2023

На Дрини ћуприја
Борис Петковић
Иво Андрић
Иво Андрић
❖ Рођен је у селу Долац, код Травника, 9. октобра 1892.
❖ Био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.
❖ Андрић је као двогодишњи дечак остао без оца који је умро од последица туберкулозе.
Оставши без мужа и суочивши се са сиромаштвом, Ивина мајка је заједно са сином
прешла да живи код својих родитеља у Вишеград где је млади Андрић провео детињство
и завршио основну школу.
❖ Андрић је 1903. године уписао сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-
херцеговачку средњу школу. За гимназијских дана, Андрић почиње да пише поезију и
1911. године у „Босанској вили” објављује своју прву песму „У сумрак”.
Иво Андрић
❖ Као гимназијалац, Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства,
припадник напредног националистичког покрета Млада Босна и страствени борац за
ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије.
❖ Добивши стипендију хрватског културно-просветног друштва „Напредак”, Андрић
октобра месеца 1912. године започиње студије словенске књижевности и повести на
Мудрословном факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Наредне године прелази
на Бечки универзитет али му бечка клима не прија и он, наследно оптерећен осетљивим
плућима, често болује од упала. Обраћа се за помоћ свом гимназијском професору,
Тугомиру Алауповићу, и већ следеће године прелази на Филозофски факултет
Јагелонског универзитета у Кракову.
❖ У Кракову је становао код породице чија је ћерка Јелена Иржиковска могла да буде
прототип за Андрићево дело „Јелена, жена које нема”.
Иво Андрић
❖ Године 1914, на вест о сарајевском атентату надвојводе Франца Фердинанда,
Андрић пакује своје студентске кофере, напушта Краков и долази у Сплит. Одмах
по доласку у Сплит, средином јула, аустријска полиција га хапси и одводи прво у
шибенску, а потом у мариборску тамницу у којој ће, као политички затвореник и
припадник Младе Босне, остати до марта 1915. године.
❖ За време боравка у мариборском затвору, Андрић је интензивно писао песме у
прози.
❖ По изласку из затвора, Андрићу је био одређен кућни притвор у Овчареву и Зеници
у којем је остао све до лета 1917. године, када је, након смрти цара Франца Јозефа,
објављена општа амнестија, после чега се вратио у Вишеград.
Иво Андрић
❖ 10. децембра 1961. године добио је Нобелову награду за књижевност, „за епску
снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје
земље”.
❖ Његова најпознатија дела су, поред романа На Дрини ћуприја, и Травничка хроника,
Проклета авлија, Госпођица, Јелена, жена које нема, Омер-паша Латас, Проклета
авлија, Знакови поред пута, Кућа на осами, Ex ponto, Деца, Жеђ
Иво Андрић - Књижевни рад

❖ Андрић је у књижевност ушао песмама у прози „У сумрак” и „Блага и добра

месечина” објављеним у „Босанској вили” 1911. године.

❖ Пред Први светски рат, у јуну 1914. године, у зборнику Хрватска млада лирика
објављено је шест Андрићевих песама у прози („Лањска пјесма”, „Строфе у ноћи”,
„Тама”, „Потонуло”, „Јадни немир” и „Ноћ црвених звијезда”).

❖ Прву књигу стихова у прози, „Ex Ponto”, Андрић је објавио 1918. године у Загребу,
а збирку „Немири” штампао је у Београду 1920. године
 Иво Андрић - Књижевни рад
❖ Андрићево дело можемо поделити у неколико тематско-жанровских целина.

1. У првој фази, коју обележавају лирика и песме у прози (Ex Ponto, Немири), Андрићев исказ о
свету обојен је личним егзистенцијално-спиритуалним трагањем које је делимично било
подстакнуто и лектиром коју је у то време читао.
2. Друга фаза, која траје до Другог светског рата, обележена је Андрићевим окретањем
приповедачкој прози и, на језичком плану, дефинитивним преласком на српску екавицу. По
општем признању, у већини приповедака Андрић је нашао себе, па та зрела фаза спада у
уметнички најпродуктивније, с већином Андрићевих најцењенијих прича.
3. Трећа фаза обележена је обимнијим делима, романима На Дрини ћуприја, Травничка хроника,
као и романом Проклета авлија. Радња већине ових дела је углавном смештена у Босни, у
њену прошлост или у наративни спој прошлости и садашњости где је писац успео да креира
упечатљив свет „Оријента у Европи”. Пишчево се приповедање у наведеним делима одликује
уверљиво дочараном атмосфером, упечатљивим описима околине и понашања и
психолошким понирањем.
На Дрини
ћуприја
 На Дрини ћуприја
❖ Књижевни род: епика
❖ Књижевна врста: историјски роман
❖ Место радње: Вишеград, Босна и Херцеговина
❖ Време радње: у три етапе од изградње моста у 16. веку до почетка Првог светског
рата 1914. године
❖ Идеја дела: приказ подела условљених националним и културним расколом и
нагласак на пролазност живота у односу на постојаност моста
Причу о тој ћуприји, о том чудном мосту Андрић започиње не директно већ описујући
цели ток реке Дрине.
Пред нашим унутрашњим оком простире се живописна панорама. Горостасна брда
којима је уоквирена дринска котлина, приметно стешњена њима, местимично се
ослобађа притиска планинских масива и шири се у питоме котлине.
Њено последње проширење код Вишеграда заиста делује драматично по својој
изненадности и контрасту са планинама којима је окружено. Ту Дрина избија зелена и
запењена, ту је њен заокрет необично оштар да изгледа као да река извире из каквог
мрког зида.
Насупрот овом негостољубивом оквиру толико је изненадна вишеградска котлина да
делује као неко незаконито чудо.
У средишту те котлине је касаба и “складно срезани мост”. Према моћној и разузданој
природи стоји велики, бели, камени мост који читав предео као да на неки начин стишава
и уноси у њега неку мудру сврховитост и виши смисао. А тај мост не само да је
постављен у средиште једног животног простора и не само да је носилац извесног мира
и хармоније, већ он том хармонијом зрачи и преноси је на околину, на цео предео. Он је
просто као неки јак магнет који све привлачи себи и предаје му део своје привлачне
моћи.
Мост се стварао део по део, из воде су полако израњали најпре најмањи а онда и они
највећи и најмоћнији лукови.
Мост на Дрини није био само обична грађевина, само обичан мост који је служио својој
намени, био је, заправо, много више од тога. Он је постао живо биће, постао је сведок
свих оних дешавања у касаби, постао је сведок људских судбина некада срећних, а
некада тужних и готово трагичних. О њега су ударали таласи валовите Дрине, преко
њега су пролазиле многе војске, али он је стајао непомичан, поносан и чврст.
Мост је постао симбол касабе. Он је представљао центар живота, пресудних дешавања,
заплета и расплета, туге и среће.
Радњу романа приповеда свезнајући приповедач, који као окосницу радње ставља мост,
почевши од његове изградње. Приказан је велики временски период, од 1516. године, па
све до Првог светског рата.
Андрић наводи појединачне приче које описују одређено време, узимајући судбине
обичних, малих људи, на којима се најбоље види снага времена. Из тог разлога, на
моменте се чини да се ради о потпуно независним приповедним целинама, између којих
је једина веза ‘на Дрини ћуприја’.
 На Дрини ћуприја - етапе радње
Радња романа подељена је на 24 приче, које се временски могу поделити у 4 целине, а
једину везу међу њима чине касаба и мост на Дрини.

На почетку романа Андрић говори о времену када преко Дрине није било моста. На том
месту постојала је само једна црна скела са вечно намргођеним скелеџијом.

За време турске владавине, Турци су одводили из касабе и околине младе дечаке и

обучавали их за потребе своје војске (данак у крви). Један од тих босанских дечака је
израстао и постао везир – Мехмед паша Соколовић. Он је одлучио да на том месту
сагради мост.
Многи нису могли да поверују да ће се изградња моста извршити до краја, а многи су се
и противили изградњи.

Радисав, мајстор који је радио на изградњи моста, преко ноћи је ишао до моста и рушио
све оно што су тог дана мајстори изградили. Када су сазнали шта ради, набили су га на
колац и ставили на мост, као наук осталима да се не мешају у изградњу моста.

Мост је био изграђен за 5 година и 1571. су на мосту поставили и запис о његовој

градњи.

За мост су везани бројни важни догађаји, пред сам крај 18. века долази до велике
поплаве која је уништила сву храну коју су мештани касабе спремали за зиму, а такође
веома битан догађај за касабу је био и Први српски устанак, јер је мост био веза између
Србије и босанског пашалука.
У овом делу романа упечатљива је и прича о Фати-Авдагиној из Вељог Луга, младој девојци
коју је отац, противно њеној вољи, желео да уда за Налибега из једног села преко моста. На
дан венчања, када је поворка са младом прелазила мост, Фата је сишла са коња и бацила се
са моста.

Друга етапа за становнике касабе почиње одласком турске власти и почетак 20. века доноси
за становнике касабе велике промене. У касабу долазе аустријски војници, отвара се први
хотел, који је водила Лотика, уведено је ноћно осветљење, изграђена је пруга обалом Дрине.

Испред капије на мосту почињу да се окупљају и жене, што се никао није свиђало мушким
становницима касабе.

У трећој епохи романа почиње доба у коме је Андрић био присутан у Вишеграду. Млади
момци на мосту све интензивније разговарају о политичким дешавањима у земљи и праве
планове за ослобођење.

Четврта етапа представља почетак Првог светског рата. Због атентата на Франца
Фердинанда, Срби из касабе су приморани да беже у Србију. Лотика је приморана да
затвори хотел. Живот у Вишеграду се полако гаси, сви су приморани да га напусте због
рата.
Све се мења и пролази, све стагнира и пропада, само мост на Дрини остаје да стоји
чврсто повезујући две обале, два народа, два времена, повезујући земљу и небо,
повезујући земаљско и вечно.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ.