PREOBRAŽAJ

Boris Petković i Ana Tomić

Franc Kafka
Franc Kafka živeo je u post-Ničeovskom
svetu u kome je “Bog mrtav”.

Njegovi radovi bili su strogo osuđivani za

vreme trajanja i nakon završetka Drugog
svetskog rata, te je distribucija njegovih dela
započela tek nakon 1968. godine.

Upravo zbog svog Jevrejskog porekla, a

živeći na nemačkom govornom području,
osećao je hostilnost i u Austro-Ugarskoj i u
Čehoslovačkoj, odakle je i bio.
Franc Kafka
Američki kritičar Edmund Vilson uporedio
je Kafku i njegovo stvaralaštvo sa
Brokenovim spektrom.

Većina Francovih dela objavljena je

posthumno, zahvaljujući njegovom
prijatelju, Maksu Brodu koji se oglušio o
Kafkinu testamentarnu volju i nije spalio
rukopise već ih ponudio izdavaču.

Bio je pristanica cionizma.

Franc Kafka

Veliki deo Kafkinog stvaralaštva obeležen je

njegovim ocem, to jest njihovim
problematičnim odnosom.

Zbog reflektovanja ljudi iz svog okruženja u

svoja dela, kao i paralela između stvarnog
života i onoga što je nastalo Kafkinim
perom, dela ovog autora mogu se smatrati i
autobiografijom obogaćenom fikcijom.
Franc Kafka
Kao dokaz za prethodno utvrđeno može se ponuditi neka od Kafkinih
pripovedaka (npr. Presuda) ili kontroverzno Pismo ocu.

U pripoveci Presuda, glavni lik se sukobljava sa svojim bolešljivim, slabim i

bezubim ocem, koji uprkos svemu tome uspeva da “dominira” u ovom odnosu, te
osuđuje svoga sina na smrt.

Sa 36 godina Franc piše Pismo ocu, pokušaj obelodanjivanja činjenice da je

upravo zbog grešaka svoga oca, Kafka bio primoran na izolaciju, neuspeli
ljubavni život, povlačenje u sebe i pokušaj pronalaska sebe u umetnosti. Takođe,
ovo pismo je i samokritikujuće, te Franc ne pokazuje samo svoje mišljenje o ocu,
već i interpretira svoje mišljenje o očevom mišljenju o njemu.
Franc Kafka
Franc u ovom pismu ne optužuje svoga oca, čak za njega ima razumevanja i
opravdava njegovo oholo i zapovedničko ponašanje, što u mnogo slučajeva zvuči
neiskreno i neuverljivo.

Kafka čak i koristi momente učtivosti i brižnosti svoga oca kao materijal za
osuđivanje samog sebe jer su ove situacije pojačavale osećaj krivice “i učinile
svet manje podnošljivim”.

Pominje i sprečenost da pobegne zbog ljubavi prema svojoj majci, i time on

postaje “stvorenje koje beži od svetlosti”, što je eho Gregora Samse i njegove
težnje da izbegne svetlost i poglede svoje porodice.

“Knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama“.

Analiza dela
Elementi dela
Vrsta dela: pripovetka

Mesto radnje: soba Gregora Samse

Vreme radnje: neodređeno

Tema: transformacija Gregora Samse u insekta

Motivi: otuđeni čovek u svetu ljudskih odnosa, strah,

nesigurnost, „abnormalnost normalnoga“, ogoljenje
egzistencije, bespomoćnost pojedinca.
Vreme Gregorovog života pre preobražaja je dug period sa relativno malo
događaja, proveden u automatizovanoj rutini.
Samo neposredno nakon preobražaja zadržava stari osećaj vremena (boji se
kašnjenja, brine se kada će i kako nadoknaditi propušteno…), ali to vreme koje
nužno određuje „normalan“ život u Gregorovom novom životu postepeno gubi
značenje i smisao – sada je vreme zaustavljeno u onim trenucima koji su važni
njemu kao osobi, njegovom unutrašnjem svetu: premeštanje nameštaja,
spašavanje slike sa zida kao spašavanje delića ljudskog sveta koji pokušava da
mu se otme, pokušaj da pomogne onesvešćenoj majci, ranjavanje od strane oca,
sestrino sviranje.
Preobražaj se dogodio u Gregorovoj sobi čime se
njegov lični prostor i sveo samo na prostor sobe –
enterijer, sužen, skučen, određen mestom koje treba
da predstavlja mir i sigurnost, iza zatvorenih vrata,
ukidanje postojanja egzistencije koja nije otkrila
svoj smisao i opravdanje.

Upravo sada kad je fizički ograničen prostorom, baš

kao što je celog života njegov duh bio ograničen
spoljašnjim okolnostima, Gregorova želja za
izlaskom iz skučenih okvira se pojačava, ali je sada
u tome svaki put fizički sprečen.
Vrhunac Gregorovog poniženja je njegovo tužno i samotno
umiranje i kraj kada završava na smetlištu kao da je i sam
otpad i smeće.

Kako je bio nesposoban da nastavi da ispunjava svoje

obaveze, brzo je bio zamenjen, a da se niko zaista nije
zapitao ni zabrinuo šta se to Samsi dogodilo.

Društvo u kojem je živeo i radio počiva na iskorišćavanju

slabijih, na strogoj i otuđenoj hijerarhiji koja se temelji na
novcu i društvenom položaju.
LIKOVI
GREGOR SAMSA
Radi kao trgovački putnik u cilju da finansira
svoje roditelje i sestru. Kako ne voli svoj posao i
ako su mu primanja izrazito skromna, trudi se da
pomogne svojoj porodici najbolje što može kako
bi uspeo da otplati dugove. Pri tome, ništa ne traži
zauzvrat.

Jednog jutra se budi i uviđa da se pretvorio u

insekta.
GREGOR SAMSA
Iako je bio zapostavljan, njemu porodica i dalje
ostaje na prvom mestu. Ne misli na sebe, već
isključivo na svoje članove porodice — brine se
kakve će sve nelagodnosti i nevolje da im stvori
sad kad je postao insekt.

Smatrao je da će mu porodica, nakon početnog

zaprepašćenja, svakako pružiti utehu, podržati ga i
brinuti o njemu, čak iako je u ovakvom stanju.
Međutim, Gregor je nasilno odbačen od sopstvene
porodice i na kraju umire sam samcit, u tuzi i bolu.
 GRETA SAMSA
Greta je Gregorova mlađa sestra. U početku se brinula o Gregoru nakon njegove
metarmorfoze. Bili su vrlo bliski, ali to nije dugo potrajalo. Najpre se dobrovoljno
javila da ga hrani i da mu čisti sobu, ali ubrzo potom gubi strpljenje.

Njena početna odluka da se brine o Gregoru je proizašla iz želje da se pokaže

roditeljima budući da se odjednom naljutila i uznemirila kada je majka po prvi put
očistila njegovu sobu.

Greta je prva koja je otvoreno predložila da se otarase Gregora, ubeđujući majku i

oca da „to” više nije on.
GOSPOdjA SAMSA
Prikazana je kao pokorna žena. Boluje od astme,
zbog čega Gregor stalno brine. U početku je bila
prestravljena Gregorovim preobražajem, ali ipak
kasnije iskazuje želju da uđe u njegovu sobu kako
bi ga videla.

U njoj se odvija sukob majčinskog instinkta i

saosećanja i straha i odbojnosti koju oseća prema
„novom” Gregoru. Na kraju je i njoj laknulo nakon
Gregorove smrti i nije ga uopšte spominjala, poput
oca i sestre.
GOSPOdin SAMSA
Nakon sinovljevog preobražaja, primoran je da
ponovo počne da radi kako bi porodica počela
dobijati neki novac. Njegov odnos prema sinu je
vrlo grub. Gleda na preobraženog Gregora s
gađenjem, strahom i mržnjom.

Čak i kada je Gregor bio čovek, gospodin Samsa

ga je smatrao glavnim izvorom prihoda za
porodicu i odbijao je da mu pomogne u
izdržavanju porodice.

Gregorov odnos s ocem osmišljen je po uzoru na

piščevu vezu sa sopstvenim ocem. Tema
otuđenjosti ovde postaje očigledna.
simbolI
 Jabuka
Jabuka smeštena u Gregorovim leđima
predstavlja jabuku iz biblijske priče o
Adamu i Evi. Jabuka je bila simbol
mudrosti i može se pripisati kao uzrok
ljudske patnje. Kako se lepi za
Gregorova leđa, jabuka je na kraju
zakopana u sloj nagomilane prašine.
Jabuka bačena na Gregora trebalo je da ga otera
od porodice i da posluži kao podsetnik da
Gregor postane sam - oslobođen odgovornosti
prema porodici. Međutim, Gregor ne posluša
metaforički savet jabuke i nastavlja biti
zatvorenik svoje porodice verujući da će se na
kraju vratiti u normalu i vratiti na posao.
 Slika Žene u Bundi
Pomenuta odmah na početku priče, slika žene u krznu služi kao
simbol Gregorove nekadašnje ljudskosti. Tačno zašto je slika,
koja prikazuje ženu sa krznenom kapom, krznenom boom i
debelom krznenom mufom koja joj pokriva ruke, prvobitno
privukla Gregora, nikada nije razjašnjeno (iako bi moglo biti da
je otelotvorila Gregorove želje — verovatno privlačnu ženu
može biti seksualno privlačna, dok bi krzno koje nosi Gregoru
moglo signalizirati bogatstvo).
Uspaničeno se uhvatio za to kada Grete i majka raščišćavaju
njegovu sobu jer, dok on u očaju gleda po sobi, vidi je kao jedan
predmet iz svog nekadašnjeg života koji može da spase. Sadržaj
slike je u tom trenutku nebitan. Deluje prvenstveno kao
podsetnik da je čovek tamo živeo i izabrao taj objekat za okvir i
prikaz.
 OČEVA UNIFORMA
Uniforma koju otac nosi za svoj posao simbolizuje očevo dostojanstvo, kao i Gregorovo
promenljivo osećanje sažaljenja i poštovanja prema njemu. O neuspehu očevog posla saznajemo,
na primer, iz Gregorovih misli dok čuje kako otac objašnjava finansijsku situaciju porodice, a
preko Gregora dobijamo sliku oca kao nepokolebljivog i depresivnog čoveka koga Gregor izgleda
da žali, ali ne nužno poštovanje. Ova slika se menja, promena je najočitija kroz Gregorov opis
očeve uniforme, što daje ocu dostojanstvo: Gregor primećuje „pametnu plavu uniformu sa zlatnim
dugmadima“ i misli da je otac „u dobroj formi“, što sugeriše očevu uniformu. Međutim, kako se
priča nastavlja, očigledno zbog pritiska života sa Gregorom, uveče ga Gregor gleda kako spava u
uniformi, sada prljavoj i prekrivenoj masnim mrljama.
 Hrana
Hrana predstavlja način na koji se članovi porodice Samsa
osećaju prema Gregoru. Primetno je da je Greta, član porodice
kome se Gregor oseća najbližim, ta koja hrani Gregora veći deo
priče. Na početku drugog dela, ona mu ostavlja mleko i hleb,
pokazujući saosećanje i poštovanje prema njemu nakon njegove
transformacije, posebno zato što je mleko bilo jedna od njegovih
omiljenih namirnica kada je bio čovek. Na kraju, međutim,
porodica gubi interesovanje za hranjenje Gregora.
Značajno je da otac Gregoru nanosi povredu u leđima jabukom, a
čini se da ova rana slabi Gregora i doprinosi njegovoj smrti.
 Kafkijanski Intimni prostor

● Gregorova prostorna neprilika

● Arhitektura kao simbol neprijateljstva porodice prema
Gregoru
● Borba izmedju prostora i Gregorovog novog tela
● Uticaj perspektive na narativ
● Gregorov revolt
● Čišćenje
 Sličnosti sa romanom proces

● Egzistencijalni strah pojedinca

● Potraga za svrhom života
● Usamljen, otuđen junak koji ne pronalazi svoje mesto u
društvu
● Odnosi među ljudima - koristoljublje
● Dehumanizacija
Hvala na
pažnji!