ЕВРОПСКА

МОДЕРНА
 ШТА ЈЕ МОДЕРНА?
◦ Раздобље развитка европске књижевности од последњих деценија 19. века до Првог светског рата 1914. године
◦ Појам се први пут употребљава осамдесетих година у Немачкој (die Moderne) и проширује се и на наше просторе
◦ Обележена је различитим расположењима, филозофским оријентацијама, тематским опредељењима и
обликовним оријентацијама у сензибилитету
◦ Песници су имали част да уведу многе промене у овој епохи, попут:
1. Тематских промена- осећајност, ирационално, мистицизам
2. Промене афинитета- иронија, симбол, гротеска...
3. Промене расположења- усамљеност, досада
4. Промене става- бунт, бекство од стварности, боемија
5. Модернизација поетског израза
6. Тежња ка савршеном ставу
7. Естетизам
8. Тежња за чистом уметношћу- ларпурлартизам
Клод Моне, Импресија рађања сунца
Густав Климт, Пољубац
Пол Сезан, Мртва природа са јабукама
Гистав Моро, Тоалета
◦ Настала је као реакција на позитивизам, у Европи се јављају
идеалистичка и метафизичка филозофија
◦ Претече модерне је означила Бодлерова збрика ‘Цвеће зла’ коју је
објавио 1857. године
◦ Јавност још увек није била спремна на ову збирку, па је оштро
осуђена, јавно је прихваћена тек крајем 19. века
◦ Термин модерна први пут је употребљен у Немачкој осамдесетих
година
◦ Природа није изван интересовања модерниста, наиме, они
сматрају да је виђена стварност само привид, да је суштина
скривена и да за њом треба трагати
◦ Дела у овој епохи су јако херметична
◦ Песници доста користе синестезију, стилска фигура која
представља мешање чула
◦ Експериментисали су са језиком
◦ Значајни филозофи су били Ниче, Бергсон и Шопенхауер Прво издање Бодлерове збирке ’Цвеће зла’ са
његовим белешкама
 НИЧЕ

ШОПЕНХАУЕР БЕРГСОН
 1) Ларпурлартизам
◦ Ларпурлартизам или „уметност ради уметности” представља темељно
естетичко становиште стваралаца модерне.

◦ Уметност је, стога, самостална тековина људског духа, одвојена од

идеологије или неке друге сврхе, а њен крајњи циљ јесте лепота.

◦ У таквом виђењу уметност нема васпитну или друштвено ангажовану

улогу, већ је самој себи сврха. Један од првих ларпурлартистичких
програма срочио је Теофил Готје, коме Шарл Бодлер посвећује своју
чувену збирку „Цвеће зла“.
 2) Импресионизам
◦ По Монеовој «Импресији, рађање сунца» је овај уметнички правац добио име.
◦ Истиче се изузетан значај изражавања субјективног доживљаја света, као и нове, како ликовне, тако и
књижевне изражајне форме. Сливеност боја и контрасти присутни на Монеовој слици свој корелат имају и у
књижевности, а преплављеност субјективног на (природној) средини уметничког дела један од својих
најупечатљивијих израза имаће код Марсела Пруста, Рилкеа и Уисманса.
◦ Једна од кључних одлика је, уз изузетно брижљив однос према стилу, превладавање атмосфере и
субјективизовано представљање света над нарацијом.
◦ Важно је споменути да се у оквиру импресионизма појављује и такозвана импресионистичка књижевна
критика, која своју критичку апаратуру не заснива толико на теоријски утемељеним судовима колико на
субјективном доживљају критичара. На тај начин књижевни критичар, попут уметника, у своју критичку оцену
уноси лични сензибилитет, који представља својеврстан стваралачки продужетак уметничког дела о коме се
пише.
 3) Парнасовство
◦ Као специфично француски културни феномен, парнасовство ће изузетно утицати на српске ауторе модерне.
Неке од одлика парнасовске поетике су:
◦ статичност и прецизност описа, објективност, неговање форме (сонет, александринац, хексаметар).
◦ Парнас је грчко митолошко обитавалиште муза, а само парнасовство добило је назив у односу на групу
француских песника који су радили на збирци Савремени Парнас из 1866. године.
◦ Уз Теофила Готјеа, најпознатији парнасовци су Леконт де Лил, Сили Придом (први добитник Нобелове
награде за књижевност, 1901. године), Хозе Марија де Хередија (о коме је Богдан Поповић написао занимљив
рад – линк:
◦ https://kritika.unilib.rs/sr/islandora/object/islandora%3A247).
 4) Симболизам
◦ Симболизам је књижевни правац који ће обележити другу половину деветнаестог века и који има две важне
почетне тачке – збирку Цвеће зла Шарла Бодлера (1857), као и Манифест симболизма Жана Мореаса, објављен
у листу Фигаро 1886. године.
◦ У симболизму се развија отпор према устаљеним песничким формама и тежња да се свет представи, према
Бодлеровим речима, као шума симбола у односу на коју се песник књижевно остварује. Тај процес се
обистињава посредством аналогија између песниковог субјективитета и спољне средине. Понекад се само
звуком може доћи до неког недокучивог смисла, те ствараоци симболизма изузетну пажњу поклањају звучном
слоју дела.
◦ Уместо парнасовског култа форме и складности, симболисти растачу уобичајене књижевне обрасце, испитујући
нове стилске, перцептивне и језичке могућности. Уметност представља повлашћено поље сусрета аналогија у
уметничком генију, преко чијег транспоновања стварности се остварује аутентична егзистенција.
 4) Симболизам
◦ У контексту симболизма, ваља споменути и још барем два феномена: уклето песништво (а са њим и појам
декаденција) и синестезију. Термин уклети песници уводи Пол Верлен како би представио стваралаштво многих
симболиста, које су пратили многи екстремни животни избори, неретко их доводећи до преране смрти.
Симболисти су, често бескомпромисно и аутодеструктивно, живели своје песништво, које им је било и дар и
клетва. У том контексту ваља споменути и декаденцију као термин с којим су се неретко поистовећивали
симболисти и који је представљао превласт вештачког над природним, егоцентризам, бизарност, егзотичност,
боемију, сензационализам и сл.
◦ Синестезија је књижевнотеоријски појам и психолошки феномен и представља спајање различитих чула у
једном песничком призору.
◦ Осим споменутих француских песника, као значајне представнике симболизма ваља истаћи и: Јејтса, Рилкеа
(иако је Рилке наведен и у контексту импресионизма), Александра Блока, Андреја Белoг.
 ШАРЛ БОДЛЕР
◦ Рођен је у Паризу 1821. године
◦ Отац му је био високи државни службеник и аматерски уметник,
преминуо је током Бодлеровог детињства
◦ Бодлер је био веома близак са својом мајском, изјавио је да је волео због
елеганције
◦ Образовао се у Лиону, био је присиљен да буде далеко од своје мајке,
причао је како се згрози на помисао о тим годинама
◦ Био је несталан у школи, некад вредан, а некад нерадан
◦ Описивали су га као мистичног, узвишеног карактера, понекад врло
неморалан и циничан
◦ Како би побољшао његово непримерено понашање, очух га шаље на пут
у Индију, где је доживео нова искуства, и испробао доста нових ствари
◦ Касније је све то искористио у својој поезији, и био је посвећен својој
књижевној каријери више него икад
◦ У двадесет првој години добија велико наследство, али га
потроши у року од неколико година „Видим да мој
◦ Пада у велике дугове, и његова разочарана породица ставља
син, упркос свим
имовину под хипотеку
◦ У то време се састаје са Жаном Дувал која је инспирација за
својим
многе његове песме грешкама, има
◦ Иако његова дела још нису била објављена, он постаје познат своје место у
као кицош и расипник књижевности“
◦ Његово прво објављено дело јесте критика ‘Салон’ из 1854.
године
◦ Његов живпт пун стреса и сиромаштва је постао комерцијалан
◦ Након година проведених као бескућник мајка прихвата да живи Бодлерова мајка о њему,
са њом, и баш у том миру, био је најпродуктивнији након његове смрти
◦ Последње две године је провео је полупаралисан, као узрок
његових опијања, преминуо је у Паризу 1867. године
◦ Многа његова делу су објављена након његове смрти
 Бодлерово стваралаштво
◦ Он је први песник чија је поезија извршила снажан продор у друге
еврпоске књижевности
◦ На њеним темељима постављена је поетика симболизма
◦ Бодлер је најбољи пример блиске везе између песниковог живота и
његове поезије
◦ Његово песничко говорење има метафизичку дубину и универзално
важење
◦ Из његове повређене душе, јавио се инат, бекство из света, противљење
Бодлерово свему нормалном, говори како је опијање управо то бекство у свет илузије
опроштајно писмо
◦ Један део њега је мрзео свет, док се други општио са тим светом поезије
коју је стварао и порукама које је она носила
◦ Цвеће зла је духовна биографија Бодлера, у њој има и љубави и
нежности, лепоте и сунца, али премало
◦ Превише је хладноће, смрти и таме
◦ Најчешће егзистенцијалне категорије Бодлеровог стваралаштва су:
Понор, пакао, досада, сплил, ништавило, бесмисао, разочарење, грешност,
усамљеност, смрт, распадање, лепота, музика, свитање, сунце, идеал,
љубав, клише, лешеви, гробље, црви, смрад, клонуће
◦ Јако је мало светлости у његовој поезији, слика света је исувише мрачна
и песимистичка
◦ Веровао је у снагу зла, естетику ружног
◦ Био је мизигониста, гајио је мржњу према женама, зато што оне доносе
живот, а он га није волео
◦ Био је јако сличан Поу, такође је био његов најбољи преводилац
◦ Доста је писао о сплину – осећају ништавилости и досаде
 АРТУР РЕМБО
◦ Рођен је 1854. године у Шарвилу, у Француској
◦ Са само шест година отац напушта Рембоа и он остаје у рукама строге и
религиозне мајке
◦ Мајка их је подучавала до девете године, а након тога их је послала у
локалну школу где их је и даље строго кажњавала ако ураде нешто
погрешно, морали су да рецитују по сто латинских стихова, и пратила га је
до школе до његове шеснаесте године
◦ Његов тутор је у њему пробудио интересовање за грчку и француску
књижевност
◦ И он је био строг католик попут мајке, али је волео да чита бајке и разне
авантуристичке књиге
◦ Крајем 1870. године почео је да се понаша неприхватљиво и провокативно,
почео је да пије, краде и да се непристојно изражава и одбацио је класичан
уредан изглед и пустио је косу
◦ По наговору пријатеља, Рембо је слао писма великом сиболисти, Верлену
◦ Он је био одушевљен Рембоовим радом, и позива га да дође у Париз
◦ Након тога, започели су кратку и бурну аферу, али су живели у великом сиромаштву
◦ Верлен се враћа у Париз због нетрпељивости између њих, али убрзо почиње да пати због
Рембоовог одсуства
◦ Они се састају у Бриселу, али се све ово несретно завршава, када је Верлен у стању
опијености испалио два хоца у Рембоа, који остаје рањен
◦ Верлен је ухапшен због покушаја убиства, али Рембо то није хтео
◦ Рембо се након тога враћа и завршава ’Боравак у паклу’
◦ Рембо и Верлен се последњи пут срећу у Штутгарту, и тада се Рембо одриче писања и
одлучио је да живи мирним, палничким животом
◦ Због великих болова, и безуспешних третмана, морао је да ампутира ногу, и касније сазнаје
да је то рак
◦ Преминуо је 1891. године у тридесет седмој години, у Марсељу
Стваралаштво Рембоа
◦ Његова три главна интересовања су била књиге, жене и песма
◦ У љубави је тражио уточиште својој повређеној души
◦ Иако је поезији посветио само неколико година, дао јој је сопствени
правац, иреалан, ирационалан и оностран је њен предмет и саджина
◦ Одаје се разним опијатима како би дошао до растројства свих чула
◦ По његовом стваралаштву види се његов животни пут испуњен
немиром, бунама, лутањима и падовима
◦ Рано је почео да пише, у својој шеснаестој години, а и рано прекида, у
својој деветнаестој, и то драматично, спаљујући све примерке
◦ Његово прво објављено дело јесте ’Боравак у паклу’
◦ Касније 1886. године објављује другу књигу ’Илуминације’
◦ Сабране шесме су објавњене 1895. године
◦ У његовој поезији јасно се разликују све скупине
◦ У првој доминира социјална побуна и протест, политика и револуција
◦ У другој су модерне теме, модерни изрази, симболизам, ирационално и
онострано
◦ Основна карактеристика његових дела јесте лиризам, контемплација и
ирационално
◦ Негује слободан стих, естетику ружног, богатсво асоцијација и синестезију
◦ У својој песми ’Самогласници’ истиче своју теорију обојеног звука по
којој звуци емитују боје, то јест да ми слушањем чујемо боје
◦ На њега су доста утицали Верлен и Бодлер
 ПОЛ ВЕРЛЕН
◦ Рођен је 1844. године у Мецу
◦ Школовао се у Паризу, а затим се одма запослио у јавној служби
◦ Врло рано је почео да пише поезију
◦ Иако је у почетку припадао парнасовцима, касније постаје један
од најзначајнијих симболиста
◦ Припадао је скупини ’уторкаша’ који би се уторком окупљали и
расправљали о политици, књижевности и култури
◦ Управо на овим састанцима Верлен се дружио са неким од
најпознатијих француских уметника
◦ 1870. године Верлен се жени, већ тада је живео боемским животом, пуним декаденције
и наркотика
◦ Након што је осуђен на две године у затвору, Верлен почиње да пише под
псеудонимом, како не би био прогањан због својих дела, али у затвору завршава и
други пут, али овај пут због злостављања мајке
◦ Од тад Верлен почиње скроз да пропада
◦ Пошто је боловао од артритиса, пио је велике дозе наркотика, посебно хашиша и
опијума
◦ Убрзо након тога пропада и психички, због халуцинација и привиђења изазваних
опијањем
◦ Верлен је преминуо у Паризу 1896. године
Стваралаштво Верлена
◦ Добро познавање песничке природе послужило му је да напише манфест симболизму,
као и даа први пут употреби назив ’Уклети песници’ у свом истоименом есеју
◦ Док је проводио време у затвори, написао је поему ’Песничко умеће’ 1874. године, ова
песма се сматра за практични манифест симболизма
◦ Написао је око двадесетак књига
◦ Огледао се у неколико жанрова, али је лирика његова основна форма, лирско је увек у
првом плану, мисаоност долази накнадно и необавезно
◦ Имао је широк опсег тема
◦ Његова лирика је врло осећајна и нежна, меланолична и мистична, а у његовим
последњим годинама врло религиозна
◦ Он је инсистирао на музикалности стиха као и на ритмичност
◦ Био је веома једноставан и разумљив
◦ Права оцена његових дела дошла је тек након његове смрти
◦ Припадао је Бодлеровом кругу симболиста, али не сав и не до
краја
◦ Верлен није достио Бодлера, али је наговестио нова песничка
расположења која ће искристалисати као импресионизам
◦ Познаници овог писца причају како је стално био у песничким
падовима и узлетима, без моралне чврстине и реда у стварању,
јако лабилне личности, неумерен и ексцентричан
◦ Покајнички се враћао из греха у светлост и чистоту, да би после
неког времена кренуо све испочетка
◦ У његовој поезији може се видети преображај поезије у правцу
декаденције
◦ У збирци ’Романсе без речи’ види се значајност његове лирике за
развој слободног имузички богатог стиха
 СТЕФАН МАЛАРМЕ
◦ Рођен је 1842. у Паризу
◦ Један је од оснивача симболизма, али је његово стваралаштво
утицало на кубизам, футуризам, дадаизам и надреализам
◦ Одрастао је и школовао се у Паризу
◦ Иако је одрастао у породици чиновника, он одлучује да се посвети
језицима и књижевности
◦ Радио је као професор енглеског језика, и цео живот се шетао од
једне до друге паришке школе
◦ Цео живот је провео у релативном сиромаштву
◦ Своју кућу је претворио у књижевни салон где су се окупљали
интелектуалци, како би разговарали о политици, култури и
књижевности
◦ Живео је мирним животом професора,без икаквих
боемских тензија
◦ Оженио се 1893. године, и добио је ћерку
◦ Преминуо је 1989. године док је радио на свом
последњем делу, које је назвао ’Велико дело’
◦ Свој цео живот је посветио позији
◦ Није видео потребу у опијању попут других својих
савременика
Стваралаштво Малармеа
◦ Његова прва песма је била ’Плавет’ коју је објавио у француском магазину 1860. године
◦ Најпознатија Малармеова збирка јесте ’Једно бацање коцке’ коју је издао 1914. године, у којој је
представио све значаје свог песништва, које укључује однос између садржаја и форме у служби
исказивања идеје песама
◦ Нека од још познатих дела јесу ’Поподне једног фауна’, ’Сабране песме’,’Странице’...
◦ Био је скроман целог живота, стварао је предано и тихо
◦ Иако је касно стекао признање за свој рад, данас се сматра важном песничком фигуром
◦ Четири године пре смрти објавио је први избор својих песама и прозе ’Стихови и проза’
◦ Неговао је култ лепоте и тежњу за идеалним
◦ Хтео је да остварио чисту поезију, како би деосегнуо суштину појава и ствари
◦ Он истражује однос између садржаја и облика, и текста и распореда
речи
◦ Многи преводиоци су приметили да је тешко превести његова дела,
то је због тога што је њему важно како звуче речи, више него шта
оне значе
◦ Он је доживљавао поезију као савршен израз лепоте
◦ По њему поезија делује сугестијом, њом се не именују ствари већ
се ствара атмосфера
◦ Његова поезија је по нестанку предмета била мистична и креативна
◦ Он је симболима, речима и музиком рекао неизречиво
◦ Стихови су збијени, сведени на симболе
◦ Поезија му је затворена, и само одређени људи могу да је разумеју,
само култивисане особе, и зато се она сматра аристократском
поезијом
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!