Лик Казанџије Благоја

После ратног вихора,сви једва чекају да им се врате најмилији.Тако је и Казанџија Благоје

кренуо да дочека брод на коме би требао бити његов син.Пошто брод није стигао,сео је да сачека
сина у оближњој кафани.

Казанџија Благоје је био човек из народа,скромно обучен.Својим гласним говором привукао

је пажњу капетана Танасија Јеличића.Истрчавао је сваки час да види јел стиже брод и немирно се
враћао назад и настављао причу са капетаном.Својом причом је вероватно покушао да прикрије
тугу и разочарење због изгледа свога сина јер је знао да се враћа као инвалид из рата,веома
поносан на њега што је бранио отаџбину.Узбуђен због његовог доласка у гужви је прошао поред
њега.Сав немир и страх од очекивања сина заменили су шок,бол и туга због сазнања да му је син
тежак инвалид и да га чека тежак живот.Његове речи постају фразе које му служе као утеха и нада
очајника.

Благоје који је живео са тугом и очајем,због тешке судбине која је задесила његовог
сина.Није успео да изнесе сав терет који је имао.

Остала је само нада да ће његов син,који је за њега велики херој,успети бар да остатак живота
проведе у нади да ће држава поштовати његов херојски допринос за домовину.