Стеван

Сремац,
Ибиш-ага
• Стеван Сремац (1855–1906) 1је од најпопуларнијих српских
реалистичких писаца, а високи естетски домети његових романа и
приповедака нису ни данас доведени у питање. Поп Ћира и поп
Спира, Зона Замфирова, Вукадин, односно Ивкова слава, Чесна
старина, Ибиш-ага или Кир Герас, сведоче о културолошкој
разноврсности на којој почива Сремчево дело, скоро без преседана
у нашој књижевности.
• Изразити мултирегионализам као поетички фактор свакако је
условљен Сремчевим животним и професионалним путем од родне
Сенте, преко Ниша, до Београда. Све ове средине уписале су се у
његову прозу кроз виталност хумора, емпатичност према
најразличитијим људским судбинама, ванредно познавање
менталитетских поднебља и људских карактера.
• Први српски филм у боји управо је Поп Ћира и поп Спира С.
Јовановића, док је „Зона Замфирова З. Шотре дуго имала епитет
наjгледaнијег српског филма у биоскопским салама, а Ивкова
слава један је од најемитованијих филмова на телевизији.
Приповетка Ибиш-ага, објављена 1898. године, минијатура је
мајстора приповедача.
 Која осећања и која размишљања је читање ове приче

изазвало код вас? Јесу ли она у већој мери међусобно

сагласна, или контрадикторна?

Чиме плени пажњу насловни јунак?

Какви су ваши утисци поводом обилате употребе

дијалекатског говора? У којој мери су, током вашег

читања, заплет и расплет у приповеци били очекивани?

Објасните због којих квалитета бисте је некоме

препоручили за читање.
 Шта од самог почетка приповетке
карактерише глас приповедача у трећем
лицу, а у поређењу са говором ликова? Зашто
је прва глава релативно кратка? Какав је њен
садржај? Који је стожерни мотив?
 • „Неће европску правицу, неће да му брујање звона
заглушује танки и јасни глас мујезина, не трпи да му
европски жагор нарушава оријенталски његов дремеж и
тишину, неће да се из свога скровитог и дремљивог
кутка пресели на тротоар – и он се листом сели, и
уклања се једнако, а и сâм не види краја томе
уклањању”
Који пориви овладавају у Ибиш-агином погледу на очите

промене у свету који га окружује?

До којих вредности он држи?

У чему види исправност старог начина живота?

Зашто се, напослетку, уклања пред новим животом Ниша?

 До каквих закључака долазите када
упоредите животе двојице комшија –
Ибиш-аге и ћурчије Ставрије Призетка
– а у прекретничком тренутку за
обојицу?
Које тежње воде Ставрију Призетка?
Како на његов доживљај себе самог
утиче доживљај који о њему имају други
мештани?
 Како је међу Нишлијама дочекана вест о његовој

помоћи Ставрију, али и разним раздавањима

српским пријатељима?

Како у том контексту тумачите деловање Јевђа

Мићовића Мокрогорца, локалног популистичког

новинара?

Образложите у којој мери је искрена његова жеља

да о Ибиш-агином доброчинству напише новински

чланак.
Зашто му Ибиш-ага плаћа да ништа на
ту тему не пише и не објављује?
Шта овакво поступање говори о
истинској врлини и хуманости, која
надилази етничке и верске разлике?
Објасните зашто Ибиш-агина максима
(„Севап учини, фрли у море; ако риба не
зна – Алах ће да зна!”) представља врло
адекватну поенту читаве приповетке?
 Стеван Сремац, Ибиш-ага
• Стеван Сремац (1855–1906), Ибиш-ага
• – нишки дијалекат: последица регионализма као
Сремчевог поетичког опредељења
• – троделна композиција/структура приповетке 
три варијације Ибиш-агиног портрета
• – различити, али сродни начини испољавања
алтруизма у деловању и речима Ибиш-аге и
Ставрије Призетка
• – „Севап учини, фрли у море; ако риба не зна –
Алах ће да зна!”