CirilicaKon PDF

Ilija Petrovi}
]ERILICA ZA ]IRILICU
Srbi protiv sebe
Ilija Petrovi}
]ERILICA ZA ]IRILICU
Srbi protiv sebe
Autorsko izdawe
Ilija Petrovi}
Recenzent
Akademik Slobodan Jar~evi}
Lektor i korektor
Elena D. Kapustina
Kompjuterska obrada sloga i prelom

Autor
[tampa
Donat Graf, Beograd
Mike Alasa 52
Tira`
200 primeraka
ISBN 978-86-87845-10-7
www.ilijapetrovic.netau.net
Ilija Petrovi}
]ERILICA
ZA ]IRILICU
Srbi protiv sebe
2016(7524)
Lomqewe stubova svetske civilizacije
Pre izvesnog vremena ukazana mi je ~ast da iskaèm svoje
mi{qewe o kwizi u kojoj je Ilija Petrovi} predstavio pot-
punu nebrigu srpskih vlastodràca (politi~ara, dràvni-
ka) za srpsku istoriju, kulturnu ba{tinu i srpske `rtve u
odbrambenim ratovima tokom 20. veka. Wegova kwiga Sle-
pilo vlastodrà~ko : Srbija protiv srpskih dobrovoqaca
1912-1918 delo je visokog intelektualnog dometa i nepo-
bitnih ~iwenica. Izvrsno je predstavio ogre{ewe srp-
skih politi~ara (vlastodràca, dràvnika) o svoj narod, o
svoju dràvu, o svoju kulturu - te sam smatrao najpriklad-
nijim da, na osnovu Petrovi}evih zakqu~aka, predgovor te
kwige naslovim kao “Slepilo srpskih vlastodràca”.
Nova Petrovi}eva kwiga ]erilica za }irilicu : Srbi
protiv sebe, otkriva nam, naàlost, da se slepilo srpskih
vlastodràca i politi~ara ne odnosi samo na srpsku drà-
vu, srpski narod i srpsku kulturu, nego je to wihovo slepi-
lo planetarnih dimenzija. Oni ne vide ni obrise svetske
kulture, svetske istorije... - svojim slepilom i nipoda-
{tavawem azbukovice (}irilice) lome temeqe i stubove
svetske Civilizacije. A temeqi i stubovi te Civilizaci-
je su srpski jezik, srpsko pismo azbukovica (}irilica), srp-
ske drevne dru{tvene organizacije u Podunavqu i na Helmu
(Balkanu), gde je sinula prva svetska pismenost - Vin~an-
ska, ~ija 22 (dvadeset dva) znaka, kako je to ustanovio Radi-
voje Pe{i} (1931-1993), sadrì dana{wa srpska }irilica.
Vin~ansko pismo, s toliko dana{wih slova na{e }irilice
ispisanih na kamenu, oru`ju i keramici, na|eno je od Duna-
va, preko Bliskog i Sredweg istoka, do Indije, Kine i Ja-
pana a, tako|e, i po Africi, Americi i Australiji.
Takva rasprostrawenost srpskog pisma i jezika otvo-
rila je o~i najumnijim Evropqanima, pa su, jo{ u prethod-
nim stole}ima, razvoj Civilizacije pripisivali srpskom
pismu i srpskom jeziku. Petrovi} nam predo~ava da su to
~inili, izme|u ostalih, {vajcarski lingvista Adolf
Pikte (1799-1875) koji je napisao da je jedan narod (srpski)
u drevnim vremenima nastawivao prostor od Britanije do
6 Ilija Petrovi}
Indije; francuski lingvista Siprijan Rober (1807-1857)

koji je tvrdio da su Ilirski Srbi najstariji ogranak Slo-
vena; Nemac Jakob Grim (1785-1863) koji je, jednako kao i
Siprijan Rober, zabeleìo da su Srbi najstariji evropski
narod; dubrova~ki lingvista Sebastijan Dol~i (1699-1777)
koji zna da je srpski jezik sa Helma istovetan sarmatskom
jeziku u Italiji; za slova~kog lingvistu i istori~ara Pav-
la Jozefa [afarika (1795-1861), srpski jezik je, jednostav-
no re~eno, majka svih jezika.
Ove i druge ~iwenice, izba~ene iz uxbenika i glasila
srpskih dràva, Petrovi} izvrsno predstavqa i name}e
pitawe - zbog ~ega srpski “vladari”, akademija nauka, na-
u~ne institucije, {kole (pa i odgovaraju}e “strukture” dru-
gih slovenskih zemaqa) bri{u tragove Civilizacije, boqe
re}i: lome wene temeqe i stubove uklawaju}i azbukovicu
(}irilicu) iz upotrebe i podsti~u}i latinicu, nastalu na
osnovama drevnog srpskog jezika - u vremenu kad je stvaran
latinski jezik (6. stole}e pre Hrista). Tako je i latinica
samo preli~ena stara srpska azbukovica (}irilica).
A do saznawa da je srpski jezik drevni, do{la je i Alo-
kananda Miter, praunuka indijskog pesnika i filosofa Ra-
bindranata Tagore (1861-1941). Analizuju}i sanskritski
jezik, na kome su pisane Rg-vede, pesme religiozne sadrì-
ne, ustanovila je da on sadrì trideset odsto dana{wih
srpskih re~i a da engleskih re~i ima samo onih i onoliko
koliko ih se ve} nalazi u nekom od slovenskih jezika. Ne-
kako istovremeno, na{ prou~avalac svetskih jezika, Sla-
vi{a K. Miqkovi} (Odgonetawe srpskog jezika), u lokal-
nim jezicima Piro}anaca i Leskov~ana na{ao je sa~uvane
stare sanskritske (stare srpske) re~i koje bi, dodate re~i-
ma u radu Alokanande Miter, dostigle mo`da i svih ~etr-
deset procenata.
I pored toga {to su srpska }irilica i srpski jezik
takvog zna~aja, vlastodr{ci u Srbiji su, naro~ito posle
Drugog svetskog rata, sve ~inili da }irilicu izbace iz
slu`bene upotrebe i da prihvate latinicu (preli~enu }i-
rilicu). Jedna od mera bila je i obustava proizvodwe pisa-
}ih ma{ina s }irili~nim slovima. Tako je po~elo kori-
]ERILICA ZA ]IRILICU 7
{}ewe samo latinice u dràvnim kabinetima, u kancela-

rijama svih preduze}a i ustanova, u svim {kolama, univer-
zitetima, nau~nim institucijama... Nestajali su }irili~-
ki uli~ni natpisi na zgradama, oznake trgova~kih i drugih
firmi, putokazi... Pripadnici mla|ih pokolewa srpskog
naroda jedva da su i u~ili }irilicu; nije ona izba~ena iz
{kolskog programa, ali van {kole - ona skoro da se vi{e i
ne koristi.
Treba zamisliti bilo koji drugi evropski narod i we-
gove dràvnike u situaciji - da su pismo tog naroda i jezik
tog naroda bili temeq i stubovi Civilizacije, kao {to je
to bio srpski jezik i srpsko pismo?! Pa dràvnici i aka-
demici takvog naroda uzdizali bi to svoje pismo do nebe-
skih visina. Traìli bi da se to pismo izu~ava na svim
svetskim univerzitetima - {to bi bilo sasvim prirodno i
prihvatqivo.
Svojim “radom” na uni{tavawu }irilice, na{i vlasto-
dr{ci i na{e nau~ne ustanove samo zaru{uju i lome teme-
qe i stubove svetske Civilizacije. Petrovi}eva kwiìca
upu}uje ih na osve{}ewe, a na{e je da se nadamo da }e wen
sadràj, ako ve} ne bude pomogao izle~ewu dana{wih vla-
stodràca, pomo}i ozdravqewu budu}ih srpskih dràvnika
i nau~nika.
Slobodan Jar~evi}
Beograd, 15. januar 7524 (2016)
]erilica za }irilicu
Srbi protiv sebe
Za{to. Tekst na narednih nekoliko uvodnih stranica

samo je poku{aj da onima koji u Zemqi Srbiji, bilo u dr-
àvnoj vlasti, bilo u slu`bama samoprogla{enim za iznad-
ustavne i iznadzakonske (naddràvne, takore}i), odlu~uju
o sudbini srpskoga naroda, ukaè, makar i posredno, na
opasnost od nepromi{qenog, neznali~kog i, ~ak, zlonamer-
nog delovawa u korist srpske {tete.
Takve odluke i takvo delovawe ti~u se i brojnih Srba
izvan Srbije, koji tamo, na iskonskoj Srpskoj Zemqi, i
pored svih pritisaka, uporno preìvquju blagodare}i ge-
niju koji im je priticao u pomo} kad god im je “visila o kon-
cu sudbina najìvotnijih tekovina”.
Srpska starina. [vajcarski lingvist Adolf Pikte

(1799-1875) kaè da se “sa sigurno{}u moè tvrditi da je
postojao jedan pranarod izme|u Indije i krajwe granice
Evrope, koji se sastojao iz Soraba i Ra{ana, ~ije je zajed-
ni~ko ime bilo Srbi”.
Francuski slavista Siprijan Rober (1807-1857) veli
da su “ilirski Srbi najstariji me|u Slovenima”, te da “sve
{to je kod drugih naroda legenda, ìvi jo{ danas u ovoj ne-
promenqivoj Iliriji kao ìvi element”.
U predgovoru za Vukovu Pismenicu serbskago jezika,
koju je na nema~ki jezik preveo 1824. godine, otac nema~ke
filologije i germanistike Jakob Grim (1785-1863) pi{e da
“ve} u vremenima kada je istorija }utala, morali su Slove-
ni(Srbi) biti narod Evrope”, da “ime Srb izgleda kao naj-
boqe obele`je za sve narode istog porekla i jezika”, te da
“nijedno drugo slovensko stablo nema takvu istoriju koja
bi se sa srpskom mogla uporediti”.
Od dubrova~kog istori~ara i teologa Sebastijana Slade
(1699-1777), poznatog kao Sebastijan Dol~i, moèmo sazna-
ti da je “jezik Sarmata nalik jeziku Ilira, koji obitavaju
od Jonije do Venecije, a i jedni i drugi nalaze zadovoqstvo
10 Ilija Petrovi}
u prednosti, koju im pruà staro poreklo - i jedni i drugi

ìve po oblastima i jednih i drugih: ili zna se jama~no da
su Iliri, koji ìve u ovom delu Evrope, obitavali u Poq-
skoj i Sarmatiji: ili su pak Sarmati do{li u ovaj dunavski
prostor, u Miziju, u oblasti Tribala i Ilira, koje se pru-
àju prema Jonskom moru, pa sve do Venecije... Ne znam da
li da izvedem Sarmate od Ilira, ili Ilire od Sarmata?
Me|utim, ono {to na osnovu najstarijih spomenika pouzdano
znam, Tra~ani i Geti su stalno i sasvim sigurno imali za-
jedni~ki jezik”. Jezik ilirski, odnosno srpski.
Slova~ki filolog i istori~ar Pavel Jozef [afarik
(1795-1861), jedno vreme profesor i direktor novosadske
gimnazije, zna da su Sloveni bili prastanovnici Evrope,
bar na jednoj wenoj polovini, i da su bili brojniji od osta-
lih evropskih naroda. Dokaz za takvu tvrdwu on vidi u tes-
noj srodnosti slovenskog jezika sa gr~kim, latinskim,
keltskim i germanskim. I zna da ime Srb predstavqa “ne-
kada{we uobi~ajeno doma}e ime slovenskih naroda, kao
{to je to u nema~kom jeziku naziv Venda”; to je ime starije
nego Sloven i ono je postojalo kao zajedni~ko ime za sve
rodove, plemena i narode istog vindijskog (indijskog) po-
rekla. Pozivaju}i se na mnoge izvore, [afarik nabraja
vi{e starih naroda ~ija su nam imena predali gr~ki i
rimski pisci, dovode}i ih, uvek i bez premi{qawa, u vezu s
poreklom Slovena. U Srbima iz Sarmatije on lako prepo-
znaje Slovene a govore}i o Tribalima, nastawenim u Po-
moravqu i po Kosovu, beleì da “samo po sebi pada u o~i
gr~ka transformacija re~i Srbaq u Triballos”. Odnose}i se
vrlo kriti~ki prema kori{}enim izvorima, on se pita da
li su wihovi autori uop{te znali neki od severnoevrop-
skih jezika i da li su, ako to nisu znali, mogli objektivno
prikazati svet iz svoje i bliè i daqe okoline. “Ako se
sakupi sve {to su nam ostavili ovi gr~ko-rimski pisci,
po~ev od Homera i Herodota, pa do Tacita i Prokopija, mi
nemamo ni jednu re~enicu bilo kog jezika severne Evrope”
osim srpskog.
Ni [afarik, ni Slade-Dol~i, ni Rober, ni Pikte, tak-
vim svojim konstatacijama nimalo ne odstupaju od zapisa
gr~kog istori~ara Laonika Halkokondila (oko 1425-1490)

da su “Srbi najstariji i najve}i narod na ovoj zemqi. Da li
su oni iz Ilirije u Tribaliju i Meziju do{li; ili da li su
sa druge strane Dunava, i krajwih delova Evrope... iz Sar-
matije, koja se sada zove Rusija, ili iz hladnih nenaseqenih
delova sveta krenuli preko Dunava i do{li do Jonskog mo-
ra, gde su svu zemqu do Venecije osvojili i naselili; ili,
da su iz podru~ja Jonskog mora, kao iz wihove prve domo-
vine krenuli u severne zemqe, u Sarmatiju ili Rusiju, o
tome ne èlim ja da se prepirem. Ali toliko znam da su ovi
narodi, uprkos svih razlika u imenima, ipak po obi~ajima
i jeziku, jo{ uvek potpuno isti, potpuno jedni isti. Wiho-
va sedi{ta su po celoj Evropi razba~ena, i prostiru se ~ak
do planina... na Peloponezu”.
Velik je broj starih i “izgubqenih” naroda ili pleme-
na pripadao srpskome stablu, ali zvani~na istorijska nau-
ka u Srbiji ve} podrug veka ne èli o wima ni da govori.
Mnogi strani izvori, mnogi istori~ari i lingvisti, mnogi
istraìva~i i tuma~i daleke pro{losti, niko od wih Sr-
bin i niko sa namerom da bude navija~ki zastupnik srpske
strane, govore o tome svetu kao o srpskom, ali je sve to “zva-
ni~nim” nau~nicima iz Srbije ravno besmislici. Oni se
tako drè jer nisu bili “na licu mesta” i nemaju zapisni~ke
izjave “ovla{}enih predstavnika” tih plemena ili naroda
o svom poreklu i o svojim razlozima zbog kojih su “nestali”
s istorijske scene. Mo`da bi dana{wa zbivawa na Srpskoj
Zemqi mogla da ih “odobrovoqe” i da priznaju ono {to je
vi{e nego o~igledno: doga|aji u na{em vremenu, pred na{im
o~ima -, kad mnoga srpska plemena ~iji je govorni jezik
srpski, Srbi iz mnogih krajeva imenovanih najrazli~iti-
jim imenima bez ikakve jezi~ke sli~nosti i jezi~ke veze sa
pojmovima Srbin ili Srbija, izlaze iz srpskog naroda i
sobom nose velike delove Srpske Zemqe, da li za sebe, da
li za svoje nove gospodare -, ni po ~emu se ne razlikuju od
zbivawa u najstarijim, davnim ili ne tako bliskim vreme-
nima. Danas se po Srbiji sre}u, na raznim stranama, na pri-
mer, Li~ani, Hercegovci, Dalmatinci, Bosanci; nije bilo
op{tine u nekada{woj Jugoslaviji u kojoj nije bilo bar po
12 Ilija Petrovi}
nekoliko Crnogoraca, iako su neki od wih mogli da se ne-

kad predstave kao Katuwani, Mora~ani, Bawani, Piperi,
Crmni~ani, Ku~i, Uskoci, Qe{wani, Komani, Zagar~ani,
Brsku}ani, Pivqani, [aranci, Vasojevi}i, Ze}ani, Drob-
waci, ili kako druk~ije; u novije vreme, po drugim srpskim
krajevima nalaze se i Sremci, ili Ba~vani, ili Bana}ani,
a posledwih godina wima su se pridruìli i Barawci, gru-
pa koja se ranije retko sretala izvan svoga zavi~aja.
Nekad, u vreme koje na{i “zvani~ni” istori~ari (isto-
ri~ari od karijere) “ne priznaju”, svugde su se nalazili i
Vendi, i Anti, i Sorabi, i Tra~ani, i Sarmati, i Skiti, i
Dardani ({to engleski istori~ar i antropolog Xon Kene-
di Kempbel - 1923-2009 - ~ita kao Sarbani, Srbi) i razni
drugi Quti}i, Krivi~i, Mazovjeni, Mazureni, Qubi~i, Qu-
bi~eni, Stavani, Sudeni, Savari, Sauri, Sjeveri, Bulani,
Poqeni, Suli~ani, Saboki, Sanokci, Pisci, Bjesi, Bjeci,
Gevini, Javi, Bodini, Budini, Pagrii, Br|ani, Paguri~i,
Mologenio, Mateni, Medini, Neuri, Navari, Narevci, Sar-
gati, Serga~i, Peukini, Sauromataei, Syrmatae, Sermatae, Sri-
matae, Sermente, sve sami Srbi.
I kasnije, u vreme navodne seobe naroda, one iste koju
“istori~ari” iz Srbije itekako priznaju (na srpsku {tetu,
naravno), pomiwu se mnogobrojna srpska plemena, danas
uglavnom nepoznata: Korutani, Poqani (oko Poznawa),
Abodriti, Bodri}i, Pomorci, Mazurani, Poqani (oko Ki-
jeva), Drevqani, Dregovi}i, Polo~ani, Severjani, Dubqebi
(ili Duqebi), Mijaki, Luàni, Nakoli~ani, Brani~evci,
Timo~ani, Strumenci, Smolenci, Brsjaci (ili Brzjaci),
Drugovi}i, Dragovi}i, Sagudati, Sakuli (“Selo Sakule, a u
Banatu”), Krivi}i, Stodorani, Suzelci, @upqani, Rinkini
(u Ma}eoniji), Velegeziti (u Tesaliji), Vojuni}i (u Epiru),
Milinci i Jezerci (u ju`noj Gr~koj).
Ili, po [afarikovim re~ima, “ogranci velikog slo-
venskog narodnog plemena dosezali su u najstarijem pradobu
od severne Sarmatije preko Karpata i Dunava, duboko nani-
è, do Jadranskog mora... Bez prihvatawa ove istorijski
dokazane ~iwenice ostaje praistorija velikog Ilirikuma
i wegovih pojedina~nih delova za ve~nost jedan po~etak - i
beskrajni haos, kako se to mora nazvati stvarno prema svim

dosada{wim obradama” onih koji po{tuju istorijsku istinu.
Jednojezi~ni. Iz tvrdwi onih koji Srbe izjedna~uju sa

Tribalima, ili Tra~anima, ili Ilirima, Olga Lukovi}
Pjanovi} (1920-1998) izvla~i zakqu~ak da su anti~ki Tra-
~ani, Iliri, Tribali i drugi, bili jednorodni i jednoje-
zi~ni i da su imali i iste obi~aje. “Me|utim, sve do danas u
Evropi ìve, kako potomci Tra~ana, tako isto i Ilira, i
Tribala, a sve su to dana{wi Sloveni, od kojih su srpsko
ime zadràli Srbi na Balkanu i Srbi (nema~ki Vendi) u
Gorwoj i Dowoj Luìci”. Tu su oni ìveli odvajkada, a to
potvr|uje i Francuz Fransoa Priko de Sent Mari (17.
vek?) stavom da su “Sloveni nastaweni u Evropi od najdav-
nijih vremena”.
Sa tim u vezi, Sebastijan Slade-Dol~i kaè da “uisti-
nu, ve} se na osnovu najstarijih spomenika... Tra~anima,
Ilirima, Sarmatima i Getima... moè pripisati zajedni~-
ko jezi~ko op{tewe, tj. zajedni~ki jezik”, a istojezi~nim
smatra jo{ i Ma}edonce, Skite i jo{ neke narodne grupe,
posebno isti~u}i da su istorodnog jezika bili i stanov-
nici Dakije i Mezije.
Kod [afarika ~itamo da “imena naseqa, koje je spome-
nuo Prokopije (b. vek) i drugi raniji geografi: Debre, De-
brera, Deborus, Germen, Struas... pokazuju nam jasno pravu radi-
onicu crkvenoslovenskog: debr (kao dubrava, od dub), ~rmen
(crven), struja...”
Pozivaju}i se na Diona Kasiusa Kokcejca (oko 160 -
posle 229), Rimqanina gr~kog porekla, istori~ar i jeziko-
slovac Fran~esko Marija Apendini (1768-1837) veli da su
Da~ani i Goti (odnosno Geti) istoga roda, da su Tra~ani
poreklom iz Rodopa, da je “poreklo Skita i Sarmata isto
kao i poreklo Tra~ana, Makedonaca, Ilira, Miàna, Da-
~ana i Geta”, te da su Sarmati tajno prelazili Dunav “u
ogromnom broju”, ali samo zato {to su govorili jezikom
novoga kraja u kome su se na{li.
Strabon iz Amaseje, na Pontu (63. pre Hrista - 19),
geograf i istori~ar, pi{e da su “Iliri i Tra~ani... istoga
14 Ilija Petrovi}
porekla, imaju iste obi~aje i ure|ewe i po{tuju iste bogo-

ve”, te da je jezik Tra~ana bio i jezik Geta, ali i Da~ana:
“Geti su imali isti jezik sa Da~anima... Uistinu tra~ki,
ili getski, ili sarmatski”, odnosno srpski. Kad se zna da
rimski pesnik Publije Ovidije Nazon (43. pre Hrista - 18)
u pismima s Ponta pi{e da “ve} sam nau~io da govorim
getski i sarmatski”, Apendinijev komentar je zaista vrlo
razloàn: “Da se nije radilo samo o jednom jeziku, zar bi
dva, ili tri te{ka nova jezika mogao da nau~i jedan ve}
star ~ovek i da tako elegantno i ve{to na wima sastavqa
pesme, kojima je zasluìo hvalu ve} posle tre}e godine bo-
ravka u novom kraju”.
Pa kaè gospo|a Lukovi}, sasvim razlo`no, i slede}e:
Kad u jednom velikom vremenskom rasponu razli~iti nau~-
nici tvrde jednu istu stvar, onda ona mora odgovarati isti-
ni i stvarnosti, bez obzira na to kojim su i kakvim pute-
vima do we do{li.
A “zvani~ni” istori~ari iz Srbije nisu jo{ ni posta-
vili pitawe {ta se sa tolikim “ograncima velikog slo-
venskog narodnog plemena” zbilo, ko ih sreza, u {ta se sva
ta plemena pretopi{e i kako netragom nestado{e.
I ovde zapisujemo ono {to Bavarski Geograf (1. vek)
nedvosmisleno tvrdi da je srpsko carstvo toliko veliko da
su iz wega proizi{li svi slovenski narodi, isto ono, dak-
le, {to [afarik pi{e o Srbima kao brojnom narodu jo{
od preistorijskih vremena. On, zapravo, koristi svaku
priliku da pokaè ne samo postojawe Slovena kroz Tra-
~ane, Ilire, Tribale, Vende, nego i da pruì dokaze da je
svima wima bilo, “op{te i doma}e”, jedno jedinstveno ime
bilo Srbin, te da je u Trakiji i Iliriji, za razliku od ne-
kih slovenskih plemena koja su izgubila svoja slovenska
jezi~ka obele`ja, “podjednako star srpski jezik ostao pot-
puno ~ist od degeneracije”.
U osnovi, to [afarikovo mi{qewe samo se u formu-
laciji razlikuje od onoga {to je znao Siprijan Rober: kra-
jem osmog i po~etkom 9. veka, s one strane Rajne, sve {to
nije bilo frana~ko, bilo je slovensko; tamo se nalazila
srpska granica ili, kako to pi{e Velika sovjetska enci-
klopedija, Sorbskaja rube`; nema~kih kraqevina tada jo{

nije bilo a od Balti~kog do Egejskog mora govorilo se srp-
ski; i tada je vaìla poruka (danas u upotrebi samo kao le-
pa dosetka) govori srbski da te ceo svet razume jer je, kako
su to pisali Antoan Meje (1866-1936) i Andre Vajan (1890-
1977), “zajedni~kim slovenskim jezikom govorio nekada je-
dan jedinstveni narod, koji je posedovao svest o svojoj jedin-
stvenosti”. Rober je tom jedinstvenom narodu, srpskom, dao
naziv po~etni narod majka, a wegovom jeziku, srpskom, na-
ziv jezik-majka.
Rober }e na drugom mestu re}i da su “Srbi Ilirije (ili,
mo`da, Ilirski Srbi - IP) bili zaista najstariji me|u
Slovenima”, zbog ~ega “od slovenskih jezika treba {to je mo-
gu}e boqe upoznati najstariji, najjednostavniji, onaj koji
daje kqu~ za ostale... Taj jezik, taj narod, tu prvobitnu slo-
vensku poeziju, verujem, na{ao sam kod Srba iz Ilirije”.
U svojoj kwizi o Slovenima iz Turske, odnosno Srbi-
ma, Siprijan Rober jo{ kaè:
Prvo, “nema~ka nauka se uzalud sili, da nam predstavi
Slovene kao uqeze u Evropi, me|utim... oni su bili u Evro-
pi pre Gota, tih nema~kih otaca. Moè ~ak da se kaè, da je
Nema~ka postala samo raspar~avawem slovenskih kraqev-
stava, (da se) dana{wa Austrija sastojala samo od Slovena, a
u Pruskoj, sve do 16. veka - uqez je bio Germanin, koji je tu
ìveo samo kao poqski vazal”; i
Drugo, “trebalo bi se vi{e baviti Srbima, ili Iliri-
ma. Navikli smo da vidimo sedi{te slovenske mo}i samo u
Rusiji... Ali, daleko od toga, da moè da bude iskqu~eno iz
okvira slovenskih oblasti Podunavqe - wihova osovina i
sredi{te... Prve slovenske mase zablistale su na velikoj
reci... Te xinovske rase najìvotvornija arterija sloven-
skog tela, Dunav samo je, dakle, slovenska reka”; jedna od
~etiri rajske reke.
Sa Roberom se slagao i [afarik, o ~ijem je radu pisao
i Lazo M. Kosti} (1897-1979): “P. J. [afarik je vi{e puta,
a osobito u svojoj srpskoj ~itanci, izrazio jedan veoma
zanimqiv zakqu~ak, a uz to od najve}eg zna~aja. Po Beli}u
(Narodna Enciklopedija Srba, Hrvata i Slovenaca) u toj
16 Ilija Petrovi}
~itanci je prvi put dat pravilan pogled na poreklo srp-

skog jezika i poku{aj wegove kratke istorije. Objavqena
1833. g., ona donosi [afarikovo mi{qewe, da je stari srp-
ski jezik sasvim sli~an tada{wem, savremenom, {to pred-
stavqa retkost u istoriji jezika”. Ili, kako to Aleksan-
dar Beli} (1876-1960) kaè: “Srpski jezik ima izvora i
pomo}nih sredstava (iz visoke starine) u dovoqnoj koli-
~ini, da se pitawe wegove starine... moè da re{i najkra-
}im i najsigurnijim putem. Nama je potrebno samo da pre-
uzmemo prosto svedo~ewe i da ispitamo srpske spomenike
vremenskim redom... pa da do|emo do rezultata da je u Srbi-
ji od pamtiveka postojao pored crkvenog dijalekta... u isto
vreme i jedan samostalno obrazovani srpski nacionalni
jezik, koji se u osnovnim ta~kama podudara sa dana{wim”.
Od pamtiveka, ili odvajkada, odiskona, oduvek, zna~i,
ali to znawe nikako da istori~arima od karijere u Srbiji
dopre do mozga (ili onoga {to se kod drugih zove mozak).
Van svake sumwe, taj narod, razli~ito imenovan i rasut
po jednom izuzetno {irokom prostranstvu, bio je jednoje-
zi~an i, bez obzira na mawe ili ve}e govorne razlike (da-
nas bi se to reklo: dijalekatske razlike), wihovi pripad-
nici mogli su se me|usobno lako sprazumevati.
U istom etni~kom i jezi~kom krugu. Kada, na primer,

Melhior Erdujheqi (1860-1925), Maxar, istori~ar Novog
Sada, nimalo srpski raspoloèn, znaju}i da su stanovnici
dana{we Ba~ke bili i Jazigi, narod koji se sa Karpata
spustio “na po stole}a, pre no {to }e se roditi Hristos” i
koji je “stalno gospodario ovim na{im krajem, kad se Rim-
qani po~e{e ovde (u ju`noj Ba~koj - IP) naseqavati”, i
pozivaju}i se na “najnovije rezultate nau~nih ispitiva-
wa”, napi{e da su Jazigi “soja sarmatskoga”, “ro|aci Sar-
mata”, “jedan talas one reke od naroda, kojoj pripadaju i
Tra~ani” i da je “Dunav delio Panoniju od Sarmata”, onda u
to ne bi trebalo sumwati. I, kada postavi pitawe {ta se
desilo sa Jazigima kada su na smenu Rimqanima do{li Hu-
ni, on odgovara da pisanih spomenika o wihovom nestajawu
nema, ali da “ponajvi{e verovatnosti ima za sebe ono mi-
{qewe, da su Jazigi utonuli u onoj op{toj poplavi naroda,

te u tom darmaru izgubili svoju narodnost i pretopili se u
jezgru susednih naroda”. A nama samo preostaje da iz takvih
tvrdwi zakqu~imo da su se Jazigi, lako, i brzo, za kratko
vreme, mogli pretopiti “u jezgru susednih naroda” jer se
radilo o narodu (narodima) istih govornih obele`ja; kao
{to se Slovenima smatraju oni koji me|usobno mogu da slo-
ve, da se sporazumevaju re~ju, tako se imenom Jazigi ozna~a-
vaju plemena istog govornog jezika.
Pretapawe “u jezgru susednih naroda” o kome govori
Erdujheqi, naro~ito se lepo moè pratiti kroz predstave
o Keltima, koje {kolski uxbenici uvek svrstavaju u neke
ve} nestale narode, uporedo s Ilirima i Tra~anima.
Nasuprot tome, Ranka Kui} (1925-2003), poliglota, pro-
fesor anglistike na Univerzitetu u Beogradu, na osnovu
svojih lingvisti~kih istraìvawa zakqu~uje da su Kelti
srpsko pleme i da su, kao davna{wi ìteqi u dana{woj
Srbiji, bili evropski domoroci. Ona kaè da su Kelti vrlo
star narod, i da “najnovija istraìvawa stru~waka dati-
raju ih nekoliko milenijuma pre na{e ere, zapadno i jugoza-
padno od Karpata”, u krajevima koje i ostali istraìva~i
srpske starine smatraju izvorno srpskim.
Da i Kelti spadaju u Srbe zna i Jovan I. Dereti} (1939),
ali uz obja{wewe da je “serbisko dru{tvo vrlo rano bilo
ure|eno kao stale{ko dru{tvo... Vladarsko ratni~ki sta-
le` sa~iwavali su, pored vladara i ratnika, i svi vr{ioci
vlasti i ~inovnici, sav upravni splet. Pripadnici ovoga
staleà nazivali su se Getima i sa tim ili malo preli~e-
nim imenom nazivaju Serbe u mnogim zemqama sveta. Ser-
biski Geti postaju vrlo poznati {irom Evrope, predwe
Azije i severne Afrike. Ovo stale{ko ime se vrlo ~esto
upotrebqavalo kao narodno ime... U Indiji i Iranu nazi-
vaju se Arijevcima, na Bliskom Istoku Hetima, a u zapad-
noj Evropi Keltima. Heti i Kelti su imena za Gete”. Od
Kelta izvedena su i imena Galata, ili Gala.
Kelti se u istorijskoj literaturi sre}u po celoj Evro-
pi, zapadno od Podunavqa, sve tamo do britanskih ostrva.
Uz predstave o keltskim vojnim pohodima po istoj toj Ev-
18 Ilija Petrovi}
ropi, bilo sa zapada, preko Alpa u dana{wu Italiju, ili

iz Italije ili Panonije prema jugoistoku, prema Trakiji,
istori~ari }e uvek zapisati i da su oni, Kelti, u susretu s
Ilirima, ili Etrurcima (Rasenima), ili Venetima, bili
neotporni na uticaj zate~enoga ìvqa i da su im se uvek
prilago|avali i u etni~kom i u jezi~kom pogledu. Itali-
jan Lui|i Pareti, u velikoj Historiji ~ovje~anstva (deo
od 1200. do 500. godine pre Hrista), u izdawu Uneska (Za-
greb 1967), obja{wava da su razlike u dana{wim keltskim
govorima u Irskoj, Britaniji i Bretawi “nastale jo{ u
dobu seobe iz Podunavqa”. Po{to su u tom Podunavqu ì-
vela srpska plemena, Iliri, na primer, i po{to su se Kel-
ti, i prema tvr|ewu hrvatske Op}e enciklopedije, Zagreb
1967, lako “etni~ki mije{ali sa starosjediocima, osobito
s Venetima i Ilirima”, to podrazumeva i istinu da se od
wih nisu mnogo razlikovali. A ako nije bilo mnogo razli-
ka, zna~i da im je i jezik bio srodan.
I, sad, kad pa`qivije zavirimo u ono {to je zapisala
Ranka Kui}: da se imena brojnih reka, planina i naseqa po
Srpskoj Zemqi mogu protuma~iti preko re~i iz keltskog
jezika; da se re~ gusle sre}e i u keltskom jeziku, iako taj
protoslovenski muzi~ki instrument pripada danas samo
Srbima; da se ime srpskog boànstva Svetovida moè na}i
i u keltskom jeziku; da je velik broj re~i iz srpskog jezika
srodan sa re~ima koje i danas koriste stanovnici Velsa na
britanskom ostrvu; da su Kelti, kao i Srbi, svoj poraz ume-
li opevati kao duhovnu pobedu nad svojim neprijateqem; da
belu i crvenu boju koriste i jedni i drugi kao istovrsan
simbol; i tako daqe -, ne moè se pobe}i od zakqu~ka da su
stari Kelti (udaqeni od srpske narodnosne mase) i stari
Srbi bili sabra}a i da su, kao i sva ostala plemena na {i-
rokom prostoru, ne samo balkanskom ve} i evropskom, pri-
padala istom etni~kom i jezi~kom krugu, makar i sa razno-
likostima (dijalekatskim), ve}im ili mawim.
Pismenost. îtamo kod Jovana Dereti}a i Dragoquba

Anti}a (Istorija Srba i Rusa, Prvi deo, Beograd 2010) da
“jedna od veli~anstvenih tekovina stajstva (neolitskog pe-
rioda u kome je stanovni{tvo po~elo da se stalno nastawu-

je pored reka - IP) jeste pojava pismenosti. Naravno da
pismenost u dana{wem smislu re~i nije nastala odjednom,
nego je imala svoj postepeni razvoj. Nije se radilo nepo-
sredno na stvarawu pismena, nego se do wih do{lo posred-
nim putem. Stare srbora{ke (srpskoruske - IP) zanatlije
su upotrebqavale razne {are da bi ukrasile ili samo obe-
leìle svoja oru|a i alate. Izbor {ara i wihovo obliko-
vawe dovodi do ponavqawa izvesnih znakova, koji pri tome
dobijaju odre|eno zna~ewe. Zahvaquju}i odre|enosti izve-
snog broja znakova, do{lo se i do po~etka prvog pisma, po-
mo}u kojeg su se mogli izraziti izvesni pojmovi... Nije po-
stojao odre|en broj znakova, nego je to zavisilo od ve{tine
i sposobnosti zanatlija, koje su se wima sluìle. Svi koji
su se sluìli ovim pismenima, odnosno prvim znakovima
pisma, nisu upotrebqavali isti broj znakova, kao {to ni
oblik pojedinih znakova nije bio ta~no odre|en. U ranom
stajsrtvu, a mo`da i ranije, Serbo-Rasi su imali ve}i broj
znakova sa odre|enim zna~ewem i upotrebqavali su ih u
razne svrhe. Ose}ala se potreba da se pisani znaci u~ine
{to jasnijim, pa se pri{lo crtawu predmeta i time se do-
bio jedan novi vid pisma, mada su prvobitni znaci i daqe
ostali u upotrebi...
Pismenost nastajala kod Srborasa u Podunavqu i na
Helmu je prva i najstarija na svetu... (a) serbo-ra{ko pismo
koje je nastalo u Podunavqu, prona|eno je na velikom broju
nalazi{ta iz praistorijskog doba.... Neki su poku{ali da
mu daju ime po nekom od mesta nalazi{ta, ili po Dunavu...
Pismo nastalo u Podunavqu ne moè se nazvati druga~ije
do serbo-ra{kim, odnosno srbica. Nisu reke stvarale pi-
sma, nego narod koji je ìveo na wihovim obalama.. Serbo-
-ra{ko pismo nastalo u vreme stajstva je... drevna srbica...
Kao posledwi oblik tog pisma jeste savremena srbica”.
A ta srbica, poznatija kao }irilica (iako sa svetim
prosvetiteqem ]irilom - 826/827-869 - nije u “autorskoj”,
izvornoj vezi), direktna je sledbenica vin~anskog pisma.
Arheolo{ka otkri}a Miloja Vasi}a (1869-1956) dovode Sr-
be u vezu sa vin~anskom kulturom, a istraìvawa Radivoja
Pe{i}a (1931-1993) kazuju da je vin~ansko pismo blizak
20 Ilija Petrovi}
srodnik srpske }irilice, te da se etrursko pismo moè ~i-

tati samo preko te }irilice. Takvi zakqu~ci povod su sa-
vremenim nau~nicima vladaju}e {kole (germanske!) da ih
bez ikakve rasprave odbace. Tako, na primer, arheolog Dra-
goslav Srejovi} (1931-1996), pre ~etvrt veka, dan posle ob-
javqivawa jednog op{irnijeg novinskog teksta o Pe{i}e-
vim otkri}ima, saop{tava u jednoj televizijskoj emisiji
da su to ~ista domi{qawa i najobi~nije besmislice. Ali
zato, tri-~etiri dana kasnije, saznajemo iz beogradske Po-
litike da su hrvatski znanstvenici “priop}ili” javnosti
kako }e oni svoje “podrijetlo” pomeriti za pet tisu}a godi-
na unazad. Srbi zanemaruju ~iwenicu da su se Hrvati pome-
rali prema istoku samo zahvaquju}i delovawu wihovih za-
padnih katoli~kih i vojnih saveznika, a nije iskqu~eno da
}emo jednoga dana, ako budemo labavi kao do sada i kao {to
jesmo, pruìti Hrvatima mogu}nost da do|u do oboda vin-
~anske kulture i da tu kulturu jednostavno proglase svojom,
kad je ve} Srbi nisu hteli. Vin~anska kultura jeste ne~ije
nasle|e, nije ceo svet propadao odjednom i nije taj isti svet
razmewivao svoja stani{ta istoga dana, u celosti, i prese-
qavao se bez razloga, odri~u}i se svoje dotada{we kulture.
Kultura nije dnevna tekovina i neverovatno je da neka na-
vodno divqa slovenska plemena za ciglih ~etiri-pet veko-
va po navodnom doseqewu na Helm (desetak vekova kasnije
nazvan Balkan), dostignu civilizacijski i kulturni nivo
nemawi}ke Srbije, na primer.
Jezik uz arheologiju. Na kraju ovih uvodnih stranica,

uz napomenu da svaki put upotrebqenu re~ “slovenski” tre-
ba ~itati kao “srpski”, dopisujemo i ono {to je [afarik,
koji je mnoge navode starih pisaca proveravao u jeziku, i
potvr|ivao ili dovodio u sumwu, izrekao o tom delu svoga
tragala~kog posla:
“Etimologija li~nih imena (gde su ukqu~eni i toponi-
mi - IP) je u najnovijem vremenu, ne sasvim nepravedno,
izvikana zbog besramno prolivenog mastila i gluposti.
Ipak, zloupotreba ne treba da hvale}i uzdiè upotrebu.
Istori~ar ne moè da je se li{i, kao ni istraìva~ jezi-
ka; kao {to stvarno vidimo, etimologijom su se mnogostru-

ko posluìli ~ak i oni koji su poku{avali da je u rascepu
sa samim sobom u~ine teoretski sme{nom. Gde arheologija
i sage }ute, jo{ uvek razumqivo govore li~na imena, od ko-
jih ve}ina nosi na svojim le|ima hiqade godina. I u gra|e-
wu, pretvarawu i pogre{nom obrazovawu sopstvenih ime-
na vladaju dosledni zakoni jezika koji se ne mogu izmeniti.
Zato je beskrajno mno{tvo vlastitih imena, ravno zve-
zdama na nebu ili biqkama na zemqi, prostom narodu haos
bez pravila, nere{iva zagonetka, ali duh jezi~kih stru~-
waka uspeva da sa~uva i u toj zbirci imena, me|usobnu vezu,
red i smisao i uzdiè se od pravila ka zakonu. Ne mogu se
uzdràti da ovde ne napi{em nekoliko re~i od vrednosti
nezaboravnog Mareja (Xemsa, lingviste - 1837-1915 - IP):
»Samo na osnovu geografskih imena, kaè on, mogu se poste-
peno popuniti praznine evropske praistorije od strane mar-
qivih istraìva~a istorije jezika. To je Humbolt (nema~-
ki lingvist Vilhelm Frajer - 1767-1835 - IP) prakti~no
dokazao o pra Hispaniji pomo}u baskijskog. - Kao {to ~ul-
ni svet, neprijatan u svojim promenama za nepoznavaoca, iz-
gleda poslu{an filosofu prema merilima wegovog znawa i
nauke, samo kao ta~an red i redovitost, tako se moè otvo-
reno tvrditi da postoji jednak odnos prirode i jezika. Kod
svih primitivnih naroda zemqine kugle, osobine tela i
du{e predstavqaju osnov li~noga, a osobine predmeta os-
nov li~nih imena sredweg roda. Ako je jezik oformqen,
takva imena imaju dovoqno bogat smisao. - Kelti, Teutoni,
Sloveni i drugi narodi nikada se nisu toliko daleko zabo-
ravqali, da na primer rekama ili drugim stvarima daju
vlastita imena u nedostatku jednog op{teg i zna~ajnog na-
ziva... Wihovi nazivi su mnogo vi{e sasvim opisni, a ne po
nagodbi ili algebarski. Rajna, Dunav, Tanais (Don - IP),
Po, Volga, Gang i stotine drugih sli~nih nisu nastali iz
nekog mra~nog {atrova~kog ili nerazumqivog nare~ja ve}
iz re~i koje ozna~avaju proticawe, {irewe, kretawe, kotr-
qawe, idewe, i u celokupnoj evropskoj i azijskoj nauci o
mestima nema ni~eg proizvoqnog«. Kojeg bi po{tovaoca
jezi~kog i istorijskog istraìvawa, kojem je poznata gra|a
22 Ilija Petrovi}
i sadràj slovenskog jezika smelo da za~udi, da u celo-

kupnom mno{tvu imena kod Grka i Rimqana nailazi samo
tako retko na re~i, koje se po materiji i obliku pri prvom
pogledu tako nedvosmisleno najavquju kao slovenska jezi~-
ka svedo~anstva... Slovenski jezik nema samo pojedine kon-
sonante i vokale, ve} i mno{tvo glasovnih spojeva, koje
ne mogu da izraze ni najuve`baniji bez pro{irewa slova u
gr~koj i latinskoj azbuci. Uz to se jo{ i procewuje da svi
gr~ki i rimski pisci, koji su nam pismeno sa~uvali najsta-
rije slovenske re~i, ve}inom vlastita imena, nisu pozna-
vali slovenski jezik i da su nepravilno razumeli re~i koje
su za wih bile bez zna~ewa, odmah pri prvom ~uvewu. Samo
ako se baci pogled na kasnije preina~avawe nesumwivo
slovenskih imena u poznatim epohama od strane Grka,
Rimqana i Germana... ko }e pri posmatrawu pogoditi da su
Andragost, Predenecenti i Zeiz, slovenski Radogost, Bra-
ni~evci i @i~a. Iako su oni to”!
Ra{ani, Raseni, rasejawe... I tako, hiqadama godina

rasuta na prostranstvima {irokim toliko da je i starim
piscima, istori~arima i geografima bilo te{ko da ih na
pravi na~in ome|e, srpska plemena suo~avala su se sa naj-
razli~nijim izazovima: sa vojnim snagama slabijim ili
ja~im od sebe, s inorodnim plemenima iz neposrednog ili
daqeg susedstva, sa drugojezi~nim svetom, s ukr{tenim è-
nidbenim vezama svojih i stranih plemenika, sa verski su-
protstavqenim pogledima na ovozemaqsko i onostrano, sa
porodi~nim, plemenskim i duhovnim predawem, sa mrzila~-
kom surevwivo{}u u me|uvremenu odro|enih plemenika...
Bilo koji od tih izazova, da li sam ili u sprezi sa ne-
kim drugim ili vi{e wih, ostavqao je duboke tragove na na-
rodnosnom bi}u srpskih plemena. A jedan od kqu~nih tra-
gova takvih sukoba bilo je srpsko povla~ewe, uvek prema
krajevima u kojima su u tom trenutku predstavqali ve}inu
a ~esto i prema svojoj kolevci u Podunavqu.
Ono {to za takva povla~ewa moè biti karakteristi~-
no jeste ~iwenica da su se ona de{avala bez ikakve namere
da se kasnije, u nekom pogodnom trenutku, izvede osvetni~-
ki pohod ili agresija kojom bi se povratilo stawe pre|a-

{we. Sve to bitno je doprinosilo tawewu srpskog narod-
nosnog korpusa u tolikoj meri da su nepovratno izgubqena
ne samo mnoga srpska etni~ka podru~ja nego i opipqivi
tragovi o postojawu srpskog narodnosnog bi}a na tim pod-
ru~jima.
Pre svega - srpski jezik.
Danas, kada su se “i ala i vrana” zaverile i ujedinile
protiv svega {to je srpsko, u vremenu u kome su srpska na-
cionalna misao i rodoqubqe (patriotizam), pod vi{ede-
cenijskim uticajem nesrpskog (i antisrpskog) {kolskog
sistema u Srbiji i pritisnuti kolonijalisti~kim parola-
ma o neprevazilaznim vrednostima zapadne demokratije, po-
tisnuti kao sramotni i progla{eni “posledwim uto~i-
{tem lopova”, do{lo se dotle da je postalo sramotno govo-
riti srpski i koristiti }irilicu.
Da je druk~ije - ne bi skoro sva javna glasila u Srbiji
bila {tampana latinicom, pismom koje je me|unarodna or-
ganizacija za obrazovawe, nauku i kulturu pripisala hrvat-
skom “kulturnom” krugu, ne bi se brojne kwige “srpskih”
izdava~a objavqivale latini~nim pismom, ne bi mnoge
privredne i druge institucije op{tile latinicom sa svo-
jim “klijentima”, ne bi ulice srpskih sela i gradova bile
pritisnute latini~nim tablama i reklamama na nekim
jezicima “iz uvoza” i ne bi se de{avalo da srpski |aci pro-
|u kroz sredwu {kolu ne nau~iv{i srpsku }irilicu.
I ne bi se smelo desiti da, na primer, Matica srpska,
nacionalna institucija ~iji je osnovni zadatak bio da
brine o prosve}ivawu srpskoga naroda, o izdavawu srpskih
kwiga i o za{titi srpskih kulturnih dobara, i }irilice
me|u wima, danas, iz politikantskih razloga, u Pravopisu
srpskoga jezika naloì da je “sigurno vladawe latinicom i
u pisawu srpskim jezikom... na{a svakodnevna potreba”.
I ne bi se u Srpskoj Crnoj Gori upozoravalo da su srp-
ski identitet, tradicionalni na~in ìvqewa i kultura
ugroèni “kroz nerije{enost ustavno-pravnog poloàja
srpskog naroda, sve intenzivnijeg napada na Srpsku pravo-
slavnu crkvu, preimenovawe srpskog jezika, zapostavqawe
24 Ilija Petrovi}
}irili~nog pisma, izmjenu nastavnog programa za osnovne

i sredwe {kole... {to Srbe u Crnoj Gori vodi u neizbje`nu
asimilaciju u nacionalne Crnogorce... (i {to se) sprovodi
uz agresivnost (crnogorske) dràve i pomo} demokratskih
evropskih institucija, ali i uz nesposobnost srpske poli-
ti~ke elite (i u Srbiji i u Srpskoj Crnoj Gori - IP) da
bilo {ta uradi na pozicionirawu srpskog naroda”.
Prepiska s onima iznad zakona. Svestan da se rat pro-

tiv otvorenih neprijateqa srpskog nacionalnog i duhovnog
bi}a ne moè voditi istovremeno protiv svih, frontalno,
deklaracijama, konvencijama, koalicijama, izjavama za me-
dije, okruglim stolovima, nau~no-stru~nim tribinama,
mawe ili vi{e masovnim uli~nim protestima, argumen-
tima koje ni Akademija nauka, takozvana Srpska, ni Dràva
Srbija ne slu{aju, ve} da se mora krenuti gerilski, diver-
zantski, sudarom sa pojedincima koji rovare i javno deluju
protiv Srpstva, sastavqa~u ove kwiìce pri~inilo se da
bi takav “pojedinac”, za po~etak, moglo biti akcionarsko
dru{tvo za telekomunikacije “Telekom Srbije”, institu-
cija u kojoj je Dràva Srbija skoro dvotre}inski vlasnik i
u kojoj bi, po pretpostavci, za{titnik ustavnih i zakon-
skih prava ne samo malih akcionara ve} i {irokog koris-
ni~kog kruga, mogla biti ista ta Dràva.
Tekst koji sledi predstavqa prepisku, naj~e{}e jedno-
stranu, zapo~etu na Dan Ro`destva Hristova 7523 (2015) go-
dine sa namerom da se Telekom Srbije, institucija javnog
zna~aja (koja sebe smatra naddràvnom, mimoustavnom i iz-
vanzakonskom), privoli da ra~une telekomunikacionih uslu-
ga po~ne da izdaje na srpskom jeziku, }irili~nim pismom.
Kako se odmah pokazalo da Telekomu Srbije nije stalo do
srpskih nacionalnih interesa (jer to nije Srpski Tele-
kom, ili, mo`da, Srpski telekom), u potragu za za{titom
ustavnih prava srpskih gra|ana vaqalo je ukqu~iti poli-
ti~ku vlast u Srbiji, vlast kojoj, naàlost, jo{ ne pada na
pamet da se nazove srpskom. Pokazalo se odmah da toj vla-
sti nije bilo ni do me{awa u sopstvene dràvne obaveze;
nije bilo, naravno, tako da je uzaludno bilo podse}ati je na
smisao srpskog nacionalnog interesa i ukazivati joj na

~iwenicu da je Ustav Republike Srbije, kao najvi{i op-
{ti akt u sistemu op{tih pravnih akata, donesen ne samo
sa ciqem da uredi neke “visoke” odnose u dràvi, ve} i da
gra|anima garantuje i izvesne slobode i prava.
Druga je stvar {to je istoj toj politi~koj vlasti u Sr-
biji, ali i instituciji oko ~ijeg se javnog delovawa vrtela
ova prepiska, do gra|anskih sloboda i prava garantovanih
Ustavom Republike Srbije stalo kao do lawskog snega.
I jedna “tehni~ka” napomena: kada su u nekom tekstu oz-
na~eni samo dan i mesec, bez godine, godina je 2015(7523).
Za po~etak - pismo Telekomu
Imaju}i u vidu da ~lan 10. Ustava Republike Srbije, sa
vaèwem od 8. novembra 2006. godine, tvrdi da su “u Repu-
blici Srbiji u slu`benoj upotrebi srpski jezik i }irili~ko
pismo”, leta Gospodweg 2015(7523), na dan Ro`destva Hri-
stova, u 10:35, na elektronsku adresu preduze}a “Telekom
Srbija” (info@telekom.rs) poslao sam slede}u poruku:
Po{tovana Gospodo,
Pre nekoliko dana morao sam preuzeti brigu o pla}a-
wu telefonskih ra~una i, na moje veliko iznena|ewe, ot-
krio da su oni {tampani na nekom stranom jeziku.
Da bih ubudu}e znao kakve su moje nov~ane obaveze pre-
ma “Telekomu”, molim da mi ra~une ispostavqate na srp-
kom jeziku, }irilicom.
S osobitim po{tovawem,
Ilija Petrovi}.
Nisam ba{ najsigurniji da }u dobiti odgovor, ponajma-

we pozitivan, jer ono {to pi{e u Ustavu Republike Srbije
ve} podugo ne vaì, po pravilu da “ko su u Srbiji uop{te ti
Srbi da imaju pravo na svoj jezik i pismo”.
Telekom ipak odgovara
Mimo o~ekivawa, ve} narednog dana (8. januara), u 15:46
stigao mi je odgovor:
Po{tovani Ilija,
@ao nam je ali trenutno ne postoji mogu}nost da se ra-
~uni za telekomunikacione usluge {tampaju na }irili~-
nom pismu.
^lanom 10. Ustava Republike Srbije, u stavu 1. utvr|e-
no je da su u Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi srpski
jezik i }irili~no pismo.
Navedena odredba Ustava odnosi se na slu`benu upotre-
bu srpskog jezika i }irili~nog pisma u Republici Srbiji,
pri ~emu Ustav posebno ne precizira {ta se smatra slu`-
benom upotrebom jezika i pisma.
Pojam slu`bene upotrebe }irili~nog pisma u Repu-
blici Srbiji, razra|en je Zakonom o slu`benoj upotrebi
jezika i pisma (“Slu`beni glasnik Republike Srbije”,
broj 45/91).
Navedenim zakonom u ~lanu 1. stav 2., izme|u ostalog, je
predvi|eno da je u Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi
}irili~no pismo, dok je u ~lanu 2. stav 1. istog zakona utvr-
|eno da se pod slu`benom upotrebom jezika i pisma smatra
upotreba jezika i pisma u radu: dràvnih organa, organa
autonomnih pokrajina, gradova i op{tina, ustanova, predu-
ze}a i drugih organizacija kad vr{e javna ovla{}ewa. Iz
pomenutih odredaba ovog zakona proizilazi da se slu`be-
na upotreba }irili~nog pisma vezuje za poslove u vr{ewu
javnih ovla{}ewa.
Pojam javno ovla{}ewe se odnosi na poveravawe odre-
|enih poslova iz nadle`nosti Republike Srbije autonom-
noj pokrajini, jedinici lokalne samouprave, preduze}ima,
ustanovama, organizacijama i pojedincima. Poveravawe
navedenih poslova moè se vr{iti samo na osnovu zakona
(~lan 137. Ustava Republike Srbije).
^lanom 4. Zakona o dràvnoj upravi kao imaoci javnih
ovla{}ewa ozna~eni su, izme|u ostalog autonomne pokraji-
28 Ilija Petrovi}
ne, op{tine, gradovi, Grad Beograd, javna preduze}a, ustano-

ve, javne agencije i druge organizacije, kojima se na osnovu
zakona mogu poveriti pojedini poslovi dràvne uprave.
Shodno ~lanu 2. Zakona o op{tem upravnom postupku
(“Slu`beni list SRJ”, broj 33/97 i 31/2001.) preduze}a i dru-
ge organizacije du`ne su da postupaju po odredbama Zakona
o op{tem upravnom postupku, koji izme|u ostalog predvi-
|a upotrebu }irili~nog pisma u postupku kad u vr{ewu
javnih ovla{}ewa koja su im poverena zakonom re{avaju,
odnosno kad obavqaju druge poslove utvr|ene ovim zako-
nom. U smislu ovog zakona slu`bena upotreba }irili~nog
pisma predvi|a se kada je nadle`ni organ zakonom ovla-
{}en da re{i upravnu stvar, odnosno prilikom vr{ewa
zakonom poverenog javnog ovla{}ewa.
Za sve dodatne informacije u vezi sa na{im uslugama,
kao i sugestije i primedbe, stojimo Vam na raspolagawu.
Srda~an pozdrav.
Ali bez potpisa.

Mo`da tako i treba. Jer, ako je taj “neko” ispisao toli-
ko redova, ne moè biti da nije umeo da se potpi{e.
Telekomu, drugi put
Nekoliko sati kasnije (8. januara) u 21:28, i ovoga puta
“s osobitim po{tovawem” prema Telekomovom nesumwi-
vom izboru da svoj slu`beni odnos prema korisnicima (i
meni, naravno) privatizuju i intimizuju (“Po{tovani Ili-
ja”, a da su mi znali nadimak - koga nemam - upotrebili bi
wega), kao i da svoju ustavnu obavezu - da ~ak i u takvom
odnosu upotrebqavaju srpski jezik i }irilicu - progla{a-
vaju tehni~kom nemogu}no{}u (“trenutno ne postoji mogu}-
nost da se ra~uni za telekomunikacione usluge {tampaju
na }irili~nom pismu), napisao sam “Telekomu”, na istu
adresu, slede}e pisamce:
Po{tovana Gospodo,
Odgovor na moje pismo poslat je zaista brzo (istoga da-
na, u 15:46) i ~ak, neuobi~ajeno prisno (“Po{tovani Ili-
ja”), {to ne zna~i da sam zadovoqan:
1. Odgovor je nepotpisan, tako da ne znam da li se moji
neimenovani (prikriveni, tajanstveni) sabesednici {ale
il’ ozbiqno odnose prema onome {to sam traìo;
2. Ve} u prvoj re~enici jasno su mi poru~ili da odbijaju
sve {to pi{e u mome pismu, budu}i da sklop “zahvaqujemo
se” moè zna~iti samo to {to rekoh na po~etku ove re~eni-
ce: odbijawe, odricawe, odbacivawe;
3. Navo|ewe brojnih ~lanova, stavova, ta~aka... raznih
pravnih propisa, po~ev od Ustava, uop{te me nije oborilo
s nogu, utoliko pre {to se na ponu|enoj listi nalaze i od-
redbe nekakvog jugoslovenskog zakona o upravnom postup-
ku, donesenog pre Ustava Republike Srbije koji je pomenut
u vezi s upotrebom srpskog jezika i pisma;
4. Elektroprivreda Srbije nalazi se u istom odnosu
prema korisnicima kao i Telekom Srbije, pa im ne smeta
da svoje ra~une izdaju na srpskom jeziku i }irilicom, a na
isti na~in kao i Elektroprivreda pona{a se, na primer, i
Informatika, slu`ba za naplatu komunalnih usluga;
5. Pismo kojim se Telekom obra}a svome korisni~kom
telu ne samo da je protivustavno nego ukazuje i na bahat
30 Ilija Petrovi}
odnos te institucije prema srpskom nacionalnom bi}u:

oslawaju}i se na nasle|enu fjugoslovenskuQ internaciona-
listi~ku ideologiju, ona korisnicima svojih usluga name-
}e tu|e latini~no pismo (francusko, {iptarsko, {pansko,
hrvatsko, nema~ko?), pismo koje Ustav Republike Srbije
uop{te i ne pomiwe;
6. Mimo svega, Telekom daje sebi za pravo da srpsko je-
zi~ko nasle|e deli na slu`beno, privatno, javno... i ko zna
kakvo sve ne, eda bi na taj na~in ozvani~io svoje antisrp-
sko delovawe.
Na kraju, ne èle}i da preko prevodila~ke slu`be (ko-
ju bih morao pla}ati) saznam da mi u poslatom spisu, na dao
bog, Telekom psuje majku ili da suma koja bude navedena na
dobijenom papiru treba da bude upla}ena na moj ra~un;
Ponavqam svoju molbu (za sada) da mi ra~une ispostav-
qate na srpskom jeziku, }irilicom, kako bih iz prve ruke
znao o ~emu se stvarno radi.
Ilija Petrovi}.
Nisam ih pitao po kojoj se to pameti oni pozivaju na

nekakav zakon o slu`benoj upotrebi jezika i pisma objav-
qen 1991. godine, celih petnaest godina pre dono{ewa va-
è}eg Ustava Republike Srbije.
Da li bi to moglo zna~iti da je zakon o slu`benoj upo-
trebi jezika i pisma (na koji se Telekom Srbije poziva, ia-
ko se on tako ne zove jer su re~i “jezik” i “pismo” u Zakonu
iskazani mnoìnom) trajan i nepromenqiv, da time, po
svome zna~ewu, nadilazi vrednost samog Ustava Republike
Srbije i wegovih odredaba, i da je, zbog takvog shvatawa i
tuma~ewa pravnih normi, sintagma “slu`bena upotreba je-
zika i pisama” (iskori{}ena u Ustavu) pozajmqena kao oba-
vezna iz onog “trajnog” zakona.
Telekom meni, drugi put
Podrazumeva se da ovo pismo nije ostalo bez odgovora;
on je stigao narednog dana (9. januara) u 13:04:
Po{tovani Ilija,
@ao nam je zbog Va{eg nezadovoqstva, {to ni u kom slu-
~aju nije na{a namera.
U komunikaciji sa korisnicima koji se obrate putem
e-mail adrese info@telekom.rs upotrebqava se u potpisu na-
ziv “Telekom Srbija” jer se radi o zvani~noj e-mail adresi
na{e kompanije i internim propisima definisano je da se
u ovakvoj prepisci ne koriste li~na imena zaposlenih.
Imaju}i u vidu iznete odredbe Ustava Republike Srbi-
je u prehodnom obra}awu, kao i odredbe pomenutih zakona
izdavawe ra~una za telekomunikacione usluge nije posao u
vr{ewu javnih ovla{}ewa, odnosno nije posao koji je dr-
àva prenela iz svoje nadle`nosti zakonom na “Telekom
Srbija” a.d., tako da “Telekom Srbija” a.d. prilikom upo-
trebe pisma na ra~unima za telekomunikacione usluge nije
obavezan da upotrebi }irili~no pismo, kao i da u ovom slu-
~aju nije re~ o slu`benoj upotrebi pisma, niti se pomenuti
ra~un izdaje po pravilima koja vaè za upravni postupak.
Stav iskazan pri kraju ovoga pisma da Telekom “nije

obavezan da upotrebi }irili~no pismo”, protivre~i tvrd-
wi iz prethodnog pisma da “trenutno ne postoji mogu}nost
da se ra~uni za telekomunikacione usluge {tampaju na }i-
rili~nom pismu”, te da se latini~no pismo upotrebqava po
izboru nekoga ko je u toj instituciji (po pretpostavci: na-
cionalnoj) zaduèn da potiskuje i gu{i srpski nacionalni
interes.
Ja Telekomu, tre}i put
Kako me nepotpisani predstavnici “Telekoma Srbije”
nisu ba{ uverili u vrednost svoje pravne i, po svemu, anti-
srpske logike, 10. januara, i ovoga puta nazna~uju}i svoje
ime, adresu i broj telefona, poslao sam im novo pismo:
Po{tovana Gospodo,
Jo{ samo da mi kaète na koju adresu da vra}am papire
- potekle iz va{e ku}e - ~ija je sadrìna ispisana na meni
nepoznatom jeziku.
Blagodari na pa`wi,
Ilija Petrovi}.
îsto sumwam da }u na ovo moje pismo dobiti bilo ka-

kav odgovor, nemaju oni vremena da se zamajavaju sa jednim
tamo nebitnim telefonskim pretplatnikom.
Jedan mawe ili vi{e, na Telekomov prihod ne}e se to
odraziti.
Telekom meni, tre}i put
Pogre{no sam ih procenio, po{to mi je istoga dana
(10. januara), ve} u 12:15, stigla iz “Telekoma” nova poruka,
ali ono {to mi je napisano niti je bio odgovor na moje pi-
smo niti stru~ni “savet”:
Po{tovani Ilija,
@ao nam je zbog Va{eg nezadovoqstva i ujedno Vas oba-
ve{tavamo da u skladu sa Ugovorom o kori{}ewu fiksne
telefonije koji ste sklopili obavezni ste da izmirujete
mese~nu pretplatu za kori{}ewe telefonske linije.
Ostajemo na raspolagawu.
I opet bez potpisa.

Priznajem, nije mi bilo jasno kako }e mi to “oni” biti
“na raspolagawu” kada sadrìna napisanog predstavqa obi~-
nu pretwu one strane koja u svojim rukama drì batinu i
kada me nepotpisane “znalice” svega i sva~ega na prili~no
prosta~ki na~in podu~avaju da moram izmirivati “mese~nu
pretplatu za kori{}ewe telefonske linije” ali i da ola-
ko odri~u pravo svojoj firmi da od korisnika wenih usluga
naplate i iznose koji se odnose na obavqene usluge, ono
{to svakako nije “mese~na pretplata za kori{}ewe tele-
fonske linije”.
[to se ti~e one batine, dobro bi bilo podsetiti nosi-
oce javnih ovla{}ewa, a Telekom, kao preduze}e koje jedan
deo poslova vodi i u ime Republike Srbije (verujem da u Te-
lekomu ne misle da i Republici Srbiji odreknu pravo na
obavqawe javnih ovla{}ewa), jeste i nosilac javnih ovla-
{}ewa, svoju stvarnu vlast mora obavqati legitimno, bez
batine. Obavqawe javnih ovla{}ewa, pretpostavqam, pod-
razumeva i obavezu da se, osim o ne~ijim obavezama, odlu~u-
je i o ne~ijim pravima.
A nesporno pravo bilo koga korisnika Telekomovih
usluga u Republici Srbiji (ne samo moje) jeste da zna {ta je
na ispostavqenom ra~unu napisano.
Na srpskom jeziku, }irilicom.
Ja “javnosti”, prvi put
Moju prepisku sa Telekomom, uz propratno pismo, po-
slao sam 10. januara 2015. godine u 18:52, uredni{tvu poli-
ti~ko-pravoslavnog srpskog portala “Stawe stvari” (okre-
nutog “uravnoteènom su~eqavawu razli~itih gledi{ta o
nacionalnim politi~kim, dru{tvenim, ekonomskim, ver-
skim i kulturnim srpskim pitawima... sa ciqem o~uvawa
srpske tradicije”), s molbom da ga objave kao prilog i we-
govom zalagawu za za{titu srpskog jezika i }irilice:
Gospodo Urednici,
[aqem ovo pismo kojim, umesto da se bavim tuma~ewima,
deklaracijama, parolama, potragom za krivcima i prav-
cima, poku{avam da na ~istinu isteram antisrpski raspo-
loènu administraciju Telekoma Srbije ne bi li se opasu-
qila i po~ela da telefonske ra~une ispostavqa na srp-
skom jeziku, }irilicom.
Tekst koji dajem u prilogu posla}u i Ministarstvu tr-
govine, turizma i telekomunikacija, na papiru, da vidim {ta
ono misli (ako uop{te ne{to misli).
Hteo sam da ovo pismo po{aqem i sajtu “Ne}u da potpi-
{em ugovor na latinici”, ali oni, ~ini se, kriju svoju elek-
tronsku adresu.
Ako vam se u~ini da bi ovo moglo biti interesantno,
predlaèm da ga po{aqete onima koji se ovakvom temom
bave.
S po{tovawem,
Ilija Petrovi}.
Ovom posledwom re~enicom mislilo se na srodne saj-

tove, one koji, svako na svoj na~in, raspravqaju o za{titi
srpske }irilice.
Ali, ne}u se protiviti ni ako ovu temu proslede nekom
“organu” koji }e je pre}utati, makar i “po slu`benoj du`-
nosti”.
“Javnost” u brizi zbog Telekomovih pretwi
Iste ve~eri (10. januara), u 23:16, g. Aleksandar Lazi},
urednik portala “Stawe stvari”, nameran da objavi ovu pre-
pisku zahvalio je na prilogu i na tome {to “dejstvujem”, ali
je zatraìo, ne bi li bio siguran u istinitost napisanog,
“neki faksimil tih odgovora”.
@eqa gospodina Lazi}a bila je ispuwena svega jedan
minut kasnije.
U 23:29, g. Lazi} poslao je novu, obeshrabruju}u poruku:
Hm. Vidite ovo:

Svaki e-mail sa prilozima koji je prometovan sa ser-
vera Telekom Srbija a.d. (u daqem tekstu zajedno: “Poruka”)
je vlasni{tvo “Telekom Srbija” a.d. (u daqem tekstu” “TS”)
i namewen je iskqu~ivo primaocu/primaocima na koga-
/koje je adresiran.
http://www.telekom.rs/disclaimer/
Da nas manijaci ne tuè? Mo`da da im se prepri~aju
mejlovi, a ne da se citiraju.
ûdan momak taj Aleksandar Lazi}, samo mu “ale fale”

pa da se upusti u prepri~avawe emajliranih gluposti Tele-
komovih “manijaka”.
Da li da se branim od Telekoma
Na ovo upozorewe da je Telekom za{titio svoje mejlo-
ve, ~ak i pretwama krivi~nom odgovorno{}u, proverio sam
mesto gde su te pretwe “ozakowene” i 11. januara 2015. godi-
ne u 09:50, napisao novo pismo Telekomu, ovoga puta samo uz
“naslovno po{tovawe”, na elektronsku adresu datu u toj
pretwi (support.mail@telekom.rs):
Po{tovana Gospodo,
U bezuspe{nom poku{aju da od va{e firme izdejstvu-
jem pravo na ispostavqawe telefonskih ra~una na srpskom
jeziku, }irilicom, kao i nameri da upoznam javnost sa anti-
srpskim stavovima Telekoma Srbije u toj stvari, moji pre-
vodioci upoznali su me sa preprekom koju je Telekom Sr-
bije postavio u vidu raznoraznih pretwi (http://www.tele
kom.rs/disclaimer/), ~ak i smrtnom kaznom, ako i pomislim
da s onim {to sam dobio u vidu poruke upoznam bilo koga.
E, sad, moje je pitawe da li se to odnosi na sve Tele-
komove majlove ili samo na majlove sa prilozima, kako to
pi{e na pomenutom linku.
Molim hitan odgovor, po{to nameravam da s ovim pro-
blemom upoznam Poverenika za informacije i Ministar-
stvo trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Repu-
blike Srbije.
A mo`da i javnost.
Ilija Petrovi}.
Neposredno iza toga, u 09:59, sa sadrìnom ove poruke

upoznao sam i g. Aleksandra Lazi}a, “tek toliko da zna da
se i daqe zamajavam s onima koji i daqe, fs olimpskih vi-
sinaQ, odlu~uju o sudbini srpskoga naroda”.
Prometovawe i pretwe smrtnom kaznom
Poku{avam da se, 11. januara, pozabavim Telekomovim
pretwama ispisanim na dobijenom linku (http://www.tele kom.
rs/disclaimer/), ali nisam uspeo da tekst od{tampam. Zbog te
“sitnice”, zakqu~ujem da je i one koji su taj tekst osmisli-
li - sramota {to su ga i stavili na sajt, “u izlog”, tako-
re}i. Ra~unaju: ako ga neki nezadovoqnik ne bude mogao
od{tampati, utoliko boqe po Telekom jer istom tom ne-
zadovoqniku ne}e ni pasti na pamet da prepisuje tolike
gluposti.
Sastavqa~ ove kwiìce nije imao drugog izbora, te je
prepisao ono {to mu se ~inilo korisnim “za temu”:
Svaki e-mail sa prilozima koji je prometovan sa ser-

vera Telekom Srbija a.d... je vlasni{tvo “Telekom Srbija”
a.d... i namewen je iskqu~ivo primaocu/primaocima na ko-
ga/koje je adresiran... Molimo da imate u vidu da se svaka
Poruka upu}ena sa servera-domena telekom.rs... smatra
poslovnom korespondencijom Telekom Srbija a.d. i da sva-
ka Poruka predstavqa poslovnu tajnu kompanije Telekom
Srbija a.d...
Mi{qewa i stavovi iskazani u Porukama ne predstav-
qaju nu`no zvani~na i pravno-obavezuju}a mi{qewa i sta-
vove kompanije Telekom Srbija a.d. U slu~aju da su vam isti
potrebni u svrhe poslovawa sa TS ili informisawa, moli-
mo da ih zatraìte od ovla{}enih lica na jasan i nedvo-
smislen na~in...
Svako umnoàvawe, ~uvawe, prosle|ivawe, {tampawe
i objavqivawe celine, delova Poruke ili sadrìne infor-
macija iz Poruke je neovla{}eno i zakonom zabraweno.
Skre}emo vam pa`wu, da neovla{}eno kori{}ewe i pro-
metovawe Poruka ili wihove sadrìne na bilo koji na~in
moè izazvati va{u materijalnu, disciplinsku, pa i kri-
vi~nu odgovornost... u skladu sa zakonskim propisima...
Ipak... TS ne snosi odgovornost u vezi sa eventualnim
posledicama koje moè pretrpeti bilo koje lice po osnovu
informacija sadrànih u Poruci.
38 Ilija Petrovi}
Zabavan tekst.
Na samom wegovom po~etku jasno je nazna~eno da se sve
ono daqe odnosi na poruke sa prilozima, {to bi moralo
zna~iti da poruka bez priloga koju je slu`ba Telekomova
poslala “iskqu~ivo primaocu/primaocima” ne predstavqa
“poslovnu tajnu kompanije Telekom Srbija”.
Ako je tako, a ne moè biti druk~ije jer se radi o “po-
rukama sa prilozima”, postavqa se pitawe zbog ~ega se ta
nedvosmislena odredba o porukama sa prilozima ve} neki
redak daqe, u istom pasusu, pro{iruje na “svaku Poruku
upu}enu sa servera-domena telekom.rs”. I postavqa se
izuzetno ozbiqno pitawe sa kojim pravom i na osnovu koga
to zakona ista ta kompanija zabrawuje “svako umnoàvawe,
~uvawe, prosle|ivawe, {tampawe i objavqivawe celine,
delova Poruke ili sadrìne informacija iz Poruke”. I
ne samo da zabrawuje, ona za isti taj “zlo~in” preti bati-
nom u vidu “materijalne, disciplinske, pa i krivi~ne odgo-
vornosti”; uprkos tome {to autori tako i toliko besmi-
slenog teksta kaù da poruke koje Telekomove slu`be na-
pi{u nekom primaocu “ne predstavqaju nu`no zvani~na i
pravno-obavezuju}a mi{qewa i stavove” Telekoma Srbije.
Ako je tako, a tako pi{e na ovoj Telekomovoj “batini”,
~emu onda Telekomove poruke onima koji elektronskom
po{tom traè neku informaciju i kakvi su to stru~waci u
Telekomovim slu`bama koji se, ~im su napisali neku po-
ruku, odri~u sadrìne onoga {to su upravo napisali i pri-
maoca te i takve poruke upu}uju da “prava”, “istinita”, “ve-
rodostojna” i “zvani~na i pravno-obavezuju}a mi{qewa” o
onome {to su ~uli u prvom “bliskom susretu” sa Teleko-
movim “stru~wacima”, zatraè “od ovla{}enih lica na ja-
san i nedvosmislen na~in”.
I ko je tu od wih lud a ko zbuwen.
I, naro~ito, ko tu koga.
Ja Povereniku za informacije
U ranim popodnevnim satima istoga dana (11. januara, u
14:46), napisao sam pismo Povereniku za informacije (of
fice@poverenik.rs):
Uvaèni Gospodine Povereni~e,

Pre pet dana zatraìo sam od Telekoma Srbije (info@
telekom.rs) da mi ra~une za telefonske usluge izdaje na srp-
skom jeziku, }irilicom, ali se prepiska okon~ala bespri-
zivnom naredbom da pla}am ra~une takvi kakvi su.
Smatraju}i da je povre|eno moje pravo da taj ra~un
bude ispostavqen na razumqivom jeziku i pismu, obavqenu
prepisku smestio sam u dopis Ministarstvu trgovine, tu-
rizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije ne
bih li saznao {ta ono (Ministarstvo) o tome misli. Isto-
vremeno, moju prepisku sa Telekomom (ili: Telekomovu sa
mnom) ponudio sam jednom internetskom portalu koji se
bavi za{titom srpskih prava na srpsko pismo i srpski
jezik, ali sam od urednika tog portala saznao da Telekom
Srbije, pod pretwom krivi~nog gowewa, zabrawuje da se
takva prepiska saop{tava bilo kome.
I, zaista, po{to sam skoknuo na dati link (http://www.
telekom.rs/disclaimer/), uverio sam se da situacija nije beza-
zlena (mo`da mi preti i smrtna kazna), te sam izabrao bez-
bedniji put, da se obratim Vama, Gospodine Povereni~e,
barem sa dva pitawa:
1. Da li Srbin u Zemqi Srbiji ima prava da ra~une te-
lefonskih usluga dobija na srpskom jeziku, }irili~nim
pismom, po istoj logici kojom Elektrodistribucija (ili
kako se ve} zove) potro{a~ima elektri~ne energije ispo-
stavqa svoje ra~une na srpskom jeziku, }irilicom; i
2. Kakvom je to mo}i “snabdeven” Telekom Srbije da,
prete}i krivi~nom odgovorno{}u, zabrani “umnoàvawe,
~uvawe, prosle|ivawe, {tampawe i objavqivawe celine,
delova Poruke ili wihovih sadràja”, onoga {to je iz Te-
lekoma nekome (u ovom slu~aju: meni) oti{lo kao poruka
(nisam ~ak uspeo ni da od{tampam ono {to na tom sajtu
40 Ilija Petrovi}
pi{e!), tako da mi se, shodno tome, zabrani da budem neza-

dovoqan onim {to mi je poru~eno i {to Telekom ~ini na
moju {tetu.
Ba{ me zanima da li }e mi Poverenik za informacije

poverovati u informacije koje sam mu upravo “prosledio”
i, naro~ito, da li }e se upu{tati u pri~u sa mnom.
Ipak je on poverenik onih koji su ga na to vrlo va`no i
odgovorno (mo`da; odgovaraju}e) mesto postavili.
No, kako bi to pravnici rekli, ne treba da prejudici-
ramo stvari. On je ipak Rodoqub ([abi}), a mo`da je (ili
verovatno, ili sigurno) i rodoqub (srpski).
Ova posledwa “funkcija” ne bi trebalo da mu {kodi.
“Javnost” u strahu
I daqe brinu}i o mogu}oj odgovornosti za objavqiva-
we ne~ega {to Telekom Srbije zabrawuje, ~ak i pod pret-
wom smrtne kazne, gospodin Lazi}, urednik sajta “Stawe
stvari”, po{to je konsultovao nekog svog prijateqa-prav-
nika, 11. januara, u 16:35) nedvosmisleno mi je poru~io:
“U ovoj formi ja mislim da ne smem da objavqujem”.
Nedugo zatim, iako sam uveren u svoje jezi~ko tuma~e-
we Telekomove zabrane ({to se mene ti~e, “e-mail sa pri-
lozima” nije isto {to i na{a elektronska prepiska bez
priloga, ali urednik brine o sebi) stupio sam u “elektron-
sku” vezu sa tim pravnikom, Slobodan Mlinarevi} se zove,
i od wega ~uo da bi sa celim slu~ajem vaqalo upoznati i
Za{titnika gra|ana.
Priznajem, nisam znao za ôveka, a nisam bio siguran da
li ja u Zemqi Srbiji spadam u neza{ti}enog gra|anina koga
bi neko mogao uzeti u za{titu.
Ja i Za{titniku gra|ana
Po preporuci g. Mlinarevi}a, tekst koji je poslat Po-
vereniku za za{titu informacija upu}en je istoga dana
(11. januara 2015, u 20:42) i Za{titniku gra|ana, na wegovu
elektronsku adresu (zastitnik@zastitnik.rs). U propratnom
pismu, ra~unaju}i na za{titu sa te strane (ne bih znao ka-
kvu jer ne znam koje gra|ane i od ~ega ili koga, i u kom
obimu, on za{ti}uje), predstavio sam “problem nastao zbog
moga traèwa da mi Telekom Srbije ispostavqa ra~une
telefonskih usluga na meni jedino razumqivom srpskom
jeziku, }irilicom”.
Savetnik za strah
“Otkrio” sam da mi se, rano jutros, 13. januara, u 04:08,
jo{ jednom javio g. Mlinarevi}:
U me|uvremenu sam malo razmislio o pokrenutom pita-

wu sa Va{e strane i mislim, da niste u pravu.
Potpisali ste ugovor sa Telekomom, koji je na latini-
ci i time prihvatili latini~no pismo i pokazali, da isto
razumete. U samom ugovoru se pomiwu Op{ti uslovi, koje
ste Vi potpisivawem prihvatili, iako ih mo`da niste ni
~itali.
Imalo je smisla, da ste u momentu potpisivawa ugovora,
rekli i traìli tekst ugovora }irilicom napisan. Mogu-
}e je, da bi Telekom to prihvatio i obezbedio }irili~ni
tekst. Ako ne bi, to bi mogalo da bude ozbiqan razlog za
podno{ewe prestavki povereniku ili za{titniku.
Podnesak podnet zbog ra~una, a u svetlu prethodno na-
vedenog i ~iwenicu da ste POTPISALI ugovor i Op{te
uslove iskqu~uje svako postavqawe pitawa i primedbe zbog
latini~nog izdavawa ra~una.
Prijateqski. Vi ste 10 godina stariji od mene. Imate
svoj sajt, na kome ste napisali puno o sebi. Ja pogledah i se-
bi postavih pitawe sam sebi, za{to istori~ar, proveo ceo
vek u PTT, bio direktor, kao diplomirani istori~ar???,
koji je sve i sva{ta potpisivao na latinici, sada ispravqa
krivu Drinu? [ta moè biti prva pomisao svakoga ko pro-
~ita Va{ podnesak? Jedino, ~ilager ima fiks ideju!
Svi mi matori, mawe ili vi{e sa staro{}u dolazimo do
nekih fiks ideja, koje sa realnim ìvotom nemaju veze, ni-
ti su na{im sugra|anima, mla|im od nas trideset ili vi{e
godina, uop{te zanimqive i razumqive.
Mani te se toga. Pozdrav, Slobodan
PS.: Nadam se, da sam Vam ne{to i pomogao.
Pazi, bogati, momak je u me|uvremenu “malo razmislio”.

[ta li bi mi tek napisao da je o celom “slu~aju” zaista
razmi{qao i pone{to od toga shvatio.
Savet iz staroga prkna
Upravo navedeni Mlinarevi}ev tekst, makar koliko
bio optere}en pravopisnim gre{kama (na prethodnu stra-
nu prenesene “u originalu”), morao sam proslediti g.
Aleksandru Lazi}u koji mi je g. Mlinarevi}a preporu~io
kao “savetodavca”:
Uvaèni Gospodine Aleksandre,

Prosle|ujem Vam pismo koje mi je jutros poslao g. Mli-
narevi}.
ûdan neki momak, za wega je borba za }irilicu - fiks
ideja nekog ~ilagera, fiks ideja koja nema veze sa realnim
ìvotom.
Ra~unam da je gospodin Mlinarevi} li~ni poznanik,

mo`da prijateq, gospodina Lazi}a i da mu, na neki na~in,
makar savetom, pomaè u ure|ivawu sajta.
A mo`da se i varam, naro~ito u ovom “savetodavnom”
pogledu: ovakav “savetnik” ìvi je dokaz da svako moè
pro}i kroz {kolu (i fakultet, ~ak i pravni), ali da {kola
(i fakultet, naro~ito pravni) nije u stawu da pro|e (pro-
dre) kroz sve koji su je polazili.
Nije {kola kriva za to, nije ona Drina.
Poverenik meni a ga|e Za{titnika
Prvoga dana nove 2015. godine (14. januara), u 14:31, s ad-
rese mirelajekovic@poverenik.rs prispelo mi je pismo:
Po{tovani,
Povodom pisma upu}enog elektronskim putem 11.01.2015.
povereniku, gospodinu [abi}u, u wegovom odsustvu zahva-
lila bih se na iskazanom poverewu i odgovorila na Va{a
pitawa, bez obzira {to institucija Poverenika nije ta ko-
ja daje informacije, ve} {titi Va{e pravo na informa-
cije, ukoliko ih ne dobijete po zahtevu koji ste prethodno
uputili onim organima koji wima raspolaù.
Ono {to je i Vama poznato, jeste to da je po Ustavu
Republike Srbije (~l.10.) u Republici Srbiji, u slu`benoj
upotrebi srpski jezik i }irili~no pismo, ~ija upotreba se
ure|uje zakonom i da Ustav (~l.199.) jem~i da svako ima
pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim
dràvnim organom ili organizacijom koja vr{i javna ov-
la{}ewa, kada se re{ava o wegovom pravu ili obavezi.
Prema Zakonu o upravnoj inspekciji (“Slu`beni glas-
nik RS”, broj 87 od 21. novembra 2011), upravna inspekcija,
izme|u ostalog, obavqa inspekcijski nadzor nad primenom
zakona i drugih propisa kojima se ure|uje slu`bena upotre-
ba jezika i pisama.
Za{titnik gra|ana, prema ~l. 138. Ustava, tako|e, {ti-
ti prava gra|ana i kontroli{e rad organa dràvne uprave,
organa nadle`nog za pravnu za{titu imovinskih prava i
interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organi-
zacija, preduze}a i ustanova kojima su poverena javna ovla-
{}ewa.
Obra}awe ovim organima bi moglo da re{i pitawe os-
tvarivawa prava na izdavawe ra~una Telekoma i Elektro-
distribucije na srpskom jeziku, }irili~nim pismom.
Odbijawe internet portala da objavi Va{u prepisku
sa Telekomom bih razumela kao pitawe wihove ure|iva~ke
politike i straha od zapre}ene odgovornosti, ali je te{ko
razumqivo da Telekom zabrawuje daqe {irewe dobijenih
46 Ilija Petrovi}
informacija u dru{tvu koje teì demokratiji, u kojoj

Ustav (~l.46.) jem~i slobodu govora, odnosno mi{qewa i
izraàvawa, kao i slobodu da se primaju i {ire obave{te-
wa i ideje i utvr|uje da se sloboda moè samo zakonom ogra-
ni~iti u taksativno navedenim situacijama, kao i da Ustav
jem~i slobodu medija (~l.50.), zabrawuje cenzuru i da samo
nadle`ni sud moè spre~iti {irewe informacija putem
sredstava javnog obave{tavawa iz, ovim ~lanom, taksativ-
no navedenih razloga.
S po{tovawem,
Stanojla Mandi}
zamenica poverenika.
Gospo|a Stanojla, u ulozi zamenice ({teta, nije joj se

dalo da bude imenica), ve} na samom po~etku svoga pisma
obe}ala je da }e mi odgovoriti na moja pitawa, “bez obzira
{to institucija Poverenika nije ta koja daje informaci-
je, ve} {titi Va{e pravo na inforacije”.
Naàlost, u preostalih tridesetak redaka svoga pisma
nije dala ni jedan jedini odgovor na moja pitawa, ona je sa-
mo ponovila “ono {to je i Vama poznato”.
Poverenik ima “razumevawa”
Zahvalio sam gospo|i Stanojli Mandi}, da li zameni-
ci, da li imenici, koja, koliko sam mogao osetiti, ima puno
razumevawe za pitawa vezana za (ne)upotrebu srpske }iri-
lice i srpskog jezika, mada od toga “ose}awa” nemamo kori-
sti ni ja, ni gospo|a Stanojla, ni iko tre}i, makar taj “tre-
}i” bio i bilo koji Srbin iz Zemqe Srbije.
Tek tada sam pogledao {ta Poverenik za informacije
od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti, Bulevar
kraqa Aleksandra 15, u Beogradu, kaè o sebi na svome saj-
tu. Ne mnogo vi~an pretrazi, najpre sam uo~io “Katalog
organa javne vlasti u smislu zakona o slobodnom pristupu
informacijama od javnog zna~aja” i u wemu stav da taj Ka-
talog “sadrì podatke o dràvnim i drugim organima i
organizacijama koje, u smislu ~lana 3. Zakona o slobodnom
pristupu informacijama od javnog zna~aja (Slu`beni glas-
nik Republike Srbije broj 120/04 i 54/07) predstavqaju
organe javne vlasti na koje se ovaj zakon primewuje”.
I daqe, “u kategoriju organa javne vlasti u smislu ovog
zakona, spadaju” i
“2.1. Javna preduze}a i druga pravna lica sa ve}inskim
dràvnim kapitalom ili sa javnim ovla{}ewima”, u koju je
kategoriju, pod rednim brojem 37, upisan “Telekom Srbija”
a.d. Takovska 2, 11000 Beograd (www.telekom.rs), vaqda i
zbog toga {to Dràva Srbija ima u wemu ne{to preko 58
procenata vlasni~kog kapitala.
Da bih proverio {ta u ovom slu~aju predstavqa izraz
“organi javne vlasti”, ponovo sam zavirio u Ustav Srbije i
saznao da wegov ~lan 137. propisuje da se pojedina javna
ovla{}ewa mogu zakonom poveriti i preduze}ima, ustano-
vama, organizacijama i pojedincima.
Ta je tematika, moglo se jo{ saznati, normirana Zako-
nom o javnim slu`bama (Slu`beni glasnici broj 42/91 i
71/94), ~iji ~lan 1. kazuje da se “javnim slu`bama u smislu
ovog zakona smatraju ustanove, preduze}a i drugi oblici
organizovawa utvr|eni zakonom, koji obavqaju delatnosti
odnosno poslove kojima se obezbe|uje ostvarivawe prava
48 Ilija Petrovi}
gra|ana odnosno zadovoqavawe potreba gra|ana i organi-

zacija, kao i ostvarivawe drugog zakona utvr|enog intere-
sa u odre|enim oblastima”.
Malo je “zbuweno” ovo posledwe “ostvarivawe drugog
zakona”, ali sve nedoumice oko toga otklawa stav 3. ~lana
3. istog tog Zakona koji predvi|a da se “za obavqawe delat-
nosti odnosno poslova u oblasti... PTT saobra}aja... osni-
vaju preduze}a”, me|u wima i Telekom Srbije, kao sastavni
deo javnih slu`bi u Srbiji, kao organizacija “sa pojedinim
javnim ovla{}ewima”, kako to odre|uje Ustav Srbije.
Pismo dobijeno od Poverenika poslao sam, ~isto infor-
macije radi, Aleksandru Lazi}u, uredniku portala “Stawe
stvari”, a svoje zabele{ke o Povereniku, wegovom Katalo-
gu i Zakonu o javnim slu`bama zadrào sam za sebe, ali i za
svoju budu}u kwiìcu o svome privatnom “ratu” (ili }eri-
lici) za srpski jezik i }irilicu.
Nesumwivo, }era}emo ze jo{!
Za{titnik meni
Petnaestog januara 2015. godine, u pola dva (13:30) ot-
krivam da mi je, u 09:31, Za{titnik gra|ana Republike Sr-
bije, del. br. 934, s elektronske adrese vesna.djurdjevic@ za
stitnik.rs, poslao poruku:
Po{tovani gospodine Petrovi}u,

Potvr|ujemo prijem Va{e pritu`be od 11.01.2015. go-
dine, koja je u Stru~noj slu`bi Za{titnika gra|ana zavede-
na pod brojem 6-4-46/15, del.broj 721, dana 13.01.2015. godine.
O daqem postupawu Za{titnika gra|ana bi}ete blago-
vremeno obave{teni.
Podse}amo Vas da obra}awe Za{titniku gra|ana nije
zamena za kori{}ewe predvi|enih pravnih sredstava i da
je potrebno da ih iskoristite u zakonom predvi|enim
rokovima.
Tako|e Vas podse}amo da se za obra}awe Za{titniku
gra|ana ne pla}a taksa niti bilo kakva druga naknada. Isto-
vremeno napomiwemo da svako pona{awe podnosioca pri-
tu`be koje je o~igledno suprotno svrsi prava na obra}awe
Za{titniku gra|ana i koje spre~ava wegovo propisno funk-
cionisawe ili propisno vo|ewe postupka predstavqa
zloupotrebu prava na obra}awe Za{titniku gra|ana.
S po{tovawem,
Stru~na slu`ba
(Znak)
Za{titnik gra|ana
Za{titnik gra|ana.
[ta me sna|e, crnoga kukavca, mo`da }e moj “za{tit-

nik”, ako sam ja uop{te gra|anin Republike Srbije, zakqu-
~iti da ga “spre~avam” i “zloupotrebqavam”.
Na sre}u, dotle ne moram ni{ta da mu pla}am.
Otpozdrav Za{titnikovoj Stru~noj slu`bi
Nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim {ta mi kwi-
ge inxijeli kaù, te odmah (15. januara), u 13:46, odgovaram
mojoj nesu|enoj za{titnici (u odsustvu Za{titnika).
Pismo je kratko:
Uvaèna Gospo|o \ur|evi},

Da li ste mi Va{im upozorewem hteli re}i da je moje
obra}awe Za{titniku “suprotno svrsi prava na obra}a-
we”, da time spre~avam Za{titnikovo “propisno funkcio-
nisawe”, te da nemam pravo na kori{}ewe srpskog jezika i
pisma?
Ni sam ne znam da li da o~ekujem odgovor na ovo moje

pismo, “suprotno svrsi prava na obra}awe”, ali ja napisah
{to napisah.
Uostalom, {ta zna dete {ta je svrha a {ta pravo.
Ja Telekomu, ~etvrti put
Danas, 16. januara 2015. godine, u 13:04, po{to na poruku
od 11. januara nisam od Telekoma Srbije dobio odgovor, po-
novo sam zamolio da mi preko elektronske adrese support
.mail@telekom.rs kaè {ta misli o mom zahtevu.
Ako uop{te ne{to misle, ne samo o mome zahtevu.
Protiv parola i drugih koalicija
Dok sam ~ekao na odgovor, na Vaseqenskoj televiziji,
17. januara, pojavio se tekst mr Dragoquba Zbiqi}a, pred-
sednika novosadskog udruèwa “]irilica”, pod naslovom
“Srbi, ako nismo hteli da ~ujemo Rajsa, ~ujmo makar sebe (na
primeru f]iriliceQ)”. Pozivaju}i se, dakle, na Rudolfa
Ar~ibalda Rajsa (1876-1929), {vajcarskog kriminologa, srp-
skog dobrovoqca u Velikom ratu, ~ovek se tamo bavi krup-
nim lingvisti~kim i sociolingvisti~kim temama, a meni
je samo moglo zapasti da mu se, 19. januara u 15:13, pridru-
ìm jednim kratkim komentarom:
Nemam toliko vremena da bih ispratio sve mitinge,

parole, deklaracije, zakqu~ke, predloge, koalicije i razne
druge dokaze zasnovane na nekom aktu nazvanom ustav (ili
tako nekako), aktu o kome ne brine ni onaj koji ga je doneo,
pa sam, na svoju ruku, zatraìo od Telekoma Srbije da mi
ispostavqa ra~une na srpskom jeziku, }irilicom.
Te{ko da }e od toga ne{to biti, po{to Telekomovi
stru~waci tvrde da wihova firma nema ovla{}ewa za upo-
trebu }irilice i da nema mogu}nosti za tako ne{to.
[to zna~i, barem za sada, da u Telekomu Srbije i ne pri-
znaju }irilicu.
Znam da mr Dragoqub Zbiqi} pa`qivo prati kako se

komentari{u wegovi tekstovi na raznim sajtovima, i o~e-
kujem da on ni re~ od ovoga ne}e shvatiti; wega zanimaju
samo “sociolingvisti~ke i lingvisti~ke teme” sva|ala~ke
prirode.
A meni nije do sva|e.
Za{titnik meni, tre}i put
Taman sam pomislio da mi se Za{titnik gra|ana naqu-
tio a posle {est dana, od wegove stru~ne slu`be dobijam
op{iran odgovor (21. januara u 13:16, del. br. 1846), ovoga pu-
ta sa potpisom Za{titnikovog zamenika gospodina Rober-
ta Sepija:
Po{tovani gospodine Petrovi}u,

Obratili ste se Za{titniku gra|ana zahtevom za za{ti-
tu Va{ih prava, jer smatrate da ra~uni Telekoma Srbije,
izra|eni na latini~nom pismu nisu u skladu sa obavezom
slu`bene upotrebe }irili~nog pisma. Razlog Va{eg obra-
}awa su i eventualni problemi, koji mogu nastati, s obzi-
rom na to da ste prepisku s Telekomom prosledili mini-
starstvu, a da je na wihovom sajtu postavqeno obave{tewe
o tome da se wihove poruke ne smeju daqe koristiti.
Za{titniku gra|ana ste postavili konkretna pitawa,
ali pre odgovora, dozvolite da Vam ovom prilikom, radi
pravilnog razumevawa nadle`nosti i ograni~ewa ovog or-
gana, skrenemo pa`wu na to da je Za{titnik gra|ana ovla-
{}en da {titi prava gra|ana kontrolom zakonitosti i
pravilnosti rada organa dràvne uprave, organa nadle`-
nog za pravnu za{titu imovinskih prava i interesa Repu-
blike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, predu-
ze}a i ustanova kojima su poverena javna ovla{}ewa.
Odredbom ~lana 10. Ustava je utvr|eno da je u Republi-
ci Srbiji u slu`benoj upotrebi srpski jezik i }irili~no
pismo, ~ija upotreba se ure|uje zakonom, na osnovu Ustava.
Usvojen je Zakon o slu`benoj upotrebi jezika i pisama koji
bliè ure|uje slu`benu upotrebu srpskog jezika i }irili~-
nog pisma, latini~nog pisma i jezika i pisama nacional-
nih mawina i {ta se smatra slu`benom upotrebom jezika i
pisama. Zakonom je precizno navedeno u radu kojih organa
i institucija postoji obaveza slu`bene upotrebe jezika i
}irili~nog pisma i to su dràvni organi, organi autonom-
nih pokrajina, gradova i op{tina, ustanova i preduze}a i
drugih organizacija kad vr{e javna ovla{}ewa, javna pre-
54 Ilija Petrovi}
duze}a i javne slu`be, kao i u radu drugih organizacija kad

vr{e poslove utvr|ene ovim zakonom. Shodno navedenom,
kako je Telekom Srbija privredno dru{tvo odnosno nije
javno preduze}e koje ima zakonsku obavezu da ra~une izra-
|uje na }irili~nom pismu, za razliku od Elektroprivrede
Srbije, na koji ste Vi ukazali, ili svih drugih javnih pre-
duze}a u oblasti usluga, ~iji je osniva~ dràva ili lokal-
na samouprava.
Zna~ajan broj gra|ana se obra}a Za{titniku gra|ana
dopisima u kojima je izraèno nezadovoqstvo zbog upotre-
be latini~nog pisma u radu privrednih dru{tava, koji ne-
maju obavezu slu`bene upotrebe jezika i pisama, u skladu sa
zakonom, kao {to su banke, mediji (osim javnog servisa), na
reklamama i u drugim sferama javnog ìvota. Istovre-
meno, gra|ani podnose i pritu`be Za{titniku gra|ana na
rad organa dràvne uprave, koji imaju zakonsku obavezu
slu`bene upotrebe }irili~nog pisma. Ukazujemo na slu-
~aj, kada se, istim povodom kao i Vi, obratio gra|anin Ja-
godine zbog ra~una na latini~nom pismu. Kako je pritu`ba
podneta na rad lokalnog javnog preduze}a, koje ima obavezu
slu`bene upotrebe }irili~nog pisma, Za{titnik gra|ana
je sproveo postupak kontrole i na osnovu utvr|enog pro-
pusta, shodno svojim ovla{}ewima, uputio Preporuku (ht
tp://www. zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3429
2014-08-18-13-24-41), koja je izvr{ena.
Tako|e, ovom prilikom èlimo da Vas obavestimo i o
tome da je Za{titnik gra|ana, na osnovu prikupqenih oba-
ve{tewa od organa uprave koji su nadle`ni za slu`benu
upotrebu jezika i pisama, analize propisa, prakse i svih
saznawa, na osnovu obra}awa gra|ana, u vezi sa slu`benom
upotrebom srpskog jezika i }irili~nog pisma, uputio nad-
le`nom ministarstvu Preporuku (http:// www.pravamanjina
.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/478 preporuka ministarstvu
za ljudska i manjinska prava drzavnu upravu i lokalnu samou-
pravu u vezi sa sluzbenom upotrebom srpskog jezika i cirilickog
pisma), kako bi se utvr|eni nedostaci otklonili i obezbe-
dila dosledna primena slu`bene upotrebe srpskog jezika i
}irili~nog pisma u radu organa i organizacija koje vr{e
javna ovla{}ewa. Preporuka nije izvr{ena i nadle`ni dr-

àvni organi, nisu izrazili spremnost da se izmenama i
dopunama vaè}eg zakona ili dono{ewem novog, unapredi
postoje}e stawe.
Povodom drugog pitawa, nosioci telekomunikacionih
usluga imaju zakonski osnov da, u ciqu za{tite autorskih
prava ili za{tite podataka o li~nosti, istaknu upozore-
we o za{titi od daqeg nzakonitog kori{}ewa svojih pro-
izvoda i usluga, prilikom usluge kori{}ewa muzike, fil-
mova, medijskih sadràja dostupnih na internetu ili u
konkretnom slu~aju, ako poruka Telekoma npr. sadrì li~-
ne podatke korisnika, ~ija za{tita i kori{}ewe su ure|e-
ni zakonom.
Prepiska izme|u gra|ana i davaoca usluge, koja sadrì
odgovor na pitawe korisnika o razlozima zbog kojih nije
ra~un na }irili~nom pismu i koja je prosle|ena ministar-
stvu, a koja je osnov da gra|ani zatraè daqu za{titu ako
smatraju da su im povre|ena prava od strane davaoca usluge,
nije slu~aj ~iju primenu treba za{tititi u smislu pret-
hodnih navoda.
U svakom slu~aju, oblast javnih telekomunikacionih
mreà i usluga je u nadle`nosti Regulatorne agencije za
elektronske komunikacije i po{tanske usluge (RATEL) i
Vi se wima moète obratiti povodom upozorewa na sajtu
Telekoma i elektronskom po{tom http://portal.ratel.rs/
Povodom Va{eg odgovora na obave{tewe o prijemu
pritu`be, moèmo samo da izrazimo àqewe zbog toga {to
je to pogre{no shva}eno. U pitawu je cirkularno pismo,
uvek istog sadràja, koje se nakon prijema dopisa ili pri-
tu`bi {aqe svim gra|anima, pre nego {to Stru~na slu`ba
sagleda da li su ispuweni zakonski uslovi za postupawe
Za{titnika gra|ana. Va{a reakcija i postavqena pitawa
skrenula su pa`wu na to da sadràj na{eg pisma moè da ne
bude jasan gra|anima i da je potrebno da se zbog toga pro-
meni, i na tome se ovom prilikom zahvaqujemo.
Odgovor vrlo iscrpan, neko bi rekao: iscrpquju}i, ali

je Za{titnik gra|ana Republike Srbije jasno stavio na zna-
56 Ilija Petrovi}
we da se ovde ne radi o slu~aju “~iju primenu treba za{ti-

titi u smislu prethodnih navoda”.
A {to bi se Za{titnik bavio ne~ijim za{ti}ivawem
kada ve} postoji Ustav, prepu{ten “va`nim odlu~iva~i-
ma” u Zemqi Srbiji da ga tuma~e kako kome odgovara.
Zbog wih je, ~ini se, Za{titnik i izmi{qen, utoliko
pre {to srpski jezik i }irili~no pismo nisu “slu~aj ~iju
primenu treba za{tititi u smislu prethodnih navoda”.
A {ta je “prethodno navedeno” u pismu Za{titnikovog
zamenika gospodina Roberta Sepija, to ni sam Za{titnik,
ako bi se odvaìo da pro~ita sve {to je zamenik mu ispisao,
ne bi uspeo da razabere.
Da li Za{titnik ikoga za{ti}uje
Kako ispisah na prethodnoj strani (ili neki red pre
we), Za{titnikov odgovor bio je zaista iscrpquju}i (neko
bi to rekao obazrivije: iscrpan) a meni je samo ostalo da
zakqu~im kako Telekom Srbije, kao “privredno dru{tvo”,
odnosno “nejavno” preduze}e (ili, mo`da, tajno), nema za-
konsku obavezu “da ra~une izra|uje na }irili~nom pismu”,
na na~in koji praktikuju “druga javna preduze}a u oblasti
usluga, ~iji je osniva~ dràva ili lokalna samouprava”.
Druk~ije re~eno, Telekom Srbije, kao “srpski dràv-
ni telekomunikacioni operater” u kome Republika Srbija
ima 58,11% akcionarskog kapitala, nema obavezu da kori-
sti }irilicu, dok su, na drugoj strani, po logici da ono {to
je dopu{teno Jupiteru nije dopu{teno volu, op{tinska
komunalna preduze}a, po prostoru na kome deluju i koris-
ni~kom krugu mnogo sitnija i neprikladna za upore|ivawe
sa Telekomom, obavezna da koriste }irilicu.
A i to samo zbog toga {to je Republika Srbija, kao ve-
}inski vlasnik Telekoma, pridràla sebi pravo da deluje
protivustavno, po{to je ona sama, koriste}i svoja nespor-
na prava, donela selektivni “Zakon o slu`benoj upotrebi
jezika i pisama koji bliè ure|uje slu`benu upotrebu srp-
skog jezika i }irili~nog pisma, latini~nog pisma i jezika
i pisama nacionalnih mawina i {ta se smatra slu`benom
upotrebom jezika i pisama” (kako ga u svom pismu imenuje
Stru~na slu`ba Za{titnika gra|ana), zakon koji je za gra-
|anina nepovoqniji od onoga {to mu je obe}ao ~lan 10. Us-
tava (ko li mu je uop{te dozvolio de nekome ne{to obe}a-
va, i kud ba{ da obe}a }irilicu!) i {to, samo po sebi, zna~i
da je taj zakon protivustavan.
U neposrednoj vezi sa tim, ne moè se pore}i ~iwenica
da svaki akt Republike Srbije ima “slu`beni” karakter, te
da se akti dati u pisanom obliku, iz bilo kog organa Repu-
blike Srbije da su “emitovani”, nalaze “u slu`benoj upotre-
bi”. To, daqe, zna~i da je Republika Srbija, koja u svojim
rukama drì skoro dve tre}ine Telekoma Srbije, povera-
vaju}i jednome Dru{tvu da upravqa i wenom imovinom, ma-
58 Ilija Petrovi}
kar to Dru{tvo bilo i “nejavno”, mo`da i “tajno”, prenela

na to Dru{tvo ne samo obavezu da upravqa tehnolo{kim
procesom i svim onim {to iz toga proizilazi, ve} i oba-
vezu da slu`beno op{ti sa svima koji su, na bilo koji na~in,
deo tog procesa. Ne moè biti, dakle, da na Telekom Srbi-
je nije prenesena i ustavna obaveza Republike Srbije na
upotrebu srpskog jezika i }irili~nog pisma.
Na srpsku nesre}u, praksa je sasvim druk~ija, iako se iz
“Kodeksa korporativnog upravqawa” Telekomom Srbije,
donesenog 26. juna 2012. godine a na internatu objavqenog
}irilicom, vidi da se “komunikacija Dru{tva sa javno{}u
odvija se u skladu sa pozitivnopravnim propisima”. Kako
je jo{ drug Karlo Marks svojevremeno rekao da je “svako
pravo nepravo”, moglo bi to zna~iti da “pozitivnopravna”
slu`ba Telekoma Srbije zasniva upotrebu stranog jezika i
latini~nog pisma u komunikaciji sa pojedina~nim koris-
nikom usluge (kao delom “javnosti”) na “pozitivnoprav-
nom” propisu koji }irilici ne priznaje “u~e{}e” u takvim
komunikacijama.
Za po~etak toliko, a posle - vide}emo.
Ovaj tekst, bez one “iscrpquju}e” re~i u prvoj re~eni-
ci ali i sa protokolarnom frazom da osobito po{tujem
Za{titnikov trud da za{titi gra|ane, poslat je Za{tit-
niku 22. januara 2015. godine u 13:22.
Pismo Generalnom direktoru Telekoma
Do 26. januara nije mi stigao odgovor od onog “suporta”
Telekomovog, te Generalnom direktoru Telekoma Srbije
(na adrese: prsektor@telekom.rs i info@telekom.rs, u nadi sa
}e sti}i do wega, a ja }u, u svakom slu~aju, smatrati da je
stiglo), u 16:14, pi{em pismo u koje uvr{}ujem celu prepi-
sku izme|u mene i wegovih ( Telekomovih) stru~nih slu`bi,
vo|enu do trenutka kada sam, 10. januara, u 18:52, poslao
uredni{tvu portala “Stawe stvari” s molbom da ga objave
kao prilog i wegovom zalagawu za za{titu srpskog jezika i
}irilice.
Blagodare}i na razumevawu, dodao sam na kraju i jedan
nov pasus:
I sada, Gospodine Generalni direktore, po{to su Va-

{i saradnici, vrlo raspoloèni da ignori{u moj zahtev,
odbili da se bave temom (u krajwoj liniji, {to bi oni do-
zvoqavali }irilicu kad je, evo, i hrvatska po{ta zabrawu-
je), o~ekujem da mi Vi odgovorite kako da sa Telekomom
Srbije nastavim komunikaciju na meni i stranom jeziku i
na nepoznatom pismu.
Tr(i)T, trgovina, turizam, telekomunikcije
Desetak minuta kasnije (26. januara), u 16:28, Ministar-
stvu trgovine, turizma i telekomunikcija u Vladi Republi-
ke Srbije, Bulevar Mihaila Pupina 2 u Beogradu (kabinet@
mtt.gov.rs), bez uobi~ajenih ceremonijalnih (ispraznih) iz-
raza, poslao sam pismo koje sam obe}ao jo{ 10. januara:
Uvaèni Gospodine Ministre,

Sedmog januara ove godine zatraìo sam od Telekoma
Srbije (info@telekom.rs) da mi ra~une za telefonske usluge
izdaje na srpskom jeziku, }irilicom, ali se na{a prepiska
okon~ala Telekomovom besprizivnom naredbom da pla}am
ra~une takvi kakvi su.
Ipak, do toga naredbodavnog trenutka saznao sam da
Telekom Srbije, kao “nejavno” preduze}e, nema zakonsku
obavezu da ra~une ispostavqa na srpskom jeziku, }irilicom,
onako kako to ~ine javna preduze}a lokalnog karaktera.
Druk~ije re~eno, Telekom Srbije, kao “srpski dràv-
ni telekomunikacioni operater” u kome Republika Srbija
sti }irilicu, dok su, na drugoj strani, po logici da ono
{to je dopu{teno Jupiteru nije dopu{teno volu, op-
{tinska komunalna preduze}a, po prostoru na kome deluju
i korisni~kom krugu mnogo sitnija i neprikladna za upo-
re|ivawe sa Telekomom, obavezna da koriste }irilicu.
na prava, donela selektivni zakon o slu`benoj upotrebi
skog jezika i }irili~nog pisma (pi{em taj zakon malim
slovom jer ne znam kako se on u slu`benom glasilu imenu-
je), zakon koji je za gra|anina nepovoqniji od onoga {to mu
obe}ava ~lan 10. Ustava Republike Srbije i {to, samo po
sebi, zna~i da je taj zakon protivustavan.
da svaki akt Republike Srbije ima “slu`beni” karakter,
te da se akti dati u pisanom obliku, iz bilo kog organa

Republike Srbije da su “emitovani”, nalaze “u slu`benoj
upotrebi”. To, daqe, zna~i da je Republika Srbija, koja u
svojim rukama drì skoro dve tre}ine Telekoma Srbije,
poveravaju}i jednome Dru{tvu da upravqa i wenom imo-
vinom, makar to Dru{tvo bilo i “nejavno”, prenela na to
Dru{tvo ne samo obavezu da upravqa tehnolo{kim proce-
som i svim onim {to iz toga proizilazi, ve} i obavezu da
slu`beno op{ti sa svima koji su, na bilo koji na~in, deo
tog procesa. Ne moè biti, dakle, da na Telekom Srbije
nije prenesena i ustavna obaveza Republike Srbije na upo-
rebu srpskog jezika i }irili~nog pisma.
je jo{ drug Marks svojevremeno rekao da je svako pravo
nepravo, moglo bi to zna~iti da “pozitivnopravna” slu`ba
Telekoma Srbije zasniva upotrebu stranog jezika i lati-
ni~nog pisma u komunikaciji sa pojedina~nim korisnikom
usluge (kao deli}em “javnosti”) na “pozitivnopravnom”
propisu koji }irilici ne priznaje “u~e{}e” u takvim ko-
munikacijama.
Smatraju}i da je povre|eno moje pravo da ra~un tele-
fonskih usluga bude ispostavqen na meni razumqivom je-
ziku i pismu, obavqenu prepisku ponudio sam jednom in-
ternatskom portalu koji zastupa pravo srpskog naroda na
upotrebu srpskog pisma i srpskog jezika, ali sam od ured-
nika toga portala saznao da Telekom Srbije, pod pretwom
krivi~nog gowewa, zabrawuje da se takva prepiska saop-
{tava bilo kome.
I, zaista, po{to sam skoknuo na dati link (http://www
.telekom.rs/disclaimer/), uverio sam se da situacija nije beza-
bedniji put, da se obratim vama, barem sa tri pitawa:
62 Ilija Petrovi}

stavqa svoje ra~une na srpskom jeziku, }irilicom;
2. Kakvom je to mo}i “snabdeven” Telekom Srbije kada,
prete}i krivi~nom odgovorno{}u, moè zabraniti “umno-
àvawe, ~uvawe, prosle|ivawe, {tampawe i objavqivawe
celine, delova Poruke ili wihovih sadràja”, onoga {to
je iz Telekoma nekome (u ovom slu~aju: meni) oti{lo kao
poruka (nisam ~ak uspeo ni da od{tampam ono {to na tom
portalu pi{e!), tako da mi se, shodno tome, zabrawuje da bu-
dem nezadovoqan onim {to mi je poru~eno i {to Telekom
~ini na moju {tetu; i
3. Da li se to meni samo ~ini da su Telekom Srbije i
hrvatska po{ta uskladili svoj odnos prema }irilici: hr-
vatska po{ta zabranila je }irili~no pismo a Telekom Sr-
bije, zauzvrat, ne}e dopustiti upotrebu }irilice u ra~unima
telekomunikacionih usluga.
Ilija Petrovi}.
Kako sam svega pet minuta kasnije od Telekoma Srbije

dobio poruku da je pismo wegovom Generalnom direktoru
primqeno i da }u “uskoro” dobiti odgovor, bilo je sasvim
prirodno {to me je to obe}awe uspavalo i {to sam odmah
zaboravio na Ministra za tr(i)t.
Ja, generalnom direktoru, drugi put
Razbudio sam se tek 12. februara 2015. godine jer to
“uskoro” nikako nije dolazilo, tako da sam se Generalnom
direktoru morao obratiti u papirnatoj formi.
Ovo pismo razlikovalo se od elektronskog samo po
tome {to je imalo kratke dodatke na po~etku i na kraju.
Dodatak na po~etku glasio je:
Vrlo uvaèni Gospodine Generalni direktore,

Pre dvadesetak dana, 26. januara, u 16:14, na elektron-
ske adrese Telekoma Srbije (prsektor@telekom.rs i info@ tele
kom.rs, koje sam uspeo da prepoznam) poslao sam Vam pismo
slede}e sadrìne:
Dodatak na kraju bio je istovetan zakqu~nom pasusu

elektronskog pisma, ali ga, za svaki slu~aj, ovde ponavqam:
I sada, Gospodine Generalni direktore, po{to su Va-

{i saradnici, vrlo raspoloèni da ignori{u moj zahtev,
odbili da se bave temom (u krajwoj liniji, {to bi oni do-
zvoqavali }irilicu kad je, evo, i hrvatska po{ta zabra-
wuje), o~ekujem da mi Vi odgovorite kako da sa Telekomom
Srbije nastavim komunikaciju na meni i stranom jeziku i
na nepoznatom pismu.
Slu`ba umesto Generalnog direktora
Na pismo koje sam 26. januara 2015. godine, na dve adre-
se, poslao Generalnom direktoru Telekoma Srbije, odgovor
mi je 12. februara, u 21:28, stigao s adrese info@telekom.rs:
Po{tovani,
Zahvaqujemo se na iznetoj sugestiji. Svakako Va{e
elektronsko pismo smo prosledili nadle`noj Slu`bi.
Nisam ba{ “iznosio sugestiju”, a sve mi se ~ini da Ge-

neralni direktor ne bi trebalo da bude “nadle`na Slu`-
ba”. Maw ako ovo veliko slovo “S” ne treba da ukaè na
“Slu`benu veli~inu” Generalnog direktora.
Mimo toga, izraz “zahvaqujemo se” jasno mi kazuje da se
moja “sugestija” ve} nalazi “u korpi za ad akta”, za otpatke,
takore}i.
Papirnato pismo Generalnom direktoru Telekoma Sr-
bije, iz po{te Novi Sad 21214, {aqem 13. februara, u
petak, u preporu~enom pismuRE0796450834RS (30 grama).
O meni brine periferna slu`ba
Moglo bi biti da je moje pismo Generalnom direktoru
Telekoma Srbije u{lo u zvani~ne administrativne tokove
tek 19. februara (kao zahtev broj 4044336), tako da mi je
“Slu`ba za brigu o privatnim korisnicima” (ba{ tako: za
brigu! a ja volim {to se neko, iako nepozvan, preporu~uje
da o meni brine, o meni bez brige, takore}i bezbri`nom),
sme{tena u Novom Sadu, u Ulici narodnih heroja 2, pod bro-
jem 7037-69863 od 24. februara, poslala “Obave{tewe o
re{ewu zahteva u vezi sa dostavqawem ra~una za telekomu-
nikacione usluge na }irili~nom pismu”:
Po{tovani gospodine Petrovi},

Zahvaqujemo Vam se na poverewu, koje nam ukazujete
kori{}ewem na{ih usluga. Izuzetno nam je zna~ajna po-
vratna informacija korisnika kako bismo unapredili me-
|usobnu saradwu.
Detaqno smo razmotrili sve relevantne ~iwenice
koje ste naveli, ali trenutno ne postoji mogu}nost da se ra-
nom pismu. Izdavawe ra~una za telekomunikacione usluge
nije posao u vr{ewu javnih ovla{}ewa, odnosno nije posao
koji je dràva prenela iz svoje nadle`nosti zakonom na
Telekom Srbije a.d, tako da Telekom Srbija a.d. prilikom
upotrebe pisma na ra~unima za telekomunikacione usluge
nije obavezan da upotrebi }irili~no pismo, kao i da u ovom
slu~aju nije re~ o slu`benoj upotrebi pisma, niti se pome-
nuti ra~un izdaje po pravilima koja vaè za upravni
postupak.
Uveravamo Vas da }emo preduzeti sve potrebne mere da
{to pre realizujemo upotrebu }irili~nog pisma na ra~uni-
ma i dokumentima upu}enim od strane Telekom Srbija a.d...
Iskreno se nadamo da }ete uvaìti na{e obrazloèwe
i da }emo nastaviti saradwu na obostrano zadovoqstvo.
S po{tovawem
[ef Slu`be za brigu o privatnim korisnicima
Dragoslav \oki}, dipl. ing.
Novo pismo Generalnom direktoru
Nepuna tri sata po prijemu ovog obave{tewa (26. fe-
bruara), napisao sam novo pismo Generalnom direktoru
Telekoma Srbije, a poslao sam ga u ponedeqak 3. marta:
Gospodine Generalni direktore Telekoma Srbije,

U nadi da }e se Telekom Srbije kona~no privoleti da
mi ra~une za telekomunikacione usluge ispostavqa na me-
ni razumqivom jeziku (srpskom) i pismu (}irili~nom), pr-
vi put sam Vam se obratio 26. januara u 16:14 (na adrese:
prsektor@telekom.rs i info@telekom.rs), a drugi put 13. febru-
ara, preporu~enim pismom RE0796450834RS poslatim iz
po{te 21114 Novi Sad. U oba pisma uvrstio sam svu do tada
vo|enu prepisku izme|u mene i Telekomovih stru~nih slu`-
bi, prepisku koja se uvek okon~avala tvrdim stavom Va{ih
saradnika da Telekom nije duàn da u odnosu sa svojim ko-
risni~kim telom u Zemqi Srbiji upotrebqava srpski je-
zik i }irili~no pismo.
U pismima koja sam Vam uputio upoznao sam Vas sa
~iwenicom da Va{i saradnici, iako se uporno pozivaju na
nekakvu navodnu brigu o korisnicima (kojim?), na nekakvu
navodnu me|usobnu saradwu (sa kim?), na nekakvo navodno
poverewe (~ije?), uporno se pozivaju i na svoje diskreciono
pravo (otkud im to?) da korisnicima telekomunikacionih
usluga u Srbiji ispostavqaju ra~une na tu|em jeziku i tu-
|em pismu, najverovatnije vode}i se pravilom da kada ve}
hrvatska po{ta zabrawuje }irilicu - zbog ~ega bi je Tele-
kom Srbije dozvoqavao u Srbiji.
Gospodine Generalni direktore Telekoma Srbije,
O~ekujem da mi Vi (a ne Va{e stru~ne slu`be koje Vam
rade iza le|a) odgovorite kako da sa Telekomom Srbije na-
stavim komunikaciju na meni i stranom jeziku i na nepo-
znatom pismu i kako da znam, bez angaòvawa prevodila~ke
slu`be, {ta mi to Telekom Srbije pi{e i poru~uje svakog
meseca.
Ilija Petrovi}.
Polarna neravnopravnost
Drugoga marta, Pokrajinski sekretarijat za privredu,
zapo{qavawe i ravnopravnost polova (?!), Sektor za priv-
redu, Odeqewe inspekcijskog nadzora, pod brojem 133-345-
12/2015-03-02 od 25. februara, s potpisom inspektora za elek-
tronske komunikacije g. Vladana Krstina, “s po{tovawem”
izvestio me je o “prosle|ivawu predstavke”:
Imaju}i u vidu delokrug Pokrajinskog sekretarijata za

obrazovawe, propise, upravu i nacionalne mawine - naci-
onalne zajednice, obave{tavamo Vas da smo predstavku ko-
ja se odnosi na upotrebu latini~nog pisma od strane opera-
tora Telekom Srbija a.d., shodno ~lanu 56. Stav 4. Zakona o
op{tem upravnom postupku (”Slu`beni list SRJ”, br.
33/97 i 31/01 i “Slu`beni glasnik RS”, br. 30/2010), pro-
sledili na daqe postupawe navedenom sekretarijatu.
Nemogu}e je razlo`nom umu objasniti o kakvoj se pred-

stavci radi, po{to se ja nisam ni obra}ao pokrajinskim
institucijama, a jo{ je teè razabrati po kojoj je logici
Vlada Republike Srbije prebacila pokrajinskim institu-
cijama da se bak}u pokrenutim pitawem. Od Vlade Repu-
blike Srbije, odnosno wenog Ministarstva... i telekomu-
nikacija (a ne neke pokrajinske institucije) traìo sam
za{titu mog ustavnog prava na upotrebu }irilice i srp-
skog jezika, jer je Telekom institucija republi~kog zna-
~aja i jer se Telekomova zloupotreba navodne jezi~ke ravno-
pravnosti izvodi iz Ustava Republike Srbije. Vaqda je
neko iz Ministarstva... i telekomunikacija “izra~unao”
da se problem najlak{e moè razvodniti ako se podvede
pod “ravnopravnost polova”: jedan pol bila bi }irilica a
drugi pol ticao bi se latinice. Jeste da su i }irilica i
latinica ènskoga pola, u ~emu su, dakle, ravnopravne, ali
i daqe ostaje pitawe zbog ~ega srpski jezik, koji je mu-
{koga roda, nije “uravnopravwen” sa ènskom }irilicom.
Ili, mo`da, vlast u Zemqi Srbiji namerava da, zarad jedno-
strane (rodne) ravnopravnosti, ozakoni istopolne veze,
bra~ne i vanbra~ne, i u jeziku i u pismu.
Pitawe Ministru
Morao sam pitati Ministra telekomunikacija pomo}u
kojih je trikova moje pismo, poslato wemu, stiglo u Novi
Sad, u Pokrajinski sekretarijat za ravnopravnost polova.
Da bi ministru Rasimu Qaji}u bilo jasno o ~emu se ra-
di, 3. marta 2015. godine ponovo sam mu poslao sporno pi-
smo, a dodao sam mu po jedan pasus na po~etku i na kraju.
Po~etni pasus glasi:
Pre ravno pet nedeqa, 26. januara, Ministarstvu trgo-

ine, turizma i telekomunikcija u Vladi Republike Srbije,
Bulevar Mihaila Pupina 2 (kabinet@mtt.gov.rs), poslao sam
pismo ~iji tekst ovde dajem u celosti.
A zavr{ni:
Odgovor na ovo pismo nisam dobio, ali sam zato 2. mar-

ta saznao da se mojom temom bavio Pokrajinski sekreta-
rijat za privredu, zapo{qavawe i - ni mawe ni vi{e! - za
ravnopravnost polova. U ime te va`ne institucije, Inspek-
tor za telekomunikacije obavestio me je da je moja pred-
stavka - za koju ja i ne znam, jer wemu nisam ni pisao -
prosle|ena Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe, pro-
pise, upravu i nacionalne mawine - nacionalne zajednice.
Mogu samo pretpostaviti da je moje pismo, ono koje sam
Vama uputio, preba~eno u Novi Sad blagodare}i nekom na-
dobudnom ~inovniku iz Va{ega Ministarstva koji je na{ao
najlak{i na~in da uop{te ne misli ali i da, tako, izloì
sprdwi ustavna prava ne samo moja nego i svih srpskih
gra|ana
U o~ekivawu, Gospodine Potpredsedni~e Vlade Repu-
blike Srbije, da }u od Vas dobiti odgovor na pitawe koje ne
mori samo mene,
Blagodari na pa`wi,
Ilija Petrovi}.
Administrativno }utawe na svim stranama
Od posledwega pisma pro{lo je tridesetak dana (danas
je 5. april 2015). ]uti i Ministar trgovine, turizma i
telekomunikacija (mo`da se nekud “sturizmio” zarad trgo-
vine telekomunikacijama), }uti i pokrajinski inspektor
za polnu ravnopravnost telekomunikacionih propisanih,
obrazovanih i upravnih nacionalnomawinskih i nacio-
nalnozajedni~arskih sekretarijatskih delokruga, }uti i
Telekomov generalni direktor, }ute i svi ustavobranio-
ci, ustavopoverenici, ustavoza{titnici a o ustavotvor-
cima da se i ne govori, sve same znalice koje ne umeju, ili
ne smeju, ili ne znaju i{ta da kaù, zbog ~ega meni samo ostaje
da se pitam protiv ~ijih su interesa oni zauzeli mesta na
kojima su se na{li.
Te{ko Srbijici Jadnoj sa wima!
Poku{aj sa boka
Devetog aprila videh u televizijskom programu da u Sr-
biji postoji i Potro{a~ki savetnik; bavi se ~ovek i pro-
izvo|a~kim prevarama na ra~un naivnih potro{a~a. Pomi-
slih: ako ve} Telekom “proizvodi” usluge, i ja bih, kao
nekakav izrazito naivan “potro{a~” tih usluga, mogao od
toga Savetnika potraìti ako ne opipqivu pomo} a ono
barem neki pametan savet. I tako, re~enoga dana, u 13:33, na
elektronsku adresu redakcija@potrosackisavetnik.com, sve do
sada napisano poslah uz pisamce slede}e sadrìne:
Po{tovana Gospodo,
îni mi se da bi se u va{oj savetodavnoj nadle`nosti
moglo na}i i pitawe da li je Telekom Srbije (kao “proda-
vac usluga”) duàn da korisnicima wihovih usluga
(“potro{a~ima”) ispostavqa ra~une na srpskom jeziku, }i-
rili~nim pismom.
Ako se, primera radi, pri pakovawu neke robe (u te~-
nom ili ~vrstom stawu, svejedno) dopu{ta odstupawe tek u
nekom sitnom procentu, ~ak i uz kori{}ewe decimala, da
li se moè smatrati normalnim (prihvatqivim, dopu{te-
im) da se od ustavne odredbe o upotrebi }irilice odstupa
sto posto.
Vi{e pojedinosti o tome, makar koliko one mogle biti
dosadne, sadràne su u prilogu koji vam dostavqam, bez ika-
kvog skra}ivawa.
Na moje nemalo iznena|ewe, istog trenutka stiè mi

prili~no op{iran “automatski” odgovor, ali ovde preno-
sim samo wegove prve tri re~enice:
Primili smo Va{ dopis. Potrudi}emo se da Vam odgo-

vorimo u {to kra}em roku. Naàlost nismo u mogu}nosti
da Vam garantujemo da }ete dobiti odgovor.
Dobro, i to je ne{to: ne{to }e se desiti, a mo`da i ne-

}e, najverovatnije bi}e ovo drugo.
Nau~ni pristup temi
Za svaki slu~aj, okrenu}u plo~u, obrati}u se Matici
srpskoj u Novom Sadu, instituciji koja u Zemqi Srbiji bri-
ne o tome kako treba pisati, }irilicom ili latinicom,
ili }irilicom pa latinicom, ili je, mo`da, najboqe biti
nepismen.
To i ~inim 12. maja, obra}aju}i se pismom Predsedniku
Matice srpske i Upravnom odboru Matice srpske, i jedan i
drugi u Ulici Matice srpske 1, u Novom Sadu (predatim na
Mati~inoj pisarnici, pod delovodnim brojem 533, za orga-
nizacionu jedinicu 1211), u istovetnom tekstu, kako sledi:
Po{tovana Gospodo Mati~ari,

Nastojawe da mi “Telekom Srbije” ispostavqa mese~ne
ra~une telefonskih usluga na srpskom jeziku i }irili~nim
pismom, u skladu s onim {to mi garantuje ~lan 10. Ustava Re-
publike Srbije, ve} mesecima se svodi na gubqewe vremena.
Priznajem, moja dosada{wa obra}awa pojedinim fza{tit-
nimQ institucijama bila su zasnovana na naivnom uverewu
da svaka od tih institucija, bilo da se radi o mawe ili vi{e
uticajnim kolektivnim telima bilo o pojedincima, ima
dovoqno mo}i (snage) da stane u odbranu ustavnog prava sva-
kog pojedina~nog Srbina da mu se sve institucije u Zemqi
Srbiji obra}aju srpskim jezikom i }irili~nim pismom.
U trenutku kada sam razabrao da se fnekiQ premnogo i ne
optere}uju onim {to pi{e u Ustavu i da Ustav smatraju
“kolateralnom {tetom” postoje}eg pravnog sistema (koji
predstavqa dokaz da Srbija jeste pravna dràva, {to ne
zna~i i da je pravedna, ili pravi~na), te da oni fostaliQ
mirno, }utke, uìvaju u svojim zvu~nim funkcijama stvore-
nim samo zarad zadovoqewa raznih koruptivnih zavrzlama
istoga tog pravnog sistema, dogovorio sam se sa sobom da se
okrenem nau~nom tuma~ewu spornih pojmova, u svakodnevi-
ci poznatih kao fsrpski jezikQ i f}irili~no pismoQ.
Po prirodi stvari, vaqalo je po}i od onoga {to nam
nudi najnoviji Pravopis srpskoga jezika, Novi Sad 2010, u
izdawu Matice srpske, pod ”I. Pismo”, na strani 15:
72 Ilija Petrovi}
‘]irilica je, po va`nosti, prvo i osnovno srpsko pi-

smo, od sedamdesetih godina XX veka zapostavqena, margina-
lizovana i zapu{tena, od potiskivawa u slu`benoj i javnoj
upotrebi do umetni~ke stagnacije. Ona u srpskoj tradiciji
ima i nespornu simboli~ku funkciju i zato je opravdana
wena favorizacija u slu`benoj, javnoj, prosvetnoj i kultur-
noj delatnosti*. Noviji kulturnoistorijski i politi~ki
razvoj, vezan pre svega za skoro jedinstveno srpsko-hrvat-
sko jezi~ko zajedni{tvo (sedamdesetak godina i dràvno),
iz kojega je nastalo bogato srpsko nasle|e pisano odnosno
{tampano latinicom (naravno, delom i starije od tog pe-
rioda), potom savremene potrebe kulture i nauke i komu-
nikacije (s dominacijom latini~nih kultura) - u~inili su
da sigurno vladawe latinicom i u pisawu srpskim jezikom
postane na{a svakodnevna potreba. Takav, istina redak,
suìvot dvaju pisama, za nas s jedino prihvatqivim redo-
sledom savladavawa i prioritetom upotrebe - }irilica
pa latinica, verujemo, ne moè biti {tetan po srpsku kul-
turu sve dotle dok }irilica ne bi zaista bila egzistenci-
jalno ugroèna’.
Ako se pojmom pravopis ozna~avaju “pravila za pisawe
re~i i za upotrebu re~eni~kih znakova” (kako nas to uvera-
va Mati~in Re~nik srpskohrvatskoga kwièvnog jezika),
onda se prethodni redovi, umesto da posluè kao nedvosmi-
slen uvod u pravopisna pravila, moraju shvatiti iskqu-
~ivo kao cenkawe o temi koja ni po koju cenu ne sme biti
predmet pija~arskih pogodbi.
Ve} u prvoj re~enici onoga {to je citirano, pokazuje se
da Pravopisci, iako su odnekud na~uli da je }irilica fza-
ostavqena, marginalizovana i zapu{tenaQ, svojom konstata-
cijom da je }irilica “prvo i osnovno srpsko pismo” izgra|u-
ju teorijski osnov za upravo pomenuto weno zapostavqawe,
marginalizovawe i zapu{tawe. Uistinu, oni takvom tvrd-
wom postavqaju temeq nekom “drugom i neosnovnom pismu”,
bez obzira na to {to im je odnekud poznato da }irilica u
“srpskoj tradiciji ima i nespornu simboli~ku funkciju”
(makar potpisniku ovih redaka bilo potpuno nejasno {ta
to, ko i kako }irilicu vodi “do umetni~ke stagnacije”).
Pravopisa~ko po{tapawe “srpskom tradicijom” i “ne-

spornom simboli~kom funkcijom” samo je magla kojom se
prikriva stvarni trud da “noviji kulturnoistorijski i po-
liti~ki razvoj... (i), pre svega... skoro jedinstveno srpsko-
-hrvatsko jezi~ko zajedni{tvo”, u srpskom nacionalnim
bi}u ugase i tradiciju i }irilicu kao istinski nacional-
ni simbol. Tvrdwe da je “skoro jedinstveno srpsko-hrvat-
sko jezi~ko zajedni{tvo” donelo srpskom narodu “bogato
srpsko nasle|e pisano odnosno {tampano latinicom”, da je
“sigurno vladawe latinicom i u pisawu srpskim jezikom...
na{a svakodnevna potreba”, te da savremeni svet opstaje
samo zahvaquju}i “dominaciji latini~nih kultura”, zasno-
vane su na izrazito antisrpskoj logici.
Zapravo, pre}utkuje se ~iwenica da “bogato srpsko
nasle|e pisano odnosno {tampano latinicom” uop{te nije
srpsko, budu}i da Unesko isto to latini~no nasle|e
kwiì kao hrvatsko.
I prikriva se namera da se, stavom o “dominaciji lati-
ni~nih kultura”, srpskom narodu podvali ideja o ni{tavosti
srpske kulture i o nu`nosti da se isti taj narod odrekne
svoje pro{losti u korist nekoga neimenovanog “novijeg
kulturnoistorijskog i politi~kog” ~inioca (i verskog, na-
ravno), prema receptu primewenom na Berlinskom kongre-
su 1878. godine.
A onu zvezdicu (*) iznad navodne favorizacije jadne
}irilice “u slu`benoj, javnoj, prosvetnoj i kulturnoj
delatnosti”, Pravopisci su ucrtali tek reda radi, ne bi li
prostoj svetini, onako uzgredno, kao potpuno neva`no, u
fusnoti (za pod noge, jer re~ fusnota zna~i ba{ to) uka-
zali da ~lan 10. Ustava Srbije (koji svojim prvim stavom
predvi|a da je “u Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi
srpski jezik i }irilica”, te da se, kako to zahteva drugi
stav, “slu`bena upotreba drugih jezika i pisama ure|uje za-
konom, na osnovu Ustava”) ne moè i ne sme protivre~iti
“dominaciji latini~nih kultura”, budu}i da je “sigurno
vladawe latinicom i u pisawu srpskim jezikom... na{a sva-
kodnevna potreba”.
Na kraju,
74 Ilija Petrovi}
Uvaèni Mati~ari,
Uz podse}awe da su samonazvani srpski “prijateqi” s
evropskog Zapada predlagali da se vin~ansko pismo nazove
dunavsko, iako zvani~na istorijska i lingvisti~ka nauka u
Srbiji beè od ~iwenice da je dana{wa }irilica naslo-
wena na vin~ansko pismo a ne na ]irila i Metodija; nije
Dunav pisao tim pismom, pisali su Srbi. Nazovite ga sred-
woevropsko, predlagali su daqe; nije to sredwoevropsko,
to je srpsko pismo. Kako su ti du{ebri`nici uveravali,
ako bi Srbi prihvatili jedan od wihovih predloga, mnogi
srpski problemi bili bi otkloweni i Srbima bi lako bio
dozvoqen ulaz u tu takozvanu evropsku civilizaciju;
I podse}awe da je izvesni profesor [acinger, Nemac,
lingvist, po~etkom oktobra 2012. godine predloìo da se
Srbi odreknu srpskog jezika i da svoj jezik nazovu jugoslo-
venski;
Uz prise}awe da je jedan va{ Nekada{wi Sekretar pre
vi{e od sto pedeset godina upozoravao da:
“Jezik, vera i narodnost / amanet ti, Srbe brate / to
sveto troje / to je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje”;
Predlaèm da Matica srpska zvani~no objavi da li je
wen Pravopis namewen srpskom pravopisawu, uz upotrebu
srpske }irilice, ili je ono {to u wemu pi{e na strani 15
(a {to je u ovo pismo doslovno preneseno) zami{qeno da
bude “logisti~ka podr{ka” svima onima ~iji je iskqu~ivi
ciq da, “egzistencijalno” ugroàvaju}i }irilicu, zatru
srpsko nacionalno bi}e.
Ilija Petrovi}.
Pisma su, dakle, predata, a da li }e ona izazvati barem

jedan odgovor, mo`da i zajedni~ki, ostaje da se vidi.
Jo{ jednom Generalnom direktoru Telekoma
Za svaki slu~aj, 12. maja 2015. godine pi{em,i iz po{te
Novi Sad 21114 {aqem preporu~eno (RE113184019RS, 36 g),
~etvrto pismo Generalnom direktoru Telekoma Srbije, u
slede}em tekstu:
Generalni direktore Telekoma Srbije,

Bez obzira na to {to si izbegao da odgovori{ na moje
tri poruke (26. januara u elektronskom a 13. februara i 3.
marta 2015. u papirnom obliku) ~ijom sam te sadrìnom
upoznavao sa nespremno{}u (neprihvatawem, odbijawem)
tvoje firme da sa korisnicima telekomunikacionih uslu-
ga op{ti na srpskom jeziku, }irili~nim pismom, te da ra-
~une telekomunikacionih usluga ispostavqa na srpskom
jeziku, }irilicom, jo{ jednom, ~etvrti put, prene}u ono
{to mi je 8. januara 2015. godine “objasnio” tvoj neimeno-
vani saradnik u pravnim poslovima:
“Po{tovani Ilija,
@ao nam je ali trenutno ne postoji mogu}nost da se ra-
nom pismu.
^lanom 10. Ustava Republike Srbije, u stavu 1. utvr|e-
no je da su u Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi srpski
jezik i }irili~no pismo.
Navedena odredba Ustava odnosi se na slu`benu upo-
trebu srpskog jezika i }irili~nog pisma u Republici Sr-
biji, pri ~emu Ustav posebno ne precizira {ta se smatra
slu`benom upotrebom jezika i pisma.
Pojam slu`bene upotrebe }irili~nog pisma u Repu-
blici Srbiji, razra|en je Zakonom o slu`benoj upotrebi
jezika i pisma (fSlu`beni glasnik Republike SrbijeQ,
broj 45/91).
Navedenim zakonom u ~lanu 1. stav 2., izme|u ostalog, je
predvi|eno da je u Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi
}irili~no pismo, dok je u ~lanu 2. stav 1. istog zakona
utvr|eno da se pod slu`benom upotrebom jezika i pisma
smatra upotreba jezika i pisma u radu: dràvnih organa,
76 Ilija Petrovi}
organa autonomnih pokrajina, gradova i op{tina, ustano-

va, preduze}a i drugih organizacija kad vr{e javna ovla-
{}ewa. Iz pomenutih odredaba ovog zakona proizilazi da
se slu`bena upotreba }irili~nog pisma vezuje za poslove u
vr{ewu javnih ovla{}ewa.
Pojam javno ovla{}ewe se odnosi na poveravawe odre-
|enih poslova iz nadle`nosti Republike Srbije autonom-
noj pokrajini, jedinici lokalne samouprave, preduze}ima,
ustanovama, organizacijama i pojedincima. Poveravawe
navedenih poslova moè se vr{iti samo na osnovu zakona
(~lan 137. Ustava Republike Srbije).
^lanom 4. Zakona o dràvnoj upravi kao imaoci javnih
ovla{}ewa ozna~eni su, izme|u ostalog autonomne pokra-
jine, op{tine, gradovi, Grad Beograd, javna preduze}a, usta-
nove, javne agencije i druge organizacije, kojima se na osno-
vu zakona mogu poveriti pojedini poslovi dràvne uprave.
Shodno ~lanu 2. Zakona o op{tem upravnom postupku
(”Slu`beni list SRJ”, broj 33/97 i 31/2001.) preduze}a i dru-
ge organizacije du`ne su da postupaju po odredbama Zakona
o op{tem upravnom postupku, koji izme|u ostalog predvi-
|a upotrebu }irili~nog pisma u postupku kad u vr{ewu jav-
nih ovla{}ewa koja su im poverena zakonom re{avaju, od-
nosno kad obavqaju druge poslove utvr|ene ovim zakonom.
U smislu ovog zakona slu`bena upotreba }irili~nog pisma
predvi|a se kada je nadle`ni organ zakonom ovla{}en da
re{i upravnu stvar, odnosno prilikom vr{ewa zakonom
poverenog javnog ovla{}ewa.
Za sve dodatne informacije u vezi sa na{im uslugama,
kao i sugestije i primedbe, stojimo Vam na raspolagawu.
Srda~an pozdrav”.
Najverovatnije, tvoj saradnik u pravnim poslovima ni-
je se potpisao jer je dobro znao da pismo kojim se Telekom
Srbije obra}a svome korisni~kom telu ne samo da je pro-
tivustavno nego ukazuje i na bahat odnos te institucije pre-
ma srpskom nacionalnom bi}u (i stid ga je bilo zbog toga):
oslawaju}i se na nasle|enu “jugoslovensku” internaciona-
listi~ku ideologiju i savremenu mondijalisti~ku, Telekom
Srbije name}e korisnicima svojih usluga tu|e latini~no
pismo (francusko, {iptarsko, {pansko, hrvatsko, nema~-

ko?), pismo koje Ustav Republike Srbije uop{te i ne
pomiwe.
Po{to sam ja traìo “dodatne informacije”, tvoja prav-
na slu`ba, kako je i obe}ala, bila mi je “na raspolagawu”,
te mi je 9. januara poslala novu, “dodatnu informaciju”:
“Imaju}i u vidu iznete odredbe Ustava Republike Sr-
bije u prehodnom obra}awu, kao i odredbe pomenutih zako-
na izdavawe ra~una za telekomunikacione usluge nije po-
sao u vr{ewu javnih ovla{}ewa, odnosno nije posao koji je
dràva prenela iz svoje nadle`nosti zakonom na “Telekom
Srbija” a.d., tako da “Telekom Srbija” a.d. prilikom upo-
trebe pisma na ra~unima za telekomunikacione usluge nije
obavezan da upotrebi }irili~no pismo, kao i da u ovom
slu~aju nije re~ o slu`benoj upotrebi pisma, niti se po-
menuti ra~un izdaje po pravilima koja vaè za upravni
postupak”.
Po{to sam se prethodnih meseci besuspe{no dopisi-
vao sa raznim zvani~nim institucijama zaduènim da “bri-
nu” o mojim du`nostima, odgovornostima i pravima, tek
sada stiè na red ovaj moj poku{aj da ti, Generalni di-
rektore, i ja ozbiqno zavirimo u ono {ta nam nude akta na
koje se poziva tvoj saradnik u pravnim poslovima:
1. Ustav Republike Srbije;
2. Zakon o slu`benoj upotrebi jezika i pisama (Slu`-
beni glasnik Republike Srbije brojevi 45/91, 53/93, 67/93,
48/94, 101/05, 30/10)’
3. Zakon o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list
SRJ, broj 33/97 i 31/2001);
4. Zakon o dràvnoj upravi (za koji mi nije re~eno da je
objavqen u slu`benim glasnicima Republike Srbije, bro-
jevi 79/05, 101/07 i 95/10).
Najpre ta~ka 1:
^lan 10. Ustava Republike Srbije, ~emu ne protivre~i
ni tvoj saradnik u pravnim poslovima, kazuje da su “u Re-
publici Srbiji u slu`benoj upotrebi srpski jezik i }iri-
li~ko pismo”, te da se “slu`bena upotreba drugih jezika i
pisama ure|uje zakonom na osnovu Ustava”, {to bi jedino
78 Ilija Petrovi}
moglo zna~iti da upotreba srpskog jezika i }irili~nog

pisma ne moè biti pod sumwom.
Potom ta~ka 2:
a. ^lan 1. Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisama
preuzima ceo prvi stav ~lana 10. Ustava Republike Srbije,
a stav drugi istoga tog 10. ~lana Ustava Republike Srbije
pro{iruje konstatacijom da je u slu`benoj upotrebi i “la-
tini~ko pismo na na~in utvr|en ovim zakonom”, {to se,
uistinu, odnosi na II poglavqe istoga Zakona, ~iji jedini
~lan, 10 (ostali su brisani), nalaè da “kada se, u skladu sa
odredbama ovog zakona tekst ispisuje i latini~kim pi-
smom, tekst na latini~kom pismu ispisuje se posle teksta
na }irili~kom pismu, ispod ili desno od wega”, kao i na III
poglavqe, ~iji se ~lanovi 11-20, bave slu`benom upotre-
bom “jezika i pisama nacionalnih mawina”. (Ako se lati-
ni~no pismo pomiwe u 4. i 5. ~lanu, to se ~ini zbog uli~nih
i saobra}ajnih tabli, ali i firmi, me|u wima i tvoje, koje
su izabrale latinicu da se wome predstave na trì{tu);
b. Stav 2. ~lana 2. istog tog Zakona tvrdi da se “slu`-
benom upotrebom jezika i pisama... smatra i upotreba je-
zika i pisama u radu javnih preduze}a i javnih slu`bi, kao
i u radu drugih organizacija kad vr{e poslove utvr|ene
ovim zakonom”;
v. Stav 1. ~lana 3. istog tog Zakona bavi se “slu`benom
upotrebom jezika i pisama” ne{to podrobnije, pa ustanov-
quje da se tom pojavom “smatra naro~ito upotreba jezika i
pisama”:
v.a. “u usmenom i pismenom op{tewu organa i organiza-
cija me|usobno, kao i sa strankama, odnosno gra|anima”,
{to zna~i da kada Telekom Srbije “op{ti” sa mnom kao sa
strankom, odnosno gra|aninom, on to ~ini putem ra~una te-
lekomunikacionih usluga, koji mora biti sa~iwen u skladu
sa zakonskom odredbom “o slu`benoj upotrebi jezika i
pisama”, odnosno srpskim jezikom i }irili~bim pismom’
v.b. “u vo|ewu postupka za ostvarivawe i za{titu prava,
du`nosti i odgovornosti gra|ana”, {to zna~i da je ra~un
telekomunikacionih usluga su{tinski deo “postupka za
ostvarivawe i za{titu prava, du`nosti i odgovornosti
gra|ana”, koji gra|aninu nalaè “du`nost i odgovornost”

da plati ra~un dobijen od Telekoma Srbije, ~ime se za{ti-
}uje pravo istoga tog gra|anina da zadrì pretplatni~ki
status ili status ste~en nekim posebnim ugovorom;
v.v. “u izdavawu javnih isprava, kao i drugih isprava
koje su od interesa za ostvarivawe zakonom utvr|enih pra-
va gra|ana”, u koje se, van svake sumwe, uvr{}uje i ra~un
telekomunikacionih usluga kao “dokumenat koji pruà ve-
rodostojne podatke, svedo~i o ne~emu”, kao “pismeno svedo-
~anstvo, dokumenat kojim se ne{to zvani~no utvr|uje, po-
tvr|uje, posvedo~ava i koji sluì kao dokazno sredstvo” da
je gra|anin obavio odre|ene telekomunikacione usluge
nazna~ene na ispravi (ra~unu) i da je duàn da plati iznos
ispisan na ra~unu;
v.g. ~lan 6. istoga ovog Zakona daje pravo svakome da “u
postupku pred organom odnosno organizacijom koja...
re{ava o wegovom pravu i du`nosti upotrebqava svoj jezik
i da se u tom postupku upoznaje sa ~iwenicama na svom je-
ziku”, {to zna~i da Telekom Srbije nema pravo da meni,
kao telefonskom pretplatniku i korisniku telekomuni-
kacionih usluga bilo po pristupu bilo po ugovoru, natura
tu|i jezik i tu|e pismo.
Za wom, ta~ka 3, uz napomenu da pored brojeva Slu`be-
nog lista SR Jugoslavije na koje se poziva tvoj saradnik u
pravnim poslovima, postoji i Slu`beni glasnik Republi-
ke Srbije broj 30/2010, i primedbu da je isti taj tvoj sarad-
nik u pravnim poslovima uveo “u igru” ovaj Zakon ne bi li
me “pravno” dotukao:
a. ^lanom 1. ovoga Zakona ure|uje se kako }e, u uprav-
nim stvarima, postupati dràvni organi kada re{avaju “o
pravima, obavezama ili pravnim interesima fizi~kog li-
ca, pravnog lica ili druge stranke”, a ~lan 2 (kome je tvoj
saradnik u pravnim poslovima posvetio nezasluènu pa`-
wu, po{to se on uop{te ne bavi “upotrebom }irili~nog
pisma”) nalaè da po istom tom Zakonu postupaju i predu-
ze}a “u vr{ewu javnih ovla{}ewa koja su im poverena zako-
nom”. Naàlost, isti taj tvoj saradnik u pravnim poslo-
vima zaboravio je da, suprotno stavu 1. ~lana 6. istoga tog
80 Ilija Petrovi}
Zakona, nazna~i da “pri vo|ewu postupka i re{avawu u

upravnim stvarima, organi su du`ni da strankama omogu}e
da {to lak{e za{tite svoja prava i pravne interese, vode-
}i ra~una da ostvarivawe wihovih prava ne bude na {tetu
prava i pravnih ionteresa drugih lica, niti u suprotnosti
sa zakonom utvr|enim interesima”, u koje se, van svake sum-
we, moraju uvrstiti i interesi utvr|eni ~lanom 10. Ustava
Republike Srbije.
Na kraju, ta~ka 4, iz koje i ja i tvoj saradnik u pravnim
poslovima moèmo saznati da ~lan 1. Zakona o dràvnoj
upravi obja{wava da je “dràvna uprava deo izvr{ne vla-
sti Republike Srbije i ~ine je ministarstva, organi upra-
ve u sastavu ministarstava i posebne organizacije”, dok
~lan 2. dopu{ta da “pojedini poslovi dràvne uprave mogu
se poveriti... i drugim organizacijama”, ali ni jedan ni dru-
gi ne pomiwu srpski jezik i }irilicu a, bogme, ni strane
jezike koji upotrebqavaju sopstvena latini~na pisma.
Generalni direktore Telekoma Srbije,
Priznajem da je za mene pisawe ovoga pisma bio pre-
velik napor, ali se nadam da to ne}e razveseliti ni tebe ni
tvoga saradnika u pravnim poslovima kome je, kako si i sam
mogao videti, “ào... ({to) trenutno ne postoji mogu}nost da
se ra~uni za telekomunikacione usluge {tampaju na }iri-
li~nom pismu”.
Da li zbog toga {to Srbi u Zemqi Srbiji jo{ nisu pri-
nati za nacionalnu mawinu, ili ~eka{ da se Srbi “ukinu”
zbog ulaska u euROBsku zajednicu, kada }e nestati i potre-
ba za primenom ~lana 10. Ustava Republike Srbije.
A veruj mi na re~, bilo bi uputno da se izna|e “mogu}-
nost”, makar i “mi{jom komandom” za izmenu latini~nog
{tamparskog fonta u }irili~ni, “da se ra~uni za tele-
komunikacione usluge {tampaju na }irili~nom pismu”.
U uverewu da ovoga puta, kada ti se obra}am po babine
linije, ne}e{ pre}utati moje pismo i da }e{ me obrado-
vati kakvim-takvim odgovorom,
Ostaj mi zdravo, Generalni direktore Telekoma Srbije.
Ilija Petrovi}.
Tre}i put Ministru... i telekomunikacija
Bi}e da momak nije dobio ranija dva pisma, pa mu 15. ma-
ja 2015. godine {aqem tre}e, preporu~eno, u Beograd, Bule-
var Mihaila Pupina 2:
Gospodine Qaji}u,
Na elektronsku adresu kabinet@mtt.gov.rs, 26. januara
2015. godine poslao sam Vam pismo ~iji tekst ovde ponav-
qam u celosti:
Uvaèni Gospodine Ministre,
Sedmog januara ove godine zatraìo sam od Telekoma
Srbije (info@telekom.rs) da mi ra~une za telefonske usluge
izdaje na srpskom jeziku, }irilicom, ali se na{a prepiska
okon~ala Telekomovom besprizivnom naredbom da pla}am
ra~une takvi kakvi su.
Ipak, do toga naredbodavnog trenutka saznao sam da Te-
lekom Srbije, kao “nejavno” preduze}e, nema zakonsku oba-
vezu da ra~une ispostavqa na srpskom jeziku, }irilicom,
Druk~ije re~eno, Telekom Srbije, kao “srpski dràvni
telekomunikacioni operater” u kome Republika Srbija
ima 58,11% akcionarskog kapitala, nema obavezu da koristi
}irilicu, dok su, na drugoj strani, po logici da ono {to je
dopu{teno Jupiteru nije dopu{teno volu, op{tinska ko-
munalna preduze}a, po prostoru na kome deluju i korisni~-
kom krugu mnogo sitnija i neprikladna za upore|ivawe sa
Telekomom, obavezna da koriste }irilicu.
skog jezika i }irili~nog pisma (pi{em taj zakon malim
slovom jer ne znam kako se on u slu`benom glasilu imenu-
je), zakon koji je za gra|anina nepovoqniji od onoga {to mu
82 Ilija Petrovi}

da svaki akt Republike Srbije ima “slu`beni” karakter,
te da se akti dati u pisanom obliku, iz bilo kog organa Re-
publike Srbije da su “emitovani”, nalaze “u slu`benoj upo-
trebi”. To, daqe, zna~i da je Republika Srbija, koja u svojim
rukama drì skoro dve tre}ine Telekoma Srbije, poverava-
ju}i jednome Dru{tvu da upravqa i wenom imovinom, makar
to Dru{tvo bilo i “nejavno”, prenela na to Dru{tvo ne sa-
mo obavezu da upravqa tehnolo{kim procesom i svim onim
{to iz toga proizilazi, ve} i obavezu da slu`beno op{ti sa
svima koji su, na bilo koji na~in, deo tog procesa. Ne moè
biti, dakle, da na Telekom Srbije nije prenesena i ustavna
obaveza Republike Srbije na upotrebu srpskog jezika i }i-
rili~nog pisma.
odvija se u skladu sa pozitivnopravnim propisima”. Kako je
jo{ drug Marks svojevremeno rekao da je svako pravo nepra-
vo, moglo bi to zna~iti da “pozitivnopravna” slu`ba Tele-
koma Srbije zasniva upotrebu stranog jezika i latini~nog
pisma u komunikaciji sa pojedina~nim korisnikom usluge
(kao deli}em “javnosti”) na “pozitivnopravnom” propisu
koji }irilici ne priznaje “u~e{}e” u takvim komunika-
cijama.
Smatraju}i da je povre|eno moje pravo da ra~un telefon-
skih usluga bude ispostavqen na meni razumqivom jeziku i
pismu, obavqenu prepisku ponudio sam jednom internat-
skom portalu koji zastupa pravo srpskog naroda na upotrebu
srpskog pisma i srpskog jezika, ali sam od urednika toga por-
tala saznao da Telekom Srbije, pod pretwom krivi~nog go-
wewa, zabrawuje da se takva prepiska saop{tava bilo kome.
I, zaista, po{to sam skoknuo na dati link (http://www.
telekom.rs/disclaimer/), uverio sam se da situacija nije beza-
bedniji put, da se obratim vama, Gospodine Ministre, barem
sa tri pitawa:

lefonskih usluga dobija na srpskom jeziku, }irili~nim pi-
smom, po istoj logici kojom Elektrodistribucija (ili kako
se ve} zove) potro{a~ima elektri~ne energije ispostavqa
svoje ra~une na srpskom jeziku, }irilicom;
3. Da li se to meni samo ~ini da su Telekom Srbije i hr-
vatska po{ta uskladili svoj odnos prema }irilici: hrvat-
ska po{ta zabranila je }irili~no pismo a Telekom Srbija,
zauzvrat, ne}e dopustiti upotrebu }irilice u ra~unima
telekomunikacionih usluga”.
Umesto odgovora od Vas, gospodine Qaji}u, 2. marta
2015. godine prispelo mi je pismo iz Novog Sada kojim me
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapo{qavawe i
ravopravnost polova (?!), Sektor za privredu, Odeqewe
inspekcijskog nadzora, pod brojem 133-345-12/2015-03-02 od
25. februara, sa potpisom inspektora za elektronske komu-
nikacije g. Vladana Krstina, “s po{tovawem” izve{tava o
“prosle|ivawu predstavke”, kako sledi:
“Imaju}i u vidu delokrug Pokrajinskog sekretarijata
za obrazovawe, propise, upravu i nacionalne mawine - na-
cionalne zajednice, obave{tavamo Vas da smo predstavku
koja se odnosi na upotrebu latini~nog pisma od strane ope-
ratora Telekom Srbija a.d., shodno ~lanu 56. Stav 4. Zakona
o op{tem upravnom postupku (fSlu`beni list SRJQ, br.
33/97 i 31/01 i fSlu`beni glasnik RSQ, br. 30/2010), prosle-
dili na daqe postupawe navedenom sekretarijatu”.
84 Ilija Petrovi}
Vlada Republike Srbije (ili, mo`da, neka od slu`bi Va-

{eg Ministarstva) prebacila pokrajinskim institucija-
ma da se bak}u pokrenutim pitawem. Od Vlade Republike
Srbije, odnosno wenog Ministarstva trgovine, turizma i
telekomunikacija (a ne ijedne pokrajinske institucije) tra-
ìo sam za{titu mog ustavnog prava na upotrebu }irilice
i srpskog jezika, jer je Telekom institucija republi~kog
zna~aja i jer se Telekomova zloupotreba navodne jezi~ke
ravnopravnosti izvodi iz Ustava Republike Srbije. Vaqda
je neko iz Ministarstva... i telekomunikacija “izra~unao”
da se problem najlak{e moè razvodniti ako se podvede
pod “ravnopravnost polova”: jedan pol bila bi }irilica a
drugi pol ticao bi se latinice. Jeste da su i }irilica i la-
tinica ènskoga pola, u ~emu su, dakle, ravnopravne, ali i
daqe ostaje pitawe zbog ~ega srpski jezik, koji je mu{koga
roda, nije “uravnopravwen” sa ènskom }irilicom. Ili,
mo`da, vlast u Zemqi Srbiji namerava da, zarad jednostra-
ne (rodne) ravnopravnosti, ozakoni istopolne veze, bra~-
ne i vanbra~ne, i u jeziku i u pismu.
Da bi Vam, gospodine Qaji}u, bilo jasno o ~emu se radi, 3.
marta ponovo sam Vam poslao sporno pismo, a dodao sam mu
po jedan pasus na po~etku i na kraju.
Po~etni pasus glasi:
“Pre ravno pet nedeqa, 26. januara, Ministarstvu trgo-
vine, turizma i telekomunikcija u Vladi Republike Srbi-
je, Bulevar Mihaila Pupina 2 (kabinet@mtt.gov.rs), poslao
sam pismo ~iji tekst ovde dajem u celosti”.
A zavr{ni:
“Odgovor na ovo pismo nisam dobio, ali sam zato 2.
marta saznao da se mojom temom bavio Pokrajinski sekre-
tarijat za privredu, zapo{qavawe u Novom Sadu i - ni ma-
we ni vi{e! - za ravnopravnost polova. U ime te va`ne in-
stitucije, Inspektor za telekomunikacije obavestio me je
da je moja predstavka - za koju ja i ne znam, jer wemu nisam
ni pisao - prosle|ena Pokrajinskom sekretarijatu za obra-
zovawe, propise, upravu i nacionalne mawine - nacional-
ne zajednice.
Mogu samo pretpostaviti da je moje pismo, ono koje sam
Vama uputio, preba~eno u Novi Sad blagodare}i nekom na-
dobudnom ~inovniku iz Va{ega Ministarstva koji je na-

{ao najlak{i na~in da uop{te ne misli ali i da, tako,
izloì sprdwi ustavna prava ne samo moja nego i svih srp-
skih gra|ana.
U o~ekivawu, Gospodine Potpredsedni~e Vlade Repu-
blike Srbije, da }u od Vas dobiti odgovor na pitawe koje
ne mori samo mene,
Blagodari na pa`wi”.
I tu do|e moj potpis, }irilicom, naravno.
Gospodine Qaji}u,
Po{to se ne ogla{ava ni ona ravnopravnopolna pokra-
jinska institucija (koju niko ni{ta nije ni pitao), meni
samo preostaje da Vam se ponovo obratim (tre}a sre}a!)
pismom iste sadrìne i s istim pitawima koja sam Vam ve}
dva puta postavio a koja su Va{i saradnici izbegli da Vam
pokaù, najverovatnije da se ne biste optere}ivali kojeka-
kvim besposlicama:
stavqa svoje ra~une na srpskom jeziku, }irilicom;
3. Da li se to meni samo ~ini da su Telekom Srbije i
hrvatska po{ta uskladili svoj odnos prema }irilici:
hrvatska po{ta zabranila je }irili~no pismo a Telekom
Srbija, zauzvrat, ne}e dopustiti upotrebu }irilice u ra-
~unima telekomunikacionih usluga.
Gospodine Qaji}u,
Naivan kakav sam, o~ekujem da ipak izdvojite malo vre-
mena i kaète mi {ta zaista mislite o ovome {to Vam pi-
86 Ilija Petrovi}
{em. U svemu tome bi}e nebitno kakve }ete razloge uvrsti-

ti u budu}e pismo, va`no je da mi odgovorite, ako ni zbog
~ega drugog a ono da ne bi ispalo kako ministri iz Vlade
Republike Srbije ne odgovaraju na pisma koja im upu}uju
pomalo besposleni gra|ani.
Osobito uvaàva Va{ trud za sre|ivawe prilika i u
telekomunikacijama,
Ilija Petrovi}.
Telekom otpisuje, ali ne wegov direktor
Bi}e da Generalni direktor Telekoma Srbije, Takov-
ska 2, Beograd, ne poznaje }irilicu (da l’ da pi{e, da l’ da
~ita, mo`da i oboje), tek, 19. maja stiè mi pismo u ~ijem
zaglavqu stoji, crvenim slovima, latinicom, znak mts, a is-
pod toga, }irilicom, po{iqao~ev naziv: Slu`ba za brigu o
privatnim korisnicima, Novi Sad, Narodnih heroja 2, broj
7037-183229 od 18. maja 2015. godine.
Nesumwivo, Generalni direktor Telekoma Srbije, u
svome slu`benom trudu da potceni i omalovaì one koji
mu se slu`beno obra}aju kao ~elnoj li~nosti jedne izuzet-
no zna~ajne institucije u srpskom narodu, toj je Slu`bi
(“za brigu o privatnim korisnicima”) prosledio pismo
koje sam mu poslao (zavedeno pod brojem 4458314 od 15. ma-
ja 2015), te me wen {ef Dragoslav \oki}, diplomirani
inèwer, obave{tava:
Po{tovani gospodine Petrovi},

Zahvaqujemo Vam na poverewu, koje nam ukazujete kori-
{}ewem na{ih usluga. Izuzetno nam je zna~ajna povratna
informacija korisnika kako bismo unapredili me|usobnu
saradwu.
Uz uvaàvawe razloga Va{eg nezadovoqstva ovom pri-
likom Vas informi{emo o aktivnostima koje smo preduze-
li u ciqu re{avawa prigovora.
Detaqno i pa`qivo smo razmotrili sve relevantne
~iwenice koje ste ponovo naveli i uradili sve potrebne
provere.
U na{im prethodnim dopisima detaqno smo Vam objas-
nili da trenutno ne postoji mogu}nost da se ra~uni za te-
lekomunikacione usluge {tampaju na }irili~nom pismu.
Ponovo Vas uveravamo da }emo preduzeti sve potrebne
mere da {to pre realizujemo upotrebu }irili~nog pisma
na ra~unima i dokumentima upu}enim od strane Telekom
Srbija a.d.
...Iskreno se nadamo da }ete uvaìti na{e obrazloè-
we i da }emo nastaviti saradwu na obostrano zadovoqstvo.
88 Ilija Petrovi}
Ovi, dakle, koji “brinu” o meni kao privatnom koris-

niku, uveravaju me da “trenutno ne postoji mogu}nost da se
ra~uni za telekomunikacione usluge {tampaju na }irili~-
nom pismu” ali da }e “preduzeti sve potrebne mere” da se to
{to pre ostvari.
Vaqda po onom ve} poznatom receptu da “\ekna jo{
nije umrla a ka’}e ne znamo”.
Podrazumeva se da Predraga ]ulibrka (1968), general-
nog direktora Telekoma Srbije, elektroinèwera po stru-
ci, momka koji se do~epao vlasti i zbog koga je, po prilici,
i smi{qena ona narodna izreka “daj mu vlast u ruke pa da
vidi{ ko je i {to je”, za sve to i nije briga.
Dràva Srbija ne ume sama
Zoran Babi}, {ef poslani~ke grupe Srpske napredne
stranke u Strana~koj skup{tini Srbije, za beogradski
dnevni list “Blic” (13. maj 2015) izjavio je da }e u ustavnu
reformu politi~kog sistema biti ukqu~eni “svi politi~-
ki faktori”.
Kako je on to objasnio, “ovde nije re~ samo o promeni
Ustava, ve} o reformi ~itavog politi~kog sistema”, zbog
~ega }e biti upu}en poziv svima, pa i me|unarodnoj zajed-
nici, pre svega telima Evropske unije, da nam pomognu kako
bismo na{li najboqa re{ewa za Srbiju”.
Pomozi im, Boè, ne znaju {ta ~ine.
Ne}e biti iznena|ewe ako im iz Evropske unije stigne
nalog ne samo da se ukine }irilica nego i srpski jezik.
A po potrebi i Srbi.
^lan 10. Ustava Republike Srbije ionako je bez zna~a-
ja, tek za fusnotu, onako kako su ga pravopi`xije smestili
u Pravopis Matice srpske. Ili, na ve} ukinutom srpskom
jeziku: za pod noge.
Gde je Matica srpska u svemu tome
Po~etkom juna, gospodin Dragan Stani}, predsednik
Matice srpske, u kwièvnim krugovima poznat i kao Ivan
Negri{orac, pozvao me je telefonom i predloìo da navra-
tim do wega kako bismo se pozabavili mojim stavom prema
onome {to pi{e u Pravopisu srpskoga jezika iz 2010. godie
Novi Sad 2010, u izdawu Matice srpske, pod “I. Pismo”, na
strani 15.
Zbog Predsednikove zauzetosti, uspeli smo da se sret-
nemo tek 18. juna, oko podne.
Zanemari li se Predsednikovo vajkawe zbog neprilika
u kojima se Matica srpska zatekla u op{tem kulturnom ha-
osu u Srbiji (u kome je Ministarstvo kulture, po{to je za
oko trideset procenata smawilo svoje u~e{}e u finansi-
rawu ove kulturne i nau~ne institucije, prekinulo svaku
komunikaciju sa Maticom: ne samo Ministar, nego i wego-
vi saradnici, uop{te se ne javqaju na Predsednikove pozi-
ve), {to “obe}ava” da bude uga{en ~ak i Letopis Matice
srpske, verovatno najstariji ~asopis na svetu, skoro da se i
ne treba zamerati Predsednikovoj nedoumici {ta da radi
sa mojim pismom o }irilici. (Predsednik pre}utkuje moj
komentar da se, najverovatnije, ne radi samo o ga{ewu
Letopisa Matice srpske, ve} i da iza svega stoji i ne~ija
namera da se ukine i Matica srpska; za{to ne i to ako je
pre ~etiri-pet godina bila donesena odluka da se iz naziva
Srpske akademije nauka i umetnosti izbri{e odrednica
Srpska).
Predsednik je svestan ~iwenice da |aci u Srbiji nema-
ju predstavu o }irilici kao jednom od najzna~ajnijih obe-
le`ja sopstvenog nacionalnog bi}a i da bi, stoga, trebalo
izna}i na~ni na koji bi se }irili~no pismo moralo vrati-
ti u {kole. Mimo toga, on je uveren da je i latinica srpsko
pismo, te da bi insistirawe samo na }irilici zna~ilo da
se Srbi odri~u onoga dela svoga stvarala{tva objavqenog
na latinici u vremenu srpsko-hrvatskog “zajedni{tva”.
U takvom raskoraku, Predsednik me pita kako ja zami-
{qam “pomirewe” tih dveju protivre~nosti.
Moj stav bio je vrlo jasan:

Po{to prizna da je pasus dat na 15. strani Mati~inog
postoje}eg Pravopisa srpskoga jezika (na koji se moè gle-
dati kao na specifi~an podzakonski akt jer je i Pravopis
jedna vrsta “zakonskog” teksta), ukqu~uju}i i obja{wewe
dato iza zvezdice, u suprotnosti sa ~lanom 10. Ustava Re-
publike Srbije, Matica srpska trebalo bi da se odrekne
sadrìne toga pasusa, ta da o tome, na pogodan na~in, oba-
vesti i javnost, pre svega sve {kole u Srbiji. Vra}awe
}irilice u {kolski sistem bilo bi i lepa prilika da se
|acima ukaè na wihovu pripadnost srpskom nacionalnom
bi}u (neko bi to rekao: srpskom nacionalnom korpusu), kao
i na neodvojivu vezu srpskoga jezika i pisma sa srpskom
duhovno{}u i opstankom srpskog nacionalnog bi}a. Onako
kako je to pre vi{e od podrug veka napisao Teodor Pavlo-
vi} (1804-1854), prvi formalno izabrani sekretar Matice
srpske : “Jezik, vera i narodnost / Amanet ti, Srbe, brate /
To sveto troje / To je izvor ~esti, slave i sre}e tvoje”.
Ne verujem da }u dobiti pisani odgovor na ovo moje
pismo, isto kao {to ne verujem da }e Upravni odbor Mati-
ce srpske to moje pismo staviti na dnevni red neke svoje
sednice.
Odgovor iz Qaji}evog Ministarstva
Sasvim neo~ekivano, 29. juna 2015. godine, iz Ministar-
stva trgovine, turizma i telekomunikacija stiè odgovor
na moje pismo od 15. maja:
Povodom predstavke kojom ste se obratili Ministar-

stvu trgovine, turizma i telekomunikacija, u vezi pisma
koje operator “Telekom Srbija” a.d. koristi pri izradi
ra~una za pruène usluge fiksne telefonije, ukazujemo na
slede}e:
^lan 12. Zakona o elektronskim komunikacijama
(“Slu`beni glasnik RS” br. 44/10, 60/13 - US i 62/14) pro-
pisuje da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i
propisa kojim se ure|uje delatnost elektronskih komuni-
kacija na teritroiji autonomne pokrajine vr{i autonomna
pokrajina preko svojih organa kao poverene poslove.
U skladu sa tim Va{a predstavka je prosle|ena na po-
stupawe Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapo{qa-
vawe i ravnopravnopst polova, Bulevar Mihajla Pupina
br. 16, Novi Sad u okviru koga deluje inspekcija elektron-
skih komunikacija”.
Pismo, pod brojem 345-07-00579/2015-07 od 24. maja 2015.

godine, potpisala je, “s po{tovawem”, Irini Reqin, koja
sebe prepoznaje kao “V.D. Pomo}nika ministra”. Iz Mini-
starstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Nemawina
22-26, Beograd, pismo je poslato 26. juna, preporu~eno (AA
000 384 302 RS), a uru~eno mi je 29. juna 2015. godine neki
minut posle jedanaest sati.
Umesto Ministru kulture, wegovom [efu
Bio sam nameran da pi{em i Ministru kulture u Vladi
Republike Srbije, ali sam odustao kada sam video kakav je
wegov odnos prema Matici srpskoj. Nominalno, Ministar
}e biti najzaslu`niji {to je “zbog znatnog smawewa iznosa
za redovno funkcionisawe te na{e najstarije ustanove
kulture ugroèn wen elementarni opstanak”.
Za svaki slu~aj, opredequjem se da pismo po{aqem Go-
spodinu Aleksandru Vu~i}u, predsedniku Vlade Republi-
ke Srbije, Nemawina 11 u Beogradu.
To i ~inim, u ponedeqak 13. jula 2015. godine, prepo-
ru~enim pismom:
Gospodine Predsedni~e Vlade Republike Srbije,

Kada sam pre ne{to vi{e od pola godine morao pre-
uzeti brigu o pla}awu kojekakvih ra~una, “otkrio” sam da
su ra~uni telefonskih usluga ispisani na nekom stranom
jeziku, meni nepoznatim pismenima. U nedoumici {ta sa
wima da radim, zatraìo sam od “Telekoma Srbije” da mi
ih ubudu}e, kako bih se u wima sna{ao, ispostavqa na srp-
skom jeziku, }irili~nim pismom.
Odgovor je stigao istoga dana, ali je bio dozlaboga
“u~en” i toliko komplikovan da sam svoj zahtev odmah
morao ponoviti. Bilo je bezuspe{no i to a kada mi je palo
na um da taj svoj poku{aj sa sve prepiskom opi{em na nekom
sajtu, posredno sam saznao da “Telekom”, pod pretwom ~ak i
smrtne kazne, zabrawuje da se obznawuje ono {to je iza{lo
iz wihovih pisarnica.
U prevelikom strahu, juna~kom, malo sam se primirio
i docnije sam se obra}ao samo onima za koje sam mislio da
su miroqubiviji od tog mog prvog “prepisnika”. Pored dru-
gih, i Ministru trgovine, turizma i telekomunikacija.
I tako, 26. januara 2015. godine, “Uvaènom Gospodinu
Ministru” napisao sam i slede}e:
“Sedmog januara ove godine zatraìo sam od Telekoma
Srbije... da mi ra~une za telefonske usluge izdaje na srp-
skom jeziku, }irilicom, ali se prepiska okon~ala Teleko-
94 Ilija Petrovi}
movom besprizivnom naredbom da pla}am ra~une takvi

kakvi su.
Ipak, do toga naredbodavnog trenutka saznao sam da
Telekom Srbije, kao “nejavno” preduze}e, nema zakonsku oba-
vezu da ra~une ispostavqa na srpskom jeziku, }irilicom,
Druk~ije re~eno, Telekom Srbije, kao “srpski dràvni
telekomunikacioni operater” u kome Republika Srbija
sti }irilicu, dok su, na drugoj strani, po logici da ono
{to je dopu{teno Jupiteru nije dopu{teno volu, op-
{tinska komunalna preduze}a, po prostoru na kome deluju
i korisni~kom krugu mnogo sitnija i neprikladna za upo-
re|ivawe sa Telekomom, obavezna da koriste }irilicu.
skog jezika i }irili~nog pisma (pi{em taj zakon malim slo-
vom jer ne znam kako se on u slu`benom glasilu imenuje),
zakon koji je za gra|anina nepovoqniji od onoga {to mu
da svaki akt Republike Srbije ima fslu`beniQ karakter, te
da se akti dati u pisanom obliku, iz bilo kog organa Repu-
blike Srbije da su “emitovani”, nalaze “u slu`benoj upotre-
bi”. To, daqe, zna~i da je Republika Srbija, koja u svojim
rukama drì skoro dve tre}ine Telekoma Srbije, povera-
vaju}i jednome Dru{tvu da upravqa i wenom imovinom, ma-
kar to Dru{tvo bilo i “nejavno”, prenela na to Dru{tvo ne
samo obavezu da upravqa tehnolo{kim procesom i svim
onim {to iz toga proizilazi, ve} i obavezu da slu`beno
op{ti sa svima koji su, na bilo koji na~in, deo tog procesa.
Ne moè biti, dakle, da na Telekom Srbije nije prenesena
i ustavna obaveza Republike Srbije na upotrebu srpskog je-
zika i }irili~nog pisma.

je jo{ drug Marks svojevremeno rekao da je svako pravo
nepravo, moglo bi to zna~iti da “pozitivnopravna” slu`ba
Telekoma Srbije zasniva upotrebu stranog jezika i lati-
ni~nog pisma u komunikaciji sa pojedina~nim korisnikom
usluge (kao deli}em “javnosti”) na “pozitivnopravnom”
propisu koji }irilici ne priznaje “u~e{}e u takvim komu-
nikacijama”.
Pismo je poslato Uvaènom Gospodinu Ministru... i
telekomunikacija, ali ga, po svoj prilici, nije zateklo
“kod ku}e”. U odsustvu Uvaènog Gospodina Ministra,
wegovi pomo}nici, zamenici, saradnici, savetnici i osta-
li znalci svega onoga {to je normalnom svetu nepotrebno,
moje pismo prosledili su Pokrajinskom sekretarijatu za
privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova(?!) u
Novom Sadu.
Ni mawe ni vi{e - za ravnopravnost polova, koji me je,
pod brojem 133-345-12/2015-03-02 od 25. februara, “s po{to-
vawem” izvestio o “prosle|ivawu predstavke”:
“Imaju}i u vidu delokrug Pokrajinskog sekretarijata
za obrazovawe, propise, upravu i nacionalne mawine - na-
cionalne zajednice, obave{tavamo Vas da smo predstavku
koja se odnosi na upotrebu latini~nog pisma od strane ope-
ratora Telekom Srbija a.d., shodno ~lanu 56. Stav 4. Zakona
o op{tem upravnom postupku (”Slu`beni list SRJ”, br.
33/97 i 31/01 i “Slu`beni glasnik RS”, br. 30/2010), prosle-
dili na daqe postupawe navedenom sekretarijatu”.
Vlada Republike Srbije prebacila pokrajinskim institu-
cijama da se bak}u pokrenutim pitawem. Od Vlade Repu-
blike Srbije, odnosno wenog Ministra trgovine, turizma
96 Ilija Petrovi}
i telekomunikacija (a ne neke pokrajinske institucije)

traìo sam za{titu mog ustavnog prava na upotrebu }iri-
lice i srpskog jezika, jer je Telekom institucija repu-
bli~kog zna~aja i jer se Telekomova zloupotreba navodne
jezi~ke ravnopravnosti izvodi iz Ustava Republike Srbi-
je. Vaqda je neko iz Ministarstva... i telekomunikacija
“izra~unao” da se problem najlak{e moè razvodniti, i
tako narugati meni kao Srbinu ako se podvede pod “ravno-
pravnost polova”: jedan pol bila bi }irilica a drugi pol
ticao bi se latinice. Jeste da su i }irilica i latinica èn-
skoga pola, u ~emu su, dakle, ravnopravne, ali i daqe ostaje
pitawe zbog ~ega srpski jezik, koji je mu{koga roda, nije
“uravnopravwen” sa ènskom }irilicom. Ili, mo`da,
vlast u Zemqi Srbiji namerava da, zarad jednostrane (rod-
ne) ravnopravnosti, ozakoni istopolne veze, bra~ne i van-
bra~ne, i u jeziku i u pismu, na {tetu svega {to je srpsko.
A tamo, u nekom pokrajinskom “organu”, kako i sami
vidite, odlu~ili su da “potro{a~e” srpskog jezika i }iri-
li~nog pisma pretvore u nacionalnu mawinu - nacionalnu
zajednicu. Mora biti da je u pitawu neka sporohodna proce-
dura po{to sa te strane jo{ nije stigao odgovor; verovatno
se i daqe dogovaraju u koju bi nacionalnu mawinu trebalo
svrstati jadne Srbe - zlosre}nike bez prava da u Zemqi Sr-
biji koriste sopstveni jezik i pismo.
U me|uvremenu, i{~ekuju}i neku odluku “u tom smi-
slu”, poku{ao sam da Generalnog direktora Telekoma Sr-
bije podsetim na postojawe Zakona o slu`benoj upotrebi
jezika i pisama ~iji 1. ~lan preuzima ceo prvi stav ~lana
10. Ustava Republike Srbije, a stav drugi istoga tog 10.
~lana Ustava Republike Srbije pro{iruje konstatacijom
da je u slu`benoj upotrebi i “latini~ko pismo na na~in
utvr|en ovim zakonom”. Uistinu, to se odnosi na II poglav-
qe istoga Zakona, ~iji jedini ~lan, 10 (ostali su brisani,
nebitno je zbog ~ega), nalaè da “kada se, u skladu sa odred-
bama ovog zakona tekst ispisuje i latini~kim pismom,
tekst na latini~kom pismu ispisuje se posle teksta na }i-
rili~kom pismu, ispod ili desno od wega”, kao i na III po-
glavqe, ~iji se ~lanovi 11-20, bave slu`benom upotrebom
“jezika i pisama nacionalnih mawina”. (Ako se latini~no

pismo pomiwe u 4. i 5. ~lanu, to se ~ini zbog uli~nih i sao-
bra}ajnih tabli, ali i firmi, me|u wima i Telekomova, ko-
je su izabrale latinicu da se wome predstave na trì{tu).
Pa sam dodao da se stav 1. ~lana 3. istog tog Zakona bavi
“slu`benom upotrebom jezika i pisama” ne{to podrobnije,
ustanovquju}i da se tom pojavom “smatra naro~ito upotre-
ba jezika i pisama”:
a. “u usmenom i pismenom op{tewu organa i organi-
zacija me|usobno, kao i sa strankama, odnosno gra|anima”,
{to zna~i da kada Telekom Srbije “op{ti” sa mnom kao sa
strankom, odnosno gr|aninom, on to ~ini putem ra~una te-
lekomunikacionih usluga, koji mora biti sa~iwen u skladu
sa zakonskom odredbom “o slu`benoj upotrebi jezika i pi-
sama”, odnosno srpskim jezikom i }irili~nim pismom;
b. “u vo|ewu postupka za ostvarivawe i za{titu prava,
du`nosti i odgovornosti gra|ana”, {to zna~i da je ra~un
telekomunikacionih usluga su{tinski deo “postupka za
ostvarivawe i za{titu prava, du`nosti i odgovornosti gra-
|ana”, koji gra|aninu nalaè “du`nost i odgovornost” da
plati ra~un dobijen od Telekoma Srbije, ~ime se za{ti-
}uje pravo istoga tog gra|anina da zadrì pretplatni~ki
status ili status ste~en nekim posebnim ugovorom;
v. “u izdavawu javnih isprava, kao i drugih isprava koje
su od interesa za ostvarivawe zakonom utvr|enih prava gra-
|ana”, u koje se, van svake sumwe, uvr{}uje i ra~un telekomu-
nikacionih usluga kao “dokumenat koji pruà verodostojne
podatke, svedo~i o ne~emu”, kao “pismeno svedo~anstvo,
dokumenat kojim se ne{to zvani~no utvr|uje, potvr|uje, po-
svedo~ava i koji sluì kao dokazno sredstvo” da je gra|anin
obavio odre|ene telekomunikacione usluge nazna~ene na
ispravi (ra~unu) i da je duàn da, u naknadu za te usluge, pla-
i iznos ispisan na ra~unu;
g. ~lan 6. istoga ovog Zakona daje pravo svakome da “u
postupku pred organom odnosno organizacijom koja... re{a-
va o wegovom pravu i du`nosti upotrebqava svoj jezik i da
se u tom postupku upoznaje sa ~iwenicama na svom jeziku”,
{to zna~i da Telekom Srbije nema pravo da meni, kao
98 Ilija Petrovi}
telefonskom pretplatniku i korisniku telekomunikaci-

onih usluga bilo po pristupu bilo po ugovoru, natura tu|i
jezik i tu|e pismo.
Uzaludno.
Prema svim tim ustavnim i zakonskim odredbama, a na-
ro~ito prema zlosre}nim Srbima u Zemqi Srbiji:
- i Telekom Srbije, ~iji se Generalni direktor ne
ogla{ava (iako bi morao znati bar deo onoga {to zna i Po-
verenik za informacije) a “stru~waci”, po{to ustvrde da
“izdavawe ra~una za telekomunikacione usluge nije posao
u vr{ewu javnih ovla{}ewa... tako da “Telekom Srbija” a.d.
prilikom upotrebe pisma na ra~unima za telekomunika-
cione usluge nije obavezan da upotrebi }irili~no pismo”,
zaprete da svaka wihova “Poruka predstavqa poslovnu
tajnu kompanije Telekom Srbija a.d.” s tim {to “mi{qewa i
stavovi iskazani u Porukama ne predstavqaju nu`no zvani~-
na i pravno-obavezuju}a mi{qewa i stavove kompanije Te-
lekom Srbija a.d.”;
- i Za{titnik gra|ana, koji me je opomenuo “da svako
pona{awe podnosioca pritu`be koje je o~igledno suprot-
no svrsi prava na obra}awe Za{titniku gra|ana i koje
spre~ava wegovo propisno funkcionisawe ili propisno
vo|ewe postupka predstavqa zloupotrebu prava na obra}a-
we Za{titniku gra|ana”;
- i Poverenik za informacije, koji se, s olimpskih
visina, brani tvrdwom da “institucija Poverenika nije ta
koja daje informacije, ve} {titi Va{e pravo na informa-
cije, ukoliko ih ne dobijete po zahtevu koji ste prethodno
uputili onim organima koji wima raspolaù”. Pri tome,
“zaboravio” je na svoj “Katalog organa javne vlasti u smislu
zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog
zna~aja” i u wemu stav da taj Katalog “sadrì podatke o
dràvnim i drugim organima i organizacijama koje, u smi-
slu ~lana 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama
od javnog zna~aja (Slu`beni glasnik Republike Srbije
broj 120/04 i 54/07) predstavqaju organe javne vlasti na
koje se ovaj zakon primewuje”. Pa se nije setio ni ta~ke 2.1.
istoga tog Kataloga koji tvrdi da “u kategoriju organa
javne vlasti u smislu ovog zakona, spadaju (i)... “javna pre-

duze}a i druga pravna lica sa ve}inskim dràvnim kapita-
lom ili sa javnim ovla{}ewima”, u koju je kategoriju, pod
rednim brojem 37, upisan “Telekom Srbija” a.d. Takovska 2,
11000 Beograd (www.telekom.rs), vaqda i zbog toga {to
Dràva Srbija ima u wemu ne{to preko 58 procenata vla-
sni~kog kapitala. A da je hteo, mogao mi je re}i da se, u
skladu sa ~lanom 137. Ustava Republike Srbije, pojedina
javna ovla{}ewa mogu zakonom poveriti i preduze}ima,
ustanovama, organizacijama i pojedincima, da je ta temati-
ka normirana Zakonom o javnim slu`bama (slu`beni
glasnici broj 42/91 i 71/94), ~iji ~lan 1. kazuje da se “javnim
slu`bama u smislu ovog zakona smatraju ustanove, predu-
ze}a i drugi oblici organizovawa utvr|eni zakonom, koji
obavqaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbe|uje
ostvarivawe prava gra|ana odnosno zadovoqavawe potreba
gra|ana i organizacija, kao i ostvarivawe drugog zakona
utvr|enog interesa u odre|enim oblastima”, te da stav 3.
~lana 3. istog tog Zakona predvi|a da se “za obavqawe de-
latnosti odnosno poslova u oblasti... PTT saobra}aja...
osnivaju preduze}a”, me|u wima i Telekom Srbije, kao sa-
stavni deo javnih slu`bi u Srbiji, kao organizacija “sa
pojedinim javnim ovla{}ewima”. [to, daqe, predstavqa i
obavezu Telekoma Srbije da i ra~une telekomunikacionih
usluga ispostavqa na srpskom jeziku, }irili~nim pismom;
- i Ministar... i telekomunikacija, koji nema vremena
jer se bavi “polnom ravnopravno{}u”;
Odnose se nezainteresovano, odbojno, potcewiva~ki,
podrugqivo, uvredqivo prema ustavnom pravu srpskog
naroda na kori{}ewe srpskog jezika i srpske }irilice.
Dokle tako, i sa kojim pravom.
Bilo bi lepo da odgovor na ovo pismo dobijem od
institucije koja se zove:
Predsednik Vlade Republike Srbije,
Institucije kojoj ovo pismo i naslovqujem.
S osobitim uvaàvawem,
Ilija Petrovi}.
Srpska deca ne znaju }irilicu
Iz teksta Na{a deca ne znaju da pi{u }irilicu, objav-
qenog 17. jula 2015. godine na Vaseqenskoj televiziji (http
://www.vaseljenska.com/kultura/nasa-deca-ne-znaju-da-pisu-ciri
licu/), saznajemo za tvrdwu Radivoja Miki}a (1950), kwièv-
nika i univerzitetskog profesora iz Beograda, da je “po-
loàj srpskog jezika zaista jadan”, da je “~itao radove na
prijemnom ispitu na Filolo{kom fakultetu (u Beogradu),
koji moraju da se se pi{u }irilicom”, da su “na{a deca go-
tovo nepismena, ona ne umeju da pi{u }irilicom”, ali nai-
lazimo i na wegovo turobno pitawe “da li je to normalno u
jednoj zemqi u kojoj u Ustavu pi{e da je to slu`beno pismo
ove dràve i naroda koji u woj ~ini ve}insko stanovni-
{tvo”.
Ne bi to on ni pitao da je znao da }e ga istoga dana, ta-
ko|e na Vaseqenskoj, sa~ekati tekst Bez maske: Kora Udo-
vi~ki - siva eminencija “Agende 21” za Srbiju (http://www.
vaseljenska.com/misljenja/bez-maske-kori-udovicki-siva-emine
ncija-agende-21-za-srbiju/).
Zanemarimo li zasluge Kore Udovi~ke za raspad srpske
privrede, ista}i }emo ovde i wen trud da u ime i za ra~un
upravo pomenute “Agende” doprinese uru{avawu srpskog
dràvnog i nacionalnog suvereniteta, uklawawu srpskih
granica i ukidawu srpske nacionalne dràve.
Kora je, dakle, direktni nastavqa~ onoga za {ta se bo-
rio i wen otac Lazar Udovi~ki (1915-1997), ~lan Komuni-
sti~ke partije od 1935. godine i mnogogodi{wi ideolo{ki
sledbenik pokojnoga Tita (Josipa Broza, 1892-1980), iz vr-
ste onih koje je nema~ka tajna policija Gestapo, kada je u
prole}e 1941. postalo jasno da Srbi ne}e prihvatiti naci-
sti~ku okupaciju, po~ela da sakupqa jugoslovenske komu-
niste odbegle iz [panije posle poraza u gra|anskom ratu
(najvi{e ih je bilo u Francuskoj, gde su mnogi leàli u
zatvorima zbog kriminalnih dela) i da ih prebacuje u Ju-
goslaviju. “Prema podacima Ministarstva spoqnih poslo-
va FNRJ, objavqenim u tzv. Beloj kwizi na engleskom jezi-
ku, Gestapo je poslao u Jugoslaviju 150 Jugoslovena koji su
se borili u [paniji” (1936-1939), dok je Nedi}eva vlada, u

kwizi Krvava lista komunisti~kih zlo~ina u Srbiji,
Beograd 1942, objavila da je posle Aprilskog rata u Srbiju
poslato oko 400 komunista, koji se nazivaju “me|unarodnim
olo{em”. Svi oni, s iskustvom u [panskom gra|anskom
ratu, bili su Komunisti~koj partiji Jugoslavije potrebni
za izvo|ewe revolucije, onako kako je to bilo predvi|eno
sporazumom izme|u vo|stva Hrvatskog narodnog oslobodi-
la~kog usta{kog pokreta i vo|stva Komunisti~ke stranke,
sklopqenim juna 1935. godine, u zatvoru u Sremskoj Mitro-
vici. Prvi su od tog sporazuma i{~ekivali “oslobo|ewe
ispod srpskog jarma”, drugi su “priznavali” da “komunizi-
rawe Balkanskog poluostrva ne moè do}i dok se ne slomi
ki~ma srpstva i pravoslavqa, jer je poznato da su to dva fak-
tora koja su omela prodirawe Osmanlija na zapad i Aus-
trije na istok”, a obe strane smatrale su da se “uni{tewem
svega {to je srpsko i pravoslavno utire teren za komuni-
zirawe Jugoslavije i Balkanskog poluostrva” (Miloslav
Samarxi}, Saradwa partizana sa Nemcima, usta{ama i
Albancima, Kragujevac 2006, 26-27).
Ko zna zbog ~ega, Lazar Udovi~ki nije stigao sa wima
jer je 1941. godine, po izlasku iz francuskog zatvora (ne
kaè se zbog kakvih je “radwi” bio u zatvoru), pristupio
francuskom Pokretu otpora, dve godine kasnije bio zarob-
qen, da bi se, s izvesnim zaka{wewem, u Jugoslaviju vratio
1945. godine, ali na vreme da poradi na ostvarewu Brozo-
vih ideja.
Iver ne pada daleko od klade, ali ni cela kora.
Mimo toga, moè se primetiti da profesor Radivoje
Miki} nije pitao svog Ministra prosvete kako se moglo
desiti da “na{a deca ne znaju da pi{u }irilicom”. Mo`da
Ministar prosvete u Vladi Republike Srbije nije ~uo za
ovde ve} pomiwani zakon da su pravnici u Zemqi Srbiji,
bilo na kome mestu da se nalaze (a naro~ito dok se bave tu-
ma~ewem i “razradom” Ustava, na takozvane “podzakonske
akte”, ili “podustavne”, mo`da i “protivustavne”), i ina~e
zaduèni da rade protiv interesa svakog pojedina~nog
Srbina (i Zemqe Srbije kao kolektiviteta), ali bi boqe
102 Ilija Petrovi}
od svih morao znati otkud takvo i toliko de~je (|a~ko, stu-

dentsko) a potom i “odraslo” }irili~ko neznawe.
Mnoge stvari nisam ni ja znao, pa sam, tako, zaboravio
da pone{to pitam Ministra prosvete, na primer:
- da li je ikada pro~itao, ili ~uo, ili nekoga pitao
{ta pi{e u ~lanu 10. Ustava Srbije;
- da li je ikada sreo ijednog od sastavqa~a Pravopisa
srpskoga jezika i da li ga je uop{te zanimalo kako se kroji
tako nazvana kwiga;
- da li u nadle`nost wegovu ili wegovog Ministar-
stva spada i pitawe zbog ~ega Dràva Srbija ne po{tuje
sopstveni Ustav;
- da li su ikada, on sam, u ulozi Ministra prosvete, i
wegovo Ministarstvo, na sednici Vlade Republike Srbije
postavili pitawe zbog ~ega najvi{i dràvni organi Repu-
blike Srbije, me|u wima i ista ta Vlada, ne po{tuju Ustav
Republike Srbije i, na taj na~in, potkopavaju i ru{e naj-
osetqiviji stub srpske dràvnosti i srpskog nacionalnog
i duhovnog bi}a.
A ni profesora Miki}a nisam pitao da li univerzi-
tetski profesori svojim studentima govore o ulozi srp-
skog jezika i srpske }irilice u odràwu srpskoga nacio-
nalnog bi}a, odnosno srpske nacionalne supstance (kako
to neki umeju da kaù) i da li uop{te imaju ikakvog uticaja
na svoje studente.
I nisam ga pitao da li je ikada pomi{qao da bi decu u
Srbiji trebalo obrazovati i vaspitavati u srpskom nacio-
nalnom duhu, uz upotrebu srpskog jezika i }irili~kog pi-
sma, u {koli koja bi wenim polaznicima omogu}ila da
steknu uvid u narodnu du{u i da je svojim budu}im delova-
wem oplemewuju.
[ta }e joj srpski jezik kad ni ona nije Srpska
Vaseqenska televizija je 20. jula preuzela od beograd-
skog Tabloida autorski tekst majora Gorana Mitrovi}a pod
naslovom Razoruàwe “po NATO standardima” : Brani-
}emo se motkama (http://www.vaseljenska.com/misljenja/razo
ruzanje-po-nato-standardima-branicemo-se-motkama/), u ko-
me, izme|u ostalog, stoji i ovo:
“U Vojsci Srbije, komandni kadar }e uskoro koristiti
engleski jezik kao slu`beni (a) srpski oficiri ubudu}e
mogu da ra~unaju na napredovawe u slu`bi samo ako budu do-
bro nau~ili engleski jezik koji im je na neki na~in ve}
sada slu`beni jezik”.
Van svake sumwe, dràvnoj vlasti u Zemqi Srbiji (i
onima koji toj vlasti obezbe|uju “raznu” podr{ku) bilo je
odranije poznato da su srpski jezik i srpsko pismo ukinuti
i da ne treba tro{iti vreme na dopisivawe sa kojekakvim
neobave{tenim zaludnicima.
Osim toga, {to }e Vojsci Srbije srpski jezik kada to i
nije Srpska vojska, ona je Vojska Srbije.
U Srbiji je nezamislivo da neko ko je “drugog” etni~-
kog porekla a ne srpskog bude Srbin, mada se svi takvi dive
~iwenici da su u Americi svi - Amerikanci.
Odlu~uje li vlasnik ili minxament
Tre}eg jula 2015. godine objavqen je poziv za prikup-
qawe ponuda za prodaju Telekoma Srbije. Tim povodom,
Agencija Beta prenela je izjavu Predraga ]ulibrka, gene-
ralnog direktora Telekoma (a Vaseqenska je to 21. jula ob-
javila pod naslovom “O privatizaciji Telekoma odlu~uje
vlasnik, a ne menaxment” - http://www.vaseljenska.com/eko
nomija/o-privatizaciji-telekoma-odlucuje-vlasnik-a-ne-menadz
ment/), “da }e kona~nu odluku o tome da li }e kompanija bi-
ti prodata doneti dràva Srbija kao vlasnik... Proces ide
svojim tokom. [ta }e biti ishod... to }e na kraju biti odlu-
ka ve}inskog akcionara”.
Pazi, pazi, kada se radi o prodaji, Telekomov ~elnik
priznaje Dràvi Srbiji pravo da ona, kao ve}inski vlas-
nik (akcionar) Telekoma Srbije, odlu~uje o sudbini kom-
panije (da li }e nekome biti prodata ili }e postoje}e stawe
biti o~uvano), a kada je u pitawu primena ustavne odredbe
o upotrebi }irili~koga pisma - onda je pravo istoga tog
minxamenta da, tuma~e}i Ustav po svom naho|ewu a na srp-
sku {tetu, zabrani upotrebu srpskoga jezika i srpske }iri-
lice i korisnicima svojih usluga (danas se za tu korisni~-
ku vrstu koristi uvozna re~ klijenti) nametne nekakav
strani jezik i latini~ko pismo.
Zna li i{ta ministar Qaji}
Iz “prvih vesti” Prve televizije, 22. jula 2015, u 18:00
sati, saznajemo da je neki “azilant” sa Bliskog Istoka us-
peo da u Beogradu, bez ikakvih papira, bez ikakvih saglas-
osti nadle`nih dràvnih (i gradskih) organa, otvori “re-
storan brze hrane”. Novinarski poku{aj da se kod raznih
republi~kih ministarstava sazna kako se tako ne{to mo-
glo desiti, okon~an je izjavama da to “pitawe” ili nije u
wihovoj nadle`nosti ili im takav “slu~aj” nije poznat.
Na listi nenadle`nih na{ao se, tako, i ministar trgo-
vine, turizma i telekomunikacija Rasim Qaji}, onaj koji je
moje pitawe zbog ~ega Telekom Srbije, institucija u nad-
le`nosti toga Ministarstva, u odnosima sa korisnicima
telekomunikacionih usluga ne dopu{ta upotrebu srpskog
jezika i }irili~koga pisma, tako|e u okviru svojih “ne-
nadle`nosti” prosledio nekakvom pokrajinskom sekreta-
rijatu za ravnopravnost polova.
Posle “slu~aja” s azilantskim “restoranom brze hra-
ne”, jasno je da se ministar Rasim Qaji} razume, i da se do
sada razumevao, jedino u izru~ewe srpskih politi~ara i
srpskih ratnika nekakvoj zlo~ina~koj instituciji nazva-
noj “ha{ko trabuwalo”.
Koriste li Srbiji wene nau~ne ustanove
Predsednik Vlade i Skup{tine Republike Srpske Kra-
jine u progonstvu, pod brojem 1815/15. od 20. avgusta 7523(2015)
upozorili su “slovenske” dràvnike da “protivslovenska
strategija germanskih i romanskih dràva jo{ nije izu-
~ena u slovenskim nau~nim ustanovama, niti je, u posledwa
dva stole}a, neko od slovenskih nau~nika pozvao na otpor
toj strategiji, koja je u ratna vremena izazivala biolo{ko
istrebqewe Slovena, a u miru prisiqavala Slovene na
prelazak u romanske, germanske i druge narode. Ovakvom
genocidu i etnocidu nad Slovenima su se radovali i tvor-
ci komunisti~kog dru{tvenog sistema, Karl Marks i
Fridrih Engels, a ovoj dvojici slovenskih neprijateqa su
slovenski dràvnici podizali spomenike, progla{avali
ih tvorcima najhumanijih dru{tvenih odnosa, wihovim de-
lima punili {kolske i univerzitetske uxbenike”.
“Slovenski dràvnici”, boqe re}i: politikanti, nisu
imali petqe da se odupru Engelsovim falsifikatima ob-
javqivanim u Novim rajnskim novinama (u Beogradu datim
1982. godine, u vidu kwige “^lanci iz “Novih rajnskih no-
vina”), od kojih se ovde navodi samo onaj koji u ~lanku “De-
mokratski panslavizam” isti~e “civilizacijske” koristi
od germanizovawa slovenskoga ìvqa:
“Nemci su na severu Nema~ke ponovo osvojili od Slo-
vena nekad nema~ku, kasnije slovensku teritoriju - od Labe
do Varte; to osvajawe je bilo uslovqeno ‘geografskim i
strategijskim nu`nostima’... Ove slovenske oblasti su pot-
puno germanizovane; stvar je svr{ena i ne da se reparirati
- osim da panslavisti i{~ezli sorpski, vendski i obotit-
ski jezik ponovo na|u i nametnu Lajpciànima, Berlin-
cima i [tetiwanima (pravilno: [~e}iwanima - IP).
Ali, da je to osvajawe (slovenske zemqe) bilo u interesu
civilizacije, nije dosad osporavano”.
Sve je ovo jednostavno, a dràvnicima slovenskih dr-
àva nerazumqivo - Engels kaè da treba okupirati slo-
venske zemqe, izbaciti slovenske jezike i germanizovati
Slovene, ~ime se od wih “proizvode” civilizovani qudi.
U neposrednoj vezi sa tim stoji i “ukazivawe” ovoga

dvojca “da austrijski Sloveni nikad nisu imali sopstvenu
istoriju, da istorijski, kwièvno, politi~ki, komerci-
jalno i industrijski zavise od Nemaca i Maxara, da su ve}
delimi~no germanizovani, pomaxareni i poitalijan~eni,
da u slu~aju da konstitui{u samostalne dràve, ne bi vla-
dali oni, nego nema~ka i italijanska buròazija wihovoj
gradova i da, najzad, ni Ugarska, ni Nema~ka ne mogu trpeti
otcepqewe i samostalno konstituisawe takvih - za ìvot
nesposobnih malih me|udràva”.
Aleksandar Vu~i} traì da se neko me{a
îni se da je re~eni momak jedva do~ekao da neko na
strani po~ne da se me{a u srpske poslove (makar i zagra-
ni~ne), te je, kao predsednik Vlade Republike Srbije, odgo-
varao na “pomalo besmislene optu`be” na ra~un Dràve
Srbije, Vlade Srbije i srpskog naroda. Time je i meni pru-
ìo priliku da mu se 21. avgusta 2015. godine, na poznatu
adresu, obratim jednim pismi}em, poslatim preporu~eno
(RE093883544RS), iz Po{te 21114 Novi Sad:

Avgusta 20, na sajtu www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=164399,
pro~itao sam da ste odbacili “kao besmislene optu`be
Hrvatske demokratske zajednice” da Srbija i Vi, kao pred-
sednik vlade, traìte “promenu izborne voqe gra|ana u
Hrvatskoj”, odnosno da se smeni gradsko ve}e u Vukovaru
koje je donelo odluku o uklawawu }irili~nih obele`ja u
tome gradu.
Pa se u toj vesti jo{ navodi Va{a izjava kako biste vo-
leli “da Srbi u Hrvatskoj mogu da ìve u miru, da imaju pu-
nu slobodu zraàvawa, da imaju pravo na kori{}ewe svog
jezika i pisma”.
Verovatno je tu Va{u izjavu izazvala izvesna gospo|a
Tove Ernst, koja je, dva dana ranije, u ime nekakve Evropske
komisije, poru~ila da “poveqa o osnovnim pravima u Ev-
ropskoj uniji zabrawuje diskriminaciju na osnovu pripad-
nosti nacionalnoj mawini”, ali da ta “Komisija nema
op{tu nadle`nost u pogledu mawina, naro~ito u odnosu na
pitawa priznavawa statusa mawina, wihovo samooprede-
qewe i autonomiju, odnosno upotrebu regionalnih ili ma-
winskih jezika”.
No, nesumwivo je da Vas je ta “utovqena mudrica” nave-
la da izgovorite ono {to je zagreba~ki Jutarnji list pre-
neo 19. avgusta:
“Kad je u pitawu Srbija, izja{wavali su se i o mnogo
mawe va`nim pitawima i dràli predike. O temeqnim
vrijednostima EU, za koje se svi zalaèmo - demokraciju,
slobodu, qudska i mawinska prava - nemaju reakciju na svoju

dràvu ~lanicu, a mije{aju se u ne{to {to nema veze sa te-
meqnim vrijednostima i to u zemqi koja jo{ nije ~lanica
Unije... Zamislite da smo mi ukinuli latinicu u Beogradu
ili Subotici - to bi bio skandal svjetskih razmjera”.
Mada ste svemu tome dodali i da }ete istrajati “u bor-
bi za prava Srba, te da Srbija ne}e uskra}ivati prava ni-
kome”, trebalo bi se povremeno prise}ati stare istine - a
verujem da Vam je ona dobro poznata - da je na propast
osu|en narod koji nikakvome zlu sa strane ne pruà otpor,
kome je oteto pravo na odbranu (naro~ito od evropskih
“vrednosti”), ~iji se ~elnici (izabrani predvodnici) zdu-
{no trude da na isti taj narod (svoj narod) natovare sva-
kakve krivice (vine) kako bi posle, iz nepoznatih (neobja-
{wivih) razloga, na svoju ruku, ne vode}i ra~una o dosto-
janstvu sopstvenog naroda, mogli izviwavati, odnosno
opravdavati, odnosno moliti za opro{taj za nekakvu nepo-
stoje}u vinu, krivicu, i koji se (narod), zbog svega navede-
nog, ne usu|uje da bar malkice pokaè zube.
A bilo bi dobro, makar da se vidi ho}e li do}i do
skandala svjetskih razmjera, da ona televizijska stanica
koja u Srbiji emituje program na takozvanom hrvatskom
jeziku prestane da to ~ini sve dok se ne okon~a rasprava o
pravu preostalih Srba u Hrvatskoj na kori{}ewe srpskog
jezika i pisma.
Mada, uop{te nije jasno otkud Va{a tolika zabrinuost
za za{titu }irili~nog pisma u Vukovaru (i Hrvatskoj),
kada jo{ nisam ~uo (a ni video) da ste stali u za{titu
~lana 10. Ustava Republike Srbije, ~lana koji, ako Vam to
nekim ~udom nije poznato, govori o (ne)upotrebi }irilice
u Srbiji.
U prevelikom strahu da sve to vodi naglom nestanku i
ovo malo preostalih Srba u Srbiji (jer svi koji se ne~emu
nadaju - trude se da odu u beli svet),
I sa èqewem {to ovo pismo nije moglo biti naslov-
qeno
Gospodinu Predsedniku Srpske Vlade,
Ilija Petrovi}.
110 Ilija Petrovi}
Ne verujem da }e ovo pismo uop{te sti}i do primaoca,

u wegovoj okolini mnogo je i onih koji preventivno raz-
mi{qaju, i deluju, u korist srpske {tete.
A ne verujem da je momku iz ovoga naslova ostalo ne-
poznato, jer on je, kaù, bio vrlo odli~an |ak, da je besmi-
sleno, ali ciqno antisrpski, pravdawe ve} pomenute Tove
kako “wenoj” Evropskoj komisiji nije dato da se upu{ta u
“op{tu nadle`nost u pogledu mawina... odnosno upotrebu
regionalnih ili mawinskih jezika”. Jer, Pariska poveqa
za novu Evropu (21. novembar 1990) utvr|uje pravo svakog
pojedinca da moè bez diskriminacije “da uìva... kultur-
na, jezi~ka i verska prava koja mu pripadaju”, te “da }e biti
za{ti}en etni~ki, kulturni, jezi~ki i verski identitet
nacionalnih mawina”.
Posredno, to zna~i da bez prava da “uìva... kulturna,
jezi~ka i verska prava koja mu pripadaju” ne moè ostati
nijedan pripadnik ve}inskog naroda, ako ni zbog ~ega dru-
go a ono zbog toga {to ve}inski narod za{ti}uje i sop-
stveni etni~ki, kulturni, jezi~ki i verski identitet.
Bi}e da takva logika o za{titi etni~kog, kulturnog,
jezi~kog i verskog identiteta vaì u celom svetu - osim u
Srbiji.
Bezglava dràvna uprava
Danas, 22. septembra 2015. godine, uru~eno mi je pismo
Ministarstva pravde, Sektora za pravosu|e (Broj 07-00-
00692/2015-02 od 16. septembra 2015), pismo i pou~no, i ne-
profesionalno (nepismeno, takore}i) i, najblaè re~eno,
~udno:
Po{tovani,
Povodom va{eg obra}awa Vladi Republike Srbije pred-
stavkom koja je ustupqena na nadle`nost Ministarstvu
pravde 19.08.2015. godine, obave{tavamo Vas:
U skladu sa ~lanom 9. Zakona o ministarstvima (”Slu`-
beni glasnik RS”, broj 44/14), ovo ministarstvo obavqa po-
slove pravosudne uprave koji se odnose na organizaciju i
rad pravosudnih organa, na osnovu ~lana 70. i 75. Zakona o
ure|ewu sudova (”Slu`beni glasnik RS” broj 116/2008,
104/2009, 101/2010, 31/2011 - i dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, i
101/2011 i 101/2013) iz delokruga poslova koji ~ine
pravosudnu upravu, koji se odnose na sprovo|ewe zakona i
drugih propisa u vezi sa ure|ewem i radom sudova.
Imaju}i u vidu da va{e obra}awe ne predstavqa pri-
tu`bu na rad suda to se na osnovu va{eg podneska nije
moglo postupiti.
S po{tovawem,
POMO]NIK MINISTRA
Nela Kuburovi}.
Pismo je pou~no da pou~nije ne moè biti, po{to su u

Ministarstvu pravde odmah videli da je potpisnik malo
navodne predstavke a malo navodnog podneska, potpuna
pravna neznalica, te mu je podrobno obja{weno ko tu kosi
a ko }e ostati èdan.
Neprofesionalno (nepismeno, takore}i), po{to pri-
maocu “pravednog” i “pravosudnog” pisma nije re~eno na
koju se i kakvu predstavku taj pou~ni odgovor odnosi; bio je
red da se to napi{e, ali “pravosudnim” pisarima i po-
mo}nicima ne stiè do glave da bi se neki naivni “pred-
112 Ilija Petrovi}
stavqa~”, ili “podnesnik”, mogao obra}ati Vladi Repu-

blike Srbije i vi{e puta i, naro~ito, raznim povodima.
ûdno, ali samo za naivne, po{to navedeni odgovor
nedvosmisleno kazuje da Vlada Republike Srbije sa sve mi-
nistarstvima deluje bezglavo: neko u re~enoj Vladi jeste
procenio da navodnu predstavku treba da raspravi Mini-
starstvo pravde, zbog ~ega mu je ista ta navodna predstavka
i ustupqena, ali ko je ta nekakva Vlada Republike Srbije
da se Ministarstvu pravde, Sektoru za pravosu|e, me{a u
nadle`nost. Ako je ve} tako, a jeste, bilo je uputnije da se
Ministarstvo pravde, Sektor za pravosu|e, obrecne na
Vladu Republike Srbije, da joj o~ita bukvicu, da joj zavrne
u{i... a ne da prqavo rubqe najvi{ih organa dràvne upra-
ve iznosi u javnost (eh, i ja sam ti neka javnost!) i pod-
nosiocu neke navodne predstavke ostavqa da ispod svega
podvla~i crtu i “sabere” kako je Vlada Republike Srbije
mala deca za Ministarstvo pravde, Sektor za pravosu|e.
Na kraju, a za svaki slu~aj, pismo Ministarstva pravde,
Sektora za pravosu|e, kao i prate}i osvrt, prenose se ovde
iz pri~e o “profa{isti~kim” srpskim dobrovoqcima iz
oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine, po{to bi moglo
biti da se navodna predstavka nenadle`nom Ministarstvu
pravde, Sektoru za pravosu|e, odnosi na tu temu a ne na ovu.
Nema }irilica - ima genocid
[eih Imran Nazar Hosein, islamski teolog iz Male-
zije, u intervjuu za beogradske Novosti (11. oktobar 2015,
3), pod naslovom “Istinu o Srbima CIA ne dozvoqava”,
kaè da je genocid kad “ceo jedan narod krene da uni{tava
drugi narod... Genocid je recimo ono {to su (zapadni)
Evropqani napravili kada su do{li u Ameriku i kada su
Indijance zgazili kao buba{vabe”.
U skladu sa zapaàwem izvesnog gospodina Adolfa
Hitlera da “narod kome uni{tite spomenike - za dve ge-
neracije prestaje da postoji kao narod”, Vlada Republike
Srbije, ne po{tuju}i Ustav Republike Srbije, samovoqno
(ili, mo`da, po nalogu nekoga sa strane?) uni{tava }iri-
licu kao spomeni~ki izraz srpskog bivstvovawa i time
izvodi genocid nad celim jednim narodom, narodom koji joj
je, po pretpostavci, poverio vo|ewe srpskih narodnih i
dràvnih poslova.
Narodom srpskim.
Devijantno kao normalno
Vaseqenska televizija, pod naslovom “Od 2016. na{a
deca otvoreno }e u~iti o LGBT populaciji iz {kolskih
uxbenika” (http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/od-2016-na
sa-deca-ce-otvoreno-uciti-o-lgbt-populaciji-iz-skolski/), 14. okto-
bra 2016. godine prenosi izjavu Jasminke Peruni~i} Alen
iz Ministarstva prosvete u Vladi Republike Srbije da se
“od slede}e godine mogu o~ekivati uxbenici bez diskri-
minatorskog sadràja koji se odnosi na LGBT populaciju”.
Ona je tako|e rekla da “ove godine ne}e biti povu~eni ux-
benici za koje su predstavnici Labrisa (organizacija za
lezbejska navodna qudska prava - IP) ukazali da imaju dis-
kriminacioni sadràj”. Ta organizacija, naime, tvrdi (do-
kazuje) da se u devet sredwo{kolskih uxbenika iz biolo-
gije, psihologije i medicine na osamnaest mesta nalazi
“eksplicitno diskriminatorski sadràj” prema wenome
~lanstvu, “~ime se kr{e Ustav Srbije i niz zakona”.
Eto, zbog jednog devijantnog medicinskog slu~aja, Vla-
da Republike Srbije na brzinu, samovoqno, u {kolski si-
stem uvodi izmenu kojom }e se psiha mladih qudi razarati
“u~ewem” da je jedna medicinska devijacija “ono pravo”, te da
se prirodno biolo{ko stawe mora proglasiti nakaznim.
A srpski jezik i }irilica - {ta sa wima i {ta je tu
normalno a {ta devijantno - ni{ta Ustav i ni{ta zakoni,
nema ministarstva koje bi moglo brinuti o biolo{kom op-
stanku srpskog nacionalnog bi}a.
Vreme u nevreme, ili obrnuto
îtamo 31. decembra 2015. godine (http://www.srpskeno
vinecg.com/svijet/region/37853-oreskovic-456456) da je Tihomir
Ore{kovi} (1966), kao dvogodi{we dete odveden u Kanadu
a pre kra}eg vremena “pozajmqen” otud da sastavi novu hr-
vatsku vladu, u intervjuu za zagreba~ki Jutarwi list izja-
vio da jo{ nije vreme za }irilicu u Vukovaru.
Naravno da nije vreme, a i za{to bi i bilo kad joj, pre-
ma onome kako vlastodr{ci u Zemqi Srbiji - prona|eni u
“doma}oj radinosti” -, istu tu }irilicu pre}utkuju (ruè,
obezvre|uju, poniàvaju, brukaju, posramquju, kaqaju, opo-
gawuju, odbacuju, poni{tavaju) ni u Srbiji nije vreme.
Zbog nezrelosti, Srbi }e ostati i bez }irilice
Devetnaestog januara 2016. godine, na Vaseqenskoj te-

leviziji (http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/hrvati-odlepi
li-cirilica-je-starohrvatsko-pismo-vratimo-je-u-sko/) objavqen je
tekst Hrvati “odlepili”: “]irilica je starohrvatsko
pismo, vratimo ga u {kole”, iz koga saznajemo da je Damir
Boras, rektor zagreba~kog univerziteta i profesor na Ka-
tedri za stariju hrvatsku kwièvnost (koja li je to?), Od-
sek kroatistike, izjavio kako su }irilica i glagoqica
“stara hrvatska pisma” i da bi “bilo dobro da budu ponovo u
nastavi”.
Mimo parole da “kad ne{to boqe poznajete, mawe od
toga zazirete”, wegovi razlozi za to “otkri}e” sadràni su
u navodnom saznawu da “na }irilici imamo niz starih tek-
stova, a poznavawe toga pisma pomaè u~ewu ruskog jezi-
ka”, te da “kod na{ih kom{ija koriste se i }irilica i la-
tinica, a savladavawem osnova }irilice u osnovnoj {koli
na{i bi u~enici dobili mogu}nost ~itawa stru~ne lite-
rature na }irilici”.
Akademik Josip Bratuli}, jednomi{qenik Borasov,
koji je o istoj stvari pri~ao i pre dvadesetak godina, sve-
stan da bi ta ideja mogla biti do~ekana na no`, priznaje da
je kqu~ni problem u tome “{to sa }irilice treba skinuti
politi~ku auru”. A kako skinutu tu auru, pita se on, i od-
mah predlaè:
“Vrlo jednostavno, nazovimo je hrvatskom }irilicom”.
Moja malenkost se ispod toga teksta, istoga dana (u
17:12), oglasila kra}im komentarom:
Nisu Hrvati odlepili, znaju oni dobro {ta rade.

Oni ~ekaju trenutak u kome }e se Srbi kona~no odre}i
}irilice, kako bi se pred svetom mogli hvaliti barem
jednom civilizacijskom vredno{}u (kada ve} drugih
takvih vrednosti nemaju).Iako u Ustavu Republike Srbije
pi{e da je u slu`benoj upotrebi u Srbiji }irili~ko pi-
smo, niko to u Srbiji ne po{tuje, ni akademija nauka, ni
univerzitet, ni {kola, ~ak ni Pravopis Matice srpske. O
jadnim Srbima da i ne govorimo, oni iz udvori{ta in-

ternacionalizmu, mondijalizmu i raznim zapadnim demo-
kratskim dostignu}ima nisu ni stigli da nau~e }irilicu.
]irilica je u Srbiji, danas, “ostatak mra~ne pro{lo-
sti” i samo se ~eka da je “neko” zabrani. Da li “neko iz do-
ma}e radinosti”, da li “neko” sa strane.
Jo{ pre tridesetak godina, hrvatski lingvist Dalibor
Brozovi} (1927-2009) rekao je jednom zakletom braniocu
srpske }irilice da “Hrvati uop}e nisu protiv }irilice.
Samo se vi Srbi we odrecite - mi }emo je odmah zdu{no
prihvatiti”.
Narednog dana, tekst ovoga komentara poslat je Pred-

sedniku Matice srpske i Upravnom odboru Matice srpske
sa kra}im propratnim pismom i, naravno, “s osobitim uva-
àvawem”:
Po{tovana Gospodo,
Predlaèm da bez odlagawa preduzmete korake (mere),
na na~in kako se {tite razni “brendovi” (makar {ta to
zna~ilo), ìkina {arenica, na primer, ili luk i voda, ne
bi li se }irilica (iako je u Srbiji skoro niko ne po{tuje)
za{titila od hrvatskoga piratstva.
Dakako, ne o~ekujem odgovor.

Ali, za Srbe ne bi trebalo da bude iznena|ewe ako ih
jednoga jutra probudi vest da su Hrvati za{titili }iri-
licu kao svoje pismo, pozivaju}i se pri tome na neke stare
srpske kwige koje su, nekim ~udom, jo{ sa~uvane u nekoj od
hrvatskih biblioteka.
Jer, vaqa znati da je pre izvesnog vremena, na prelazu u
2013. godinu, javnost bila obave{tena da je izvesni Grgo
Mikuli}, Hrvat, direktor Turisti~kog biroa u [irokom
Brijegu, pesnik, etnolog, klesar i qubiteq starina, “is-
klesao u kamenu dvanaest }irili~nih slova i namerava da
iskle{e jo{ petnaest, a sva }e biti osvetqena, vidqiva i
~itqiva putnicima koji se kre}u putem Mostar-Split i
Mostar-Tomislavgrad-Livno. Slova su nikla na ogradi os-
118 Ilija Petrovi}
novne {kole u Ko~erinu, zapadno od Li{tice, visoka su 1,4

metra, {iroka metar a debela 25 centimetara”.
Spqetska Slobodna Dalmacija pisala je tada da su Sr-
bi “u panici” zbog spomenika, jer im Hrvati otimaju }iri-
licu, posebno zbog toga {to se [iroki Brijeg “moè vezati
uz sva{ta, ali vrlo te{ko uz }irilicu”.
Svoje razloge za ovaj “pismeni” rad objasnio je sam
klesar:
“U po~etku je bilo neverice i ~u|ewa, ali kad smo ob-
jasnili da se radi o starom hrvatskom pismu kojim je 1404.
godine pisana i Ko~erinska plo~a, nadgrobni spomenik
Vigwa Milo{evi}a, koja se ~uva u crkvenom prostoru crk-
ve u Ko~erinu kao spomenik nulte kategorije, onda je sve se-
lo na svoje. Radi se o tome da je forsirawe }irilice u vreme
dve Jugoslavije kao srpskog pisma kod naroda stvorilo ani-
mozitet prema svakoj }irilici, makar je ona, uz latinicu i
glagoqicu, sredwovekovno hrvatsko pismo, ‘arvacka }iri-
lica’, kako se spomiwe u dodatku Poqi~kog statuta iz
1665. godine. Tako se dogodilo da smo s prqavom politi~-
kom vodom izbacili i dete, koje sada spasavamo”.
Mikuli} je jo{ objasnio kako su u [irokom Brijegu
odavno shvatili zna~ewe tog pisma za hrvatsku kulturnu is-
toriju, mnogo pre Hrvatske akademije znanosti i umetnosti.
Ta je institucija, naime, tek krajem 2012. godine organi-
zovala skup, navodno nau~ni, na temu “Hrvatska }irili~na
ba{tina” i tamo konstatovala kako je “od 11. do 18. veka na
velikim delovima hrvatskog teritorija stanovni{tvo
svoje kulturne potrebe izraàvalo (i) }irilicom”.
Tako kaè, i u la` uteruje Ferdu [i{i}a, mo`da naj-
znamenitijeg hrvatskog istori~ara, koji na karti u Pregle-
du povijesti hrvatskoga naroda, Zagreb 1962, iza strane 332,
pokazuje da je 1606. godine isto~na hrvatska granica i{la
linijom Pitoma~a-Gr|evac-Steni~wak-Skrad-Sluw-Dowi
Kosiw-uz Velebit do blizu Novigrada, s tim {to je najve}e
“debqina” ove teritorije (od Vara`dina do Gr|evca, pre-
ma zapadu), iznosila ~itavih sto kilometara “zra~no”. Gde
se ta granica nalazila Mikuli}eve 1404. godine, ni [i-
{i} ne zna; ne zna niko, jer Hrvatske nije bilo.
I ugoni u la` Matiju Petra Katan~i}a koji je skoro

cela dva veka iza ove [i{i}eve granice znao da “Hrvati
ìve zapadno od linije povu~ene od Drave, pa kroz Mosla-
vinu do utoka reke Cetine u Dalmaciji”, a “Crnogorci, Sr-
bijanci, Bo{waci (naravno razumevaju}i tu i Ercegovinu)
i Srbi u Ugarskoj - i to sa obe strane Dunava, govore jed-
nim istim jezikom kojim i Dalmatinci”.
Naravno, Ko~erin je od Katan~i}eve ju`ne hrvatske
granice na Cetini bio udaqen bar {ezdesetak kilometara
“zra~no”, a 1606. godine, on je od planine Bojinac (1013 m) -
severozapadno od Starigrada - kao najbliè ta~ke u toj
[i{i}evoj Hrvatskoj, bio udaqen celih 200 (dvesta)
kilometara! Osim toga, i ime (Vigwo, ili Vigwe - od koga
je izvedeno srpsko prezime Vigwevi}) i prezime (Milo-
{evi}) sa spomenika o kome govori klesar Grgo Mikuli},
~isto su srpska.
O~igledno, Grgo Mikuli} odabran je da nagovesti kra-
|u srpskog }irili~nog pisma, a ta wegova “zasluga” mogla
bi ga preporu~iti da bar dva puta u|e u hrvatsku akademiju:
jednom za doprinos hrvatskoj }irili~noj pismenosti (po-
{to je od 30 slova uspeo da prepozna ~ak 27), a drugi put,
kao klesar, u onaj umetni~ki deo iste te akademije.
Mimo svega toga, o~igledno je da Slobodna Dalmacija
i Grgo Mikuli} jo{ nisu stigli da pro~itaju pismo fra
Grge [kari}a kwaèvskom Namesni{tvu u Beogradu od 11.
decembra 1869. godine, u kome veli da “narod Ercegova~ki,
vas to je narod Srbski, brez da ikakva drugoga u istome
umje{ana ima”. A {to se }irilice ti~e, wome su se pot-
pisivali jedino Srbi, a takozvani Hrvati samo dok su se
prepoznavali kao Srbi katolici.
No, nisu tome krivi Hrvati, oni znaju da se Srbi, ba{
prema o~ekivawu Brozovi}evom, postepeno odri~u }iri-
lice. I u Beogradu, i u Novom Sadu, nekada zvanoj Srpskoj
Atini, na ulicama jedva da se moè sresti }irilica, wu je
zamenila latinica; najve}i broj dnevnih novina po zemqi
Srbiji {tampa se latinicom, a i po {umadijskim selima
sve je vi{e latinice...
Misli se da }e se tako najlak{e u}i u beli svet.
Nekim Srbima smeta i sopstveni genetski kod
Na vuka povika... Do{lo je, dakle, i do toga da nekim jad-
nim Srbima smeta i genetski kod srpskog naroda, naroda iz
~ijega su krila potekli, ali mu, ~ini se, po sopstvenom iz-
boru vi{e ne pripadaju.
Me|u wima i izvesna Brankica Jankovi} (1973), ekspert-
kiwa, doktorandkiwa i razna druga kiwa, koja se u javnosti
predstavqa kao nekakva poverenica, ali ne zna se ~ija i za
kakve rabote, i koja nam otkriva da je “prema Ustavu, Sr-
bija dràva srpskog i svih drugih naroda koji u woj ìve”.
Saznajemo to iz teksta “Nikoli} je rekao ono {to je
mislio”, objavqenog 27. januara 2016. godine na sajtu Vase-
qenske televizije (http://www.vaseljenska.com/politika/niko
lic-je-rekao-ono-sto-je- mislio/) a preuzetog od B92, da li ra-
dija, da li televizije.
Do sada smo za mnoge politi~are mogli ~uti da jedno
misle, drugo govore, tre}e rade - a sada prvi put ~ujemo da
jedan politi~ar, ni mawe ni vi{e nego Predsednik Repu-
blike Srbije, iskazuje ono {to misli.
Wemu se, naime, desilo da, prilikom otvarawa centra
izvrsnosti u Kragujevcu (ne znam da li sam mu naziv dobro
prepisao jer ne znam ni {ta se wime ozna~ava), kaè kako
bi doma}a banka za mati~ne }elije trebalo da sa~uva “ono
najbitnije - najva`nije i najlep{e karakteristike srp-
skog naroda”. Tu misao izgovorio je zabrinut zbog sve ~e-
{}eg odlaska neplodnih srpskih bra~nih parova u inostran-
stvo zarad ve{ta~ke oplodwe, ~ina koji, hteli mi to pri-
znati ili ne, remeti postoje}i srpski genetski kod. “To
re{ewe treba da bude ovde, ta deca treba da budu srpska de-
ca, sa srpskim geneti~kim kodom, pro{lo{}u i budu}no-
{}u”, poru~io je on.
Poru~io je, ali je odmah do~ekan na no`.
Najpre se, mo`da po zadatku dobijenog od “nekoga”, po-
bunio Ratko Boòvi} (1934), sociolog marksisti~ke i
brozovske {kole politi~kih nauka (od srpske nacionalne
misli podosta udaqene ali, za svaki slu~aj, na pu{komet,
na dohvat ruke, u zasedi), izjavom da je Predsednik Republi-
ke Srbije posledwa li~nost koja bi smela da kaè tako ne-

{to, vaqda nemarksisti~ko i nebrozovsko.
Wemu se pridruìla neka Aleksandra Jerkov (1982),
na internatu samopredstavqena kao bezbo`na vojvo|anka,
evropski integrisana u Austriji, porukom da je ta Predsed-
nikova izjava “skandalozna” i da }e ona, u ulozi najobrazo-
vanije i najnau~(e)nije osobe u strana~koj skup{tini Re-
publike Srbije, traìti Predsednikovu glavu. Ni mawe,
ni vi{e.
No, sve to nije ni{ta prema “otkri}u” ve} pomiwane
Brankice Jankovi} “da u Srbiji ìve pripadnici vi{e
od dvadeset nacionalnih mawina”.
Do toga svog otkri}a ona je do{la kao bezbednostkiwa
i za{titkiwa brozovske parole o “pripadnicima dvadeset
{est naroda i narodnosti” u Srbiji.
Pogleda li se pa`qivije koje su to “vi{e od dvadeset
nacionalnih mawina”, sazna}e se, barem prema onome {to
nam nudi popis stanovni{tva iz 2011. godine, da su to, u
procentima: Maxari (3,5), Romi (ne znam koji su to, 2),
Bo{waci (2), Hrvati (0,8), Slovaci (0.7), Crnogorci (0.5),
Vlasi (0,5), Jugosloveni (0,3), Ma}edonci (0,3), muslimani
(0,3), Bugari (0,3), Buwevci (0,2), Rusini (0,2), Goranci (0,1),
Arbanasi (0,08?), Ukrajinci (0,1), Nemci (0,06), Slovenci
(0,06), ostali, regionalni, neizja{weni i nepoznati.
U “ostale” (0,24 ) svrstani su oni kojih u Srbiji ima ma-
we od po dve hiqade (êsi, Cincari, Italijani, A{kena-
zi, mo`da Pomaci-islamizovani Bugari, Egip}ani, Inke,
Bu{mani...), u regionalce (0,49) oni koji teraju sprdwu sa
politikom usmerenom na drobqewe srpskog nacionalnog
bi}a (Bana}ani, Sremci, [umadinci, Ma~vani, Piro}an-
ci, Srbi-Jugosloveni, Eskimi, Tunguzi, Jugosloveni-Ma-
xari, Srbi-Ma}edonci, Bu{mani...), u neizja{wene (2,2) i
u nepoznate (1,1) oni kojima nije bilo do nametnutih nacio-
nalno-mawinskih okvira.
O srpskom genu, drugi. Da bi se shvatio smisao ovde da-

te podele na “vi{e od dvadeset nacionalnih mawina”, uput-
no bi bilo znati da je jedan u~eni Rus na “privremenom
122 Ilija Petrovi}
radu” u Americi, zove se Anatolij Aleksejevi~ Kqosov

(1946) a onima koji to ho}e da znaju: biohemi~ar, predsednik
nau~ne savetni~ke uprave Me|unarodnog genealo{kog bi-
roa, jedan od osniva~a DNK-genealogije, nauke koja se bavi
mutacijama u DNK i, kako sam kaè, “na osnovu toga odre-
|uje vremena drevnih migracija, vremena ìvota predaka
odre|enih qudskih skupina, davnih istorijskih doga|aja i
mnogo toga drugog {to je u vezi s evolucijom ~oveka”, napi-
sao da svi Sloveni poti~u sa Helma (danas poznatog skoro
iskqu~ivo kao Balkanskog poiluostrva), iz dana{we Sr-
bije i Bosne i Hercegovine, da su “srpski geni stari 12.000
godina, dok su drugi stari izme|u ~etiri i sedam hiqada
godina”, te da “svi narodi u Evropi (osim dva) imaju vi{e
od 40 odsto srpskog ili prasrpskog gena”.
Svojom kartom srpskoga gena Kqosov kazuje da tome genu
pripada oko dve tre}ine stanovni{tva Srbije, Bosne i Her-
cegovine, Hrvatske, Crne Gore, Danske, ju`nog dela Skan-
dinavije (zbog onih koji to jo{ nisu ~uli: Balti~ko more
nekada se zvalo Srpsko more!) i dela Velike Britanije, a
to dokumentuje podatkom da se “svi odreda haplotipi bal-
kanskih zemaqa: Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije,
Bosne i Hercegovine, Bugarske i Crne Gore (na drugom me-
stu, Kqosov u dinarsku granu stavqa i Arbaniju), a tako|e
Rusije, Ukrajine, Belorusije, Poqske, ê{ke, Slova~ke,
Ma|arske, Litvanije, Letonije, Gr~ke nalaze u dinarskoj
grani haplotipa”.
Ve} Imenovanoj Poverenici sve to kao da je nepoznato
i ona, zarad za{tite “vi{e od dvadeset nacionalnih mawi-
na” a o etni~kim grupama, “ostalima”, “neizja{wenima”,
“nepoznatima” i “regionalnima” da i ne govorimo, kre}e u
bespo{tedan rat protiv srpskoga gena.
Ipak, da bi Imenovana Poverenica smirila svoje za-
{titkiwi~ke i bezbednostkiwi~ke strasti, prepo-
ru~qivo bi bilo da pogleda koje su to nacionalne mawine
zastupqene u Srbiji. Ako bi ona to i ovla{no u~inila,
dalo bi joj se da zakqu~i kako, prema popisu iz 2011. go-
dine, grupi svih Slovena koji poti~u sa Helma pripadaju
Bo{waci, Hrvati, Slovaci, Crnogorci, Jugosloveni, Ma-
}edonci, muslimani, Bugari, Buwevci, Rusini, Goranci,

Ukrajinci, Slovenci i êsi, {to bi zna~ilo da niko od
pripadnika tih mawina ne bi imao razloga da bude nezado-
voqan pomiwawem srpskog geneti~kog koda u izjavi Pred-
sednika Republike: svi oni i sada “poseduju” srpski gen.
Ali, neka, pogleda}emo mi umesto we:
a. Slovaci, Rusini, Ukrajinci i êsi, po klasifika-
ciji koju nam daje Kqosov, pripadaju balkanskom (dinar-
skom) haplotipu, {to zna~i da, ~ak i ako im mawinski sta-
tus nije ugroèn -, a nije -, imaju srpske gene;
b. Slovenci, uverava nas Kqosov, pripadaju dinarskoj
grani haplotipa, istoj kojoj pripadaju i ve}inski Srbi iz
Srbije, {to zna~i da slovena~koj mawini u Srbiji uop{te
ne}e smetati {to se srpski genetski kod pomiwe pri ot-
varawu nekakvog centra za genetiku;
v. Hrvati, nekada periferno srpsko pleme (prvi put
pomenuto 822. godine) a danas, posle vi{evekovne agresije
rimokatoli~ke jeresi na srpski pravoslavni svet, izuzet-
no oja~ani (u masi) katoli~ewem brojnih Srba, sporazu-
meva se srpskim jezikom {tokavskog nare~ja a srpski genet-
ski kod mu je nesumwiv;
g. Ma}edonci, koji su do 1929. godine bili poznati kao
Starosrbi, ili Starosrbijanci, odlukom kraqa Aleksand-
ra Kara|or|evi}a izdvojeni su od svoje Matice, posle ~ega
}e po~eti wihovo rasrbqivawe. Neposredno posle Drugog
svetskog rata, mla|ani brozovi} Milovan \ilas priti-
skao je ma}edonske lingviste (ali neuspe{no) da, po{to su
ve} odvojeni od Srbije, napuste }irilicu i prihvate lati-
nicu, ~ime bi neopozivo potvrdili da vi{e ne pripadaju
srpskom nacionu. Pripadaju mu, pripadaju, po genetskom
kodu, kodu izvan ideolo{kih doma{aja, ~ak i brozovskih.
d. Crnogorci, ro|eni 1. maja 1945. godine, uprkos gole-
mom “intelektualnom” trudu oca im wihovog Milovana
\ilasa, ve} pomiwanog brozovi}a, da u “ispravi o ro|ewu”
zapi{e kako se Crnogorci “po plemenskoj tradiciji (tj.
porijeklu)... osje}aju, a i jesu, Srbi”. I taj ~in bio je usme-
ren na drobqewe srpskog nacionalnog bi}a, ali se wime
nije mogao “ukinuti” srpski genetski kod u novoizmi{qe-
124 Ilija Petrovi}
nim nacionalnim Crnogorcima, Povereni~inoj nacional-

noj mawini u Srbiji;
|. Buwevci, Srbi katoli~ke vere, u Hrvate su “unapre-
|eni” 14. maja 1945. godine, po naredbi novouspostavqene
brozovske vlasti, ali im ni po stvarnoj ni domi{qenoj
pripadnosti (makar i Povereni~inoj mawinskoj) nije
mogao biti izbrisan srpski genetski kod;
e. muslimani, prizvedeni iz srpskog nacionalnog bi}a,
i oni sa ciqem da se broj Srba smawi na toliko da mogu
stati pod jednu {qivu, plod su u svetu jo{ nevi|ene buda-
la{tine (osim one brozovske u Jugoslaviji!) da se jedna na-
cija oformi na veroispovednoj osnovi. Na sre}u, ni toli-
kom glupo{}u nije im se mogao ukinuti srpski genetski
kod;
`. Bugari, koji su na svoju dana{wu zemqu do{li u 6.
veku i tu, kao neznatna mawina, posloveweni (posrbqeni),
po savremenim bugarskim (ciqnim!) istraìvawima “ima-
ju izraènu doslovensku balkansku geneti~ku komponen-
tu”. A to “doslovensko” bilo je tra~ko, odnosno srpsko,
po{to su Tra~ani nastawivali prostranstvo izme|u Egej-
skog mora i Dunava (pravcem jug-sever) i Crnog mora i Mo-
rave i Vardara (pravcem istok-zapad). Bugarska nastojawa
da brojnost slovenske (srpske) haplogrupe svedu na petna-
est procenata, rezultat su dobro poznatog truda svih srp-
skih neprijateqa da svoju navodnu samosvojnost istaknu na
srpsku {tetu;
z. Goranci, srpska jezi~ka i nacionalna zajednica islam-
ske veroopovesti, u brozovskoj Jugoslaviji, i ona zarad kre-
sawa srpskog nacionalnog stabla, sme{tana je u [iptare a
danas je na udaru biv{ih muslimana u me|uvremenu “unapre-
|enih” u Bo{wake; ni jedno ni drugo ne mewa im genetski
kod;
i. Bo{waci, Srbi muslimanske veroispovesti (od
1961. do 2001. godine izja{wavali se kao muslimani, sa
velikim M), u potrazi su za nekom jo{ uvek nepoznatom
“nacionalnom strukturom” jer je odranije bilo poznato da
su Bo{waci Srbi iz Bosne i da oni, kako tvrdi Kqosov,
imaju srpski kod, a da kojim drugo;
j. Jugosloveni, to su uglavnom Srbi, skoro sve Srbi.

Oni koji, na prvi pogled, nisu Srbi
a. Vlasi. Za hrvatskog lingvistu Petra Skoka (1881-
1956), Vlah je isto {to i Rumun, Italijan ili Cincar (P.
Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga je-
zika III, Zagreb 1972, strane 607-609) ali mu to ne}e smetati
da konstatuje kako se taj naziv naj~e{}e odnosi na Srbe:
- za Mle~ane, to je svaki Sloven koji je do{ao na mle-
ta~ku teritoriju, ali i suprotnost izme|u starosedelaca i
doseqenika;
- za Hrvate, to jesvaki pravoslavni Srbin koji je iz
Turske do{ao u Vojnu granicu, ali i suprotnost izme|u ka-
tolika i pravolavaca;
- za muslimane u Bosni, to je svaki pravoslavac, ali i
suprotnost izme|u pravoslavaca i muslimana;
- za travni~ke muslimane, to je svaki katolik;
- za muslimane na Kosovu i Metohiji, to je risjanin -
Srbin;
- za ostrvqane (u Jadranskom moru), to je svaki stanov-
nik sa kopna, ~ak i ako je katolik;
- za hrvatske starince u Podravini, to je svaki kato-
lik koji govori kao Srbin, odnosno {tokavski;
- u Dubrovniku, to je svaki Hercegovac bez obzira na veru;
- u Istri, za hrvatske starosedeoce to su i doseqeni
Hrvati;
- po Srbiji, ~ak i pre dolaska Turaka, to je pokretno
stanovni{tvo, odnosno nomadski sto~ari.
Za Vlahe se zanimao i Pavel Jozef [afarik (1795-
1861), pitaju}i se, izme|u ostalog, i na koji je narod mislio
letopisac Nestor âsni, Kijevski (kraj 11 - po~etak 12.
veka) kad ih je pod tim imenom pomenuo u svom letopisu:
“Ako po|emo za poreklom re~i Vlah, na}i}emo da je ista
identi~na sa re~ima V¬lche (Vel{e), Vallon, Galle, Galate,
Kelte, Celte i otuda zna~ewe Kelti. (A Kelti nisu narod, to je
vojni~ki red u srpskom narodu - IP) Jo{ danas, kod slo-
venskog ìvqa u Ilirikumu nose ime stari vlah, Stara
Vla{ka, dva okruga, jedan na mestu grani~ewa Dalmacije,
Hrvatske i Bosne, a drugi u sred Srbije i Bosne na Ibru,
126 Ilija Petrovi}
na gorwoj Moravi i Drini, koje im je ostalo od keltskih

Skordiska, koji su nekada naseqavali oba predela” (P. J.
[afarik, O poreklu Slovena po Lorencu Surovjeckom, Novi Sad 1998,
str. 105). Isto to svedo~i i anti~ki pisac Strabon (64. pre
Hrista - 24. po Hristu).
Kada je ve} tako, ni Vlasi nisu bez srpskog genetskog
koda.
b. Rumuni. Rumunski istori~ar [. Stefanesku pi{e da
su “Rumuni sami sebe nazivali, izgleda, celo vreme Rumu-
nima”, ali tom uslovnom re~ju (“izgleda”) otkriva da su na
podru~ju dana{we Rumunije, pre dana{wih Rumuna, ìveli
Sloveni, koje su, u skladu s istom tom mi{qu, vremenom
asimilovali oni koji se uobi~ajeno nazivaju Vlasi, odnosno
romanizovani Da~ani i Tra~ani; misao mu je nedovr{ena,
jer joj nedostaje zakqu~ak da su to bili Srbi.
A jesu bili Srbi jer i sam Stefanesku kazuje da je “bo-
jarsko posedovawe zemqi{ta, pre pojave nezavisnih ru-
munskih dràva, nazivano »ocin²« (o~ina) ili »baêtin²«
(ba{tina)”, te da su se “u 14-15. veku, obaveze seqaka prema
vlasniku zemqi{ta i prema vladaru sastojale u nametu
dajdii (dahdi) u Transilvaniji... i u radovima ili slu`bama
(rabotil slu`bj). Katkad se ovome pridodavala i tre}a
kategorija, porezi (podani). Slu`be (polyoz podvod) su se sa-
stojale u raznim prevozima... seqaci su bili obavezni da
obezbede kosidbu sena (s noyosiad) i wegov prenos (s{nouoz),
kao i se~u drva (dr u) za feudalni posed” (Istorija rumunskog
naroda, Novi Sad 1979, strane 106, 119. i 121).
Zapravo, podatak da je pre stvarawa nezavisnih rumun-
skih dràva, do polovine 19. veka, tamo u opticaju bio
srpski jezik, nedvosmisleno kazuje da su tamo ìveli
Srbi, a rumunska etnogeneza zakqu~ena je asimilovawem
posledwe grupe Slovena, odnosno Srba. Ne kaè se kad se
ovo posledwe desilo, ali to je mawe bitno; bitno je da se
to desilo.
Prema zapisu kwièvnika i istori~ara umetnosti
Milana Ka{anina (1895-1981), vizantijski letopisac Jovan
Zonara (16-17. vek), ~ija se hronika zavr{ava sa 1128. godi-
nom, “identifikovav{i Srbe sa Da~anima” svedo~i da “ka-
da je car Trajan zavoj{tio na Da~ane ili Srbe, Srbi su

mu davali èstok otpor. Ali najzad, vide}i da se vojska
Trajanova pribliàva wegovu dvoru, srpski poglavica je
uputio poslanstvo caru sa izjavom da mu se predaje i da je
gotov da ispuni sve wegove èqe; izi{ao je pred wega i
poklonio mu se do zemqe. Proslaviv pobedu, car Trajan se
vratio u Italiju, vode}i sa sobom razoruàne i vezane
srpske poglavare. Me|utim, vladalac srpski, po imenu
Dekeval, ne drè}i se sporazuma, odmetne se od cara, na
{ta ovaj ponovo zavoj{ti na wega. Na~iniv{i na Dunavu
most »kako nije mogu}e ispri~ati ga, nego samo ~uditi mu
se«, car Trajan, s velikom vojskom pre{av Dunav, pobedi
Srbe; tad se sav srpski narod pokloni Rimqanima, a pogla-
vica Dekeval se ubije. Tom prilikom, car Trajan prona|e i
skrovi{te toga srpskog vladara, koji je po nepoznatim i
stra{nim mestima sakrio zlato i srebro i drugo blago,
preko kojeg je stavio mramorne plo~e” (Milan Ka{anin,
Srpska kwièvnost u sredwem veku, Beograd 1975, 374).
Sa tim u vezi, Jovan I. Dereti} (1939) pi{e da se “Ru-
munija danas ne ubraja me|u slovenske zemqe, zato {to wen
zvani~ni jezik pripada grupi latinskih jezika. Pa i pored
toga Rumuni etni~ki pripadaju serbiskoj rasi, bar osamde-
set posto, a ostalo je me{avina raznih rasa i naroda. Pre
rumejskog (rimskog - IP) osvajawa, na prostoru Rumunije
se nalazila dràva Da~ka. Da~ani su jedno serbisko ple-
me ~ija je prestolnica bila u Sarbigetu{i, jednoj tvr|avi
na bregu Gradi{te”, a pomenuta dva toponima potvr|uju
srpsko izvori{te dana{we Rumunije.
I, posredno, srpski genetski kod u rumunskom narodu.
v. Maxari. Maxari su u Panonsku niziju prispeli na
samom kraju 9. veka.
Ako se zna:
- da ih je tada, kada su prispeli, bilo izme|u dvadeset i
dvadeset pet hiqada;
- kakve su bile bilo{ke posledice wihovih ratnih i
pqa~ka{kih pohoda po sredwoj Evropi, sve do te{kog po-
raza kod Augzburga (955), posle ~ega su se kona~no stanili
u novom zavi~aju;
128 Ilija Petrovi}
- sa kakvom su agresivno{}u pot~iwavali susedna slo-

venska (srpska!) plemena;
- sa kolikom je sistemati~no{}u sprovo|ena maxari-
zacija tih istih suseda;
- da je u vremenu od 1787. do 1850. godine asimilovano vi-
{e od 1,700.000 Nemaxara), da su pri posledwem austrou-
garskom popisu iz 1910. godine kao Maxari popisani svi
koji su znali da izgovore makar jednu jedinu re~ na maxar-
skom (a potom i svi ~lanovi porodice takvoga “Maxara”) i
da je samo posle Prvog svetskog rata u Maxare pretopqeno
najmawe 150.000 Srba i neuporedivo vi{e Slovaka (tako|e
Srba, po{to su “asimilacioni uspesi” Maxara u odnosu na
Slovake uvek bili izraèniji);
- da se po~etna sastavnica wihovog (ugarskog) nacio-
nalnog bi}a kroz pribli`no ~etrdeset pet pokolewa to-
liko istawila da je postala ne samo sasvim prozirna ve} i
neuo~qiva;
- nu`no se mora nametnuti zakqu~ak da dana{wu ma-
xarsku naciju sa~iwavaju uglavnom Slovaci (za koje je ve}
re~eno da pripadaju dinarskoj - srpskoj - haplogrupi) i Sr-
bi maxarskog govornog jezika, {to zna~i da ni pripadnici-
ma te mawine u Srbiji ne moè biti uvredqivo pomiwawe
srpskog genetskog koda.
d. Arbanasi. Uop{teno govore}i, ono {to vaì za Ma-
xare - moè se primeniti i na Arbanase (u koje su svrstani
[iptari), koji su na samo jedan deo svog prostora u dana-
{woj Arbaniji, tada izvorno srpskog, do{li 1053. godine
(tri ili ~etiri pokolewa “kra}e” od Maxara), posle pogi-
bije Georgija Manijakisa, romejskog (vizantijskog) vojskovo-
|e koji je, do{av{i sa Sicilije, ra~unao da }e i uz wihovu
pomo} preuzeti vlast u Carigradu. Kako su ostali “na su-
vom”, bez brodova za povratak na Siciliju, primili su ih
Srbi, ra~unaju}i sa obe}awem prispelih Arbanasa (pozna-
tih i kao Arnauti - na turskom: “oni koji se nisu vratili”)
da }e, kao sto~ari “od karijere”, gajiti stoku za sebe i za
srpsku vlastelu.
Prema proceni, predaka dana{wih Arbanasa “nije bi-
lo mawe od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada”, ra~u-
naju}i u te cifre ne samo pomo}ne vojnike ve} i ~lanove

wihovih porodica.
No, “~im su Turci zavladali, ve}ina je Arbanasa pri-
mila islam i postala odana turskoj upravi (verna moral-
nom na~elu da se “daju onome ko ih vi{e pla}a” - Bruno Bari-
li, Srpski ratovi, Novi Sad 1996, 107 - IP). Kao takvi, dobili
su potpunu slobodu i postali gospodari... Okrenuli su se
na Istok i po~eli naseqavati plodne kotline. A pod uti-
cajem prevlasti Arbanasa, Srbi u Arbaniji su bili isla-
mizirani i poarbana{eni” (Jovan Cviji}, Balkansko poluos-
trvo i ju`noslovenske zemqe : Osnove antropogeografije, Beograd
1922, 176).
Proces arbanizovawa srpskog sveta bio je dugotrajan,
tako da su srpska sela, ili delovi pojedinih sela, naro~ito
prema Ma}edoniji, dugo uspevala da odrè svoju nacional-
nu i versku pripadnost. Na po~etku 15. veka, mnoga sela u
skadarskoj oblasti bila su izme{ana, a bilo je sela i ~isto
arbana{kih i ~isto “slovenskih”; stanovni{tvo nekih se-
la pripadalo je istom rodu, ali je bilo i delova pojedinih
sela koja su nosila nazive po ranijem srpskom stanovni-
{tvu: Lugi, Gradeza, Stoji}i, Kamenica, So~ovina. U seli-
ma severno od Skadra, iako su Srbi predstavqali vi{e od
polovine ukupnog stanovni{tva, mnogi od wih nosili su
arbana{ko ime a prezime srpsko (Afanasij M. Seli{~ev, Slav-
janskoe naselenie v Albanii, Keln/Be~ 1978, 85, 91-92).
Znaju}i sve to, Seli{~ev je zapisao da je pred arbana-
{kom agresijom “slovenska re~ (srpska - IP) zamukla u Ar-
baniji. Wu je zamenila re~ arbana{ka. Okolnosti politi~-
kog i dru{tvenog ìvota izazvale su tu smenu. Arbanasi su
od Slovena primili mnogo u na~inu ìvota i u kulturno-
-dru{tvenim odnosima. Mnogobrojne slovenske re~i u
arbanskom jeziku svedo~e o tom slovenskom uticaju”.
Posle Berlinskog kongresa (1878), teoreti~ari ger-
manske (nordijske) istorijske {kole, sa namerom da suzbi-
ju srpsko nacionalno bi}e, izmislili su “nauku” po kojoj su
Arbanasi starosedeoci u Srbiji, potomci Ilira, dok su
Srbi nepoznat varvarski narod koji se doselio u wihovu
zemqu negde izme|u {estog i sedmog veka.
130 Ilija Petrovi}
Po prilici, Arbanasima danas ba{ i ne odgovara da

budu poreklom samo Iliri (koji su bili staro srpsko ple-
me), ve} bi voleli da budu i Dardanci jer “wihovo ime, is-
tovetno s onim {to su ga nosili Dardanci iz Trakije, uka-
zuje na mogu}nost da je bilo do{lo do stapawa predindoev-
ropskih i indoevropskih naroda” (Lui|i Pareti et all., Hi-
storija ~ovje~anstva : Kulturni i nau~ni razvoj, svezak drugi / kwiga
prva, Stari svijet od 1200. do 500. god. pr. n. e., Zagreb 1967, 11). I
mo`da zbog toga {to je ovo “protopovijesno” pleme u~est-
vovalo u Trojanskom ratu, a potom i u bitki kod Kade{a
(1286. pre Hrista), na strani Hetita protiv faraona Ram-
zesa II, ali i zbog toga {to }e “kasnije imati veliku ulogu u
povijesti unutra{wosti Balkana” (Aleksandar Stip~evi}, Ili-
ri : Povijest, ìvot, kultura, Zagreb 1974, 29). Bilo bi im draè,
dakle, da su mnogo stariji no {to zaista jesu, jer bi onda mo-
gli sebi pripisati i “osniva~ku ulogu” u povesnici Helm-
skog poluostrva, iako je sasvim izvesno da su se na wemu
pojavili tek sredinom 11. veka.
Na arbana{ku àlost, wihovoj èqi da budu potomci
Dardanaca su|eno je da bude samo to - èqa, i ni{ta vi{e,
budu}i da su Dardani, ili Dardanci (~ije ime engleski isto-
ri~ar Xon Kempbel ~ita kao Sarbani, {to }e re}i: Sr-
bi), barem prema onome {to su zapisali anti~ki pisci,
naseqavali dana{wu severnu Ma}edoniju, Kosovo, Meto-
hiju, ju`nu i sredwu Srbiju zapadno od Morave, sve do Iva-
wice, i isto~no do gorwih tokova Peka i Timoka; na tom
povelikom podru~ju Ptolomej pomiwe gradove Scupi (Skop-
qe), Ulpiana (Lipqan), Naissus (Ni{) - (Enciklopedija Jugo-
slavije, kwiga 3, Zagreb 1985, 387).
Jezik onih plemena koji im je “nauka” do sada prizna-
vala kao izvorni (jedno vreme tra~ki, a potom ilirski,
ali, ~ini se, ni jedan ni drugi Arbanasima nije po voqi)
odabiran je u zavisnosti od toga koliko malo ima re~i na
koje se arbana{ki jezik moè osloniti; {to mawe re~i, to
sigurnije, jer se tako lak{e moè bezglavo domi{qati s
jedinim ciqem da se sakrije istina. Kako ve} svi priznaju
da se od Ilira, Tra~ana (i inih kandidata za arbana{ko
poreklo) “nije o~uvao skoro nikakav tekst... nego samo
toponimi i nekoliko desetina re~i koje su zapisali stran-

ci - Rimqani i Grci” (Ivan Popovi}, Istorija srpskohrvatskog
jezika, Novi Sad 1955, 22), izgledi za sigurno “prera~unavawe”
su vrlo mr{avi. I daqe, sve dok se ne prizna da nikakvih
“velikih seoba naroda” i navodnih nestajawa starosedela-
ca pred do{qacima nije bilo, da su istinita svedo~anstva
starih pisaca o srpskoj prirodi tra~kih, ilirskih i dru-
gih plemena sa Helmskog poluostrva (i {ire), te da su se
Arbanasi pojavili na Srpskoj Zemqi sredinom 11. veka, u
vreme koje im priznaju istorijski spisi, a kojima ne protiv-
re~e ni oni koji se bave antisrpskom konstrukcijom arbana-
{koga porekla, ~itava “nauka” o arbana{kom poreklu sve-
dena je iskqu~ivo na pretpostavke i domi{qawa, odnosno
na zloupotrebe svih “nau~nika” koji svoje stvarawe ne teme-
qe na istorijskoj istini ve} samo na “nau~nim” zvawima i
navodnom ugledu “nau~nih” institucija koje stoje iza wih i
koje, uistinu, takve pretpostavke i domi{qawa beskrajno
reprodukuju.
Po svemu {to je dovde re~eno, moè se bez ikakvog dvo-
umqewa re}i da su Arbanasi, danas, srpsko pleme kome je
govorni jezik arbana{ki. Savremenim Arbanasima, i onima
koji ne znaju ko su i onima koji ne èle da priznaju ko su, mo-
è se priznati da vode poreklo od Ilira, Tra~ana ili
Dardanaca, ili od bilo kog drugog srpskog plemena sa
Helmskog (poznatog kao Balkansko) poluostrva, samo ono-
liko koliko se Srbima prizna da je neko od “odabranih”
plemena srpsko.
A srpski genetski kod niko im i ne odri~e.
|. Romi i Nemci
Na Rome (ne znam koji su to) i Nemce ovde ne bi treba-
lo tro{iti vreme jer ih je zajedno tek ne{to iznad dva
procenta i oni se ionako ne}e uzbu|ivati za{titki-
wi~kim reagovawem Imenovane Poverenice.
Za utehu
Ako ve} Dràva Srbija a ni Imenovana Poverenica ne
vode ra~una o primeni Ustava Republike Srbije u za{titi
srpskog jezika i }irili~kog pisma;
132 Ilija Petrovi}
Ako ve} Dràva Srbija uporno ~uva jedno re{ewe bro-

zovske Vlade iz 1947. godine, kojim su srpski dobrovoqci iz
srpskih oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine progla{e-
ni profa{istima;
Dobro je {to se Predsedniku Republike Srbije “omak-
lo” da u Kragujevcu kaè ono {to misli i pomene srpski
genetski kod, kod koji je srpskom narodu, preko srpske pi-
smenosti, pre svega, obezbedio visoko (najvi{e) mesto u
stvarawu i razvoju svetske Civilizacije.
Malo o genima, malo o jeziku i pismu
Na osoben na~in, evropskom civilizacijom bavi se i ita-
lijanski filolog i paleolingvista Mario Alinei (1926),
koji u svom delu “Teorija paleolitskog kontinuiteta o
autohtonom poreklu i genezi evropskih jezika sa naglas-
kom na etnogenezu Slovena” (2012) insistira na izvornom
podunavskom poreklu evropskih naroda i jezika.
Kako to Jelena Radojkovi}, anglista, tuma~i u tekstu
Krv i tlo : Ra|awe Evrope naroda - (http://www.vaseljens
ka.com/misljenja/krv-i-tlo-radjanje-evrope-naroda/), profesor
Alinei, zapravo, tvrdi “da su ju`noslovenski jezici stari-
ji od severnih (slovenskih - IP) jer predstavqaju zajed-
ni~ki imeniteq svih slovenskih jezika”, te da se wegova
teorija preklapa ne samo s “arheolo{kim nalazima Marije
Gimbutas i wenom tvrdwom da je vin~anska civilizacija
najstarija evropska civilizacija”, nego i sa nalazima sa-
vremene genetike.
Uzimaju}i sve to u obzir, logi~nim se mora smatrati
“da je staroslovenski jezik svakako stariji od ostalih fno-
vonastalihQ (ve{ta~ki konstruisanih jezika) a veliko pi-
tawe geografskog porekla staroslovenskog jezika nalazi
svoj odgovor u Podunavqu”, u srpskom jezi~kom podru~ju.
Ima li se sve to u vidu, “nestajawe srpskog jezika i }i-
rilice treba posmatrati kao gubqewe identiteta ili, jo{
gore, odricawe od primarne genetike u kojoj su jezik i pi-
smo uro|eni”, kako tvrde Noam ômski (1928), Radivoje
Pe{i} i drugi.
Me|u wima, kako }emo kasnije videti, i publicista
Svetozar Radi{i} (1949), doktor vojnih nauka.
Za kraj - Srbi protiv sebe
(Ne)iskustvo u sopstvenom stradawu. Vergilijeva Ene-
jida svedo~i nam da je u 13. veku pre Hrista, na Apeninsko
poluostrvo stigao Enej sa svojim Srbima (Trojancima,
Dardancima) i tamo, uz pomo} zate~enih Srba (Etruraca,
Rasena), porazio latinska plemena. U normalnim okolno-
stima, moglo bi se o~ekivati da }e pobednici nametnuti
“ostalima” svoja pravila, svoje moralne nazore, svoje obi-
~aje i, u zavisnosti od vremenskog trajawa novouspostav-
qenih odnosa, i neka od svojih civilizacijskih dostignu-
}a, jezik i pismo, pre svega.
Onako kao {to se Srbima de{avalo pri bliskim su-
sretima s Arnautima ili Maxarima, na primer. Kao {to se
po~etna sastavnica ugarskog nacionalnog bi}a (na samom
kraju 9. veka bilo ih je 15-25.000 jedinki) kroz pribli`no
~etrdesetak pokolewa toliko istawila (najpre otmicama
mladih Srpkiwa iz neposrednog susedstva a docnije i è-
nidbenim vezama, uvek na srpsku {tetu) da je postala ne
samo sasvim prozirna ve} i neuo~qiva, iste sudbine bili
su i Arnauti (Arbanasi), osetno malobrojniji od Maxara
(“nije ih bilo mawe od pet hiqada ni vi{e od dvadeset
hiqada”) koji su na samo jedan deo svog prostora u dana{woj
Arbaniji, tada izvorno srpskog, bili prihva}eni polo-
vinom 11. veka (tri ili ~etiri pokolewa “kra}e” od Ma-
xara). Stoga, bez dvoumqewa se moè re}i da su Arbanasi,
danas, srpsko pleme kome je govorni jezik arbana{ki, isto
kao {to se moè re}i da dana{wu maxarsku naciju sa~iwa-
vaju uglavnom Slovaci (biv{i Srbi) i Srbi maxarskoga go-
vornog jezika.
Ali ne, Srbima je takvo iskustvo bilo nepoznato i,
zbog sopstvene {irokogrudosti i prekomerne naivnosti,
neprihvatqivo. Jedino {to im se nije dalo da izbegnu, jeste
~iwenica da pobedni~ki ratni ishod nije bio prepreka
docnijem bra~nom (porodi~nom) me{awu pobe|enih i po-
bednika i, posledi~no, ra|awu novog naroda - Rimqana. Pa
se, u takvim uslovima, desilo ono {to se moralo desiti: na
jednoj strani, bogiwa Hera uàsavala se i same pomisli da
bi Srbi u novoj dràvi mogli preuzeti vode}u ulogu, dok je,

na drugoj strani, bog Jupiter obe}ao da }e srpski (dardan-
ski) jezik biti uklowen i da }e novom (hibridnom) narodu
biti darovan drugi jezik, latinski.
Da se u kasnijim vremenima ba{ to i de{avalo, potvrdu
nalazimo u delu Marka Porcija Katona (232-147. pre Hri-
sta) pod naslovom Origines, u kome stoji da je posledwi ra-
senski (etrurski, ra{anski, srpski) grad pao pod rimsku
vlast 296. godine pre Hrista, ali da mu Rimqani, i pored
stvarne nadmo}i, nisu u potpunosti mogli nametnuti latin-
sko pisawe. Ili, kako nas o tome obave{tava Slobodan Jar-
~evi} (1942), “kada drevni Ra{ani-Etrurci vi{e nisu ima-
li nikakvih sloboda pod osionim rimskim gospodarima,
oni su tragove o sebi ostavqali po grobnicama: na svom
jeziku i pismu”.
Takvu “jezi~ku” praksu primewivali su Rimqani u
svim pokorenim zemqama: svugde je naturan latinski jezik,
jezik kojim nije govorio ijedan pokoreni narod!
Pa, tako, ~itamo kod Stevana Mihalxi}a da papa Jovan
VIII (872-882), za koga u Enciklopediji Jugoslavije stoji da je “za
wegova vladawa Metodije razvio svoj misionarski rad”,
879. godine pi{e moravskom knezu Svatopluku (830-894) i
traì od wega da Metodija po{aqe u Rim, jer “Metodije
druk~ije u~i, no {to je bio obe}ao”. Istovremeno, papa
pi{e i Metodiju i, uz poziv da do|e u Rim, “prebacuje mu
upotrebu slovenskog jezika, koga mu je zabranio” (Cod. Dirl.
et epist. Moraviae I str. 49 br. LVIII i str. 39 br. LVII).
Naredne godine, po{to se Metodije opravdao, papa pi-
{e Svatopluku da “odobrava nauku Metodijevu i upotrebu
slovenskog jezika, ali ako to èli Svatopluk i wegovi ve-
lika{i, ima Metodije latinski sluìti”. Ne zna se posi-
gurno {ta su Svatopluk i wegovi velika{i èleli u tom
trenutku, ali je izvesno da Svatopluk, neposredno po smr-
ti Metodijevoj (885), “oruànom rukom propovednike slo-
venske crkve predaje Nemcima da ih progone”.
I docnije, “iskustvima” rimskih dràvnika koristila
se rimokatoli~ka crkva (ili jeres) koja je, pet godina po
odricawu od Hristove vere (1059), na jednom saboru svojih
136 Ilija Petrovi}
prelata u Solinu (kod Spqeta) srpsku }irilicu nazvala

“|avoqim izumom”.
I, daqe, kako pi{e Jar~evi}, rimokatoli~ka jeres “ni-
je dozvoqavala da se molitve u crkvama obavqaju na mater-
wem jeziku odre|enog naroda, nego na latinskom. To je o~i-
gledno svedo~anstvo da su jezici pokorenih naroda i{~e-
zavali pod dràvnom i verskom prisilom, a umesto wih
stvarani su novi, na bazi latinskog i uz kori{}ewe nekih
re~i iz tih i{~ezlih evropskih jezika”. Tako su izme|u 11.
i 19. veka nastajali brojni zapadnoevropski jezici, ali
“nigde ne pi{e kojim jezikom su govorili (ti) narodi pre
stvarawa ovih ve{ta~kih jezika: italijanskog, {panskog
francuskog, portugalskog, nema~kog, engleskog, holandskog,
ma|arskog, rumunskog... U osvrtima na ove jezike, obi~no se
napi{e da su re~i iz keltskog ili nekog drugog jezika fi-
{~ezlih narodaQ. Me|utim, pojavquje se sve vi{e radova sa
dokazima da su keltski, da~ki, tra~ki... jezici srpskih
(slovenskih) predaka, da su to re~i iz starosrpskog, ili
staroslovenskog jezika”.
Savremeni Srbi, kako nas to upozorava Slobodan Jar-
~evi}, nalaze se danas u skoro istovetnim nevoqama, “ok-
ruèni sa svih strana neprijateqima, koji bi hteli da ih
li{e wihovih teritorija, wihove nacionalnosti, falsi-
fikuju}i pro{lost, a ujedno uni{tavaju}i svaku srpsku
narodnu tradiciju” i sve {to, po re~ima Ilije M. @ivan-
~evi}a (nema ga, na sramotu srpske kulture, u Srpskom bio-
grafskom re~niku Matice srpske iz 2007!), predstavqa
obele`ja “srpskog narodnog genija”. A jedan od takvih “uni-
{tavaju}ih” poduhvata srpskih neprijateqa jeste i onaj sa
kojim su se Srbi mogli upoznati po~etkom jeseni 2012.
godine; to je predlog ve} pomenutog nema~kog lingviste
[acingera da se Srbi odreknu srpskog jezika i da svoj jezik
nazovu jugoslovenski.
Kada je ve} tako, a [acinger je to, najverovatnije, iz-
govorio “po zadatku”, ne bi trebalo da bude iznena|ewe ako
se, jednoga dana, pred Vladom Republike Srbije na|e zahtev
wenih zapadnih (rimokatoli~kih) “prijateqa” da, ako joj
je ve} stalo da Srbiju gurne u ~equsti Evropske unije, uki-
ne ne samo srpski jezik ve} i sve {to nosi srpsku oznaku, ~ak i
ime “Srbija”. Ispunila bi se, tako, èqa Karla Marksa
(1818-1883), “najve}eg teoreti~ara socijalisti~ke misli i
pokreta”, da Srbija bude trajno potopqena, makar i u
okeanu satanskoga novog svetskog poretka.
No, najàlosnije je i najtragi~nije u svemu tome jeste
saznawe da svi ti srpski neprijateqi najsigurniju pomo}
nalaze u Srbima koji, vrlo ~esto, deluju protiv sebe samih,
“protiv svoje kulturne ba{tine i protiv svoje dràve. Ta-
kav primer, istovetan kao u Rimu, imamo posle Prvog svet-
skog rata. Srbi su bili pobednici, kao i Enej u Italiji,
ali su uklonili ime svoje dràve Srbije i prozvali je Ju-
goslavijom. Slu`beni i kwièvni jezik vi{e se nije zvao
srpski, nego fhrvatsko-srpskiQ, ili fsrpsko-hrvatskiQ. Sr-
bi su dozvolili da im kulturnu ba{tinu prisvajaju drugi
narodi u Jugoslaviji, a srpsko pismo }irilica je i{~ezlo
iz upotrebe u drugoj polovini 20. stole}a i zameweno je
latinskim (latinicom)”.
I jedno i drugo “iz krupnog plana”, a Srbi, ne samo wi-
hovi intelektualni i politi~ki predvodnici, pomaù sop-
stvenom uni{tewu i u “pojedinostima”. Kao, na primer:
- Kada su se navr{avala tri veka organizovanoga srp-
skog {kolstva, iako se nije radilo o jednoj obi~noj godi-
{wici, makar i trovekovnoj, ve} o doga|aju od izuzetnog
zna~aja za srpsku civilizaciju (jer dobro je znano da se os-
novom svake civilizacije smatra pismenost i da se pisme-
nost sti~e i {iri {kolom), ostavqeno je da o tom zna~aj-
nom srpskom civilizacijskom dostignu}u brinu, u Zmajevu
(kod Novog Sada), jedna siroma{na mesna zajednica i jo{
siroma{nija seoska osnovna {kola, osnovana 1703, godine
u kojoj je u Ba~koj, u tada{woj ju`noj Ugarskoj, bilo osno-
vano jo{ jedanaest srpskih narodnih (osnovnih) {kola. De-
silo se tako jer nikome u Dràvi Srbiji i wenoj vrhovnoj
vlasti, ne samo u obrazovawu i kulturi, nije bilo do prise-
}awa da, kada god je srpskom narodu “visila o koncu sudbina
wegovih najìvotnijih tekovina”, srpski genije svagda je
priticao u pomo} i, u odsudnim ~asovima, srpsko {kolstvo
uspevao da sa~uva od raspada a srpski narod od biolo{kog
uni{tewa. I niko iz toga visokoga vladala~kog kruga nije
138 Ilija Petrovi}
ni pomi{qao da iza toga retkog povoda stanu Dràva Sr-

bija i wena Vlada.
- Ili, srpska }irilica zvani~no se koristi samo po
izuzetku, u slu`benim listovima, na primer, koje obi~nom
svetu i ne dolaze do ruku; takozvano gra|ansko vaspitawe
nudi se kao zamena za srpsko pravoslavqe; pripadnost srp-
skom narodu ponovo se, po ve} oprobanim antisrpskim de-
mokratskim receptima, kao u stara, “internacionalisti~ka”
vremena, progla{ava jedinim zlom na ovom svetu, a preo-
stalim Srbima toplo se, mondijalisti~ki, pod firmom ne-
kakvog “srpskog preporoda”, preporu~uje da se suo~e sa svo-
jom navodnom zlo~ina~kom pro{lo{}u. I sve to u vreme
kad se televizijskom gledali{tu u Vojvodini Srpskoj (“i
{ire”) saop{tava stvarno maxarsko raspoloèwe prema
sada{wim geopoliti~kim prilikama u Srbiji, zanemaru-
ju}i pri tome brojne maxarske zlo~ine u Kraqevini Sr-
biji (i u Sremu) 1914-1918, docnije stalne napore maxar-
skih politi~ara (i wihovih nacionalnih istomi{qenika
bilo gde da su nastaweni) da se poni{ti Trijanonski
ugovor o miru (1920) i stvarne rezultate tih napora: ma-
xarske zlo~ine u Vojvodini Srpskoj 1941-1944. godine (pr-
ogon “nedomicilnih” Srba, racije po [ajka{koj, Novom
Sadu, Kuli) i svo|ewe srpskog ìvqa u Maxarskoj na, ka-
ù, mawe od 4 .000 du{a u na{im danima. I sve to u vreme
kad nas takozvane “kulturne i obrazovne” emisije Televi-
zije Novi Sad (9. mart 2003) nesmetano podu~avaju kako je
pomenutim mirovnim ugovorom osaka}ena ugarska dràva a
maxarski narod doìveo nesre}u i tragediju, i kad se naci-
onalno probu|enim maxarskim maturantima u be~ejskoj
gimnaziji (mo`da i u drugima) masovno daju maturski ra-
dovi na tu temu.
- Ili, mlad elektroinèwer, tri ili ~etiri godine po
diplomirawu “virtouz” u ra~unarskoj tehnologiji, toliko
ve{to barata pripadaju}om engleskom terminologijom da,
kada se za to ukaè potreba (naj~e{}e u kontaktu sa ~lanovi-
ma svoje srpske porodice), nije u stawu da srpskim re~ima
objasni o ~emu se radi. Kako kaù wegovi roditeqi, on }e
biti izgubqen za Srpstvo ukoliko se, u me|uvremenu, ne-
{to ne poradi na za{titi srpskog jezika: da Akademija na-

uka, odnosno neki weni odbori, u “opis svojih poslova i
radnih zadataka” stave i obavezu da iznalaze odgovaraju}e
zamene za strane re~i koje su ve} po~ele da se ukorewuju u
svakodnevnoj govornoj upotrebi, da Dràva, snagom svojih
zakonskih ovla{}ewa, stane iza takvih akademijskih odlu-
ka i da {kolski sistem i {kolske programe (ne samo jezi~-
ke sadrìne, ve} i povesne) prilagodi srpskim nacional-
nim interesima.
- Ili, iz jedne vesti objavqene u televizijskom dnev-
niku 12. januara 2016. godine, saznajemo da su se u osnovnoj
{koli u selu Jankov Most (kod Zrewanina) svega dva u~e-
nika rumunske narodnosti prijavila da u~e svoj materwi
jezik. (Ipak je to uspeh u odnosu na vest s po~etka jeseni
1990. godine, kada je novosadski dnevni list Ma|ar so pi-
sao da Maxare mogu naterati u {kolu na ~as srpskog jezika,
ali ih ni pu{kom ne mogu naterati da u~e taj jezik). Kako
se, u skladu sa prosvetnim propisima, ne moè otvoriti
posebno odeqewe ukoliko nema bar petnaest prijavqenih
polaznika, ta je odluka (da se ne otvori posebno odeqewe)
progla{ena diskriminatorskom i pokrenut je ~itav meha-
nizam da se za to dvoje |aka otvori posebno odeqewe, na
teret dràvnog buxeta. I to u trenutku kada nekoliko mi-
liona Srba, ~ak ni u Srbiji, nema pravo da se koristi srp-
skim jezikom i }irilicom.
Bez ~ega nema opstanka. Sastavqa~u ove kwiìce jedi-

ni je ciq bio da, onima koji u Srbiji odlu~uju o sudbini
srpskoga naroda, ukaè na neporecivu istinu da su srpski
jezik i srpsko }irili~ko pismo sudbonosna obele`ja isto-
ga tog naroda. Da nije tako, ne bi Teodor Pavlovi} (1804-
1854), dugogodi{wi sekretar Matice srpske, ostavqao u
amanet svoj srpskoj bra}i da su “jezik, vera i narodnost... to
sveto troje, izvor ~esti, slave i sre}e” wihove.
Nau~nije mi{qewe o istoj stvari izrekao je Svetozar
Radi{i} porukom da “kada se shvati da su informacije sa-
~iwene od re~i, a re~i od slova, glasova, znakova i simbo-
la, jasno je i za{to su od izuzetnog zna~aja pismo i jezik.
Kada se spoje znawa... o sinhronizovanosti strukture ami-
140 Ilija Petrovi}
nokiselina sa strukturom azbuke, bi}e jasno za{to je za

~oveka va`no da sa~uva ba{ azbuku i za{to je pogubno za ~o-
ve~anstvo ukoliko se zaboravi ili poni{ti azbuka. Azbu-
ka je zapisana u molekulu DNK. Jezik je jednako vaàn za
opstanak ~oveka, jer wegove }elije, posebno one u molekulu
DNK koje su se ~inile praznim, neiskori{}enim i nepo-
trebnim, komuniciraju sa umom... Udaqavawe od sopstvenog
jezika i pisma je isto {to i obezboàvawe - udaqavawe od
Tvorca...”
Udaqavawe od srpskog jezika i pisma, danas, u Srpstvu,
ali ne od ju~e, sve vi{e po~iwe da li~i na vreme o kome je
istori~ar Vladimir ]orovi} (1885-1941) pisao u svojoj
Crnoj kwizi:
“3. oktobra 1914. br. 25826 zabranila je hrvatska vlada
}irilicu u osnovnim {kolama. Ostala je obligatna samo za
pravoslavne od drugog razreda unapred, fporadi obuke u na-
uku vereQ. 13. oktobra ukinuta je }irilica i u sredwim {ko-
lama... Naredbom... od 5. novembra 1914., br 28428, zamewen
je dotada{wi naziv materweg jezika fhrvatski ili srpskiQ
u samo fhrvatskiQ. Najzad je 3. januara 1915. banskom na-
redbom, broj 8422, ukinuta }irilica kod svih zemaqskih
oblasti i ureda”.
Bilo je to vreme u kome je austrougarska vlast u Bosni
i Hercegovini zvani~no proglasila }irilicu “srpskim
borbenim sredstvom koje treba uni{titi”. I bilo je to
vreme u kome je, po~ev od sredine jeseni 1915. godine do kra-
ja Velikog rata, ista ta okupaciona vlast u Srbiji uredila
{kolstvo tako da deca “budu obrazovana i vaspitana pod
(germanskom) kontrolom”, da se “prvenstveno putem {ko-
la” stekne “uvid u du{u naroda” i “mogu}nost da se na wu
uti~e”, odnosno da se “narod od svog detiwstva vaspitava u
prvom redu u duhu stroge discipline i po{tovawa reda”,
pre svega odstrawewem }irili~koga pisma iz nastave.
Pre samog kraja. îni se da je malo kome u srpskom

narodu poznato, a u wegovom dràvnom i politi~kom vo|-
stvu nikom, upozorewe \or|a Nato{evi}a (1821-1887), le-
kara, pedagoga, reformatora srpskoga {kolstva, da su ve-
ra, jezik i narodnost srpske svetiwe
I, naàlost, mnogi od onih kojima je ta ve~no istinita

poruka bila poznata, prebrzo su je zaboravili, tako da i da-
nas, kao u Nato{evi}evo vreme, ogromna ve}ina nazoviu~e-
nih qudi poteklih iz srpskog naroda a udomqenih po
raznim akademijama, univerzitetima, institutima i raznim
drugim “nau~nim organima”, svoje znawe podre|uje dnevnim
politi~kim potrebama, protivno interesima istog tog
naroda.
Ne znaju}i za Nato{evi}evu muku, i dr Ar~ibald Rajs,
veliki prijateq srpskog naroda, upozoravao je na opas-
nost od onoga sloja koji se u Srbiji, s velikim strahopo-
{tovawem, zove inteligencija, a koji, opet, sebe smatra
nadmo}nim u odnosu na one koji ne raspolaù univerzitet-
skom diplomom. Odnosilo se to i na one “intelektualce”,
to krdo nezavisnih umova, kako je tu “pametnu vrstu” nazvao
ameri~ki lingvist i filosof Noam ômski, koji su iz ino-
stranstva “u svoju zemqu doneli uglavnom ono lo{e iz... ze-
maqa koje su pohodili”, ali i na wihove u~enike iz doma}ih
{kola. “Inteligencija je postojala sve gordija i kod we su
se sve vi{e gubila ona lepa svojstva (srpskog) naroda... Is-
tinske vrednosti srpskih zemaqa... istisnute su. Inteligen-
cija qubomorno pazi da nove i po{tene snage ne prokr~e se-
bi put... Po{to je vode niska ose}awa, »inteligencija« kle-
~i pred novcem... âst je nepoznata vrednost na berzi »in-
teligencije«... Mnogi pripadnici »inteligencije« bi hladno
`rtvovali slobodu, i opstanak svoje zemqe, ako bi to wima
li~no bilo od koristi. Kao i sva nemoralna bi}a, i inte-
ligencija se divi sili, ~ak i kada se najvi{e zloupotrebqa-
va... (“Inteligencija”) je seja~ica razdora kada treba sjedi-
wavati... (ona) je delovala poput bu|i. Zarazila je sve {to
je s wom do{lo u dodir... Umesto da gradi, ona je razgra|i-
vala. Ona je àri{te truleì i iskvarenosti”.
Posle svega, i zbog svega toga, obi~an srpski svet do-
{ao je u nepriliku da razmi{qa vredi li opstati kao Sr-
bin. Ako neko veruje da vredi, taj neko bi}e prinu|en da, u
skorom vremenu, u svojoj zemqi, pod vla{}u koja sebe nazi-
va srpskom i preporoditeqskom, pristupi obnovi srpskih
narodnih {kola i srpskih vrednosti u wima, po~ev od srp-
142 Ilija Petrovi}
skog pravoslavqa, preko srpskog govornog jezika, srpske

}irilice i srpskih narodnih pesama, juna~kih i ènskih,
melodija i obi~aja, do srpske povesnice i srpskog zemqo-
pisa, sve sa ciqem da se spre~i biolo{ko uni{tewe srp-
skog naroda, odnosno da se o~uva srpsko nacionalno bi}e.
Danas, samo je to su{tina srpskog nacionalnog progra-
ma i samo u tome treba videti trenutni srpski nacionalni
interes.
Jer, narod koji ne prepoznaje svoj nacionalni interes u
vreme kad se najmo}niji srpski neprijateqi sa obe{~ove-
~enog demokratskog zapada pozivaju na svoj nacionalni in-
teres, i to ba{ u Srbiji, prepu{ta se sopstvenom biolo-
{kom uni{tewu. \or|e Nato{evi} preìveo je svoj strah
za zdravqe svojih srpskih savremenika, ali wegov strah za
opstanak srpskog naroda u me|uvremenu je postao svojina
onih Srba koji su mu nacionalni istomi{qenici. Znamo li
to, moramo se zapitati da li ova generacija srpskih qudi
ima pravo da svoje neposredne naslednike, i naslednike
svojih naslednika, i wihove potomke, ostavi bez izgleda na
biolo{ki opstanak.
Bilo kako bilo - onima koji jo{ uvek misle, zbore i
tvore srpski, preostaje da }erawe i }erilicu za }irilicom
nastave sve dok stvar ne i{}eraju na ~istinu.
Da li vlast odmetnutu od Srpstva i Srbije, da li Srbi-
ju i Srpstvo spremne da uspostave vlast koja }e brinuti o
srpskim nacionalnim interesima.
Nekad i sad, a {ta posle
U poodavnim vremenima nastala je ova “preporuka”:
Ne brini se, carevi vezire,

Ne treba ti vojska ni xebana,
Satri gusle, povje{aj pjeva~e,
Pa }e mirna biti [umadija!
Dana{we (ne)prilike mogle bi biti bezizglednije:
[to su Srbi bez jezika srpskog,

Bez jezika i bez }irilice:
Nedostojni sopstvenih predaka
I wihovog Nebeskog Stani{ta;
Nevrijedna sluìn~ad tu|inu,
Iskopnici Zemaqske Srbije.
A {ta posle
Ako neko prete~e za posle,

Pita}e se kome su smetali
Srpski jezik, srpska }irilica,
Srpska Zemqa i Srpstvo Ota~ko,
Ko se tako lako odrekao
Korijena, sebe i potomstva.
.
144 Ilija Petrovi}
Bele{ka o sastavqa~u
Ilija Petrovi} (1938, Kosor, kod Podgorice), publicista i isto-
ri~ar, doctor honoris causa, bavi se srpskom istorijom novijega vremena.
Za kwigu Crnogorska pohara Ku~a dobio kwièvnu nagradu “Miha-
ilo Lali}” za 2010. godinu.
Objavqene kwige:
1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, lat., Novi Sad 1966, str. 157;
2. Me|unarodni po{tanski promet, lat., Zagreb 1968;
3. Zmajevo 1973, Zmajevo 1974, str. 65-85;
4. Zmajevo - Prilozi za monografiju, Zmajevo 1979, str. 9-15, 48-66. i
77-136;
5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koau-
torstvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286;
6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80;
7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
Novi Sad 1994, str. 264;
8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi
Sad 1996, str. 373;
9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374;
10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi
Sad 1997, str. 309;
11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa
1912-1918, Novi Sad 1998, str. 436;
12. Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397;
13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214;
14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192;
15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom
Kolakom), Novi Sad 1999, str. 126;
16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175;
17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310;
18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,
str. 151;
19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi
Sad 2001, str. 120;
20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,
str. 556;
21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133;
22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427;
23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169;
24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), No-
vi Sad 2004, str. 5-172;
25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248;
26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95;
27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi
Sad, Novi Sad 2005, str. 544;
28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308;

29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298;
30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Na-
stavnici, Novi Sad 2006, str. 224;
31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;
32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi-
}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348;
33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str. 429;
34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno iz-
dawe), Novi Sad 2007, str. 142;
35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370;
36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007, str. 501;
37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, Novi Sad
2008, str. 138;
38. Medova 1916-2008 : U spomen potopqenim crnogorskim dobro-
voqcima : Spisak brodolomaca (u koautorstvu sa Marijanom Miqi}em
i Ilirom âpunijem), lat., Podgorica 2008, str. 41-57;
39. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009,
str. 301;
40. Stepanovi}evo 1919-1945 (drugo popravqeno izdawe), Novi Sad
2009, str. 318;
41. Novosadska gimnazija : Nastavnici do 1960, Novi Sad 2010, str. 381;
42. Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010, str. 296;
43. [kotske ène uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010, str. 123;
44. Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : Preko-
morske zemqe, Novi Sad 2010, str. 83;
45. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876, Novi Sad
2010, str. 138;
46. Srpska Krajina : Novembar 1992 - februar 1993, Novi Sad 2010,
str. 422;
47. Crnogorska pohara Ku~a, drugo pro{ireno izdawe, Podgorica
2011, str. 338;
48. Srpsko pitawe na nizbrdici, Novi Sad 2012, str. 371;
49. Izazovi srpskoga pitawa, Novi Sad 2013, str. 394;
50. Povesna ~itan~ica, Novi Sad 2013, str. 385;
51. Progon slobodne re~i : Pomirimo prijateqe - neprijateqi su
smireni, Podgorica 2014, str. 500;
52. Potraga za istinom, Novi Sad 2014, str. 398;
53. Zaslu`nici i opaske, Novi Sad 2014, str. 159;
54. Brodolomnici pod Medovo, pro{ireno i popravqeno (prigod-
no) izdawe, Podgorica 2015, str. 201;
55. Najgori |aci, Novi Sad 2015, str. 414.
56. Slepilo vlastodrà~ko : Srbija protiv srpskih dobrovoqaca
1912-1918, Beograd 2016, str.93;
57. Crnogorske i brdske, Podgorica 2016, str. 461;
58. ]erilica za }irilicu : Srbi protiv sebe.
146 Ilija Petrovi}
Pripremqeno za {tampu:
59. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, drugo pro-
{ireno izdawe;
60. Srpsko pismo;
61. Kwige i jezik.
Priredio:
1. Mile Matejin, Eniologija : Energoinformacije beskraja, Novi
Sad 1998;
2. \uro ]uk, Ruji{ta na Zrmawi, Novi Sad 2006;
3. Dragoqub Petrovi}, Zlovremenik, Podgorica 2011;
4. Du{anov zakonik, Glas gusala Beograd 2014;
5. Marko Miqanov Popovi}, Primeri ~ojstva i juna{tva, Glas
gusala Beograd 2014.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
811.163.41:003.349
PETROVI], Ilija, 1938-

]erilica za }irilicu : Srbi protiv sebe / Ilija Petrovi}. - Novi
Sad : I. Petrovi}, 2016 (Beograd : Donat Graf). - 146 str. ; 21 cm
Tira` 200. - Str. 5-7: Lomqewe stubova svetske Civilizacije /
Slobodan Jar~evi}. -Bibliografija.
ISBN 978-86 87845-10-7
a) Srpski jezik - ]irilica

COBISS.SR-ID 304964359

CirilicaKon PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CirilicaKon PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi}

Kompjuterska obrada sloga i prelom

Indije; francuski lingvista Siprijan Rober (1807-1857)

{}ewe samo latinice u dr`avnim kabinetima, u kancela-

Za{to. Tekst na narednih nekoliko uvodnih stranica

Srpska starina. [vajcarski lingvist Adolf Pikte

u prednosti, koju im pru`a staro poreklo - i jedni i drugi

gr~kog istori~ara Laonika Halkokondila (oko 1425-1490)

nekoliko Crnogoraca, iako su neki od wih mogli da se ne-

beskrajni haos, kako se to mora nazvati stvarno prema svim

Jednojezi~ni. Iz tvrdwi onih koji Srbe izjedna~uju sa

porekla, imaju iste obi~aje i ure|ewe i po{tuju iste bogo-

klopedija, Sorbskaja rube`; nema~kih kraqevina tada jo{

~itanci je prvi put dat pravilan pogled na poreklo srp-

U istom etni~kom i jezi~kom krugu. Kada, na primer,

{qewe, da su Jazigi utonuli u onoj op{toj poplavi naroda,

ropi, bilo sa zapada, preko Alpa u dana{wu Italiju, ili

Pismenost. ^itamo kod Jovana Dereti}a i Dragoquba

rioda u kome je stanovni{tvo po~elo da se stalno nastawu-

srodnik srpske }irilice, te da se etrursko pismo mo`e ~i-

Jezik uz arheologiju. Na kraju ovih uvodnih stranica,

ka; kao {to stvarno vidimo, etimologijom su se mnogostru-

i sadr`aj slovenskog jezika smelo da za~udi, da u celo-

Ra{ani, Raseni, rasejawe... I tako, hiqadama godina

ki pohod ili agresija kojom bi se povratilo stawe pre|a-

}irili~nog pisma, izmjenu nastavnog programa za osnovne

Prepiska s onima iznad zakona. Svestan da se rat pro-

smisao srpskog nacionalnog interesa i ukazivati joj na

Nisam ba{ najsigurniji da }u dobiti odgovor, ponajma-

ne, op{tine, gradovi, Grad Beograd, javna preduze}a, ustano-

Ali bez potpisa.

odnos te institucije prema srpskom nacionalnom bi}u:

Nisam ih pitao po kojoj se to pameti oni pozivaju na

Stav iskazan pri kraju ovoga pisma da Telekom “nije

^isto sumwam da }u na ovo moje pismo dobiti bilo ka-

I opet bez potpisa.

Ovom posledwom re~enicom mislilo se na srodne saj-

Hm. Vidite ovo:

^udan momak taj Aleksandar Lazi}, samo mu “ale fale”

Neposredno iza toga, u 09:59, sa sadr`inom ove poruke

Svaki e-mail sa prilozima koji je prometovan sa ser-

Uva`eni Gospodine Povereni~e,

pi{e!), tako da mi se, shodno tome, zabrani da budem neza-

Ba{ me zanima da li }e mi Poverenik za informacije

U me|uvremenu sam malo razmislio o pokrenutom pita-

Pazi, bogati, momak je u me|uvremenu “malo razmislio”.

Uva`eni Gospodine Aleksandre,

Ra~unam da je gospodin Mlinarevi} li~ni poznanik,

informacija u dru{tvu koje te`i demokratiji, u kojoj

Gospo|a Stanojla, u ulozi zamenice ({teta, nije joj se

gra|ana odnosno zadovoqavawe potreba gra|ana i organi-

Po{tovani gospodine Petrovi}u,

[ta me sna|e, crnoga kukavca, mo`da }e moj “za{tit-

Uva`ena Gospo|o \ur|evi},

Ni sam ne znam da li da o~ekujem odgovor na ovo moje

Nemam toliko vremena da bih ispratio sve mitinge,

Znam da mr Dragoqub Zbiqi} pa`qivo prati kako se

Po{tovani gospodine Petrovi}u,

duze}a i javne slu`be, kao i u radu drugih organizacija kad

javna ovla{}ewa. Preporuka nije izvr{ena i nadle`ni dr-

Odgovor vrlo iscrpan, neko bi rekao: iscrpquju}i, ali

we da se ovde ne radi o slu~aju “~iju primenu treba za{ti-

kar to Dru{tvo bilo i “nejavno”, mo`da i “tajno”, prenela