Mea Selimovi

ZA I PROTIV VUKA

Studija, 1967. Elektronsko izdanje Depna knji a !eo radsko izdava"ko# ra$i"ko zavoda

Mea Selimovi %& ' ()*+', ,-.& Studija, 1967. /tampano izdanje Depna knji a !eo radsko izdava"ko# ra$i"ko zavoda Glavni i odgovorni urednik Dimitrije +asi Ureuju: )adoslav !rati, 0ju1ia 2eremi, 0jiljana 0ap"evi, Miroslav Maksimovi, )ajko (etrov 3o o, 2ovan )adulovi, +iodor )osi, Dimitrije +asi Lektor: *livera Markovi Likovno-grafika oprema: ,ukosava /i1ali .orektura4 !'5%#a Izdava: )* !eo radski izdava"ko# ra$i"ki zavod, !eo rad, !ulevar vojvode Miia 17 Generalni direktor: Do1rosav (etrovi Za izdavaa: &ntun Marti /tampa )* !eo radski izdava"ko# ra$i"ki zavod !eo rad, !ulevar vojvode Miia 17 Tira: 16 666 primeraka !eo rad, 1977. 2- 'S!3 76#18#66197#: 'nternet izdanje 'zvrni produ;ent i pokrovitelj4 +e<nolo ije, izdavatvo i a en;ija 2anus !eo rad, =9. april =66=. (rodu;ent4 %oran Ste$anovi 0ikovno o1likovanje4 Marinko 0u onja Di italiza;ija tekstualno i likovno materijala4 3enad (etrovi .orektura4 3enad (etrovi

' *d prvi< dana ,ukove 1or1e za re$ormu jezika i pravopisa pa sve do nae vremena, nau"ni;i, pis;i, kulturni radni;i i politi"ari uporno se opredeljuju i izjanjavaju za ,uka i nje ova, s<vatanja o jeziku i pravopisu, ili ustaju protiv nji<. +o kon$rontiranje, koje ne prestaje vie od sto odina, ozna"ava stalno ivi interes za pitanja jezika i kulture, a istovremeno otkriva veoma razli"ita, "esto i sasvim suprotna stanovita koja imaju optekulturne ali i klasnodrutvene izvore, danas manje uo"ljive i manje vane ne o ranije. )azlozi pri<vatanja ili od1ijanja vukovsko , narodsko , u osnovi selja"ko jezika razli"iti su u raznim vremenskim razdo1ljima4 u prvim de;enijama >'> veka to je deo 1or1e za stvaranje na;ije i slo1odne srpske drave? u vreme 3edievo, a po otovu Skerlievo, po"e;i evropeiza;ije i intenzivnije ur1aniza;ije Sr1ije pokrenuli su pro;es ra@anske eman;ipa;ije i u ovoj s$eri? u nae vreme, akumulirana du<ovna i kulturna iskustva kao i neop<odnost dostizanja evropsko pa i svetsko nivoa, za<tevaju 1o atiji, razu@eniji, elasti"niji jezik, sposo1an da izraava sloenu sveukupnost ivota i sveta a ne samo nje ovu ivopisnost, nijanse i prelaze a ne samo opte ;eline, unutranji vid stvari a ne samo nji<ovu vanjsku sliku, viu i suptilniju or aniza;iju misli i apstrak;ije a ne samo nji<ov elementarni +ako je spor oko jezika oivljavao uvek u prekretnim vremenima, kad se neto 1itno menjalo u naem drutvenom ivotu. 2edna sumarna rekapitula;ija ovi< 1or1i, prenja, suprotstavljanja, "esto surovi<, otovo uvek otri<, nije naodmet ni danas, kad pitanje jezika nae vremena postaje veoma aktuelno.

'' .ad ovorimo o naem narodnom jeziku, otovo uvek polazimo od neta"ne "injeni;e, od mita, da je pravopisnu i jezi"ku re$ormu zapo"eo i prvi $ormulisao ,uk. -"inili su to, me@utim, dru i pre nje a, sa manje ili vie doslednosti i odlu"nosti, jer ,uk nije pao s ne1a, ve je doao posle mno i< A1ez o1zira to je nji<ov uspe< 1io delimi"an ili nikakavB, preuzevi ideju koja je postojala, i davi joj nesluen zama< i drutveno#politi"ki zna"aj, pretvorio je u odre@ujuu misao i realnu sna u epo<e, u zavisnosti od intenziteta kojim je rasla sna a i istorijska ulo a naroda. .ad ovo kaemo, nimalo ne umanjujemo istinski revolu;ionarni zna"aj ,ukova dela, ne o a svodimo u realne okvire, oslo1a@ajui a elemenata "uda. +o delo je toliko veliko, da ,uku ostaje neokrnjeno nae divljenje, i kad nje ovim pret<odni;ima priznamo nji<ov udeo. (o onome to danas znamo, pre Dositeja, Solaria, Stojkovia i dru i<, narodnim srpskim jezikom vanredno lepim i "istim, po"eo je da pie jo 5avril Ste$anovi ,en;lovi, u prvim de;enijama >,''' veka, sto odina pre ,uka. C(rosto vam ovo ovorimo vaim sr1skim jezikom, a ne po knjiki skrivenoC, pie ,en;lovi,D1E o1janjavajui to veoma zanimljivim mo1ilizatorskim razlo om4 C&ko nepoznat las tru1a daje, ko e se na 1oj pripravitiFC A+aj izuzetno daroviti pesnik, koji je delio zlo i do1ro sa svojom selja"kom pastvom doseljenom iz stare domovine u junu - arsku, smelo i otvoreno je izraavao svoja demokratska s<vatanja4 C+ko te <raniF 3e ora" li i kopa"F Da i< nije, kako 1i ti, ospodi"iu, ivioF .o ko a <rani ono mu je i ospodarC. +o je prvi, sasvim rani las o seljatvu kao drutvenoj i politi"koj snazi, koji e u ,ukovom politi"kom mani$estu Vi a kla!a naroda na ega zazvu"ati pretee.B ,en;lovi je izvrio i pravopisnu re$ormu, pisao je Cuproenim pravopisomC. *n je Cod est znakova, koliko e kasnije ,uk uneti u svoju novu az1uku, upotre1ljavao ve tri4 d, i @D=E Asamo je zamenjivao i @B, a lj i nj" je pisao 1ez tanko jer, zamenivi a apostro$om AlG, nGB. +a rana anti;ipa;ija ,ukove re$orme, kao o"evidan znak makar i po"etaka ja"i< kretanja narodni< masa, potisnuta je polovinom >,''' veka ruskoslavenskim jezikom i starom $onetskom orto ra$ijom, da 1i se ja"e na lasila veza sa pravoslavnom )usijom, kao ustuk pokuajima unijaenja i dena;ionaliza;ije. (o"etkom >'> veka Sava Mrkalj Ada pomenemo samo jo nje aB, "ovek darovit koliko i nesrean, "ini prvi zna"ajniji i potpuniji pokuaj u smislu demokratiza;ije jezika i pravopisa. * Savi Mrkalju ne znamo mno o. 3eto podataka dao je o njemu Hor@e )ajkovi u #avoru 1777, 0ju1o Stojanovi $%ivot i rad Vuka &t' (aradi)a*" Mladen 0eskova; $+rilozi i graa" 19:6B i dr. %namo da je studirao na petanskom univerzitetu i da se druio sa 0ukom Milovanovim, prijateljem i saradnikom ,ukovim, sa Dimitrijem Davidoviem, Iruiem i ,ukom. A,uk se tada le"io u (eti.B 1716. tampao je svoju "uvenu knjii;u pod naslovom koji odma< otkriva nje ov stav4 &alo de,eloga jera li,o -z,ukoprotre! u !udimu 5radu, 1716, u kojoj se zalae za $onetski pravopis i za prin;ip4 pii kao to ovoriC, a protiv staro korensko pravopisa i nepotre1ni< pismena, tanko i de1elo jer AJ, KB, "ime se rdno zamerio ;rkvenim vlastima, "ak i vie ne o za<tevom da prostonarodni jezik postane knjievni. .ao ;rkveni 1la odejana; u1rzo je povu"en u manastir, i tada po"inje nje ov krini put. Moemo samo da pretpostavimo kakav je, u manastiru 5omirju, 1io ivot mona<a 2ulijana, optueno za po1unu i neprijateljstvo prema ;rkvi. Mitropolit je tada 1io svemoni Stevan Stratimirovi, kulpinski plemi i dvorski savetnik, uporni potovala; slavenosrpsko jezika i etimoloko pravopisa, i on je &alo de,eloga jera primio kao otvorenu diverziju, pa je od petanske ;enzure za<tevao da se Cvie nipoto ne smeju tampati spisi sli"ni MrkaljevomC. /ta se sve deavalo sa osetljivim Mrkaljem u samoi manastirski< elija, moemo da zaklju"imo iz Mrkaljeve prisilne kapitula;ije i nje ove potonje tra edije. .ao to o sli"nim slu"ajevima pie 3ikanor 5ruji u svojoj -vto,iografiji, o "emu Skerli kae4 CLovek do1ija vrto lavi;u kada "ita istorije ti< vizantijski< spletaka i leda to vrzino kolo od zavada, sumnji"enja, tu1i, denun;ija;ija, neumoljivi< onjenja sve dok rtva o"i ne sklopi. ' kako su tada pojmljive re"i ,ukova prete"e, Save Mrkalja, u kalu@erstvu 1rata 2ulijana, koje a je ,1ratijaG onila i kinjila, mu"ila la@u dok nije poludio, one nje ove re"i, kada nije <teo da ide ni kod prosveeno a Mui;ko a4 ,3e dam se ni jednom popu iv u rukeGC. $+i!.i i knjige" V'* !io je prezren i 1ojkotovan4

ar<imandrit manastira 5omirja i do;niji patrijar< )aja"i pie da niko od 1ratije ni sluitelja Cni edino a sloveseC sa Mrkaljem nije <teo da pro ovori, i zato nije "udo to je Cimao $iktivnu ideju da a od svuda oni potajni neprijatelj, neki zao du<C AM. 0eskova;B. Mivei u manastiru, koji je 1io Cpozoritem raz1oja, nasilja i 1ijenijaC, po"eo je da pada u melan<oliju i teka depresivna stanja. 1717. ., pod pritiskom ili ve sasvim 1ez sna e, napisao je +alinodiju kojom se odrekao svoje knji e i svoji< ideja, odrekavi se tako slave i prava na vedro seanje iz 1716. odine. - jednoj pesmi iz 17=:. . Mrkalj kae, otkrivajui poneto od svoje velike muke4 Zlo je muno !ada nje podneti" Zlo na! ,iv e pee u pameti" /nevne tuge raaju !ne 0udne" - !ni no)ni ra!tue na! ,udne' *tputen iz manastira, potu;ajui se kao privatni u"itelj, osetio je svu or"inu usamljenosti i siromatva. +raei ute<u, ili elei da umilostivi ;rkvene o;e, pie 17=1. jutarnju po1onu molitvu, pa jo 17=7. sonet i !lovo 0ukijanu Mui;kom, ali je tada ve 1io na kraju sna e. 17=:. poremetio je umom, iako je i do;nije imao svetli< trenutaka. -mro je u 1e"koj ludni;i. .opitar, koji je ranije si urno mno o o"ekivao od Mrkalja, i koji a je veoma ;enio a posle alio, neprestano je podsti;ao ,uka da se raspita za nje a i nje ovu sud1inu. * Mrkalju je pisao4 CSo klare rammatis;<e ,emun$t <a1e i;< in 'srael ni;<t e$undenC. & isto tako, da Cu Mrkaljevoj knjii;i ima vie lin visti"ke $ilozo$ije ne o u dru oj de1eloj ramati;iC. /ta sadri ovo Cdel;eC od osamnaest strani;a, kako a sam autor naziva u svojoj posveti Mi<ailu .oiu, C.up;u i 5radaninu (etanskom, 3auka lju1itelju, (o"itatelju i !la odetelju knjinikaC, verovatno svome me;eniF .nji a je malo poznata4 "esto je pominjana, ali nije istaknut njen zna"aj ni pionirska ulo a Mrkaljeva.D8E - (red ovoru Mrkalj kae da je Dositej izostavljao de1elo jer AKB, i da je pisao narodnim jezikom, zapo"injui novu eru. Dosta panje posvetili su jeziku i Stojkovi, +ekelija, Solari, Doenovi i dru i. (a ipak, malo i< je koji se usu@uju da u pisanju odstupe od stare orto ra$ije. Svako pie kako mu je 1ezopasnije. 3ajlake je ostati pri starom na"inu, samo, da li je i naj1oljeF 3ajvaniji ;ilj i na"elo jezika jeste nje ova najvea mo ua razumljivost. .o ovo na"elo ne za1oravlja, on se dri narodno jezika. *naj ko za srpski narod ovori i pie latinski, ili, to je otovo isto, takozvanim slavjanskim jezikom, on o"evidno azi prvo i najvanije na"elo jezika? on svoje misli ne saoptava kako tre1a, jer a malo ljudi razume. )e"i su zna;i nai< predstava i misli, a pismena su zna;i delova re"i? re"i se odnose na slu< a pismena na vid. (rirodno je, dakle, da je u jeziku potre1no samo onoliko pismena koliko ima lasova. &ko i< je manje, neemo znati zapisati svaku re"? ako i< je vie, nepotre1na su, a mo u 1iti i tetna. C3a to e jednom prostom lasu dva ili tri znakaFC &nalizirajui az1uku i di$eren;irajui slova prema prirodi lasova Ato je, "ini mi se, prvi pristup $oneti;i kod nas uopteB, i navodei niz primera Aklasi"no o1razovan, znala; mno i< jezika, Mrkalj je veoma do1ro upuen u nauku o jezikuB, autor kae da Cimamo toliko za onetni< slovaC, da vie ne znamo ni "itati slavjanske odnosno ;rkvene knji e. Sloeni< pismena, kao to je nema"ko s;<, mi imamo na alost vie ne o i kod jedno Cinojezi"no narodaC. 5otovo sva naa pismena mo u omekati ili primiti meki las, a ta je to dru o ne o, pored nae az1uke, povean 1roj novi< sloeni< pismenaF C*vo svojstvo nae a jezika u"inilo je da je sveti Nirilo pao na de1elo jer AKB. ,idei, naime, da su pismena, koja je za nas ve 1io izmislio, podlona tako velikoj promeni, da 1i predupredio svako zameateljstvo, dodao je jedan znak Apomenuto KB, koji 1i nas opominjao da onde de on stoji, ne moe 1iti nikakva omekavanja. Sve;a mi, izlina predostronost. !olje 1i sveti Nirilo u"inio da nas je, umesto mno i< dru i<, nepotre1ni< slova, nau"io svima koja tako nastaju. +ad mu ne 1i 1ilo potre1no da raz1ija lavu ni sa tanko jerC Aza koji kae da je Cpeti to"ak u kolimaCB.

Sasvim je neo1i"na ova slo1oda s kojom ovaj mladi ;rkveni pitoma; ovori ne samo o C;rkvenimC pismenima ve i o svetom Nirilu, pri ovarajui i njemu, a jo vie # naravno #savremeni;ima, z1o komplikovane orto ra$ije i nepotre1ni< slova, to stvara samo nesporazume. &li, Cko nam 1rani da i< izmenimoFC # kae slo1odoumni Mrkalj, ne znajui ili ne <ajui u to vreme za one koji su i jo kako 1ranili ma kakvu izmenu. Melei da pojednostavi az1uku, Mrkalj predlae da se ostave slova4 a, 1, v, , d, e, " z, i, i Akao jB, k, l, m, n, o, p, r, s, t, u, $, O ACza 1 seljani Ser1lji ne znadu4 no malo uljudniji otovo sva da a iz ovaraju i ja a zato upotre1ljavamCB, ." " " ) AervaB ve postoji, a dJ" lJ i nJ Ctre1alo 1i nam pismena...pod kakvim ni1ud o1likom izrezati, pak tankom jeru onda kazati put za de1elimC. &z1uka tre1a da ima =9 slova i sva da 1udu Cjedinozvu"naC, i tada e 1iti savrena. ' eto, u lavnom, ;eo sistem nae az1uke i $onetsko pravopisa je tu, u osamnaest strani;a to zna"ajno , prili"no za1oravljeno dela. +re1alo je da se uzme jota Akoju je Mrkalj nazna"ioB, da Mui;ki oivi staro ,en;lovievo " da ,uk spoji l i J $ljB, n i J $nj* i doda d Aza strane re"iB, i veliki posao je zavren4 jednostavna az1uka, za narod, moe da zameni staru, ;rkveno#patri;ijsku. %ar onda Mrkalj nije stvarni tvora; nae pojednostavljene az1uke i $onetsko pravopisaF AMrkalj to o1javljuje kao mani$est4 C*d danas na pravopis podvr ava se pod na"elo4 (ii kako to ovoriC.B 3a kraju, Mrkalj je o1eao Ctoliko nudnu jezika Sr1sko so"initi (ismeni;u, o "em u 2ezikoprotresu, 1uduoj knjii;i mojoj, svojemjestno imade 1iti slovoC. 3a alost, pismeni;u, ramatiku, nije uspeo da napie. +ako je ,uk nasledio manje#vie dovren sistem orto ra$ije, koji je odma< pri<vatio. ' umesto Mrkalja, izolovano i onemo ueno , napisao prvu pismeni;u srpsko jezika. 3ita ne oduzimamo od zaslu a ,ukovi< pominjui Mrkalja, koji je postavio temelj ,ukovu delu. ,uk nastavlja i do ra@uje, o romno irei svoju zamisao, ali je od Mrkalja pri<vatio osnovne prin;ipe, koji su od ovarali nje ovim s<vatanjima i du<u vremena4 demokratski prin;ip razumljivosti jezika, za<tev da pis;i usvoje narodni jezik i $onetski pravopis, po na"elu da svaki las ima svoj znak. 3apokon, nije mala zaslu a Mrkaljeva to je 1eskompromisno udario na svetinju, starinski etimoloki pravopis, pominjui predrasude, nerazumnost i stra< kao osnovne prepreke da se taj ana<ronizam od1a;i. (oliti"ko#drutvena osnova Mrkaljeva stava u osnovi je ista kao i ,ukova. *1oji;a su nosio;i demokratski<, narodski<, antikonzervativni< s<vatanja, naa vlastita rezonan;a romanti"arsko evropsko narodnjatva i neposredan izraz oslo1odila"ki< pokreta kod nas, a naro"ito srpsko ustanka. &li izme@u Mrkalja i ,uka postoje i velike razlike4 Mrkalj je rene at ;rkve, 1ranio;a svi< konzervativni< s<vatanja, ,uk je njen prirodni neprijatelj? Mrkalj je poreklom iz rani"arske porodi;e i sredine, ,uk iz ustani"ke selja"ke Sr1ije? Mrkalj je preuzeo, pri<vatio misao o suverenitetu naroda, ,uk je tu misao nosio u se1i, disao njome? Mrkalj je intelektuala;#nau"nik, ,uk nau"nik#or anizator i 1ora;? Mrkalj je la1ilan i prepreke a zaustavljaju, ,uk je kav adija i tekoe a podsti"u na vee napore. Mrkalja su stare drutvene sna e skrile, ,uk je nastavio da deluje, slo1odan $izi"ki i du<ovno.

''' Slu"aj, koji stvara velike ljude, doveo je ,uka na jedno od najvidniji< mesta nae istorije. .ad ve, z1o 1olesne no e i tule, nije postao "etovo@a ni po inuo u 1or1i s +ur;ima, kad se z1o poodmakli< odina nije mo ao upisati u imnaziju u .arlov;ima, doao je 1718. odine u ;arstvuju"i rad !e", jednu od lavni< evropski< metropola. Slu"aj a je "uvao za vanije zadatke. Sve ono posle prelaska u !e" nije slu"ajno. 3je ov dolazak u !e" do sada nije potpuno ni zadovoljavajue o1janjen. %ato 1a u !e", u iu, u jedan od najzna"ajniji< tadanji< evropski< ;entaraF Samo zato da nau"i nema"ki jezikF 'ma u tome ne"e "udno , avanturisti"ko , nepatrijar<alno smelo , osvaja"ko . ' ta je tre1alo da radi u !e"uF (o vlastitom priznanju, nameravao je da ivi od knjievno radaP +a samouverenost zaprepauje i imponuje. 2er, poi u svet s takvom namerom, tek elementarno pismen, 1ez ikakvi< poznanstava u tu@em velikom radu, zna"i imati o romno samopouzdanje, koje je moda proizalo i iz ustani"ko iskustva da volja i <tenje mo u mno o, "ak i kad to iz leda iluzorno, sve dok se ne pokua. +aj ustani"ki du<, iskustvo i samosvest postali su sutina ,ukove prirode, osnova nje ova miljenja i odnosa prema ljudima, kao i odredite nje ova krajnje ;ilja. Moda je jo 1716. u (eti, kuda je iao z1o le"enja, druei se s Mrkaljem i ostalim mladim ljudima sa visoki< kola, video da mno o 1olje od nji< zna narodni jezik, koji oni preporu"uju knjievni;ima kao knjievni. Moda a je i neko od nji<, uverivi se u nje ovu izuzetnu 1istrinu i u "istotu nje ovo izvorno jezika, na ovorio da napie neto o srpskom ustanku, o kome im je si urno pri"ao, a moda je i ,uk sam doao na tu misao, elei da s tim do a@ajem, toliko vanim za srpski narod, upozna i Evropu. .opitar, du<ovni stvarala; ,ukov i nje ov mentor, kao redaktor slovenske ru1rike u 2iener allgemeine Zeitung-u pozvao je ,uka Ck re;enziranju slovenski< knji aC, "im je pro"itao nje ov "lanak o ustanku. 3a osnovu "e a je usledio taj neo"ekivani poziv i to poverenje, kao u pri"iF ,uk nema nikakva iskustva u tom poslu, i jedva da ita zna osim srpsko jezika. E pa, upravo z1o jezika. ,uk je 1io "ovek kakvo je .opitar "ekao, kad se Mrkalj iz u1io. +aj "udesno raz1oriti .opitar, koji je, iz svoji< razlo a, preokrenuo istoriju srpske kulture, mo ao je dati si urnosti i samome ,uku, koji je uvideo koliko je jezik, prostonarodni jezik, zna"ajan uvaenom nau"niku, i to 1a onaj jezik kojim on ovori, kojim ovore selja;i u nje ovu +riu. &ko je ikad imao kompleks nie vrednosti, a do;nije znamo da nije, .opitar a je oslo1odio na prvom koraku. Ie1ruara 1719. ,uk alje re;enziju o jeziku u 3ovine !er,!ke A3ovine ser1ske iz ;arstvuju"e rada ,ienne, s dozvoleniem E o .es. .r. ,eli"estvaB koje su izlazile ve est mese;i. )e;enzija nije o1javljena. A/tampana je prvi put u knjizi (ritike i polemike Vuka &t' (aradi)a" izd. Mati;e srpske, 3ovi Sad, i S. k. zadru e, !eo rad, 1966.B )e;enzija je zanimljiva iz mno i< razlo a. (olazei od -z,ukoprotre!a Mrkaljeva, ,uk se zalae da narodni jezik postane knjievni AConi koji piu moraju paziti na jezik prosto a narodaCB, ali je u svemu ostalom nesi uran. 3i sam nije iz1e ao uti;aju stila i jezika tadanji< pisa;a Ai, posredno, nema"ko i slavjansko jezika4 red re"i, mno e parenteze, zatim starinski pa i nepravilni o1li;i4 Ser1lji, u la@avaju i sl.B. 3eo1i"na je i kon;ilijantnost ,ukova, nevukovska 1idermajerska $inoa. &er,!ke novine su, kae ,uk, Cot velike polze srpskom kao i pro"im narodima, a ako se komu ot Ser1alja ove novine ne dopadaju, to su sledujui uzro;i4 1. /to se Ser1lji nijesu svojim novinama privikliP

=. /til je svaki< novina o1i"no suv i opor, a oso1ito sad u vreme vojne, kad se otovo ;ele novine iz datuma i iz imena sopstveni< Dli"ni<E sastoje. 8. /to ospoda u"redni;i serpski< novina dikoje nove re"i upotre1ljavajuC. /to se ti"e srpsko a jezika, Cu tome . serpski< novina u"redni;i zasluuju "estC. 3o 1udui da Cnijedna stvar od "oveka soverena izii ne moeC, re;enzent je primetio neke po reke, Coso1ito u pravopisuC. CSer1lji 1udui da jot nikakve ramatike svo a jezika nemaju, zato oni koji piu moraju paziti na ovor prosto a naroda, i ne odstupajui ot ono a tre1a svoj jezik da u la@avaju i da popravljaju.C Slae se s upotre1om novi< re"i, jer novine "itaju ljudi koji razumeju Cu la@eniji jezikC. %animljiva je distink;ija koju "ini izme@u ulo e knji a i novina, i o Cu la@avanjuC jezika4 C& tomu je naj1olje mesto u novinama, jer1o mno e dru e knji e moraju spisatelji serpski tako prosto pisati da i< svaki, i najprostiji seljak koji "itati zna, razumeti moe. & u novinama to nije nuno? jer1o svaki koji "ita novine, on razumeva malo i u la@eniji jezikC. &li kad ukazuje na reke, ,uk#poletara; nema jo ni <ra1rosti ni znanja da se sasvim odvoji od jezika i stila kritikovani< tekstova. ,uk je protiv tu@i< re"i4 juri, kapija, spijon, 1ajoneta, kompanija, re imenta rosijski< 1ora;a itd. ' ta predlae umesto to aF -mesto juri predlae rusku re" pri!tup ili napadenije, umesto regimenta ro!ij!ki0 ,ora.a opet ruski naziv4 jeger!ki polkP Dalje, umesto kapija #vrata, !pijon #uvoda Ajo ne upotre1ljava <B, ,ajoneta #1odilo, kompanija #druina A<ajdu"ki re"nikPB. & re"eni;u4 C,ojska je o1sadna prajzska to pred tverdini;om Er$urtom stojae k )ajni otila, a mesto nje eju na o1sadu tverdini;e Sakson;i dojtiC, ispravlja ovako AC+o 1i Ser1in kazaoCB4 C,ojska je prajzska to pred tverdini;om Er$urtom stojae Aili to je stajalaB k )ajni otila, a na mesto edu na o1sadu tverdinji;e Sakson;i doiC. AMesto )edu moe i )e4 C!olje je tako ne o )eju CPB 'z leda neverovatno da je to ,ukova ispravkaP -pore@enjima uzeti< iz selja"ko ivota upozorava na potre1u da se "uva "istota jezika Aslovenske re"i tre1a posr1ljavati Cda ne stoje kao junad izme@u ova;aCB, ali ostavlja ,lago!tojanje Aumesto C1la ostojanje narodneC tre1a C1la ostojanje narodnjeCB. %a tekst iz novina C,estnik juno#tirolski soderava pozivanje kralemestnika talijansko , koje je on radanom veroneskim izdaoC, kae4 C*vo je dosta do1ro, ali ja mislim da 1i lepe 1ilo kao to 1i prosti Ser1ljin kazao4 - vestniku stoji pozivanije kralemestnika talijansko a, koje je on radanima Aili ra@animaB veroneskim izdaoCP 3i ,ukova redak;ija nije u to vreme daleko od slavjansko jezika. C* mirni umislenija njiniC #CMoe za nevolju i tako podnijetiC, ali je lepe i o1i"nije4 Co mirnim umislenijama nji<ovimC. A*"evidno je da se ,uk naao u "udu s re"ima koji< u narodnom jeziku nema, a jedva da se usu@uje da ita pri ovori tu@em re"eni"nom sklopu ovi< novinski< izvetaja, tako da nje ov za<tev za pri<vatanje narodno jezika ostaje u po"etku samo apstraktan prin;ip.B #C' pritjaeteli i polnomoni;i svo1odno putovati mo uC? ovde samo !vo,odno nije do1ro, ostalo jestP #3ije4 Cpo 1erdamC, ne o Cpo 1erdimaC. #-mesto lepe re"i dveri ACto je re" slavenskaCB ,uk trai o1i"nu, siromanu re" vrata, ne irajui nijanse i razlike4 C/to je od turska kapija, to su slavenske dveri, a to su slavenske dveri, to su serpska vrataC. ADo;nije, naro"ito u prevodu 3ovo zaveta, potpuno je odustao od ovo usko puritanizma.B Sve je to nesi urnost, sitno popravljanje, delimi"no oslanjanje na empiriju ACSer1lji kauCB, nedoslednost Azamera za ,ole!tni.i a pri<vata ve!tnik, jer te re"i u narodu nemaB, ali je karakteristi"no da mu je za sve lavni sudija i svedok narod, ili &er,lji, ili "ak ljudi ACkao to ovore ljudiCB, to je za ,uka isto Akao i za ,en;loviaB. 5ovorei Csver<u pismena serpski<C ,uk se poziva na Savu Mrkalja i nje ovo delo &alo de,eloga jera" ponavljajui Mrkaljev za<tev da se de1elo jer i jeri iz1a;e4 C!udue da su ve mno i o"itali reenje de1elom jeru AKB i dokazali su da je ono peti to"ak u kolima, a kad je de1elo jer peti to"ak, to je i jeri AQB deveti u plu u? ono je u serpskomu jeziku toliko nuno i potre1no koliko i K. %ato sad smesta DMrkalj kae4 od dana!...E mo u . u"redni;i ta dva pismena slo1odno iz1a;iti, a i neka im zasad jot slui po starom kao i dosad? K neka slui da umekava pismena d, t, l, n, kao i dosad? pak

onda "itateljima nee 1iti nuno nijednu re" po a@ati, ne o e svaki moi "itati kao da je sam napisao. +o tako neka 1ude za vreme dok nee li otkud i kakva ramatika serpska izii. 'stina je da 1i naj1olje i najlake 1ilo o1rnuti po &alu de,eloga jera Akoje e najposle 1iti ako Ser1lji 1udu radi svoj jezik "istiti, u la@avati i u soverenstvo dovoditiB, ali to od . u"rednika ne moe se za<tevati da oni sa novinama po"nu Ajer1o su oni prinudeni mno ima u a@atiBC. *vim dunim ;itatom eleo sam da pokaem kako ,uk ovori s potovanjem o Mrkalju, zasnivajui sva svoja miljenja na nje ovom delu i na nje ovim idejama. Mrkalj mu je lavno is<odite i vr<ovni autoritet. Lak i za 1udunost ACkoje e najposle 1itiCB predvi@a po1edu upravo Mrkaljeve kon;ep;ije o jeziku i pravopisu, i, pri<vatajui je u potpunosti, namerava i sam da je sledi Atada je ve pisao svoju (ismeni;uB, iako je znao za sud1inu Mrkaljevu i za mone protivnike koji< su se . u"redni;i 1ojali i kojima su prinudeni u a@ati. -skoro, zaista uskoro, ,uk se osamostaljuje, izrasta, nje ovo skromno po"etno znanje postaje neo"ekivano iroko a nje ova <ra1rost izazovna. +e iste 1719. odine on pie re;enziju na U!amljenog juno u" otpo"injui svoj ruila"ki i raditeljski po<od. &li u svome o romnom delu on je, od sami< po"etaka do po1edonosno zavretka, isti;ao dva osnovna prin;ipa svoje re$orme, $onetski pravopis i narodni jezik. & nji< je preuzeo od Mrkalja.

', ,uk se pri<vatio zadatka, koji je Mrkalj $ormulisao kao neop<odnost vremena, i pretvarajui # pod .opitarevim uti;ajem # nesvesno znanje jezika u svesno, stvorio novu epo<u u razvitku srpske na;ionalne kulture, uvodei je u savremeno do1a i u savremeni svet. C5ramati"ki enijeC, kako je rekao .opitar, dalekovid, inteli entan, sistemati"an, uporan do tvrdo lavosti, dinami"an i 1or1en, ,uk nije radio ka1inetske teorije, ne o se klao i uao za svoju narodnu i narodsku misao, pretvarajui je u delo. 3ameui narodni jezik kao knjievni, morao je da dezavuie i rui slavjanski jezik ;rkve i patri;ijata u junoj - arskoj, kao smetnju razvijanju na;ionalne kulture, kao smetnju $ormiranju na;ije. *snovna drutvena pozi;ija ,ukova 1ila je selja"ko#demokratska. ' to je razumljivo, i z1o ,uka, i z1o vremena u kome su selja"ke mase, naro"ito u Sr1iji, 1ile nosila; oslo1odila"ki< tenji, od okupatora u prvom redu, ali i od svake eksploata;ije. )azumljivo je tako@e to je narod, uspean i delotvoran u svojoj po1uni Amada do;nije izneverenB, osvojio pravo na priznanje sve a to je nje ov izraz, svojstvo i du<ovno stvaralatvo Ajezik, moralne i eti"ke oso1ine, usmena knjievnostB. 3aro"ito je vaan jezik kao sredstvo komunika;ije u sazrelim uslovima za stvaranje na;ije, jedinstvene privrede i ire trita. +ako se na drutvenom, politi"kom i ekonomskom $rontu kon$rontiraju suprotnosti izme@u dotadanji< vlastodra;a i oni< koji ele da preuzmu vlast. .ako je to stvarno izvlaivanje, klasna i politi"ka 1or1a u najotrijem vidu, suko1i su veoma teki i sva su sredstva do1ra kad tre1a da se onemo ui kla!ni neprijatelj. Svoju klasnu pozi;iju ,uk je otvoreno i 1ritko $ormulisao 1786. odine u "lanku C,ia klasa naroda nae aC Ao1javljen u (ovei)u 1797 . i ponovo u knjizi ,uk Ste$anovi .aradi # (ritike i polemike" izd. Mati;e srpske 3ovi Sad i S.% !eo rad, 1966B. C2ez ra ovo a naroda otovo su sve sami selja;i i tea;iC, kae ,uk, mislei na sve ju oslovenske krajeve. - Du1rovniku su, za vremena repu1like, vlastela upravljala zemljom i narodom, pa su se Cpravima i ospodstvom vrlo razlikovali od sve a njima podru"no a narodaC, ali su se i puani ACkao die !Rr erCB razlikovali od seljaka i teaka. C' dananji Srvati Au varme@i za repskoj, varadinskoj i krieva"kojB imaju svoju ospodu, koja se od naroda prosto a, a i od varoana koji nijesu plemii, vrlo razlikuje.C C&li u onije< koji su r"ko a zakona, i koji se upravo Sr1i zovu, jez ra je samo seljak i teak.C C- Trnoj 5ori niti ima rada ni varoi, i zato se ne moe ni misliti da ima kakije< dru ije< ljudi osim seljaka i teaka.C - !osni i Ser;e ovini sli"no je kao u Trnoj 5ori. C*no malo varoana i ra@ana sjede me@u +ur;ima, druk"ije se od naroda nose i ive, i snjima se ne mijeaju ni u kakijem narodnijem poslovima4 zato se me@u narod otovo i ne 1roje.C - Sr1iji je Cdo nae a vremenaC 1ilo sli"no kao u !osni i Ser;e ovini. Sad se varoi po"inju naseljavati i Cvaroani kao narod umnoavatiC, ali su selja;i u zemlji najpreteniji i najvaniji, Cjedno zato to su oni najvie dananju slo1odu zemlji prido1iliC, a dru o, to i< je najvie i to najvie plaaju, Ci u svakom do a@aju najvie u"initi mo uC. ' samo u austrijskom ;arstvu, a naro"ito u Ma@arskoj, CSr1i imaju viu klasu ili svoju ospodu, koja se razlikuje ne samo od seljaka i od teaka ne o i izme@u se1eC. 3ajvea ospoda su vladike, a zatim spa<ije i plemii, Ckoji su po zakonima madarskima od ostalo a naroda daleko, tono se u nas rekne, kao ne1o od zemljeC. Me@u ra@anima Cpur eriC se razlikuju ne samo od seljaka i teaka ne o i od ostali< varoana. 'zme@u plemia i pur era su doktori, advokati, sveteni;i, u"itelji i notaroi. ,ia klasa tre1alo 1i da je od naroda u"enija, mudrija, uljudnija, skladnija i rodolju1ivija, Cali u nae je vie klase to sve naopakoC. 'stina, mno a ospoda su u"ila neke nauke koje prosti ne zna, ali od to a je nji<ovom razumu i sr;u 1ilo vie tete ne o koristi. - svemu ostalom oni su se pored 3ema;a i Ma@ara otu@ili od svo a naroda i nje ovi< o1i"aja? Cpored tu@ije< jezika na kojima nauke sluaju, kojima poslove slu1ene rade i u drutvima se raz ovaraju, za1oravili su srpski i misliti, i nji<ov narodni jezik, koje a silu i sladost i 1o atstvo oni ve i ne poznaju, ini im !e pro!t i !iroma an, zato su a iskvarili i jednako a kvare. /to su pak oni koji velikije< kola i nauka nijesu

u"ili, s ospodom zajedno pali u ovakve rije<e protiv naroda svoje a, uzrok e 1iti to su se poveli ka ospodi, razum svoj kao davi ospodi pod zakup, vie ledaju ko ta radi i ovori ne o ta i kako radi i ovoriC. 3aim o$i;irima na rani;i lake se moe oprostiti Cto su za narod svoj sla1o marili, jer su oni .ar!ke !luge, koje su danas ovde a sjutra 1o zna dje, a uz to jo opaali su da im kato smeta napretku to su Sr1i? zato su djekoji vi"ui na svoju podru"nu 1rau ledali da se udvore 3ijem;ima, te je to a radi 1ivalo da su ljudi nai u mjestu svome voljeli o$i;ira makar od ko dru o naroda ne o Sr1inaC. 'sti"ui razlike u privile ijama, moi i 1o atstvu, ,uk kae da su Cu svemu najdalje od naroda oni koji su 1o atiji a naj1lie, majstori i manji tr ov;iC. Ludno je, me@utim, da "ak i oni od ospode koji su voleli narod i eleli mu do1ro, nisu znali Ckako e, ne o su radili protiv svoje elje i namjerenjaC. %ato se umotvorinama nae a naroda ;ela u"ena Evropa divi i "udi, Ci nji< radi narod na slavi i <valiC, a umotvorine nai< u"eni< ljudi su takve da im se svako mora smejati Ci aliti narod to prema se1i nema u"enije< ljudi. (a jo pored sve a ovo a vi a kla!a misli i ovori da je ona prema evropskijem narodima upravo kao to tre1a, a narod prosti da je zaostao i da ne valja i da a je ona 1o zna kakvom mudrou nadvisilaP +ako npr. Lukijan 4u i.ki u 5lasu narodolU1;a odine 1719. kae4 SvjetJ <vali vQVVu klassu nae G roda, &lG na prostu 1a;a sramK. 3a ovo sam mu ja jo onda pisao4 *vo je po naoj misli upravo naopako re"eno...+ro!ta kla!a naroda nae a Atj. ona klasa koja u dananje vrijeme narod sastavljaB ne ustupa ni jednome od : ili 6 se1i o1linjije< naroda ni u razumu ni u potenju, niti i u kakvoj dru oj do1rodjetelji? a vQa klassa onakova je kao to se ot<ranjuje i u kakvom stanju ivi. &ko prostoj ne "ini sramote, "asti suvie ne "ini ni djeC. *vaj odlu"ni o1ra"un s klasnim protivnikom osvetljava ,ukove osnovne pozi;ije, nje ovo suprotstavljanje svemu to je ta vi a kla!a "inila i stvarala, jer je tu@e po du<u, nje ovo nepoverenje prema preanima iz ;arevine, nje ove nes<vaene reak;ije Aod1ojnost prema Dositeju npr., to je si urno od1ojnost prema radanskoj kulturi a ne li"na netrpeljivost, zavist ni usko rudostB. Da li ipak ,uk nije 1io suvie pristrasan u o;eni i osudi vi e kla!e, da nije preterao u otriniF Lini se da nije. +a"nost i istinitost nje ova suda potvr@uju mno i spisi i dokumenti. (omenuemo samo dva4 -vto,iografiju 3ikanora 5rujia, episkopa pakra"ko , pisanu u du1okoj starosti 5rujievoj, 177:W6. . Ao1javljenu u 5ogo!lov!kom gla!niku 1969W:, a u pose1noj knjizi 1967, u Sr. .arlov;imaB? i 6pi!anije ivota Save +ekelije, izd. C(rosvetaC, !eo rad, 1966. *1a ova pis;a pripadaju vi oj kla!i, i nji<ovo svedo"enje moemo primiti s punom verom. C,atreni Sr1#MilutinC, pie ar<imandrit 'larion %eremski u pred ovoru 5rujieve -vto,iografije" Cprotosin@el 3ikanor 5ruji#Sr1enda 5rujaC, koji pie 1esede, latinske soterione, ma@arske ode u lednim ljudima Akomorniku kraljevskom ' na;iju +omai"u, ' na;iju 1aronu Se eiju prilikom intala;ije za veliko upana 1aranjsko B, alo!ne pesme Ana smrt mitropolita Stevana pl. StratimiroviaB i dr., daje izvandredno ilustrativne podatke o jednom delu vi e kla!e, o viem svetenstvu i izvitoperenostima u njemu, o intri ama, 1eskrupuloznosti, korup;iji u vr<ovima, tako da ostaje tajna Akao to je primetio i SkerliB kako i zato je ovu auto1io ra$iju tampao 5ogo!lov!ki gla!nik" mada su neka mesta izostavljena, kako nas o1avetava %eremski. Evo kakav je, po 5rujiu, sastav ;rkveno kon resa u .arlov;ima 1787. odine Ada navedem samo neke podatkeB4 sedam episkopa AStankovi, administrator mitropolijski, Manojlovi temivarski, Sranislav pakra"ki, )aja"i vra"ki, )a; aradski, Mivkovi 1udimskiB, osam ar<imandrita, a od C radansko redaC Lernojevi A ro$ (etar, veliki upan temivarski i kraljevski poverenikB i dr., od militara;a eneral Majna AIeldmars;<all#0ieutenantB, o1ertar ApukovnikB Lui i dr. +o je stvarno vi a kla!a, izdvojena, povlaena, sa $eudalnim titulama i privile ijama. (atrijar< je, pri"a 5ruji, primao !idok!ije i konven.ije, a do1ijao je i veliko vlastelinsko do1ro Dalj na uivanje. .oliko je Dalj 1io unosan, tvrdi i sam 5ruji, koji je jedno vreme, do iz1ora mitropolita Stankovia, upravljao vlastelinstvom, navodei da je za odinu i deset mese;i sakupio 167666 $orinti "isto pri<oda. 'z patrijarijski< $ondova davao je nova; na kredit uz 6X kamata, pa je interes podi nut na zelenaki< 7X. ' episkopi, uz o romnu platu, primaju dodatak za administra;iju. (ri<odi su im

neverovatno visoki. Episkop (laton Ckupi za 96.666 kuu Servi;kovu i pokloni je imnaziji novosadskoj, da 1i se popularisao i tako poveao svoje anse pred iz1or patrijar<aC. !ilo je i dru i< pri<oda4 o1i"aj je 1io Cda se daju po preporuka podmieni oso1a ar<imandritski krstovi prostim i umanimaC. & o kupovini zvanja4 C.ad se vratim iz .arlov;a s po re1a Stankovia AStankovi je 1io mitropolit od 1787# 179=, M. S.B u .uvedin, ' uman moj dozove me u svoju eliju, pa mi rekne nasamo4 Sinko, moram da ti ispovijedim tajnu moju4 ja sam dao pred (opoviem ovoj i ovoj oso1i tri <iljade $orinti sre1ra, a ona mi je o1eala da e izraditi za te tri <iljade kod Stankovia Amitropolita, M. S.B da me proizvede za &r<imandrita kuvedinsko . Stankovi je umrJo, nije pravo da propanu moje tri <iljade, ne o idi odma< k (opoviu, on je sad u 3eradinu i iti da mi se odma< vrate moji nov;i. 2a na@em (opovia u 3eradinu i kaem mu zato me je poslao aa k njemu? a on mi od ovori4 zar aa ne zna da je on poklonio te tri <iljade i da nema o njima ni kvite ni o1li a;ije, pa kako 1i i< mo ao iskati natra . .aite mu neka metne krst na nji, kad a nije mo ao metnuti na prsa, kao to rade i dru i i umani koji su proli tako isto, kao i aa, pa se onda po"e smijatiC. ' i umani su do1ro prolazili Ajer su manastiri 1ili velika $eudalna do1raB, pa su se otimali za unosnije poloaje i 1olja imanja. C.ad mi je pokazao 'va"kovi pri<ode i izvore pri<oda kruedolski<, ja mu kaem4 mene je dakle patrijar< kaznio, kad me je premestio iz 1olje manastira u oriC, pie Sr1enda 5ruja otvoreno. Sve te privile ije, u krilu jedne $eudalne drave, Cpod krunom u arskomC, plaane su, s jedne strane, stra<om prema viima od se1e, a s dru e strane podani"kom odanou prema ;arskoj kui, to je u tom svetu 1ilo sasvim o1i"no, uz pateti"ne izjave o srpskom rodolju1lju. 3a !la ovesti 1796, kae 5ruji, naredi mitropolit )aja"i svim episkopima da se odri Csve"ano 1la odarenije za ;ara Ierdinanda ko a je !o umilostivio da po leda milostivim okom i na nau ;rkvu, a meni pie privatno da napravim za tu 1la ovetensku svetkovinu jednu Eklo u, koja e se predstavljati na !la ovesti u .arlov;imaC. 5ruji opisuje mno e takve mani$esta;ije istinske pokornosti, a me@u njima jednu upravo rotesknu. 17:=. . +emivar;i pozovu patrijar<a da u nji<ovu mestu pozdravi ;ara Iranju 2osipa, koji je te odine putovao po ,ojvodini. C(olazei u +emivar povede opet mene sa so1om i tu je pozdravio ;ara nema"ki, kad je ;ar po<odio nau srpsku ;rkvu.C (rilikom ;areve posete 3ovom Sadu, ,aradinu, .arlov;ima, +itelu i %emunu, patrijar< i episkopi iz1ezumljeno tr"e da 1i a pozdravili u svim tim mestima4 C.ad je sti ao ;ar na paro1rodu u 3ovi Sad, tu a je do"ekao i patrijar< s nama na o1ali dunavskoj, i kada a je pozdravio novosadski na"elnik 2ari, onda je seo ;ar na (latonove ko"ije Aepiskopa (latona &tana;kovia, M. S.B i odvezao se u 3ovi Sad. (atrijar< uzme ar<imandrita Stojkovia u svoj 1atar, i odveze se za ;arem, kad je najpre nama zapovedio da idemo natra u ,aradin i da onde "ekamo ;ara. Dok smo mi "ekali u ,aradinu, dotle su pozdravljali u 3. Sadu patrijar<a sa4 iveoP onako isto oduevljeno kao i ;ara. (osle po sata vrati se patrijar< 1ez 3je ova ,eli"anstva u ,aradin i naredi da idemo 1re u .arlov;e, de e da primi ;ar podani"ko poklonstvo od nasC. (atrijar< opet uri u %emun, Cda do"eka i onde svo velikoduno ;araC. & po predlo u 3ikanora 5rujia, na slavoluku u .arlov;ima, s ulazne strane pisalo je4 C0ju1av te "ekaC, a sa izlazne4 C0ju1av te pratiC. Me@utim, patrijar< je sti ao da svrati i na sala 'sidora 3ikolia, Ckoji je kupio patrijar< od 'sidora za svo sinov;a majora /andora )aja"iaC. %aista, ,uk je imao pravo ovorei da se vi a kla!a odvojila od naroda Asrpski patrijar< kupuje sala za svo sinov;a /andora, majora u austrijskoj vojs;iPB i 1rinula se samo da odri postojee stanje i da sa"uva svoje $eudalne privile ije, ne "inei mno o "asti narodu. ' ideje ti< ljudi su ma lovite, 1ez korena u ivotu. Dele a;iji koja je ila na slovenski kon res u (ra , patrijar< nare@uje da preporu"i Cod nje ove strane /a$ariku, (ala;kom, Sanki i dru im matadorima slovenskim neka nastoje od svoje strane, da se iz1ore ovom prilikom i pro lase staroslavenski jezik za jezik opte slavenske knjievnostiC. & 5ruji je pozdravio kon res rekavi da ,ojvodina srpska eli Cda u ovom %latnom (ra u kora"i preko slavensko pra a u zlatnu 1udunost slavenskuC. %aista, "udna z1rka4 pod krunom u arskom, s podani"kom poklonstvom ;aru# do1ro"initelju ;rkve, s $eudalnim privile ijama sa staroslavenskim jezikom kao opteslovenskim #u zlatnu 1udunost slovenskuP ' svako ko druk"ije misli, ko predstavlja Cdu< srpsko ustankaC, nji<ov je neprijatelj. Lak i Sr1 Milutin, Sr1enda 5ruja, rdi ,uka Amada kae da mu je 1io Cli"ni prijateljCB da je Coru@e u rukama oni< du<ova, koji rade i na politi"kom i na ;rkvenom i na knjievnom polju oko to a, da se ne konsolidira ni u narodnom ivotu naem ono, to nji<ovim tenjama ne ide u ra"unC.

Dru u ivu ilustra;iju to sveta, samo mirsko , plemiko , daje 6pi!anije ivota Save +ekelije. Srednji plemi#u - arskoj, potomak rani"arsko vojno plemstva, posednik pustara i dru i< imanja imao je ovu titulu4 C,isoko1la orodni 5ospodin Savva od +jukjuli, ospodin ,izea i .evermea, zlatne nadpeti;e kavaljer, ;arsko#kraljevsko i apostolsko ,eli"anstva sovjetnik, mno i< slavni< ma@arski< komiteta prisedatelj i svi< prava doktorC $6pi!anije ivota" pred ovor &leksandar IorikoviB. ,eoma u"en, poznavala; r"ke i rimske klasike, poli lota, koji je ovorio r"ki, latinski, $ran;uski, nema"ki, ruski, ma@arski, vlaki, "ak i turski, "ovek koji je i rao vidnu ulo u u drutvenom i politi"kom ivotu u - arskoj, daje u svom opisaniju ivota ne samo izuzetno plasti"an svoj vlastiti portret tipi"no dentrija, zemljoposednika, ve i sliku sredine kojoj je pripadao, drutveno sloja za koji je 1io vezan svakom ili;om svo a 1ia. 3je ova zanimljiva knji a, koja a otkriva vie ne o to 1i on to elio u svojoj 1olesnoj sujeti, indiskretno otkriva i ;elo jedno drutvo, nje ovu klasnu psi<olo iju, moral i preokupa;ije. +ekelija pedantno na1raja ;eo niz sudski< rasprava oko imanja, kua i nov;a, sa svim i svakim, sa susedima, s ro@enim 1ratom, sa sinov;ima, i sve i< on rdi, svi su mu oni neprijatelji, jer <oe da a unite, z1o nov;a, uvek z1o nov;a. ' nijedno trenutka nee mu 1iti neu odno da o tome ovori, jer je za nje a i za nje ov svet u1itak ili do1itak sutina ivota. *n i u )usiju putuje, nekoliko puta, radi nasledstva od svoji< stri"eva koji su se kao enerali i pukovni;i ruske vojske o1o atili u toj dalekoj zemlji. Du o je traio enu prema se1i, dostojnu svo a drutveno poloaja, i u kasnim odinama se oenio ospo@i;om plemenitom !ezek, da 1i mu rodila sina#naslednika, a ona mu je darovala onoreju, koju je teko izle"io, a ena mu nikad. - sedamdeset i treoj odini priznaje da se zalju1io u jednu devetnaesto odinju institutkinju. &li mu to nita ne smeta da o se1i ima veoma visoko miljenje i, 1ez zazora, pri"a kako je pisao 3apoleonu da a postavi za kralja 'lirsko kraljevstvaP & +ekelija je jedan od najprosveeniji< ljudi svo a do1a i "uveni do1rotvor koji je deo svo a imetka ostavio za kolovanje mladi< Sr1a u svom zavodu +ekelijanum u (eti. - svom $amoznom pismu 3apoleonu +ekelija opirno izlae mno a svoja s<vatanja, karakteristi"na za ;elu vi u kla!u Az1o "e a je ,uk zauzeo $rontalno neprijateljski stav prema njoj i osudio je kao protunarodnu i reak;ionarnuB. * srpskom ustanku Apismo je pisano 1769, 18. junaB kae da je to Csamo <ajdu"ija i 1eskrajno prolivanje krviC Aprevod pisma, pisano $ran;uski, od (lamenke ,la<oviB. Srpski narod Cnema ljudi koji 1i njim upravljali, koji 1i mo li da mu daju samu ideju na;ionalno postojanja, jo manje da a uredeC. *vaj prezir prema vo@ama ustanka prenosi i na ;eo srpski narod4 C3eukost naroda je velika u ;eloj na;iji... svi isto"nja;i su neuki i 1ez knjievnosti... Sto a je teko da se takvim ljudima daju ideje o optem do1ru, lju1avi prema zajedni;i, ener iji i o svemu to "ini postojanost jedne draveCP 0judi iz naroda su i o<oli, zavidljivi, osvetolju1ivi. C.ad osete silu protiv se1e i nji<ov prvi pokuaj opozi;ije ne usledi odma<, oni u1e prise1nost i postaju tako plaljivi da se mo u pomusti skoro kao ivotinje. &li ako im se popuste uzde oni postaju nepodnoljivi kao svi oni kojima ne upravlja razum.C 3eukost je tako@e veliko zlo me@u njima, Cizraslo iz korup;ije a podrano siromatvom i osvetolju1ljem. %a malo nov;a sposo1ni su da u1iju desetak ljudi, a naro"ito vo@eC. Svejedno im je da li e danas 1iti odani +ur;ima, sutra &ustrijan;ima. C+o su posledi;e neprosveenosti i neznanjaC, podmiivanja, iskvarenosti. !ez pomoi 3apoleonove, Csav dananji ustanak Sr1a nee imati nikakvu trajnost, svi e pokuaji 1iti uzaludniC. ' naravno, nudi svoje uslu e da se nova drava u"vrsti, na korist 3apoleonovu ACtrudiu se da pomo nem izvrenje to planaCB, jer 1i 1ez rukovodstva takvi< kao to je on, nezreli, nesposo1ni, korumpirani srpski narod doveo u pitanje sve to je posti ao. 3asuprot takvom ospodskom stavu, ,uk, videli smo, kae da pro!ta kla!a naroda nae a, narod u stvari, Cne ustupa ni jednome od : ili 6 se1i o1linji< naroda ni u razumu ni u potenju niti u kakvoj dru oj do1rodjeteljiC. & via klasa je se1i"na, otu@ena, 1ez rodolju1lja. 3ajvea ospoda su vladike, a zatim spa<ije i plemii, Ckoji su po zakonima madarskima od ostalo a naroda daleko...kao ne1o od zemljeC. S vi om kla!om, protiv koje se podi ao, ,uk se ni u "emu ne slae. +o su dva sveta, dva opre"na s<vatanja, dve istorijske epo<e. ' nimalo se ne tede u me@uso1noj 1or1i. - pesmi +i!mo jednom uenom &er,ljinu" 17=1. ., Sava +ekelija pie pam$let protiv 0ukijana Mui;ko , z1o nje ovo prijateljsko dranja prema ,uku i z1o narodno jezika kojim je pisana prva verzija Gla!a arfe i atovake' &li nje ov prekor Mui;kom je ipak o1azriv, dok je prezir prema ,uku i ovedarskom narodnom jeziku neskriven4

Glup &r,ljinu ,udi" govedar!ki govori" onda !i Vukov &r,ljin' -ko !i lep e to perom napi!a" 3eg to je ,aka izrekla krezu,a" &r,!ki to nije' +u!to jezika +i e pravilo" ,aka gdi !udi' 6tkad ona va po!tade profe!or7 Zato li mlado!t prove!te u koli7 8ak ,akin vi9 pod !taro!t da !te" 3e tre,a tu pera" ,atina je /o!ta ovareva' -li mi kaite Tko ita knjige7 6var ili uen7 6nom mrljali kao govori :itati on ne zna' Uen pravilo Lju,i" &lepake gu!le 6rfeju zar Lira da ,udu7''' 6!tavite vi to umadin!kom Vuku +o !rp!kim mranim umama divije nek Ui kurjai)e''' +u!tite vi Vuka ! ten.em urlikati Urlikanje p!a ne uju ne,e!a' *va ru1ost i neverovatna otrina Anije otrinu izmislio ,ukPB ovori o stvarnom neprijateljstvu, koje ni"im nije mo lo da se premosti. &li, nije 1io nerazuman, ni sla1, ni maloduan taj svet protiv ko a se ,uk di ao. !ili su to o1razovani ljudi, najo1razovaniji tada medu Sr1ima, drutveno i ekonomski jaki, uvereni u svoju misiju "uvara vere i 3ationalitYt#a, spremni da odlu"no 1rane svoj svet. 'stina, vreme je 1ilo protiv nji<, druk"iji vetrovi su sve snanije duvali Evropom, ali je nji<ova mo 1ila toliko znatna da su jo mo li da nose uzdi nute zastave svoji< preiveli< s<vatanja. ,uk je doprineo da se u1rza nji<ov istorijski poraz4 neu odnije i opasnije protivnika od ,uka teko da su mo li imati. ,uk, ustanik koji prima udar;e i nemilosrdno i< zadaje, koji 1ez aljenja ostavlja mrtve za so1om, jedna kon;entrisana i sistematizovana sti<ija, ideolo i apolo et po1edonosno srpsko seljatva, naj1rojnije i najdinami"nije dela naroda u to vreme, upustio se u 1or1u protiv jedno na iz led kremeno "vrsto sveta, protiv u ledni< pojedina;a, protiv svi< tadanji< knjievnika, protiv moni< institu;ija, protiv mitropolita, protiv vladara, protiv ;elo jedno drutveno sistema. 3everovatna kom1ina;ija ustani"ko olaa, selja"ko tri1una, vidovito politi"ara i pedantno nau"nika, ,uk je CtumarnuoC u istorijsku uvu, u mutnu mati;u i, nakon "etvrt veka neprekidne i svestrane aktivnosti, prkosno o lasio po1edu4 CSvala !o uP evo nas ve na o1aliCP AModa je stranim nasiljem nad Mrkaljem ;rkva u"inila po rean korak, sa svo a stanovita, jer je ostavila upranjeno mesto za ,uka4 da je .opitarev iz1or mo ao da padne na Mrkalja, ko zna kako 1i on izdrao sve tekoe i da li ne 1i pokleknuo kad je sve dolazilo u pitanje.B Mivei u !e"u, da 1i CSr1iji i svemu narodu svome na veu polzu 1iti mo aoC, da 1i za svoje delovanje omo uio iri prostor i vei zama<, ,uk se oslo1odio uski< rodni< vidika, neposredne zavisnosti od samovolje vlastodra;a, o1zira prema svakome ko je u protivni"koj CpartijiC, ro1ovanja ma "emu to nje ov um i nje ova osnovna orijenta;ija nisu odo1ravali. C.o a se 1ojite, kad vam um kae da onako tre1aFC, pita ovaj slo1odni "ovek plaljivo iatova"ko ar<imandrita Mui;ko , savetujui mu da svoj 1o omdani um ne "ini ro1om, za1adava, 1ez ikakve potre1e. +re1a se reiti du<ovno ropstva, ro1ovanja Cne tijelom ne o du<omC, kalu@ersko do matsko miljenja. Slo1odan "ovek moe samo slo1odno misliti. ,uk je upao u najsavremeniju evropsku du<ovnu struju, koja je savreno od ovarala nje ovoj pu"koj, narodskoj sutini, i koja je stvorila povoljnu klimu za nje ovu delatnost. &li su pred njim stajale i velike prepreke, me@u kojima dve najvee4 to je nje ov zavi"aj, Sr1ija, z1o vekova turske okupa;ije, sasvim nepo odna da 1ude teren de 1i se mo lo vojevati za kulturnu revolu;iju, a to je

daleko kulturnija ,ojvodina 1ila tvrdi 1edem konzervatizma. ,uk je znao da je tu nje ovo presudno 1ojite, u ,ojvodini, de tre1a po1editi neprijatelje i zado1iti prijatelje Aa to su siromani u"itelji, Cmajstori i manji tr ov;iCB, i da e uspe< nje ova rata zavisiti od uspe<a koji tu posti ne. ' zaista, ,ojvodina je nje ovo o raje. +re1alo je preodoleti staru, zatvorenu, od naroda odvojenu, lju1omorno "uvanu, pravoslavnu, slavjanstvujuu kulturu, "udno sa"injenu od ruski<, ma@arski<, nema"ki<, latinski< i narodni< uti;aja, s alirama ospodske otmenosti Au kojoj se potuju Cpravila delikateseCB, s mirisom starine i svetosti. (reodoleti "imeF 2ezikom i du<om ovozemaljske, selja"ke kulture, stvarane vekovima u ni"im neokrnjenom ;el;u narodno or anizma. Tilj je mo ao iz ledati suvie smion i nerealan za svako a, osim za ,uka. Lak misli da je sve tre1alo ranije u"initi i tada 1i na narod Cve davno 1io svojC. Suko1 versko#$eudalno konzervatizma i na;ionalno#oslo1odila"ko dinamizma iz1a;io je na povrinu 1itne razlike u s<vatanju, mada su nazivi pojmova, oko koji< se vodio spor, "esto 1ili isti Anarod, slo1oda, patriotizam, jezikB. 3arod je za ,ukove protivnike 1io apstraktan pojam a rad za nje ovu polzu prazna parola, ili je prostota, omila ovedara, svinjara i teaka, ru1a i neprosveena? za ,uka je narod mono stvarala"ko mnotvo koje o svojoj polzi tre1a da se 1rine samo. 2ezik ;rkve, knjievnika i vie ra@ansko sloja, sposo1an je za izraavanje odre@eni< apstraktni< pojmova, ali je sve"ano uko"en, s mirisom na poutele knji e, na tamjan, na elijsku zatvorenost, na stilizovanu 1idermajersku delikatesu. AStratimirovi pie 176:4 C2e"e dru oja"ije ovori prosto ser1ski klasa svja"enikov, o$i;ijerov, u"eni<, ter ov;ev, <udonikov, rukodel;ev i vse< s kultivirani ljudmi smeani< Ser1ov, a dru oja"ije klasa prosti< zemljodel;ev, ili kozarov ili ovedarov, ov"arov i pro"i< podleji< ljudej koji niti re"i imaju dosta, niti i< pravo iz ovaraju, niti kad od knji e "itaju.CB ,ukov jezik, jezik seljaka i ov"ara, iv i sve, mirie na njivu, na planinski vetar, na krv, znoj, prkos, na iroke prostore ivota sa svim to je u njemu do1ro i zlo, lepo i runo. +o je apokri$ni, izrazito svetovni jezik, osvetan mukom i orkim iskustvima, sav ovozemaljski, "ak i kad izraava naivnu $antastiku svoje detinje kosmo onije, neumitan kad pamti, podsmeljiv kad se spori, ;ini"an kad se potuje, i1ak, ivotan, u1edljiv uvek. (rirodan kao disanje, on je iskustvo, a empirija priznaje samo vi@eno i doivljeno, samo konkretnost. 3e radi se, on postaje? ne misli se, on se doivljava? ne u"i se, on se upija? nema pravila, ima svojstvo? ne vodi a razum, ve jezi"ko oseanje. &ko se radi a ne postaje, ako se misli a ne doivljava, ako ima do matska pravila a iz u1io je svojstvo autenti"nosti i neponovljivosti, ako a vodi razum a ne podsvesni oseaj #neto se zloko1no s jezikom desilo4 on vie ne ivi, on umire. .ao instrument na;ionalne kulture, takav jezik je onemo uen, sputan, ne<ranjen ivotnim sokovima, odvojen i zatvoren, on postaje neivotna veta"ka tvorevina a ne puna spontanost od koje svako polazi kao od osnove sluei se njime i razvijajui a prema svojim vlastitim mo unostima, ali uvek u ivoj i masovnoj komunika;iji. *nemoali jezik, koji se nuno okotava, kao i zatvoreno drutvo koje se njime slui, nesposo1an je da izraava ivot, nje ovo kretanje i razvitak, i pretvara se u anemi"nu visokoparnost. 2er jezik, izraz koliko i podstrek, nuno sta nira u zaustavljenom ivotu, ali i on moe pomoi da se ivot zaustavi.

, ,uk rano iz ovara re" rat, u svojoj Csrditoj i zu1atojC re;enziji na Gla! narodolju,.a 0ukijana Mui;ko iz 1719, od ovarajui na sti<ove u kojima Mui;ko pri ovara ,uku z1o silovito i nemilosrdno tona, to 1i mo lo naneti tetu knjiestvu, jer de se dvoji;a 1ore, trei se raduje. ,uk kae na to4 C)at u knjiestvu nikad nije tetan, ne o je od velike potre1e i polze, a oso1ito u ovakvom po"etku kao to se sad knjiestvo nae nalaziC. +ako, po lo i;i ovi< re"i, i ,ukova stava uopte, rat u knjiestvu nikad nije tetan jer ra"iava stvari, a po otovu nije tetan u vreme kad se po"inje od samo po"etka4 po"etka narodno . *dri"ui svu dotadanju literaturu srpsku z1o nenarodno jezika, odri"ui "ak i Dositeja i nje ovu slavu rodona"elnika srpske knjievnosti, to je 1ilo otovo 1o o<ulno, ,uk neprestano insistira na tvrdnji da po"etak srpske knjievnosti pada u nje ovo vreme, jer narodna knjievnost moe po"eti samo sa narodnim jezikom, prostonarodnim jezikom, kako je ovorio, jasno ozna"avajui opre"nost prema jeziku vi e kla!eD:E. ,uk ne priznaje nita od ranije, ne ira sve do temelja, ne pristaje na evolu;iju, na po1oljavanja, popravljanje jezika, na kompromise. ,uk nee na od1u, on <oe rat, <oe po1edu. 3eprijatelji su mu mno o1rojni. 'zdvojiemo ovom prilikom samo troji;u4 0ukijana Mui;ko Milovana ,idakovia i 2ovana Sadia Aodnosno Miloa Svetia, kako se u knjievnosti nazivaoB. 3e izdvajamo i< slu"ajno4 oni su u ledni ljudi svo a vremena, ;enjeni knjievni;i, o1razovani i pametni 1ranio;i svoji< s<vatanja, karakteristi"ni i po tome to su nji<ova miljenja veoma sli"na, naro"ito u odnosu na prostonarodni jezik. - nji<ovim polemikama s ,ukom sadrani su svi lavni pri ovori ,uku, sve ono to su i dru i mislili i pisali. A*dma< 1i< <teo da kaem, da nji<ova s<vatanja, naro"ito ako i< uzmemo kao opte teoretske stavove, stanovita jedne razvijene ili relativno razvijene knjievnosti, nisu neta"na, 1ar ne u svojoj sutini? ali su 1ila nepri<vatljiva tada, u po"etku stvaranja knjievno jezika i literature.B %animljivo je i to da ,ukova po1eda nije sve raspre i sva pitanja skinula dnevno reda. Do;nije, na razvitak, posle ,uka, sve do dru o svetsko rata, vaskrsavao je i neprestano aktualizirao pri ovore i kon;ep;ije veoma 1liske Mui;kovim, ,idakovievim i Sadievim Ata pojava nije ni za1eleena a kamoli o1janjena u naoj istoriji knjievnostiB? izvesni stavovi i ar umenti ponavljani su ponekad doslov;e Akod Skerlia, npr.B. (o anemi"nom kolskom znanju kojim smo optereeni, po navi;i da mislimo na"inom le ende koja zna samo za junake i izdajnike, po pam$letu !ranka )adi"evia koji smo u"ili napamet, mi o ,ukovim protivni;ima nosimo pomalo prezrivo seanje kao o omili mra"ni< sova, trutova, notorni< lupaka, koje ,uk rasteruje, lako, kao u i ri. - stvari, 1ile su to drame, koje 1i vredelo i druk"ije za1eleiti a ne samo ovako, usput i povrno. .akva je muka i pokora 1io ,uk za neodlu"no , tu@inskim o1razovanjem, <ijerar<ijskom su1ordina;ijom i kalu@erskim na"inom miljenja optereeno 0ukijana Mui;ko , to je si urno naj1olje znao ovaj kulturni i smerni pro$esor karlova"ki, protosin@el mitropolijski, ar<imandrit iatova"ki i potonji vladika ornjokarlova"ki. ,eoma ;enjen u svoje vreme ACSrpski Sora;ijeC, kae .opitar, /a$arik4 C.nez srpski< pesnikaC, 3je o4 C5enije )odaC, Dani"i4 C*ta; novije srpske knjievnostiCB, Mui;ki je na najpoznatiji pseudoklasi"ni pesnik, kome je Sora;ije 1io C lavni uzorC ASkerliB. Mui;ki je u po"etku pristali;a, i poma a" ,ukov, prijatelj "ak, pisao mu je ode, davao mu uto"ite u manastiru, dovodio narodne peva"e da mu kazuju pesme, predla ao mu slova za novu az1uku, ovorio4 CMivi jezik naroda sr1sko jeste sokrovi"e misli nje ovi<, stoljetijama utvr@ena i oseana. /to se u njemu sadri, svetinja je svakom pravom Sr1ljinuC. &li on sam je pisao starim pravopisom i ;rkvenoslovenskim jezikom, pokazujui od samo po"etka veze s ,ukom neo1i"no i zanimljivo dvojstvo svoje li"nosti, nejavnu li1eralnost i javnu tradi;ionalnost. +aj "udni "ovek koji je 1io

pokorni ;rkveni dostojanstvenik a u manastiru drao ,ukovu sliku skrivenu pod portretom mitropolita /aka1ente AC,ae je portre kod mene u 1i1liote;i, tj. pod dru im portretom. Sa"uvaj !oe da znaju da je ovdeC, pie on ,ukuB, u neprestanom stra<u od mitropolita Stratimirovia Akoji mu je poru"ivao, nimalo delikatno4 C+eraj ,uka iz /iatov;a, jer u ina"e oterati i te1e i nje aCB, Mui;ki je u pro;epu izme@u ener i"no mitropolita i su estivno ,uka, ali i izme@u literaturom apsor1ovane elje da 1ude tolerantan prema savremenim idejama i svoje stvarne konzervativnosti. .ole1ljiv, nesi uran, plaljiv, on se u po"etku povija pod uti;ajem jake li"nosti, ,ukove, ali nepomiren ni sa so1om ni sa ,ukom. (o svemu, po psi<olokom dvojstvu, po la1ilnoj pozi;iji izme@u dva snana "oveka, po suprotnosti u samome se1i, izme@u dva s<vatanja koja se nikako nisu mo la pomiriti, slu"aj ovo "oveka, koji se mno o ;ime izdvajao iz kru a kojem je pripadao, neo1i"no je zanimljiv. !io je veoma o1razovan, iroke kulture, redak znala; klasi"ne r"ke i rimske knjievnosti, u kontaktu s idejama savremeno sveta, poli lota koji je znao r"ki, latinski, nema"ki, $ran;uski, en leski, talijanski i ruski jezikP & moda jo vie za"u@uje nje ova lektira. AC'z sa"uvano spiska nje ove 1i1lioteke vidi se jasno koliko je veliko 1ilo nje ovo knjievno i $ilozo$sko o1razovanje. +u su ne samo svi lavni pis;i r"ke i latinske starine, no i moderni, od 3ema;a4 Serder, Se el, .ant, Mendelson, .loptok, 5ete, ,iland, /iler, !ir er? od Iran;uza4 !osije, Molijer, !oalo, 0a$onten, ,olter, Selve;ijus, Didro, .ondijak? od En leza4 /ekspir, 5oldsmit, (oup? od +alijana4 Dante, &riosto, +aso, !oka"o, 5oldoni? od )usa4 0jermontov, Deravin. Mui;ki je izvesno 1io najo1razovaniji pisa; svo a vremena.C 2. Skerli4 I!torija novije !rp!ke knjievno!ti'* (od uti;ajem savremene evropske literature, naro"ito nema"ke, Mui;ki je pre ,uka pozivao na sakupljanje narodni< pesama, sam je 1eleio narodne re"i i 1io je sklon izvesnim manjim izmenama u jeziku i pravopisu. Smatrajui da ima razumevanja za ideje koje su vladale u evropskom romantizmu, nametnuo je se1i neprirodan zadatak da 1ude mentor ideje u koju nije verovao i koju intimno nije primao. 3e o;enivi do1ro ,uka, ne predvidevi nje ov iroki razma< ni radikalizam nje ovi< za<teva, Mui;ki se odjednom naao u "udu4 ovo to ,uk "ini, on nije eleoP Mislio je da 1ude prosveeni ;rkveni velikodostojnik koji ima toliko irine da moe pri<vatiti "ak i narodni jezik i narodne pesme4 zato neF neka ive, za narod, uporedo sa viim, kulturnijim, razvijenijim jezikom i otmenijom knjievnou. .o je mo ao i pomisliti, a Mui;ki najmanje, da e ,uk, taj !a#Lelik nae kulture, traiti neto dru o, i neto vie, mno o vieP ,uk je raskidao jedan po jedan o1ru", postajui 1ezo1zirni ruitelj svetinja, osvaja" koji ne moli ve za<teva da nje ova prosta pu"ka misao zameni svaku dru u. Sve se izmenilo otovo u "asu, sve je druk"ije ne o to je Mui;ki zamiljao4 on vie nije zatitnik ni u"itelj, moe da 1ude samo saradnik i poma a". &li on je slu"ajni saputnik, nje ova misao nije raskolni"ka, uplaen je tim ,ukovim idenjem do kraja. 3je ove opomene kojima eli da zaustavi ,uka, li"e na zaprepaenje4 C2a vidim da ste vi naumili popraviti naa pismenaC. C& najposle, da ne preeramo, tre1a da tie postupimo s naom re$ormom.C C(odozriteljna je svaka re$orma, najpa"e popovom i kalu@erom.C C. tomu vi slutite s njima na veliku jeres. & ja tako mi aljine i le1a ne smem se u to uputati.C C3a to nam opet novi ratF )at, ako i ne 1iva krvoprolitan, tvori razdore, sjedinjene provin;ije deli na "asti...tre1a u svemu sledstvije i kraj smotriti.C C2a ne 1i nipoto mo ao pre oreti Z, jat, U.C C%a !o aP...Mlo o je re$orme u jedanputP & pomislite kako su proVli svi )e$ormatoresP +eko si a vaim takamaPC ,uka nee ni za trenutak omesti taj pokuaj zaustavljanja i to zastraeno ukazivanje na opasnosti. A!o zna ta je sve Mui;ki znao od ono a to se deavalo neprijateljima ;rkve, i kakve su a strave o1uzimalePB ,uk ide svojim putem. &li mu je stalo da u ledno pis;a privoli na saradnju, vana mu je nje ova podrka i nje ovo slavno ime. -pozorava a da je dunost knjievnika da pie za potomstvo4 CMi smo (latoni i &ristoteli narodu naem, mi tre1a sve ;ipore... da prezremo i da piemo za 1la orodno potomstvo koje e 1iti "isto od sadanji< 1udalatina nae 1la oo1raene prostote...C (a a 1odri, podsti"ui a protiv karlova"ko kru a, pokuavajui # uzalud # da mu nametne svoj na"in miljenja Ada nametne <ajdu"ku a resivnost plaljivom, opreznom, anemi"nom 0ukijanu, naviknutom na mir manastirske 1i1lioteke i na pokornostPB4 C+u sad nema milosti, niti pomae vae molenje i laskanje, ne o valja zu1e pokazati, da se oni vas uplaeC. 'li4 C,i ste mi kazali da 1udem konzekvent, i oemo vala...3e 1ojte se nita. 3aa je po1jedaC. (a udara na nje ovu sujetu4 C%ato ne 1iste vi u srpskim odama uzeli moju orto ra$iju sasvijemF .o a se 1ojite, kad vam um kae da onako tre1aF 3emojte misliti da vam ja nudim kao +ur"in

vjerom4 ja ne marim. Sto i< vie sad pristane sa mnom, to emo prije postaviti temelj srpskoj literaturi? a to i< manje pristaje, to je meni vea slava to nijesu svi ljudi kadri misliti kao jaC. & Mui;ki zaista nije 1io kadar misliti kao ,uk. - tome je sve. 3ije teko zamisliti koliko je Mui;kom postalo te o1no dru ovanje s ovim temperamentnim me dandijom, koji je uneo nemir u nje ov ti<i manastir i u nje ovo plaljivo sr;e. & ,ukov radikalni stav okrenuo se protiv sve a to je nje ovo. %ar je on, Csrpski Sora;ijeC, mo ao misliti da je vea "ast pola ati temelje du1iozne prostonarodne knjievnosti ne o 1iti laureat knjievnosti koja uiva u led i priznanjeF %atim, on je mo ao 1iti 1enevolentni me;ena, prosveeni zatitnik tu@e mu ideje sa visoko ;rkveno mesta koje je prieljkivao, ali nije mo ao ne irati se1e i ono to je 1io u sutini. - stvari, Mui;ki je iskreno i uvereno mislio da u srpskom i svakom dru om narodu postoji prosti, primitivni puk i uzdi nuta elita, u koju je i se1e u1rajao. $I !vet na tu pro!totu ,a.a !ram" a ,uk na to4 C+o ja ne odo1ravamPC .ao @a"etuPB Mivei u svetu koji je verovao u svoju du otrajnost ako ne i ve"nost, potpuno uklopljen u institu;iju ;rkve, stro o <ijerar<ijski or anizovane, sa mentalitetom i predrasudama svoje klase, Mui;ki je svoj apstraktni patriotizam 1ez muke spajao s najlojalnijim podani"kim oseanjima, piui 1ez1roj oda puni< divljenja, i ekstati"no oduevljenja ;aru, ;arskim eneralima, ministru dvora, a kao ;rkveni dostojanstvenik veli"ao je u mno im pesmama mitropolita Stratimirovia, nazivajui a najveim sinom srpsko naroda i laskajui mu 1ez ikakva stida i mere. A.o ne s<vati mentalitet, sistem odnosa i prilike, ko ne uzme u o1zir "injeni;u vojni"ki stro e ;rkvene su1ordina;ije, ropsko samozatajivanja svoje li"nosti, potpune zavisnosti od miljenja i do1re volje nadre@eni<, teko e s<vatiti jednu # za o1i"ne pojmove # otovo detinjastu pesmu 0ukijanovu u kojoj on, kao mitropolijski protosin@el, skrueno lamentira z1o to a to su zavidljiva sa1raa sakrila od nje a da je mitropolit otiao u posetu jednom manastiru, ne setivi se da i nje a povede u svitiPB -za svu svoju o1razovanost i relativnu prosveenost, uza svu elju da ide u korak s vremenom, Mui;ki je 1io stvarno konzervativan, aristokratski nastrojen, o rezao u patri;ijski, nedemokratski na"in miljenja, i nje ovo nasilje nad so1om nije mo lo du o trajati. Srpski narod je orao i kopao, pie Mui;ki, mno o se trudio, juna"estvovao, ali malo mislio, osim o nasunim potre1ama ACkromje o pervama nudamaCB, zato je nje ov jezik siromaan re"ima za umozritelne mi!li, za apstraktne pojmove. +o je, uostalom, ta"no. Mui;ki predlae da se tom nedostatku dosko"i time to 1i se stvarale nove re"i, o1raajui se za pomo C1o atom i 1la ovolatelnom sojuzniku i spomoniku # slavenskom jezikuC. Smatrao je da jezik stvaraju knjievni;i, kao to je u svim literaturama. Da, od ovarao mu je ,uk, istina je da su npr. ,iland, 5ete, /iler i dru i slavni nema"ki pesni;i mno o pomo li nema"kom jeziku, ali ne tre1a za1oraviti ni to Cda su poete znale i svoju narodnu ramatiku kako od i poeziju? a u nas su svi spisatelji poete i vitije DoratoriE, ramatike ne zna upravo nijedanC. ' trai da narodni jezik 1ude knjievni i da knjievni;i u"e jezik od naroda i u narodnim pesmama. +o je za Mui;ko sasvim nepri<vatljivo. /ta je onda knjievnikF ve"iti podraavala;, dunik, skromni u"enik prostoteF 3e, to je nemo ue, to 1i zna"ilo vratiti se u primitivizam, prezreti kulturu koja se enera;ijama stvarala, napustiti velike i ve"ne uzore svetske literature, r"ke i rimske klasike pre sve a. 3ije 1ilo lako ,uku s 0ukijanom, ni 0ukijanu s ,ukom. * nji<ovom du1okom nesla anju, o ,ukovom nastojanju da urazumi svo nesi urno prijatelja, o stra<u Mui;ko od ,uka i nje ove otre re"i, ostavio nam je sam ,uk lepo svedo"anstvo u svojoj Czu1atoj i srditojC re;enziji na 0ukijanov Gla! narodolju,.a ACpesma liri"esko#didakti"eska, posveena Serpskom rodu, 0. M. 1719.CB. 3aljutivi se z1o misli izre"eni< u toj pesmi posveenoj &erp!kom rodu, ,uk poalje Mui;kom pismo i svoju re;enziju, zapretivi da e je o1javiti ako pesmu ne izmeni4 C&ko li je Dre;enzijuE nijeste radi vidjeti natampanu a vi4 aB valja da na"inite dru u odu i u njoj Cotpjevate natra to na to se vi"e u re;enziji, i tu odu da poaljete Davidoviu da je tampa u novinama, i 1B da se unapredak ni u kakvoj vaoj odi ne na@e to a na to se vi"e u re;enzijiC. 3ikad vie, ni u jednoj 1uduoj pesmiP +o je ultimatum, otvorena pretnja. ' jo mu

poru"uje4 CSad iz1irajte, ili volite mir ili ratF ,ama u ovakvim stvarima ne tre1a nita oprostiti4 jedno, vas radi i vae "esti i ivota vai< oda? a dru o, radi napretka knjiestva nae a4 da nam ne sa1lanjavate nai< oludrava;aC. Mui;ki je iza1rao mir a ne rat, izvrio je 1itne ispravke u pesmi, Cotpjevao natra C, ko zna s kakvom mukom i otporom u se1i, i mada je nije poslao Davidoviu, ,uk nije o1javio re;enziju. )e;enzija je tampana post<umno, 1797 $u 5rankovu kolu*' *dajui priznanje odama i dru im pesmama 0ukijana Mui;ko , ,uk u re;enziji kae da se ode Cdaleko...odlikuju od sviju nai< dodandananji< sti<ova, kako poeti"eskim du<om, koji svuda plamti rodolju1ljem4 tako i novom ASora;ijevomB mjerom, koju su @ekoji u"eni ljudi odri;ali slavenskim narje"jima kao nemo uuC. *stavljajui da to presude pozvaniji, ,uk na laava da eli kazati nekoliko Cprimje"anija o !tvari i o jezikuC. - prvoj polovini pesme Mui;ki ovori o slavenskom i srpskom jeziku i o tome kako tre1a pisati. C*vo su najvanije stvari za dananje knjiestvo nae4 zato u nas mlo i ljudi pi u knjige, ali kako i0 tre,a pi!ati, sla1o je ko o tome do danas pisao.C (ri ovarajui Mui;kom to se o reio o pravilnost srpsko a jezika, ,uk o1elodanjuje i svoju kartezijansku stro ost kad je re" o jeziku, ne doputajui "ak ni pesni"ke slo1ode, pa zamera pesniku to je mesto u pisao vJ. C*vdje moe rei . M.4 ,&li sa u 1io 1i jedan slo vie, a meni vie nije tre1alo.G /ta mi marimo za nje ove slo ove i sti<oveP +o je nje ova 1ri a? zato trai 1esmrtnu slavu...C & Cpisati sti<ove rdei jezik i "inei mu nepravdu nije velika majstorijaC. ,uk otvoreno i iskreno kae4 1ri a mene za nje ove sti<oveP *n jedino ne doputa da se "ini nepravda jezikuP 'z isto razlo a zamera to je Cna mlo o mjesta izostavio poma atelni la ol jesam4 koveg dragi nama on; oi umu !vud pomo); e!to l< to7 -li gde ti !red!tvo: Gde !virepa grud' Ta ivot kratak; &vojem .aru verni mi itd. & to Sr1lji niti ovore, niti moe podnijeti u nji<ovom ovoruC. ,uk trai potpunu jasnost, ramati"ku kompletnost svi< re"eni"ni< delova, ra;ionalnu dovrenost, vrlo 1lisku prozi i kolokvijalnom jeziku.D6E &li osnovne zamerke tek dolaze. (oto je naveo 0ukijanove sti<ove koji se odnose na jezik i ,ukovu 1or1u4 3a to nama t[etnQ\ ratJF %na\P dje sG 1ore dva tu#\ radost treem, )at medJ 1raomK ruVj domK # ,uk od ovara4 C)at u knjiestvu nikad nije t[eten ne o je od velike potre1e i polze...- ovakvom ratu de se dva 1rata 1ore ne samo da se trei mora nau"iti "emu, ne o se sva tri mo u Ai morajuB nau"iti4 pa zato se ne 1i 1orili da se nau"eF .ako li e ovdje rat me@u 1raom ruiti dom, kad se sad tek 1ore kako tre1a dom zidatiC. ' napokon, lavni predmet spora4 ko stvara jezik i nje ova pravila, poeta i vitija AoratorB ili ramatikF Mui;ki kae, zamerajui ramati"arima, zamerajui ,uku, to se nameu za u"itelje i jezi"ke zakonodav;e4 5rammati;QP pokorGte ve"nom 1la u )oda lestnu vau udKP (oeta, vitiZ mo u vamK zakonK DavatG, alG vQ nJima neP ,uk repli;ira vrlo razlono, $ormuliui ta"no zadatak ramati"ara. C*vo kako od to nije istinito, tako moe 1iti na tetu dananjem knjiestvu naemu. 5ramatik je kako od istorik svo a vremena, ili tatistik, koji opisuje stvari onako kakve jesu4 nje ova je dakle najvea dunost i zaslu a to vie moe da pozna jezik i da a vjerno opie kakav je Ane dajui zakon nikomeB. .ako moe dakle sad ramatik pokoriti svoju ud 1la u rodaF .ako li je to 1la o roda koje iziskuje da ramati;i ne opisuju jezika kakav je, ne o da lauF - +oeta i vitija moraju znati jezik kojim pjevaju i vitij!tvuju. &ko dakle znadu jezik sami od se1e, ne tre1a im ni ramatika? ako li ne znadu jezika, valja da a u"e? a za u"ena je sramota i dan u1a da za@e po narodu da u"i jezik od

ljudi, ne o mora da trai ramatiku da iz nje u"i kakav je jezik. .ako mo u dakle sad poeta i vitija davati zakon ramatiku, ili upravo re"i jeziku.C Mui;ki je, si urno nerado, pri nuo lavu i ispravio ona mesta na koja se Cvi"e u re;enzijiC. Sti<ovi o ramati"arima, poetama i oratorima u novoj verziji lase4 Gramatika da meru uva Lju,i ,ogat!tvo &lovar' +oeti" vitiji nek nam ne lome (rila; nek nam ne koe let9 *kljatreno, razvodnjeno, onemoalo. -mesto po1une #na od1a. - tom "asu kapitula;ije i nedo1rovoljno odustajanja od svoje najiskrenije misli, Mui;ki je si urno mislio da je to sotona lavom a ne C1odri i krilatiC ,uk, kako je jednom ranije napisao. *d 17=6# 17=1. Mui;ki je u svojim CnatpisimaC 1ranio ,uka, ali se i o ra@ivao u pone"emu, ostajui veran ;rkvenoslavenskom jeziku i staroj orto ra$iji. +o dvoli"je nije mo lo 1iti od velike pomoi ,uku, mo lo je i da odmo ne, jer prijateljeva zamerka je tea ne o neprijateljeva. !ilo je samo pitanje vremena kad e ,uk da ra"isti nera"iene odnose. C/to se ti"e dvoli"enja vae aC, pie on Mui;kom, Cpomislite na potomstvo. 3iti ete do vijeka iviti vi ni "a Steva Dmitropolit Stevan StratimiroviE... a zato da potomstvo vas za primjer uzima- da kalu@er mora kalu@erski mislitiF dru e u"ite da uzmu uma tit, i da 1udu svoji, a sami niste svojiP (rijateljstvo nae nemojte u tom ni malo da vas smeta, ne o ako mislite da je pravije, slo1odno okrenite protiv nas.C /ta je Mui;ki mo ao da u"iniF !ez ikakve potre1e vezao se za ,uka, a sve to je nau"io, sve to je pisao, sve to je najdu1lje oseao, 1ilo je protiv ,uka. (oma ao je da se sakupljaju narodne pesme, ali je Sora;ijeva poetika 1ila nje ov vr<ovni i jedini pesni"ki zakon? ovorio je da je Civi jezik naroda srpsko ...otpe"atak du<a i karaktera nje ovaC, a 1io du1oko uveren da taj narodni jezik nije po odan ni dovoljan za knjievnost. )azlikujui, uostalom s pravom, CvnenjeC i CvnutrenjeC 1o atstvo jezika, smatrao je da se vnenje, spoljanje 1o atstvo jezika sastoji u re"ima koje ozna"avaju vanjski svet, a vnutrenje, unutranje 1o atstvo je u re"ima za apstraktne pojmove, za umozritelne misli. Siromatvo narodno jezika u re"ima za umozritelne misli osnovna je prepreka da pesnik izrazi sloenije umozritelne i $ilozo$ske ideje. .ako da se taj nedostatak reiF *dakle da se uzmu re"i za vnutrenje pojmoveF 'z slavjansko jezika, koji je 1o at tim re"ima, kao i stvaranjem novi< re"i u du<u srpsko jezika, to je posao i zadatak knjievnika. Eto, to je sutina spora izme@u ,uka i Mui;ko , sutina i ostali< otpora, to je kapitalni pro1lem nae jezika uopte. 3a jezik je stvarno siromaan re"ima za umozritelne misli, i 1ilo 1i do1ro da se taj nedostatak mo ao nekako reiti. Samo, da li se tada mo ao reitiF Da li je ,uk mo ao pristati na ustupke a da ne u rozi "istotu i inte ritet svoje re$ormeF %ar ne 1i odma< priznao ono to su svi nje ovi protivni;i ovorili, da je jezik seljaka, ora"a i kopa"a zaista jednostran i siromaan, i pristao na rizik da in$iltra;ijom tu@i< radanski<, ruski< i <i1ridni< re"i dovede u pitanje narodsku sutinu novo knjievno jezika. (otpuno isklju"ujui pis;e iz to posla ra@enja novi< re"i i stvaranja jezika, osim u velikoj nevolji i sa savrenim poznavanjem du<a narodno jezika Aa za to je potre1no da pis;i u"e jezik od naroda, jer su a pod tu@im uti;ajem za1oravili i iskvariliB, ,uk insistira na svojoj ideji, da knjievni jezik 1ude C ovor oni< Sr1alja koji ive u selima, daleko od radovaC. *n uporno za<teva, imao je du1oki< razlo a za to, selja"ki narodni jezik, Cdaleko od radovaC, od vojvo@anski< radova prvenstveno, to du1lje na ju u, u ;entralnim o1lastima naim, preporu"ujui za uzor neiskvareni narodni jezik, nevin i "ist od tu@i< uti;aja, nepomuen 1ez1rojnim j nanosima to su se taloili u knjievnom jeziku prosve"eno radanstva i ;rkve, u krajevima na peri$eriji nae narodno korpusa, de je uti;aj, prostorno i po mno o1rojnim vezama 1liski< tu@i< kultura, 1io znatan. Atim nesla anjima oko jezika Mui;ki je 1io naro"ito nezadovoljan z1o to a to je ,uk $orsirao juni ovor. ,uk je mislio da se naj ore ovori u Sremu, !a"koj i !anatu. CSrpski se ovori naj"istije i najpravilnije u Ser;e ovini i u !osni. 'stina da onamo po varoima i radovima ima mno o turskije< rije"i, u ostalome ona 1raa naa zakona +ursko ovore ljepe srpski od seljaka i 5r"ko a i )imsko a zakona.C Mui;ki se ljuti4 C,olete Srijem;ima prkositi, i sa tim i literaturi koditiC. '

moli a da ostavi Cer;e ova"ki dialektC, jer se na to ljute "itatelji, CSrem;i, !a"vani i !anaaniC. C' meni je ve, da iskreno kaem, postalo mrsko.CB )as;ep i odvajanje 1ili su neiz1eni, jer ni ,uk ni Mui;ki nisu <teli, niti su mo li, da odustanu od svoji< s<vatanja. 0ukijanova iluzija o se1i nije mo la du o da se odri, i on se naao na onoj strani de mu je i 1ilo mesto. ,uk je di ao ruke od nje a ve 17=8 . CMui;ki je kalu@erC, pie on .opitaru, karakteriui slavno pesnika tom, za ,uka, naj orom oznakom koja zna"i ro1ovanje du<om, do matsko miljenje, nepotovanje razlo a svo a uma, ali i drutvenu i klasnu pripadnost. C*d nje a e, "ini mi se, i slavenski imati polze koliko i srpski. Srean mu putPC & 179=. ostavio je o njemu sud za istoriju, kao i sve to je rekao, o1janjavajui kako Mui;ki nije poznavao Cni naije< narodnije< pjesama, a kamo li vrijednosti nji<oveC, a ipak se interesovao za nji<. CSam od se1e on jama"no nije na to doao, ne o ili "itajui Serdera, ili po napominjanju kakvo a dru o a inostran;a.C (odsti;aj je, dakle, literarni, izvana, po uzoru na nema"ki romantizam, koji se zanimao za narodno stvaralatvo. Da je to povrno interesovanje, 1ez unutranje potre1e, i razumevanja Aa to zna"i, po ,uku, da su nje ova interesovanja knjika, primljena sa strane, "ak i u onome to je najdu1lje nae, da Mui;ki #prema tome #nije imao nikakve veze s narodomB, ,uk izri"ito tvrdi da nijednu narodnu pesmu nije mo ao do kraja sasluati4 C(o svoj prili;i 1io je tome uzrok to se iz mladosti navikao na slavenski jezik i na misli i sti<ove dru ije< naroda, pa mu se ono nae sve "inilo pro!to i ni!ko, kao to je i meni samom mno o puta ovorio da u piui ovako narodnijem jezikom ostati do vijeka samo prostonarodni spisatelj. .ad 1i Mui;ki i poslije poznavao svu pravu vrijednost naije< narodni< pjesama, onda 1i on nji<ovijem du<om i jezikom pjevao svome narodu, a ne 1i rimskijem razmjerom, za koji jo ostaje pitanje da li se u nas moe pjesmom nazvati, i onako mjeovitim jezikom, koji upravo uzevi nije nikakav jezikC. +o nerazumevanje narodni< pesama i nepri<vatanje narodno jezika za ,uka je isto to i odro@enost, du<ovno rene atstvo. +o je 1io i razlo to od Mui;ko , ni od veine tadanji< knjievnika, nije o"ekivao nikakva do1ra. %ato je tako otro sveo ra"une s Mui;kim, jednim od retki< prijatelja, u vreme kad je 1io prili"no usamljen. %1o jezika, orto ra$ije i du<a knjievnosti. %a ,uka je u narodnim pesmama najvanija i!tota i !lado!t nae jezika. %adatak knjievnika tre1alo 1i da 1ude, kae on, da iz # narodni< pesama nau"e narodni jezik i da Cpjevaju nji<ovijem du<omC. 3e o1janjavajui mno o u "emu je taj du<, ne ulazei u o;enu estetske vrednosti narodne pesme, zadravajui se na peri$ernim pitanjima i optim tvrdnjama Anarodne pesme su Cjedino i vje"no ukraenije literatureCB, otovo sva ,ukova panja okrenuta je jeziku. ' prva srpska knjievna re;enzija, na ,idakovieva Lju,omira u #eli!iumu" 1717. ., o1ra"un je sa protivni;ima narodno jezika. 'storija suko1a po"inje 171:, kad je u 3ovinama !r,!kim o1javio re;enziju na U!amljenog juno u ACkoju sam ja po "istom ovorenju prosto a naroda napisaoC, kako kae u pismu .opitaruB, o1azrivo piui o romanu4 CSadranije ove knji e jest romanti"esko? no ovaj povijestnonravou"itelni roman...sadrava u se1i dosta istini podo1nu pripovijetku. *n je povijesnim do a@ajima i s<odno otuda proizvedenim nravou"itelnim naukam o1ilan, koje su svakom nevinom sr;u 1la oprijatne...Sve ovo znao je . sa"initelj slatkim tilom tako sastaviti da a svako rado "ita, oso1ito koji u istori"eskom prizreniju i narodnostima lju1opistvu svome <ranu traiC. (riznajui mu tako zna"aj moralno#istorijsko tiva, ,uk primeuje da u ovoj Cina"e voope izrednoj knjii;iC ima mno o nedostataka u po ledu Cvnutrenje ;ijene DvrednostiE nje ove, 1la ovkusno kroja i sojuza "asti k jednom ili dvoma lavnim namjerenijama, silni< i "isti< $i ura, plodonosno voo1raenja Aima ina;ijeE? karaktera li;a dejstvujue C itd. A*va upotre1a prili"no komplikovane stru"ne terminolo ije o materiji za koju ,uk nikad nije pokazivao naro"ito razumevanje # o strukturi, kompozi;iji dela, karakteru likova itd. # u tako rano vreme, vreme ,ukova u"enja, svedo"i da je iza ,uka u svemu stajao .opitar.B %ato upuuje slavno romansijera Cna "itanje do1ri< romana u stranim jezi;ima, na razmiljanje o potre1i, kon;u i 1la ovkusnom vidu romana jedno voop"eC, ali se vie zadrava na jeziku u romanu. 'stina, po mno o "emu se vidi, kae ,uk, da je pisa; ro@en u Sr1iji, pa je imao uslova da mu jezik 1ude "ist, ali je Codonuda u djetinjstvu iziao i tu@e jezike u"ei i na njima nauke sluajui svoj poza1oravioC. (isa; se mora starati koliko za stvar o kojoj pie, Ctoliko Aako se ne smije rei vieB za "istotu i za svojstvo jezika na kome pieC. & uzor mora da mu 1ude "isti i nepokvareni ovor naroda srpsko . C.oji spisatelj srpski rijei protiv ovora svo naroda, onaj rijei protiv pravila svo a jezika.C *stavljajui po

strani stvar, ,uk navodi ,idakovieva o reenja o narodni jezik Ai miri!om i!polnenij vozdu0; ko!a dolga; dolno!t; ove zelene .vetmi prei!pre rene livade; .vetmi po!utim livadami; po ver0ovi li!nati0 dreve! zefira kole,anije; za nekoliko a!ov; milion milionov ivotni0; i ,i!tri0 preko kamenija potoi)a0 um7 meni !e im +avlimir i dr.B i odma< postaje otar4 C*vo je pravi ad u srpskom jeziku, i ovo 1i sramota 1ilo "uti i od 5rka koji u"i srpski, a kamoli u srpskim knji ama "itatiC. & ovakve reke mo u se nai ne samo kod ,idakovia ve svu de Cu Madarskoj po varoimaC. !esan na ovu re;enziju, uvre@en u sujeti slavno pis;a, ,idakovi je od ovorio u 3ovinama !rp!kim" 171:. ., i ponovo 1717. u pred ovoru Lju,omira u #eli!iumu" ne tedei ,uka4 C*n isti, po mojemu u jeziku razmotreniju, da je za ono vreme spavao, 1olje 1i u"inio neeli to je ono pisaoC. 3eka se svako CvodiC po svome vku!u, a svoje pravilo neka ,uk zadri za se1e. C' istinu vam, mojim "itateljem ispovedam da se ja nisam dovoljno onomu spisatelju na"uditi mo ao kako se on smeo usuditi onako do krovava iv;a nau az1uku potkresavati i onolika naa krasnjeja pismena, okolo 16, 1ez koji< mi ne moemo 1iti, izostavitiP .ako je se derznuo, velim, u ovu lju1eznu naroda nae zeni;u dirnutiPC 5ovorei s visoka o ,uku, i optuujui a za tei re< ne o to je kritika nje ova romana, ,idakovi se o1raa svojim vernim "itao;ima. %ato i ,uk, u svojoj unitavajuoj re;enziji, 1717. ., potpuno druk"ijoj po tonu od one ranije, eli da razo1li"i ,idakovia upravo u o"ima nje ovi< "itatelja, ne insistirajui vie na jeziku ve na !tvari i moralu" de je ,idakovi mislio da je neprikosnoven i neranjiv. &ludirajui na Dositeja, ,uk u toj re;enziji kae da ima oko "etrdeset odina kako smo po"eli srpski pisati, i za to vreme ne samo da nismo napredovali Cne o smo toliko udarili natra da 1i nam tre1alo jot 96 odina da do@emo na ono mjesto dje smo prije 1iliC. 3ai pis;i piu kako im na um padne. C.ako koji zaree pero da pie, on ve odma< po"ne misliti kako e jezik popravljati" a ne kako )e ga uiti? zato je otovo svako nae spisatelja prva knjiga ,olja od druge" druga od tre)e itd.C *vo zlo toliko se uvreilo da a nee nestati sve dok ne po"nemo jedan dru o pred svetom Cneprijateljski re;enzirati i kritiziratiC. 'stina, tako e se ponekad osramotiti pisa;, ponekad re;enzent, ponekad o1oji;a, ali narod i literatura uvek e do1iti ACa koji se trude za narod, zato 1i se alili i osramotili kato nje ove polze radiFC, kae ,uk ironi"noB. +ako e i nai spisatelji po"eti jednom misliti i sumnjati o onome to piu, Cznajui da e za svaku rije" od ovarati pred svijetomC. 3a taj na"in su 3em;i, Iran;uzi, +alijani i En lezi usavrili svoju literaturu, i samo u 3ema"koj ima deset novina Ckoje samo knji e re;enzirajuC. & poznato je da se r@avi pis;i 1oje re;enzenata, i tue se na nji<, u svojim pred ovorima. A+o je direktna aluzija na ,idakovia, koji se u pred ovorima svoji< knji a tui na ,uka? prema tome, ,idakovi se, kao rav i !la, pi!a., 1oji re;enzenata.B & do1ri pis;i ne samo da se ne 1oje re;enzenata ne o i< i izazivaju da i< re;enziraju kako od <oe, Cpa ako koji to pametnije i 1olje dokae, oni prime s radosti? ako li po"ne ludovati, a oni mu se siti nasmiju, pa mirC. .oje nae pis;e re;enziratiF #pita ,uk, zapinjui luk da iz1a;i streli;u4 CMi velimo one koji najvie piu, i koji "ine Azaista ili po mneniju nji<ovomB kao neku epo<u u literaturi? i zato smo 171:. odine po"eli od . ,idakoviaC. - svakoj knjizi leda se na dve stvari, na !tvar o kojoj !e pi e i na jezik kojim !e pi e. - pogledu pred!tavljanja !tvari ne moe se od svako a o"ekivati ACoso1ito sad kod nasCB da 1ude klasi"ni spisatelj, ali jezik moe i mora znati svaki pisa;. C%ato smo u prvoj re;enziji srpskoj ovorili samo o jeziku.C &li . ,idakovi ne doputa da se pro ovori o !tvari, ne o se predstavlja kao srpski ,iland ili 5ete. C%ato moramo sad po"eti od stvari? ali je opet mi neemo kritizirati, ne o emo nakratko pripovi@eti to se nalazi u ovoj moralnoj pove!ti, pa neka "itatelji sami sude Asamo emo i< mi djeto opomenutiB.C - $usnoti ,uk primeuje da e to 1iti vrlo teko, Czato u njoj ima sedamdeset i sedam predmetaC, i zato e se on zadrati samo na onome to je najvanije. 'znosei !oderanije po lavama, Apo a!timaB, ,uk u lavnom ukazuje na nelo i"nosti, nepoznavanje eo ra$ije, nemotivisanost radnje, proizvoljnosti svake vrste, insistirajui na pedantnom na1rajanju $akto ra$ski< reaka, na"inom koji nije nimalo vet Au 1eskraj se niu re"eni;e4 kako je ovo" kako je onoB, ali po odnim za diskvali$ika;iju. (olazei od za<teva istorijske, eo ra$ske i dru e ta"nosti, pri ovara ,idakoviu to svo a junaka alje za jednu no da do@e iz

Ser;e ovine na Moravu, propraajui sve primere podru ljivim i veoma ru1im primed1ama, npr.4 Cto samo onaj moe rei koji niti misli ta ovori, niti zna o "emu ovoriC? to je 0ju1omir rekao da je prodao neku zemlju za :666 dukata ACda li ovdje 0ju1omir ne lae to od4 u po"etku "etrnaesto stoljetija mo ao je "ovek kupiti pola Ser;e ovine, ako se prodavala, za pet <iljada dukata, a on nije ni selo prodao, ne o kae da je to uzeo samo za neku zemlju CB? to je 0ju1omir Cklekao pred ikonostasomC, molei se 1o u AC,aljada je 1io oka;4 zato mi ne kle"imo kad se molimo 1o uCB? to juna;i romana piju ujutro kavu AC+o je 1ilo oko polovine "etrnaesto stoljetija, a kava je prvi put doneena u Evropu 16:=. odine, #tako poslije 866 odinaCB? ismejava i li"nost $ran;usko $ilozo$a, koji je znao srpski Cno pokvarenoC AC3ije mo ao pokvarenije znati ne o dekoji na spisateljCB. (armenion je Cpri svoj nje ovoj nauki 1udala...C AC3ije "udo to je 1udala4 zato kau da ima i vie pro$esora i u"itelja takvi< 1udala.C +o je ru1a aluzija na ,idakovia, koji je 1io u"itelj i pro$esorB. Melisa kae Svetozaru da nije <tela ui u so1u zato to je mladi 1io sam. AC+o je nalik na ono to pripovijedaju kako je vozio kum kumu na kolima, pa kad su nastupili u umu, onda kuma rekne4 C-stavide kume kola da osije"em prut. #/to e ti prut, kumoF #Da se 1ranim od te1e da me ne...CB .i 3ikole !u"ina po1e ne s voljenim mladiem i ven"aju se u nekom selu. AC' to je 1ila potena djevojka, pravo a srpsko a karakteraPCB. 0ju1omir pri"a C<er;e ova"ke lude o1i"ajeC u svatovima4 C*vdje moramo kazatiC, veli ,uk, naro uen z1o nepotovanja svetinje narodni< o1i"aja Cda je 0ju1omir pravi ma ara; i 1ezo1razna 1udala. %ar mu je malo to 1un;a i luduje u dru im stvarima, koje pokazuju nje ovu ma areu pamet, ne o se mea i u o1i"aje narodne i u svetinju.D7E *vakove 1ljuvotine da do@u slu"ajno u ruke Do1rovskome u (ra u, /ikovu i )umjan;ovu u (eters1ur ... oni 1i mislili da su to zaista srpski o1i"aji...& ako se u !a"koj ili u Srijemu i popnu kato na kuu, ta je 0ju1omiru za toF !i li 1io 1olji kad se to ne 1i do a@alo... /ta li mu smeta to Sr1lji po o1i"aju slave svo a sve;a, krsno ime, i vesele se uz mesojede i i rajuF ,idGla a1a dje se konji kuju, pa i ona di la no u. +ako i nas 0ju1omir, valjda je "uo dje Dositej i )eljkovi Ai jo djekojiB vi"u na o1i"aje narodne, a nije znao rasuditi da su oni u tome svi ludovaliC. .ao i u =jeniku" ,uk ovde ovori o svojim patrijar<alnim s<vatanjima, suprotnim od ra;ionalisti"ki<, izri"ito tvrdei da su svakom narodu najsvetije tri stvari4 zakon, jezik i o1i"aji, po tome su narodi 1liski i po tome se me@u so1om razlikuju. .ad narod iz u1i te svetinje, on u1i i svoje ime, jer u1i svoja autenti"na svojstva. ' evo ,ukovo CverujuC, koje pokazuje koliko je ,uk neverovatno komplikovana li"nost, napredna kad rui stari drutveni red i za<teva poznavanje prava naroda da se a$irmie kao stvarala"ka sna a u drutvu i politi;i, konzervativna kad pri<vata i 1rani sva verovanja i predrasude patrijar<alno seljatva Ato je izazvalo Skerlia da se onako otro odupre ,ukovim idejamaB4 C' ta 1ismo do1ili s tim ako 1i narod prestao slaviti sve;a, o !oiu loiti 1adnjake, prostirati slamu, mir1oiti se, 1rati ivanjsko ;vee, drati zavetine i nositi krste i litije itd.C. C.ad 1i to, velimo, sve prestao narod "initi, ta 1i po"eo mjesto to aF ,olovi mo u 1iti 1ez ovakovi< stvari, ali ljudi ne mo u? to znaju, i znali su sva da, svi pravi $ilozo$i, ali ne znaju ovakovi ludi re$ormatori.C )oman Milovana ,idakovia, ra@ansko pis;a, pod znatnim uti;ajem prosvetiteljski< ideja, 1io je za ,uka z odna prilika da iskali svoj nev protiv ideja evropsko ra;ionalizma koje zna"e opasnost za samosvojnost narodno 1ia. )e;enzija kipti od ironi"ni< primeda1a Au za radamaB, ponekad opravdani<, "esto nepravedni<4 #&la razumije "ovjek $izikuP #/teta to i danas ne pjevaju slavuji uz 1er1u ne o samo u proljeeP #(ametno mom"e i u"tivoP #+o je neto nalik na stidljivu kurvi;u. -+o je ono to pripovijedaju4 sve veli al nee. #Morao je 1iti nekakav vjetrenjak i 1udala. #+o je u"tivostP #+o je moralP

#Sve su to stari o1i"aji srpski, ne o ne znamo u kakvom su pljesnivom njema"kom romanu sa"uvani. #%ato nam nije . so"initelj istolkovao ta zna"i toF #(o kome to o1ras;u i pravilu 1a1e SmiljaneF #(oznaje "ovjek mjesta o kojima pieP - Ser;e ovini su poznate kolesni;e kao u !e"u samariP #5. so"initelj i nje ov Svetozar misle da je ve to najvee i savreno prosve"enije kad "ovjek ne vjeruje da ima du<ovaP #3eto se ovom naem . so"initelju sve vrti po lavi kleanje kao da je sav svoj vijek proveo s dje;om u koli? ili kao da je mlo o "itao stare njema"ke romane itd. *dustajui od namere da trai Cono to mora 1iti u pravom romanu, jer e . so"initelj rei, kao u od ovoru na prvu re;enziju, da je on najvie pazio na moral, a u roman da se uputao samo koliko mu je doputao 1la oo1razni karakter naroda nae aC, ,uk kae da e ledati samo ono to pisa; u pred ovoru o1eava, tj. stare o1i"aje srpske i ,lagoo,razni karakter naroda na ega. ' preputa "itao;ima da sami sude da li je ono moral Cto su Melisi ovorili roditelji da se uda za (armeniona, pa e on umrijeti i ona se poslije moe s nov;ima lasno udati za mlada muaC? je li moral to (elopida udeava da se njena sinovi;a sastane sa SvetozaremF 2e li moral Cto 0ju1omir kae za dje;u kako e se razlikovati od ljudi prosto a rodaCF 2esu li stari srpski o1i"aji da momak ide s roditeljima da prosi devojku, da devojke <odaju s mom;ima ispod ruke i raz ovaraju o lju1avi, da mom;i kle"e pred devojkama i devojke pred mom;ima, da ene dre dojkinje? da li su se Sr1i u vreme Duanovo pozdravljali4 C'mam li "est ovde pozdraviti . 3.F 3a slu1i, ja sam. Dra o mi je, na slu1i vaim 1la orodijamC itd. AC'li moe 1iti da je sva srpska narodnost #3ationalitYt #i svi stari o1i"aji kad se iznese <ladno pe"enje s 1elim lukom, mlad sir, suvo meso, po a"a, "utura ili tikva ili kondir vina, "utura paline? kad povrve "ae od ruke do ruke i kad se po"nu ku;kati? kad produe vrijeme pri "ai vina i s no u za srena puta ispiju po nekolike itd.CB (ored kritike prikazivanja narodno ivota u idili"nom timun u i sa operetskim rekvizitima, uo"ljivo je da se ,uk z raa nad ra@anskim moralom i o1i"ajima, koje je ,idakovi preneo u daleku prolost, i to1oe postavlja pitanja, da 1i sve to od1a;io. (itanja pljute kao rad, kao udar;i, ironi"na, podru ljiva, pot;enjiva"ka, s intona;ijom koja ne ostavlja mo unosti za sumnju i kole1anje a najmanje za milost, selja"ki visprena, ili i knjika Akad u ovom lu;idnom lai"kom tekstu sasvim neo"ekivano nai@emo na &ristotelovu misao, to kod ,uka zvu"i sasvim strano, da u pravom romanu Cpredstavlja se "ovek kao to jest, i kao to 1i tre1alo da 1udeC, setiemo se !elieve re"i, da je teko ustanoviti de prestaje ,uk a de po"inje .opitarB, i ,idakovi je do krvava iv.a potkre!an" i sve nje ovo je dovedeno u pitanje. 3e naro"ito dostojanstvenim na"inom m suvie $er, ali veoma e$ikasno4 ovo nemilosrdno podsmevanje deluje u1ita"no. *d ovarajui na zajedljivo pitanje ,idakovievo, Ckoji su to romani po vkusu re;enzentaC, ,uk pominje zaista do1re romane Akoliko puta se moramo setiti .opitaraPB #5eteova Vertera" 0esaova %il 5laza" 5oldsmitova Vekfild!kog !ve tenika" Iildin ova Tom /on!a" Sternova >endija i dr., ali tim oz1iljnim na1rajanjem priprema poraznu re"eni;u, preporu"ujui ,idakoviu da, umesto ti< veliki< dela, Cuzme naj ori njema"ki roman koji ve ni slukinje ne "itaju, pa e vidjeti da je pametnije pisan ne o nje ov Lju,omir?' +ako iz leda ,ukovo Csamo djeto opomenutiCP - stvari, to upore@ivanje namenjeno je sujeti "itala;a za koje nije 1a velika "ast da "itaju romane ore i od naj ori< nema"ki<, to i< ni slukinje ne "itaju. &li je i udara; ,idakoviu i njemu sli"nima koji najvie piu i Ckoji "ine Azaista ili po mnjeniju nji<ovomB kao neku epo<u u literaturiC. 2er, ,idakovi, koji misli da "ini kao neku epo0u Anije teko osetiti ironiju ovo narodsko kaoB, Cna mno o mjesta ne zna ta ovori ne o 1un;a kao 1a1a u 1olesti i pravi ma ar;ima svoje "itatelje, ili se1e samo aC. 'z sve a to a, kae ,uk, moramo zaklju"iti Ane4 moemo, ve4 moramo, po snazi "injeni;aB Cda . ,. ne zna ni istorije, ni eo ra$ije, ni lo ike, ni poezije, ni retorike, niti zna ta je moral, ni stid, ni u"tivost, niti poznaje karaktera naroda nae a, ni nitaC.

*va re;enzija, jedna od naj1ezo1zirniji< u naoj knjievnosti uopte, malo ovori o knjievnim kvalitetima romana, i ta dimenzija, ,uku prili"no strana i izvan nje ova interesovanja, apsolvirana je u nekoliko opti< re"eni;a. ,uk kritikuje moral, nepoznavanje narodno ivota, tu@e literarne uti;aje, neumerenost pi"eve $antazije, o reenje o $akto ra$sku ta"nost, napokon jezik, u kojem ima dosta slavjanski< re"i i o1lika. *sporivi mu ma kakvu vrednost, deklasirajui a potpuno, re;enzija je nanela mno o tete ,idakovievom renomeu, to se vidi i iz nje ovo od ovora, u septem1ru 1717. u 3ovinama !rp!kim" de se osvre na ,ukovu Cporu uC, ali moli svoje "itao;e, Clju1itelje "tenijaC, da se na to ne osvru, jer e on ,uku lako od ovoriti. C*no se jasno vidi da je on iz same pakosti protiv mene delo moje pred svetom s nusiti i "itatelem je o omraziti, sledovatelno da 1i sotim i moje pero iz ruke mi iz1io, no uzdam se u !o a da niti e on to u pervom niti u vtorom uspeti4 svetilnik 1o sa sveom, nek on i pod krevet mete, on e opet svetliti.C %aista, za nesreno ,idakovia mo li 1ismo rei nje ovom re"eni;om Cda je za ono vreme spavao, 1olje 1i u"inio neeli to je ono pisaoC. *vakva nespretna od1rana dala je novi materijal ,uku da a ismeje, i kao to znamo, nita #pa ni nje ovo uzdanje u 1o a #nije a spaslo od ono "e a se 1ojao4 lju1itelji "tenija su a listom naputali, i prvi srpski romansijer pisao je o"ajni"ke pozive na pretplatu koja nije stizala. A*n sam ostavio je svedo"anstvo o tome, piui da mu se na o las Cveoma malo prenumerantov pokazaC.B 3a ,idakoviev od ovor ,uk je odma< napisao CMali odvraak na mali od ovor . ,idakoviaC, i tampao a u sledeem 1roju &rp!ki0 novina' A.arakteristi"na je dinamika i 1rzina ,ukova rea ovanja4 nekad nije od ovarao du o, odinama? nekad je odvraao odma<, ne u1ei ni "asa, ponavljajui udar;e u kratkom razmaku. !ila je to neponovljiva vetina u pronalaenju pravo trenutka i naje$ikasnije na"ina, koja je uvek donosila uspe<4 ,uk ne zna za promaaj.B +on odvraka je nemilosrdan. -o"ivi sla1e ta"ke protivnikove, ,uk proiruje jaz izme@u nje a i nje ovi< "itala;a, kojima laska <valei nji<ov ukus i razum, i ismejavajui pis;a priterano uza zid svojim vlastitim sla1ostima i stra<om da mu se ne 1i pero iz ruke iz1ilo. 3a ,idakovievu mol1u "itao;ima da ne ledaju na re;enziju, ,uk kae4 C+o se moe kazati samo dje;i, i ljudma koje drimo za 1udale, a pametne ljude, po zakonima razuma i 1la onravija, tre1a ostaviti nji<ovom razumu4 pa e oni sami nai i poznati to valja, to li ne valjaC. & onda se do<vata nespretne ,idakovieve meta$ore, i sluei se njome kao 1atinom, udara netedimi;e, ironizirajui a to C radi se1e svjetilnikom Aispod krevetaB i poludnevnim sun;emC. (ametan "ovek 1i se stideo, veli ,uk, kad 1i ovo i neko dru i rekao za nje a, a kamoli da on sam za se1e to kae. 3a o1eanje ,idakovievo da e uskoro i lako od ovoriti ,uku, ,uk kae da 1i pametnije u"inio da je najpre od ovorio, pa posle tampao poziv na pretplatu za novo delo. *vako, moe neko pomisliti da e mu Csav od ovor 1iti onako lud i laljiv kao Svetozareve odineC Aaluzija na jednu ,idakovievu reku u romanuB. /to ,idakovi tvrdi da je svetilnik, koji e i pod krevetom svetliti, #C3ato svjetilnik pod krevetomF 3ee li se zapaliti krevet pa iz oreti kuaF 3eka . ,. u svojoj kui metne svjetilnik pod krevet, ali neka najprije na"ini kuu daleko od dru i< ljudiC. ,idakovievo tuma"enje teksta iz knji e ar<imandrita .en el;a Cda svi koji knji e ne piu slavenski, ne o srpski kako sirje" to nam i 1a1e ovore, piu po pravilam 1a1e SmiljaneC Ato je, mislim, sasvim ta"noB, ,uk je do"ekao na no. 3azivajui ,idakovia G' &vjetilnik" G' &vjetilnik i!pod kreveta, kae mu da je to la i da .en ela; nije tako mislio. &ko G' &vjetilnik ne veruje, neka pita . .en el;a, pa ako C . .en ela; re"e da je on tako mislio, onda e on vidjeti kako emo mi 1raniti srpski jezik i od . .en el;a, kao i od nje aC. stvari, 1a1a Smiljana je Cvelika ospo@a koja dri kolu !laveno-!er,!kago jezika. 3jezina se kola tim slavi to se u nju odrasli i u"eni ljudi primaju, i to je 1a1a Smiljana tako do1ra i milostiva ospo@a da kod nje nema dru e ni tree klase, ne o su svi eminensi Dodli"niEC. C0ae na o"i led;eC, Ckoji e @avo "itati trideset lista...ludovanja i neprili"ne laiC, Ckako se 1arem ne stidi dru i< ljudiC, Cako razumije . Svjetilnik ta to zna"iC #tako ,uk ovori o ,idakoviu, unitavajui a do kraja. *dakle ova otrina, ova <ladna e zeku;ijaF 2er ,uk si urno ne 1i ovako postupio morala i !tvari radi, ma koliko se u tome razilazio s ,idakoviem. )azlo je u du1okoj razli;i s<vatanja o drutvu i narodu, to je naro"ito dolo do izraaja u s<vatanju o jeziku. ,idakovi je o jeziku mislio isto kao i svi protivni;i ,ukovi. .uvari"ki jezik, ovorio je, ne moe 1iti knjievni? prosti svet, 1ez ikakva znanja, ne moe sluiti za uzor u"enim ljudima. *n se, kao i Mui;ki, oduevljavao Dositejem, od1ijajui sve jezi"ke izmene koje 1i ile dalje do Dositeja. AC+ko ne "ita rado 1laeno Dositeja nae F i malo i veliko, i staro i mlado, o<otno i s usladenijem dela nje ova "ita i polzuje se4 ponee svak razume to mu se u knji i nje ovoj kae.CB. +o je, u stvari, jezik kojim je po"eo pisati %a<arije *r$elin Au &laveno!er,!kom magazinu" 1767B kad je Cpo#ser1ski upravljaoC, meajui ruski i

rusko;rkveni, Ctako da je %a<arija *r$elin tvora; !laveno-!er,!kog jezika koji do;nije Milovan ,idakovi, polazei s dru e ta"ke ledita, <oe da a popularizujeC A&l. !eli4 Vukova ,or,a za !rp!ki knjievni jezik'''" C(rosvetaC, !eo rad, 1997B. !eli navodi i tekst memoara +eodora 2ankovia Mirijevsko upueno ;aru 2osi$u 6. de;em1ra 1771. . o ;rkvenom, ra@anskom i prostonarodnom jeziku4 C3ajzanimljivije je i najvanije nje ovo miljenje o ra@anskom jeziku AVon der 6vil!pra.0e*" tako da u a izneti u potpunom prevodu4 GSlovenski ra@anski jezik ATivilspra<eB #to je vrsta dijalekta koji upotre1ljava u pismu i ovoru inteli entniji...deo na;ionalista, kulturniji... i prosveeniji...ljudi koji znaju ramatiku. +aj jezik upotre1ljavaju nae mitropolitske i episkopske kan;elarije, nji<ovi konzistorijski sudovi i uopte sva prosveenija du<ovna i svetovna li;a u svome optenju. *n je "istiji ne oli prostonarodni ovor, ali je tako@e jednostavniji i razumljiviji ne oli ;rkveni jezikG...C A&. !eli, isto delo.B (rema primerima koje 2ankovi navodi, to iz leda ovako4 Trkveni jezik4 * jee ouslQ[ati !o ou lasK molenia naVe o i pomilovati nQ? 5ra@anski4 Da 1i !o las moleniU naVe o uslial i nas pomiloval? las nae a moleniU "uo i nas pomilovao.

(rostonarodni4 Da 1i !o

- tom ra@anskom slavenoser1skom jeziku je C;rkveni jezik samo unekoliko posr1ljenC. C+o je 1io, verovatno, jezik koji se po"eo iriti u ra@anskim redovima i o kojem mitropolit Stratimirovi s takvim oduevljenjem ovori Dositeju *1radoviu u svom pismu od 176:. odine.C Mitropolit smatra da srpski knjievnik tre1a da pie onim jezikom koji se pri1liava slovenskom, jezikom prosveeni< ljudi. C'z ovo a se sad ve sasvim jasno vidiC, kae !eli, Cda je ra@anski jezik ono to se po"etkom >'> veka nazivalo slavenoser1skim jezikom. *va ideja, da meoviti jezik, i to nejednako meoviti jezik, ra@anski< vojvo@anski< stalea zasluuje da postane knjievnim jezikom, naim, isti"e iz uverenja, koje je 1ilo krajem >,''' veka du1oko usa@eno, da je rusko;rkveni jezik na !tari, naj"istiji slovenski jezik...S dru e strane, kako su od 76#ti< odina >,''' veka austriske vlasti traile da prostonarodni ili ilirski jezik, koji se upotre1ljavao u knjievnosti katoli"ko dela nai< naroda, postane naim knjievnim jezikom, jasno je 1ilo za nae du<ovne vlasti da se u tome...krila potajna namera da se osnai uti;aj katoli"anstva na nae su ra@ane ili da se stvori mo unost za taj uti;aj, pa je i to smatrano kao prepad na nau ;rkvu.C %ato su 2ankovi i do;nije Stratimirovi uporno nastojali da se narodnom jeziku dade zna"aj argona" kojim se tre1a sluiti kad se o1raamo prostom puku, a knjievni jezik moe da 1ude samo !laveno!er,!ki, Ckoji se pri1liavao oso1inama slovensko ili nae staro naj"istije jezikaC. +ako je rusko;rkveni, kao jezik o1razovani< klasa, zamenjen graan!kim !laveno!er,!kim jezikom" "iji e najzna"ajniji predstavnik #Cpod neposrednim uti;ajem i sa punom pomou St. StratimiroviaC # 1iti Milovan ,idakovi. 3je ovo miljenje o jeziku potpuno se slae s tom idejom zvani"ni< predstavnika vojvo@anski< vlasti. *n kae4 C3i di mi predel zemle neemo najti, de 1i narod tako "isto, i tako pravilno, i po ramatiki ovorio, da 1i nje ov dialekt za knjievni jezik uzeti mo li. Ser1in u oni strana mno e re"i runo, kako o@ i mi, iz ovara, koje .nji opisa; tre1a da ispraviC. +ako emo stvoriti Cpravi ser1ski jezik i priznati tre1a, da se na stari jezik ser1ski veoma malo ot slavensko razlikovaoC. ATitirano u savremenoj transkrip;ijiB. +ako je slavenoser1ski jezik tre1alo da postane i od1rana od narodno jezika, Ckoji je 1io tako z odan most za katoli"ku propa anduC. Dositejeve misli o jeziku potpuno su se, na re"i, u teoriji, razlikovale od Stratimirovievi<. Dositej je za prostonarodni jezik, jezik seljaka, koji< je najvie, a taj jezik razumeju i svi ostali. (isati ma kojim dru im jezikom nekorisno je. !udunost koja se javlja, za<teva da se narodu da vie znanja, vie prosveenosti, da 1i mo ao zauzeti dostojno mesto me@u dru im narodima. %ato je neop<odna upotre1a optenarodno . jezika. &li, za razliku od ti< teoretski< osnova, jezik kojim se Dositej slui veoma je 1lizak ra@anskom, slavenoser1skom, z1o "e a su i Stratimirovi i ,idakovi i ostali slavenoser1i o Dositeju ovorili s velikim uvaenjem, jer je taj jezik, 1ez o1zira na do1re namere Dositejeve i nje ova opredeljivanja za optenarodni jezik, prakti"no mo ao da 1ude 1rana narodnom jeziku. +o je osnovni razlo to je takti"ki 1ilo neminovno sruiti Milovana ,idakovia, lavno predstavnika te struje, da 1i se sruilo ako ne lavno uporite, koje je za ,uka 1ilo ipak

nedostino, a ono lavni eksponent Stratimiroviev. A*vde, i uvek, moemo videti koliko su politi"ki razlozi vani u pitanjima jezika.B ,ukova kritika je imala veliko odjeka. Mada je u njoj naruena tradi;ionalna pristojnost ur,aniteta @VIII veka A(. (avloviB, koji su svi pis;i potovali, ona je izvrila veliki uti;aj. C*vdeC, pie Dimitrije Irui ,uku, C"itatelji slo ove tvoje pamte i snjima ,idakovia osudavaju po pravdi.C Mui;ki4 C3apadoste na siroma<a 0ju1omirova vo@uP &la su "udni er;e ova"ki udar;iP Strano je pasti v ruki Er;e ov;aPC' dru i piu sli"no. 3aravno, kritika je uti;ala i na "itao;e. Sve i< je manje, ,idakovi sam priznaje da su ,uk i Davidovi Cs onom kritikom sila meni kodili, po<ulivi i o1eskusivi narodu naemu dela moja? ja za toliko odina knji e raspa"ati nisam mo aoC. * tom sporu re"eno je u 3ovinama !er,!kim 17174 C)e;enzija na . ,idakovia 0ju1omira prva i dru a "ast satrla je dosadanji tzv. slavenoserpski pisanja na"in, i po svoj prili;i trijum$irala nad njim? on ima jo i sad revnosni no sla1o lo i"eski 1raniteljaC. A*va nepotpisana 1eleka verovatno je Davidovieva.B Mitropolit Stratimirovi se veoma naljutio na tu kritiku i na te C1levotineC i rekao4 C&, !o a ti, ta ti nai novinari ludujuPC Apo svedo"enju samo ,idakoviaB. &li ,idakovi je likvidiran kao pisa;, ivi prili"no teko potu;ajui se po raznim mestima kao privatni u"itelj, a kritika je sve nemilosrdnija prema njemu A/a$arik, 1788, kae za nje a da je mnogopi!a., a za nje ove romane da su jalovi, ali je osiroteli pisa; ostao uporan u svojim s<vatanjima. C2a se volim i pisanja ostaviti ne o da piem sasvim prosto i seoski.C '4 C3emojte slavenski prezirati jezikC, 1788. - toj raspri izme@u ,uka i ,idakovia ar1itrirao jeCpatrijar< i ota; slavistike, uvaeni "eki nau"nik Do1rovski, i to je, u nau"nom po ledu, moda najvaniji momenat u svemu. 3a ,idakovievu mol1u da presudi Au suko1u s ,ukom to je 1io nje ov jedini mudar i spretan potezB, Do1rovski, postavljajui pitanje da li u knjievnosti tre1a da 1ude Dor$spra;<e ili eine edlere Spra;<e, kae4 CMeni se ne dopada da se Sr1i spuste do selja"ko jezika. Mora 1iti i otmenije jezika za uzvienije predmete. ,aljalo 1i, idui srednjim putem, stvoriti stilus medius ACsrednji slo CB, koji 1i se pri1liavao i starom ;rkvenom i delimi;e i raz ovornom jezikuC. ATitirano prema !eliu i u nje ovu prevodu.B &r1itriranje je ispalo u korist ,idakovia i slavenoser1sko jezika. Do1rovski je nesumnjivi autoritet, i nje ovo miljenje se nije mo lo lako od1a;iti. (avle (opovi, u svojoj studiji o ,idakoviu, kae da je to miljenje Do1rovsko a veoma uznemirilo ,uka i .opitara, i oni mu piu nekoliko pisama, molei a da izmeni svoj sud, ali Do1rovski od1ija. +ada ,uk Averovatno zajedno s .opitaremB napie o1azriv i takti"an od ovor, da ne 1i povredio slavno nau"nika, u kojem du<ovito primeuje da je miljenje Do1rovsko a Cpola protiv nas, a sve protiv nje aC, ,idakovia. Da Do1rovski, veli ,uk, posedi 1arem jednu odinu u )udniku, i on 1i sam rekao da tre1a pisati onako Ckao to ovore Sr1lji po selimaC. CMi ne znamo da li 1i se mo lo kazati ikakvim srednjim slo om to ljepe i 1la orodnije, ne o srpskim selja"kim jezikom. Mi mislimo samo da su misli proste, a da jezik ne moe 1iti prost.C A(rema ,uku, narodni jezik uvek savreno izraava misao i svest jedno vremena? on se uvek prila o@ava promenama u miljenju, prati i<, po!taje, u pro;esu spontano kolektivno stvaranja4 kod svi< naroda Ckad se po"elo ljepe misliti, onda su i jezi;i ljepi postaliC? kad narod oseti potre1u za re"ima koje izraavaju apstrak;ije, viu or aniza;iju misli i sl., on e i< i stvoriti itd.B ,uka prakti"ara, veliko re$ormatora, koji je naao jednostavan i e$ikasan izlaz iz o1amrlosti u kojoj su 1ili jezik i knjievnost, nije naro"ito interesovala prin;ipijelna, teoretska strana to pitanja, ve prakti"na kulturno#drutvena4 umesto tanko sloja ;rkvene <ijerar<ije i prosveeno ra@anstva, koji je stvorio i 1ranio ekskluzivni veta"ki jezik, on se zala ao za iroku, demokratsku osnovu, za u"ee ;elo naroda, selja"ko nje ovo dela prvenstveno, i za nje ov ivi jezik. Miljenje Do1rovsko je u prin;ipu nesumnjivo ta"no. (otvrdio je to i &. !eli AC2a mislim da je Do1rovski u izvesnom smislu pravilno mislio. *n je znao da nema knjievno a jezika koji 1i se potpuno poklapao sa narodnim jezikom. *n je uvek neto ar<ai"niji, 1a zato to je na pismu utvr@en, to se ono to je jednom za1eleeno tradi;ionalno prenosi na nova pokolenja.C *n je i 1o atiji, jer Cotmenije, uzvienije misliC dovode do di$eren;iranja knjievno jezika i stila od raz ovorno B. &li to vai za razvijenije jezike i literature, sa odre@enim kontinuitetom razvitka. %a ,ukovo vreme, da

1i se osi urala autenti"na narodna osnova, makar i sa suavanjem mo unosti izraavanja, ostalo je jedino da se uzme narodni jezik nai< sredinji< o1lasti, veoma 1o at u domenu svo a interesovanja, paljivo 1ruen i iz ra@ivan u du om ivotu narodni< umotvorina, istinski lepi< i su estivni<. Sve dru o mo lo 1i da 1ude po u1no za 1udunost jezika i kulture. .njievni;i ne misle jednako o jeziku, veli ,uk, Cjedni kau da tre1a pisati upravo slavenski, a narodni jezik ostaviti sasvijem, kao pokvaren, svinjarski i ovedarski jezik...a dru i, kojije< ima najvie, kau da ne tre1a upravo ni slavenski ni srpski, ne o da narodni jezik tre1a popravljati, i pisati mjeovito, da se pri1liava k slavenskom i da se radi knjievni jezik Azato oni misle da su knjievni jezi;i ostalije< naroda na"injeni, a ne mo u da razumiju da su svi narodi po"eli pisati onijem jezikom, kao to ovore ora"i i kopa"i, svinjari i ovedari, pa kad se po"elo ljepe misliti, onda#su i jezi;i ljepi po!taliBC. 3e moe, dakle, 1iti ni ovora o popravljanju narodno jezika, po otovu prema slavenskom, jer je veza izme@u staro slavensko i slavenosrpsko prekinuta, i svako popravljanje, kao i meanje, 1ilo 1i samo dalje kvarenje. %ato ne moe 1iti ovora ni o srednjem slo u. 2edini "ist jezik je narodni, prostonarodni, selja"ki, neiskvaren knji ama i tu@im uti;ajima, iz ra@ivan i 1o aen vekovima, nikad ukinut ili osporen. 'storijski, prema postojeem stanju, i prakti"no, prema nasunoj potre1i po"etka, ,ukovo miljenje je ta"no i delotvorno4 mada je zapo"injalo od suene 1aze, ono je prualo mo unost osveavanja i 1o aenja jezika u sklopu i u zavisnosti od opte narodno razvoja. +rei zna"ajni protivnik ,ukov je 2ovan Sadi Aodnosno Milo Sveti, kako se nazvao u knjievnostiB. .oliko su ,ukovi udar;i 1ili teki a nje ove presude 1esprizivne, vidi se moda naj1olje po ;rnoj slavi koja prati Sadia i danas, stolee i nekoliko de;enija nakon suko1a s ,ukom, koji je po"eo 1787, iako je Sadi, kao predsednik Mati;e srpske, delovao protiv ,uka i ranije, su eriui i podsti"ui mno e napade na ,uka i nje ovu re$ormu, naro"ito pravopisnu. +e odine napisao je &itni.e jeziko!lovne u kojima je Cna"elno i pristojnoC Akako kae Mira .iovi u svojoj studiji o SadiuB kritikovao ,ukovu orto ra$iju. ,uk je od ovorio 1789. !io je to, po ,ukovu o1i"aju, straan o1ra"un, Cestok i nemilosrdanC. Evo kraja ,ukova od ovora, posle kritike Sadieva jezika4 C.od ovakvije< po rjeaka . 1i Sveti u dru ije< naroda 1io izme@u naj orije< spisatelja Akakovije< i nema u naroda koji literaturu imajuB, no u nas je, nesreom, opet izme@u prvije<, jer i< ima i mno o orije< od nje a? i tako se po pravdi za nje a moe rei4 on, kao dananji srpski spisatelj, zna dosta? ali prema onome to misli i o "emu 1i rad dru e uvjeriti da zna, on ne zna nita? i kad ne 1i dru o nita znao 1olje od srpsko a jezika i od etimolo ije, on 1i u u"enome svijetu 1io pravi $uer i arlatanC. +a nepotedna re" 1ila je u1ojni metak i sa<rana jedne veli"ine, posmrtni ovor Cnaju"enijem, najvi@enijem i najuti;ajnijem "lanuC Mati;e srpske. ,ukovo miljenje o Sadiu, ostavljeno za potomstvo, potvr@eno je i u"vreno satiri"nom pesmom !ranka )adi"evia +ut' (oznato je kako se !ranko krvavo naru ao Mati;i, mati"arima, odadijama, a naj ore 2ovanu Sadiu. C2a stvorenje spazi 1uo lavoC, kae !ranko za Sadia? u naru"je ste ao dve#tri muze, koje se uzalud otimaju i zovu u pomo, ali Cdeti jo unaste udiC, nosi i<, jadne, ne osvrui se na nji<ovo zapoma anje, i ve je u jami4 Ta !red one tmine ponajve)e" Tmine" ,rate" !voje .arevine' (arodirajui Sadievu pesmu 4oja muza" )adi"evi kae kako Sadi stade 1um1arati4 5lago meni !a mnom muze rade +o vazdan !u oko mene mlade" Znoj mi taru" po elu miluju" &vojom pe!mom trudna u!pavljuju" &a mnom paje a na mojim grudim" +a !e ,ude kad !e i ja ,udim'D7E *nda do<vati sa zemlje jerove, rli i< i lju1i i ovako im ovori4

6 jerovi" moji !okolovi" /e.o moja" moja velja !nago" &jajno moje vi kamenje drago" (uda ota. !a vama poiti" 5ei noj.a" a danak za!vitiD9E i urlaju)i ma e jerovima' ,uk sekirom o1ara "emeriku, rui stenje, Ckr"i divna putaC, sve prepreke rasturi, osim jedne AMati;eB. - steni je rdna rupetina, a u rupi jedna rdna sova ASadiB, i ta sova udari na ,uka, - on ti je pijuinom fuknu" 6na pade" vetru du u dade" -ko du u kakovu imade' 6de !ova" ,rate naj!tarija" 3aj!tarija i najglavatija''' 3esrea je Sadieva Aa zaista je nesrea 1iti tako runo o1eleen za istorijuB to je naiao na strano me dandiju ,uka i na nje ovo mlado pristali;u pesnika, koji je streli;ama najee satire u naoj knjievnosti o1asuo protivnika svo veliko u"itelja. & kad ;rni spomen o nekom "oveku u pesmu u@e, du o traje, i niko vie ne pita za pravu istinu. ' po !rankovoj pesmi i po ,ukovim Cutu;imaC Sadi je pojam luposti i nazadnjatva. &leksandar !eli $=at za !rp!ki knjievni jezik'''* pie o tom suko1u ovako4 CSadi pie o jeziku i Sadi svojim pisanjem pokazuje kako valja pisati. Sadi je 1io diletant u pitanjima o jeziku? on nije znao ni osnovni< elemenata, ni osnovni< prin;ipa "ak ni tadanje nauke o jeziku, a <oe da daje svoje etimolo ije i svoja tuma"enja. & ,uk u !e"u, u okolini .opitarovoj, o svemu je izvanredno o1aveten. (o nje ovom se pisanju vidi kako odmerava i sladi svaki udara;. &li nije njemu lavno da Sadi ne zna nauke o jeziku? to 1i za ,uka 1ila suvie mala odmazda za sve to mu je Sadi skrivio. 3jemu je lavno 1ilo da Sadi srpski jezik ne zna, a <oe da a potuju kao u"itelja i zakonodav;a i u tome. E tu je za ,uka 1ilo od zna"aja ne samo da Sadia u"ini nemo unim ne o da a predstavi kao nevaljal;a koji svojim neznanjem i krivom naukom vara poten svetC. !eli je si uran poznavala; ,ukova dela, ali mi se "ini da ovde nema pravo. !ri a ,uka to je Sadi diletant u pitanjima o jeziku, ni to srpski jezik ne zna Aa Sadi je pisao prili"no "istim srpskim jezikomB, ni to vara poteni svet. *1janjavalo se da je ,uk napao Sadia po nalo u kneza Miloa, jer je Sadi zakonima koje je napisao za mladu kneevinu pokuavao da o rani"i vlast i samovolju kneevu ASl. 2ovanovi, Mira .iovi i dr.B, kao i "injeni;om to je tada svemoni mitropolit Stratimirovi ve 1io mrtav, i ,ukov napad na Mati;u, poslednje uporite konzervatizma, i na njeno predsednika, dve odine posle izazova, mo ao je imati vee iz leda na uspe<. 3i jedno ni dru o ne moe 1iti ni puna istina ni osnovni motiv, jer je ,uk vodio svoju 1itku a ne kneevu, ponekad i nasuprot njemu, a dvorjane i tienike Stratimirovieve AMui;ko , ,idakovia i dr.B napadao je i za mitropolitova ivota. *n je traio kav u s Mati;om i ranije, i samo je "ekao z odan povod. & kad se Sadi#Sveti, posle du o kole1anja? izjasnio za etimoloki pravopis a protiv ,ukovo $onetsko , ,uk je krenuo u napad. .ao i u slu"aju 0ukijana Mui;ko , kao i u slu"aju Milovana ,idakovia. 3au"nim ar umentimaF 3eP 3au"ni ar umenti ne okiraju, ne izazivaju potres. ,e estinom, surovim nipodatavanjem. )etko je koji na polemi"ar tako poznavao psi<oloki e$ekat teko udar;a kao ,uk. -dara; po ,idakoviu je nemilosrdan, ali nije e$ektivan. (oznajemo istu teku ruku, "ak istu te<niku, otovo da su i re"i iste, kao i u o1ra"unu s ,idakoviem. +o je izra@en sistem, <ladno izra"unati na"in kojemu je ;ilj potpuna diskvali$ika;ija. ,uk nije sladio svaki udara;, ve podeavao, ra"unajui na e$ekat, jer je to presudno u javnom 1orilitu4 znao je da e nepotednost i nepotovanje ostaviti utisak, 1udui da se ti"u jedno od najmoniji< i naju ledniji< ljudi to a vremena, koji se isturio za vo@u protivni"ke stranke. A.arakteristi"no je da su o1i"ni ljudi u pismima ,uku odo1ravali to se usudio da sve to kae Conom visokou"enom ospodi"iuC. &li i oni koji nisu odo1ravali takav ton, ostali su pod snanim

utiskom.B ,ukova 1ezo1zirna, unitavajua re", koja izaziva stra< i pokopava rtvu, imala je zna"ajna udela u relativno 1rzoj po1edi nje ovi< ideja. Sve to je dolo posle ono prvo udar;a, nije vie vano? mo ao je Sadi da vrati udara;, da od ovori ,uku da je on $uer i arlatan, mo ao je i ,uk posle, u '' -tuku, sasvim mirno rei kako on nita r@avo nije mislio kad a je nazvao $uerom i arlatanom Aali je do te zakanjele kon;ilijantnosti ostavio da pro@e dosta vremena, kako 1i zaljuljana re" mo la du o da odzvanjaB, nita posle nije 1ilo vano Atako misli i !eliB, i ;ela ta deseto odinja polemika nema vee zna"aja. Sadi je stvarno likvidiran prvim od ovorom ,ukovim, i ma koliko to "udno iz ledalo, to potentata u1ile su dve omalovaavajue re"i. ' jo su mu ko1. !ilo 1i smeno potezati danas pitanje mere pa "ak i pravednosti u tim raspravama. 3e irajui i o1arajui sve to mu je stajalo na putu, nazadne institu;ije, suprotna s<vatanja i protivnike svoje re$orme, ,uk je 1irao naju1ojnija sredstva 1or1e koja e osi urati uspe< nje ovu delu to je postalo optenarodno u najpotpunijem smislu re"i, pokazujui izvanredan smisao za taktiku, iz1or vremena i na"ina o1ra"una, nimalo akademsko ni ka1inetsko . &li, pored te retke polemi"arske vetine, ,uk je i dru im svojim oso1inama 1io iznad svoji< u ledni< i u"eni< protivnika, pa i saradnika. Lak je 1io znatno iznad .opitara, koji a je stvorio i koji je tvora; re$orme jezika i pravopisa koliko i ,uk. Danas je lako i jednostavno od1a;iti razlo e Stratimirovieve i kru a oko nje a. &li za vreme i situa;iju o kojoj je re", nji<ovi razlozi imaju i svoj koren i svoje opravdanje. Mada je vaan razlo to se svetenstvo opiralo ,ukovoj re$ormi 1ila C1ojazan za svoju klasnu prevlast, jer su oni jedini, kao predstavni;i ;rkve, imali privile irani poloaj u draviC A0j. Stojanovi, %ivot i rad Vuka &t' (aradi)a*" mora se uzeti u o1zir, mora se i razumeti, nji<ov opravdani stra< od unijaenja. *d samo prelaska u junu - arsku Sr1i su na;ionalno i verski u roeni, neprestano im je pretilo odnaro@avanje, sprovo@eno za1ranom 1o osluenja, za1ranom jezika i pisma, nasilnim i u;enjiva"kim prevo@enjem na katoli"ku veru, z1o "e a je dolazilo do ponovni< seo1a u )usiju. %ato je uporno "uvanje slavenosrpsko , slavjansko jezika i stare ;rkvene orto ra$ije, kao i prili"no "vrsta veza sa pravoslavnom )usijom, 1ilo 1itan deo na;ionalne politike, koja je ve smatrana tradi;ionalnom, a u koju se "udno uplela vera u zatitni;u )usiju i u slovenstvo, podani"ka vernost prema austrou arskom vladaru, "vrsto $eudalno ustrojstvo ;rkve, veta"ki stvoreni jezik i stari pravopis koji je do1io otovo kultni zna"aj. Sve je to 1ranjeno tvrdokorno, pred stalnom austrou arskom velikodravnom ekspanzijom. +ako je pitanje jezika i pravopisa do1ilo izuzetan zna"aj i politi"ki smisao, i najue je povezivano sa sud1inom srpsko 3ationalitYt#a, pa je svaki pokuaj ruenja ili menjanja osvetane tradi;ije smatran antina;ionalnom i antipravoslavnom ak;ijom. +o je osnovni razlo to je 1or1a oko jezika 1ila tako estoka, jer i jezik moe da ima zna"ajnu ulo u u konzervisanju ili revolu;ionisanju jedno drutveno or anizma. %ato je ,uk 1espotedno udarao, zato je i po ,uku 1espotedno udarano. A3apadan je kao C<romi anti<ristC, Ca ent rimske propa andeC plaenik koji pomae da se Sr1i pounijate, izdajnik koji <oe da i< odvoji od zatitni;e )usije, slepo oru@e .opitarovo, jer a je .opitar o1manuo i prevario.B )azlo a za takvo stra<ovanje mo lo je da 1ude. .opitar, poverljivi dravni ;enzor slovenski< i 1alkanski< knji a u 2ieaner allgememe Zeitimg-u i "inovnik u dvorskoj 1i1liote;i, Cslovenski Me$isto$elC, CSo$slavistC, veliki austro$il i revnostan katolik, eleo je da putem ujedna"eno jezika i latini;e osi ura osnovu za realizovanje ideje o austrijskom slovenstvu umesto slovenstva rusko a. ADa je ta "injeni;a, ta"na uostalom, 1ila poznata ,ukovim protivni;ima, vidi se iz mno i< napisa, pa i iz Sadievi< utuka.B Tenei zaista veliku pomo koju je .opitar pruio ,uku, !eli kae4 CSamo je iskrena lju1av prema nau;i i kulturi slovenskoj, samo je krajnja odanost istini i napretku mo la u"initi da .opitar tako potpuno nezainteresovano u isto vreme unese ;elo se1e, sav svoj talenat, svoje veliko znanje i svoj autoritet pred nau"nom Evropom svo a vremena u ,ukovu re$ormuC. &li od ove lepe re"i, koja zvu"i kao po<vala ljudskoj plemenitosti, si urno je ta"nija tvrdnja 0ju1e Stojanovia, da je .opitarova namera 1ila da uvo@enjem narodno jezika i zamenom ;rkvenoslovensko i slavjansko odvoji Sr1e od )usa, i tako stvori uslove za ostvarenje svoje austro#slovenske politike. A- istom ;ilju dvorska kan;elarija je, jo od vremena Marije +erezije, $orsirala uvo@enje prostonarodno jezika.B

,uk je, me@utim, o1ilato iskoristivi .opitarovu pomo, 1ez koje 1i malo ta posti ao i za to mu je 1io iskreno za<valan, znatno nadrastao uskost i konzervativnost i jedne i dru e strane. 3je a se jednostavno ne ti"e ono to oni misle, on sprovodi na;ionalnu kulturnu revolu;iju, ledajui naprednije ne o .opitar, i dalje ne o slavenosr1i4 on svoje delo stvara za slo1odni ivot svo a naroda, a ne za ivot pod austrou arskom domina;ijom. +o je onaj respekta1ilni vukovski smisao za iroka i dalekosena istorijska sa ledanja, to i "ini nje ovu izuzetnost. A3je ova misao je uvek okrenuta prema 1udunosti. - pismu 2ovanu 5avriloviu, 17:8, povodom odluke o loka;iji pozorita u !eo radu, na veoma nez odnom mestu, u Cor1udakuC, z1o +uraka, ,uk kae4 C(ri 1iranju mjesta za 1io radski teater ja mislim da je valjalo pomisliti i na ono vrijeme kad nee 1iti +uraka u !io raduC.B Eto, iz to razlo a, 1ranei istorijsku sutinu svo a dela, ,uk je 1io nemilosrdan, kao vreme. 1or1i s Sadiem, koji se s ,ukom u pone"emu sla ao, u pone"emu razilazio, ,uk je od1ijao sve nje ovo, jezik, s<vatanje literature i, naravno, etimoloki pravopis. 3ita nije izdvajao, nita nije ostavljao kao ispravno, kao upotre1ljivo4 zatirao je nje ovo du<ovno seme. & da li je zaista Sadi 1io $uer i arlatanF Sadi je sva svoja dela pisao srpskim jezikom, ali je #kao Mui;ki, kao ,idakovi, kao mno i dru i #smatrao da je prostonarodni jezik siromaan, nedovoljan za knjievnost. #3je ovo s<vatanje literature zasniva se na pri<vatanju Serderovo <umaniteta, nae narodne poezije i r"ko#rimske klasike. Sadi eli da peva "ove"nost, ali ne u tu@em du<u, ne o Csli"no umu i sr;u 1rae i sestara, tj. lasom ili razmerom desetera"kim, ne smeui s uma odraze klasi"ne drevnostiC. Sama narodna poezija je suvie uzak i suvie jednostran uzor? od nje se moe polaziti, ali je, kao osnovu, tre1a razviti i oplemeniti, uzdii do vie nivoa, u ledajui se na velika i nezao1ilazna dela svetske literature. 3ajko1niji za Sadia su nje ovi "lan;i o pravopisu. Sadieva od1rana stare az1uke i korensko pravopisa nije do1ra4 on je 1ranio mrtvu stvar, i nije mo ao ni najmanje u roziti ,ukov jednostavni az1u"ki i pravopisni sistem, su estivno u1edljiv u svojoj savrenoj ekonomi"nosti. &li prin;ipijelni stavovi Sadievi u polemikama o pravopisu, koje je izri;ao i ranije, a razradio u spisu (lju jezika !rp!kog" 17:=. ., nisu ni neoz1iljni ni diletantski, kako se ovorilo. ADani"i, ne zaustavljajui se na teoretskoj strani pitanja o du<u jezika, od1a;io je Sadieva izla anja rezolutnom primed1om, da Sadi ne pravi razliku izme@u jezika pravopisa, to nije sasvim ta"noB. +aj Sadiev "lanak nije do danas u literaturi uopte ;itiran, pominjan je i od1a;ivan uz uoptene ne ativne o;ene, a kako mi se "ini da je zanimljiv, izneu iz nje a osnovne misli. Sadi kae da raz ovori o jeziku i pravopisu tre1a da 1udu nau"no zasnovani, da sve predlo e tre1a potkrepiti nau"nim ar umentima A"ime aludira na empiri"ko iskustvo ,ukovo, koje je osnova nje ovi< stavova i zaklju"akaB. CDok nam nije poznata priroda jezika uopte...donde se ne moe o pravopisu razumno i osnovano misliti.C 'zlaui teorije o postanku jezika, Sadi kae da su jedni nalazili u jeziku neki C1oanstveni strojC i pripisivali nje ov izvor i postanak samome 1o u? dru i su ovorili da je ljudski jezik isto to i CizdavanjeC lasova ivotinja, a lasovi ivotinja da su isto to i jezik ljudi, sredstvo sporazumevanja. +ako su mislili .ondijak i )uso. Me@utim, Serder Au delu 6 izvoru jezika* dokazuje da se izvor jezika ima traiti u samom "oveku, prema tome da "ovek kao "ovek moe i mora pronai jezik. A,idimo da Cnijedna ivotinja nije pronala jezik, da 1o nije pronaao jezik, i samo "ovek, kao "ovek, mo ao je i morao pronai jezik.CB .onsekven;e pri<vatanja takve pozitivisti"ko#antropoloke teze su vane. 2er, ako je jezik proizvod "oveka kao "oveka, tj. umne i oseajne sna e i prirode nje ove, o ledalo i vidljiv znak jedno unutranje ustrojstva, savrenstva i ivota, onda je to svesna ljudska tvorevina, stvorena i kontrolisana razumom, kao rezultat ;elokupno 1ia i razvitka "ovekova. &ko je, me@utim, jezik sti<ijna tvorevina, u osnovi isti kao lasovi ivotinja i zvu;i prirode, onda je nepot"injen razumu, jer a razum nije ni stvorio, ne o kruta potre1a i sti<ijna nevolja. *nda a i re istrujemo pasivno, i primamo u<om, potujui nje ovu prirodnu autenti"nost. )azlika je, prema tome, i u pravopisu4 da li tre1a pisati ono to se "uje ili ono to se zna.

(roizvod "oveka kao "oveka A"ime se misli na sveukupnost "ovekovu i naro"ito na aktivnu ulo u i u"ee razuma u nje ovu stvaranjuB, jezik ima svoje ustrojstvo i svoju zakonitost kojom ivi. *vo ustrojstvo mora 1iti isto kao i ustrojstvo razuma, tako i mora 1iti i jedna mera kroja i savrenstva. - razumu oiveo je i ivi jezik, u jeziku ivi razum. .od 5rka je lo os, re, isto to i razum" i !love!an isto to i razuman. %ato, ako <oemo da imamo pojam o jeziku, moramo ispitati prirodu i sna u razuma, jer je jezik pravi o1lik i otpeatak razuma. 2ezik, kao proizvod, pretpostavlja sna u koja a stvara, a koja se du o prila o@avala trudei se da nade sim1ole za misli. Lovek razlikuje stvar od stvari, svojstvo od svojstva, i moe da i< izdvaja i raspoznaje jedne me@u dru ima. %atim, "ovek je deo ovo a sveta i, kao takav, on s ;elim svetom, a naro"ito s predmetima koji a okruavaju, u neposrednoj je vezi. Lovek deluje na materiju AtvarB, a materija na "oveka, i to uzajamno dejstvo ima svoje spoljanje mani$esta;ije i unutranje odjeke. 3e deluje samo materija na "oveka, ve i "ovek Csvoje unutranje dejstvo izlivaC na materiju i od nje Cdejstvo primaC. +u lei prvi za"etak jezika, prvo ozna"avanje misli i predmeta, prvi postanak re"i. )e"i su naposredni zna;i misli, a posredno zna;i predmeta. *va distink;ija je veoma zna"ajna, jer to zna"i da re"i nisu samo nazivi predmeta, ve da ozna"avaju ;elokupnost "ovekovu, nje ov odnos prema imenovanoj stvari, da imaju, dakle, svoju saznajnu i emo;ionalno#psi<oloku stranu, da neposredno ozna"avaju misao ljudsku u svoj njenoj sloenosti, a tek posredno odraavaju predmet. +o pretpostavlja an aovanje "ovekove misli u ;elini, a ne samo an aovanje "ula, ili ma ko izdvojeno , nekompleksno na"ina primanja. )e"i se saoptavaju ili ovorom ili pismom, a o1a ova na"ina slue za saoptavanje misli, za komuni;iranje. *1a na"ina su podlona misli i razumu, a me@u so1om su naporedna A;oordinataB. 5ovor se neposredno odnosi na slu< i ovome se prila o@ava? pismo se neposredno odnosi na oko, i mora mu se prila o@avati. )azum i misli upravljaju i odre@uju o1oje. Da je pisanje neposredno pot"injeno miljenju, a tek posredno ovoru, i neposredno oku a ne slu<u, i da je pisanje prema ovoru uporedno a ne podre@eno, vidi se i otuda to lu<onemi, koji nemaju slu<a i ne "uju ovor, samim razumom i o"ima ta"no nau"e pismom izraavati svoje misli i razumevati jedan dru o a? a to ne 1i 1ilo mo ue kad 1i pismo 1ilo neposredno podlono ovoru i slu<u. Svaki jezik, postepeno i sa vremenom, razvija se sve vie? razvijajui se, jezik se, naravno, i menja? dakle, nikako ne ostaje u jednom stanju. *va evolu;ija nije me<ani"ka ni ravnomerna. ,ei ili manji razvitak ukazuje na due ili krae vreme razvijanja, mada neke okolnosti mo u razvitak jezika i u1rzati, kao4 prirodna ivost i 1rzina uma, intenzitet i sna a ima ina;ije, kontakt s razvijenim narodima i nji<ovim jezi;ima. ' u svakom pojedina"nom jeziku nalazimo nare"ja manje ili vie razvijena, mada je jezik jedno naroda istovremeno nastao? i tu moemo rei da su razli"ite okolnosti mo le u1rzati ili usporiti razvitak jedno jezika. )azvitak jezika razlikuje se od kulture jezika. 2ezik se razvija prirodnim putem, spontano, uporedo sa razvijanjem svi< o1lasti ivota. .ultivisanje jezika 1iva pismenim putem, svesno. )azvitak jezika po"inje sa nastankom jezika, a kultura jezika sa pismenou. )azvijanjem jezik se preina"ava i menja? kultivisanjem jezik se utvr@uje i oplemenjuje. -o"avajui stepen razvitka, kultivisanjem tre1a nastojati da se sa"uva sna a i ustrojstvo jezika u ;elini, da se odri nje ova vitalnost, da se razumno okrepe nje ove osla1ele ile, da se ne iz u1e nje ovi <raniteljski sokovi. 2ezik je iv or anizam, reka koja neprestano te"e, i neprestano se 1istri i muti. &ko se samo sti<ijno razvija, ostae neo1la oro@en? ali ako se odvoji od naroda, usa<nue nje ovi tvora"ki tokovi. )eenje je, prema smislu sve a ovo a to Sadi kae, da se u stvaranju knjievno jezika spoje neis;rpni narodni izvor i stvarala"ki napor knjievnika. +ako je Sadi #istina, u svojim najsrenijim trenu;ima #pisao o jeziku, nimalo naivno ni lupo. &li je on ronio na dno vode koja je stajala, a ,uk je snano plivao ivom mati;om istorije. .retanja i potre1e vremena davali su za pravo ,uku, a Sadi je uzaludno pokuavao da akademskim distink;ijama ukae na zaista vane pro1leme jezika. Svetia je pre azila sti<ija i "udo to se zove ,uk, i posle a potopila mrnja vukova;a. 2edan pesnik a naziva ma ar;em uvatim, za .opitarova naslednika Mikloia on je Csavren idiotC, za !ranka )adi"evia Cjedna rdna sovaC, za Dani"ia "ovek C1ez dara i pametiC, Cnepoteno i pakosno sr;e i sla1 razumC, za 0ju1u Stojanovia Cneznanje, uo1raenostC. ,ukova teka re" du o je ivela, i nikako da iz u1i sna u i danas. .o1 Sadieva je u tome to je ostao po1e@en u jednom prelomnom vremenu, suvie zna"ajnom za sud1inu naroda, da 1i se takvo suprotstavljanje mo lo

oprostiti i za1oraviti. &li su i ,uk, i Dani"i, a moda i ;elokupna naa nauka o jeziku, uklju"ujui i savremenu, ostali duni od ovor na neka izuzetno vana pitanja koja je postavio Sadi. 3a misao nje ovu, na primer, da re"i nisu samo nazivi predmeta, da ne postoje samo nji<ova osnovna zna"enja, ve i 1o ati odnosi me@u njima, da izraavaju misao "ovekovu u svoj njenoj sloenosti. A5ovorei o tome kako je ,uk sakupio veliko leksi"ko 1o atstvo, &. !eli kae da je 1ilo Cpotre1no da se iznesu ne samo osnovna zna"enja ne o i svi prelivi me@u njimaC, to nije u"injeno. & kod Dani"ia, koji se is;rpno za1avio o1razovanjem re"i, uo"ljiv je Cnedostatak ispitivanja o razli"itim odnosima nji<ovim, i po zna"enjima i po dru im ;rtamaC.B 3e, ,ukovi protivni;i nisu 1ili neznali;e ni diletanti, ni idioti, ve u"eni i sposo1ni ljudi. *nemo uili su i< vreme, na;ionalnooslo1odila"ki pokret naroda, ana<roni"nost nji<ova jezika i literature, i dinami"na sna a ,ukova. ,uk im je skratio vek i postao rodona"elnik novije srpske knjievnosti, pisane na narodnom jeziku i u narodnom du<u.

,' &li ,ukova po1eda nije skinula sa dnevno reda pitanja o koja se ,uk sporio sa svojim protivni;ima. (o1une protiv ,uka, o1i"no u vremenima kad se neto 1itnije menjalo u naim orijenta;ijama, nastajale su ili z1o doslovno uzimanja slova ,ukova, ili z1o do mati"nosti uporni< vukova;a. Desilo se, ni dvadeset odina posle ,ukove smrti, da je temperamentni i nesmiljeni 3edi likvidirao poslednje vukov;a, M. D. Milievia, sli"no kao to je ,uk u"inio sa ,idakoviem i Sadiem. +o a, po Dani"iu, tvor;a srpske novelistike, 3edi je nazvao nikakvim pripoveda"em, koji je, u preteranoj revnosti da pie narodski, 1io 1analan, vul aran, nemo u, sve to on pie to je Cnameteno, usiljeno, lano...dosadno i neprirodno a"enjeC. Milievi ide za ,ukom, kae 3edi, ali ne sme se za1oraviti da su se vremena od onda promenila, i da mno o tota to je onda mo lo 1iti, danas vie ne moe. Mada kae za ,uka da je Cretka uma i sposo1nostiC, 3edi, zapadnjak#an lo$il, prezire Cnarodski prava;C, povezujui a s ,ukom. 3e zadravajui se na tenden;iji oivljavanja ideje o knjievnosti otovo identi"ne s Sadievom Akao to je na primer CidejalC pevanja 2ovana 'lia4 narodno pesnitvo, jelinska knjievnost i savremeni svetski klasi;iB, niti na oivljavanju, sa znatno vie talenta i uspe<a, poezije Cmirno "uvstvaC i Co1jektivne lirikeC ,ojislava 'lia, "ak i sa leksikom to dovukovsko knjiestva, pomenimo miljenja koja su direktno oponirala ,uku. Skerlieva, pre sve a. - studiji 6mladina i njena knjievno!t" i u dru im delima, Skerli napada vukovski do matizam i izri"ito od1a;uje ,uka i nje ov prava;. *n u naoj kulturnoj prolosti vidi dve suprotstavljene pojave, dva opredeljenja, dva na"ina miljenja, ,uka i Dositeja, i odlu"no se izjanjava za Dositeja Akao Mui;ki, kao ,idakoviB. Skerli kae4, C(osle pada romantizma, od 1776. odine, kada su se opet po"ele iriti ra;ionalisti"ke ideje, srpski du<ovi su se stali vraati Dositeju *1radoviu. ' danas srpski du<ovi dele se na dva dela4 na one kojima je rodona"elnik Dositej *1radovi sa nje ovim irokim ra;ionalisti"kim i zapadnja"kim idejama, i na one kojima je rodona"elnik ,uk .aradi sa svojim romanti"arskim i tradi;ionalisti"kim idejama... ' odista, danas posle vie od jedno veka, *1radovi iz leda 1lii, moderniji, ivlji od ,uka .aradia, sadanjost i stvarnost daju mu za pravoC. Skerli smatra da romantizam ,uka i C,ukove omladineC zna"i reak;iju na Dositejev ra;ionalizam. 'zjedna"ivi tako ,uka sa romantizmom i romanti"arima, Skerli vidi razlike i suprotnosti u tome to je Dositej za zdrav razum, a romanti"ari su se preputali Cmatanjima i sanjarijamaC? Dositej trai ono Cto je sao1razno zdravom razumu i korisno drutvenoj ;eliniC, romanti"ari propovedaju neod ovorni individualizam? za Dositeja su narodni o1i"aji dokaz zaostalosti i varvarstva, za ,uka i vukov;e Cnajvii izraz narodne dueC, Cpouzdan dokaz narodne superiornostiC. Dositej za ovara nauku i opte"ove"ansku prosvetu kao izvor napretka i opstanka, ,uku i romanti"arima je dovoljna narodna poezija, oni Ctrae u njoj izvor i utoku mudrosti, svu etiku i estetiku...al$u i ome u sve a znanja i umetnostiC. Dositej je prosveeni zapadnjak i trai da se koriste tu@a velika iskustva u kulturi? romanti"ari preziru Ctruli zapadC i veruju u Csrpsku kulturuC, koju Cnikada nisu ni de$inisali u "emu se sastojiC. C'zme@u Dositeja i romanti"ara nai<, postoji razlika koja je izme@u razumna "oveka koji vedro leda preda se u 1udunost i z1unjeni< ljudi i ma loviti< lava koje ledaju nazad u prolost.C %ato po plodnosti i du otrajnosti uti;aja i po koristi koju je doneo narodu, Dositej je za novu kulturu i prosvetu ono to je 1io sv. Sava za staru. C*n je 1io du<ovni preporoditelj srpsko a naroda, tvora; nove srpske knjievnosti.C & u Skerlievim polemi"kim spisima o jeziku otkriemo sli"nost sa miljenjima Mui;ko , ,idakovia i Sadia, "ak i u $razeolo iji. %animljivo je kako u novom vremenu, u ovim prilikama i za nove potre1e vaskrsava stara misao i postaje nova vrednost.

CDanas se ne priznaje vie jedan apsolutan ramati"ki krivi"ni zakonikC, kae Skerli u "lanku Ailolo ki dogmatiari i knjievni jezik" Cmi ne verujemo vie u $iloloke do me niti priznajemo do mati"nu orto ra$iju. Mi drimo da je jezik iv or anizam, da je u ve"nom postojanju, u 1esprekidnoj evolu;iji....od nas Sr1a, smeno je misliti da e jezik ,uka .aradia i Hure Dani"ia, jezik jedno trenutka i kojim su se mo le skupljati narodne pri"e i pisati $iloloki traktati, ostati za ve"na vremena svetinja u koju pro$ane ruke ne smeju dirati. Dananji knjievni narataj, koji je tako o"ajno jereti"an, otovo daje za pravo ,ukovim protivni;ima koji su pisali da knjievni jezik stvaraju ne $ilozo$i no knjievni;i koji njime piu. %a ezdeset odina kultura i knjievnost u srpskom narodu znatno su se krenule napred, du<ovni vidi;i su se proirili, due su postale sloenije i za nove ideje i za nova oseanja stvara se novi, razvijeniji, vii knjievni jezikC. %atim $6 na em jeziku*: ?''' Mi mislimo da jezik stvaraju oni koji njime piu, knjievni;i, koji imaju nove pojmove, ideje, prelive i suptilnost misli i oseanja, i imaju da na@u i nalaze nove izraze.C Mestoko udarajui po (avlu Markoviu#&damovu, koji se klanja pred narodom, divom duevnim, Skerli rmi na rusovljevsku i romanti"arsku diviniza;iju prosto a naroda, na ono Co rani"eno klanjanje mui"kom kou<uC4 CDiv duevni, o rezao u 1edi i neznanju, daleko je od to a da 1ude na vo@a, masa narodna ima da ide za misaonom elitom "ove"anstvaC. 3ije teko videti da Skerlieva s<vatanja 1aziraju na ta"nim opserva;ijama, ali i na uproenim suprotstavljanjima i krivim silo izmima. C+ri1un na;ionalne ekspanzijeC, ra;ionalan i ra;ionalisti"ki du< koji je od knjievnosti traio da 1ude sao1razna zdravom razumu i korisna drutvenoj ;elini, protivnik matanja, sanjarija, individualizma, prosveeni zapadnjak koji je za<tevao da se koriste velika iskustva evropske kulture, naro"ito $ran;uske, poistovetivi ,uka sa romantizmom, a romantizam sa tradi;ionalizmom, Skerli je sve to od1a;io u ime vedro ledanja Cpreda se u 1udunostC. 'zmenilo se vreme, narod vie ne mora elementarno da se dokazuje, seljatvo je prestalo da 1ude predstavnik na;ionalno du<a? to je sad 1uroazija i njena Cmisaona elitaC. 3jen doprinos razvitku jezika nije 1ezna"ajan, mada izmene nisu sutinske. 3asuprot Skerliu, Milan !o danovi #da pomenem samo najkarakteristi"nije slu"ajeve # zamera ,ukovom CpokretuC upravo ono to Skerli nalazi da mu nedostaje4 ra;ionalne i ra;ionalisti"ke po1ude Ai zato on nema Cneposredne unutranje veze s 2akievom pojavomC? Skerli, me@utim, kae da se ver1alizam, individualizam i mrnja na Ctruli zapadC kod romanti"ara javljaju pod neposrednim uti;ajem ,ukovimB. !o danovi je naro"ito o or"en na onaj Cuko"eni ra;ionalni red re"i koji je kod nas ostao iza ,uka, i koji se jo vie u"vrstio i okamenio $ran;uskim uti;ajemC. %ato, Costaje otvoreno pitanje, da li ,ukova re$orma, pored sve neizra"unljive 1la otvornosti, nije moda u izvesnom smislu zaustavila i na dru u stranu o1rnula nau knjievnu misao od1a;ivi onako apsolutno jezik i stil, slavjanski<G pisa;a. !ilo je, "ini se, u nji<ovom izrazu vie uslova za du1inu i za tajanstveno, dakle i za emotivno, ne o to i< je mo ao imati ra;ionalni jezik ,ukovC. ADru i, opet, smatraju da je upravo $ran;uski uti;aj, koji je stvorio srpsku Modernu, delovao da se kona"no prekine sa starim, vukovskim putem u $ormiranju knjievno jezika.B (olazei tako sa sasvim razli"iti< pozi;ija, jedan za ra;ionalnost, dru i protiv nje, Skerli i !o danovi nalaze da je lavni kriva; ,uk, samo Skerli misli da je ,ukov re< to je dezavuisao Dositejev ra;ionalizam, a !o danovi # to a je o1novio. Stanislav ,inaver, uvereni 1er sonova;, u stalnoj tenji za maksimalnim izrazom, neprijatelj C latko akademizmaC i svako do matizma koji stvara mrtva pravila 1ez vrednosti za poetsko stvaranje, strasni traila; skriveni< mo unosti pesni"ko jezika, tako@e pokuava da prodre u tajnu odnosa izme@u narodno i knjievno jezika u naem vremenu. 3je ove nada<nute improviza;ije o1iluju proni;ljivim zapaanjima, ali i jednostranim reenjima. +eei za apsolutnim poetskim jezikom, CnadjezikomC, koji otkriva ne samo direktna zna"enja ve i ono "e a u jeziku nema, on trai jezik koji izraava pojedin;a Cu odnosu na sama se1eC, a ne narod, pleme i pojedin;a u odnosu na pleme, to je karakteristika starije , ,ukovo jezika, jezika narodne poezije. +aj desetera"ki na"in izraavanja i miljenja, koji se du o odrao u naoj poeziji i prozi, a vidljiv je "ak i kod oni< koji su mislili da su a se oslo1odili, u stvari je stari prkos, stari otpor, ali neizdrljiv, lomljiv, spreman na klonua. - desetera"kom ,ukovu jeziku sa"uvalo se C lomazno nasle@e iskonski<, svima odje;ima sna1deveni< nastavaka, zavretaka, nepo u1ljeni< slo ova i predu a, komplikovana ljuljanja i izljuljavanja lavni< i sporedni< ak;enata kroz na1u1relo, razvodnjeno

tkivo jedne iste re"iC. 3asuprot toj ko1i tradi;ionalno jezika, koji pea"i re" po re", ta nekad apsolutna re" ne ivi vie sama, ve u rupi, u vojs;i? i ne postoji vie muzika samostalne i zase1ne re"i, ve muzika re"eni;e. CSvaka re" za se1e neto smera, zna"i4 ali je kona"ni izraz u nji<ovom ritmu, u na"inu na koji su udruene, u onom "e a u re"ima nema.C 3apor da se iza@e iz C ru1o jezika predmetno i se1arski nedoumevajue C Ao "emu je ovorio jo stari Mui;kiB, tre1a da dovede do jedno jedino izlaza i reenja4 Cre"eni;om mislitiC, Cpo"eti misliti, najzad, viom jednom psi<i"kom jedini;omC, ritmom se 1oriti protiv stati"nosti. 3ezadovoljan !ojievom <ladnoom 1ez mate, i ledeno pravilnim rimovanjem, prema ,ukovom re"niku, ,inaver se ispoveda4 C2a sam ovorio da tre1a traiti te<niku srpsko a sti<a moda u starim tekstovima. - takvim momentima 1io mi je mrzak ,uk .aradi i nje ova re$ormaC. %ato to je Avideli smo da to kae i Milan !o danoviB toliko ra;ionalizovao jezik da je postao neupotre1ljiv za sti<, i suvie tvrd da 1i izraavao treperenje, CleprC. Stari tekstovi vukli su a u Czlatnu tamuC4 CMi smo tada osetili da je potre1no u<vatiti vezu sa ,izantijom. 2a sam drao da je ,izantija potre1na da 1ismo o1novili tradi;iju jezika koju je pretr ao ,ukC. -mesto vukovske simetrije, monotone i ra;ionalne pravilnosti i mono<romije, ,inaver zamilja ,izantiju kao Cjednu mo unost preplitanja muklo a i zvu"no a, tamno a i 1letee C. 3arodni desetera;, jasan i pre;izan, 1io je daleko od ,izantije? aleksandrina;, Cnasle@e 1eo radske koleC, $ran;uske provenijen;ije, 1io je po odniji za adekvatan izraz ,izantije, kod nas. +raei na"ina da raz1ije desetera"ko#tro<ejsku tvrdou, doao je na misao, poznatu i ;itiranu kod 2ovana Sadia, da se iskoriste mo unosti koje lee u anti"kom i poluanti"kom ritmu, i u nji<ovoj sintezi sa deseter;em, Ctako da desetera; vie izrazi nau jez rovitu i primitivnu kon;entrisanost, a neki dru i anti"ki ritam i jednu rasplinutiju ali si urniju i vema po1edni"ku kulturnu irinuC. 'zlazi iz okvira ovo pre leda razmatranje o traenju reenja kojim 1i se na pesni"ki jezik reio svoje ko1i Amada 1i sasvim lepo leao, kao mno o tota dru o iz te o1lasti, u jo nenapisanoj istoriji nae knjievno jezika i stilaB, ali da ne ostavimo nedovreno4 ,inaver potire, prevazilazi sva ta lutanja saznanjem da su on i nje ova enera;ija 1ili neverni tajanstvenoj maternjoj re"i4 Cnadajui se da smo podraavali ne"em 1oljem i savremenijem4 stranom o1ras;u. - stvari, ne naavi svoje osnovno, kako 1ismo a mo li podesiti ma kome i ma "emuC. Stil i izraz za svoju C rozni;u moderne misliC moderni "ovek stvara u Cota"astvenoj sti<iji jezikaC. *va ,inaverova misao je jednostavna i aksiomati"na na prvi po led, ali su eto mo ua, ponekad i potre1na, du a lutanja da 1i se do nje dolo. %na"ajna je i ,inaverova misao o kontinuitetu. 3ostal i"na tenja za du im trajanjem, za prastarim izvorom koji se ne u1i, za ivotom koji je postojao pre nas a mi a nastavljamo, kod neki< pesnika izraena u restauriranju nae srednjovekovne slave i sjaja Akod Du"ia, na primerB, u ,inavera je plemenitija i suptilnija4 ti"e se jezika i du<a, koji, saznati, mo u dati sna u i zrelost dalekom potomstvu. Da je ,uk pretr ao tok to a trajanja, nje ov re< 1i 1io velik, neoprostiv. &li kontinuitet jezika je prekinut davno pre ,uka, i jezi"ka tradi;ija se nije mo la o1noviti. Sa"uvana je jedino jezi"ka tradi;ija u narodnim pesmama4 knjievni jezik tre1alo je stvarati od samo a po"etka i samo na toj osnovi. Mada je ,inavera pre sve a interesovala intona;ija, muzika, ritam re"eni;e i jezika, on je rekao veoma interesantnu misao o jeziku u naem vremenu, u osnovi istu kao to je i ,ukova, da pesnik tre1a da ide za narodom, da slua nje ov ovor i nje ovu ovornu melodiju, samo to nije vie, kao kod ,uka, jezik i ovor sela, ve jezik i ovor rada, "ija je sutinska karakteristika 1rzina, muzika re"eni"ne ;eline i apstrak;ija. +aj za<tev za ur1anizovanjem nae jezika, izre"en prili"no davno, o1navlja se danas kao su estija o sutinskoj jezi"koj izmeni, a to nije sutina. Mo li 1ismo navesti jo prili"no pisa;a koji, sve do dananje dana, i do ove, 1966. odine, protivure"e ,uku, pro laavajui a krivim za mno e nae nevolje i muke s jezikom. & kad je tako, zna"i da postoji neto u tom jeziku to nam ne da mira, to nas ostavlja nezadovoljnim stotinu odina posle ,uka, iako se od to vremena mno o tota izmenilo i u jeziku i u literaturi. (rostonarodni jezik, jezik sela, Cdaleko od radovaC, nije dovoljan dananjoj knjievnosti. &li on nije 1io dovoljan ni savremeni;ima ,ukovim. 3e samo 3je ou koji je, u tenji da milju o1u<vati ne1o i zemlju, traio sva jezi"ka sredstva to mu i< je pruao sav jezik do nje a, ve ni !ranku. 3ije 1io dovoljan "ak ni samome ,uku. *d 1719. do 1797. znatno su se izmenila ,ukova s<vatanja. ,uk je pametno i iroko rudo re$ormisao svoju re$ormu, da tako kaem? neprestano je proirivao svoju zamisao, upotpunjavao je,

usavravao, 1o atio. (rvi, radikalni za<tevi su pre sve a ruila"ki4 tre1alo je ukloniti iz knjievnosti slavjanski jezik, koji nije imao mo unosti razvitka, jer nije potekao iz ota"astvene jezi"ke sti<ije. !io je zavren u se1i, jer ra@en, i nikakvi< tvora"ki< prinova nije mo ao o"ekivati. ,uk je to u"inio veoma uspeno, dokazavi da se u knjievnosti ilo krivom stazom4 tu@om? da je taj slu1eni knjievni jezik proizvoljna, nainjena meavina raznorodni< elemenata, 1ez or anske veze s narodnim jezikom, 1ez veze sa ivotom, zato i nesposo1an da ovori o narodu i ivotu? knjievni;i su iz u1ili jezi"ko oseanje i tra i"no su ili u 1ezizlaz. /ta je mo ao da prui u zamenuF 3ita od sve a to je postojalo u dotadanjoj knjievnosti, "ak ni 1laeno Dositeja, jer je on narodni jezik <valio, ali a nije poznavao. (a ni pis;e koji su pre !ranka pisali narodnim jezikom, Mivkovia, 3ikanora 5rujia, Maletia, jer je nji<ov umetni"ki domet 1io sasvim skroman. Mo ao je da ukae samo na narodnu poeziju, stvarno lepu u svojoj patrijar<alnoj, zavrenoj, ali u1edljivoj autenti"nosti. ' na izvorno "ist jezik te poezije. Svojim re"ni;ima, prvim i dru im izdanjem, ,uk je stvorio optu osnovu narodno jezika, koji se nije ni de ovorio, ali je sav postojao u narodu, i oda1ran je po prin;ipu Copenite pravilnostiC. +o je, dakle, sinteza narodno jezika sa iroki< prostora novotokavsko ovora, u koji su, 1ez o1zira na proklamovana na"ela nje ove selja"ke osnove i sutine, uklju"ene u izvesne red radsko jezika. &li ve u prevodu 3ovog zavjeta ,uk je odstupio i od to sintetizovano narodno jezika, u kojem je 1ilo sakupljeno ono to je naj1olje i naj"istije u narodnom ovoru. 3ovi zadatak i novi za<tevi dali su i nova jezi"ka, i stilska reenja. ,ukov jezik u tom prevodu nije "isti jezik sela, Cdaleko od radovaC. Me@utim, opta osnova je narodna, o1razovanje novi< re"i je narodno, du< je narodni. Si uran jezi"ki oseaj omo uio je asimilovanje elemenata koji< u narodnom jeziku nije 1ilo, a da se ne oteti Copenita pravilnostC nje ova. -"inivi to Akad vie nije postojala mo unost restauriranja slavjansko jezika, kad je ideja o narodnom jeziku po1edila, kad se kod pisa;a prili"no sta1ilizovala jezi"ka si urnostB, ,uk je pokazao da ne postoji do matski normiran C,ukov jezikC, ve da postoji mo unost da se na irokoj osnovi narodno jezika stvara srednji stil, jedino mo u u knjievnosti, koji se ne identi$ikuje sa narodnim jezikom, ali mu ne protivure"i. Srednji stil je jedina mo unost da se ostvari individualizovani knjievni jezik, jezik svako knjievnika i svako pose1no knjievno dela. AModa zato nijedan na 1olji, individualno o1eleen knjievnik nije pisao "istim jezikom narodne poezije.B 3i 2aki, ni 0aza .osti, ni ,ojislav 'li, ni ostali, do;nije, nisu naputali C,ukov prava;C, C,ukovu koluC Akako tvrde istori"ari knjievnostiB, ve su razvijali i stvarala"ki 1o atili sutinu ,ukove misli. 3aputali su ,uka i iskrivljavali nje ov pravi smisao upravo Cvukov;iC, $anati"ni sled1eni;i Anazivali su a "ak CsvetimC ,ukomB, koji su jednu ivu i ivotnu ideju pretvorili u do mu. -mesto da 1ude plodonosna du<ovna orijenta;ija, pretvorila se u mrtvi kanon, u smetnju ivotu, kao to je 1ilo i sve ono protiv "e a se ,uk 1orio. ,ukov;i potuju ,ukovo slovo a ne du< Akako kae !eliB, i to ono slovo koje je najstroe, najisklju"ivije, iz prve, ruila"ke $aze. %a nji< je jedini uzor u knjievnosti narodna poezija? prostota jezika i prostota pisanja je vr<ovni ideal? ,ukov re"nik je ne samo ud1enik jezika ve i ud1enik ivota? jezik se nemili;e C"istiC, sase;a, osiromauje? revni u"eni;i ispravljaju "ak i u"itelja, od1a;ujui sve stare re"i koje je ,uk oiveo u prevodu 3ovo zaveta, "ime su naneli rdnu tetu naem jeziku i nje ovom razvitku. Stvorivi uski, puritanski tur, $olklorni akademizam, oni su jezik konzervisali, odvojili a od ivota, silom a odravali u selja"ko# patrijar<alnom stanju i nerazvijenosti, 1orei se protiv svi< tenji da se jezik prila odi savremenom ivotu i miljenju. Iilolokom kritikom, koja je knjievna dela sudila samo po jeziku, zapostavljajui estetsku stranu, 1a;anjem anateme na svaku knji u koja nije pisana "istim narodnim jezikom, isklju"ivou svo a primitivno narodnjatva, oni su o1novili antivukovski kalu@erski na"in miljenja, koje stvarala"kom razvijanju uvek pretpostavlja doslovnost i tvrdo pravilo. !or1a protiv nji< do1ijala je "esto karakter 1or1e protiv ,uka i CvukizmaC, a pro1oji koji su "injeni smatrani su po1edom savremenosti nad ,ukovim ana<ronim tradi;ionalizmom. !ez razlo a i 1ez ikakva opravdanja.

,uk nije kanonizirao nikakav prava; u knjievnosti, nije normirao jezik zatvorivi a u nenaruive s<eme. 3esporazumi su nastali "im se po"elo ovoriti o ,ukovu prav;u, o ,ukovu jeziku, o ,uku ra;ionalisti ili romanti"aru, o sled1eni;ima ili otpadni;ima. +akvo etiketiranje, takvo nasilno svrstavanje u ta1ore, CpartijeC vremenom odre@ena i ome@ena postrojavanja Akakva su "inili i potovao;i i protivni;i ,ukoviB neverno predstavlja ,uka. ,uk je nepo reno osetio svoje vreme, odredio se prema njemu i dru e aktivirao na izvravanju na;ionalne kulturne revolu;ije. Telokupnim svojim radom on je skrenuo panju knjievni;ima i knjievnosti na narod i na nje ov ivot, i tako i< otr nuo od zastareli< tema, r"ke i rimske mitolo ije, akademsko ver1alizma odadija, priveo i< vremenu u kojem su iveli i otvorio im o"i za stvarnost koja i< je okruavala. -kazao je, zatim, na jednostavnu istinu, i iz1orio se za nju, da se ta iva stvarnost moe i mora izraziti ivim jezikom, koji e se, tvrd, ne i1ljiv i oskudan u po"etku, razvijati i kultivisati onako kako se, u skladu sa ivotom, 1ude razvijala i kultivisala misao. +o je sutina ,ukova dela ACako ne od re"i do re"i, a ono 1arem uzevi u skupu jedno s dru imC, kako kae neis;rpni ,ukB, i nje ov zna"aj je zaista istorijski. Mno i pri ovori ,uku, a is<odita su im razli"ita, "esto su neopravdani. Lak ni lavno neural i"no mesto nae jezika, nje ova neumoljiva konkre;ija, mada je od ,uka do danas izazivala otpore i suprotstavljanja, ne moe se smatrati kao ,ukova krivi;a. +o je oso1ina samo jezika.

,'' Slavjanski jezik je veta"ki, u la@en, jer zavren, uko"en jer izdvojen, kanoniziran jer slui manjini, vi oj kla!i? narodni je iv, 1ujan, mno ostruk, jer je sredstvo sporazumevanja iroko kru a ljudi. 2edan je sve"ano pateti"an, dru i slo1odno pust. 2edan voli apstraktne i veoma uoptene re"i, jer mno o ta krije iz stvarno ivota, i radije $ormulie iluzije, "esto vanvremenske, o drutvu "iji je izraz? dru i je veoma konkretan, sasvim ovozemaljski, o svemu ovori otvoreno, nema razlo a ni interesa da ita krije, i radije $ormulie stvarnost ne o njenu senku. ' zaista, to je nje ova sutina, i jo davno je zapaeno da narodni jezik nema mno o re"i za apstraktne pojmove, za umozritelne misli. 2edna od prvi< oz1iljni< kritika na ,ukov jezik, povodom prevoda 3ovo zaveta, izila je iz pera dr 2ovana Stejia, 1799. odine $#eziko!lovne primet,e na predgovor G' Vuka &tef' (aradi)a k prevodu 3ovog zaveta" Gla!nik /ru tva !r,!ke !love!no!ti" u !eo raduB. Steji izraava radost to smo do"ekali prevod Sveto pisma na srpskom jeziku, i to Cod samo 5. ,uka S. .aradiaC, i preputa dru ima da o;ene vernost prevoda, a on eli da kae ta misli Co narodnom i knjievnom jezikuC. 'zlaui ,ukovo o1janjenje da je uneo 99 slovenski< re"i, Ckoje se u naem narodnom jeziku ne ovore, ali se lasno mo u razumjeti i s narodnijem pomijeatiC, te 97 re"i Cslavenskije<C Aneli.emjeran" ne,lagodaran" prijatan" !ujetan itd.B i 79 re"i koje nije "uo u narodu, ne o i< je sam na"inio, a Cnajvie ovije< rije"i kazao 1i ovako i najprostiji Sr1in, samo kad 1i mu zatre1alo...C, Steji kae da druk"ije nije ni mo lo 1iti, jer se 3ovi zavet mo ao samo ovako prevesti. CMi smo sva da znali da u naem narodnom jeziku neGma sviju oni re"i, koje tre1a i mora da ima, da 1i njim sve ono mo li kazati, to smo naim jezikom naumili i preduzeli kazati? pa zato smo sva da iz nude, kao i 5. ,uk sad, takove potre1ne, u narodnom naem jeziku nenalazee se re"i uzimali i pravili, i pri tome smo mislili i drali, da "inimo samo to je do1ro i to tre1a.C ,uk je suvie stro o sudio o takvim pis;ima, drei se svo a prin;ipa, pii kao to ovori, ali je, eto, i sam iskusio da je to lake 1ilo rei ne o u"initi. C.ad mi ne1i imali i dru o i vie to napisati ne o samo to o1i"no ovorimo, onda 1i se kojekako mo lo od nas iskati da to pravilo ne prestupimo.C &li ovako, kad znamo da narodni jezik nije dovoljan za potre1e knjievnosti, moramo, kao i do sada, malo druk"ije pisati ne o to se u narodu ovori, otprilike ovako kao to je ,uk pisao svoj prevod 3ovo zaveta. *ivljavajui tako pitanje !rednjeg !loga, kojim se i ,uk morao posluiti "im je naiao na sloeniju materiju, Steji podsea ,uka kako je 1io stro i nepravedan prema knjievni;ima kad su "inili isto to i on sad. A& ,uk je ovorio da onda nji knjievni;i, koji su za1oravili narodni jezik, u"e od naroda.B 'stina, jezik 2oakima ,ujia, Milovana ,idakovia i neki< dru i< nedou"eni< i nedozreli< ljudi, zaista zasluuje najstroi ukor. &li nisu svi knjievni;i takvi, niti su svi knjievni;i iskvarili narodni jezik. Samo, ne tre1a ni to za1oraviti da je neiskvareni narodni jezik veoma siromaan. 2ezik ,ukova prevoda 3ovo zaveta nije na narodni jezik. & da se jo ,uk odvai da prevede Cmalo viu i teu naukuC, na primer $ilozo$iju, ili 1ar samo lo iku i meta$iziku i sli"no, 1io 1i prisiljen da stvara mno e re"i koji< u narodu nema. ' ta je to Cnarodni jezikCF Svaki narod je CsloenC od vie CredovaC. 5lavni redovi su4 !elja.i ili pro!ti ljudi, zatim varo anii napokon izo,raeni i ueni ljudi. Seljatvo je osnovna i najvea Cmasa narodaC, i C ovori onoliko od svo jezika, koliko mu za nje ov ivot tre1a? za predmete, dakle, koje on ne poznaje, i za ideje s kojima se nje ov du< ne zanima, nema u nje ovu jeziku ni imena ni re"i. Mivot dru o a reda, varoana, ve je vii i ima vie i tanji potre1a, pa zato je ovo a reda i jezik, premda onaj isti, kojim i selja"ka prostota ovori, ali naravno za se1e 1o atiji i u la@eniji. 3ajposle, trei red, onaj nau"nosti i umnosti, zna i ovori svoj jezik onako i onoliko, kako se i koliko on u njemu prema potre1ama umno a ivota izo1razio. Mi dakle, koji sav narod lju1imo, i dostojno uvaavamo kako masu tako i silu umnosti jedno a naroda, ne emo samo onaj jezik koji nje ova, prosta mloina ovori narodnim jezikom nazivati, ne o emo, kao to je pravo i naravno, kazivati i drati da je ,narodni

jezik o1ti jezik !vega naroda, dakle jezik, koji svi nje ovi ljudi ovore? jer je samo u svemu narodu sve nje ovo 1la o i sva nje ova sna aC. /ta je to knjievni jezikF +o je narodni jezik, ivi jezik koji sav narod svojim naziva i kojim ovori. &li literarno!t ovo a jezika niti je jednaka kod svi< naroda, niti se ona u jednom narodu odjednom razvila, Cni na jednom stepenu zakovalaC. C*na jednako stoji i kora"a s narodom ;elim, a naro"ito s nje ovim dravnim i ra@anskim stanjemC, s nje ovom na;ionalnou, s nje ovim ponosom, s nje ovim knjiestvom, ili, to je isto, Cs nje ovim duevnim razvitkomC. & narodni jezik je knjievni onda kad se njime moe lepo i lako pisati, kad je toliko osnaen da moe 1iti sredstvo saoptavanja i za najneo1razovanije i za najo1razovanije, Cili, ukratko, kad je on ujedanput jezik i sve a doraslo a naroda i svestrane nje ove u"enosti, pa dakle #kad se njim moe pisati kao to se ovori i ovoriti kao to se pieC. A%a razliku od Stratimirovia, Mui;ko , ,idakovia i dru i<, Steji ne od1a;uje narodni jezik? on pledira za opti jezik, u kojem 1i 1io i prostonarodni i misaoniji jezik? i onda 1i 1io i narodni, svenarodni zapravo, a ne samo selja"ki, prostonarodni.B Srpski narodni jezik je na onom stepenu na kojem je i sam narod. 3ajvei deo nae naroda, seljatvo, "ak i u &ustriji, de se mo ao najvie razviti, jo je prili"no daleko od seljaka 1ilo koje razvijeno evropsko naroda? a ovde, po otomanskim o1lastima, seljatvo je, de vie de manje, Cu prvom razvitku svo a ivota i stanjaC. (rema tome je i nje ov jezik, mada pravilan po se1i, Cprost i o rani"enC, 1ez izraza za suptilnija oseanja i za vie misli. ,aroani, izmeani s tu@im svetom, sla1o ovore, kao i plemi)i" dravni.i i zvanini.i, koji 1olje znaju tu@i jezik ne o svoj. Samo u"eni ljudi, spisatelji i knjievni;i, koji su tako@e deo naroda, mo u pomoi da na narodni jezik postane knjievni. 2o to nije u"injeno, jer smo na samom po"etku. C0epa je svakako zora nae a knjiestva, ali je jot daleko sjajno nje ovo podne.C (ozivajui se na iskustvo $ran;usko i nema"ko jezika, Steji insistira na stanovitu, koje su zastupali svi protivni;i ,ukovi, da knjievni;i i spisatelji, Cumloavajui 1la o svo a jezikaC, pri1avljaju mu pravilno!t, sjajnost i uglaeno!t. ' taj posao, du , naporan i od ovoran, ima svoju postupnost. 2ezik ne stvara jedan "ovek, ve mno i, i kroz enera;ije. +re1a pisati narodnim jezikom, svakako, ali se mora jo veoma mno o raditi da se o1o ati na neo1i"no skromni jezi"ki $ond, ostajui na onom putu koji je ve dao rezultate, preuzimanjem re"i iz Cstaro# Aili ;rkveno#B slovensko C, i stvaranjem novi< re"i i izraza, kao to "ini i ,uk, daleko vie ne o to kae i priznaje. A,uk navodi da je uzeo samo 99 slavenski< re"i, a Steji je naao znatno vie samo u pred ovoru, u jevan@elju po Mateju i u poslani;i apostola (avla )imljanima.B ,uk je preveo 3ovi zavet na Cpravi srpski jezikC. C'ma istina u ovome nje ovom prevodu i slavenskiA<B i novona"injeniA<B re"i podosta, kao to mu i slo AstilB jezika nije 1ez vie a poleta i 1ez nekiA<B u prostom narodu jo neo1i"niA<B izraza? ali sa svim tim opet je ovaj jezik pravi sr1ski, ako i nije posve "isto ovorni jezik.CD16E (olazei od te konstata;ije, Steji je dao veoma zna"ajnu su estiju, da u knjievni jezik tre1a uneti sve re"i poznate u ovoru ili upotre1ljene u knji ama, a ,uk i< je zao1iao u svome =jeniku" i tre1alo 1i da i< ne za1oravi u dru om izdanju. +o su najveim delom re"i koje izraavaju apstraktne pojmove, zatim nazivi iz radsko ivota, administra;ije i sl. 3aveu i< u lavnom sve, jer zaista iz leda "udno da i< nije 1ilo u ,ukovom jeziku, niti i< je ,uk uneo u svoj re"nik Ajer i< nije "uo u naroduB. Evo ti< re"i, "iji nedostatak u ,ukovu jeziku "ini nje ovu osnovnu karakteristiku4 sposo1nost stro ost so1stvenost ordost draest ivost "estnost 1la ost opasnost jarost podlost neustraimost nevinost povinost skromnost uspenost krutost o1lost okru lost kratkost plitkost radinost nejakost jakost krepost odvanost "ove"nost umnost zakonitost ustavnost dravnost drutvenost narodnost sklonost naklonost zlovoljnost zavisimost nezavisimost

1la onaklonost 1itnost pristojnost sutnost

1la opristojnost odkupnost do1rovoljnost 1la ovoljnost pristupnost osnovnost

sadanjost prolost okolnost nadlenost 1ezzazornost 1ezzakonost 1ezkona"nost 1ezmernost 1ezopasnost 1ezplotnost 1ez renost 1ezpoleznost 1ez1ednost 1ezosnovnost 1ezsmislenost 1ezporo"nost 1ez"islenost

skupitelj o1itatelj itelj staratelj laskatelj 1ez1ostvo 1ezverstvo neverstvo ustrojstvo svojstvo rodstvo

vest "in pojav dokaz o1jav kru poziv priziv utok natisk potisk

ota"1ina 1rak ukaz propis zaklju"ak kazan AkaznaB kleveta mete prevrat na1avka pri1avka povrina zrenik porok "inovnik zvani"nik na"alnik predstavnik vestnik o lasnik posredstvenik od1ornik uvoznik izvoznik metenik o1lastnik posadnik o1sadnik odvanik odrodnik

u"astnik umnik prijemnik punomonik punovlastnik 1ezdelnik vlastnik dravnik umivalnik naseljenik isto"nik izo1raen o1razovan stalan samostalan 1la oustrojen skroman 1la ovoljan naklonjen

nesmotren razvratan razkoan 1uran kaznjen po1u@en uz1u@en slu1en zvani"an dunostan podozritelan po"astan praviteljstven 1oestven ote"estven upotre1itelan zanimatelan premenljiv ustrojiti

1la oustrojstvo podlo samou1ijstvo laskateljstvo izlo predlo

o1stojateljstvo zavitak sledstvo veli"estvo popravka uslov povod spev plovitva posledi;a razno lasi;a izvoz uvoz unos

1ez"uvstvenost viso"estvo 1o opodo1nost o1testvo tuitelj sluatelj upravitelj pope"itelj osmotritelj nadziratelj predsedatelj zasedatelj ravnatelj iskupitelj delovoditelj perovoditelj rukovodstvo proizvodstvo verolomstvo odsustvo prisustvo 1la orodstvo

1la onaklonjen ustanoviti 1o opodo1an izvestan neizvestan vaan malovaan nitetan priznatelan 1la odaran udo1an uman 1ezuman opunomoiti o1la oroditi o1oavati predstaviti predloiti pokole1ati naruiti vospitati proizvoditi prisustvovati odsustvovati

dokazateljstvo iznos svemo ustvo ratarstvo rudarstvo postrojstvo vojinstvo vid na on po1eda 1ie prestupak

izjaviti izjasniti zlosloviti preduprediti opredeliti sa"initi izo1raziti prosvetiti nadleati uvaiti reiti zaklju"iti delati razsuditi razsmotriti nastavljati umstvovati "astvovati ertvovati nadziravati rukovo@enje ustrojavanje razsmatranje ravnost raznost izo1raenost o1razovanost stalnost samostalnost prevratnost nedoraslost

priznatelnost uljudnost u odnost ljutost udo1nost ladkost rapavost mekost 1udunost postepenost smotrenost to"nost neto"nost ispravnost neispravnost sli"nost nesli"nost izmiljenost istinitost razvratnost raskonost razuzdanost zanimatelnost nadutost A<Bolost laljivost 1ojaljivost pozorljivost podru ljivost podmitljivost rasto"ljivost

po<otljivost svojstvenost

predsedateljstvo uspe< zasedateljstvo osnov savez o1zor zadatak odskok naskok od1oj izliv uliv od1or izraz ;elj

preva a prosveta odrod o<ota pa u1a palj1a spomenik pre ovor prelom predmet dometak odlomak pisalo pol ostavka raste 1ilje 1lesak "ast AdeoB u"ast AudeoB stro sposo1an to"an ispravan "estan opasan razdraen so1stven svojstven podal 1ezopasan

podozriteljnost starateljstvo izvesnost neizvesnost pravednost nepravednost pristrasnost nezakonost vanost nitetnost razvratitelj prositelj molitelj uvreditelj spasitelj stvoritelj meritelj pokazatelj donositelj izvestitelj na"alstvo "ove"estvo 1oestvo sutestvo jedinstvo spokojstvo nespokojstvo maloljetstvo punoljetstvo jednoenstvo

mno oenstvo mol1a pade razkaz navod uvod izvod opis razpis pros1a tra1a al1a stavak slo sastav ustav nepo oda o1last o1mana o1raza; o1sada posada opit ispit posmotra oso1a

ra"unovoditelj popis ispitatelj izsleditelj izvritelj u1itelj naruitelj praviteljstvo upraviteljstvo pope"iteljstvo prepiska primet1a "est po"est o las vkus slu< du<

nadzirateljstvo vozdu<

1ezkona"an 1ez rean 1ez"islen 1ez"ustven 1ezuman 1esmislen 1ezporo"an povin nevin poro"an lju1avan lju1ezan savestan 1ezsavestan okruen spokojan

pristupan izvanredan "rezvi"ajni podo1an uspean sledstven ustrojen pozorljiv trudolju1iv "ovekolju1iv slavolju1iv "estolju1iv 1o olju1iv strastolju1iv pristrasan neustraim

zavisim nezavisim nevredim neosporim nepokole1im uslovno 1ezuslovno 1urno prenosno odnositelno ispravno to"no srda"no postepeno zakonno odsudno

po1uditi uz1uditi izvestiti kazniti izslediti istraiti ispitati zanimati odo1riti o1narodovati dejstvovati rukovoditi zapostaviti po1u@enje uz1u@enje odo1renje

predstavljanje predloenje izsle@enje izjavljenje izjanjenje kole1anje vospitavanje opredeljenje sa"injavanje izo1raenje uo1raenje uvaenje reavanje reenje zaklju"enje delanje

odnoenje sporazumljenje poverenje nastavljanje umstvovanje ispravljanje "estvovanje ertvovanje o1narodovanje dejstvovanje ustanovljenje nadziravanje,

...i jo neke re"i. 3eke od ovi< re"i su nespretno na"injene, neke su preuzete iz dru i< jezika Au lavnom iz rusko B, neke jo ni do danas nismo veri$i;irali kao ispravne, iako nam nedostaju, ali veina nji< stvorena je u du<u nae jezika, i do;nije su primljene u knjievni jezik. Lini mi se da je ovaj Stejiev spisak re"i koji< nema u ,ukovom =jeniku izuzetno interesantan i karakteristi"an. ' ne samo za ,uka, za nje ov =jenik i za nje ovo vreme, ve mno o dalje, mno o ire, za ;eo >'> vek, za prava; i opredeljenje koji su o1eleili veoma du i period trajanja i razvitka nae literature. .ako je mo ue da je ,uk izostavio takve re"i i u tolikom 1roju, i to u vreme kad su one ve postojale, u literaturi ili u ovornom jeziku odre@eni< slojeva, kad je neke od nji< i sam ,uk upotre1ljavao u svojim delimaF *1janjenje je jednostavno4 te re"i ,uk nije "uo u narodu. ,e prvi po led na ovaj spisak Ailustrativan i koristan zato to taksativno na1raja re"i koje u ,ukovu =jeniku nedostaju, a "ini to nje ov savremenikB pokazae nam da on predstavlja $ond re"i ur1ane ;iviliza;ije, radski< zanimanja i institu;ija, apstraktni< pojmova i sl. ,ukov =jenik je re"nik realija !ela ACdaleko od radovaCB, i mada je veoma zna"ajan, mada je postao sredstvo i osnova na;ionalne kulture, on je samo ono to je i mo ao 1iti4 en;iklopedija seosko i selja"ko pojavno sveta, leksi"ki inventarisana svest nae patrijar<alno seljatva u prelomnom vremenu oslo1odila"ki< pokreta, tako da otkriva du im vremenom akumulisano iskustvo, ali i jasno o1eleen drutveno#politi"ki stav u du<u demokratske, pu"ke, selja"ke, to u tom istorijskom "asu zna"i i narodne samosvesti. ADani"i4 u ,ukovom =jeniku" Ctamo e vaskoliki srpski du<, tamo e Sr1ina vaskoliko a kao u o ledalu vidjetiC.B

=jenik nam ovori da je ovaj svet podeljen na siromane i 1o ate i da su za zlo i nepravdu krivi 1o atai, a rtve su selja;i. A(amata #Cveliki, nepravedni interesC? o,0odnja u Srijemu #Ckad u selu selja;i redom idu na kakav ospodski posaoC? pogo!poditi !e #Cpo ospodio se pa nee da radiC itd.B Sirotinja se 1ori protiv nepravde AC3eimanje nemir od svijetaCB. 5ospodski svet je pokvaren, 1ez morala, 1ez due4 nova; a kvari ACnova; duo u1a;C, Cdukat# u1oduni;aCB. Sirotinjsko iskustvo je teko ACMiva eljo kukuruzna projoC? Ckad je mlijeka, nije kae? kad je kae, nije mlijekaC? Ctrpe i krpe po svijeta dreCB, ali je to osirotelo seljatvo ljudski najvrednije4 nje ov moral, na"in ivota, o1i"aji, verovanje, sve je to izvan spora, i ,uk uvek ovori s potovanjem jedino o patrijar<alnim selja"kim institu;ijama. 0eksi"ko o1ilje =jenika odraava izvanredno 1o atu narodnu empiriju, naro"ito o onome to je "esto ili se eli. D3aje!ti !e #=jenik upuuje na4 napitati se, na1anjati se, na1iti se, na1okati se, na1u1ati se, nadekati se, naderati se, nazo1ati se, nakresati se, nakusati se, nalupati se, nasla ati se, natui se? tu)i4 1iti, votiti, devetati, derati, lijemati, linjati, mazati, makljati, mlaviti, mlatiti? udariti4 1u1nuti, 1upiti, arnuti, enuti, depiti, depnuti, dernuti, dupiti, lupiti, lupnuti, vreznuti, odadrijeti, odaja"iti, odala"iti, ornuti? jadan4 1ijedan, 1olan, derni, alostan, zajadnji, zlosrean, zlosretnji, jadinji, jadovan, jadovit, kukav, kukavni, kuan, nesrean, oja@eli, tuan. & tre1a videti sve mo unosti uz ruka4 pristupiti kome ru;i, ima lijepu ruku Alijepo pieB, od svake ruke, ne ide mu od ruke, nije mi na ruku, dolo mi ispod ruke, itd.E &li, to 1o atstvo je od ovo a sveta. Lak i kad mislimo da je nemo ue ostati samo u ivotu empirije i konkretno ivotno podatka, ,uk i nje ov =jenik nas "vrsto dre na zemlji. Evo neki< ,ukovi< o1janjenja uz re"i4 1o 4 C- Sr1a se ni jedan posao ne po"inje 1ez pomozi 1oeC, !oi4 C* !oiu se o1jesti i po1ljuvati nije nikakve sramote ACako sam se opila, !oi mi je doaoCB. 1ojati se4 C3e 1oji se svaka ua !o a, ne o 1atineC, 1rat4 C&. .o ti je oko izvadio. !. 1rat. &. %ato je tako du1okoC, voljeti4 C,olim mastan kapati ne o ladan plakatiC atati4 C5atala 1a1a da nije mraza, a osvanuo snije do ...C, ost4 C5ost mrzi na osta, a domain o1advaC, daa Adavanje, sreaB4 CDa je srea i od !o a daa, ne 1i ene ni nosile aaC, dua4 CDva 1ez due, trei 1ez laveC, aliti4 CMali me iva, a nemoj mrtvaC, zaduni;e4 C3ajeo se kao siro"e na zaduni;eC, zvijezda4 C-dario a po zvijezdi, tj. po "eluC, z aditi4 C3e z adi ti psu strvinuC, jeza, jezik4 C2eza parala, uza plaala Akad ko a 1iju za r@ave rije"iBC, kar Akaranje, rdnjaB4 C*d kara lava ne 1oliC, komad4 CDan i komadC, lo4 CDa je meni i poloa vinaC, molitva4 C.od Sr1a kad se ko raz1oli, sla1o trae ljekara, ne o popa ili kalu@era da im "ati molitvu malu i veliku...Mala je molitva do skora 1ila za marja, a velika za ro, a sad valja da su i one poskupljeleC,

ne1oja4 C3e1oje najprije psi ujeduC, o1raz4 C*1raza nema vie ne o dva prsta Aa ...e ima dva arinaBC, okretan4 C*kretan kao donji rvanj Akoji stojiBC, pokopanje4 CDajte to za pokopanje !o a A ovore kalu@eri pred -skrs kad proseBC, pravo4 C(ravo re;i pa ledaj te ute;iC, pristati4 Siroma< "ovjek nije pristao ni djeC, ras;vjetati se4 C)as;vjetao mu se turC, ujediniti4 C3e ujedini, !oe, ,la<aP Akau da se tako mole +ur;i !o u svaki danBC, "asno4 C.o <oe "asno, ne moe lasnoC, zanos4 AC.ad se "ovjek zanese, npr. u 1olestiCB, domaja4 C(ote lo marvin"e na svoju domajuC, domovina4 #Saus und So$ APB zavi"aj4 CMesto dje se ko rodio i navikao? ' kljuse i ove"e tei na svoj zavi"ajC, zaklju"ak4 Cpletie i le ono na vr<uC, jednostavan4 Caus einem Stu;kC, volja4 CDru ome na voljuC, oso1ina4 C5djekoja ena ima kravu ili ov;u, to joj je poklonio ota; ili dru i koC, omladina4 Cpodmladak u kui, dje;aC, odlika4 Cnov;i to plaa rod1ina u1ijeno aC, o1zir4 osvrtanje, naslada, nasladiti4 C3asladio sam ruku na njemu Atj. iz1io a po svojoj eljiBC, nedostian4 Cnpr. ito je nedostino, tj. jedno visoko a dru o nisko naraslo, ili jedno zrelo dru o nedozreloC, sprezanje4 CSpre nu se po dva i po tri...volaC, itd. C Sjajan je to jezik, iv vr;av, na1rekao od ivotni< sokova, veoma odre@en, neu odno pre;izan, "vrst Akao elik, kae !eliB, pun iskustva, 1odar i orak, podsmeljiv i podru ljiv, u1odljiv, oslonjen na kolektivnu empiriju i veliko mnotvo, i zato ;elovit, romadan, kolektivno uopten, mno o lasno rezonantan. 2ezik koji ne sumnja, sve odre@uje, si uran, ra;ionalan, 1or1en, ironi"an i prkosno naro uen prema svemu to je izvan nje ova kru a, aktivisti"ki osposo1ljen za samood1ranu i samopotovanje, ali i za pokli", za mrnju, za ruenje. 2ezik seljaka i teaka, du o poniavani< i pritiskivani<, koji su postali stvarao;i istorije. ' sve je taj "udesni jezik mo ao, zaista sve, osim da izraava apstraktne pojmove i apstraktno miljenje.D11E (onekad nam se "ak "ini da se ,uk u svom =jeniku podsmeva apstraktnosti ranije knjievnosti, njenoj meta$izi"nosti, njenoj visokoparnoj pateti;i. ,uk depatetizira stvari, dezavuie i otklanja nji<ovu trans;endentnost, ne priznaje slutnje, ni senke, ni privid. ,uk kao da kae svojim =jenikom: ovo je stvarni, ru1i, mukotrpni a opet vedri svet naroda, seljaka koji su uvek realni i konkretni, "ak i kad mataju, nau"eni da trpe, da se podsmevaju i da istrajavaju. Lemu 1i posluile nijanse, $inese, meta$izi"ke distink;ije, tanana razmiljanja o svetu izvan ovo nae , a u vremenu koje trai podvi F C' reli ija, i sve du<ovne mani$esta;ije, a najvie jezik i muzika jezika, imali su da poslue samo ostvarenju or anizma sposo1na na maksimum ilava otpora. 5de su 1o umilski

zanosi i udu1ljivanja, de raskolni"ke prepirke i teoloke suptilnostiF Sve je iz korena i"upano, da 1i se dolo ne do o1ilno izrazito ili sa1orno ili nemirno , ili tajanstveno , # ve do4 otporno .C AS. ,inaver4 #ezike mogu)no!ti" BCDE'* +eko da kod nas postoji delo koje je, kao ,ukov =jenik" toliko od ovaralo potre1ama istorijsko trenutka, i koje je toliko uti;alo ne samo na jezik i kulturu ve na ;elokupni narodni razvitak. ,uk je postao na;ionalna institu;ija. %ar je onda "udo to se du o, veoma du o, u jeziku nae knjievnosti zadrao vukovski selja"ko# patrijar<alni du<. C-vodei narodni jezik u knjievnost kao instrument ra@anskoj klasi da se kulturno izrazi, on je postavio i osnov za njenu knjievnostC, kae Milan !o danovi za ,uka, ali je od te "injeni;e zanimljivije da je toj knjievnosti ,uk ostavio du< svo a =jenika" svoju 1untovnu selja"ku orijenta;iju iz vremena ustanka, konkretnost miljenja, vezanost za vidljivi svet, odsustvo elje i smisla za eleva;iju, za snove i za tajanstvo. Dao joj je antejsku sna u, ali je nije putao da suvie visoko leti. Moda zato u >'> veku postoji niz do1ri< pisa;a, ali samo jedan 3je o.

,''' -z ovu vukovsku, narodnu i narodsku orijenta;iju u jeziku, postojala je i dru a, druk"ija, koju su predstavljali 5avril Ste$anovi ,en;lovi, Sima Milutinovi Sarajlija i (etar (etrovi 3je o. A*vde 1i verovatno tre1alo uzeti u o1zir neke narodne pesme, kosovski ;iklus, pre sve a, i neke 1alade.B ,e pri prvom susretu s ,en;loviem, osetiemo dru a"iju du<ovnu napre nutost, dru a"iju usmerenost, dru a"iji jezik i pesni"ki intenzitet u odnosu na ono to nam nude mno i do;niji sti<ovi. *vako peva "udesni ,en;lovi4 /ovle doploviv i" vetrila !voja !pu!tiv i" u tvrdom pri!tani tu )utanja da pri!tanemo' Da sam se, neo1aveten i neupuen, naao pred ovim sti<ovima, upitao 1i< se, za"u@en4 "iji suF koje od nai< veliki< savremeni< pesnikaF 3a koje me unutarnje 1o atstvo podseajuF .ad je to na pesni"ki jezik dospeo do takve suptilnosti, kad je to na du<ovni razvoj omo uio takvo doivljajno o1ilje, da se na naem jeziku mo la izraziti ova mudro stiana, meta$izi;irana, unutra okrenuta i iznutra osvetljena poezijaF 'z leda otovo neverovatno da su ti sti<ovi, i mno i dru i od to pesnika, izuzetne lepote, kao na samom vr<u neko 1listavo poetsko veka, nastali pre vie od dva stolea, iz pera pesnika koji je u istoriji knjievnosti ostao za1eleen kao opskurni prepisiva" ;rkveni< knji a i pesnik skromni< mo unosti, koji se sluio i narodnim jezikom. & skudoumni i reni jeromona< 5avril, jedan od najsuptilniji< pesnika koje smo ikad imali, uplovio je u tvrdu luku utanja pre otprilike ==6 odina, i otada su nje ovi rukopisi mirovali u ar<ivima Moskve, (ra a i !eo rada, nepro"itani sve do nai< dana. 3edavno su Azaslu om jedno mlado nau"nika i jedno vredno izdava"ko preduzeaB nanovo oivljeni, di nuti sa dna mutne vode za1orava, i stare muke pesnikove opet su vaskrsnule4 Fvo !am to vidim da neki drugi zaviaj zloe!t u mome telu vojuje !upro) moga umlja''' $Grni ,ivo u !r.u* &li knji aD1=E koja nam je milostivo vratila jedno pesnika, u"inivi otkrie kojem jo ne sa ledamo pravi zna"aj, istovremeno nas je o1o atila i z1unila. *1o atila, poklonivi nam neo"ekivano a dra o;eno nasle@e? z1unila, unevi nered u ono to smo mislili da koliko#toliko znamo. %ar je mo ue, i kako je mo ue, da je na pesni"ki jezik postojao u tom o1liku i s takvim izraajnim mo unostima jo pre dva puna vekaF ' ta se to desilo, koja kataklizma je u"inila da a nestane i da se, u tom o1ilju to je dva veka lealo kao skriveno 1la o, pojavi tek u nae vreme. %ar to nije ono "udo i koren koje je traio ,inaver, i dru i s njimF Sad, kad su nam prire@iva"i u"inili ovaj poklon, pre1ravi desetak <iljada strani;a rukopisne zaostavtine po<ranjene u Srpskoj akademiji nauka, sve nam iz leda mo uno, kao "ak i prirodnoP .ako je dru a"ije i mo lo da 1udeF .arika je prona@ena, kontinuitet uspostavljen. ,en;lovia su stvorili4 du a tradi;ija slaveno#srpske kole i njen interes za du<ovne teme, tradi;ionalna poezija nevezano slo a, ive veze sa savremenom svetskom poezijom, i odli"no poznavanje narodno jezika, to je ,en;loviu, kao propovedniku i Coptem du<ovnikuC u junoj - arskoj, me@u iseljeni;ima iz stare domovine, 1ilo i mo ue i neop<odno. 'z ovo nasle@a, iz ovi< veza, iz ove osnove, uz izuzetan poetski dar, mo ue je 1ilo stvoriti ovakav pesni"ki jezik, sa

narodnom optom 1azom i individualnom poetskom nad radnjom. !ez narodno jezika sve 1i ostalo u nekom vakuumu, izvan narodno puta, mrtvo i tu@e, kao to se desilo i posle ,en;lovia. !ez plodotvorni< kontakata i uti;aja svetske du<ovne misli, ostalo 1i nam samo nae vlastito siromatvo. !ez interesa za du<ovni ivot, ma koje provenijen;e, ostao 1i samo interes konkretni realitet ovo a sveta, sa malom ili nikakvom mo unou trans;enden;ije. .od ,en;lovia se sve to slu"ilo u otovo idealnom spoju, i na vatri nje ovo retko pesni"ko talenta #1ez "e a 1i ostalo samo poten;ijalna ansa #prekalilo se u izvanredno pesni"ko delo i u izrazit pesni"ki jezik, pose1ne vrste. -z sposo1nost Cda se otovo sve pot"ini poetskom izrazu, da se izuzetno razli"iti predmeti pretvore u poeziju, da se svaka stvar koje se pesnik dotakne trans$ormira u podesan predmet pesni"ko delaC AMilorad (aviB, kod ,en;lovia impresionira Cslo1oda poetsko kretanja kroz svetC i nje ova sposo1nost da stvara i izraava apstrak;iju. &li uvek kao preneseno zna"enje, kao Cdvostruki pejsaC A$izi"ki i du<ovniB, kao meta$oru i ale oriju, nikad ne u1ei tle ispod no u. 3e znamo ta"no ta je ,en;lovi sam stvorio a ta preveo, ali ostaje "injeni;a da su po"etkom >,''' veka na naem jeziku napisane pesme koje $as;iniraju i danas. *vako peva o smrti4 /a !e pa timo" dokle nam nije !un.e za lo" /okle nam nije !mrklo I ivotna vrata ni!u !e zatvorila' #erno no)u ni ta !e ne moe po!lovati" =azilazi !e trgovina" zatvaraju !e atre' +o!le toga" do,ro znate /a !e nejma od koga to kupti 3i ima za to''' $3o)* 0uk misli ovde je pokrenuo re"i iz nji<ovo osnovno zna"enja, i one, sa dru im smislom, transponirane, oslo1o@ene prvo1itne teine, le1de iznad z1ivanja kao nje ova sutina. & sve je na iz led jednostavno4 dosledno je zadrana paralela noi i smrti, dana i ivota. & nou, u smrti, prestaje ivotni vaar, zatvaraju se ovozemaljske atre, i nastaje dru o, neznano trajanje, u kojem se vie ne moe kupiti ni zlo ni do1ro. &pstraktnost ovde "ak nije izraena pose1nim re"ima koje 1i same so1om nosile takav smisao, ni smelim neo1i"nijim spojevima, kakvi< ina"e ima4 ona je u nameri, u misli, u prenoenju zna"enja. .arakteristi"an je i postupak dosledne elimina;ije, kojim se skrauje put notorne misli4 jedan elemenat u paraleli se isputa, redu;ira, podrazumeva, a to je valjda i jedini put do apstrak;ije. 'z sasvim dru e s$ere je divna 4olitva protiv krvavi0 voda" a i tu se jezik uzdi ao, kao du a, otkinut od zemlje, iako mirie na nju4 5eda na vodi" ,eda od 0aramija" ,eda od !voga roda" ,eda od jezika" ,eda u gradu" ,eda u pu!tinji" ,eda od lukave ,ra)e i medu laivim dru tvom $I pre,eda ovo pi u)i u oprljenoj knjigi na zloj 0artiji" jako i vidi !e" ! neupravnim ma!tilom9* 6d !vega zla i ,ede" ti na! o!lo,odi' 6vi0 krvavi0 vremena !vagdar puni0 voj!ke i ,oja i !vakoga nemira"

i ne teku tako vode potone" kakono to krvave reke teku' 4oli" pre!veta devo" !ina !voga" kojino je rad na! !voju krv izlio na kr!tu" da ,i radi i!toenja njegove krvi" o!tala u na! ta krv voji tan!ka i meu!o,na" to !e na zemlji proliva od zli0 ljudi' Ti" ,lago!lovena u ena0''' i!u i te krvave potoke da ,i u toj reki !u0ima pro li nogami' 5udi nam ne,e!nom dugom" znamenjem' da ne ,ude vi e na na! potop9 3aravno, ta vizija istorijske reke, to strasno potopa to se sru"uje na narod, daje re"ima u pesmi pateti"an prizvuk, ali i jednu dimenziju sud1insko deavanja, du o trajanja, misaonu poten;iju kakvu nee poznavati na >'> vek. Lak stotinu odina posle, nai pesni;i nee imati taj zama< ni tu misaonu i jezi"ku sveo1u<vatnost. ' uvek je u ,en;lovievu jeziku neko unutarnje, du1insko prostiranje, tenja i sposo1nost prenoenja u eleviranu s$eru, u neki optiji, iri i vii smisao4 +aj jezik je oslo1o@en od svoje elementarne namene i svo a prvo izvora. Titirau i neka mesta iz nje ove proze, 1ez naro"ito iz1ora4 C)od na rod ustaje, sudi se i pri. Dom na dom, 1raa na 1rau... +ako li i sva veseljena pod ne1om i sav rod jednosvi@en "ove"iji. Lovek "oveku je tu@in i nepoznan... %alud u mraku neseanja o"i lede. .letvi se svedod1a trai, niti ima ta kletva u kojoj laljiva priseva nema. Mivotarenju za onetka nikoja od onetka ne valja. Svirajka mu se zdruz a, ali majstorija sviranja u njemu osta. - zlo1i i osedesmoP Du orepa je nesrea. !olje je malo sjanje ne o velika pomr"ina. /apat ne prolazi uzalud. !o atstvo na siromatvu jae. Mu"no je i tuno duvarovom 1ezdunim ovoriti. - korenu su i rane s voem rodnim. 3evera nikome ne veruje. .ona; delo krasi i u1i a.

Misao je u tuzi orka i nezaustavnaC. & ovako ovori Devojka u drami Udvorenje ar0anela Gavrila devoj.i 4ariji: C2a 1i< savijen svitak, neka se 1oije slovo napie u meniP 2a runo # kia da izaspe se na me. Evo kupina # nek je zaee ornji o anjP Evo svenjak # na njemu da svetli orua svea. )u"ka ja # neka se saspe i sru"i se mana. 2a postelja #moe lei mladoenja. Tarska sam stoli;a # neka sedne ;ar. Trkva sam # de uleze ar<ijerejC. 'li razmiljanje o ivotu i smrti4 CDoista je svato, to je od mesnato, kao i trava. ' svako "ove"je noenje je kao jedan isto ;vet na travi4 trava se po nu, ;vet uvenu i otpade...Do@e smrt, sve mu do1ro poja mi, uze a za ro1a se1i, odvede strmo ledea, "emerna i nevoljna, nesvesna i preplaena? to od do1ra imade sve mu isto pro@e to kao u snu i provrvi kao dim ni u to....ano @a;i kad neku komediju "ine pred ljudima za sme< i za alu o1la"ei se u razliko lepo ru<o... a ovamo #nitokape, svi i< znadu tko su oni...Stie suton, sve se razi@e svojim putem4 stovrazi sakriju se, skinu sa se1e ono tu@e odelo, ostanu zvekani, propali;e i opali;e ko i 1ili. +ako i o tome... smrt sustie, pazar se raskide, 1o at 1la o po u1i, siroma< siromatvo pometnu... Suton mu sustie, o se svu"e, za sramotu osta, s pazara ovo a ivota prazan ode...C -nutarnje 1o atstvo ,en;lovieva jezika, patina du o trajanja koje u se1i nosi, $ina kultivisanost $raze, ritma, kompozi;ije, elasti"nost i prila o@enost viem, izvedenom o1liku miljenja, maksimalna izraajnost uz krajnju ekonomi"nost, sve je to 1ilo dosti nuto veoma rano, na samom izlasku iz >,'' veka, mo lo je da 1ude si urna 1aza za razvitak nae jezika, knjievnosti i kulture. 3a alost, 1a u tom "asu kad se stvorila velika ansa, desio se preokret ravan udesu, koji je nau kulturu unazadio za veoma du o vreme i okrenuo je potpuno dru im putovima. ,en;lovievo delo nije tampano, i ;ela jedna istorijska akvizi;ija, ve ostvareni visoki domet na iskustvu vekova, ostao je mrtvo 1la o, a sada je samo veli"anstvena iskopina, setno svedo"anstvo jedne velike mo unosti koju su vreme i prilike onemo uile. 3eposredno posle ,en;lovieva nestanka, polovinom veka, iz politi"ki< i na;ionalni< razlo a, ja"a sve vie ruski uti;aj, u nae krajeve dolaze ruski u"itelji i nai ljudi koluju se u )usiji, prenose se i tampaju ruske knji e, i sve vie prevladava "udni, stati"ni, narodni nerazumljivi, to1oe sveslavenski jezik, kao izraz politi"ke orijenta;ije, vezivanja srpsko naroda za veliku pravoslavnu )usiju, za o romni korpus apstraktno slovenstva. &li ta iluzija, taj tra ikomi"ni politi"ki karusel prazni< uzdanja i arki< dodvoravanja, da 1i se sa"uvale privile ije i prava u - arskoj, rezultirao je u kulturi, u jeziku, u knjievnosti, oz1iljnom sta na;ijom, a u odnosu na ,en;lovia, i velikim nazadovanjem. 3ikakve anse nije imao taj slovenski esperanto, i narodni ustanak je morao da stavi na dnevni red nje ovu likvida;iju. +ako je sve moralo da po"ne iz po"etka, od ve"ne osnove, narodne, od narodni< pesama i pripovedaka, od tea"ko ovora. +eko je od ovoriti na uzaludno pitanje4 ta 1i se desilo da je ,en;lovievo delo tampano, da je postalo ire poznato i da je 1ilo u mo unosti da izvri ja"i uti;aj na razvitak srpsko jezika. Da li 1i u tom slu"aju prevladao posle nje a slavjanski jezikF ' da li 1i se ,uk posluio ,en;lovievim jezikom u 1or1i protiv slavjansko F Da li 1i a uzeo u o1zir, ma u kojoj meri, jer je na tom zaista narodnom jeziku ,en;lovi ostavio solidne o1ras;e iz mno i< du<ovni< o1lasti, kreui se s lakoom u podru"jima Cmeta$izike, $ilozo$ije i apstrak;ije, kojima ,ukov jezik jedva da je 1io dorastaoC, kae M. (avi kon;ilijantno, a mo ao je sasvim mirno rei4 kojima ,ukov jezik nikako nije 1io dorastao. 'li 1i ,uk iao svojim putom, od1a;ivi ,en;lovia, kao i Dositeja, kao i sve ostale, iako je ,en;lovi dru o ne o svi oni. Moda 1i ,uku ,en;loviev tanani, neselja"ki, kontekstualni jezik, kojim se izraavaju meta$izi"ka, ra$inirana, ponekad i 1izarna du<ovna stanja, iz ledao tu@ i nekoristan narodu u vreme veliki< istorijski< preo1raaja i podvi a. Sve to 1i se o tome mo lo rei, 1ilo 1i pretpostavka. &li nije pretpostavka, ve "injeni;a da je jezik dvoji;e ,ukovi< savremenika, veoma razvijen i 1o at, u sutini sli"an ,en;lovievom, Sime Milutinovia Sarajlije i (etra (etrovia 3je oa, ostao prili"no

izdvojen, usamljen, izvan opti< tokova nae knjievnosti i kulture, i 1ez uti;aja koji zasluuje. 3ji<ov jezik je mno o 1lii ,en;lovievu ne o ,ukovu. +o je jezik misli, traenja smisla izvan o1i"no i poznato , kopanje po ve"nim tajnama ivota i smrti, tajnama 1ia ljudsko , nje ova mesta, sutine i svr<e. %ar ne podseaju na ,en;lovia pre ne o i na jedno nae pesnika Milutinovievi sti<ovi4 >ta je !lava i juna tvo" &ta je o,raz i po tenje" &ta li pomen i pofala >ta l< po !mrti prazno ime7 Vla!t i !lava malo traju" =aj nam ta je7 e li vjeno!t7 &ve i eznu ! na im tijelom: &mrt i raka -op te mje!to' Trud< !e" knjini" kolik< 0o)e " +uni glavu $a prazno)om9*: Ljud!ka znanja !va !u neznan' (o!ti u pra0" pra0 u ni ta" /u a para" para -vjetar" -Gle na em je nadeda nam &veg ivota o!novana' $=azvrat* .od ,en;lovia je to izraeno sli"no Amada lepe, ra$iniranijeB4 5ilo li" ili ni ta ne ,ilo" privieno pak ne!talo ga" razvijalo !e vetrom i oti lo kao i!pred tru)i0 kola pra0 i dim u maglu' & ima i "udniji< sli"nosti. *vako ,en;lovi o snu4 &an je !vakom prava vremenita !mrt" &vakodnevni ivotu kona.' Milutinovi4 &anak tvrdi ko ,oravak !mrtni' & jo je &ndra 5avrilovi ukazao na ponavljanje isto pore@enja Ao +ur;ima koji su navalili kao skakav;iB kod .onstantina Iilozo$a i kod 3je oa. +o 1i mo lo da svedo"i o jednoj liniji uti;aja, o kakvom#takvom <vatanju kontinuiteta, "e a kod dru i< nai< pesnika >'> veka nema. A&li ovo <ipoteti"no tvr@enje, suvie la1avo z1o mo ue slu"ajnosti u ponavljanju motiva, tre1alo 1i verodostojnije ispitati.B ,anije je, me@utim, da su du< i sutina sli"ni. ' dru e teme Milutinovieve, patriotske, slo1odarske, kazane su jezikom koji tei uoptavanju, unutarnjem intenzitetu4 6 varvar!tvo" ,og te ukinuo" 3e!talo ti traga u !vijetu9 Ti !virjepo!t i rezmerje raa " Ti name)e jaram na ovjeka >to ne gmie nego dupke 0oda' 'li4 #unad !u tek ne,e!no jato'

'li4 Zemni raju" ivote nam kratki" &mrti grozne nepoznati a!u" &vjetino li mam.i oki)ena" :udno ,iti poklonikom va im9 /o,ra va a na no!eve !kau" itd' (rimera ima mno o. A-potre1u re";e l i, koju je kritika kod M. 3astasijevia primila kao veliki kvalitet, nalazimo "esto kod ,en;lovia i Milutinovia.B & 3je oF 2o ni do danas nije zadovoljavajue ispitana pose1nost 3je oeva jezika, i ovaj veliki pesnik se u tom po ledu ne izdvaja izme@u ostali<. Lesto se "ak vezuje za du< i sutinu nae knjievnosti, a ne uo"ava se dru i, dru a"iji put kojim ide nje ova poetska misao. Milan !o danovi, na primer $=ealizam Gor!kog vijen.a" 3a a knjievno!t" 1997B, kao to i sam naslov kae, isti"e u 3je oevu delu kao osnovno, sutinsko, ono to je !ra!lo za tle. 3je o u Gor!kom vijen.u je Cpesnik stvarnosti, ivota u njoj, "oveka i nje ove zemaljske sud1ineC. *n se suko1ljava sa Cstvarnim, opipljivim pro1lemima, za koje nema kosmi"ki< reenjaC. CDo tan"ina konkretna uo"ljivost svako ljudsko lika.C C' uman Ste$an predstavlja jedan odre@eni na narodni tip...kakvi< kod nas stvarno ima.C *n Cu sutini zna"i ne a;iju svako ma lovito uznemirenja pred tzv. viim i nereljivim pro1lemimaC. (esni"ka ekspresija je Csva konkretizirana, "ak i kad se ispunjuje mitolokim reminis;en;ijama, sva od stvarne slike i upe"atljive izraajnosti, ona odie...da<om realno a narodno a jezika i ovoraC. &leksandar !eli $BHIJ' godina u na oj kulturi" 3a a knjievno!t" 1997B kae da je 1797. odine 3je o dao Cnajvee delo nae knjievnosti na narodnom jezikuC. 3je oev jezik je isto to i ,ukov i !rankov jezik4 C3a knjievni jezik do1io je tako vrlo darovito osvetljenje u dramskom spevu ,ladi"inu, u du1oko na;ionalnim pesmama a tako isto lakim, "esto nestanim lirskim pesmama !rankovim i u ivopisnoj prozi ,ukovoj. Sa tri strane pokazano je kako se mo u na narodnom jeziku dati velika knjievna dela, i to u samom po"etku nae knjievnosti na narodnom jezikuC. !eli isti"e da je 3je o Cpravi predstavnik jezika katunske na<ijeC, i kao da se jedino u tome razlikuje od ,uka. *n "ak kae izri"ito4 C3je o uo1li"ava svakidanji jezikC. +o "udnovato nerazlikovanje, izjedna"avanje 3je oevo i ,ukovo jezika proizlazi, "ini mi se, iz romanti"arsko odnosa, koji ni danas nije sasvim i"ezao, prema tim naim na;ionalnim po"e;ima. +o !eli izraava prili"no nesreno4 C' na lepi jezik izvio se iz rudi nai< knjievnika...' to je 1io isti jezik, koji su nai narodi vekovima o1ra@ivali u svojim tradi;ionalnim delima.C ' svi su isti4 CMesto jedno ,uka do1ili smo posle 1797. odine "etiri ,uka od koji< je svako svojim primerom pokazivao da se samo onako kako je ,uk traio mo u dati velika delaC A3je o, !ranko, Dani"i i ,ukB. (onavljajui Dani"ieve re"i iz 1797. AC*naj danas u Slavena ljepe pie koji prostije pie. %a tu je narodnu knjievnost, za to prosto pisanje od potre1e prost narodni jezikCB, !eli kae4 C+o je ona prostota u knjievnosti za kojom su toliko udeli toliki...C ' Dani"i i !eli verovatno misle na jedno!tavno!t" mada kau pro!tota, ali i jedan i dru i de;idirano tvrde da je u ,ukovu =jeniku oli"ena stvarna sutina i du< srpsko naroda. *"evidna je, kako mi se "ini, na;ionalno#davorijska teza o jedinstvu i identi"nosti jezika svi< nai< pisa;a >'> veka, a apolo ija konkretno , svakidanje , opipljivo , stvarno jezika kod 3je oa, i kod svako pravog knjievnika, impli;ira od1ijanje svako dru o i dru a"ije jezika, svako dru o i dru a"ije pristupa knjievnom delu. 3ajpovrniji uvid u 3je oev jezik, me@utim, pokazae da je to u osnovi narodni jezik, ali 1itno druk"iji od ,ukovo . +o je dru a tenja, dru i misaoni pro;es, druk"ija leksika, dru i i druk"iji stil. .arakteristi"no je da prva 3je oeva re" u Gor!kom vijen.u" posveta, ne postoji u ,ukovu =jeniku' 3i dru e, posle nje4pra0 Au prenesenom zna"enjuB, vijek" gorditi !e, ni mno e dru e Drtva, uas, svakolik, 1i" tirana<, strava zemna, varvarske lan;e, stalne A"eli"neB rudi, tra i"eski kona;, itd.E. &li nije vidljiva 1itna razlika samo u (osveti. Desetera; Gor!kog vijen.a je sasvim druk"iji ne o narodni, naj"ee 1ez ;enzure, 1ez kidanja i pada, krepak, ;elovit A(raunuka +urkova s .oranom? Da opuste zemlju svakoliku? Iran;usko a da ne 1i 1rije aB. 3je oev sti< se ne zamara, nema

klonua, dinami"an je, misao prekora"uje opasno mesto, vu"e je napred elja da se izvikne, odma< eksplozivno, svoja i oso1ena, daleko od svako opte mesta, opte re"i, opte ritma. 3i jezik, naj"ee i na najuspelijim mestima, nije vukovski4 Zviezda e .rne !ud,e nadK nLomKM VraK pleme pozo,a narode''' 4alenK !vietL za adova vala' 'li ovaj $ilozo$ski lament du1oko smisla, svemirsko opse a4 - N Ota )u7 -li !a kime )u7 4alo ruka0" malena i !naga" Fdna !lamka meu vi0orove' &irak tunPQ ,ez nige nikoga" moe pleme !nom mrtviem !pava&uza moN nema roditelN3ada mnom je ne,o zatvoreno" 3e prima mi plaa ni molitveU ad mi !e !vietK pretvorio" - !vi lRdi pakleni du0ovi' GrnPQ dane" a .rna !ud,ino' 'td. ,ladika i ' uman Ste$an su Cu ;arstvo du<ova<C. +aj napon misli, taj napor da re"i proire svoje raspone, da4 o1u<vate ne1o i zemlju i "oveka razapeto me@u njima, to je poetska sna a 3je oeva, ali i jedno poetsko <tenje, pesni"ki put. .od 3je oa emo se susresti sa o1o aenim, izmenjenim, stilizovanim, na vii misaoni nivo di nutim narodnim jezikom, osposo1ljenim za medita;iju, za sadrajan sim1ol, za univerzalni smisao. *d sve a je moda najvrednije da je osnova 3je oeva jezika i misli u stvarnom ivotu. & eto, desilo se da su i Milutinovi i 3je o priznati za velike pesnike A"ak i oprezni ,atroslav 2a i, u (njievniku" 1766, naziva Milutinovia enijalnimB, 3je oa je pri<vatio i narod, ali nji<ov put, nji<ov prava;, nji<ov jezik, nisu pri<vaeni u naoj knjievnosti. %atoF ,erovatno zato to je vukovski jezik u<vatio ma<a kad se 3je o javio sa svojim Gor!kim vijen.em' A(osle ,ukove re$orme se Cpo neop<odnosti dalje razvijala knjievnost na narodnom jeziku, jer je ovaj po"etak 1io tako snaan i tako dinami"an da je izazvao prirodno i stalno produenjeC, kae &. !eli.B - stvari, politi"ka po1eda i sve vea a$irma;ija naroda, donela je punu a$irma;iju ,ukovo , narodsko s<vatanja o jeziku, stvorila od nje a aksiom, i ,ukov =ijenik je stvarna osnova literature i kulture >'> veka. Slu"aj Sime Milutinovia je jednostavniji i razumljiviji. *sim komplikovane pesni"ke $akture, stvarane iz spoja narodne i klasi"ne knjievnosti, osim smeli< i neo1i"ni< neolo izama, sloeni< meta$ora, nekonven;ionalni< slika, Milutinovi je, u svom poetskom maksimalizmu, postajao teko razumljiv pa "ak i nerazumljiv, to je Au vreme kad je prostota pisanja pro laena za vr<ovni idealB umanjivalo nje ove i onako male anse da u srpski jezik unese neke dru a"ije oso1ine, dru a"iju unutranju strukturu ne o to je vukovska. 3azivamo je vukovskom, jer je zaista to. ,uku pripada sva zaslu a to je kon;ipirao i u ;elini $ormulisao demokratsku misao o jeziku, knjievnosti i kulturi, to je sproveo njenu istorijsku inau ura;iju, postavi ono to je najvie mo ue #izraz tenji svo a vremena i "elovo@a naroda. (ri tome ne za1oravljamo da su jezik i misao u toj revolu;iji iz u1ili jedan deo svoji< mo unosti, da je u izvesnom smislu potisnuta misaona strana i zapostavljeno 1o atstvo du<ovne mno ostranosti, da "ak ni na putu veliko 3je oa nije 1ilo sled1enika, makar u po ledu jezika i opte <tenja. &li ,uk nije za to kriv, mada je nje ova re$orma osnovni razlo takvo stanja. (re sve a, ,uk je razreavao klasne i politi"ke protivure"nosti u du<u kretanja svo a do1a, demokratizujui jezik i kulturu, a zatim, on je ostvario o romno delo kulturno preo1raaja, koje je zna"ilo re enera;iju ;elokupno ivota i aktiviranje novi< sna a, korisni< u veku veliki< podvi a. -za sav o romni zna"aj koji ima

,ukova re$orma, 1ilo 1i prirodno da ona 1ude iroka osnova a ne kanon, da se prila o@ava vremenu i stepenu razvitka du<a i opte kulture, a ne da njena startna sutina postane smetnja. A2er tek na samom kraju veka Du"i, po Matoevom izrazu, prvi unosi nijansu u srpski jezik, i to prema $ran;uskom jeziku. (ola veka je tre1alo da pro@e da 1i se naa knjievnost osmelila na 1itnije jezi"ke inova;ije.B 3i za to nije kriv ,uk. ASrpska 1uroazija, koja preuzima vlast u novoj dravi, preuzima mno e ideje patrijar<alno seljatva, ali z1o nje ovo a 1roja, ili z1o "udne potre1e da se po"e;i svake ideolo ije konzerviraju i kanonizuju.B & sutina ,ukove re$orme davala je mo unost 1la otvorni< izmena, prila o@avanja, po1oljavanja. Demokratska i ivotna orijenta;ija ,ukova osi urala je du ivot i aktuelnost mno im nje ovim mislima koje se ti"u najzna"ajniji< pro1lema kulture. ' to ne samo Cu skupu jedno s dru imC, ve "esto Cod re"i do re"iC, kako sam ,uk kae. (omenuemo neke. 5ovoriti i pisati narodnim, maternjim jezikom zna"i pre sve a misliti na na"in koji je neponovljiv, s oso1enostima i uslovnostima razli"itim kod svako naroda i u svakom jeziku ACzato svi narodi ne po"inju s jedne strane misliti o stvarima? i otud je postala ona razlika izme@u jezika to se zove svojstvo jezikaCB. +ek tako, upijanjem svojstva jezika a ne u"enjem pravila, stvara se onaj jedinstveni jezi"ki oseaj koji pomae da ivi, nedo matizovani jezik, "ije mo unosti tre1a neprestano otkrivati, postane sredstvo izraza za ive, nedo matizovane misli, jer4 lepe misli #lepi jezik. .ontakti me@u narodima su neprestani Anaa zemlja Cnije sama na svetu ili o ra@ena od ostalo svetaCB, zato #koristimo se tu@im iskustvima i 1o atimo jezik tu@im re"ima Au izvornom o1liku ili stvorenim u du<u nae jezikaB. &li se jezik moe 1o atiti i unutranjim razvitkom, sam iz se1e, on se moe Cizo1raziti i ulepati 1ez tu@i< jezikaC, otkrivanjem tajni i mo unosti koje u se1i krije. (otpuno "isti prostonarodni jezik ne moe 1iti knjievni. Dunost je knjievnika da Cna osnovu narodno jezika stvore knjievniC. +ako e, i 1o atei se i menjajui, jezik sa"uvati onu neop<odnu unutranju vezu i vitalnost. (ravo i dunost knjievnika Aako Cikaku vlast u jeziku imaju, ja mislim da tu imajuCB jeste da se u jeziku odlu"uju za ono to im je potre1nije, to je 1olje, Cto je pravilnijeC. &li ne ledajui Ckako e u oditi vkusu prostote Akoja ni sama ne zna ta <oe ni ta joj tre1aB, ne o tre1a da pie onako, kao to nalazi po svome umu da je pravo i potre1noC? neka pie za one koji znaju ta je prava vrednost, Cpa makar takovije< danas ne 1ilo u narodu naem ni po jedan na sto <iljada4 doi e vrijeme kad e i< 1iti vieC. Mera kojoj se tei tre1a da 1ude najvia, ;ilj uvek tre1a da 1ude savreno, Ca ono e i onako 1iti savreno koliko je mo ueC, koliki je domet svako pis;a. .o e mu pomoiF 3iko i nita, ni dru i "ovek, ni pravilo, ni uzor4 pisa; mora da upozna ivot i da otkriva tajne jezika? u svemu ostalom upuen je samo na se1e, i Cmora i za najmanje sitni;e da se do ovori sa so1omC. +o je ivi ,uk, "elovo@a Are" je nje ovaB sve a to smo danas i to smo mo li 1iti do danas. -daljili smo se od ,ukova jezika, i on nam vie nije ni uzor ni mera, niti moe da 1ude4 sto odina je prolo od nje ove smrti A1769B, a sto pedeset od prvo izdanja nje ovo =jenika A1717B. (osle ,uka nije, dodue, u"injeno sve to 1i duini to a perioda od ovaralo. A(roputeno je da se smelije uklju"i u na savremeni jezik sve to je vitalno u literaturi pre ,uka, svi oni po u1ljeni i zatureni valeur#i, koji 1i mo li postati nova mo unost u sklopu dananje jezika? kao to nismo, u dru om smislu, u nau ne naro"ito du u ni 1o atu kulturnu tradi;iju uveli protivnike ,ukove, "ija s<vatanja ne nose vie pe"at nazadnosti? nismo potpuno savladali upornu konkretnost kao ni ana<roni"nu $olklornost jezika, i ponekad i< jo i utvr@ujemo kolokvijalnim re ionalizmom? nismo stvorili ni potpuni re"nik savremeno knjievno jezika? nismo sasvim si urni ni ta tre1a da 1ude sutina to nae dananje jezika.B (a ipak, to du o vreme nije prolo uzalud. *dstranjivanjem predrasuda o za1ranjenima zonama i ta1u izvorima, u jezik se uklju"uje sve to ivi kao mo ui izraz? o romno je povean leksi"ki $ond? u nizu slu"ajeva, koji na alost nisu suvie "esti, ostvaruje se du o eljena mo unost iskazivanja umozritelni0 mi!li i savremene oseajnosti. Sa si urnim jezi"kim oseanjem pronalazimo nove izraajne mo unosti u staroj domorodnoj jezi"koj sti<iji, od koje se vie ne odvajamo, za<valjujui ,uku.

3&(*ME3E 1. Grni ,ivo u !r.u" iz1or i pred ovor Mil. (avi, izd. C(rosvetaC, !eo rad, 1966. =. 'sto delo. 8. &alo de,elog jera sa"uvano je u jednom jedinom primerku, koji se "uva u 1i1liote;i nekadanje Srpske pravoslavne velike imnazije u 3ovom Sadu, jer je knji a unitena, kao opasna. 1997. . Mati;a srpska je izdala &alo... kao $otokopijsko izdanje. 9. 3avodei sti<ove4 Glup &r,ljin ,udi" govedar!ki Govori" onda !i ti Vukov &r,ljin" -ko !i lep a to perom napi!a &r,!ki to nije S Skerli kae da su +ekelijini. ' produava4 C& jedan dru i stari pisa; uzvikivao je4 Slepa"ke usle *r$eju zar lira da 1uduF & to je +ekelijin sti< iz iste pesme. :. 3ajotrije i najnepovoljnije miljenje o Dositeju izrekao je u re;enziji C(rimje"anije na pred ovor . (avla Solaria k 4ezim.u Dositeja *1radoviaC Aprvi put u ;elini o1javljena u (ovei)u 19:7. i 1966, u knjizi ,uk St. .aradi #(ritike i polemike" Mati;a srpska i S.%, odakle prenosimo ove navode i ;itateB. +o je prili"no otar pam$let, koji 1i iz ledao "udan i neo1janjiv, kad se ne 1i sa ledao u kontekstu ,ukova stava u ;elini, u od1ijanju sve a to se deavalo u knjievnosti pre ustanka. ,uk ne pri<vata Dositejev slavjanski jezik, zatim nje ov kosmopolitizam, reli ioznu indi$erentnost i naro"ito ne ativan stav prema narodnim o1i"ajima, to je za ,uka deo narodno du<ovno 1o atstva, jedna nje ova dra o;ena oso1enost, znak po kome se izdvaja medu dru im narodima. AZakon" jezik i o,iaji su najsvetliji svakom narodu, kae ,uk.B C%a prve tri odineC, pie ,uk o Dositejevu 1oravku u Sr1iji, Cnije imao nikakvo dru o posla osim to je u"io ono jedno dijete A&leksu, sina Trno a Hor@ijaB, pa i to nije sve u"io, ne o je ilo i u kolu, a on a je samo pou"avao i s njim ivljeo. &ko nije imao nikakve plate, nije mu ni tre1alaC, jer je imao ospodsku <ranu i napitak, konak, svu poslu u, a Cdavalo mu se opet kato po desetine dukata. (a ta mu je vie tre1alo plata Anjemu kao staru kalu@eruBF %ar je on 1io doao u Sr1iju da te"e nov;eF & o nje ovim muzama u Sr1iji Ame@u koje . Solari ra"una i nje ovu platuB, toliko nam je poznato? a da je pisao nekoliko pouenija, koja su se "atila u ;rkvi 1io radskoj, 1767. odine na novo ljeto sti<ove ruskome ;aru i )odo$inikinu Akoji su natampani u Mle;imaB, i moe se rei da su naj ori od sviju nje ovi< sti<ova...C 3ije Sr1ija kriva, kao to kae Solari, da Dositej nije vie napisao, jer je on i izvan Sr1ije napisao malo, niti je Cvrlo <itio s pisanjemC. & i u ,lakoj nije nita znamenitije u"inio ne o to je do1io jedan sveteni"ki zlatan krst? i sto je doao u !io rad prije (etra i Milenka D(etra Do1rnj;a i Milenka StojkoviaE i protolkovao Trnome Hor@iju nji<ove intri e i poma ao i< proerati iz Sr1ije Ai tim na"inom pomo ao da Sr1ija prije propadneB, i potom postao ,pope"itelj du<ovni< djel i narodna o prosve"enijaG i do1io pet stotina dukata plate na odinu. ' tu je ve 1ila ri1a u<vaena, i klju"evi se nali Aniti je tre1alo vie mree na trpezu metati, ni po ureno ii...B Sad dakle i mi velimo sa . Solariem4 kamo sree da ne 1jee ni on preao u Sr1ijuP %ato on Sr1iji ako nije u"inio kakve tete, polze nije nikakve? a se1i je u"inio i tetu i sramotu. %ato je on na ovoj strani po svome, ]ve[jedstvu^ i Gsladkorje"iU^ propovijedao i kazivao kako 1i tre1alo "initi, pa je pokazao da je to sasvim razli"ito4 znati o kakvom poslu lijepo govoriti" i znati ga do,ro i pametno raditiPC _ C.oliko je Dositije vikao na laskanje i na laskatelje, toliko je to rado imao.C _ /to se ti"e jezika, Dositej je Cpisao po pravilam 1a1i SmiljaniC, kao i ostali. 3ije

Dositej prvi po"eo izostavljati ni neka slova, kao to veli Solari, ne o su CSr1lji pisali 1ez jerova i 1ez Z i U na dvadeset odina prije Dositejevi< knji aC. C,rlo nam je dra o to . Solari ne pominje uzrok zato je Dositej u po"etku 4ezim.a potvrdio svoje misli da tre1a srpski pisati knji e4 zato onomlani pisae neko u njema"kim novinama A`sterr. !eo1. 1717. a=66B da se Dositije pokajao od svo a ovedarsko jezikaPC _ Cbto se ti"e jezika u ovom pred ovoru, on je o1i"na 1ezpravilna smjesa srpsko i nisko#slavensko a kao i u 4ezim.u. C 6. %animljivo je kako ,uk ovori o ;rteima na ste;ima, u =jeniku" smatrajui da su runi z1o nerealisti"ko tretmana, z1o stilizovane de$orma;ije. 7. .oliko ,idakovi nije potovao narodne !vetinje, vidi se i po tome kako je naslikao lik .raljevia Marka $u Lju,omiru u #eli!iumu*" dajui rotesknu sliku. #5lava mu je zamana, prostak je, a ni ota; mu nije 1olji, Cnee da se u"iC, za nauk nije sposo1an, ne zna nita, sem turski, a i to je nau"io sluei sultana, pijani;a4 Con pije, ospodine, pije kao ujaC, Cprost i tupC, nez rapno se ponaa, ovori kojeta, smean je prema dru im u la@enim mladiima Cod modeC. 5ovorei o tome u svojoj studiji 4ilovan Vidakovi) A!eo rad, 1989B, (avle (opovi kae indi nirano4 C5ospode !oeP .akve su ovo 1udalatinePC #C2a u i da razumem jo da se u ,idakovievo vreme i ranije o Marku nije uvek mislilo kako mi danas mislimo. )eljkovi a, to znamo, zamilja r@avo, kao "oveka Ckoji nije zasluio slaveC. )aji a karakterie kao Csilna o na<alnika i nepodla o pijani;u, krome pro"i< 1estudijiC. Solari... kae s podsme<om4 CMarko .raljevi 1i se po svoj prili;i juna"ki nasmejao 1io, "ujui da se Ser1i... o nekakvom prosvetenju peku AstarajuB.C Lak Milutinovi, i to do;nije, ovori po rdno o Marku, u /iki Grnogor!koj" npr. on kae A''', 7B4 4arko pio i pamet i!pio" #a mnim pjan je on i poginuo''' ... /to i ,idakovi nije poao za ,ukomF AC'z ,ukovi< z1iraka izii e do;nije ona simpati"na slika Markova kako je mi svi danas s<vatamo.CB... Suvie, neka i nije poao za ,ukom, #za o1i"nom pameu da je poao, pa ne 1i naslikao ovakvo Marka. +ako komi"no i neskladno nije a slikao ni jedan od oni< koji a ne vole, ni )aji, ni Solari, ni Milutinovi...Mi smo dosad videli da ,idakovi ovori kojeta, ali je ovde #izvinite za izraz... po"eo i da 1leji. ' to se i doti;ao istorije kad je ovako nejasno predstavlja.C ,uk nije ovorio o ovome, jer se o Marku pri"a u treem delu romana Aa ,uk je pisao samo o prva dva delaB, i eto, kao da (. (opovi naknadno ovori i u nje ovo ime, o or"en najvie z1o nepotovanja narodni0 !vetinja, i otuda sud o ,idakoviu da je pisa; Cdetinje pametiC. 7. - 6dgovoru na &itni.e jeziko!lovne ,uk navodi ;elu Sadievu pesmu, da 1i "itao;i Cmo li vidjeti kako to . Sveti ovoriC4 4oja muza Verna muza na!lonila nene glave krotak lik" 3a pr!i mi pala mila" ,oravila !ladak !an' Ti0o" ti0o" neka !pava; umoru je pokoj !la!t''' (ad !e muza pro,udila" u ,a u je etala" =o!om je !e jutra mila" rue .vetak uz,rala" /a njom ! ela znoj mi utre''' itd. A(esmu navodim u savremenoj transkrip;iji.B 'spod pesme je ,ukov komentar4 CMoe 1iti da na sujetu . Svetia niko nije mo ao na"initi prili"nije satire od ove koju je on sa !vojom muzom se1i na"inio. .ad "ovjek do1ro mislei ove nje ove i muzine rije"i pro"ita Anpr. kako muza ovori da je4 ,Taru Iran;u vena; plela, diuG Sr1ma "uvstva ar? svo jezika tanke ile sr1skoj 1rai javilaG, itd. #M. S.B mora kazati da je muza

kratkoumnija i 1ezo1raznija od svo a lju1im;a? i tako . Sveti u svemu ovome nita istinitije nije kazao ne o da je ovo njegova muzaC. Moda je ovo ,ukovo ismejavanje # ,uk "ak pominje i re" !atira #podstaklo !ranka da parodira tu istu pesmu u +utu' 9' +o je parodija Sadieve pesme +alinodija jerovi0 vragova iz 17=:. . u kojoj Sadi peva4 +adaju .ar!tva pre!ilna" i pre!toli gordi !e ru e; &lava im pada i e!t; po!taju para i dim''' Ti !i pak veno ti' +ro!trano .ar!tvo je tvoje: (amatke ledeni ,reg" /unav je vlade ti kraj''' 4ilo!ti krilo i vla!ti" o veliki de,eli jeru" I na na! pro!tri !e" na! grej; primi" o primi na!' 16. Steji je prvi zapazio da je ,uk u prevodu 3ovo zaveta odstupio zapravo od svoje ideje o prostonarodnom jeziku, primivi u prili"noj meri srednji put, !rednji !log" !rednji !til. 3i do danas nije izvrena potpuna jezi"ka i stilska analiza ,ukovo prevoda 3ovo zaveta. & on je izvanredno zna"ajan za razvitak nae jezika i za prava; kojim jezik mora da ide u svome neop<odnom 1o aenju. 2ezik to a prevoda nije Cra;ionalizovaniC jezik narodne poezije, nestao je i njen tvrdi, me<ani"ki ritam. ' muzika svake pose1ne re"i. (ose1na aroma starine, posti nuta upotre1om ar<ai"ni< re"i, poetsko sve"ani ton koji od ovara materiji, 1o ata melodija razra@ene re"eni;e, vitalan spoj narodno jezika, svei< neolo izama, posr1ljeni< i neposr1ljeni< slavjanski< re"i, to je respekta1ilni !rednji !log" prila o@en sadraju koji izraava, vremenu u kojem je nastao i stvarao;u koji a je realizovao. Evo lavni< oso1ina prevoda kojima je ,uk odstupio od jezika narodne poezije4 #ar<ai"na intona;ija, "esta upotre1a aorista i imper$ekta Ato je knjika oso1inaB4 GC& oni u taj "as, o!tavi e la@u i o;a svoje a i za njim otido e. ' pro0oa e po svoj 5alileji 'sus...C? #"esta upotre1a parti;ipa prezenta i per$ekta, umesto zavisni< re"eni;a4 C... u"ei po z1orni;ima nji<ovijem, i propovijedajui jevan@elje, i is;jeljujui svaku 1olest...C? C' sa1ravi sve lasove sveteni"ke i knjievnike narodne, pitae i<...C? C' uavi u kuu, vidjee dijete s Marijom materom nje ovom, i padoe i poklonie mu se...C? # "esta upotre1a inverzije4 Cpo z1orni;ima nji<ovijemC, Cjer se pri1lii ;arstvo ne1eskoC, Cda dje ne zapne za kamen no om svojomC? #nenarodske $raze, kao i sklop re"eni;e i ;elokupan stilski aranman4 C' re"e4 ustani, i uzmi dijete i mater nje ovu i idi u zemlju 'zrailjevu? jer su izumrli koji su traili duu djetinjuC? C!la o siromanima du<om, jer je nji<ovo ;arstvo ne1eskoC? C!la o krotkima, jer e naslijediti zemljuC? C!la o milostivima, jer e 1iti pomilovaniC? C!la o onima koji mir rade, jer e se sinovi !oiji nazvatiC? C,i ste so zemlji? ako so o1ljutavi, "im e se osolitiC? C& ako te oko tvoje desno sa1lanjava, iskopaj a i 1a;i od se1e4 jer ti je 1olje da po ine jedan od udova tvojije< ne o li sve tijelo da 1ude 1a"eno u pakaoC? #paralelizam vanjske pojave i njeno unutranje re$leksa4 C2er dje je vae 1la o, ondje e 1iti i sr;e vae.C? #silo isti"ka konstruk;ija4 CSvijea je tijelu oko. &ko dakle 1ude oko tvoje zdravo, sve e tijelo tvoje svijetlo 1iti.C A!a daklePB? #kontrast4 C' ota; tvoj koji vidi tajno, platie ti javno.C? #retori"ko pitanje4 C& ko od vas 1rinui se moe primaknuti rastu svojemu lakat jedanFC?

#kontamina;ija, eliminisanje pojedini< delova re"eni;e4 C& kad travu po polju, koja danas jest a sutra se u pe 1a;a. !o tako odijeva, a kamo vas, malovjerniC? CEvo mati moja i 1raa moja.C A& kako je ,uk pre1a;ivao Mui;kom z1o takvi< skraivanja, i jo u sti<uPB? # nomi"nost4 C3e 1rinite se dakle za sjutra, jer sjutra 1rinue se za se. Dosta je svakom danu zla svo a.C? #stalna upotre1a veznika i u po"etku re"eni;e, "ime se postie povezanost trajanja, neprekidnost delovanja, ali i sve"ano#pateti"ni ton4 C' sav rad 1ijae se sa1rao k vratima ' is;jeli mno e 1olesnike... ' za njima potr"ae Simon i koji 1ija<u s njima. ' naavi a rekoe mu4 trae te svi. ' re"e im... ' propovijeda po z1orni;ima nji<ovijem... ' do@e k njemu u1ava;...C itd.? #$ilozo$ske, meta$izi"ke, reli iozne apstrak;ije4 C& ovo je volja o;a koji me posla da od ono a to mi dade nita ne iz u1im, ne o da a vaskrsnem u posljednji dan.C? CDu< je ono to oivljava? tjelo ne pomae nita. )ije"i koje vam ja reko< du< su i ivot su.C? C2a sam vidjelo svijetu4 ko ide za mnom nee <oditi po tami, ne o e imati vidjelo ivota.C? C%ato me lju1i, jer ja duu svoju polaem, da je opet uzmem.C? CDu<a istine, koje svijet ne moe primiti, jer a ne vidi niti a poznaje? a vi a poznajete, jer u vama stoji, i u vama e 1itiC, itd. (rodueni o1li;i re"i, u sve"anoj intona;iji A$olklorno 1la danskojPB, mno e parenteze #to re"eni"nu kompozi;iju "ini sloenom #neuo1i"ajene sinta me ACi pomilja<u u sr;ima svojimaCB, upotre1a stari< i novoskovani< re"i Apokajanje, enik, z1orni;a, njev, vijeeB, upotre1a re"i dakle, koja o1eleava misaonu konkluziju ACDakle je ospodar sin "ove"ij i od su1ote.CB, znatna leksi"ka, stilska i melodijska razlika prema narodnom jeziku, sve to ovaj prevod odvaja izme@u sve a to je ,uk pisao. *vaj prevod nije savren, nedostian i sl. kako se ovorilo, i lako je uo"iti da se na kruti jezik "ak ni ,uku ne da A... Du< je ono to....... koji me posla da od ono a to mi do@e nita ne iz u1im...? 3e 1ojte i< se dakle... ? ' videi 'sus pomisli nji<ove rije"i...? &li kakav u kazati da je ovaj rodF *n je kao dje;a koja sjede po uli;ama...? %aista vam kaem da ete vi koji idete za mnom, u dru om ro@enju, kad sjede sin "ovje"ij na prijestolu slave svoje, sjeete i vi na dvanaest prijestola...? 2a a znam, jer sam od nje a i on me posla... ? Svaki, 1rao, u "emu je ko pozvan u onome neka ostane pred 5ospodom...? & za meso to je klato idolima znamo... itd.B. &li, i pored to a, on je veoma do1ar. ' jo vanije4 to je otkrivanje jedne mo unosti, stilske i jezi"ke, koja posle ,uka nije dovoljno iskoriena 11. - oz1iljnom i is;rpnom (o ovoru, studiji o ,ukovu =jeniku iz 1717. . Aizd. C(rosvetaC, !eo rad, 1966B (avle 'vi, izme@u ostalo , ovori o toj oso1ini ,ukova jezika. *n odli"no zna, i kae to, da ,ukov jezik nema mno i< re"i izvan seosko am1ijenta i po1eda to jezika stavila je Cna dnevni red zadatak popunjavanja re"ni"ko $onda da 1i on mo ao zadovoljiti rastue potre1e moderno knjievno jezikaC. &li 'vi navodi i niz Capstraktni< izraza i suptilniji< odred1i i naziva za pojedine kulturne tekovine i pravne ili poslovne postupkeC. C(relistavajui re"nik naii emo na mno o1rojne izraze kao 1ezumlje, 1ijediti, 1oraviti, vladati, vlasnik, vlast, vriti se, dolikovati, domisliti se, dopasti se... dopustiti, alost, eljan, za1orav, za1oravan, zavesti, zavist, zavi"aj, zajedni;a, zamisliti se, zapustiti se, z1orC, zatim #izme@u ostali< #izdaan, ispravan, javni, lju1av, mo, nastup, na"in, nepovoljan, postupiti, pravilo, prorei, razmisliti se, saznati, svijest, svjedo"anstvo, sjedni;a, sloen, slutnja, tvar, tu a, u ovor, ured1a, urediti i dru e. ' zaista, re"i kao 1ezumlje, za1orav, izdaan i jo neke odstupaju od vukovske konkre;ije, ali dru e su, po ,ukovu tuma"enju u =jeniku" veoma konkretne i savremena dananja zna"enja do1ile su do;nije. +ako je4 1oraviti #iveti Ale1en, a oB, vlast #mo ADie Ma;<t, potestasB, zavesti #voditi iza ne"e a A<inter etcas $u<renB, zavi"aj #Cmjesto de se ko rodio i navikaoC, zajedni;a #zajedni"ko do1ro ADas 5emein ut, 1onum ;ommuneB, z1or # ovor, z1orenje #Cz1or z1orila ospoda )ianskaC, isprava #pravo na neto ACdonijo ispravu iz Tari rada da ponovi... namastirCB, lju1av #svi navedeni primeri ovore o do,roti" o milo!ti4 u"ini mi lju1av, dela lju1avi ti Akao to je lju,avnik re" kojom se

oslovljava nepoznatiB, nastup #napad A1olestiB, postupiti #ii A e<enB ili zao1ii Aum e<enB ili mirovati, stajati Astill ste<enB4 postupila vodeni;a, pravilo #;rkveno Asamo toP #C3e zna praviloCB svijest #Cnije u svijesti, iz u1io svijestC, svjedo"anstvo #vide svjedod1a, sjedni;a #sedenje Adas Sitzen4 Cpro@i se sjedni;e? nema od sjedni;e nitaCB, tu a #tu a me je? tu o i nevoljo ACsa t die uncilli e a1er iininer lie1ende Muttar zum .inde das i<r .uinmer und 3ot< ma;<tCB, u ovor #do ovor Adie ,era1redun 4 o onome ta isproena nevesta tre1a da doneseB, ured1a ACuredio kao 3asta takeC, urediti dan, kudeljuB. 1=. 5avril Ste$anovi ,en;lovi4 Grni 1ivo u !r.u; pred ovor i iz1or Milorad (avi, izd. C(rosvetaC, !eo rad, 1966.

!E0E/.& * ('STMivot i stvaralatvo Mee AMe<medaB Selimovia A1916#197=B, kao kod malo koje srpsko pis;a, o1eleeni su na lim o1rtima i menama ivotno i knjievno uspe<a. (o sredini nje ova ivota, vo@eno isprva mirno u rodnoj +uzli A de je najpre @ak, pa srednjokolski pro$esorB, #stoji svetski rat i u"ee u revolu;iji? isto tako, nje ovo lasovito delo, /ervi i !mrt A1966B, svakako i jedan od naj1olji< ju oslovenski< romana, nastalo je u pi"evoj poodmakloj do1i i nakon vie odinje nedovoljno primeeno knjievno rada. 3ajpre na visokim dravnim poloajima u !eo radu odma< posle rata, zatim univerzitetski nastavnik i urednik "asopisa i izdava"ko preduzea u Sarajevu, ali uz "etvoro odinju nemilost i stradanje pedeseti< odina, Selimovi je zaokruio svoju stvarala"ku pustolovinu u !eo radu, kao nosila; najvii< dravni< priznanja i "lan dveju &kademija nauka, srpske i 1osansko<er;e ova"ke. * ovoj strani nje ovi< iskustava, 1urni< ali i tesko1ni<, u1edljivo svedo"i nje ov pozni roman 6!trvo A1979B i, naro"ito, nje ova &je)anja A1976B. Sa1rana dela. o1javljena su mu prvi put u Sarajevu 1976. . u sedam knji a, a odma< posle smrti u 1eo radskom !'5%#u u deset tomova, uklju"ujui nedovreni roman iz savremeno ivota (rug' (osle Selimovieve pripoveda"ke, romansijerske, i esejisti"ke knji e Az1irke +rva eta" 19:6, i Tua zemlja" 1961, romani Ti ine" 1961, izmenjeno 196:, i 4agla i mje!eina" 196:, F!eji i ogledi" 1966, Za i protiv Vuka" 1967B u znaku su umetni"ki i esteti"ki neuskla@eni< napora da se savlada istorijska i kulturna pro1lematika savremenosti, i da se osvoje umea nove, psi<oloki produ1ljene evropske knjievnosti. &li, to je svakako 1io i put li"no usavravanja, traenja svoje tematike i svo pripoveda"ko jezika Cna irokom prostoru romanaC, de 1i se, kako kae pisa;, Csvaka pojava, naro"ito psi<oloka, mo la sa ledati sa nekoliko stranaC. /ervi i !mrt doneo je Selimoviu mno o1rojne najvie ju oslovenske na rade Aizme@u ostali<, 3je oevu, 5oranovu, 3'3#ovuB. .ao i roman Tvrava A1976B, taj svojevrsni produetak i 1lizana; /ervi a" preveden je na mno e jezike irom sveta. (odsti;aj za pisanje ovo romana potekao je, verovatno, iz pi"eve li"ne drame iz vremena revolu;ije, naime, tra i"ne po i1ije starije 1rata, koja je izazvala mu"an i trajan suko1 Cli"no oseanja i politi"ko uverenjaC. +ematika /ervi a otud je sva iz najivlji< moralni< dilema nae epo<e, ali odslikani< u daleka vremena turske vladavine na !alkanu. (rota onista i narator romana, dervi &<med 3urudin, zapada u vrtlo politi"ki< suko1a oko 1ratovljevo <apenja i po u1ljenja, i, u1ei svoju pomalo do matski okotalu du<ovnu sta1ilnost u nizu dramati"ni< do a@aja, postepeno spoznaje osnovne "ovekove dileme, o1likovane u ovom slu"aju preteno oko Csuko1a do me i ivotaC. .lasi"an sklad Selimovievo pripovedanja, pratei u ne"emu &ndriev nenadmaan uzor, o1o aen je izuzetnim $ilozo$skim i lirskim sen"enjima, u kojima du<ovna drama ej<a 3urudina zvu"i u sloenom akordu4 prisutni su i andrievski motivi 1osanske kasa1e i njeni< aroliki< prizora i surovi< naravi, ali i oso1ita orijentalna poezija i du<ovnost. (ovr< sve a, tra edija Selimovievo dervia, suo"eno sa zamkama postojanja i sa neminovnou propasti ljudski< vrednosti, uzdi nuta je do univerzalne slike ljudske sud1ine u rvnju ne"ove"ne. istorije i totalitarne ideolo ije. Selimovi je tako odista dao jednu od najuz1udljiviji< knji a nae epo<e, pri tom, knji u Cza sva vremenaC. - traenju !voga pripoveda"ko jezika, u tom i )enju alata" verovatno pisana uporedo sa /ervi em" studija Za i protiv Vuka je nezao1ilazno delo koje nas, sasvim apartno, uvodi u romansijersku radioni;u nae veliko pis;a...3auka se po"ela pri1liavati svom normalnom i najzdravijem stilu, otvorenoj raspravi o svemu. Sredinje delo u toj novijoj diskusiji je potena i <ra1ra knji a Mee Selimovia Za i protiv Vuka'? A(avle 'viB