Општи подаци

Учитељ: Марија Живић-Петровић

Датум:
Школа:
Разред и одељење: IV
Час по реду:

Методички подаци

Наставна тема: Разломци

Наставна јединица:
Претходна наставна јединица:
Наредна наставна јединица:
Потребно знање ученика:
Тип часа:
Циљ часа:
Задаци часа:
-Опште образовни:
-Функционални:
-Васпитни:
Облици рада:
Наставне методе:
Наставна средства:
Коришћена литература:
Разломци
Дељење бројева
Разломци- утврђивање
Ученици знају појам разломак, знају да
одреде део када је дата целина и целину
када је дат део те целине.
Знају да записују разломке и читају ух.
Обрада
Да ученици прошире знања о
разломцима, да знају да одреде више
делова једне целине.
Продубљивање стечених знања о
разломцима.
Развијање логичког мишљења
Развијање самосталности у раду.
Развијање прецизности, уредности,
упорности
Развијање систематичности и
поступности у раду.
Развијање способности изражавања
математичким језиком
Фронтални, индивидуални
Метода усменог излагања, метода
разговора , демонстративних радова,
писаних радова
Графофолија , наставни листићи
Дејић, Мирко, (2006) Методика наставе
математике, Учитељски факултет,
Јагодина .
Вуловић Ненад, Јовановић Марина,
Николић Анђелка, ( 2007), Математика
за четврти разред основне школе, Клет ,
 Београд.
О. Тодоровић, С. Огњановић, ( 2006),
Математика за четврти разред основне
школе, Народна књига, Београд.
М.Марјановић, Б. Поповић, М. Зељић,
Л. Мандић, ( 2006 ), Радни листови из
математике за четврти разред основне
школе, Завод за издавање уџбеника,
Београд.

Структура часа са временском артикулацијом

Обнављање и провера градива: са ученицима понављам појмове на које се

ослања усвајање градива о разломцима.( 5 минута)

Најава наставне јединице : Ученицима најављујем наставну јединицу,

записујем наслов на табли, а ученици у своје свеске. ( 1 минут)

Презентовање новог материјала: Након најаве наставне јединице

ученицима презентујем ново градиво.( 15минута ).

Вођено вежбање: Изводим ученика пред таблу, заједно решавамо нови задатак.
Остали ученици прате, а потом записују поступак решења и решење у своје свеске.
( 8 минута )

Индивидуални рад уз колективну проверу: Ученици самостално решавају

задатке на наставном листићу. Уколико неки ученици успешно ураде све задатке са
наставног листића, много раније него остали, добијају задатке за додатни рад. ( 10
минута )

Систематизација наученог градива: Провера наставног листића,

фронтално на нивоу целог одељења. ( 5минута ).

Домаћи задатак: ( 1 минут ) .

Обнављање и провера градива Говорим ученицима: На столу се налазила

корпа са јабукама. У корпи је било 18
јабука. Марко је дошао и узео је једну
трећину јабука. Колико је Марко узео

Најава наставне јединице
Презентовање новог материјала
јабука?
Питам ученике колико је марко узео
јабука? Како ћемо то записати
1
математичким знацима? ( ). Како овакав
3
запис називамо у математици? ( Разломак).
Како ћемо израчунати колико је Марко
узео јабука? ( 18 поделимо са 3).
Најављујем наставну јединицу. Говорим
ученицима да ћемо данас научити нешто
више о разломцима. Записујем наслов на
табли, а ученици записују у своје свеске.
На таблу лепим хамер на коме је разломак
3
представљен цртежом. Прилог 1. Питам
5
ученике на колико делова је цело
подељено? ( пет). Колико таквих делова је
обојено? ( три)? Како ћемо то записати
3
разломком? ( ). Шта нам именује број 5
5
у овом разломку? ( на колико делова је
цело подељено). Како тај број називамо?
( именилац). Закључујем са ученицима да
број испод разломаачке црте називамо
именилац и он нам говори на колико
делова је цело подељено.
Шта нам казује број 3? ( колико таквих
делова смо узели). Како тај број у
разломку називамо? ( бројилац).
Закључујем са ученицима да број изнад
разломачке црте говори колико делова је
узето и називамо га бројилац.
Бројилац и именилац у разломку су
раздвојени разломачком цртом.
Наводим ученицима још један пример:
Јанко је добио 126 динара. За куповину
2
чоколаде потрошио је новца. Колико
3
динара је Јанко платио чоколаду?
Питам ученике: Колико је новца имао
Јанко? Колико је трећина новца дао за
чоколаду? Колико једно цело има трећина?
( три). Како ћемо да одредимо једну
трећину Јанковог новца? Како ћемо то
 записати? ( 126 : 3 = 42). Како ћемо сада
одредити две трећине? ( 42 · 2 = 84).
Закључујем са ученицима: Да би смо
одредили део неке целине представљене
разломком, целину треба поделити
имениоцем и помножити бројиоцем
разломка.

На таблу записујем примере из уџбеника:

Прилог 2.
Изводим једног ученика пред таблу, и сви
Вођено вежбање заједно решавамо задатке. Остали ученици
прате. Након тога ученици решавају
задатке у уџбеницима..

Ученици индивидуално решавају наставни

листић. Након тога проверавамо решења
задатака на нивоу целог одељења.Ученици
Индивидуални рад уз колективну излазе и решавају задатке на табли.
проверу Прилог 3.

Ученицима делим по један квадрат

изрезана од картона. Тражим да га поделе
на четири једнака дела. Након тога
Систематизација
ученици треба да обоје три четвртине
квадрата.
Добијају круг изрезан од картона. Круг је
подељен на осам једнаких делова.
Ученици треба да обоје једну четвртину
круга.
Ученици за домаћи имају да ураде 5, 6, 7, 8
задатак из уџбеника.
Домаћи рад

Прилог 1.
Прилог 2.
Вођено вежбање

Прилог 3.
Наставни листић

РАЗЛОМЦИ

1. Осенчени део фигуре напиши разломком!

2. Обој део фигуре означен разломком!

3.. Израчунај:
1
од броја 496 ___________
4
2
од броја 5480 ___________
8
4
од броја 1524 ____________
6
7
од броја 20 961 ___________
3
6
од броја 34 905 ___________
5

3
4. Мама је купила 1 kg јагода. Мирко је појео јагода. Колико грама јагода је
8
појео Мирко?
Решење:___________________________________________________________
Одговор:___________________________________________________________

1
5. Жица је пресечена на два дела, тако да је један део дуг целе жице, а други део
4
жице је 81 cm. Колика је укупна дужина жице?
Решење: ____________________________________________________________
Одговор: ____________________________________________________________
Прилог 4.
Додатни задаци:

3
1. Нађи број чије су број 1 755.
5
Решење: ___________________________________________________________

5
2. Аутобус је једног дана прешао 810 километара, а то је укупног пута. Колико
9
километара аутобус још треба да пређе до краја пута?
Решење:________________________________________________________________
Одговор: _______________________________________________________________

Прилог 5.
Решење наставног листића:

РАЗЛОМЦИ
1. Осенчени део фигуре напиши разломком!

2. Обој део фигуре означен разломком!

3.. Израчунај:
1
од броја 496 је124
4
2
од броја 5 480 је 1 370
8
4
од броја 1 524 је 1 016
6
 7
од броја 20 961је 48 909
3
6
од броја 34 905 је 41 886
5

2
4. Мама је купила 1 kg јагода. Мирко је појео јагода. Колико грама јагода је
8
појео Мирко?
2
Решење: 1kg = 1000 g 1000 · = 250 g
8
Одговор: Мирко је појео 250 грама јагода.

1
5. Жица је пресечена на два дела, тако да је један део дуг целе жице, а други део
4
жице је 81 cm. Колика је укупна дужина жице?
3
Решење: 81cm = жице; 81 : 3 = 27 ; 4 · 27 = 108 cm
4
Одговор: Дужина целе жице је 81 cm.

Прилог 6.
Решење додатних задатака:

3
1. Нађи број чије су број 1 755.
5
Решење: (1 755 · 5) : 3 = 8 775 : 3 = 2 925

5
2. Аутобус је једног дана прешао 810 километара, а то је укупног пута. Колико
9
километара аутобус још треба да пређе до краја пута?
Решење: 810: 5 = 162 ; 162 · 4 = 648 километара.
Одговор: Аутобус треба да пређе још 648 колометара пута.

Прилог 7.
Изглед табле:

РАЗЛОМЦИ
1
3