Модерна у европској књижевности

Када се јавља модерна?

Модерна настаје као оштра реакција и одговор на натурализам и реализам. Јавља се крајем 19. века и
почетком 20. века.
У неким књижевностима означава стваралаштво све до почетка Првог светског рата.

Термин „Die Moderne“ употребљен је први пут у Немачкој, осамдесетих година XIX века, као ознака
реалистичког програма младих.
У Аустрији песници устају против натурализма пропагирајући индивидуализам и „уметност душе“.
У Француској је модернизам декадентно-симболистичког смера, а у северним земљама наглашени су
психологизам, унутрашњи свет и мистика.
Значајни филозофи су били Ниче, Бергсон и Шопенхауер

Настанак модерне
Шарл Бодлер, 1857. збиркa ''Цвеће зла'', која се сматра претечом модерне.
збирка оштро осуђена. Jавност је тек касније, крајем 19. века, почела да је прихвата, што је и означило
почетак модерне.

Услови за настанак модерне

Модерну су условиле друштвене околности, чији се утицај на књижевност не може избећи:

● Индустријализација
● Материјализам
● Урбанизација (формирање великих градова)
● Убрзање и промене
● Fin de siècle (израз који означава крај века; подразумева тескобу због почетка новог века, умор
друштва, досаду и нервозу)

Поетика модерне

Темељи модерне као књижевног правца се заснивају на следећим одликама:

● Субјективност (окретање себи)
● Индивидуализам
● Песимизам (непомирљивост са светом)
● Бег од живота
● Унутрашња душевна стања и емоције су досада, равнодушност и апатија
● Бунт против друштва
● Слобода и необузданост
● Херметичност (затвореност)
● Дела немају јасне поруке
● Експерименти са језиком (да би се исказало неизрециво)
● Приближавање поезије музици
● Форма је важнија од садржине (важна је лепота дела, форма, склад, ларпурлартизам (уметност
ради уметности), а не идеја и порука
Школе и правци модерне
Модерна није јединстевна, већ представља скуп разичитих праваца и школа.

● Парнасизам
Парнасовци су група француских песника који су сарађивали при изради заједничких збирки песама
„Савремени Парнас“. Циљ свог постојања су видели у уметности.
Одлике парнасизма:
-Уметност је сама себи циљ
-Форма дела је савршена
-Објективност према спољном свету
-Суздржаност и хладноћа при изражавању

● Симболизам
Прве назнаке правца јављају се у теоријским расправама и поезији тзв. Декадената. Елементи
симболизма се могу уочити још раније, у периоду романтизма.
Одлике симболизма:
-Бег од стварности у унутрашњи свет, егзотику, мистицизам, сањарења
-Доминантна осећања су туга, усамљеност, песимизам
-Нејсаност изражавања
-Трагање за новим језиком и ритмовима да би се изрекло неизрециво
-Тежи се музикалности
-Доминира лирика
-Пејзаж је огледало душе

● Импресионизам
Правац добија назив по слици Клода Монеа „Рађање сунца – Импресија“. Представља супротност
експресионизму и натурализму.
Одлике импресионизма
-Пише се поезија префињених осећања и тренутних утисака
-Песме су богате звуцима, бојама и мирисима
-У драми недостаје радња, више се обраћа пажња на психологију јунака

● Лапурлатизам
Овај правац излаже и заступа идеје о томе каква уметност треба да буде и истиче њену функцију и
циљеве.
Одлике лапурлатизма:
-Самосталност уметничког дела
-Уметност нема друштвену или моралну функцију
-Уметност ради уметности
-Једини циљ уметности је да буде лепа

● Декаденција
Овај појам означава опадање, односно пропадање и стање духовног клонућа.
Како модернисти схватају реалност?
Оно што је заједничко свим правцима модерне јесте то што одбацују стварност, јер њихови
представници сматрају да се она боље схвата унутрашњим оком.
Уметници модерне сматрају да оно што видимо, није апсолутна стварност и зато се ослањају на своју
унутрашњост и интуицију.

Представници модерне
Француска: Шарл Бодлер, Артур Рембо, Пол Верлен, Стефан Маларме
Немачка: Франц Кафка, Рајнер Марија Рилке
Русија: Александар Блок
Србија: Алекса Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Сима
Пандуровић, Борисав Станковић

Модернизам у Србији
Српска модерна настаје по француским узорима и дефинише се као мешавина симболизма и
парнасизма.
Наговештаји епохе се назиру у новим часописима: ,,Српски преглед“ и ,,Српски књижевни гласник“.
Поетика српске модерне:
-Индивидуализам
-Песимизам
-Естетизам
-Савршенство форме
-Родољубље
-Друштвени активизам

Цвеће зла (лезбејке, лимбови) - Шарл Бодлер

Шарл Бодлер је био француски песник, претеча и утемељитељ модернизма, песник који је отворио пут
ка модерној књижевности.
Његова збирка “Цвеће зла” сматра се првом модерном збирком
Бодлер је рођен је у Паризу, отац му је умро када је имао само 6 година. Већ са 18 година, Шарл
Бодлер пише прве песме и посећује боемска места. И сам је почео да живи као боем, путовао је.

Збирку песама Цвеће зла, Бодлер је припремао читавих 10 година. Збирка има 132 песме и додатак од
6 песама. Песме су провокативног и експлицитног садржаја.
Бодлер сматра да се најлепша лепота ствара из зла.

Сам назив збирке песама указује на противуречност. Са једне стране цвеће асоцира на нешто лепо, док
зло подсећа на све супротно од тога.-Ово је гротеска

Читаоцу
Бодлер сматра да је човек огрезао у греху, да се налази у паклу, да је његово покајање неискрено и да
за њега нема искупљења. У песми приказује апокалиптичне слике пакла

Персонификује пошасти које обузимају човека: Чаму, Смрт, Досаду, Грижу, Грех и Сатану. Поручује да
је човек у сукобу са собом и приказује драму подељеног бића које је изабрало зло.
Без обзира на то што је Бодлер жене називао “омрзнутим створењима” и “божјом прљавштином”,
односећи се према њима са нескривеним презиром, међу њима се ипак нашла једна коју је истински
заволео. Назвао ју је својом Црном Венером, посвећавао јој песме и непрестано је обасипао даровима
Албатрос
Песник у птици сагледава себе – он се идентификује са њом. На тај начин албатрос постаје симбол
мучеништва и указује на положај уметника у друштву.
Инспирисана је стварним догађајем ком је песник присуствовао у Индији.
Албатрос - песник
Морнари - људи који нису уметници
Лађа - илузије о извесности
Море - окружење песника, живот

Везе
Природа је храм кога чине њени стубови – биљке, животиње и људи, али је, нажалост, човек несвестан
тих веза.
Пуна синестезија.

Стрвина
Говори о томе како је физичка лепота пролазна, али он љубав не везује са лепотом. Казује да ће своју
драгу волети и када је буду јели црви, када буде ђубрету слична.

Ујка Вања - Антон Павлович Чехов

Књижевни род: драма

Књижевна врста: трагикомедија
Место радње: неименовано село у Русији
Време радње: крај 19. Века ( дужина трајања радње-око 2 недеље)
Драма се састоји из 4 чина.

● Иван Петрович Војницки – ујка Вања

Несрећан је због тога што му је живот промашен и цео живот је посветио бризи о Соњи и Серебрјакову.
Несрећан је због тога што се није остварио као породичан човек.

● Александар Владимирович Серебрјаков

Серебрјаков је у пензији и више нема довољно новца да живи у граду. Он је био професор и већ 25
година се бави уметностшћу. Веома је себичан, саможив и жели да све буде по његовом.

● Јелена Андрејевна
Јелена је веома несрећна. Има старог мужа и досадно јој је са њим. Она има осећања према Астрову.
Она теши Серебрјакова да ће и она ускоро бити стара, али у суштина она не жели брзо да остари и
пати што нема млађег мужа. Помирила се са тим статичним животом, без даљих амбиција и икаквих
промена.
● Софија Александровна – Соња
Соња је најнесрећнији лик у драми Ујка Вања. Она је племенита, осећајна и помаже другима. Астрова
равнодушност према њој је убија. Једино се Соња брине како је Војицком. Она покушава да му помогне
да не пије. На крају драме остаје сама са ујком у кући.
Офелија - Артур Рембо

Прототекст - текст који служи као основа за стварање новог текста (Хамлет - Шекспир)
Метатекст - текст који је настао по узору на прототекст (Офелија)
Триптих - карактеристичан за ликовну уметност, а представља слику састављену од три дела која имају
самосталну композицију, али су идејно повезани.
Офелија представља чистоту, нежност, спокојност, белину.

Самогласници - Артур Рембо

Избацио је само 3 збирке песама: ‚‚Песме’’ ‚‚Боравак у паклу’’ и ‚‚Илуминације’’ у којима се појављује
слободан стих.
Слободан стих јесте одсуство риме и строго подељених целина.
Видовит - под то подразумева превазилажење себе и победа над људском природом.
Да би постао видовит мора да додје до растројства чула, што представља губитак границе измедју
чула.
То би успео само када би искусио све облике љубави, патње и лудила.

‚‚Ја постаје неко други’’ Брише границе личности.

Алхемија речи- језик боја, речи, мириса и звука, постизање светске целине и ‚‚братског човечанства’’
Херметичност - затвореност, тешко разумљиво
Слова: А - црна боја, женске ноге окренуте на горе, вид рађања представља нешто нечисто
Е - бела боја, женске груди
И - црвена боја, женске усне
У - зелена боја, коса, Бодлер се офарбао у зелено као бунт
О - плава боја, око

Слова као целине живота(пет целина):

1. Први самогласник почетак песме, тј. рађањае, песник описује долазак на свет и патње при томе.
2. Други слој, самогласник Е, први степен зивота, представља сигурност, лепоту природе, заститу.
3. Самогласником И Рембо долази до цовековог идеала љубави, тј. даје веци знацај љубави од
прва два слоја.
4. У представља спокој и мир, релост и одмакле године зивота.
5. На крају 0, као омега, представља краи живота и постојања.

Луткина кућа - Хенрик Ибзен

Ибзен је написао Луткину кућу због гриже савести коју је осећао када је одбио да посуди својој
пријатељици новац који је био потребан за лечење њеног мужа.
Модернистичка драма (смањивање простора, времена и ликова)
Место радње: две собе у кући Хелмерових
Време радње: три дана (Бадњи дан, Божић и дан након Божића)
Психолошка драма (приказан унутрашњи сукоб код ликова)
Тема: критика положаја жене у друштву и породици; право жене на слободу…
3 чина
● Нора Хелмер
Осам година брака провела је несвесна чињенице да муж потпуно управља њеним животом и
контролише сваки њен поступак. Своја мишљења је морала да обликује онако како је одговарало њему
и друштву. Иако јој је муж тепао, називао је разним лепим именима и често јој давао комплименте,
њихов је брак био изразито површан. Сматра себе лепом.

● Торвалд Хелмер
Глава петочлане породице Хелмер. Након тешке болести од које се опоравио у Италији напредовао је
до позиције директора банке. Бележника Крогстада сматра неморалном особом и теретом друштва јер
је лажирао потпис, а несвестан је чињенице да је годинама у браку са женом која је учинила исто да га
спаси. Његова моћ и управљање породицом присутни су тек у оноликој мери колико је Нора слаба,
немоћна и подређена жена и мајка.

● Др Ранк
Близак породични друг Хелмерових, сваки дан их посећује и проводи време с њима. Циничан је и шали
се с властитим невољама. Нема превелику улогу у делу, но Нора с њим води разговоре у којима се
види да није тако површна и малоумна као што се чини кад је са својим мужем. Лекар је неожењен,
усамљен и несрећан.

● Кристина Линде
Кристина је лик модерне жене у овој драми јер се мора борити сама за себе и живети од новца који
сама треба да заради. Кристина је узроковала Норино буђење и свест о монотоности коју је живела до
тада.

● Нилс Крогстад
Бележник је који се покушава изборити за спас свог радног места. Крогстад је покретач радње јер
уцењивањем Норе доноси динамику у досадну свакодневицу породице Хелмер.