писања.
Наставна средства: Наставни листић
Уџбеници: /
III Провера правописних правила 6 минута
IV Читање текста диктата 2 минута
V Писање диктата 9 минута
VI Повратна информација (провера 5 минута
диктата)
ТОК ЧАСА
76
Час започињем игром. На табли цртам
квадратиће и објашњавам ученицима
правила игре. Наиме, ја ћу читати питања
и за сваки тачан одговор отвараће се по
један квадратић који крије слово решења
наше игре. Решење игре је ПРАВОПИС
(Прилог 1)

данашњем часу проверити знања из
правописа кроз један диктат.
III Провера правописних правила

На табли записујем две колоне, а на
катедри стоје папирићи (Прилог 2) на
којима су правилно или неправилно
написане реченице или дате речи.
Ученици имају задатак да када извуку
папирић прочитају шта се на њему налази
и кажу да ли је то тачно или није и залепе
га на табли у одговарајаћу колону. Пре
лепљења папирића на таблу, ученик
треба да каже зашто је тачно или није
тачно.
IV Читање текста диктата

После провере правописних правила,
ученицима читам текст диктата (Прилог
3) како би се упознали са текстом.
Говорим ученицима да пажљиво слушају.
V Писање диктата
Након што прочитам текст, говорим
ученицима да отворе своје свеске.
Диктирам им реченицу по реченицу,
јасно и изражајно. Пре диктирања им
наглашавам да уколико нешто не стигну
да запишу, оставе места и да ћу им потом
када се заврши диктат поново прочитати
текст у целини. По завршетку диктата,
читам још једном цео текст.
VI Повратна информација (провера

диктата)
По завршетку диктата, говорим
ученицима да у оквиру пара замене
свеске и да узму неку хемијску оловку,
јер ће проверавати једни другима како су
77
урадили диктат. Текст диктата показујем
на презентацији. Заједно са ученицима
пролазим реченицу по реченицу и
коментаришемо грешке које ученици
исправљају.
VII Језичка игра

Ученике делим у 6 група. Играмо квиз.
На презентацији се појављују питања, а
ученици треба да одговоре на њих
(Прилог 4). Право да се јави има само
вођа групе. Када се појави питање,
ученици треба да прочитају, смисле
одговор и на мој знак САД вође група
треба да се јаве подизањем руке. Онај
вођа који се први јави има право да
одговори на питање. Уколико тачно
одговори, његова група добија поен. У
супротном право да одговори добија
друга група. Победник је она екипа која
на крају квиза има највише поена.
VIII Самостални рад

Ученици добијају папире са текстом који
је неправилно написан (Прилог 5). Сваки
ученик има свој папир и задатак им је да
тај текст препишу исправно писаним
словима латинице.
Прилог 1
? ? ? ? ? ? ? ?
П Р А В О П И С
1. Који се знак налази на крају узвичне реченице?

2. НЕ и ЛИ су?
3. У НЕ ЗНАМ речцу НЕ пишемо одвојено или спојено?
4. На почетку реченице пишемо?
5. Да ли иза римских цифара у датуму стоји тачка?
78
6. Презиме реформатора српког језика и ћирилице је?
7. На крају упитне реченице налази се?
8. Великим словом пишемо заједничке именице, називе села или занимања људи?
Прилог 2
1. који, броји, своји
2. Јована живи у Новом саду.
3. авијон, камијон, радијо
4. Мила иде код баке на Бадње вече.
5. Незнам где је твоја књига!
6. Он је бијо са мном.
7. Моја млађа сестра је много не мирна.
8. Тадијин деда има осамдесет и шест година.
9. 18. јануар 2016. године
10. 12. 6 2010. је рођена моја сестра.
11. Дали идеш сутра у биоскоп?
12. Хоћеш ли да једеш.
Прилог 3
Марија Марковић има осамнаест година. Живи у Београду, у Републици Србији. Мама
је најчешће зове Маки, а њени другари је зову Маја. Завршила је основну школу ,,Иво
Андрић“ у Раковици. Сваког лета иде на море у Црну Гору, јер јој је тата Црногорац и
тамо јој живе бака и дека. Овог лета први пут је тамо ишла авионом. На аеродрому у
Тивту, сачекали су је тетка и теча. Тамо је прославила и свој рођендан 4. јула 2017.
године.
Прилог 4
1. Како се пише глагол НЕ РАДИМ - заједно или одвојено?

2. Избаци уљеза: 22.05.2017. 24. V. 2013. 13. 7.2000. 3. IV 1994.
3. Којим почетним словом се пишу називи градова, села и држава?
4. Да ли је ово тачно написано - кајиш?
5. Како се пише придев НЕРАСПОЛОЖЕН - заједно или одвојено?
6. Надимци људи пишу се под знацима навода - тачно или нетачно?
7. Пронађи грешку у следећој реченици: Дали сте нам дали праве информације?
8. Избаци уљеза: Нови Сад, Стара Пазова, Нови Пазар, Херцег нови
9. Да ли је ово тачно написано - радијо?
10. Пронађи грешку у следећој реченици: Да ли је Марија јуче била у школи.
11. Како се пише глагол НЕЋУ – заједно или одовојено?
12. Којим почетним словом пишемо називе народа?
79
Прилог 5
моја домовина србија је лепа. највише волим да путујем. Ове године посетила сам
планину тару и копаоник. србија је препуна лековитих вода које се налазе у соко бањи
и аранђеловцу. волим да посећујем манастире на фрушкој гори, а зими да идем на стару
планину. летос сам била на палићком језеру у суботици.
80

81
Датум: 16.03.2018.

Наставна јединица: Главни делови реченице
Циљ часа: Утврђивање и примена знања о главним
деловима реченице.
Образовни
- Утврђивање знања о главним
- Проширивање знања ученика о
субјекту и предикату као главним
- Примена стечених знања о
главним деловима реченице.
Функционални - Оспособљавање ученика за

запажање главних делова
реченице.
- Оспособљавање ученика за
самостално састављање реченица
које садрже субјекат и предикат.
Васпитни
- Развијање језичке свести и
језичког мишљења.
- Богаћење речника и стила
изражавања.
- Развијање тимског духа кроз рад у
групи у оквиру језичке игре.
Наставна средства: Наставни листић, презентација

Бигз.
82
II Уочавање језичке појаве и утврђивање 12 минута

садржаја и значења
III Најава наставне јединице 2 минута
IV Уопштавање, постављање правила 6 минута
V Језичка игра 12 минута
VI Самостални стваралачки рад 10 минута
ТОК ЧАСА
1. Како се зову девојчице о којима сам
вам читала?
2. Где су кренуле?
3. Шта су виделе?
Делим ученицима текст. (Прилог 1) Текст
се показује на презентацији.
II Уочавање језичке појаве и

утврђивање садржаја и значења
Читамо реченицу по реченицу. Говорим
им да спреме плаву и црвену бојицу.
Постављам им питања:
1. Шта раде Тања, Тијана, мама и
тата?
Говорим ученицима да то сад подвлачимо
двема линијама плаве боје.
1. Шта ради тата?
2. Шта раде девојчице?
3. Шта раде коњи?
4. Шта ради Тијана?
83
Усмеравам их на текст, па их питам:
1. Ко путује у село?
Одговоре подвлачимо једном црвеном
линијом.
1. Ко вози?
2. Ко маше људима?
3. Ко трчи?
4. Ко дочекује госте?
Говорим ученицима да обрате пажњу на
речи које смо подвукли двема линијама
плаве боје.
Питам их:
1. Које сам вам питање постављала па
смо добили ове подвучене речи?
Увиђамо да су то речи које дају одговор на
питање шта неко ради.
1. Како називамо реч у реченици која
нам говори шта неко ради?
2. Којој врсти речи припадају
подвучене речи?
Говорим ученицима да сада обрате пажњу
на речи које смо подвукли једном линијом
црвене боје.
1. Које сам вам питање постављала па
смо добили ове подвучене речи?
Увиђамо да су то речи које нам дају
одговор на питање ко нешто ради.
Питам их:
1. Како се зове реч у реченици која
нам говори ко врши неку радњу?
2. Којој врсти речи припадају
подвучене речи?
Враћамо се на текст и читамо прву
реченицу. Питам их:
1. Које смо све речи ту подвукли као
субјекат?
2. Колико смо речи ту подвукли?
3. Која нам је реч у другој реченици
субјекат?
Видимо да је у другој реченици једна реч
субјекат. У првој реченици подвучене су
три речи и рекли смо да је то све субјекат.
1. Дакле, колико речи чини субјекат?
84
2. Да ли су то могле бити две речи?
3. Или више од три?
4. Шта можемо да закључимо?
Долазимо до закључка да субјекат не мора
бити једна реч, већ то може бити више
речи.
Из текста издвајам реченицу: „Девојчице
из кола машу људима на њиви.“
Које речи можемо да избацимо из
реченице, а да она не изгуби смисао?
Избацујемо речи док не остане - Девојчице
машу.
1. Од чега се састоји ова реченица.
2. Како то можемо да кажемо ( од
речи која означава онога ко врши
радњу и речи која означава радњу).
3. Шта закључујемо? (да су то главни
делови реченице).
Говорим ученицима да обрате пажњу на
последњу реченицу.
1. Шта нам је у њој субјекат?
2. Шта би био субјекат у овој
реченици?
Закључујемо да субјекат у реченици може
да буде изостављен, али да се односи на
субјекат из претходне реченице.

Говорим ученицима да смо увидели да су
субјекат и предикат главни делови
реченице и да ћемо ми на данашњем часу
утврђивати знање о њима. Пишем наслов
на табли, а ученици у својим свескама.
IV Уопштавање, постављање правила

На презентацији се налази слика, а испод
слике се налази реченица која је описује.
Питам ученике шта ради Миша. Одговор
подвлачимо двема линијама.
1. Ко скаче по барицама?
Подвлачимо једном линијом.
85
2. Које сам вам питање поставила па
смо добили ову подвучену реч?
(Шта ради Миша?)
3. Како називамо реч у реченици која
нам говори шта неко ради?
Испод речи подвучене двема линијама
показује се ПРЕДИКАТ.
1. Које сам вам питање поставила па
смо добили ову подвучену реч? (Ко
скаче по барицама?)
2. Како се зове реч у реченици која
нам говори ко врши неку радњу?
Испод речи подвучене једном линијом на
презентацији се појављује СУБЈЕКАТ.
1. Шта је субјекат?
2. Шта је предикат?
Дефиниције се приказују.
1. Како размумемо то да је нешто
главни део нечега?
2. Да ли су субјекат и предикат главни
делови реченице?
(Прилог 2)
V Језичка игра
Ученици су подељени у 7 група. Свака
група добија папириће са речима. Задатак
је да од добијених речи саставе реченицу,
да је запишу у својим свескама и да
подвуку субјекат и предикат. Када заврше,
један ученик из групе записује реченицу
на табли, а остали ученици у својим
свескама. (Прилог 3)
VI Самостални рад ученика

Ученицима делим наставни листић.
Обилазим их док раде и помажем уколико
је потребно. (Прилог 4)
Прилог 1
Одлазак на село
Тања, Тијана, мама и тата путују у село. Тата вози. Девојчице из кола машу људима на
њиви. На ливадама коњи трче. Тијана у колима једе сендвич.
86
Прилог 2
Прилог 3
1. Бака чита занимљиву књигу.
2. Ненад и Марко једу колаче.
3. У школској представи је глумила Сања.
4. Пас лаје на мачку.
5. Ана је купила чоколаду.
6. Мама иде на пијацу.
7. Снег пада.
Прилог 4
1. Издвој субјекат и предикат у свакој реченици и запиши у табелу.
Петар плете Петру плот са три прута по трипут. СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ
Пливамо Миша,Гоца и ја.
Нани долази унука.
2. Издвој главне делове реченице и направи нове реченице које ће садржати само
субјекат и предикат:
а) Мира у својој соби ужурбано шије хаљину. ____________________________.
б) Крај вреле пећи дрема поспани мачак. _____________________________.
87
3. а) Састави реченице у којима ће предикат бити ПЛЕШУ.
_________________________________________________________
б) Састави реченице у којима ће ти субјект бити ЛИШЋЕ.
_________________________________________________________.
88

89
Датум: 19.03.2018.
Час по реду: Четврти

Наставна јединица: „Пролећница“ Јован Јовановић Змај
Циљ часа: Доживљавање, разумевање и тумачење
лирске песме „Пролећница“, Јована
Јовановића Змаја.

Јована Јовановића Змаја и
развијају своју општу културу.
 Доживљавање, разумевање и
објашњавање песме „Пролећница“
Јована Јовановића Змаја.
утиске о песми „Пролећница”.
Функционални  Оспособљавање ученика за дубље

тумачење и разумевање песме
„Пролећница”.
песми „Пролећница”.
 Уочавање песничких слика и
њихово тумачење и повезивање
поруке песме са животом.
књижевном делу приступају
доживљајно, критички и
стваралачки.

90
Васпитни  Развијање осећаја за лепоту
уметничког казивања.
 Развијање интелектуалних
активности и естетског осећања;
 Развијање позитивног става према
лирској поезији.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, метода рада на
тексту
Бигз.

писцу
IX Анализа песме 15 минута
XI Синтеза 2 минута
ТОК ЧАСА
1. Које годишње доба почиње данас?
91
2. Да ли природа тренутно изгледа
као да је пролеће?
3. Како је природа изгледала пре
само недељу дана?
Затим, ученицима пуштам видео. У
питању је композиција Пролеће од
Вивалдија. Видео садржи и слике
пролећа. (Прилог 1)
Ученицима говорим да посебу пажњу
обрате пажњу на слике у видеу и оно шта
оне представљају.
После одгледаног видеа започињем
разговор:
1. Како вам се чини видео? Шта
вам се допало у видеу а шта не
и због чега?
2. Шта сте све видели на овим
сликама?
3. Шта представљају ове слике,
шта оне осликавају? Које
годишње доба?
Ученицима говорим да ћемо данас
радити песму „Пролећница“ и записујем
свескама.

писцу
Говорим ученицима да погледају на
таблу:
1. Да ли је ово народна или ауторска
песма?
2. Да ли вам је познато име овог
песника?
3. Које сте његове песме радили?
4. Да ли можете да ми кажете нешто
више о њему?
Уколико ученици ми кажу већ доста
података онда им ја говорим само
одређене занимљивости из његовог
живота и рада. (Прилог 2)
92
песму.
По завршетку читања песме, правим
кратку паузу како би ученици средили
своје утиске.

2. Која осећања у вама буди ова
песма?
3. Какви су ваши утисци о овој
песми?
4. Шта сте замишљали док сте
слушали ову песму?
VIII Тумачење непознатих речи Питам ученике да ли су уочили у песми

Могуће непознате речи:
- мије – миловати
- лахори – лагано дува
- поје - певати
- осветком - у свитање (у зору)
- зирнеш - погледати, провирети
- нарави - ћуд, особине
- летари - летети
- гај - ливада, парк
Ученици непознате речи записују у
књизи, изнад подвучене речи. Ово раде са
учитељицом увек и на ово су навикнути.
93
IX Анализа песме
Након тумачења непознатих речи,
прелазимо на анализу песме и питам
ученике:
1. Зашто се ова песма зове
Пролећница?
2. Какво осећање прожима песму?
3. Шта песник описује?
4. Како се животиње и биљке радују
пролећу?
Ученици у почетку своје тумачење песме
заснивају на личном доживљају.
Анализу песме започињем питањима
везаним за читаву песму, о чему она
говори. Након тога прелазимо на анализу
песничких слика..
Песма је подељена на песничке слике,

ученик чита прву песничку слику а затим
заједно о њој разговарамо.
Прва песничка слика: Пролеће се

јавља
1. Шта ради пчелица? Како пчелица
зуји? Хајде пробајте ви да
опонашате звук пчелице која
зујка.
2. Шта ради ветар? Шта смо рекли
шта значи „лахори“? Када ветрић
лахори, какав је то ветар?
3. Који глагол ћемо употребити за
ветар који дува зими? Покушајте
да произведете звук ветра зими, и
овог ветра у пролеће који лахори.
Која је разлика?
4. Јесте ли били некад у близини
неког потока у шуми и чули како
он жубори? Зашто поток гласно
жубори? Да ли жубор чујемо и
зими?
5. Да ли знате за поступак у песми
или тексту када песник или писац
сликовито описује неке звукове из
природе?
94
6. Можемо ли рећи да је тај поступак
примењен у овој песми? Тај
поступак се назива ономатопеја.
Овим разговором желим ученике да
подтсакнем на уочавање стилске фигуре
- ономатопеја. Нећу инсистирати да
памте како се зове овај поступак, нити
им је то важно у овом тренутку, већ
желим да проширим њихову свест о
коришћењу књижевног језика. Самим
тим се богати њихов језички фонд.
1. Шта нам говоре стихови ,,лоза се
вије, у роси мије“? Да ли се роса
умива? Може ли роса да се умива?
А ко може да се умива?
2. Знате ли можда како се назива
поступак којим песник даје
особине живог бића природи или
предметима?
Желим да наведем ученике да уоче још

једну стилску фигуру – персонификацију.
Још једна стилска фигура, која даје чар
књижевним делима, а чије се име не мора
памтити, колико њена улога. Веома је
важно да уметници имају право да у
својим делима оживе мртве предмете,
дајући им особине живих бића. Ова
стилска фигура је веома важна у
1. Шта птичице раде? (поје, певају
своје песме)
2. Како је у песми описана шума,
каква је она? (читају стихове)
3. Зашто се каже: „шумица иста
помало листа“ - зашто помало?
Какве су гране и дрвеће у рано
пролеће?
4. Који стихови се у песми више
пута понављају?
5. То је рефрен - стихови који се
понављају, обично на крају сваке
строфе.
Желим да подстакнем ученике на
уочавање стихова који се понављају –
појам рефрена.
1. Какво је сунце?
95
2. Затворите очи и пробајте да
замислите слику за следеће
стихове: „А жарко сунце, злати
врхунце, Фрушке нам горе,
освитком зоре...“
3. Који део дана је описан?
У првој песничкој слици се наговештава

почетак пролећа, и шта је то што
указује на почетак пролећа. Описује се
природа и њена лепота у пролеће, како се
сама природа буди. Питањима и
разговором о истим, долазимо до
појединачних детаља ове песничке слике
како би их ученици што боље доживели и
повезали у целину.
Друга песничка слика: Пролеће у
трави
1. Какве су ливаде у пролеће? Чиме
су оне прекривене?
2. Шта се све дешава у трави коју
нам описује песник?
3. Какав је зумбул цвет? Када он
цвета? Чега је он весник?
4. Какви су мрави? Да ли мрава има
и током зиме?
5. Како се цврчак радује пролећу?
Када можемо видети и чути
цврчка? У које доба године?
Чујемо ли га зими? Шта ради
цврчак? А лептир?
6. Шта се још дешава у трави? Која
кретња? Ко се гмиже? Којим
животињама одговара сунце и
буде се из зимског сна?
Друга песничка слика нам говори о

биљкама и животињама које су весници
пролећа. Питањима и разговором
долазимо до детаља који чине целокупну
слику о овим весницима пролећа.
Питањима желим да подстакенм
ученике на размишљање о природи и
њеном изгледу у пролеће.
Трећа песничка слика: Пролеће у гају
1. Ко се налази у гају?
96
2. Како се деца понашају у гају? Шта
раде?
3. Како пролеће утиче на вас? Која
осећања пролеће буди у вама?
4. Како песник завршава
песму,каквим стиховима? Каква је
то блажена срећа?
У разговору о трећој слици заправо
говоримо о људским осећањима које буди
пролеће и како се људи осећају (деца, јер
о њима говори песма што је деци и
ближе за схватање). Важно је да
ученици уоче како пролеће утиче и како
мења читаву природу, биљни и
животињски свет, па и нас саме.
X Језик и стил Говорим ученицима да у песми подвуку

све умањенице тј. речи које имају
умањено значење. И питам:
1. Шта песник жели показати овим
речима?
2. У којим ситуацијама користимо
умањено значење?
3. Да ли сте се ви нашли у ситуацији
да вам се неко обраћа речима које
имају умањено значење, или сте се
ви неком обраћали?
XI Синтеза
Неколико ученика изражајно чита песму.
Разговарамо о акцентовању и посебном
наглашавању одређених делова песме.

Говорим ученицима да напишу по
неколико реченица о пролећу ослањајући
се на то о чему смо причали током часа.
Када ученици напишу прозивам ученике
да прочитају.
97
Пролећница
Јован Јовановић Змај
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
https://www.youtube.com/watch?v=l-dYNttdgl0
Прилог 2
Јован Јовановић – Змај је био један од највећих лиричара српског романтизма. По

занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем
књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су
„Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за
најмилијима. Познат је и као творац часописа „Невен“.
98

99
Напомена: Час није одржан, јер је учитељица одлучила да уместо да пишу о пролећу,
пишу басне за конкурс „Баснописци“. На ово се одлучила због временских прилика које
су нас задесиле у датом моменту (снег). Ја сам имала спремне слике пролећа, али
учитељица је желала да они уживо опажају природу и да на тај начин пишу и причају о
њој. Планирано је да урадимо ову наставну јединицу, ако остане времена, што се
нажалост није десило, те је она остала за април.
Датум: 20.03.2018.

Наставна јединица: У улози писца (пишемо песме и приче о
пролећу, опис пролећа)
Циљ часа: Причање o пролећу, природи.
тему.
Образовни
усменом изражавању на задату
тему;
 Подсећање на правила усменог
изражавања;
способности.
100
ученика за правилно усмено и
писмено изражавање.
рeченице при говору и писању.
 Богаћење речника и развој говорне
Васпитни
писања
излагања
Уџбеници: /

V Упутство за писмено изражавање 3 минута
VI Самостални и стваралачки рад 14 минута

ученика
VII Читање ученичких радова и 5 минута

ТОК ЧАСА
I Емоционално-интелектуална припрема Час почињем тако што на презентацији
показујем слике природе.
101
1. На које годишње доба вас
подсећају ове фотографије?
2. Када почиње пролеће?
3. Шта прво замислите када чујете
реч пролеће?
4. Какве се промене у природи
дешавају у пролеће?
5. Каква осећања пролеће буди код
вас?

данашњем часу причати и писати о
пролећу. Затим записујем на табли
наслов „У улози писца“, а ученици га
преписују у свеске. Затим им говорим да
затворе свеске.

ћемо на овом часу описивати природу у
пролеће, уз помоћ плана причања како би
њихове приче биле што уверљивије.
Наглашавам им да је важно да наше
причање и писање има логични след, да
не треба прескакати делове и причати део
по део.
Прва теза: Пролеће је стигло
1. Које годишње доба нам стиже?
2. Шта се дешава у пролеће са
природом?
3. Шта се дешава са данима, а шта са
ноћима у пролеће?
Друга теза: Време у пролеће

1. Какве временске промене доноси
пролеће?
102
2. Какво је небо у пролеће? Које је
боје небо? Да ли има облака?
Какви су ти облаци?
3. Да ли пада киша? Каква је киша у
пролеће?
4. Како сунце греје у пролеће? Какви
могу бити сунчеви зраци?
Можемо ли рећи да нас сунце
милује својим зрацима? Ко вас
милује? Кога сунце може
миловати својим зрацима?
5. Какав је ветар? Како називамо
лагани ветар? Како се чује ветар у
пролеће?
Трећа теза: Биљке у пролеће

1. Које биљке најављују пролеће?
2. Какве је боје љубичица, какве
маслачак, какве висибаба?
3. Каква је трава у пролеће? Какве је
боје? Каква је она на додир?
4. Како дрвеће изгледа у пролеће?
Какво је оно било зими, а какво је
сад?
5. Које све боје видимо у пролеће?
Присетите се које мирисе можемо
осетити у пролеће?
Четврта теза: Животиње у пролеће

1. Које птице најављују пролеће?
Шта птице раде у пролеће? Каква
је њихова песма? Како се оне
чују?
2. Које још животиње можемо
видети у пролеће? Какви су
лептири? Шта они раде?
3. Какве су пчеле, а какви мрави?
Како се чују пчеле?
Пета теза: Чему се радујем

1. Да ли се ви радујете пролећу?
Зашто?
2. Радујете ли се лепом и сунчаном
дану? Зашто?
3. Радујете ли се празницима? Који
празник славимо у пролеће? Шта
103
радимо за Ускрс? Како се осећате
док фарбате јаја? Идете ли за
Ускрс у школу? Зашто?
Шеста теза: Осећања која у нама буди

пролеће
1. Како пролеће утиче на ваше
расположење? Која осећања у
вама буди пролеће? Зашто?

говора.
Затим неколико ученика прича о пролећу
служећи се планом причања. Након што
један ученик заврши са излагањем питам
остале ученике:
испричао?
друга?
V Упутство за писмено изражавање Говорим ученицима да ће сада свако од

описати пролеће и природу, на основу
плана на презентацији.
их:
104
6. Које тезе можемо груписати у
разраду?
тезе. (Прилог 2)
што боље дочарају пролеће и природу, да
користе што више описних придева и да
што сликовитије пишу.
их:
од њих?
уредности.
VI Самостални и стваралачки рад

ученика
пишу.
VII Читање ученичких радова и

105
друга?
Уколико неко од ученика није завршио
свој састав, завршава га за домаћи.
У улози писца
Прилози
Прилог 1
106
Прилог 2
УВОД
Пролеће је стигло
РАЗРАДА
Време у пролеће
Биљке у пролеће
Животиње у пролеће
ЗАКЉУЧАК
Чему се радујем
Осећања која у нама буди пролеће
107

108
Датум: 21.03.2018.

Наставна јединица: „Врапчић“ Максим Горки
Циљ часа: Доживљавање, разумевање, свестрано
тумачење и вредновање приче „Врапчић“
Максим Горки.

Максима Горког и развијају своју
општу културу.
објашњавање текста „Врапчић“.
утиске о тексту „Врапчић”.
 Оспособљавање ученика за дубље
тумачење и разумевање текста
„Врапчић”.
тексту „Врапчић”.
 Поређење понашања малог врапца
са понашањем ученика и
разумевање савета мајке врабице.
Васпитни
109
 Развијање осећаја за лепоту
уметничког казивања.
 Развијање интелектуалних
активности и естетског осећања;
лирској поезији.
тексту
Бигз.
Литература:

писцу
IX Анализа текста 16 минута
XI Синтеза 5 минута
ТОК ЧАСА
110
1. Да ли знате која птица је симбол
Београда?
2. Које је друго име за врапца?
3. Како изледа врабац?
4. Где живи врабац?
5. Чиме се храни?
Показујем им слике врапца. (Прилог 1)

радити текст „Врапчић“ и записујем
свескама.

писцу
Говорим им неколико реченица о животу
и стваралаштву Максима Горког. Питам
их да ли су некада чули за њега. (Прилог
2)
прочитати текст. Молим вас да затворите
свеске и читанке. Наслоните се на
столице и пажљиво слушајте”. Јасно,
текст.
По завршетку читања, правим кратку
паузу како би ученици средили своје
утиске.

1. Како вам се допао овај текст?
2. Какви су ваши утисци о овом
тексту?
3. О чему сте размишљали док сам
читала текст?
4. Шта вас је највише изненадило?
7. Да ли вам је нешто било смешно?
111
прочитају текст поново, као и да
VIII Тумачење непознатих речи Питам ученике да ли су уочили у тексту

 раскрилити се - раширити крила

 стреха- крај крова који прелази
зидове куће, настрешница
 кучина - влакна од конопље
 џив, џив – у тексту дато као језик
врабаца
 чедо - дете
 грозота - ужас, страхота
 накострешити се - начин да се
покаже љутња, страх, као да се
подигло перје
 стрмоглавити се - пасти главом на
доле
 затиљак- задњи део главе,
потиљак
Ученици непознате речи које не могу да
нађу у речнику иза књиге записују изнад
у својим књигама. На ово су навикнути
код учитељице.
IX Анализа текста
прелазимо на анализу текста и питам
ученике:
1. Зашто се овај текст зове
„Врапчић“?
2. Како се зове врабац из текста?
3. Где живи и са ким живи?
4. Које годишње доба је описано у
причи?
5. Пронађите у тексту како писац
описује Пудика.
6. Зашто писац каже да је он
жутокљуни врабац? Да ли сте
чули да за некога кажемо да је
жутокљунац? Каква је та особа?
112
7. Шта је он једва чекао?
8. Зашто је Пудик то желео?
9. Како замишљате Пудика?
Овим питањима желим да ученици уоче
да Пудик није само физички мали, него да
је млад и незрео. Описујући га као
жутокљунца, писац нам већ ствара
слику о некоме ко није још искусио
стваран живот и његове недаће. Овде
можемо упоредити врапца са дететом
које једва чека да порасте и да се понаша
као одрасли, не схватајући при том
колико то одговорности носи са собом
1. Пронађите реченицу у тексту како
је Пудик реаговао када му је отац
донео бубе за ручак. Шта вам
говори то Пудиково размишљање?
2. Шта је он стално радио док је био
у гнезду? Зашто је то радио? Какав
је Пудик, шта можемо закључити
на основу тога? Да ли су сва деца
радознала?
3. Шта му је мајка говорила? Шта
нам то говори о мајци врабици? Да
ли вас ваше мајке саветују? Да ли
Пудик слуша мајчине савете?
Слушате ли ви савете својих
родитеља? Наведите ситуацију
када сте их послушали или када их
нисте послушали.
да су савети родитеља врло важни и да
их треба поштовати и уважавати, иако
су млади и желе што пре да упознају
свет око себе. Желим да разумеју
родитељску бригу. Деца су често
непромишљена и не схватају опасности
које их вребају у стварном свету. Самим
тим, не могу ни да разумеју сав труд који
родитељи улажу да би их одгајили и
сачували. Наводећи децу да размисле о
Пудиковом понашању, упућујем их да се
замисле и над својим поступцима и
својим несташлуцима. Овде разговарамо
и о особинама ликова, где објашњавам
ученицима да своја мишљења о особини
неког лика морају аргументовано
образлагати.
113
1. Како разумете реченицу „Тако је
то било, а крила се нису журила да
порасту“?
2. Каква питања је Пудик постављао
мајци када је ветар почео да дува?
Шта је мислио како и када ће се
ветар зауставити? Да ли је то
могуће?
3. Пронађите у тексту каква питања
је постављао када је видео човека.
4. Ко најчешће поставља таква
питања? Шта нам то говори о
Пудику? Да лисе ви некада тако
понашате? Наведите ми ситуацију.
Да ли он разуме мајчине одговоре?
Каква су његова схватања света?
Шта он говори за људе? Јесте ли
ви некада тако размишљали?
да је нормално да имамо другачија
размишљања када смо мали, али је битно
да слушамо оно што нам родитељи
говоре. Одрастање значи стицање
искуства у стварном свету, али је боље
да пратимо упутства старијих јер нас
они уче за наше добро. Свакако ће доћи
тренутак сусретања са стварним
светом, али га не треба пожуривати, јер
ако у њега уђемо неспремни може нам се
десити много тога лошег. Позивајући се
на искуство деце, наводим их да
размишљају о својим поступцима и
жељама и захтевима које често намећу
својим родитељима. Да се запитају да ли
су увек у праву, али и да промишљају о
својим жељама и ставовима.
Пронађите у тексту реченицу која
најјасније говори да родитеље треба
слушати. Како разумете ту реченицу?
1. Да ли је Пудик послушао
мајчине савете? Шта је
урадио? Како се понашао када
је угледао мачку? Пронађите у
тексту. Како разумете такво
понашање? Да ли је он свестан
опасности у којој се нашао?
Како се ви понашате када сте у
невољи?
114
2. Како је врабица описана у
тренутку када је кренула да
спаси Пудика? Пронађите у
тексту. Зашто је описана тако?
На шта је она била спремна у
том тренутку? Како се ваше
мајке понашају када сте ви у
невољи? Шта се онда
додгодило? Како се догодило
то да је Пудик одједном
полетео? Како то објашњавате?
Да ли се вама догодило некада
да урадите нешто невероватно
због страха? Наведите ми неку
ситуацију.
Кроз ова питањима желим да ученици
схвате да је важно слушати савете
родитеља, да нам они увек желе најбоље.
Такође желим да им скренем пажњу на
то да ће нам родитељи увек помоћи,
уколико суу моћућности, нарочито у
тренуцима када упаднемо у невољу.
Упућујем их да обрате пажњу на
одлично описан тренутак спасавања
Пудика, на поступке и осећања свих
учесника у датом тренутку. Наводим их
да се сами уживе у тај тренутак и да у
свом искуству пронађу нешто слично са
чим би га могли упоредити. Тако ће
богатити свој речник, али и оспособити
се да са мање речи што боље опишу
тренутак набијен емоцијама
1. Да ли је Пудик схватио да је
погрешио? Пронађите у тексту
реченицу која показује да је Пудик
схватио да је грешио што није
слушао мајку.
2. Када је заправо Пудик схватио да
је погрешио? Како то да је тек
након невоље увидео грешку?
Јесте ли ви некада доживели неку
непријатну ситуацију зато што сте
били нестрпљиви и брзоплети?
Опишите ситуацију. Јесте ли на
крају схватили где сте погрешили?
Да ли сте ешто научили из тог
искуства?
115
3. Ко је у овој причи остао тужан.
Због чега?
Овим питањима желим да их наведем да
уоче да људи углавном након невоље
схвате где су грешили и да из своје
грешке науче нешто ново, како не би
поновили исте ствари у будућности. То
јесте најбоља лекција и оно што никад
нећемо заборавити, али их подсећам да
не морају увек на тежи начин учити, јер
Анализа ликова и Пудик да је послушао маму, не би морао
да прође кроз ово страшно искуство.
1. Ко су ликови у овој причи?
2. Које особине има Пудик?
3. Које особине има мајка врабица?
4. Које особине има мачка?
5. Које су особине оца врапца?
Покушајте да закључите на основу
реченице у којој се он помиње.
Разговором о особинама ликова у овом
тексту, вршимо краћу синтезу
прочитаног.
X Језик и стил Питам ученике:

1. Какав је ово текст? Да ли је ово
песма? Како знате да није песма?
2. Каква је ово прича, ко су ликови у
њој? Да ли је ова прича реална?
Зашто? Кога онда ове животиње
представљају?
XI Синтеза Ученици читају причу по улогама. Један
је врабица, један Пудик, један мачка, а
један чита остатак текста. Питам их да ли
знају како се зове особа која прича причу.

неколико реченица и да измене крај ове
приче. Када неколико њих заврши
читамо. Остали ће овај задатак завршити
за домаћи.
116
Врапчић
Максим Горки
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
Прилог 2
Максим Горки је руски писац који је живео и стварао у Русији у 19. и 20. веку. Написао
велики број романа и приповетки. Претежно је писао за одрасле, али писао је и за децу
приповетке и приче, баш као што је „Врапчић“.
117

118
Датум: 22.03.2018.

Наставна јединица: Био сам неповерљив према мами и тати
Циљ часа: Причање o доживљају.
тему.
Образовни
усменом и писменом изражавању
на задату тему;
 Подсећање на правила усменог и
писменог изражавања;
способности;
ученика за правилно усмено и
писмено изражавање;
рeченице при говору и писању;
Васпитни
119
писања
излагања, метода писаних радова
Наставна средства: Презентација
Уџбеници: /

V Упутство за писмено изражавање 3 минута
VI Самостални и стваралачки рад 17 минута

ученика
VII Читање ученичких радова и 5 минута

ТОК ЧАСА
Час започињем подссећањем на неке од
догађаја из текста „Врапчић“. Питам
ученике:
1. Какав је био Пудик?
2. Да ли је веровао мами? Какакв је
онда био?
3. Да ли сте ви некадабили
неповерљиви према својим
родитељима, па вас је то као и
Пудика довело у неку незгодну и
непријатну ситуацију?
120
данашњем часу причати и писатио
њиховом искуству када нису послушали
своје родитеље и нашли се у некој
невољи. Затим записујем на табли наслов
„Био сам неповерљив према мами и
тати“, а ученици га преписују у свеске.
Затим им говорим да затворе свеске.

ћемо на овом часу причати о ситуацији
када нису послушали своје родитеље, уз
помоћ плана причања како би њихове
приче биле што уверљивије. Наглашавам
им да је важно да наше причање и писање
има логични след, да не треба прескакати
делове и причати део по део.
Прва теза
- Где сам био?

- Где се догодило?
- Када се догодило?
Говорим ученицима да у првој тези треба
да кажу где су били, где се то тачно
догодило и када. Говорим им да наведу
да ли су били баш мали или се то
догодило у некој скоријој прошлости.
Друга теза
- Опис места!
- Доба дана!
- Учесници догађаја!
- Мој доживљај!
- Како си се осећао?
- Шта си предузео?
- Како се све завршило?
Објашњавам им да у другој тези треба да
говоре о томе како је изгледало место где
се догодило то о чему ће говорити, да
наведу доба дана, као и ко је све био са
121
њима. Треба детаљно да опишу ситуацију
у којој су се нашли, како су се осећали у
датом моменту и шта су предузели
поводом тога. Да ли су били уплашени и
колико. Такође треба да кажу како се све
завршило.
Трећа теза
- Шта сам научио?

- Да ли ће ти остати у сећању?
- Због чега си баш одабрао овај
догађај
Говорим им да у трећој тези треба да
објасне какву су поуку извукли из тога
што им се догодило, као и да објасне да
ли ће тај догађај памтити.

говора.
Затим неколико ученика прича о свом
доживљају служећи се планом причања.
Након што један ученик заврши са
излагањем питам остале ученике:
испричао?
друга?
V Упутство за писмено изражавање Говорим ученицима да ће сада свако од
122
писати о томе што им се догодило, на
основу плана на презентацији.
их:
6. Која теза се односи на разраду?
тезе.
што боље дочарају место и време
одигравања догађаја, да што боље опишу
сам догађај, као и то како су се осећали
тада, да користе што више описних
придева и да што сликовитије пишу.
их:
од њих?
уредности.
VI Самостални и стваралачки рад

ученика
123
пишу.
VII Читање ученичких радова и

друга?
Уколико неко од ученика није завршио
свој састав, завршава га за домаћи.
Био сам неповерљив према мами и тати
124
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
Прва теза (УВОД)
- Где сам био?

- Где се догодило?
- Када се догодило?
Друга теза (РАЗРАДА)
- Опис места!
- Доба дана!
- Учесници догађаја!
- Мој доживљај!
- Како си се осећао?
- Шта си предузео?
- Како се све завршило?
Трећа теза (ЗАКЉУЧАК)
- Шта сам научио?

- Да ли ће ти остати у сећању?
- Због чега си баш одабрао овај догађај?
125

126
Датум: 23.03.2018.

Наставна јединица: Речи које означавају место и време
вршења радње у реченици
Циљ часа: Стицање знања о речима које означавају
место и време вршења радње.
Образовни  Стицање знања о речима које

означавају место и време вршења
радње, о функцији ових речи у
реченици.
 Утврђивање знања о главним
реченичним члановима (субјекат и
предикат).
уочавање и разликовање речи које
означавају место и време вршења
радње у реченици.
 Оспособљавање да их правилно
користе у писменом и усменом
изражавању.
именовање и препознавање
субјекта и предиката у реченици.
одређивање службе речи у
реченици.
Васпитни  Богаћење речника, језичког и

стилског израза кроз нове примере.
127
 Развијање љубави према матерњем
језику, граматици и правилном
усменом и писменом изражавању.

излагања, метода рада на тексту
Бигз.
ТОК ЧАСА
1. Ко је ишао у биоскоп?
2. Када су ученици препричавали
утиске?
3. Где их је сачекала учитељица?
4. Какве филмове ви волите да
гледате?
5. Који сте филм последњи пут
гледали у биоскопу?
128
Текст се појављује на презентацији, а
текст налази. Говорим им да спреме
бојице. (Прилог 1)

Са ученицима понављам коју службу
речи могу да имају речи у реченици:
Прозивам ученика да прочита прву
1. Ко је ишао у биоскоп? Коју
службу врши ова реч у
реченици? Које питање
постављамо да би добили
субјекат? Субјекат подвлачимо
једном цртом, ученици на
својим папирићима, а ја на
2. Шта су ученици радили? Коју
предикат? Подвлачимо
предикат са две црте.
3. Где су ученици ишли?
Заокружујемо ову реч црвеном
бојом.
4. Када су ученици ишли у
биоскоп?
Заокружујемо ову реч плавом
бојом.
Читамо другу реченицу и анализирамо је.
1. Ко је дочекао ученике? Коју
службу у реченици врши?
Подвлачимо једном цртом.
2. Шта је учитељица радила? Коју
службу у реченици врши ова реч?
Подвлачимо са две црте.
3. Где је учитељица дочекала
ученике? Заокружујемо црвеном
бојом.
Читамо трећу реченицу и анализирамо је.
1. Ко је субјекат у овој
реченици?како подвлачимо
129
субјекат? Подвлачимо једном
цртом.
2. Шта су ученици радили? Коју
3. Где су ученици чекали?
Заокружујемо црвеном бојом.
Читамо четврту реченицу и анализирамо
је. Питам ученике:
1. Ко је гледао филм? Коју службу у
реченици врши ова реч?
2. Шта је предикат у овој реченици?
Како подвлачимо предикат?
Читамо пету реченицу и анализирамо је.
2. Шта је субјекат у овој реченици?
3. Када су отишли? Заокружујемо
4. Где су отишли? Заокружујемо
Читамо шесту реченицу и анализирамо је.
1. Ко је препричавао утиске? Коју
службу врше у реченици ове речи?
2. Шта су радили Маја и Милош?
Коју службу у реченици врши ова
реч? Подвлачимо са две црте.
3. Када су препричавали утиске?
Заокружујемо плавом бојом.
4. Где су препричавали утиске?
III Утврђивање садржаја и значења Враћамо се на заокружене речи

постављајући им питања:
1. Где су ишли ученици?
2. Где је учитељица дочекала
ученике?
3. Где су ученици чекали
4. Где су ученици отишли после
пројекције?
5. Где су Маша и Марко
препричавали утиске?
130
Питам ученике којом речју су почињала
моја питања Шта сазнајемо помоћу ових
питања која почиња са где? То записујем
на табли у табелу коју цртам (Прилог 2).
Постављам им следећа питања:
1. Када су ученици ишли у биоскоп?
2. Када су ученици отишли кући?
3. Када су препричавали утиске?
Питам ученике којом речју су почињала
моја питања. Шта сазнајемо помоћу ових
питања која почињу са када? Записујем у
табелу (Прилог 2).
IV Најава наставне јединице Говорим ученицима да речи које смо

заокружили називамо речима које
означавају место и време вршења радње,
тачније глаголским одредбама за место и
време. Наслов записујем на табли, а
ученици у својим свескама.
V Уопштавање, постављање правила Постављам ученицима питања:

1. На које питање добијамо субјекат?
2. На које питање добијамо
предикат?
3. Уз коју службу речи стоје речи
које смо заокружили? Предикат је
увек која врста речи?
4. Како називамо речи које добијамо
на питање где?
на питање када?
Говорим им да речи које означавају
време и место вршења радње називамо
глаголским одредбама за време и место.
(Прилог 3)

Ученицима диктирам неколико реченица,
а они имају 2 минута да подвуку субјекат,
предикат и глаголске одредбе за место и
време вршења радње у реченицама. За то
време ја записујем реченице на табли, а
потом их решавамо и проверавамо.
(Прилог 4)
131
VII Језичка игра Ученицима у паровима делим листиће и
њихов задатак је да од разбацаних речи
саставе реченицу и подвуку субјекат,
предикат и глаголске одредбе. Победник
је онај пар који први тачно реши
реченицу. (Прилог 5)
VIII Самостални рад Ученицима делим наставне листиће које

раде. Обилазим их помажем уколико је
потребно. Када заврше проверамо.
Глаголске одредбе за време и место
МЕСТО ВРЕМЕ
ГДЕ се врши радња? КАДА се врши радња?
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
У биоскопу
Ученици су ишли у биоскоп у уторак. На улазу их је дочекала учитељица. У сали,
ученици су чекали почетак филма. Ђаци су гледали филм. После пројекције, ученици
су отишли кући. Маша и Марко су сутрадан препричавали утиске у школи.
Прилог 2
МЕСТО ВРЕМЕ
ГДЕ се врши радња? КАДА се врши радња?
132
Прилог 3
Глагоскла одредба за време одређује време вршења радње и добија се на

питање „КАДА?“.
Глагоскла одредба за место одређује место вршења радње и добија се на

питање „ГДЕ?“.
Прилог 4
Маја се недељом игра у парку.
Јелена је синоћ стајала на киши.
Марко је јутрос појео доручак у школи.
Прилог 5
У поноћ, док је Маја спавала на зиду, сат у кревету је откуцао синоћ.
Прилог 6
1.Пажљиво прочитај реченицу и на одговарајућа места у табели упиши знак +
Данас је Тијана спаковала књиге на полицу.
субјекат предикат Глаголска Глаголска

одредба за одредба за
место време
Данас
Сања
је спаковала
на полицу
133
2. Пажљиво прочитај реченицу и у табелу унеси одговарајуће речи:
После ручка, Марко је шетао по кеју.
Субјекат предикат место време
3. Унеси следеће речи на одговарајућа места у реченицама и напиши у загради да ли

означавају место или време вршења радње:
Маша ће плесати ____________________. ( )
_____________________ ће падати киша. ( )
4. Предложену реченицу: Сара компонује, прошири:
глаголском одредбом за место
______________________________________________________________________ .
глаголском одредбом за време
______________________________________________________________________ .
134

135
Датум: 26.03.2018.

Наставна јединица: Речи које означавају начин вршења радње
у реченици
Циљ часа: Стицање знања о речима које означавају
начин вршења радње у реченици.
Образовни  Стицање знања о речима које

означавају начин вршења радње, о
функцији ових речи у реченици.
предикат).
Функционални  Оспособљавање ученика за

означавају начин вршења радње у
реченици.
реченици.
 Богаћење речника, језичког и

Васпитни стилског израза кроз нове примере.

136
Бигз.
ТОК ЧАСА
1. О чему говори овај текст који сам
вам управо прочитала?
2. Са ким се Марија нашла?
3. Шта су радили?
4. Коме су испричали утиске?
Текст се појављује на презентацији, а
137
1. Ко је кренуо да се нађе са
другарима? Коју службу врши
ова реч у реченици? Које
питање постављамо да би
добили субјекат? Субјекат
подвлачимо једном цртом,
ученици на својим
папирићима, а ја на
2. Шта је Марија радила? Коју
реченици? које питање
3. Када је Марија кренула? Коју
реченици? Заокружујемо је
4. Како је Марија кренула?
Заокружујемо ову реч зеленом
бојом.
1. Ко је чекао Марију? Коју службу у
реченици врши? Подвлачимо
једном цртом.
2. Шта су Марко и Сања радили?
3. Где су Марко и Сања чекали
Марију? Коју службу у реченици
ова реч врши? Заокружујемо је
4. Како су Марко и Сања чекали
Марију? Заокружујемо зеленом
бојом.
1. Ко је субјекат у овој реченици?
Како подвлачимо субјекат?
138
2. Шта су је предикат у овој
реченици? Како подвлачимо
предикат? Подвлачимо са две
црте.
3. Када су деца отишла из парка?
реч? Заокружујемо плавом бојом.
4. Како су деца отишла из парка?
Заокружујемо зеленом бојом.
1. Ко је испричао своје утиске
родитељима? Коју службу у
3. Како су Марко, Сања и Марија
испричали својим родитељима
утиске? Заокружујемо зеленом
бојом.
III Утврђивање садржаја и значења Питам ученике уз коју службу у
реченици стоје речи које смо заокружили.
Након тога питам ученике да ли би, на
пример, реченица: „Предвече, деца су
задовољно отишла из парка.“ могла да
гласи: „Предвече су отишли.“ или
„Задовољно су отишли.“ Шта те речи у
реченицама одређују?
Враћамо се на заокружене речи
постављајући им питања:
1. Када је Марија кренула да се нађе
са другарима?
2. Када су деца отишла из парка?
3. Са којом речју су почињала моја
питања? Шта сазнајемо помоћу
ових питања која су почињала са
када? Коју службу у реченици
врше речи заокружене плавом
бојом?
4. Где су Марко и Сања сачекали
Марију? Са којом речју су
почињала моја питања? Шта
сазнајемо помоћу ових питања
која су почињала са где? Коју
службу у реченици врше речи
заокружене црвеном бојом?
139
Постављам им следећа питања:
1. Како је Марија кренула у парк?
2. Како су Марко и Сања чекали
Марију?
3. Како су отишли из парка?
4. Како су Сања, Марко и Марија
својим родитељима препричавали
утиске?
5. Са којом речју су сада почињала
моја питања? Шта сазнајемо
помођу ових питања која почињу
са како?
Цртам табелу на табли и као и прошли
лас и у њу уписујем. (Прилог 2)
IV Најава наставне јединице Говорим ученицима да речи које смо

заокружили зеленом бојом називамо
речима које означавају начин вршења
радње или глаголском одредбом за начин.
Наслов записујем на табли, а ученици у
V Уопштавање, постављање правила Постављам ученицима питања:

2. На које питање добијамо
предикат?
3. Уз коју службу речи стоје речи
које смо заокружили? Предикат је
увек која врста речи?
на питање када?
на питање где?
на питање како?
Говорим им да речи које означавају
време и место радње називамо
глаголским одредбама за време и место.
Речи које означавају начин вршења
радње називамо глаголском одредбом за
начин. (Прилог 3)

Ученицима диктирам неколико реченица,
а они имају 2 минута да подвуку субјекат,
предикат и глаголске одредбе за место и
време и начин вршења радње у
140
реченицама. За то време ја записујем
реченице на табли, а они онда на табли
решавају. (Прилог 4)
VII Језичка игра Ученицима у паровима делим лиситиће и

њихов задатак је да од разбацаних речи
саставе реченицу и подвуку субјекат,
предикат и глаголске одредбе. Победник
је онај пар који први тачно реши
реченицу. (Прилог 5)
VIII Самостални рад Ученицима делим наставне листиће које

раде. Обилазим их помажем уколико је
потребно. Када заврше проверамо.
Глаголска одредба за начин
НАЧИН
КАКО се врши радња?
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
Игра
Данас, Марија је ужурбано кренула да се нађе са другарима. У парку, Марко и Сања су

је нестрпљиво чекали. Предвече, деца су задовољно отишла из парка. Марко, Сања и
Марија су узбуђено препричавали утиске својим родитељима.
Прилог 2
НАЧИН
КАКО се врши радња?
141
Прилог 3
Глаголска одредба за начин одређује начин вршења радње и добија се на питање

„КАКО?“.
Прилог 4
1. Радо идем на пливање четвртком.

2. Ноћас је снег лагано падао.
3. Врабац је тужно чучао на прозору.
Прилог 5
сунце је брда провирило иза лагано јутрос пролећно
Прилог 6
1. Следеће реченице допуни глаголским одредбама за начин:

Гледали су нас ___________________.
Маја је ____________________ појела ужину.
Тања је __________________ отишла кући.
2. У следећим реченицама подвуци субјекат, предикат и глагоске одредбе за време,

место и начин.
а) Марија је рано јутрос ужурбано појела доручак и отишла у школу.
б) Сваког дана Јелена радо посећује своју баку.
в) Ученици су пажљиво слушали наставника у дворишту.
г) Синоћ, Тијана и Иван су лагано истрчали круг у шуми.
3. Реченицу БАКА ЧИТА КЊИГУ, прошири:

а) глаголском одредбом за место
__________________________________________________________________________ .
б) глаголском одредбом за време
_________________________________________________________________________ .
в) глаголском одредбом за начин
__________________________________________________________________________ .
142

143
Напомена: Овај час није одржан због целодневног излета на који су ученици ишли.
Датум: 27.03.2018.

Наставна јединица: Речи које означавају место, време и начин
вршења радње у реченици
Циљ часа: Утврђивање знања о речима које
означавају време, место и начин вршења
Образовни  Утврђивање знања о речима које

означавају место, време и начин
вршења радње, о функцији ових
речи у реченици.
предикат).
означавају место, време и начин
вршења радње у реченици.
реченици.
Васпитни  Богаћење речника, језичког и

144
Бигз.

IV Уопштавање, постављање правила 5 минут
VI Самостални рад 13 минута
ТОК ЧАСА
1. О чему говори овај текст који сам
вам управо прочитала?
2. Шта је Ана посматрала?
3. А Марко?
4. Шта ради мали скакавац?

145
II Уочавање језичке појаве и утврђивање
1. Шта је огрејало целу природу?
Коју службу врши ова реч у
субјекат? Субјекат подвлачимо
једном цртом, ученици на
својим папирићима, а ја на
2. Шта је сунце урадило? Коју
реченици? које питање
3. Када је сунце огрејало
природу? Коју службу врши
ова реч у реченици?
Заокружујемо је плавом бојом.
1. Ко је посматрао ливаду? Коју
службу у реченици врши?
2. Шта је Ана радила? Коју службу у
3. Како Ана посматра ливаду? Коју
службу врши ова реч?
Заокружујемо зеленом бојом.
1. Ко је скаче у овој реченици? Како
подвлачимо субјекат? Подвлачимо
једном цртом.
2. Шта су је предикат у овој
реченици? Како подвлачимо
црте.
3. Како мали скакавац скаче? Коју
Заокружујемо зеленом бојом
146
4. Где мали скакавац скаче? Коју
1. Ко гледа лептира? Коју службу у
3. Како су Марко гледа лептира?
реч? Заокружујемо зеленом бојом.
Читамо пету реченицу и анализирамо је.
Како подвлачимо субјекат?
2. Шта су радили Петар и Маша?
3. Када су Петар и Маша шетали по
цветној ливади? Коју службу у
Заокружујемо плавом бојом.
4. Где су шетали Петар и Маша?
реч? Заокружујемо црвеном бојом.
данашњем часу утврђивати све оно што
смо научили о глаголским одредбама,
односно о речима које означавају време,
место и начин вршења радње.

Ученике питам:
1. Који су главни делови реченице?
(Субјекат и предикат)
2. Шта означава субјекат? На које
питање добијамо субјекат?
(Субјекат је вршилац радње) (На
питања КО или ШТА)
147
3. Шта нам говори предикат?
Помоћу којих питања добијамо
предикат?
4. Поред главих делова реченице у
реченици постоје још неке речи.
Шта оне означавају?
5. На које питање добијамо речи које
означавају место вршења радње?
(ГДЕ)
означавају време вршења радње?
(КАДА)
означавају начин вршења радње?
(КАКО)
На презентацији се приказују
дефиниције. (Прилог 2)
Ученике делим у парове. Делим им
листић. (Прилог 3) Њихов задатак је да
што пре и тачно реше задатак са
лиситића. Пар који први реши тачно
побеђује.
VI Самостални рад
Ученицима делим наставне листиће, које
почињу да раде. Током рада их обилазим
и помажем уколико је потребно. На крају
проверавамо наставни листић. (Прилог 4)
148
Глаголске одредбе за време место и начин
ПРИОЛОЗИ
Прилог 1
На ливади
Јутрос је Сунце огрејало целу природу. Ана замишљено посматра ливаду. Мали
скакавац весело скаче по зеленој трави. Марко задивљено гледа лептира. У подне, по
цветној ливади шетали су Петар и Маша.
Прилог 2
Прилог 3
је скакутао синоћ весели Јован по барицама
149
субјекат предикат глаголска глаголска глаголска
одредба за одредба за одредба за
начин време место
спокојно је спавао Сањин пас у кућици у подне

лагано синоћ жути Месец је растао на небу

Прилог 4
1. У реченици: Бака је јутрос месила крофне у кухињи. Препознај и напиши:
а) Субјекат: _______________________________
б) Предикат: _______________________________
в) глаголску одредбу за време: ____________________________
г) глаголску одредбу за место: ____________________________________
2. Реченицу КИША ЈЕ ПАДАЛА прошири глаголским додацима за место, време и

начин.
___________________________________________________________________________
150
3. Реченицу Данас Катарина одлази на зимовање на Копаоник, скрати тако да има:
а) Само субјекат и предикат:
____________________________________________
б) Субјекат, предикат и глаголску одредбу за време:
__________________________________________________
4. . Састави реченицу у којој ће:
а) именица ,,ливада” вршити службу глаголске одредбе за место.
_____________________________________________.
б) именица „ливада“ вршити службу субјекта.
_____________________________________________.
151

152
Напомена: Ученици су стекли навику да непознате речи када подвуку, прво потраже у
речнику на крају читанке, а онда уколико неку реч не знају питају. Речи које су им
непознате и подвучене ѕаписују у читанци, изнад дате речи.
Датум: 28.03.2018.

Наставна јединица: „Женидба врапца Подунавца“, народна
песма
Циљ часа: Доживљавање, разумевање, свестрано
тумачење и вредновање песме „Женидба
врапца Подунавца“.
 Проширивање знања ученика о
Образовни народном стваралаштву
објашњавање народне песме
„Женидба врапца Подунавца“.
утиске о народној песми „Женидба
врапца Подунавца”.
тумачење народне песме „Женидба
врапца Подунавца“.
 Стицање знања о постојању
шаљиве народне лирске песме у
којима је народ изражавао свој
смисао за шалу
Функционални  Оспособљавање ученика за дубље

тумачење и разумевање народне
песме „Женидба врапца
Подунавца”.
народној песми „Женидба врапца
Подунавца”.
153
уочавање друштвено-историјског
контекста из ког потиче ова песма.
 Повезивање догађаја и ликова у
песми са животом људи.
 Уочавање шаљивих елемената у
народној песми, као и песничких
слика које је народни певач
сликовито представио.
 Указивање ученицима на вредност

и богатство наше народне
књижевности и развијање
интересовања за читање исте.
Васпитни књижевности.
народној поезији.
тексту
Бигз.
III Интерпретативно читање 3 минута
IV Психолошка пауза 1 минут
V Разговор о непосредном доживљају 1 минут
VI Тихо или усмерено читање 2 минута
VII Тумачење непознатих речи 4 минута
VIII Анализа песме 17 минута
154
IX Језик и стил 5 минута
X Синтеза 2 минута
XI Самостални стваралачки рад ученика 6 минута
ТОК ЧАСА
1. Да ли сте некада били на некој
свадби?
2. Знате ли како изгледају обичаји?
3. Да ли знате како су некада
изгледали обичаји?

радити народну песму „Женидба врапца
Подунавца“ и записујем наслов на табли,
а ученици у својим свескама.
III Интерпретативно читање

песму.
IV Психолошка пауза
По завршетку читања, правим кратку
паузу како би ученици средили своје
утиске.
V Разговор о непосредном доживљају

2. Какви су ваши утисци о овој
песми?
155
VI Тихо или усмерено читање Говорим ученицима да отворе читанке на
VII Тумачење непознатих речи Питам ученике да ли су уочили у песми

 дни – дани
 чарне – црне
 прикумак – кумов помоћник на
венчању
 шеврљуга – мала пољска птица
певачица, шева
 из осоја жуња – (жуна је птица,
сродна детлићу, осој је хлад,
подножје брда које је у сенци)
 аваница – разбојник, зликовац
 Подунавац – неко ко је родом из
Подунавља
Ученици непознате речи, као и до сада са
учитељицом записују у својим књигама
изнад подвучених речи, како би им било
прегледније.
VIII Анализа песме

прелазимо на анализу песме и питам
ученике:
1. О чему се говори у овој песми?
2. Поред младенаца, ко је још
присутан на свадби? Хајде да
погледамо у песми.
3. Како су описани сватови?
Пронађимо стихове који то говоре.
4. Колико је врабац путовао да би
испросио Сјеницу дјевојку?
5. Преко чега је прелазио?
6. Шта се догађа када је Сјеница
дјевојка испрошена?
156
7. Зашто она упозорава сватове?
Пронађимо те стихове у песми.
8. Шта се дешава после изговореног
упозорења?
9. Где су се све разбежали гости?
Погледајмо у песми.
Овим питањима желим да са ученицима
извршим кратак преглед догађаја у
песми, као и да проверим да ли су
разумели о чему се ради, пре него што
кренем у дубљу анализу. Ова је народна
песма и ученицима је често веома тешко
да разумеју стил и говор коришћен у
песми, јер се у многоме разликује од
данашњег.
1. Шта мислите, зашто нико од
сватова није покушао да спасе
Сјеницу дјевојку?
2. Где се одржава свадба?
3. На основу чега то можемо
претпоставити?
4. Шта мислите, колико је то
карактеристично за птице?
5. Где још видимо у песми да је ова
свадба налик на живот људи?
6. У овој народној песми можемо
видети обичаје из тадашњег
живота људи. Колико су се ти
обичаји задржали до данас?
Овим питањима желим да наведем
ученике да нешто дубље размишљају о
радњи песме, али и да је повежу са
животом људи. Обичаји су важан део
културе једног народа, а веома је важно
да деца на различитим свечаностима
које посећују, у овом периоду почну да
запажају нека културолошка обележја.
Желим да увиде сличности и разлике у
обичајима, некада и сад.
1. Хајде сада да обратимо пажњу на
имена ликова. Зашто се
младожења зове Врабац
Подунавац? Шта то говори о
њему?
2. Како замишљате птицу Сјеницу
дјевојку?
3. А зашто је кобац аваница? Каква
је кобац птица?
4. Шта је вама смешно у овој песми?
157
5. Где се види шала коју је народ
представио, у ком делу песме?
6. Обратимо сада пажњу на
последња два стиха. Имамо ли ту
нечег што нас може насмејати?
Шта је то?
Кроз ова питањима желим да ученици
схвате да имена ликова нису ту случајно,
као да ни птице нису одабране случајно.
То је веома чест случај у литератури да
се имена ликовима дају по њиховим
карактерним особинама. Овде народни
песник бира и птице са особинама које
жели да истакне на сваком од учесника
ове свадбе, а врло често се као те птице
понашају и сватови на свадбама на које и
ми данас одлазимо. Такође, овим
питањима желим ученицима да укажем
на постојање шаљивих песама и њиховој
припадности народном стваралаштву.
Настављајући разговор са њима питам

их:
1. Које сте народне песме учили до
сада?
2. Да ли знате које врсте народних
песама постоје?
3. Шта мислите каква је ово народна
песма, којој врсти припада?
4. Видели смо да је ово песма која на
шаљив начин описује један
догађај, женидбу врапца
Подунавца. У народној
књижевности постоје песме које
описују шаљиве догађаје и оне се
називају шаљиве народне песме.
Хајде сада на основу свега што
смо до сада прочитали и сазнали
да покушамо да кажемо шта су
шаљиве народне песме.
Уводећи појам шаљивих народних песама,
као једне од подврста народних песама,
покушавам да наведем ученике да сами
дају њихову дефиницију. Самим тим ће је
боље запамтити, а ова песма ће им бити
прва асоцијација за ову врсту народних
песама.
158
IX Језик и стил Питам ученике:
1. Колико строфа има ова песма?
Уочавамо да ова народна песма
није подељена на строфе. То је
честа појава у народном
стваралаштву да се песма пише у
стиху, а да се не дели на строфе.
2. Каква је рима у овој песми?
Имамо ли у овој песми речи које
се римују? Закључујемо да
немамо, то је још једна појава у
народном стваралаштву да неке
песме немају римоване стихове.
Разговарамо о томе да смо као непознате
речи издвојили речи чарна и равна поља.
1. Јесте ли можда читали неку песму
где се помињу те речи? Хајде да се
присетимо.
Закључујемо да се ове речи могу често
наћи у делима из народног стваралаштва.
У народној поезији, реч чарне коришћене
су увек када је хоће да се истакне да је
нешто убедљиво тамно.
1. Какав је језик у овој песми? Које
речи се употребљавају?
Погледајмо у песми.
2. Да ли ми те речи користимо и
данас?
X Синтеза Један од ученика поново чита песму, а
остали пажљиво слушају.
XI Самостални стваралачки рад ученика

неколико реченица и да измене крај ове
песме. Они ће замислити да су у улози
врапца (дечаци) и сјенице (девојчице), па
ће писати шта би они урадили у тој
ситуацији.
Када неколико њих заврши читамо.
Остали ће овај задатак завршити за
домаћи.
159
Женидба врапца Подунавца
народна песма
160

161
Датум: 29.03.2018.

Наставна јединица: Служба речи у реченици
Циљ часа: Утврђивање знања о служби речи у
реченици (субјекат, предикат и глаголске
одредбе за време, место и начин).
Образовни  Обнављање знања о служби речи у

реченици (субјекту, предикату и
глаголским одредбама за време,
место и начин) кроз њихово
одређивање на реченицама из
лингвометодичког текста.
 Понављање знања о служби речи у
реченици кроз њихово
дефинисање у етапи понављања
правила.
уочавање и разликовање субјекта,
предиката, глаголских одредби за
место, време и начин вршења
реченици.
162
Васпитни

Бигз.

IV Уопштавање, постављање правила 5 минут
VI Самостални рад 13 минута
ТОК ЧАСА
1. Шта раде птице?
2. Ко чврсто спава?
3. Шта се дешава са облацима?
163
текст налази. (Прилог 1)
II Уочавање језичке појаве и утврђивање

1. Ко цвркуће?
2. Која је то служба речи у
реченици?
3. Како знамо да је то субјекат?
Хајде да га подвучемо једном
линијом.
4. Шта раде птице?
реченици?
6. Како знамо да је то предикат?
Хајде да га подвучемо са две црте.
7. Како птице цвркућу?
8. Уз коју службу речи стоји реч
весело?
9. Које питање постављамо да бисмо
добили реч весело?
реченици?
Говорим им да изнад речи весело напишу
скраћено да је у питању глаголска
одредба за начин (ГОН).
Прозивам ученика да прочита другу
1. Шта чврсто спава?
реченици?
3. Како знамо да је то субјекат?
Хајде да га подвучемо једном
линијом.
4. Која реч врши службу предиката
у овој реченици? Подвлачимо реч
„спава“ са две линије.
5. Када (у које време) село спава?
6. Коју службу речи у реченици
врше речи „у зору“?
7. Које питање постављамо да бисмо
за одговор добили глаголску
одредбу за време?
164
8. Подвлачим речи једном линијом и
записујем изнад глаголска
одредба за време (скраћено ГОВ).
9. Како спава ово село?
10. Уз коју врсту речи стоји и ближе
је описује реч „чврсто“?
врши ова реч?
Подвлачимо реч чврсто и изнад пишемо
ГОН.
Читамо следећу реченицу и
анализирамо је:
1. Која реч врши службу субјекта
у овој реченици?
2. Које питање сте поставили да
бисте добили речи које се
налазе у служби субјекта?
налазе у служби предиката?
Подвлачимо са две линије.
4. Како се облаци разилазе?
5. Коју службу речи врши реч
„споро“ у овој реченици?
Реч чврсто подвлачимо једном линијом и
записујемо изнад ГОН.
Читамо следећу реченицу и анализирамо
је:
1. Која реч врши службу субјекта
у овој реченици?
налазе у служби субјекта?
налазе у служби предиката?
Подвлачимо са две линије.
4. Како се сунце појављује?
5. Коју службу врши реч
„лагано“ у овој реченици? Реч
лагано подвлачимо једном
линијом и записујемо изнад
ГОН.
6. Где се појављује сунце? Коју
службу врши ова реч?
165
Подвлачимо и изнад пишемо
ГОМ.
Читамо следећу реченицу и анализирамо
је:
2. Које сте питање поставили да би
добили овај субјекат? Подвлачимо
једном линијом.
3. Шта је радила Катарина јуче?
врше речи „је допутовала“?
5. На које питање одговара овај
линије.
6. Да ли имамо још неки предикат у
овој реченици? Који? Подвлачимо
реч „сања“ са две линије.
врши реч „јуче“?
врши реч „јутрос“?
9. Како знамо да су то глаголске
одредбе за време?
Речи „јуче“ и „јутрос“ подвлачимо, изнад
пишемо ГОВ.
1. Где спава Катарина?
2. Коју службу речи врше речи „у
топлом кревету“?
3. Како знамо да је то глаголска
одредба за место?
Речи „у топлом кревету“ подвучемо
једном цртом и изнад напишемо ГОМ,
што је скраћеница за глаголску одредбу
за место.

данашњем часу утврђивати све оно што
смо научили о служби речи у реченици,
дакле о субјекту, предикату и глаголским
одредбама за време, место и начин.
166
Ученике питам:
1. Који су главни делови реченице?
(Субјекат и предикат)
2. Шта означава субјекат? На које
питање добијамо субјекат?
(Субјекат је вршилац радње) (На
питања КО или ШТА)
предикат?
4. Поред главих делова реченице у
реченици постоје још неке речи.
Шта оне означавају?
означавају место вршења радње?
(ГДЕ)
означавају време вршења радње?
(КАДА)
означавају начин вршења радње?
(КАКО)
На презентацији се приказују
дефиниције. (Прилог 2)
Ученике делиму парове. Делим им
листић (Прилог 3). Њихов задатак је да
што пре и тачно реше задатак са
лиситића. Ученици треба да подвуку
субјекат, предикат и глаголске одредбе.
Ко први реши тачно, побеђује.
VI Самостални рад
Ученицима делим наставне листиће, које
почињу да раде. Током рада их обилазим
и помажем уколико је потребно. На крају
проверавамо наставни листић. (Прилог 4)
167
Прилог 1
Птице весело цвркућу. У зору село чврсто спава. Облаци се споро разилазе. Сунце се
лагано појављује на небу. Јуче је Катарина допутовала на планину, па јутрос мирно
сања у удобном кревету.
Прилог 2
- Субјекат означава онога ко врши радњу.

- Предикат означава радњу коју неко (субјекат) врши.
- Глаголске одредбе стоје уз предикате и означавају начин на који се радња врши, време
и место вршења радње.
Прилог 3
1. Јелена вредно учи у својој соби.

2. Јутрос су се моји мали хрчци весело играли у свом кавезу.
Прилог 4
1. У следећим реченицама субјекат подвуци једном, а предикат двема цртама.
а) У суседном дворишту расте сребни бор.
б) Играју се деца.
в) Домаћи задатак је написала Сања.
2. Линијама повежи дате реченице са службом речи којој припада подвучена

реч у реченици.
a) Сутра имамо проверу знања. глаголска одредба за место
б) Храбро је поступио.
в) Милош је у библиотеци. глаголска одредба за време
г) Пролетос смо били у Италији.
д) Јелена пише уредно. глаголска одредба за начин
3. Поред сваке реченице напиши коју службу у њој врши подвучена реч.
Јуче сам купио оловку. ______________________

Деца воле да трче по трави. ______________________
За пет минута почиње час. ______________________
168
Зец је весело скакутао по ливади. ______________________
Брза река протиче кроз наше село. ______________________
4. Пажљиво прочитај реченицу и на линијама одреди службу речи у реченици.

Јутрос су у гнезду птићи задовољно цвркутали.
Субјекат ____________________________
Предикат____________________________
Глагоска одредба за место _________________________________
Глаголска одредба за време ________________________________
Глаголска одредба за начин _____________________________________
5. Одреди службу речи у следећим реченицама и упиши их у табелу:
Маја радосно скакуће до школе.

Јутрос је киша непрестано падала.
Јуче је Марко весело одскакутао до продавнице.
Маријина мама пажљиво ушива панталоне у дневној соби.
глаголска глаголска глаголска

субјекат предикат одредба за одредба за одредба за
време место начин
6. Реченицу Данас Ивана одлази на одмор у Италију, скрати тако да има:

____________________________________________
б) Субјекат, предикат и прилошку одредбу за место:

___________________________________________________
7. Састави реченицу у којој ће:
а) именица ,,лист” вршити службу глаголске одредбе за место.
_____________________________________________.
б) именица „лист“ вршити службу субјекта.
169
_____________________________________________.
8. Реченицу „Птичица је певала.“ прошири тако што ћеш јој додати:

а) глаголску одредбу за време:
________________________________________________________________________
б) глаголску одредбу за место:
________________________________________________________________________
в) глаголске одредбе за начин и време:
________________________________________________________________________
г) глаголске одредбе за место и начин:
________________________________________________________________________
9. Осмисли једну реченицу која ће садржати све службе речи које смо учили до
сад.
170

171
Напомена: Ја нисам одржала овај час, јер су због маскенбала у школи померили наставу
за пре подне. У том периоду, ја сам морала да будем на факултету, јер смо предавали
дневник праксе из ликовног. Учитељица им је дала контролни задатак и прегледала га
истог дана, средња оцена на контролном је била 4,84.
Датум: 30.03.2018.

Наставна јединица: Служба речи у реченици
Тип часа: Провера знања
Циљ часа: Утврђивање нивоа знања о служби речи у
реченици (субјекат, предикат и речи које
означавају време, место и начин вршења
радње).
Образовни  Обнављање знања о служби речи у

реченици кроз њихово
дефинисање у емоционални
интелектуалној припреми.
уочавање и разликовање субјекта,
предиката, глаголских одредби за
место, време и начин вршења
реченици.
Васпитни
172

Уџбеници:
Литература: Вук Милатовић, Методика наставе
српског језика и књижевности у
разредној настави, Учитељски факултет,
Београд, 2011.
I Емоционално интелектуална припрема 4 минута
III Давање упутства за рад 5 минута
IV Самостални рад ученика 32 минута
V Систематизација 2 минута
VI Домаћи задатак 1 минут
ТОК ЧАСА
I Емоционално интелектуална припрема
Час започињем разговором са ученицима,
како би обновили претходно научено.
Питам их:
1. Које речи врше службу речи у
реченици?
2. Шта је субјекат?
предикат?
5. Шта означава глаголска одредба
за место? На које питање добијамо
глаголску одредбу за место?
за време? На које питање добијамо
глаголску одредбу за време?
173
за начин? На које питање добијамо
глаголску одредбу за начин?

Говорим ученицима да ће на данашњем
часу ће радити контролни задатак, као
што је то већ раније најављено.
III Давање упутства за рад

Сваком ученику делим листић са
задацима (Прилог 1). Потребно је да
задатке пажљиво читају и раде их
самостално. Не смеју се окретати или
причати са својим паром из клупе.
Морају да се заграде, како не би
преписивали, Наглашавам им да окрену
папире и да напишу име и презиме. Затим
им даљем детаљна упутства шта се у ком
задатку од њих захтева. Напомињем им
да раде полако. Говорим им такође да
пишу читко и уредно.
IV Самостални рад ученика

Ученици раде контролни задатак, а ја их
обилазим. Уколико имају неку
недоумицу, помажем им. Раде у тишини
како не би ометали друге.
V Систематизација
Пошто сви предају урађене листиће са
ученицима разговарам о тесту. Питам их:
1. Да ли је контролни био тежак?
2. Који задатак вам је био најтежи?
3. Да ли је постојало нешто што нико
од вас није умео да реши?
VI Домаћи задатак
Ученицима говорим да ћу им данас
прегледати контрони и да ће за домаћи
преко распста имати да препишу задатке
које нису решили добро у своје свеске.
Такође напомињем им да за домаћи преко
распуста имају да прочитају лектиру
174
„Судбина једног Чарлија“ Александра
Поповића.
Прилог 1
1. У следећим реченицама субјекат подвуци једном, а предикат двема цртама.
а) У великој башти расте шарено цвеће.
б) Забављају се ученици.
в) Иван је отишао код баке.
2. Линијама повежи дате реченице са службом речи којој припада подвучена

реч у реченици.
a) Данас сунце сија. глаголска одредба за место
б) Добро је осмислио задатак.
в) Сања је у Црној Гори. глаголска одредба за време
г) Зимус смо били на Копаонику.
д) Тата вредно ради. глаголска одредба за начин
3. Поред сваке реченице напиши коју службу у њој врши подвучена реч.
Сутра ћу отићи код баке. ______________________

Трешње расту на дрвету. ______________________
За један сат почиње представа. ______________________
Марко је ужурбано отишао у школу. ______________________
Планинска река протиче кроз наш град. ______________________
4. Пажљиво прочитај реченицу и на линијама одреди службу речи у реченици.

Синоћ су у трави цврчци весело цврчали.
Субјекат ____________________________
Предикат____________________________
Глагоска одредба за место _________________________________
Глаголска одредба за време ________________________________
Глаголска одредба за начин _____________________________________
175
5. Одреди службу речи у следећим реченицама и упиши их у табелу:
Иван је бесно залупио врата.

Поподне је снег неуморно падао.
Прошле недеље Катарина је била у школи.
Дека заинтересовано чита новине у фотељи.
глаголска глаголска глаголска

субјекат предикат одредба за одредба за одредба за
време место начин
6. Реченицу Сутра ће Петар обићи Војни музеј на Калемегдану, скрати тако

да има:
____________________________________________
б) Субјекат, предикат и глаголску одредбу за место:

___________________________________________________
7. Састави реченицу у којој ће:
а) именица ,,цвет” вршити службу глаголске одредбе за место.
_____________________________________________.
б) именица „цвет“ вршити службу субјекта.
_____________________________________________.
8. Реченицу „Марко чита књигу.“ прошири тако што ћеш јој додати:
а) глаголску одредбу за време:
________________________________________________________________________
176
б) глаголску одредбу за место:
________________________________________________________________________
в) глаголске одредбе за начин и време:
________________________________________________________________________
г) глаголске одредбе за место и начин:
________________________________________________________________________
177

Дневник праксе - српски PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Дневник праксе - српски PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Методика наставе српског језика и

Професор: доц. др Валерија Јанићијевић

Студент: Ана Нешовановић 0008/2013

1. Потврда о реализованој пракси.......................................................................1

2. Мишљење учитеља ментора...........................................................................2

3. Месечни план рада...........................................................................................3

4. Речи са сличним и супротним значењем........................................................6

5. Писање слова Ј................................................................................................18

6. Моја мајка; Мој отац......................................................................................26

7. Моја мајка; Мој отац......................................................................................34

9. „Песма о цвету“ - Б. Миљковић.....................................................................51

10. Писање бројева.............................................................................................59

11. Богаћење речника.........................................................................................68

12. Правописна вежба - диктат..........................................................................74

13. Главни делови реченице..............................................................................81

14. „Пролећница“- Ј. Ј. Змај...............................................................................89

15. У улози писца (пишемо песме и приче о цвећу, тј. пролећу)....................99

16. „Врапчић“ - М. Горки.................................................................................108

17. Био сам неповерљив према мами и тати...................................................118

18. Речи које означавају место и време вршења радње у реченици..............126

19. Речи које означавају начин вршења радње у реченици...........................135

20. Речи које означавају место, време и начин вршења радње у

21. „Женидба врапца Подунавца“ - народна песма.......................................152

22. Служба речи у реченици...........................................................................161

доц. др Валерија Јанићијевић Ана Нешовановић 0008/2013

Београд, 2018. године

Општи методички подаци

Образовни  Стицање знања о речима које су

 Употреба речи различитог облика,

I Лингвометодички текст 4 минута

II Уочавање језичке појаве 6 минута

III Утврђивање садржаја и значења 7 минута

IV Најава наставне јединице 1 минут

V Уопштавање, постављање правила 3 минута

VI Језичка игра 1 7 минута

VII Језичка игра 2 6 минута

VIII Самостални рад 11 минута

II Уочавање језичке појаве Читамо прве две реченице.

III Утврђивање садржаја и значења

IV Најава наставне јединице

VI Уопштавање, постављање правила

VII Језичка игра 2 На презентацији показујем игру.

VIII Самостални рад Ученицима делим наставни листић који

Речи сличног и супротног значења

СИНОНИМИ АНТОНИМИ ХОМОНИМИ

ђак - ученик тежак – лак град (главни град) – град (падавина)

прича – говори устао – сео лук (део опреме) – лук (поврће)

лепа – красна љубав - мржња

1. Уз наведене речи допиши речи истог или сличног значења:

2. Повежи речи супротног значења:

доц. др Валерија Јанићијевић Ана Нешовановић 0008/2013

Београд, 2018. године

Општи методички подаци

I Лингвометодички текст 5 минута

II Уочавање језичке појаве 4 минута

III Утврђивање садржаја и значења 5 минута

IV Најава наставне јединице 1 минут

V Постављање правила 4 минута

VI Провера правила у новим примерима 9 минута

VII Језичка игра 5 минута

VIII Стваралачки рад ученика 12 минута

II Уочавање језичке појаве