ГАРГАНТУА И

ПАНТАГРУЕЛ

Филип Јордевски I-си1

Укратко о настанку
романа
– Гаргантуа и Пантагруел роман је Франсоа Раблеа који се састоји од пет књига. Роман је
писао 1532. године до његове смрти(1.-4. књиге), пета књига је издата након његове
смрти и сматра се да није његова. Овај роман је сатирична алегорија о
два џина Гаргантуи (отац) и Пантагруелу (сину), њиховом животу, чудесном рођењу,
школовању и фантастичним догодовштинама. Иако је његов роман писан током 20
година и са многим прекидима он никада није одступио од своје првобитне замисли –
кретања ка доле, у дубину земље, и људског тела. Тим кретањем су захваћене све слике
и метафоре, а силазак у храм Божанске Боце само је сумирање целокупне тематике.
Раблеу је као извор за дело послужило усмено предање о џину Гаргантуи и књижица
непознатог аутора о невероватним догодовштинама џина Гаргантуе. Име Пантагруела је
синоним за злог духа који има власт над водом у средњовековним мистеријама,
легендама и фарсама.
О Франсои Раблеу

– Франсоа Рабле, рођен око 1494. године, био је француски хуманиста,

приповедач, лекар и монах. Први је велики француски прозаиста и једна од
најкрупнијих фигура француске ренесансе. Рано је показао интерес
за античке језике (грчки, хебрејски, латински) и природне науке.
Осумњичен да чита јеретичке књиге, напушта манастир и спријатељује се с
истакнутим хуманистима. Незавршивши пету књигу умире од срца
у Паризу 1553. године. Његов савременик, Пјер Буланже, говорио је након
Раблеове смрти „Потомство ће сматрати да је био лакридијаш, али
погрешиће. Пошто је био врло мудар, исмевао је човечанство, људске
непромишљене хирове и њихове узалудне наде“
 „Гаргантуа у Пантагруел“

У свом делу Рабле говори о краљу који је

позвао учене схоластичаре и попове да
васпитају његовог сина Гаргантуу. Режим
живота који су схоластичари предвидели за
Гаргантуу састојао се у томе да је он устајао
касно, доручковао, ручао и вечерао до
преједања, играо карте и спавао током дана.
Оваквим начином живота схоластичарима је
било потребно пет година како би научили
Гаргантуу писму, а неколико десетина година
за изучавање схоластичких уџбеника, које је
он тако добро савладао да је могао да их
репродукује и обратно. Међутим, режим
живота и васпитање се потпуно мењају када
Гаргантуа добије учитеља новог типа.
Гаргантуа почиње да се бави физичким
вежбама, устаје рано и умерено доручкује,
након тога шета са својим учитељем и
Подсмех и иронија

Гаргантуа се васпита хуманистички код Еудаемона, а у његовим париским

епизодама исмејани су “Сорбонићи” представници схоластике(средњовековна
хришћанска филозофија). Образовање које се препоручује оличено је у
Гаргантуином писму Пантагруелу, о учењу језика и слободних вештина.
Панургијеву оду дуговима коју преноси на читав свемир и људски организам
Рабле се подсмева и тадашњим органицистичким теоријама друштва која се
користе за учвршћивање владајућег поретка. Савез Пантагруела и Панургија јесте
и савез дивовске снаге и тежњи народа који оштрином свог сатиричког виђења
разобличава феудално друштво и његове институције.Кроз Ентелехију,
краљевину Овејане Суштине Рабле се подсмева “храњењу апстракцијама и
лечењу певањем”, а насупрот овог неплодоносног краљевства је двор Гастера
кроз чије проналаске Рабле представља историју развитка људске цивилизације.
И тој снази се смеје, увидевши њену ограниченост и пролазност.
Муке које су му задавале црква и
време у којем је живео
– Рабле је у својој младости био монах, а после је посветио 2 деценије како
би написао роман у којем исмева само хришћанство и цркву, наравно
морао је да буде у сталном покрету због тога, јер је у то време цркве
имала баш велики утицај и замало је због његових дела завршио на
ломачи. У Француској његове књиге су биле спаљиване и путовао је више
пута до Италије како би избегао инквизицију(то је била установа,
током средњег века у Католичкој цркви чији је задатак да ислеђује, суди и
кажњава људе које је црква сматрала јеретицима).
Хвала на пажњи!!!