Banović Strahinja- analiza epske narodne pesme

Žana Jelovac, novembar 2020. godine

- Pevač koji je ispevao ovu epsku pesmu, neobičnu po svojoj formi ali i sadržini, je ispevao
Starac Milija, oko 1820. godine. Od svih narodnih pevača, Vuk Karadžić je najduže tragao za
Starcem Milijom. Starac Milija nesumljivo spada u najkreativnije i najneobičnije pevače, koji
je ispevao dve najlepše epske pesme srpskoga naroda- pesmu Banović Strahinja i najdužu
epsku pesmu Ženidba Maksima Crnojevića. Bio je odmetni pijani starac, koji nije potezao
gusle sve dok ne popije čašicu ili dve. Rekli biste da je bio sebičan, ali možda i nije. Voleo
sam da pije, kad god ga pitaju kakva je rakija, odgovarao je sa „Grdna, da grđa ne može
biti !“. Ubrzani i jednostavan kraj pesme Banović Strahinja je još jedan razlog zašto se
autorstvo pripusuje Starcu Miliji, jer je on posle svog pića bio umoran, s čim dolaze još i
njegove godine.
- Banović Strahinja je bio veliki epski junak i gospodin srpskog naroda. Bio je visok, lep i
brkat mladić, koji je izazivao strahopoštovanje kuda god bi se zadesio. Živeo je u Banjskoj,
zajedno sa svojom ljubom. Njegova tazbina je živela u Kruševcu, i nju čine Jug Bogdan i 9
Jugovića. Interesantno je što je Banović Strahinja bio časan junak, i odstupa od norme epskog
junaka. Kada je njegova žena oteta od strane turčin Vlah Alije, umesto da se pomiri sa
činjenicom da je ona izdajnica i da se više nikada neće vratiti među srpski narod, i da bi bilo
sramota vratiti nevernu ženu u svoj dom, Strahinja pak misli drugačije. On smatra da je
ponižen time što mu je žena oteta, i on kreće u boj protiv Vlah Alije. Jug Bogdan ne želi da
pošalje decu u boj, jer smatra da će sigurno izgubiti glavu zarad neverne žene. Govore mu da
se ona može zameniti, da ako mu je do ženske ljubavi pronaći će mu lepu ženu. Ovde se
predstavljajuu kao kukavice, i tu vidimo hrabrost Banović Strahinje. On je i milosrdan i
dobronameran, i ove osobine otkrivamo u epizodi sa dervišom u šatoru. Osobine koje ćemo
dodeliti Banović Strahinji jesu pravičan, mudar i snalažljiv. Bitno je istaći da Banović
Strahinja nije ženu spasio iz ljubavi, već iz časti i poštenja. Nije želeo da se omrzne narodu,
ali i da ne zavredi svoj karakter i predstavu u narodu. Njegov veličanstven lik i njegovu snagu
uveličava i borba sa Vlah Alijom, većim i jačim junakom od njega, ali s druge strane on biva
poražen.
- Banović Strahinja zasigurno nije običan epski junak, što vidimo iz odnosa prema tazbini i
majci. Kada je otišao u Kruševac, za vreme njegovog boravka, njegovu zemlju su opljačkali
Turci, oteli mu ženu i pogazili majku. U tom momentu, kada prima pismo, Banović Strahinja
oseća gorčinu i sramotu koju su mu izazvali Turci, te se sprema za pohod. Računao je na
Jugoviće, koji su mu najbliži rod, ali oni ispadaju kukavice i dodvoravaju se njihovom ocu,
čija je zapovest najveća. Tako dolazimo do prizora nepoznatog junaka, koji sam na svom
konju, pored koga trči hrt, ide u pohod protiv ozloglašenog Vlah Alije. Ovaj prizor deluje
zastrašujuće i podseća nas na viteza. Prerušen se spremio za dvoboj i tu nailazi na derviša pod
šatorom, gde ga priupita gde je krenuo Vlah Akije, na turskom jeziku. Tu dolazi do malog
obrta, kada se ispostavi da derviš zna da je to Banović Strahinja, onaj koji ga je 10 godina
držao u zatočeništvu. Ovde zatočeništvo ne pominje kao nešto strašni i rigorozno, već ističe
poverenje koje mu je ukazao Banović Strahinja kada ga je pustio. Pustio ga je zato što se
rastužio i nekako je stekao poverenje u njega, zato je cena njegove slobode bila njegova
zemlja. Međutim, po njegovom povratku u Tursku, video je da njegovog doma više nema
odnosno Turci i komšije su svu njegovu imovinu raudelili međusobno. Tu dolazi do njegovog
razočarenja, ali i on se tu već brine za Banović Strahinju. Odgovara ga od njegvog odlaska,
govori mu f+da je Vlah Alija daleko jači, veći i suroviji junak i da se živ neće vratiti sa Goleč
planine. Naravno, Banović Strahinja se ipak otisne na put i tako nastavlja svoju potragu. Svi
likovi i epizode u Banović Strahinji imaju ulogu u uveličavanju Strahinjinog lika, i sve je
zapravo koncentrisano oko njegovog karaktera. Dok se Strahinja penje uz Goleč planinu,
dolazimo do epizode u šatoru, gde igraju Vlah Alija i Strahinjina ljuba. Tu Vlah Alija spava u
krilu njegove robinje, koja je veoma čudna, jer tako veliki junak je pokleknuo pod ljubavlju i
zaljubljenošću. Od svih njegovih dosadašnjih robinja, ova mu je najdraža i vidi se da je
stvarno voli. Kada Strahinjina ljuba vidi kako Banović Strahinja dolazi spreman na dvoboj,
njegova ljuba ošamari Vlah Aliju. Ova scena je poprilično neočekivana, jer jedna robinja ne
bi smela nikada da digne ruku na svoga gospodara, pogotovo što je u pitanju žena. Od silnog
straha od smrti njene i njegove, ona se uplaši i probudi Vlah Aliju.
Tada dolazi do borbe između dva junaka, dve zemlje. Banović Strahinja sa velikim kopljem u
ruci trči na Vlah Aliju, u ratničkoj poziciji, dok Vlah Alija borbi pristupa na drugačiji način.
Jednom rukom zaustavlja Strahinjino koplje, i započinje razgovor o tome kako se on uopšte
usuđuje da podigne oružje na ovsko velikog Turčina. Tokom njihove borbe, Strahinjina ljuba
dolazi do situacije kada jednog od svojih „gospodara“ treba da ošine u glavu, jer jnisu mogli
više da se bore. Ona je izabrala Banović Strahinju, jer je znala da ako ne ode sa Turčinom,
ona će biti ubijena. Tada Banović Strahinja pušta svoga hrta na nju, jer je znao kako će se ova
borba završiti. Ovo je možda prva scena kada mi zaista ne znamo ko će pobediti u dvoboju.
Kada ljuba krikne i krene da se niz padinu kotrlja sa hrtom, Vlah Alije požele da joj pomogne
i pogleda sa čežnjom u očima u nju. Tu Banović Strahinja izvede konačan potez, i Vlah Alije
je bio poražen. Kada malo razmislimo, da je Vlah Alija pobedio, on ne bi bio tako slavan i
vičan junak kako ga spominju, jer je on samim tim podebio slabijeg junaka. Bio bi- siledžija i
ništa više.