STUDIJE

ESSAYS

Miroslav Jovanovi} UDK 930.85(497.11)”17”

Nasle|e „vi{{e klasse”:

odraz dru{tva u srpskom kwi`evnom,
kulturnom i nau~nom nasle|u 18. veka
(Prilog prou~avawu srpskih gra|anskih
tradicija 18. veka)

Apstrakt: U tekstu se razmatra kulturno i nau~no nasle|e

srpskog gra|anstva 18. veka. Posebna pa‘wa posve}ena je analizi
sadr‘aja ovih tradicija i wihovog odraza na onda{we srpsko
gra|ansko dru{tvo, wegove potrebe, te‘we i ideale.

„U prethodnim generacijama ro|en je mit: izuzetno je velika

sre}a na{eg naroda {to je iz najnarodskijih vrela potekla wegova
pisana re~. Razgrnimo pustu iluziju romanti~arskih raspolo`ewa
i na}i }emo ubogu istinu: na{ je narod do`iveo nezavidnu sudbinu
da se jezik wegove kulture (u XIX veku) zasnuje na govoru wegovih
najmawe kulturnih predstavnika – nepismenih qudi. (...) Skokovi iz
takve pusto{i u kulturu uvek su opasni, jedva izvodqivi. (...) Krajwe
je vreme da se zbiqa svi otreznimo od naivnih mitova.“
(Milka Ivi}, Od Vuka do danas)1
„Prosta klassa naroda na{ega (t. j. ona klasa, koja u dana{we vrije-
me narod sastavqa) ne ustupa ni jednome od 5 ili 6 sebi obli`wi naroda
ni u razumu, ni u po{tewu, niti i u kakvoj drugoj dobrodjeteqi (to svje-
do~e svi qudi, koji su vi|eli i poznali narod na{); a vi{{a klassa (prem-
da bi joj se moglo izostaviti jedno i { i s ?) onakova je, kao {to se odra-
wuje, i u kakvom stawu `ivi. Ako prostoj ne ~ini sramote, ~esti suvi{e
ne ~ini nig|e.”2 Tako je, negde na samom po~etku rasprave o srpskom kwi-
1
Milka Ivi}, „Od Vuka do danas”, u: Poqa 77, 1965, s. 1-2. (Citirano prema: Milka Ivi},
O Vukovom i vukovskom jeziku, Beograd 1997, s. 35-36).
2
Vuk St. Karaxi}, „Glas narodoqubca. Pesna liri~esko-didakti~eska, posve}ena serb-
skome rodu. L. M. L. 1819.”, citirano prema: Vuk Stef. Karaxi}, O jeziku i kwi`evnosti.
Izabrani spisi, Beograd 1987, str. 96. (Taj Karaxi}ev tekst, nije objavqen za wegova `ivota.)
8 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

`evnom jeziku, Vuk Karaxi} razmi{qao o razli~itim socijalnim sloje-

vima, tj. jezikom toga vremena re~eno, stale`ima ili klasama tada{weg
srpskog dru{tva.
Wegovo razmi{qawe ukazivalo je na jo{ jedan, ne lako uo~qiv i u
literaturi ne naro~ito obra|en, problem koji se pojavio tokom raspra-
ve o srpskom kwi`evnom jeziku – na problem razu|enosti tada{weg srp-
skog dru{tva i socijalnog su~eqavawa razli~itih slojeva stanovni{tva.
Za istoriografiju je to pitawe izuzetno va`no po{to omogu}ava da se
rasprava o srpskom kwi`evnom jeziku prou~ava izvan uskih lingvisti~-
kih okvira, u znatno {irem kontekstu dru{tvene istorije srpskog naroda.
Osamnaestovekovni razvoj srpskog naroda u grani~nim oblastima dve
po mnogo ~emu razli~ite i suprotstavqene carevine Austrije i Turske,
presudno je uticao na socijalnu stratifikaciju srpskog dru{tva po~et-
kom 19. veka. Istorijske okolnosti uticale su da se tokom 18. veka u onom
delu srpskog naroda koji je `iveo u severozapadnim pokrajinama Otoman-
ske imperije u pogledu dru{tvene organizacije u~vrsti ruralni, tradici-
onalni socijalni model, koji je pokazivao tek naznake socijalne strati-
fikacije. Nasuprot tome, me|u Srbima koji su od vremena Velikog be~kog
rata (1683-1699) `iveli u Habzbur{koj monarhiji, bilo je jasno izra`eno
dru{tveno raslojavawe, pojavilo se gra|anstvo, razvijana je gra|anska kul-
tura i formirane su dru{tvene elite. Usled toga se centar politi~kog i
dru{tvenog razvoja srpskog naroda tokom 18. veka izmestio ka severu, ka
Austriji. Izbijawe srpskih revolucija 1804. i 1815. godine unelo je potpu-
ni preokret u dotada{wi dru{tveni razvoj. Revolucije su u prvi plan iz-
bacile ruralno srpsko stanovni{tvo iz Turske. Ono je preuzelo ulogu po-
liti~kog predvodnika, {to je uticalo na to da se gravitacioni centar da-
qeg dru{tvenog razvoja srpskog naroda premesti na jug. Devetnaestove-
kovni istorijski razvoj u potpunosti je potvrdio taj preobra`aj.
U tim, nimalo jednostavnim, okolnostima zapo~ela je rasprava o srp-
skom kwi`evnom jeziku, ~iji je inicijator bio Vuk Stefanovi} Kara-
xi}. Istorija polemike uglavnom je poznata. Zna se da su je otpo~eli Ka-
raxi} i Vidakovi}; da se u wu ukqu~io ~itav niz istaknutih kwi`evnika
i intelektualaca, poput Platona Atanackovi}a, Save Mrkaqa, Joakima
Vuji}a, Lukijana Mu{ickog, Gligorija Ger{i}a, Save Tekelije, Jovana
Sterije Popovi}a, Jovana Haxi}a, Vasilija Lazi}a, Evgenija Jovanovi-
}a, Jovana Steji}a, Gavrila Popovi}a, Nikanora Gruji}a, \ure Dani~i-
}a i dr.; da su doju~era{wi istomi{qenici, {irewem teorijske osnovi-
ce raspravqawa, ~esto postajali oponenti, poput Karaxi}a i Mu{ickog
i Karaxi}a i Steji}a; da je formirawem Dru{tva srpske slovesnosti
~itava rasprava podignuta na najvi{i, akademski nivo.
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 9

Poznato je da je rasprava, tako|e, imala nekoliko faza. Prvu, 1815-

1818, tokom koje su se, suprotstavqaju}i razli~ite jezi~ke koncepte, srp-
ski i slavenosrpski, u centru sporewa na{li Karaxi} i Vidakovi}. Drugu,
koju je obele`ila polemika povodom prvog izdawa Vukovog „Srpskog rje~-
nika”, 1818, podstaknuta lascivnim i opscenim re~ima kojima je Re~nik
obilovao, ali jo{ vi{e mewawem grafi~kog lika azbuke i uvo|ewem la-
tini~ne grafeme „j” u srpsku }irilicu. Drugu fazu obele`ila je i pesma
Lukijana Mu{ickog „Glas narodoqupca”, koja je 1819. uzburkala srpsku
javnost. Ipak, najvi{e strasti u toj fazi izazvala je polemika povodom
razli~itih jezi~kih problema, koju su tokom 1821. godine, na stranicama
Novina serbskih, vodili Karaxi}, Mu{icki, Joakim Vuji}, Gligorije Ger-
{i} i drugi. Ta polemika ~esto je prelazila granice ostra{}ene raspre
i po~iwala da nalikuje na beskompromisnu sva|u. Najzad, tre}u fazu, za-
po~etu krajem tridesetih godina, obele`ila je polemika Karaxi}a i Ha-
xi}a, koja se vodila oko dva razli~ita koncepta kwi`evne kodifikacije
srpskog govornog jezika ({to je ukazivalo na to da je pre|a{wa dilema:
srpski ili slavenosrpski, ve} tada bila napu{tena/re{ena u korist srp-
skog). Tu fazu sporewa je, kako se smatra prili~no efektno, u Karaxi}e-
vu korist okon~ao mladi \uro Dani~i} 1847. godine, poznatom polemi~-
kom studijom „Rat za srpski kwi`evni jezik i pravopis”. Nakon toga usle-
dila je kontroverza koju je u javnosti izazvalo objavqivawe Vukovog pre-
voda „Novog zavjeta”, 1847. godine. Epoha polemika zavr{ena je potpisi-
vawem „Be~kog kwi`evnog dogovora” (1850) i {irokim prihvatawem Vu-
kovog koncepta kodifikacije srpskog kwi`evnog jezika.
Poznato je i da se u polemiku sna`no uplitala politika. Najpre je,
na zahtev mitropolita Stratimirovi}a, knez Milo{ zabranio {tampa-
we kwiga Vukovom }irilicom u Srbiji (1832). Zatim je knez Mihailo
delimi~no ukinuo tu zabranu (1860), propisav{i da se starom azbukom
moraju {tampati zvani~na izdawa i {kolske kwige. Nakon ~ega je Vuko-
va azbuka slu`beno prihva}ena na Velikoj {koli (1865). Da bi, najzad,
1868. knez Mihailo ukinuo svako ograni~ewe na wenu upotrebu. Poznata
je, najzad, i ~iwenica da je tokom polemike srpski kwi`evni jezik do`i-
veo potpunu transformaciju.3
3
Osnovni istorijski pregled razvoja srpskog jezika, sa osvrtom na najva`niju
literaturu, mo`e se na}i u radovima: Pavle Ivi}, Istorija srpskog kwi`evnog jezika,
Beograd 1971; Pavle Ivi}, „Jezi~ke prilike kod Srba u razdobqu od 1537. do 1699. godi-
ne”, u: Istorija srpskog naroda III-1, Beograd 1993, s. 105-134.; Pavle Ivi}, Aleksandar
Mladenovi}, „O jeziku kod Srba u razdobqu od 1699. do 1804”, u: Istorija srpskog naroda
IV-2, Beograd 1986, str. 69-106. (Daqe: P. Ivi}, A. Mladenovi}, „O jeziku kod Srba 1699-
1804”, ISN IV-2...); Pavle Ivi}, Jovan Ka{i}, „O jeziku kod Srba u razdobqu od 1804. do
1878. godine”, u: Istorija srpskog naroda V-2, Beograd 1983, str. 311-380.(Daqe: P. Ivi},
J. Ka{i}, „O jeziku kod Srba 1804-1878”, ISN V-2...)
10 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

***
Kada je rasprava otpo~ela, na dru{tvenoj sceni pojavile su se dve
suprotstavqene grupe. Prvu je okupqao Karaxi}, koji je jezi~ku reformu
temeqio na govornoj praksi onog dela naroda koji je tada `iveo u Turskoj,
ali koji se zahvaquju}i revolucijama pojavio na dru{tvenoj pozornici
kao va`an politi~ki faktor koji obe}ava. Druga se formirala oko we-
govih oponenata, najpre Vidakovi}a i Stratimirovi}a, a potom i oko
Haxi}a, Sterije, Steji}a i dr., koji su se zalagali da se u osnovicu kwi`ev-
nog jezika ugradi kwi`evno nasle|e uglavnom Srba koji su `iveli u Hab-
zbur{koj monarhiji, a da se za osnov tog jezika uzme govor srpskog gra-
|anstva u ju`noj Ugarskoj. Time je osobena podvojenost dotada{weg dru-
{tvenog, kulturnog i civilizacijskog razvoja bila potpuno izra`ena.
Istina, problem su~eqavawa razli~itih socijalnih slojeva u srp-
skom dru{tvu po~etkom 19. veka svakako nije predstavqao dominantno
pitawe tokom gotovo poluvekovne rasprave o normativizaciji kwi`ev-
nog jezika kod Srba. Ipak, odrazi tog su~eqavawa bili su latentni to-
kom raspravqawa. Najpre u dilemi oko toga koji govor treba uzeti za
osnovicu kwi`evnog jezika – govor narodne kwi`evnosti, tj. ruralni
hercegova~ki jezi~ki kod, na ~emu je insistirao Vuk, odnosno govornu
matricu srpskog gra|anskog sloja iz ju`ne Ugarske, na ~emu je insistira-
la ve}ina wegovih oponenata. Potom su se ta su~eqavawa mogla prepo-
znati u raspravi o leksi~kom fondu, na kome }e biti izgra|ivan savre-
meni srpski kwi`evni jezik. Ona su se najjasnije iskazivala u polemika-
ma o „vi{em” i „ni`em” stilu u kwi`evnosti (tj. o potrebi ili {tetno-
sti o~uvawa neke vrste diglosije u srpskom jeziku), a potom i u rasprava-
ma o ozbiqnim nedostacima leksi~kog fonda usmene narodne kwi`evno-
sti za potrebe izgradwe nau~ne i uop{te kulturne terminologije (po-
znata sugestija o tome da }e prihvatawe jezika usmene narodne kwi`ev-
nosti i posebno odbacivawe leksi~kog fonda slavjanoserpskog jezika ne-
minovno dovesti do ozbiqnog nedostatka apstraktnih, pre svega filo-
zofskih termina u srpskom jeziku). Najzad, kada je ve} bilo izvesno da }e
u vi{edecenijskim sporewima prevladati Karaxi}ev koncept kako budu-
}e kwi`evne osnovice jezika, tako i reformisane varijante }irilice –
pozni odjek tih su~eqavawa iskazivao se brojnim upozorewima da }e pot-
puno odbacivawe pre svega gra|anske }irilice, koja je tokom 18. i prve
polovine 19. veka bila u upotrebi me|u Srbima, neminovno dovesti i do
potpunog zaborava dotada{we kwi`evne, kulturne i nau~ne ba{tine srp-
skog naroda. To davna{we upozorewe, vreme je pokazalo, i nije bilo sa-
svim bez osnova.
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 11

Uprkos tome, nauka se veoma retko, slu~ajno i necelovito bavila tim

danas zaboravqenim nasle|em.4 U tom pogledu zna~ajno je razmotriti srp-
sko kulturno nasle|e 18. veka, pre svega zbog ~iwenice da su te sadr`aje
~esto mistifikovali – kako pristalice tako i protivnici Karaxi}eve
radikalne reforme jezika – a da pri tom, zapravo, nisu bili vaqano (a
~esto ni uop{te) analizirani. Istovremeno, takva analiza omogu}ava
da se u tim, danas zaboravqenim sadr`ajima uo~i specifi~an odraz on-
da{weg srpskog gra|anskog dru{tva, wegovih potreba, te`wi i ideala...

Na granici dve civilizacije: odraz dru{tva

u raspravi o jeziku
Neujedna~en, ometan i prekidan istorijski razvoj srpskog dru{tva,
kulture i jezika od 16. do 19. veka (najpre u okvirima Turske, a od 18. veka
paralelno, u granicama Turske i Austrije) umnogome se odrazio na sadr-
`aje rasprave o srpskom kwi`evnom jeziku. Na svoj na~in, diskontinui-
rani razvoj jezika i dru{tva uslovio je da do rasprave uop{te do|e.
U predve~erje spora, 1805. godine, u pismu Dositeju Obradovi}u, Ste-
fan Stratimirovi} je ukazivao na koji se na~in politi~ki i socijalni
potresi i stvorene dru{tvene razli~itosti odra`avaju na srpski jezik:
„Drugoja~ije govori prostij Srbin u Sremu, Banatu, Ba~koj, i gorwoj Ma-
|arskoj; a drugoja~ije u Slavonii, Liki, Dalmacii, Bosni i Serbii (...)
E{te drugoja~ije govori prosto Serbski, klassa Svja{}enikov, Ofici-
erov, u~enih, trgovcev, hudo`nikov, rukodelcev, i vseh s kultivirani qud-
mi sme{}enih Serbov, a drugoja~ije klassa prosti zemledelcev, ili vo-
zarov, slug, govedarov, ov~arov, i pro~ih podqej{ih qudej, koi niti re~i
imadu dosta niti ih pravo izgovaraju, no razvra{}avaju, niti kadgod kwiga
~itaju.”5 Sli~no su razmi{qali i Milovan Vidakovi}6 , Lukijan Mu{ic-

4
Izuzetak predstavqaju radovi Mite Kosti}a: Mita Kosti}, Dositej Obrado-
vi} u istorijskoj perspektivi XVIII i XIX veka, Beograd 1959, Mita Kosti}, Grof Koler
kao kulturno-prosvetni reformator kod Srba u Ugarskoj u XVIII veku, Beograd 1932;
te nau~ni opis Milorada Pavi}a: Milorad Pavi}, Istorija, stale`, stil. Jezi~ko
pam}ewe i pesni~ki oblik II, Novi Sad 1985, Milorad Pavi}, Istorija srpske kwi`ev-
nosti klasicizma i predromantizma, Beograd 1979, Milorad Pavi}, Ra|awe nove srp-
ske kwi`evnosti. Istorija srpske kwi`evnosti baroka, klasicizma i predromanti-
zma, Beograd 1983. godina.
5
Stefan Stratimirovi}, „Qubezni Obradovi}…”, u: Letopis Matice srpske
kw. 42 (1838), s. 121-122.
6
Milovan Vidakovi}, Qubomir u Elisiumu ili Svetozar i Dragiwa. Moralnaja
povest. ^ast 1, V Budime 1814, s. VI-VII.
12 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

ki7 i, ne{to docnije, Jovan Steji}, koji je tako|e ukazivao na to da u odno-

su dru{tvenih struktura i jezika postoje odre|ene neuskla|enosti: „Kao
{to ratar i svakij te`ak izumeva i pravi sebi posebne re~i za svoj `i-
vot i svoje potrebe, i govori po svom ~uvstvu i razumu; tako obrazovan i
u~en ~ovek tra`i i pravi nu`ne re~i za predmete neizmerime oblasti
nauke i potrebe sna`ne umetnosti, i daje jeziku onu pravilnost i ~isto-
tu, i onu jasnost i obilnost izraza, koja zadovoqava oblagoro|eno qud-
sko ~uvstvo i strogo ocewuju}i prosve}enij razum, jednom re~i oko toga
radi, da ga na~ini jezikom obrazovanim i pismenim”8 . Mo`da najekspli-
citnije o dru{tvenoj dimenziji jezi~kih problema, sa konkretnim pri-
merima, pisao je Evstatije Mihajlovi}9 .
Dru{tvene promene i neuravnote`en razvoj srpskog dru{tva, naro-
~ito tokom 18. veka, neminovno su se iskazivali u samom jeziku, a pogoto-
vo u polemici koja je vo|ena po~etkom 19. veka.

A) „Konkurencija eksperimenata”: Dva dru{tvena modela

U razli~itim konceptima budu}eg jezi~kog razvoja, istaknuti ruski
slavist, srpski |ak Nikita Iqi~ Tolstoj prepoznao je odraz politi~kih
i dru{tvenih promena i preloma, svojevrsnu konkurenciju dru{tvenih i
kulturnih eksperimenata10 . I zaista, kada je u pitawu kulturno nasle|e
18. i 19. veka, susre}emo se sa dva kulturna modela koja su se suo~ila na
dru{tvenoj sceni u vreme polemike o srpskom kwi`evnom jeziku:
(a) Narodwa~ki koncept srpske kulture. Oblikovan je tokom 18.
veka, me|u Srbima u Turskoj (u vidu usmenog narodnog stvarala{tva). Vuk
Karaxi} je taj koncept uobli~io u koherentan sistem zasnovan na kodi-
fikaciji jezika usmenog narodnog stvarala{tva. Kulturni koncept oli-
~en u sakupqa~koj delatnosti Vuka Karaxi}a imao je malo veza sa tradi-
cijama elitne kwi`evnosti i kulture koje su se razvijale u dugom vre-
menskom razdobqu od sredweg do kraja 17. veka. Do toga je do{lo usled
zastoja u dru{tvenom razvoju srpskog naroda u Otomanskoj imperiji, to-
kom 18. veka, zbog nedostatka socijalne i kulturne modernizacije, nepo-
7
Lukijan Mu{icki, „O srbskom jeziku i gramatiki”, u: Letopis Matice srpske,
kw. 45 (1838), s. 67-68.
8
Jovan Steji}, „Predlog za srbskij re~nik i srbsku gramatiku”, u: Glasnik Dru-
{tva srbske slovesnosti, sv. 5 (1853), s. 1-3, 5.
9
Evstati(je) Mihajlovi}, Obrana jezika srbskog od izopa~avawa i prosta~ewa
wegovog i kirilice od vukovice, U Velikom Be~kereku 1863, s. 7-14.
10
N. I.TolstoÇ, „LiteraturnäÇ èzäk serbov v konce XVIII – na~ale XIX veka”, v:
Nacionalånoe vozro`denie i formirovanie slavènskih literaturnäh èzäkov, Moskva
1978, str. 270.
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 13

stojawa {kola i socijalne nivelacije. No, taj koncept, potekao iz domi-

nantno ruralne srpske sredine, bio je ~vrsto utemeqen u govornom jezi-
ku ve}ine naroda.
(b) Gra|anski kulturni koncept. Pojavio se na dru{tvenoj sceni
krajem 18. veka. Proistekao je iz srpskog dru{tva u Habzbur{koj monar-
hiji, koje je nakon Be~kog rata imalo specifi~an razvoj, razli~it u od-
nosu na Otomansku imperiju. U wemu su se preplitali i pro`imali ra-
znorodni elementi. Tradicije srpske elitisti~ke kulture, koje su se u
kakvom-takvom kontinuitetu razvijale od sredweg veka. Razli~iti stra-
ni uticaji koji su u srpsku kulturu prodirali zahvaquju}i intelektual-
noj eliti obrazovanoj na sredwoevropskim univerzitetima, ili preko
ruskoslovenskog. I najzad, tradicije same gra|anske kulture stvorene za-
hvaquju}i relativno nesmetanom radu srpskih {kola i emancipaciji dru-
{tvenih elita tokom 18. veka na habzbur{kom tlu. Taj kulturni koncept
nije bio ni koherentan, ni potpuno uobli~en u jedinstven sistem. U wemu
su se podjednako isticali i klerikalni i gra|anski elementi, ~esto ne-
uskla|eni, pa ~ak i me|usobno suprotstavqeni. Nosioci gra|anskog kul-
turnog koncepta nisu na dru{tvenu scenu stupili jedinstveno, sa jasnom
vizijom i normom kwi`evnog jezika. Zagovarali su ~ak dve razli~ite
jezi~ke norme – slavjanoserbsku (Stefan Stratimirovi}, Milovan Vi-
dakovi}, Sava Tekelija i dr.) i narodnu, ali pisanu gra|anskom }irili-
com i uobli~enu prema govornom modelu koji je bio u upotrebi u gradovi-
ma, varo{ima i selima Habzbur{ke monarhije (Jovan Haxi}, Jovan Ste-
rija Popovi}, Jovan Steji} i dr.). Sa tako razu|enim idejama srpsko gra-
|anstvo je u{lo u epohu polemika koje je vodio Karaxi}. Ipak, wih je
ujediwavala ideja da bi bilo kakav radikalan prekid sa dotada{wim kwi-
`evnim i jezi~kim nasle|em (koji je zagovarao Vuk) ozna~io poguban dis-
kontinuitet u kulturnom razvoju i zanemarivawe i zaborav tradicija koje
nisu stvorene na narodnom jeziku.
Ta dva kulturna koncepta sna`no su se sukobila oko normirawa srp-
skog kwi`evnog jezika. Sadr`aji polemike omogu}avaju da se taj sukob
jasno uo~i. Re~ je, zaista, bila o konkurenciji razli~itih eksperimena-
ta: revolucionarnog (devolutivnog?), koji je zagovarao Vuk predla`u}i
radikalnu jezi~ku reformu, i evolutivnog, oli~enog u raznolikim je-
zi~kim me{avinama, za koje se, u `eqi da korpus dotada{weg kulturnog
nasle|a ugradi u osnove budu}eg razvoja, zalagala srpska gra|anska inte-
ligencija. Tokom polemike iskazivale su se i brojne razlike ruralnog i
urbanog elementa, naro~ito zao{trene sa politi~kom ekspanzijom srp-
skog seqa{tva, koju su doneli ustanci.
14 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

Gra|anski kulturni koncept vezivao se za elitisti~ku kulturu tan-

kog dru{tvenog sloja srpskog gradskog i varo{kog stanovni{tva iz Hab-
zbur{ke monarhije i umnogome je bio odre|en op{tim evropskim kul-
turnim i intelektualnim uticajima. Nasuprot wemu, narodwa~ki kon-
cept kulture, svojevrsna „civilizacija guwa i opanka”, za koju se zalagao
Vuk Karaxi}, bio je zasnovan na narodnoj, epskoj poeziji, tradicionalnoj
kulturi srpskog sela i ruralnim mitovima i legendama. Po tome je on
bio znatno bli`i dominantnoj ve}ini tada{weg srpskog stanovni{tva.
Ali je istovremeno srazmerno bio udaqen od najva`nijeg konzumenta kwi-
`evne, nau~ne, umetni~ke i, uop{te, kulutrne produkcije, srpskog gra|a-
nina. Istina, on nije bio nepoznat srpskom gra|anstvu. Naprotiv. Na-
rodna poezija bila je ra{irena i popularna u svim slojevima tada{weg
srpskog dru{tva. Ipak, srpski gra|anin, {kolovan na nekom od sredwo-
-evropskih univerziteta, nije se mogao zadovoqiti iskqu~ivo kultur-
nom ponudom usmenog narodnog stvarala{tva. S druge strane, srpskom
seqaku je veoma malo zna~ila kulturna ponuda, koja je sadr`avala {tam-
pu, pozori{te, nau~ne studije, teolo{ke traktate, umetni~ku poeziju itd.
Wegove kulturne potrebe i daqe je zadovoqavao svet mitova i legendi
o~uvanih i stvorenih u usmenom narodnom stvarala{tvu.

***
Prekid i promena koju je u kulturni razvoj unela Karaxi}eva radi-
kalna jezi~ka reforma i, preko we, op{ta glorifikacija „civilizacije
guwa i opanka” (do koje je, delom, do{lo i zbog op{teevropskog odu{evqe-
wa narodnim stvarala{tvom, naro~ito razvijenog u doba romantizma), ipak
se krajem 19. veka slila u jedinstvenu kulturnu celinu sa novom gra|an-
skom kulturom koju je stvarala srpska dru{tvena elita. No, sada su u osno-
ve te kulture bile ugra|ene kulturne vrednosti na kojima je Karaxi} za-
snivao svoju radikalnu jezi~ku reformu. Ve} u to doba, ba{ kao {to su
naslu}ivali brojni Vukovi oponenti, kwige i kwi`evnost koji su nastaja-
li na gra|anskom jeziku 18. veka sve su te`e mogli na}i svog ~itaoca. Time
su u drugi plan potiskivane i polako prepu{tane zaboravu one kulturne
tradicije koje su se vezivale za srpsko gra|anstvo.
To je realan rezultat „konkurencije razli~itih eksperimenata”, ko-
ja se na srpskoj dru{tvenoj sceni pojavila krajem 18. i po~etkom 19. veka.
Na tom zakqu~ku mogu}e bi bilo zaokru`iti prikaz tog fenomena. No,
on se nije iscrpeo prakti~nim dru{tvenim prihvatawem Vukovog jezi~-
kog i kulturnog koncepta.
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 15

Rezultati sukoba dva razli~ita kulturna koncepta ponovo su aktue-

lizovani wihovom politi~kom instrumentalizacijom. Politi~ka upo-
treba, kojom su obnovqene stare rasprave i nedoumice iz vremena pole-
mike (svakako, shva}ene iz potpuno druga~ijeg ugla), imala je veliku te-
`inu i osetqivost, tim pre {to su za jezik, u prevratnim politi~kim
vremenima 19. i 20. veka, bila vezana ose}awa nacionalne pripadnosti.
„Guw i opanak”, a s wima i civilizacija koju su simbolizovali podjedna-
ko kao i Vuk, u potpunosti su odgovarali populisti~koj retorici koju su,
krajem pro{log veka, u politi~ki `ivot Srbije uveli radikali Nikole
Pa{i}a.11 Nakon tog doba koncept narodne kulture i jezika, oli~en u srp-
skom selu i seqaku, postao je zna~ajan element politi~ke komunikacije.
Oko wega su se formirale tri osnovne simboli~ke jedinice: (a) narodni,
odnosno seqa~ki jezik i narodno jezi~ko stvarala{tvo, (b) seqa~ka kul-
tura, i (v) narodne, tj. seqa~ke psihi~ke osobine.12 U politi~koj retori-
ci „civilizacija guwa i opanka” bila je ~esto apriorno suprotstavqana
gra|anskom kulturnom konceptu, kao ne{to {to odra`ava prave (nacio-
nalne ili klasne) vrednosti, i sa tih pozicija ozna~avana i slavqena
kao najvi{a kulturna vrednost. Nasuprot tome, potpuno su zanemarivane
i negirane tradicije gra|anske kulture, koja se, u epohama baroka, roko-
koa, prosvetiteqstva i predromantizma, razvijala me|u Srbima u Hab-
zbur{koj monarhiji, dosledno se nastavqaju}i na dotada{wu srpsku kwi-
`evnu i kulturnu tradiciju.
Usled toga, u savremenom srpskom dru{tvu i predstava o srpskom se-
qaku, i (mitologizovana) li~nost Vuka Karaxi}a, predstavqaju va`ne
simbole kolektivnog identiteta. I danas se, ~ak i u nauci, mogu ~uti
uveravawa da: „Ustanak, Vuk Karaxi} i narodna pesma, tri momenta koja
stoje u neraskidivoj vezi, ~ine osnovicu na kojoj je po~ela da se izgra|uje
i kojoj se stalno iznova vra}a srpska kultura XIX i HH veka.”13
Mora se primetiti da takvo uop{tavawe, uz sve uva`avawe autoro-
vog stava, ~ini preusku osnovu za razumevawe srpske kulturne istorije i
shvatawe osnova na kojima po~iva savremena, novovekovna kultura. Is-
ticawe tri elementa, „borbe”, „Vuka” i „narodne pesme”, „na kojima je
srpska kultura izgra|ena i kojima se stalno vra}a”, predstavqa, zapravo,

11
AndreÇ [emèkin, „Nikola Pa{i~ i serbskoe obûestvo. Vzglèd iz êmigracii
(1883-1889)”, u: Godi{wak za dru{tvenu istoriju II-1 (1995), s. 1-18.
12
Slobodan Naumovi}, „Ustaj seqo, ustaj rode: Simbolika seqa{tva i politi~ka
komunikacija u novijoj istoriji Srbije”, u: Godi{wak za dru{tvenu istoriju II-1 (1995),
s. 52-53.
13
Jovan Dereti}, „Prvi ustanak i srpska kultura”, u: Prvi srpski ustanak, Beo-
grad 1981, s. 162.
16 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

svo|ewe osnovice savremene srpske kulture na kulturni koncept usmene

narodne (patrijarhalne) kulture po~etka 19. veka. Takvim odnosom pot-
puno se marginalizuju i zanemaruju tradicije srpske gra|anske kulture
18. i 19. veka, oli~ene u kwi`evnom radu Orfelina, Venclovi}a, Vida-
kovi}a, Sterije, Mu{ickog, Haxi}a; u nau~nim dostignu}ima Orfelina,
Raji}a, Trlaji}a, Stojkovi}a, Solari}a, Steji}a; pedago{koj delatnosti
Teodora Jankovi}a i Stefana Stratimirovi}a; slikarstvu Hristofora
@efarovi}a, Zaharije i Jakova Orfelina; novinarskom radu Markidesa
Puqa, Stefana Novakovi}a, Dimitrija Davidovi}a; teatru koji su stva-
rali Joakim Vuji} i Sterija; izdava{tvu, razvoju pravne misli (Sterije
i Haxi}a), pa i mecenatstvu Save Tekelije.
Uop{tavawa i pojednostavqivawa koja osnovicu savremene srpske
kulture svode na koncept usmene narodne (patrijarhalne) kulture reme-
te normalan razvoj dru{tvene svesti. Najpre, takva uop{tavawa na izve-
stan na~in konfrontiraju kulturni koncept narodne kulture svim gra-
|anskim kulturnim konceptima kraja 18. i po~etka 19. veka (prosveti-
teqskom, klasicisti~kom, predromanti~arskom), razbijaju}i svest o je-
dinstvenom (i kontinuiranom) kulturnom nasle|u srpskog naroda. Osim
toga, insistirawe na vrednostima ruralne kulture, wenim konfronti-
rawem sa gra|anskom kulturom kraja 18. i po~etka 19. veka, koje je pogodo-
valo retorici politi~kog populizma i su`avalo i osiroma{ivalo osnove
savremenog kulturnog samosaznawa, u izvesnom smislu je sadr`avalo ~ak
i zametke antiintelektualizma.
Svo|ewe kulturnog nasle|a na „Ustanak, Vuka i narodnu pesmu” bit-
no je odredilo (i jo{ odre|uje) kolektivno pam}ewe srpskog naroda.
„Obele`avawe uspomena” – kako je naglasio Xon Gilis – „po defi-
niciji je dru{tveno i politi~ko, u sebe ukqu~uje uskla|ivawe pojedi-
na~nih i grupnih se}awa, ~iji se rezultati mogu pojaviti, u su{tini, kao
proizvod procesa stalne rasprave, borbe i, u nekim slu~ajevima, razara-
wa.”14 Upravo na toj dvostrukoj osnovi (politi~koj i dru{tvenoj), profi-
lisanoj stalnim raspravama i borbama, mogu}e je razumevawe savreme-
nog (19. i 20. vek) dru{tvenog odnosa prema „civilizaciji guwa i opan-
ka” i Karaxi}u, s jedne, i wegovim oponentima, te gra|anskim kulturnim
tradicijama, za koje su se oni zalagali, s druge strane.
Obele`avawe tradicija u srpskom dru{tvu ome|eno je i odre|eno
stalnim pritiskom politi~kog na kolektivno pam}ewe (a u okviru toga
i na obele`avawe tradicija). Taj pritisak nije bio svojstven samo za ko-
munisti~ke vlasti (kojima se, ina~e, simbolika „guwa i opanka” potpuno
14
John R. Gillis, „Memory and Identity: The History of a relationship”, in: J.R.Gillis (Ed.),
Commemorations. The politics of National Identity, New Jersey 1994, p. 5.
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 17

uklapala u ideolo{ki koncept „radnog naroda grada i sela” i „{irokih

narodnih masa”). Naprotiv, on nije bio stran ni vladaju}im elitama u 19.
veku. Jasno se iskazivao tokom neprijateqstava, netrpeqivosti i poli-
ti~kih borbi koje su vodile dve srpske dinastije, Kara|or|evi}i i Obre-
novi}i; te u politi~kim sukobima napredwaka, liberala i radikala kra-
jem 19. veka. Aktuelizovan je i sa pojavom jugoslovenske ideje, te s wenim
prakti~nim ostvarewem u Kraqevini Jugoslaviji (u okvirima koncepta
integralnog jugoslovenstva).
Time je znatno osiroma{en na{ savremeni odnos prema sadr`ajima
pro{losti i ukupnom dru{tvenom i kulturnom nasle|u srpskog naroda.
Stvoreni su preduslovi da u dru{tvenom odnosu prema istoriji umesto
racionalnih i nau~no zasnovanih znawa preovladaju pojednostavqene, ste-
reotipne predstave. Sadr`aji davno okon~ane polemike o kwi`evnom
jeziku, i u~esnici u raspravi, pretvoreni su u svojevrsne politi~ke sim-
bole kojima se stalno manipuli{e i koji se iznova aktuelizuju u svakoj
novoj kriznoj politi~koj situaciji.

B) Gra|anske tradicije 18. veka

Stalna politi~ka upotreba tradicionalnih simbola umnogome je
devalvirala sadr`aje samih tradicija.
Mit o Vuku i narodwa~ka kultura s vremenom su postali pogodni
simboli oko kojih su nacionalni kolektiv politi~ki mobilisali i po-
pulisti~ki nastrojeni radikali i zagovornici integralnog jugosloven-
stva, ali i komunisti.
Nasuprot tome, za tradicije srpskog gra|anstva, oli~ene u Vukovim
oponentima (ili jo{ preciznije, u wihovom otporu Vuku), „zalagali su se
naj~e{}e qudi desne orijentacije bliski crkvenim krugovima, koji su za-
merali Vuku {to je poseqa~io srpsku kulturu privolev{i kwi`evnike da
govore jezikom sviwara, umesto da je sviware naveo da govore jezikom kwi-
`evnika”.15 No, wihove zamerke ~esto su bile maglovito i nejasno formu-
lisane, i kao takve pre su predstavqale politi~ki stav i svojevrsnu dru-
{tvenu pobunu protiv zanemarivawa kulturnog nasle|a nego {to su odra-
`avale ozbiqan nau~ni zakqu~ak zasnovan na temeqnim istra`ivawima.
U tom kolopletu politi~ke propagande, nezadovoqstva, dru{tvene
mitomanije i nejasno formulisanih zamisli potpuno se zamaglio stvar-
ni sadr`aj onoga {to je ~inilo kulturne tradicije srpskog gra|anstva
18. veka.

15
S. Naumovi}, „Ustaj seqo, ustaj rode…” s. 53.
18 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

Zahvaquju}i wihovoj politi~koj instrumentalizaciji, kulturne tra-

dicije srpskog gra|anstva bile su gotovo uvek ili nekriti~ki proka`e-
ne ili, tako|e nekriti~ki, glorifikovane. Tako je bilo jo{ od doba po-
lemike, kada ih je Karaxi} potpuno odbacivao16 , odnosno kada su wegovi
oponenti ukazivali na to da }e radikalan prekid sa dotada{wim stvara-
la{tvom dovesti do wegovog zaborava. U daqim interpretacijama taj is-
kqu~ivi model jo{ vi{e je pojednostavqen, a ~itav problem sve ~e{}e
svo|en samo na problem „jezika sviwara” ili „poseqa~ewa kulture”. Ti-
me su i sami sadr`aji te, zanemarene, kulture polako potiskivani u dru-
gi plan. Zbog toga i ne treba da ~udi {to su i oni u kolektivnom pam}ewu
pre`iveli samo na nivou simbola. A ti sadr`aji mogu, kao, uostalom, i
sadr`aji same polemike, pomo}i znatno slojevitijem i sveobuhvatnijem
razumevawu na{e dru{tvene istorije. Poku{a}emo da doka`emo tu tvrd-
wu analizom jedne bibliografije, na tragu ideje da je bibliografija:
„uvek izvor mnogih i razli~itih podataka, (...) od onih ~iji naizgled {turi
podaci bogato osvetqavaju istoriju ozna~avaju}i wen su`eniji ili razu-
|eniji tok, kojim se prevazilazi dotada{we, zajedno sa prekidima koje je
donosio razvitak ili koje su nametale krize”.17
Analiza je obavqena na osnovu podataka koje pru`a „Srpska bibli-
ografija 18. veka”18 , za ~ije postojawe srpska kultura mo`e biti zahval-
na izuzetnom pregala{tvu bibliografa „amatera”, lekara dr Georgija
Mihajlovi}a.
Mihajlovi}eva bibliografija jasno odslikava srpsko dru{tvo i pru-
`a izuzetno dragocen materijal za prou~avawe srpske dru{tvene isto-
rije 18. veka. Ona ne omogu}ava samo analizu kwi`evne produkcije ve} je
veoma zna~ajna i za razumevawe modernizacijskih procesa, pojave i eman-
cipacije dru{tvenih elita i razvoja ukusa ~itala~ke publike. Wen zna-
~aj se, u kontekstu polemike o kwi`evnom jeziku, ogleda i u tome {to
pru`a nezaobilazne podatke o sadr`ajima tradicije na ~ije o~uvawe su
se pozivali Karaxi}evi oponenti.
Bibliografija, kojom su obra|ena i izdawa rimokatoli~kih Srba i
drugih Slovena {tampana brzopisnom }irilicom19 , obuhvata, sa dodat-
kom, ukupno 413 kwiga i objava od 1700. do 1800. godine (od kojih izvestan

16
Vuk St. Karaxi}, „Glas narodoqubca. Pesna liri~esko-didakti~eska, posve}ena
serbskome rodu. L. M. L. 1819.”, citirano prema: Vuk Stef. Karaxi}, O jeziku i kwi`ev-
nosti. Izabrani spisi, Beograd 1987, str. 96.
17
Andrej Mitrovi}, Propitivawe Klio. Ogledi o teorijskom u istoriografi-
ji, Beograd 1996, s. 74.
18
Georgije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII veka, Beograd 1964.
19
Georgije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII veka…, s. XXI.
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 19

broj predstavqa ponovqena izdawa). Me|utim, ako se od tih 413 naslova

oduzme pet fiktivnih,20 tada ukupan broj kwiga i objava koje su obra|ene
u bibliografiji iznosi 408. Sa kasnijim dopunama i dodacima, ukupan
broj srpskih kwiga objavqenih u 18. veku dosti`e cifru od pribli`no
480 (ra~unaju}i i kwige objavqene na ruskom, latinskom, nema~kom i ma-
|arskom).21 Samim tim naslovi obuhva}eni ovom bibliografijom pred-
stavqaju, zapravo, {tampano kwi`evno nasle|e srpskog 18. veka.
Analizom naslova tih kwiga mogu}e je stvoriti ta~nu predstavu o
~itala~kim interesovawima srpskog dru{tva 18. veka. Osnovna podela
obavqena je u odnosu na: (a) bogoslovsku, tj. teolo{ku literaturu (u koju
su svrstane bogoslu`bene kwige, ali i druga teolo{ka literatura, po-
put bogoslovskih pravila za sve{tenstvo, teolo{ke poezije, opisa Jeru-
salima i Hristovog groba itd.); (b) svetovne, odnosno lai~ke kwige {tam-
pane }irilicom i (v) kwige {tampane na drugim jezicima (latinskom,
nema~kom i ma|arskom), koje su obuhva}ene bibliografijom bilo zato
{to su se sadr`ajem odnosile na `ivot srpskog naroda u Habzbur{koj
monarhiji (poput „Privilegija” Leopolda I), ili {to su wihovi autori
bili Srbi (Nikola Ki{dobranski, Dionisije Pavlovi}, Petar Milo-
radovi}, Sava Tekelija, Grigorije Jak{i}).

Srpska bibliografija 1700-1800. godine

ÂÐÑÒÀ ËÈÒÅÐÀÒÓÐÅ ÁÐΣ %
ʌÈÃÀ
Áîãîñëîâñêà/ðåëèãèîçíà ëèòåðàòóðà 140 34,3%
Ëàè÷êà ëèòåðàòóðà øòàìïàíà žèðèëèöîì 243 59,6%
ʜèãå íà äðóãèì ¼åçèöèìà: 25 6,1%
- ëàòèíñêè (17)
- íåìà÷êè (4)
- ìààðñêè (4)
ÓÊÓÏÍÎ 408 100,0%

Uo~qivo je da je tokom 18. veka ne{to vi{e od tre}ine objavqenih

kwiga imalo bogoslovsko, odnosno teolo{ko obele`je. Pri tom bi tre-
balo imati na umu da su i u mnogim lai~kim kwigama dominirali religi-

20
Georgije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII veka…, s. XX.
21
Prilikom {tampawa bibliografije sam Georgije Mihajlovi} je u „Dodatku” na-
veo jo{ {est naslova (od ~ega ~etiri predstavqaju ispravke ve} obra|enih jedinica ili
ponovqena izdawa pojedinih kwiga za koje je kasnije prikupio podatke). Uporedi: Geor-
gije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII veka.., s. 363-367; a kasnije je objavqena i
dopuna ove bibliografije: Prilozi Srpskoj bibliografiji XVIII veka, In|ija 1983. go-
dina.
20 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

ozni sadr`aji (npr. u „bukvarima” za {kole), te da je veliki broj kwiga

svojim sadr`ajem odra`avao religiozni duh epohe. Ti podaci potvr|uju
zakqu~ke o velikom uticaju koji je u dru{tvenom `ivotu imala crkva.
No, ti zbirni brojevi jo{ nisu dovoqno re~iti da bi se na osnovu
wih mogli donositi dalekose`niji zakqu~ci o osamnaestovekovnom srp-
skom dru{tvu. Za to je potrebno analizirati promenu odnosa religiozne
i lai~ke literature tokom vremena, i najzastupqenije rodove u kwi`ev-
noj produkciji 18. veka.

Uve}awe produkcije {tampanih kwiga tokom 18. veka

Period 1700-1725. godina
ÂÐÑÒÀ ËÈÒÅÐÀÒÓÐÅ ÁÐΣ %
ʌÈÃÀ
Áîãîñëîâñêà ëèòåðàòóðà 10 100,0%
Ëàè÷êà ëèòåðàòóðà øòàìïàíà žèðèëèöîì 0 0,0%
ʜèãå íà äðóãèì ¼åçèöèìà 0 0,0%
- ëàòèíñêè (0)
- íåìà÷êè (0)
- ìààðñêè (0)
ÓÊÓÏÍÎ 10 100,0%

Period 1726-1750. godina

ÂÐÑÒÀ ËÈÒÅÐÀÒÓÐÅ ÁÐΣ %
ʌÈÃÀ
Áîãîñëîâñêà ëèòåðàòóðà 5 31,3%
Ëàè÷êà ëèòåðàòóðà øòàìïàíà žèðèëèöîì 9 56,2%
ʜèãå íà äðóãèì ¼åçèöèìà 2 12,5%
- ëàòèíñêè (2)
- íåìà÷êè (0)
- ìààðñêè (0)
ÓÊÓÏÍÎ 16 100,0%

Period 1751-1775. godina

ÂÐÑÒÀ ËÈÒÅÐÀÒÓÐÅ ÁÐΣ %
ʌÈÃÀ
Áîãîñëîâñêà ëèòåðàòóðà 45 45,0%
Ëàè÷êà ëèòåðàòóðà øòàìïàíà žèðèëèöîì 47 47,0%
ʜèãå íà äðóãèì ¼åçèöèìà 8 8,0%
- ëàòèíñêè (8)
- íåìà÷êè (0)
- ìààðñêè (0)
ÓÊÓÏÍÎ 100 100,0%
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 21

Period 1776-1790. godina

ÂÐÑÒÀ ËÈÒÅÐÀÒÓÐÅ ÁÐΣ %
ʌÈÃÀ
Áîãîñëîâñêà ëèòåðàòóðà 28 26,9%
Ëàè÷êà ëèòåðàòóðà øòàìïàíà žèðèëèöîì 69 66,4%
ʜèãå íà äðóãèì ¼åçèöèìà 7 6,7%
- ëàòèíñêè (4)
- íåìà÷êè (3)
Ìààðñêè (0)
ÓÊÓÏÍÎ 104 100,0%

Period 1791-1800. godina

ÂÐÑÒÀ ËÈÒÅÐÀÒÓÐÅ ÁÐΣ %
ʌÈÃÀ
Áîãîñëîâñêà ëèòåðàòóðà 52 29,2%
Ëàè÷êà ëèòåðàòóðà øòàìïàíà žèðèëèöîì 118 66,3%
ʜèãå íà äðóãèì ¼åçèöèìà 8 4,5%
- ëàòèíñêè (3)
- íåìà÷êè (1)
- ìààðñêè (4)
ÓÊÓÏÍÎ 178 100,0%

Ova analiza jasno pokazuje da je po~etak veka (1700-1725) u potpuno-

sti bio obele`en objavqivawem iskqu~ivo bogoslovske literature. Ta-
ko|e je evidentno da je u to doba u srpskom dru{tvu kwiga jo{ bila veoma
retka i o~ito skupa „roba” (u prvoj ~etvrtini veka objavqeno je svega 2,5
odsto svih kwiga {tampanih tokom 18. veka). Me|utim, taj podatak mo`e
ukazivati i na smawene potrebe za ~itawem u srpskom dru{tvu. Nasu-
prot tome, u posledwoj ~etvrtini 18. veka (1776-1800) objavqen je znatno
ve}i broj svetovnih kwiga {tampanih }irilicom, {to potvr|uje zakqu~ke
o emancipaciji srpskog gra|anstva u odnosu na crkvu. Uprkos tome pro-
dukcija bogoslovske literature bila je u to doba znatna (kretala se iz-
me|u jedne tre}ine i jedne ~etvrtine svih objavqenih naslova).
U posledwoj deceniji 18. veka bilo je objavqeno ~ak 43,6 odsto svih
srpskih kwiga {tampanih tokom 18. veka (178). Ta ~iwenica, uz podatak
da je tih godina broj lai~kih kwiga dostigao ~ak dve tre}ine ukupne pro-
dukcije, jasno svedo~i o privrednom ja~awu, modernizaciji i kulturnom
razvoju srpskog gra|anstva. U to vreme potreba za kwigom postala je ne-
uporedivo ve}a no {to je to bila na po~etku veka, a o~ito je da se i fi-
nansijska mo} kupaca srpskih kwiga znatno popravila (s tim {to je sa
razvojem tehnike i sama kwiga donekle pojeftinila).
22 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

Analiza zastupqenosti kwi`evnih rodova u produkciji 18. veka po-

ma`e da se uo~i u kom pravcu je bila usmerena modernizacija tada{weg
srpskog dru{tva, za koje oblasti duha je vladalo pove}ano interesovawe
i na koji na~in su se razvijali ukusi ~itala~ke publike.

Analiza kwi`evne produkcije tokom 18. veka prema rodovima

ÂÐÑÒÀ ËÈÒÅÐÀÒÓÐÅ ÁÐΣ %
Áîãîñëîâñêà ëèòåðàòóðà 140 34,3%
Ëàè÷êà ëèòåðàòóðà 268 65,7%
- Èñòîðèîãðàôè¼à 20
- ʜèæåâíîñò 46
- Ôèëîçîôè¼à 3
- Ïðèðîäíå íàóêå 9
- Äðóøòâåíå íàóêå (óêšó÷ó¼óžè ëèíãâèñòèêó, ãðàìàòèêå è ñë.) 6
- Ãåîãðàôñêà ëèòåðàòóðà (êàðòå) 6
- Øêîëñêè óŸáåíèöè 47
- Ïåäàãîøêà ëèòåðàòóðà (ãîäèøœè èçâåøòà¼è, ïðèðó÷íèöè è ñë.) 16
- Çàêîíîäàâíè àêòè 31
- Õåðàëäè÷êè àëáóìè 5
- Ñòðó÷íè ïðèðó÷íèöè çà ñâàêîäíåâíè æèâîò 7
- Øòàìïà/ïåðèîäèêà 6
- Êàëåíäàðè 6
- Ñâå÷àíè ãîâîðè (“Ñëîâà”) 15
- Áðîøóðå è ïàìôëåòè 10
- Ðå÷íèöè 4
- Ïðåâîäíà êœèæåâíîñò 24
- Êàòàëîçè, áèáëèîãðàôè¼å, “îá¼àâå” (ïðåòïëàòà) 7
ÓÊÓÏÍÎ 408 100,0%

Podaci o kwi`evnim rodovima srpskih kwiga {tampanih tokom 18.

veka mogu pomo}i da se uo~e interesovawa tada{weg srpskog dru{tva.
Najve}a pa`wa bila je usmerena na {kolstvo, tj. na obrazovawe dece
({tampano je 47 uxbenika i 16 kwiga vezanih za prosvetnu problemati-
ku). Srazmerno veliko interesovawe tada{weg srpskog dru{tva vladalo
je i za lepu kwi`evnost doma}ih autora (46 kwiga), ali i autora iz ino-
stranstva (24 prevoda). Na sve ve}u uklopqenost srpskog dru{tva u evrop-
ske kwi`evne tokove ukazuje relativno veliki broj prevoda (24), koji
jo{ vi{e dobija na zna~aju ako se ima u vidu da su pripadnici obrazovane
srpske elite, {kolovani na stranim univerzitetima, mogli da ~itaju stra-
nu kwi`evnost u originalu. Modernizacijski procesi u dru{tvu name-
tali su ve}u potrebu za komunikacijom, koja se tokom posledwe decenije
veka (1791-1794) iskazala u pojavi prvih novina, ali i drugih periodi~-
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 23

nih izdawa, kalendara, bro{ura, pamfleta i javnih govora (ukupno 37

izdawa). Dru{tveno interesovawe za istoriju tako|e je bilo razvijeno
tokom 18. veka (20 naslova), dok je promenu u do`ivqavawu sveta (koju je
donelo prosvetiteqstvo), te pove}ano interesovawe za druge zemqe i
nepoznate predele pokazivalo objavqivawe prvih geografskih karata.
Na kulturnu modernizaciju srpskog dru{tva, koja podrazumeva pove}ano
interesovawe za kwigu, ukazuje i objavqivawe {tamparskih kataloga i
bibliografija, te razli~itih „objava” pomo}u kojih je srpski ~italac
mogao da do|e do `eqene kwige. Pojava prvih priru~nika sa prakti~nim
savetima kojima je olak{avan svakodnevni `ivot (Priru~nik vinogra-
darstva, priru~nika za za{titu od po`ara, od kuge, itd.), pokazuje da je
tih godina do{lo i do modernizacije svakodnevnog `ivota, kao posledi-
ce `ivqewa u ure|enoj sredwoevropskoj monarhiji.
Ova analiza pokazuje i za koje oblasti je u tada{wem srpskom dru-
{tvu vladalo smaweno interesovawe. Primetno je da je tokom 18. veka
objavqen mali broj kwiga iz oblasti prirodnih nauka (9) i svetovne fi-
lozofije (3). Taj podatak mo`e ukazati na nedovoqnu tehni~ku moderni-
zaciju srpskog dru{tva i na wegovu usmerenost na prakti~ne socijalne i
politi~ke probleme s kojima se susretalo, s jedne strane, a s druge na jo{
sna`nu dominaciju crkve, koja je, u oblasti duhovnog `ivota, zadovoqa-
vala i filozofska interesovawa.
Veoma va`ni i zanimqivi podaci mogu se dobiti i analizom samog
sadr`aja Mihajlovi}eve „Bibliografije”. Podatak koji mo`e donekle
pomo}i razumevawu pojedinih problema vezanih za razvoj jezika, pred-
stavqa ~iwenica da je prva svetovna kwiga srpskog 18. veka bila „Per-
voe u~enie otrokom”, tj. Bukvar Teofana Prokopovi~a, {tampan u Epi-
skopiji Rimni~koj 1726. godine (koji se, istina, samo po azbuci i nameni
mo`e smatrati svetovnom kwigom, dok je ve}i deo sadr`aja i daqe teolo-
{kog obele`ja)22 . Upravo je to jedna od najva`nijih kwiga putem kojih je
u srpsku kulturu u{ao ruskoslovenski jezik. Pove}ano dru{tveno inte-
resovawe za pravni status srpskog naroda u Habzbur{koj monarhiji po-
kazuje objavqivawe „Privilegija” Leopolda I, 1732. godine, u originalu
na latinskom, a naro~ito wihov prevod na srpski Pavla Nenadovi}a, ko-
ji je, nakon {to su potvr|ene od Marije Terezije na saboru 1744. godine,
objavio Hristifor @efarovi} 1745. godine.23 U tom pogledu je zna~ajan
i prevod „Regulamenta” za vojnu granicu, objavqen u Bla`u 1748. godi-
22
O samoj kwizi i istoriji wenog objavqivawa u Rimniku: Georgije Mihajlovi},
Srpska bibliografija XVIII veka…, s. 14-15.
23
O istorijatu kwige pogledati: Georgije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII
veka…, s. 35-37.
24 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

ne.24 Prva srpska istorija, „Istorija o ^ernoj Gori” Vasilija Petrovi-

}a, objavqena je 1754. godine. A jedanaest godina kasnije objavqeno je i
„Kratkoje vvedenije v istoriju praisho`denija Slaveno-serbskoga naro-
da” Pavla Julinca (1765). Tek po~etkom {ezdesetih godina objavqena su
prva srpska poetska dela Zaharije Orfelina, „Oda na vospominanije vto-
rago Hristova pri{estvija po obrazu pjesni Lva Premudrago”, 1760, koja
je predstavqala podra`ava~ku kwi`evnost sa jo{ sna`no izra`enim re-
ligioznim karakterom, a potom i znamenita pesma „Gorestni pla~ slav-
nija inogda Serbii...”, 1761, koja je do`ivela nekoliko izdawa. Prva pro-
zna dela pojavila su se nekoliko godina kasnije u Orfelinovom „Kalen-
daru”, 1766. (pripovetke „Tur~in gospodar i Serbqin sluga”, „Kalu|er i
dijak” i „Hruzin”).
Pojava prvih istoriografskih i kwi`evnih radova, pedesetih i {e-
zdesetih godina 18. veka, ukazuje na to da je u to doba srpsko dru{tvo
zahvatio prvi sna`niji talas socijalne (i kulturne) modernizacije. Bio
je to rezultat sistematskog {kolovawa srpske omladine od sredine dva-
desetih i po~etka tridesetih godina, o kome se brinula crkva. Proces
dru{tvene modernizacije uzimao je, od tog doba, sve vi{e maha. Po~eli
su da se pojavquju prvi uxbenici latinskog, {tampani }irilicom na srp-
skom jeziku, „Na~atki latinskago jazika” Hristifora Celariusa, 1765, i
„Latinski bukvar” Zaharije Orfelina 1766. godine. Od 1772. do 1774. go-
dine pojavile su se nema~ka gramatika Stefana Vujanovskog i uxbenik
nema~kog jezika Save Lazarevi}a. Dvadesetak godina kasnije, 1790, poja-
vio se i prvi re~nik, „Nema~ko-srpski re~nik” Teodora Avramovi}a. Ta-
da je objavqena i prva kwiga iz oblasti prirodnih nauka – „Aritmetika”
Vasilija Damjanovi}a, 1767. godine. Sredinom sedamdesetih godina, na-
kon {tampawa biografije Petra Velikog, Zaharija Orfelin je izdao
vi{e geografskih karata: Ruske imperije sa pograni~nim zemqama; Ne-
ma~ke, Holandije, Danske i Poqske sa delovima [vedske, Engleske i Fran-
cuske; delova Ruske imperije (Male Tatarije, kijevske, bjelgorodske i vo-
rowe{ke gubernije, deo Kubana i Krim); Sarmatije; i najzad Letonije,
Estonije i Finske, sa delovima Litvanije, Pruske, Rusije i [vedske.25
Gotovo u isto vreme 1775. pojavio se prevod kwige [arla Rolena „Put
k postojannej slave i istinnomu veli~estvu”, za koju se mo`e konstatovati
da delom svoga sadr`aja predstavqa i prvi priru~nik za unutra{we ure-
|ewe ku}e. Osim saveta kako dosti}i slavu, onima koji te`e tome ciqu, u
tre}oj glavi kwige ~itaocima se sugeri{e i na koji na~in da urede unutra-

24
Detaqnije: Georgije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII veka…, s. 37-39.
25
Georgije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII veka…, s. 116-120, 125-126.
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 25

{wost doma, kako da se obla~e itd.26 Naredne, 1776. godine, objavqen je Ju-
lin~ev prevod „Velizara” @an Fransoa Marmontela, prvog stranog roma-
na objavqenog na srpskom jeziku. Krajem sedamdesetih i po~etkom osamde-
setih pojavila su se i prva izdawa srpskih autora na stranim jezicima: na
latinskom, Nikole Ki{dobranskog „Orientalis Ecclesiae responsio…” 1778, te
prve doktorske disertacije: Petra Miloradovi}a „Dissertatio inauguralis me-
dica de Saburra primarum viarum” 1778, Jovana @ivkovi}a „Dissertatio inaugura-
lis medica de Furunculo...” 1784, i Save Tekelije „Dissertatio iuridica de causa, et
fine civitis...”, 1786. godine; a na nema~kom Dionisija Pavlovi}a „Denkarde
welche der Hochwurdigste Erybishop von Belgrad...”, 1789. godine. Osamdesetih
godina objavqena je i prva kwiga kwi`evnosti za decu – „Magazin za decu”
@an Mari Leprens de Bomon, 1787. godine, koji je izgleda bio prili~no
popularan, jer je do kraja veka do`iveo jo{ dva izdawa.
Devedesetih godina kwi`evna produkcija se znatno razvila, o ~emu
svedo~i prvo izdawe nekog srpskog sredwovekovnog rukopisa, Teodosije-
vog „@itija Sv. Simeona i Sv. Save” (istina pod Domentijanovim ime-
nom) 1794, sa kriti~kim komentarima Kirila @ivkovi}a. Pove}ane ko-
munikacijske potrebe dru{tva ubrzale su tih godina pojavu prvih srp-
skih „dnevnih” novina (koje su izlazile na svaka tri ili ~etiri dana).
Najpre su se pojavile „Serbskija novini povsednevnija” Markidesa Pu-
qa u Be~u 1791-1792, a potom, tako|e u Be~u, i „Slaveno-serbskija vedo-
mosti” Stefana Novakovi}a (1792-1794). Na pove}ano dru{tveno inte-
resovawe za samu kwigu, {to je bilo logi~na posledica tih procesa, uka-
zivalo je sve ~e{}e objavqivawe kataloga i poziva na pretplatu (od 1772-
74, kada je objavqen katalog kwiga Tipografije Dimitrija Teodosija27 ).

***
Ako se uporedi sa kulturnim nasle|em gr~kog naroda u istom veku –
u razdobqu od 1680. do 1780. Grci su objavili 1.400 kwiga:

1680-1705 100
1706-1730 200
1731-1755 400
1756-1780 700

26
Georgije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII veka…, s. 116-120, 128.
27
O ovom katalogu detaqnije: Georgije Mihajlovi}, Srpska bibliografija XVIII
veka…, s. 111-112.
26 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.

U istom razdobqu odnos teolo{ke i lai~ke literature mewao se sle-

de}im tempom (u svetovne kwige nisu ura~unate gramatike):28

1680-1715 1715-1745 1745-1780

áîãîñëîâñêà 78% 70% 53%
ñâåòîâíà 16% 20% 33%

– mo`e se videti da je, uprkos ubrzanom socijalnom razvoju i moder-

nizaciji posledwih decenija veka, srpsko dru{tvo i daqe bilo u veli-
kom zaostatku u odnosu na susedan, pravoslavni narod.
Ipak, bez obzira na sve mawkavosti, to je, u najkra}em, inventar srp-
skog kulturnog nasle|a 18. veka, protiv ~ijeg odbacivawa i zaborava su
se borili Vukovi oponenti. S tim nasle|em srpski narod je u{ao u 19.
vek.
Jezik tih kwiga bio je neujedna~en, optere}en diglosijom i triglo-
sijom. Ta ~iwenica poslu`ila je, svega nekoliko decenija kasnije, kao
povod ostra{}enim polemikama o budu}oj osnovici kwi`evnog jezika,
koje je zapodenuo Karaxi}.

28
Podaci preuzeti iz predavawa „Pronalazak, podra`avawe, zamena: nezavr{ena
prosve}enost”, koje je prof. Trajan Stojanovi} odr`ao na Okruglom stolu Katedre za
Op{tu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 24.02.1998.godine.
Miroslav Jovanovi}, Nasle|e „vi{{e klasse”: odraz dru{tva... 27

Summary

Miroslav Jovanovi}

Society in Serbian Literarily, Cultural and Scientific Heritage

of 18th Century

Owing to political instrumentalisation, cultural tradition of the Serbian middle classes

were almost always either uncritically attacked or uncritically favoured. Thus, there is not
wonder that they have survived in the collective memory only as symbols. Therefore knowl-
edge about them is relatively poor. The analysis of the literary production of the Serbian 18th
century has shown that 408 books were published during that century. Little more than one
third of the published books had teological charater (140). It has to be pointed out that in
certain number of the profane books and books printed in foreign languages (268), religios
contents prevailed (in school “primers”), while the great number of the books represented
the religious spirit of the epoch in its context. At the very beginning of the century, exclu-
sively teological books were published, while first profane books appeared in 1720-ies. Pro-
duction of profane books prevailed at the end of the century. The analysis have shown that
the most attention of Serbian middle classes was directed to schooling, education of children
(47 textbooks and 16 educational books), but there was also a great interest in literature by
domestic writers (46 books), and foreign ones (24 translations), history etc. Impulses of
modernisation impulses are visible in the producition, such as printing of the first newpapers
or practical handbooks for everydaylife. The comparison between Serbian and Greek tradi-
tion of this epoch is interesting. Greeks have published much greater number of the books
(1400), while more than 50% of the titles were of religious or teological character.
28 Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1-3, 2002.