Proces

Elena Perović I Teodora Grbić

 O autoru
• Franc Kafka je bio jedan od najznačajnijih pisaca 20. veka. Bio je
Jevrej, rođen u Češkoj, a pisao je na nemačkom jeziku. Kritičari
smatraju da su njegova dela bila bazirana na egzistencijalizmu.
 O autoru
• Rodjen je u Pragu, u porodici jednog trgovca i fabrikanta, mirne žene i još 3
sestre. Odnos sa ocem je bio vrlo težak i on je ključan za njegovo stvaralaštvo.
• Završio je gimnaziju, i upisao pravo zbog oca. Piše dnevnik, i mnoga dela.
• Dela koja je napisao: „Amerika“, „Preobražaj“, „Presuda“, „Proces“, „Zamak“.
• Preminuo je u oskudici (inflacija, glad, kriza, nemački imperijalizam) 3. juna u
Beču. Sahranjen je u Pragu.
 O autoru
• Krajem maja 1914. zvanično se verio Felisom Bauer u Berlinu, ali jula raskida veridbu i
zbog oca i jer se oseća „kao u zatvoru“.
• Jula 1917. je bila druga veridba sa Felisom Bauer, ali u decembru je opet raskida.
• 1919. se verio sa Julijom Voricek.
• Odlazi 1923. u Berlin i nailazi na koloniju jevrejske zajednice i upoznaje hebrejistu Doru
Dimant ili Dijamant. Ona je imala oko 20 godina i on se zaljubljuje i raskida sve
prethodne veze i ostaje sa njom.
• On je dugo bio bolestan i lečio se, a kad je upoznao Doru bilo mu je bolje. Oživeo je, opet
spavao...
 Odnos sa ocem
• Otac je bio teška ličnost, strog, vršio je pritisak na svoju decu jer je želeo da
budu poslušna i da mu se ne suprotstavljaju. Bio je patrijarhalnih shvatanja i
namučio se da bi stekao imovinu pa je deci stalno prebacivao, smatrao da su
nezahvalna...
• Svaka sestra se izborila na svoj način, ali Franc je bio mršav, sitan, koščat, kriv
dečak. Franc je imao komplekse zbog oca i osećao se manje vrednim. Stalno se
borio za očevo odobravanje i naklonost. Bio je pod njegovim uticajem i to je
dosta uticalo na njegovu ličnost ali i na stvaralaštvo.
 Uzrok za pisanje dela
• 1. Odnos prema veridbi
• Veridba i raskid veridbe sa Felisom su
veoma značajni dogadjaji u nastanku
Procesa.
• Kafka je veridbu shvatio kao gubljenje
slobode. Mislio je da Felisa neće imati
razumevanja za njegovo stvaralaštvo i
da on zbog posla neće imati vremena
da piše.
• „Vratio sam se iz Berlina, bio vezan
kao neki zločinac. Da su me pravim
okovima POSADILI u neki kutak i
preda me postavili žandarme, pa
samo na taj način dopustili da
posmatram, ne bi bilo gore“.
 Uzrok za pisanje dela
• 1. Odnos prema veridbi
• „Daju mi za pravo, protiv mene se ne može reći ništa, ili bar ne mnogo.
PAKLEN U SVOJOJ NEVINOSTI“

• Kafka oseća krivicu prema Felisi i ne oseća se nevino. Iako je sve uspeo da ubedi
da on nije bio spreman za brak i da nije kriv, sebe nije mogao da ubedi. Zato
nastaju prve stranice Procesa (da bi se oslobodio, rasteretio savest) i
osnovna fabula.
• Svoju veridbu pretvara u hapšenje (po sopstveno doživljenoj formuli), sudjenje
tokom raskida je sudski proces, a brak je smrtna presuda. Na kraju, Kafka
ubija Jozefa K. da bi prikazao apsurdnost društva i oslobodio se krivice (kao
što je Tolstoj ubio Anu Karenjinu).
 Uzrok za pisanje dela
• 1. Odnos prema veridbi
• veridba= gubitak slobode, tegovi, hapšenje
• sudjenje= sudski proces
• brak= smrtna presuda
 Uzrok za pisanje dela
• 1. Odnos sa ocem
• Kafka se plašio oca i njegovog mišljenja. Težio je da ga pridobije, da mu se
približi i dobije njegovu naklonost i blagoslov, a opet želeo je da ga se oslobodi i
bude samostalan.
• Veridba je trebalo da predstavlja spas i beg od očevog uticaja ali to je bilo protiv
očeve volje. Kafka je bio zbunjen, izmedju nemoći da se suprotstavi i sputanosti
zbog oca.
 Uzrok za pisanje dela
• 1. Odnos sa ocem
• SUD (koji raspolaže sudbinom Jozefa K. bez ikakvog prava i razloga, bez da
ikome objašnjava i koji poseduje njegov život kao da je ništavan) možemo
tumačiti kao oca.
• NEMOĆ JOZEFA se onda može tumačiti kao Kafkina nemoć da se izbori.
• Delo je i pokušaj izmirenja sa ocem, smrću Jozefa K. se iskupio ocu što se
usudio da dovodi njegov autoritet u pitanje.
 Opšta analiza
• Književni rod: epika
• Književna vrsta: roman
• Tema: kroz proces Jozefa K. Prikazano je kako sud i vlast (državni, sveti...)
tretiraju ljude, kritika drustva
• Vreme: 20. vek
• Mesto: evropski grad, nije rečeno koji ali u zemlji nemačkog govornog područja
• Osnovna ideja: samokažnjavanja i neurotičkog delovanja
• Glavni motivi: apsurdnost, neodređenost, nepreglednost

https://www.youtube.com/watch?v=HVOrLRuGlbI
 Opšta analiza
• Delo „Proces“ se sastoji iz predgovora i 10 glava.
• Proces je, kao i sva ostala njegova dela, napisan na nemačkom
jeziku. Kafka nije završio delo Proces, ali ono je bilo objavljeno
posle njegove smrti.
• U svojim delima pokušavao je da predstavi svoju otuđenost od
sveta i apsurd čoveka koji se nađe u situacijama bez svoje krivice,
a ne može iz njih da se izvuče logikom.
 Simbolika naslova
• Naslov romana sugeriše da se radnja vrti oko sudskog procesa, no
delo je zapravo Kafkina pobuna protiv sistema i birokratije kakve
poznaje.
• Tako Proces može da označava čovekovu bespomoćnost i borbu
protiv onih koji su veći od njega.
• Proces može da se tumači i kao neizbežnost ili neupitnost sudbine,
što je vidljivo i u ponašanju Jozefa K. na kraju dela, gde se on miri
sa smrtnom presudom bez otpora.
 Sličnosti između Kafke i Jozefa K
• Prva sličnost se nazire u početnim slovima prezimena Kafka i K.
• Kafka je bio advokat, dok je Jozef bio poslovođa banke.
• Obojica su imali mnogobrojne odnose sa različitim ženama.
• Jozef je bio otuđen i nigde nije mogao da se uklopi kao i sam Kafka
kog je onemogućavalo njegovo Jeverejsko poreklo.

https://www.youtube.com/watch?v=wkPR4Rcf4ww&t=2s
 Struktura dela
• Višeslojna struktura, jednostavni izraz i način pripovedanja

1. Prvi plan: Kroz prikaz borbe Jozefa sa tajanstvenim sudom u vezi krivice koju
nije počinio, imamo sliku imaginarnog, apsurdnog društva, totalitarnog tipa.
To nije realan prikaz, već verna kopija ali prikazuje suštinu gde je svaki čovek
samo igračka u sistemu i totalno nebitan vlasti i sudu.
2. Drugi plan: moralne i socijalne vrednosti svog junaka
3. Treći plan: egzistencijalna pitanja
 Egzistencijalna pitanja i tajnovitost procesa

• Sve je tajanstveno: proces, sud i

sudije, viši advokati, uzrok
hapšenja.
• Čak ni činovnici koji rade ne
znaju ništa, ni odakle je nešto
došlo, ni kuda ide proces, svako Ko
zna samo deo procesa. upravlja
nama?

Gde su granice
našeg znanja?
 Pitanje istine i pluralizam
• Kroz delo Jozef K. otkriva postepeno informacije o sudu i svaka od
njih je udarna. Na kraju, u katedrali otkriva prirodu istine i
doživljava nihilistički slom.
• Pitanje istine: Istina je polivalentna a ne monohromna, imamo 2
istine- objektivnu i subjektivnu (kroz maštu i iskustva, zamišljenu).
 Pitanje istine i pluralizam
• Pluralizam- filozofsko učenje o postojanju više oblika istog pojma u prirodi po
kome je stvarnost sastavljena od mnoštva samostalnih bitnosti.
• Postoje dve istine i dva suda. Dva suprotna značenja ne opovrgavaju jedno
drugo, niti subjekat. Stvarnost je polivalentna i zavisi od naših odluka. Imamo
opcije i biramo kojim putem ćemo ići.
• Jozef bira miran put da bi bio siguran, ali on ni jednog trenutka neće biti miran.
 Opis društva i odnos prema vlasti
• Društvo je monstruozno prikazano, u njemu je prisutan totalitarni sistem, u
kom svi propadaju, pogotovo oni protiv kojih se proces pokrene. Ljudi su lutke u
igri, niko ništa zapravo ne zna i sistem obmanjuje ljude terajući ih da rade nešto
što ni sami ne razumeju. Tako im se oduzima sloboda razmišljanja i ponašanja.
• Vlast i sud raspolažu našim životima, sudbinom. Odlučuju umesto nas, ne
objašnjavajući se nikome, pa ni nama, kao da su to njihovi životi. To ne rade
direktno već preko posrednika. Sistem nema hrabrosti da se prikaže već teraju
neupućene ljude da obavljaju prljave poslove za njih (batinaš). Postoji dosta
privatnih zloupotreba.
 Opis društva i odnos prema vlasti
• Kafka navodi da ima nečeg prljavog, prizemnog i banalnog u sistemu, počevši od ljudi
koji rade (stražari, sudije, advokati, studenti) sve do prostora u kom rade.
(Stražari upadaju na prepad, hoće da ukradu odeću, pojedu doručak, dobiju više novca
prevarom. Nema službenih zgrada, sve se odvija na tavanima kuća i zgrada. Vlast iznad svih
i zato je niko ne vidi, a tavan odaje utisak jada i pokvarenosti).
• Totalitarni sistem je zloupotreba zarad privatnih potreba, oličen je lukavstvom i
mimikrijom. Prinudno, a nevidljivo, opako, a neuhvatljivo jer ne znamo ni odakle dolazi ni
kuda ide.
POČIVA NEPRIMETNO NAD SVIMA KAO KAKVA ZLA KOB.
 Položaj čoveka u sistemu
• Prisutna je pravna nesigurnost, nema istine, pravde, morala i humanosti u
međuljudskim odnosima i odnosima društva i pojedinca.
• Čovek je nesiguran, strepi, a može samo da se nada. Bespomoćan je šta god da
preduzme, nema pravo da zna ni koji je razlog procesa, a svakako će kobno živeti
ili završiti. Predodređena je katastofa u svakom smislu.
 Magijski realizam
• Magični realizam, ili magijski realizam, je književno-umetnički
pravac u kojem se elementi fantastike prepliću sa stvarnošću,
poistovećujući se na taj način s njom i stvarajući skladnu celinu
zasnovanu na objektivnom odnosu.

Magijski realizam je ono što se dešava kada se detaljno,

realistično okruženje napadne, nešto što je previše čudno da bi
se u njega moglo verovati.
• Predstavnici:Gabrijel Garsija Markes, Izabel Aljende, Borhes,
Kafka, Salman Rudži...
 Magijski realizam
• Prikazuju se fantastični događaji u inače realističnom tonu.
Likovima se pridaju fantastične osobine i veštine.
• Autori ne izmišljaju svetove, već na postojećem svetu kreiraju
fantastične elemente. Ističe se odsustvo objašnjenja.
• Magični događaji su predstavljeni kao obični događaji.
 Magijski realizam
• Istražuje se uloga čitaoca kao posrednika između fikcije i
stvarnosti.
• Pravac sadrži implicitnu kritiku društva, naročito elitnih slojeva.
• Dela pozivaju na revolucionarne promene u društvu i sistemu.
 Sadržaj
• Predgovor Oto Bihalji-Merin
• Glava I- Hapšenje, razgovor sa gospodjom Grubah, gospođica Birstner
• Glava II- Prvo isleđenje
• Glava III- U praznoj većnici, student kancelarije
• Glava IV- Prijateljica gospodjice Birstner, Montag
• Glava V- Batinaš
• Glava VI- Ujak, Leni
• Glava VII- Advokat, Fabrikant, Slikar
• Glava VIII- Trgovac Blok, otkazivanje advokatu
• Glava IX- U katedrali
• Glava X- Kraj
 Radnja dela
• 1. Delo počinje hapšenjem Jozefa K.
na njegov 30. rodjendan.
• 2. Iako ne zna šta je uradio, niti mu je
iko objasnio, on nastavlja sa svojim
životom i odlazi na posao.
• 3. Posle nekoliko dana dobio je poziv za
saslušanje, koje je bilo održano u
nedelju kako Jozef ne bi morao da
odsustvuje sa posla.
• 4. Jozefov stric ga savetuje da uzme
advokata jer je slučaj postao veoma
ozbiljan. Jozef ga je poslušao ali
advokat je već bio upoznat sa njegovim
slučajem.
 Radnja dela
• 5. Odlučuje da se pojavi na sudu iako
je nevin. Ljudi oštro reaguju na njegov
slučaj. Na salušanju ne saznaje za šta
je optužen.
• 6. Od advokata ne dobija objašnjenje o
optužbi, već samo garanciju za pomoć.
Zaljubljuje se u advkotovu pomoćnicu
Leni i započinje neobičnu vezu sa
njom.
• 7. Odlazi kod slikara koji mu obećava
da mu može pomoći ukoliko kupi
njegove slike. Napušta advokata.
• 8. Delo se završava na Jozefov 31.
rođendan kada izvršavaju njegovo
ubistvo. https://www.youtube.com/watch?v=ulYpemuzU8Q
 Jozefova smrt
• Jozef očekuje goste kada se pojavljuju dva čoveka u crnom i odvode
ga u kamenolom gde će izvršiti njegovo pogubljenje.
• Stavljaju mu glavu na kamen i zabijaju nož u srce.
• Tek pred smrt Jozef pokazuje pobunu prema sistemu i procesu
izgovorivši poslednje reči:,,Kao pseto!”.
 Izgled sudnice
• Zgrada u kojoj se održava suđenje izgleda kao potpuno obična
stambena zgrada.
• Stanovi su zapušteni, a stanari siromašni, sudnica se nalazi na
poslednjem spratu.
• Sam izgled sudskih prostorija pokušava da sugeriše na to da je
sud kao institiucija nebitan i da u njemu rade samo obični ljudi
koji nemaju prava suditi drugima.
• Sudnica je podeljena u dva dela, u jednom delu se nalazi publika
koja ne reaguje u Jozefovu korist.
 Likovi
• Likovi: Jozef K, sudija, Leni, stric Karl, advokat Huld, Titoreli,
sveštenik.
• Likovi se bez objašnjenja pojavljuju i nestaju što može sugerisati na
nestalnost drugih ljudi u bilo čijem životu.
 Jozef K
• Iz imena se može uočiti da se radi o čoveku koga sistem smatra
nebitnim jer mu ne dodeljuje puno ime, već samo ime i inicijal.
• Radio je kao bankarski službenik i živeo sam kao podstanar. Iako
govori o tome da ne mari za državu i vlast, radio je za nju u čemu
se ogleda apsurd.
• Introvertan je i asocijalan, malo se družio sa ljudima stoga je bio
otuđen, premda je ambicioizan i inteligentan.
 Jozef K
• U Jozefu postoje 2 strane: buntovna i pasivna rutinska. On je na
početku bio slobodan covek, nije pridavao znacaj sudu i
suprotstavljao se, ali na kraju bira mirni put i povinuje se.
• Umesto da suđenje u njemu probudi želju za razvojem, evolucijom,
preispitivanjem zivota, on samo želi da nastavi gde je stao sa svojim
životom.
 Jozef K
• Na početku daje sudu doznanja da je iznad njega, ali daljim tokom
procesa počinje da se gubi i postaje pasivan.

POKLANJAM VAM SVA SASLUŠANJA

• Okvir dela čine dva događaja čime se ostavlja utisak zatvorene

sturkture što se ogleda i u samoj Jozefovoj zatvorenosti i
unutrašnjem gušenju.
 Jozefov odnos prema vlasti
• Proces u Jozefu ne izazova nikakvu unutrašnju revoluciju.
• Oseća se nezadovoljstvo sistemom, u početku ga ignoriše, zatim se
bori, a na kraju prihvata situaciju onakva kakva jeste.
• U delu se ističe Jozefova bespmoćnost, ali ona nije potpuna. Imao
je dva puta između kojih je mogao da bira, ali je izabrao onaj
mirniji koji u što manjoj meri ometa njegovu zonu komfora i rutinu.
• Odriče se svoje okoline isto kao što se ona odriče njega pa
situacija u kojoj se nalazi donekle deluje poput kazne za život
kakav je živeo.
 Jozefov odnos prema sopstvenoj krivici

• Pradoksalno se pojavljuje na svom suđenju iako je svestan

činjenice da je nevin.
• Postaje potpuno okupiran sudskim procesom što mu ometa
normalan tok života.
• Počinje da analizira i kritikuje sebe stoga vremenom počinje da
veruje u svoju krivicu i dozvoljava da ga na kraju i ubiju.
• Jozef je u isto vreme uhapšen i slobodan jer je sud pred kojim se
nalazi irealan.
 Izbor iz kritike

Po jednom neobičnom ali očevidnom paradoksu, ukoloiko su doživljaju

ličnosti čudniji, toliko je prirodnost priče uočljivija: ona je srazmerna
raskoraku koji se može osetiti između neobičnosti ljudskog života i
jednostavnosti s kojom je taj čovek prihvata. Izgleda da je ova vrsta
prirodnosti Kafkina. A mi upravo dobro znamo šta proces znači. Govorilo se
o slici ljudskog života. Bez sumnje. Želim reći da je smisao romana
osobeniji i ličniji za Kafku. U izvesnoj meri, on je taj koji govori ako smo mi ti
koje ispoveda. On živi i osuđen je. On to saznaje na prvim stranicama
romana koji nastavlja u ovom svetu, i ako pokušava da tome nađe leka, to je
bez iznenadjenja. On se nikada neće načuditi tom odsustvu čuđenja. Po
ovim protivrečnostima uočavaju se prvi znaci apsurdnog dela.
HVALA NA PAŽNJI!