Smrt u Veneciji

Thomas Mann
Lenka
Milosavljevi
ć
IIIBH
O piscu
 Thomas Mann
● Tomas Man, (rođen 6. juna 1875. — umro 12. avgusta 1955.),
nemački je pisac i esejista kome su njegovi rani romani doneli
Nobelovu nagradu za književnost 1929. Godine.
● Manov otac je umro 1891, a Man se preselio u Minhen, centar
umetnosti i književnosti, gde je živeo do 1933.
● Posle površnog rada u osiguravajućoj kući i u redakciji
Simplicissimusa, posvetio se pisanju, kao što je već učinio njegov
stariji brat Hajnrih.
● Njegove rane priče, sakupljene kao Der kleine Herr Friedemann
(1898), odražavaju estetizam 1890-ih
● Većina Manovih prvih priča usredsređena je na problem kreativnog
umetnika, koji u svojoj posvećenosti umetnosti osporava
besmislenost postojanja, antitezu koju je Man najviše koristio
pored i duha (Geist) i života (Leben)
● Ali dok je pokazivao simpatije prema
umetničkim izrodima i onima koji su
odbačeni ,koje je opisao, Man je takođe
bio svestan da je svet mašte svet
izmišljotina, a bliskost umetnika sa
nesvakidašnjim već je postajala tema.
Istovremeno se u njegovom delu pojavila
izvesna nostalgija za običnim,
neproblematičnim životom.
● Godine 1905. Man se oženio Katjom
Pringsheim. U braku je bilo šestoro dece.
● Pisao je eseje o Tolstoju, Geteu, Frojdu i
Ničeu,a kroz njih je prikazao
intelektualne borbe kroz koje je dostigao
etičku posvećenost koja oblikuje njegova
glavna maštovita dela.
 01
Prepricano
ukratko
Pa da vidimo
 U romanu „Smrt u Veneciji“ (Der Tod in Venedig, 1912.),
slavni autor Gustav Ašenbah drži svoj život pod
kontrolom. Na putu u Veneciju, pustio je dizgine i
dopustio da njegove emocije ovladaju njime. Predmet
njegove želje je prelepi mladi Poljak od 14 godina.
Ašen bah ga špijunira dok je sa sestrom i guvernantom u
hotelu koji dele, zanesen njegovom mladalačkom lepotom
koja ga podseća na remek dela grčkih skulptora. Saznaje
dečakovo ime, Tadzio, ali nikada s njim ne progovara.
Umesto toga, on ga posmatra kako se igra na plaži ili
provodi vreme sa svojom porodicom dok obeduju ili dok
šetaju gradom. Epidemija kolere zahvatila je Veneciju.
Ašenbah ostaje pored svoje opsesije, iako je potpuno
svestan opasnosti od ove opasne bolesti. Rezervisani,
uzdržani nemački autor nes taje u svojoj opsesiji koju je
stvorio prema mladosti. Napisao je samo nekoliko stranica,
šminka se i oblači odelu jakih boja da bi izgledao mlađe; na
kraju, on oboljeva i umire dok gleda Tadzia
02
Nastanak
dela
Šta je bila inspiracija?
Prošlo je više od jednog veka od
objavljivanja priče Tomasa Mana „Smrt u
Veneciji“.

● Udovica Tomasa Mana, Katia,

svojedobno se prisetila kako se
njen muž, jednom prilikom, na
plaži zagledao u jednog prelepog
dečaka i kako je bio toliko
fasciniran njegovom lepotom da
nije mogao prestati da ga gleda.
No, Katia je tom prilikom izjavila
da Tomas Man nije pratio dečaka.
On je to u svojoj priči prepustio
Gustavu von Ašenbahu(svom
glavnom liku), takođe piscu, čije
putovanje u Veneciju zapravo
počinje u Minhenu.
Paralele
Na izložbi predstavljenoj u Minhenu se, preko pisama, fotografija i ostalih
dokumenata povlače paralele između Tomaša Mana i glavnog protoganosti
njegove priče. Man i Ašenbah su imali slične životne sudbine. I Tomaš Man,
koji je od 1894. godine živio u Minhenu, našao se 1911., kao i Ašenbah, u
stvaralačkoj krizi i to upravo kada je počeo da piše „Smrt u Veneciji“. Tada je
kompletan kulturni pejsaž bio na prekretnici. Kako je rekao šef „Literarne
kuće“ u Minhenu Rajnard Vitman, „tada je počelo da se kristalizira nešto
novo“. Izložba, koja je otvorena do 6. januara 2013., najpre je predstavljena u
„Kući Budenbrokovih“ u Libeku, u rodnom gradu Tomaša Mana. Sam pisac
je svojevremeno izneo veoma interesantne veze između grada laguna u Italiji
i njegovog rodnog Libeka: „To je kao da bi se ste u orijentalnoj fantaziji
zapravo preveli grad Libek“, pisao je Tomaš Man o Veneciji u svom pismu iz
1916. godine. Njegovi radovi i dnevnici daju dokaze da je autor i u stvarnom
životu gajio homoseksualna osećanja.Nažalost, mnogi kritičari odbijali su da
prihvate tu činjenicu Prepisujući je samo književnom liku.
03
Analiza
Dela
 Likovi

Gustavu von Ašenbah

Tadzio

Prelepi 14-
naestogodišnji poljak
Slavni pisac koji
koji odessa u hotelu sa
propada opcinjen
svojom porodicom i
lepotom dečaka
postaje predmet
divljenja
 Analiza
● Već kroz sam naslov –Smrt u Veneciji – smrt je prizvana u našu
sviest, a stavljena je nasuprot Veneciji kao specifičnom toposu
koji označava sve samo ne smrt.
● Ovdje primjećujemo kako je u noveli radnja ispričana sa
stanovišta početka. Početak znači nevinost, obiluje
mogućnostima, ali je kraj mnogo važniji.
● Kraj i sav nemir, narušavanje Aschenbachovog savršenog
mehanizma koji je tako brižljivo tempirao cijeli svoj život,
dolazi sa dječakom Tadziom.
● Aschenbachov -čovek koji živi po apolonijskim principima
● Kroz svoju želju da se što više približi Tadziu, Aschenbach će
postati groteska,predmet podsmeha svih oko sebe.
● Katarzicni kraj.
● Lepota
Motiv smrti
kao finalni
proizvod
ljudskog
propadanja
=Katarza
 Motivi
Glavni motiv je motiv smrti.

Kao znacajan motiv kroz celo delo javljaju se motivi

opsesije žudnje za nedostižnim i neke izvrnute fikcije
“ljubavi”.

Čovek gubi sebe i zaboravlja na postojanje svoje ličnosti

pod uticajem svoje opsesije.

On u potpunosti propada.

Prvi dinamički motiv=Aschenbachov susret sa strancem čiji

pogled je u njemu izazvao nemir.

Da li dečakovu lepotu možemo smatrati ubicom?

Da li je smrt glavnog junaka bila neminovna?

 Eros priziva
Thanatos, Venecija
priziva Smrt
Hvala na
paznji