Kovčežić 3

■г
Г /О '
КОВЧБЖИЋ
ПРИЛОЗИ И ГРАЂА О ДОСИТЕЈУ И ВУКУ
УРЕДНИК
ЂУРО ГАВЕЛА
КЊИГА ТРЕЋА
ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ

БЕОГРАД
1960
.)
.. «6 »и*
?.Т*. ..Г * » '
ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ

•Г'“'
КОВЧЕ ЖИЋ
ПРИЛОЗИ И ГРАЂА О ДОСИТЕЈУ И ВУКУ
Књига III, 1960
ТЕШАН ПОДРУГОВИЋ
Певач кога је Вук највише ценио — стављајући га испред

Филипа Вишњића и Старца Милије — заслужује посебан разговор.
Утолико пре што се Караџићеве белешке о њему могу допунити
још којечим. И утолико пре што главно питање које се намеће
код Подруговића (као и код свих осталих певача), његов лични
удео у развоју нашег народног епског песништва, још није рас-
ветљено.
О своме најбољем певачу Вук је, у два предговора1, објавио
следеће белешке: Тешан, по оцу Гавриловић12, родио се у селу
Казанцима у Гацку. Надимак Подруг или Подруговић добио је
зато „што је био врло велики, тј. по друШа човека“. Упочетку
се бавио трговином. Међутим, убивши једном, у самоодбрани,
некаквог Турчина, морао је да напусти огњиште и да се одметне.
Као хајдук, пребегао је 1807. у Србију. Након слома устанка живео
је у Сремским Карловцима. У пролеће 1815. затекао га је тамо
Вук „у највећем сиромаштву, где у риту сече трску и на леђима
доноси у варош, те продаје и тако се рани“. Имао је тада око
четрдесет година. „Био је паметан. и, као ајдук, поштен човек;
врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при
том нигда није смејао, него је све био мало као намрштен." Иако
је врло лепо ударао у гусле, он песме није певао већ их је казивао.
Које у Карловцима, које у манастиру Шишатовцу саопштио је
Вуку двадесетак песама и две приповетке. Он је знао још стотину
песама, хајдучких и ускочких — између њих петнаест о Мијату
1 Сриске народне ијесме, скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић,

књ. I, Београд, 1953, стр. XXVIII; књ. IV, 1954, стр. XI—XIII.
2 Д ед му се звао Теодор Вујанић. Брат, Пејо Гавриловић, живео је у
Београду око 1828. године као „мајстор кантарски” . (Даница, забавник за годину
1828, имена Г. Г. пренумераната, стр. [4].) Од овог последњег Вук је — преко
Ћуре Милутиновића Црногорца — добио накнадне податке о Тешановом
месту рођења, презимену и надимку. (Вукова преписка, V, Београд, 1910, стр. 425.ђ
6 Ковчежић
Томићу — али су оне остале незаписане. Чим је избио други

устанак, Подруговића нико није могао задржати. Одмах по Ускрсу
вратио се у Србију. „Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима,
он отиде у Босну, и проврљавши којекуда по своме пређашњем
обичају, састави неколико коња и намести се негде у Нахији
Сребрничкој да живи као кириџија; но наскоро потом испребијају
га некаки Турци, па умре од убоја.“ — „Никога ја до данас нисам
нашао — завршава Караџић — да онако песме зна као он што
је знао. Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како
није певао, него само казивао) песме разумевао и осећао, и мислио
је шта говори.“
Из једног писма Стефана Живковића-Телемака Вуку, објав-
љеног 1907, сазнали смо даље занимљиве појединости. У јесен
1816. Подруговић се био прочуо као велики хајдук у Босни. Другови
његови причали су „да је сав у злату“34.
Наше знање о Тешану Подруговићу обогатио је 1908. године
Алдра Гавриловић када је у Труби, данас потпуно заборављеном
дневном листу, саопштио грађу „из несређених бележака[...] Јанка
Шафарика‘Ч Драгоцени лодаци остали су затурени и неупотреб-
љени. Међутим, они су допуњавали, чак овде-онде и исправљали
Караџићеве записе.
Из грађе Шафарикове види се много ближе како је Подруговић
отишао у хајдуке. Турци су били насрнули на девојку из његове
задруге. Он је убио „једнога од насилника“, док су други утекли.
Зато се одметнуо. Имао је тада „око двадесет и пет година“; то
се, значи, догодило — ако узмемо у обзир Вукове белешке о
годинама нашег певача — негде око 1800. Шафарикова грађа
осветљава и Подруговића као хајдука: иако чувен јунак, „никада
није сам скупљао дружине нити је хтео бити харамбаша, већ је
ступао у туђу дружину и живео слободно“. Грађа Шафарикова
једина износи податке о Тешану између 1807. и 1813. Он је — видимо
тек одатле — учествовао у првом српском устанку, „поглавито
у бојевима на Дрини“. Одликовао се великим јунаштвом и великом
скромношћу. Био је „увек озбил>ан“ и „кад што ћутљив“. Једном,
када му је буљубаша Јоксим учинио некакву неправду, Подруговић
„није могао преко ње мирно прећи“. Да не би убио војног старе-
шину, он се уклонио. Напустио је дрински логор, још пре слома
1813. („знатнопре лропасти“), и прешао у Срем, где је живео као
пуки сиромах. Његову погибију Шафарикове белешке описују
„потпуније и нешто друкчије“ него ли Вукове. У лето 1816. Тешан
је „оставио своју војничку службу[...] и отишао у Босну да тражи
3 Вукова преписка, кн>. I, Београд, 1907, стр. 57.

4 А[ндра] Г[авриловић], Два Вукова певача народних песама, Труба,
1908, бр. 7, стр. 2; бр. 8, стр. 2; бр. 9, стр. 2.
I Тешан Подруговић 7
друго занимање. Тада је допро био чак у Босанску Крајину, где

је провео неко време“. Убивши, међутим, „с неким људима[...]
бега Омаревића“, одметнуо се опет у хајдуке. За њим су дуго
слате потере. Кад „се ствар унеколико заборавила, [...] Подруговић
науми да се опет врати у Србију". Зато се „помеша међу неке
кириџије и тако мирно пређе добар део пута“. Али, за несрећу,
он се на једном преноћишту „споречка с неким Турцима“. Убивши
неколицину, он је, „и сам рањен“, покушао да утекне. Турци га
сустигну. „Не имајући код себе више ниједнога фишека, Подруговић
се бранио камењем и узмицао.“ Са „још две ране од куршума“
склонио се у планину. Нападачи га нису даље гонили. Тешке ране
приморале су хајдука да убрзо сиђе у село, где је и умро „после
неколико дана“. То је било око 1820. године.
Наведене биографске белешке, Караџићеве и Шафарикове,
могу се нешто допунити. По томе како је у песми Ришњанин хаџија
иЛимун трговац водио сватове од Праче („касабе мале“) до билећких
Корита и како их је задржавао на преноћишту баш у местима где
су се налазили стари ханови5, дало би се закључити да је Под-
руговић овде у ствари сликао пут којим је некада пролазио као
трговац; у ранијој варијанти нема ниједне од ових географских
појединости6. Живљи помен Дубровника — његових кула и капија,
у песми Женидба Ђурђа Смедеревца, и каравана који је тамо ишао
по со, у приповеци Међедовић — упућивао би, опет, на помисао
да је наш певач, тргујући, силазио до Приморја. Ако и дал>е
претресамо географску грађу из песама, наћи ћемо и живљи помен
Романије и Гласинца (Новак и Радивоје продају Грујицу, Ришњанин
хаџија и Лимун тртвац). За исту планину и за исто поље везује
Подруговића и Сима Милутиновић: једном, говорећи о романиј-
ском хајдуку Јовану Демиру, сећа се и Тешана, макар полустихом7,
а други пут вели за њ да је тобож „с Гласинца родом“8. Биће
онда извесно да је наш певач пре 1807. године хајдуковао у чувеној
гори близу Сарајева, можда баш око Новакове Стијене. Али
најнепосредније податке о Тешану дао је Милутиновић када је,
и у везаном и у невезаном слогу9, описивао бој на Дубљу (14. јула
1815), гдесу се борили обојица. Чимје отпочео јуриш, Подруговић
5 О хановима на трговачком путу Дубровник— Фоча: Стеван Делић,

Гатачко поље, Школски вјесиик, 1906, стр. 166— 174.
6 Народне пјесме из старијих, највише ириморских записа, сабрао и на
свијет издао В. Богишић, књ. I, Биоград, 1878, бр. 118.
7 Сербианка Симеоном Милутиновићем Сараллиом сочимена, ч. III, у
Липисци, 1826, стр. 34.
8 Истор/л Серб1е одг почетка 1813-е до конца 1815-те тдине, списате
Симеона Милутиновића СараплГе, у ЛаВпцигу, 1837, стр. 326.
9 Сербианка, ч. IV, стр. 134. — ИсторГп Сербхе, стр. 325— 327.
8 Ковчежић
је — вели — први прескочио браник на утврђеном турском шанцу

и умешао се међу непријатеље. Од силне навале Срба, Турци су
пола шанца испунили мртвим телима. Живи су се разбежали на
све стране тражећи спаса у оближњој шуми; Тешан их је — каже
песник Србијанке — скидао зрном с храстова „као имелу“. Он
је, најзад, био и међу онима који су Ибрахим-пашу, заповедника
непријатељске војске, ухватили и одвели Милошу Обреновићу
под чадор.
У предговору четвртој књизи народних песама, 1833, Вук
је навео да је од Подруговића записао двадесет и две песме: Наход
Симеун, Женидба Душанова, Марко Краљевић и Љутица Богдан,
Марко Краљевић и Вуча џенерал, Цар Лазар и Царица Милица,
Женидба Марка Краљевића, Марко Краљевић познаје очину сабљу,
Марко Краљевић и кћи краља арапско1а, Марко Краљевић и Арапин,
Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић и Ђемо Брђанин,
Женидба Ђурђа Смедеревца, Женидба Поповића Стојана, Женидба
Тодора Јакшића, Новак и Радивоје продају Грујицу, Женидба Ива
Голотрба, Хајка Атлатћа и Јован бећар, Женидба Стојана Јанко-
вића, Женидба Ивана Ришњанина, Сепанин Тадија, Ришњанин
хаџија и Лимун трговац, Лоп Црногорац и Вук Копривица 101. Одмах
пада у очи да Караџић ни од једног другог певача није забележио
толики број песама. Затим, да велика већина песама — много
више но што би се закључило из њихових наслова — има као
главни мотив женидбу и љубав, а то бисмо најпре објаснили као
израз хајдукове жудње за женом и за огњиштем. Још пада у очи
и то да је главни Подруговићев јунак Марко Краљевић. Што се
тиче приповедака, Тешан је, осим већ поменутог Међедовића,
испричао Вуку још једну, чији је наслов Међед, свиња и лисица11.
Међедовић је имао занимљиву судбину: много раније но у извор-
нику (1853), изишао је у немачком преводу (1819)12.
Како је Тешан поступао са наслеђеном грађом народних
песама и приповедака? Шта је од своје стране уносио у варијанте
безимених претходника? Која је вредност његових прерада?
Ми ћемо најпре размотрити две умотворине код којих бисмо
очекивали најмање измена — једну бајку и једну легенду.
У бајку Међедовић Тешан је уносио и појединости из свога
времена, свога завичаја и свога живота: поље где су стотине плу-
гова орале спахији, чувене мећаве на Чемерну, караван који је
кренуо у Дубровник по со. Кроз речи онога дивовског сејача Међе-
10 Српске народне пјесме, кн>. IV, стр. X I—XII.

11 Вук Ст. Караџић, Српске народне приповетке, IV државно изд.
Београд, 1937, стр. XXI.
12 Миљан Мојашевић, Српска народна приповетка у немачким преводима,
Београд, 1950, стр. 26— 30.
Тешан Подруговић 9
довићу, Тешан је у ствари причао, са ретком живописношћу, један

доживљај са својих трговачких путовања: „Ово бијаше у јесен,
и вријеме бјеше доста лијепо; али један дан пред ноћ кад бијасмо
наврх Чемерна, нешто се наоблачи па окрене снијег са сјевером
да се прметемо и ми и коњи. У том се још на већу нашу несрећу
смркне са свијем, и тако тумарајући овамо онамо, док један од
нас срећом набаса на једну пећину и повиче: „Овамоте, браћо!
Ево сухоте!“ Онда ми један по један онамо, док сви уђемо и уведемо
све тридесеторо коња, па коње растоваримо и наложимо ватру,
те преноћимо као у кући.“ Кроз онај наук медведа детету, наш
приповедач је, опет, са много духа, протурао и једно своје размиш-
љање о животу: „у свијету има злијех зверова који се зову људи“.
Што је најважније, Подруговић се само у првом делу приповетке
држао старог мотива. У другом делу он је скретао онамо куда су
га водили машта, хумор и сећања. Бајку је завршио као Шаљиву
причу. Остале наше варијанте истог мотива13 знатно се разли-
кују од Тешанове. Додуше, постоји једна нештампана, која се
поклапа с његовом, али је она скоро цела преписана из Вукове
збирке. Зато је Веселин Чајкановић није ни објавио14.
Легенду Наход Симеун Подруговић је морао чути од слепих
певача. Док су они остајали углавном верни средњовековној хаги-
ографији о Павлу Кесаријском, Тешан ју је, међутим, преиначио.
Он ју је — вели Светозар Матић — „пренео на земљиште српских
епских песама: на Дунав и у Будим. И другим потезима песник
је од хагиографије, од светачког житија, направио помало јуначку
песму: Симеунов изванредан раст (ст. 21 и даље), Симеуново
надигравање у игри (ст. 36—7), Симеунов пролазак испод Будима
(ст. 82—6)“ 15. Још ћемо напоменути да је наш певач, описујући
без икаквог устручавања жудњу будимске краљице за незнаним
катаном, уништио основни тон старог побожног списа.
Видели смо шта је Подруговић учинио са бајком и са легендом.
Није онда тешко претпоставити шта се догодило када се он, и
сам јунак, латио јуначких песама.
Тешан је, прво и прво, доградио низ јуначких ликова и дао
им печат свога стваралаштва. То су, од најважнијих, Милош
Војиновић, Бошко Југовић, Марко Краљевић.
О мотиву Женидбе Душанове записано је пет варијаната до
1815. У бугарштицама је препреке на свадби владаревој савлађивао
13 Сриске народне ирииовешке, књ. I, уредио Веселин Чајкановић, Београд

—Земун, 1927, бр. 100; и варијанте наведене на стр. 531— 532.
11 Исто, стр. 460 (напомена уз приповетку Ко је био најјачи из збирке
Симеона Ј. Ђурића).
15 Српске народне пјесме, скупио и х и н а свијет издао Вук Стеф. Карацић,
књ. II, II изд., Београд, 1958, стр. 647—648.
10 Ковчежић
„Угрин Јанко војевода"16. Варијанта из Ерлангенског рукописа

преносила је, опет, главну улогу на Краљевића Марка17. И песма
коју је објавио Качић, 1759, мењала је јунака: у Секулу. Што је
од важности, јунак је овде први пут обукао „бугарске аљине“ и
пошао незван за сватовима да би се ујаку, Сибињанин Јанку,
нашао у невољи18. Женидби Душановој најближа је варијанта из
приморских рукописа коју је издао Стојан Новаковић19; судећи
по приличној развијености, она је вероватно из позног осамна-
естог века. Иако није сачувана у целини, њених сто и двадесетак
стихова довољни су да укажу на правац којим је морала ићи каснија
прерада. Јер овде су не само Леђан, српски цар Стјепан, Милош
Војиновић — први пут — него су и призори будуће песме већ
знатно наговештени. Само, и поред велике сличности, колика је
разлика између ових двеју творевина! Ево како је у старој варијанти,
на пример, изгледао Милошев растанак са овчарима:
Кад ти га је јунак разумио,
овчарим’ је млади говорио:
„Чува’те ми биеле овце моје!
То ли би ми погинула која,
кунем вам се тврдом вјером мојом,
бићу вас дреновом тојагом
докле ћу вас мрце учинити!"
А ево како је изгледао, у истој варијанти, заметак оног чувеног
призора са шићарцијама:
Сватови су њему говорили:
„Добра коња, луда Бугарина,
ми му коња уграбити ход’м о!“
Спахија му један говораше:
„Дај ми коња, луди Бугарине!“
Говори му црни Бугарине:
„Приступи ближе, ухити ми коња,
ухити ми за узенгију коња,
да дарујем теби коња мога!“
Приступио, коња ухитио,
једном га је- руком ударио,
мртав јунак к земљи поникнуо.
Од овакве грађе, отприлике, — не верујемо да је наследио много
друкчију, пошто је ова записана у непосредној близини Херцего-
1в Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, бр. 9, 26.

17 Ерлашенски рукопис старих српскохрватских народних песама, издао
Др. Герхард Геземан, Ср. Карловци, 1925, бр. 188.
18 Вје1а Аш1гЦе КасИа Мтмса, кпј. I, 2а§гећ, 1942, з1г. 332—334.
19 81ојап ћЈоуакоуЈс, Ет ВеИгад гиг 1Л1ега1иг с!ег хегтзскеп Уо1кзроезГе,
А гсМу Гиг з1аУ1.зсће РћПоМ^е, Вс1 III, 1879, 8. 644— 648.
/
вине, у Дубровнику — Подруговић је начинио уметничко дело.

Он је из основа прерадио стару варијанту. Суровог јунака заменио
је племенитим: овчара убојицу претворио је у овчара шаљивчину.
А што је најглавније, од скице је створио лик. Нашао је многе
нове појединости — живописне, бритке; унео је хумор, за који
раније варијанте нису знале; развио је призоре до драматичности;
осветлио је душу овчара и витеза; — и главни јунак јавио се тек
сада у сјају песништва. Једном речју, лику Милоша Војиновића
Подруговић је први удахнуо живот.
О Бошку Југовићу записани су стихови тек 1780. године;
ниједан раније. У необјављеној Историји Мусича Стефана —
зборник Аврама Милетића — закаснели витез препознаје „клобук“
мртвог јунака извађен из реке Ситнипе:
„Ово је клобук Бошка Југовића,
барјактара честитаго кнеза20.“
То је, у ствари, само помен. Нешто више појединости дугујемо
Гаврилу Ковачевићу, који је 1805. године, добрим делом по народној
песми, саставио спев о косовском боју21. Оно истина, земунски
књиговезац наводи једино најмлађег од браће Југовића и назива
га Миливоје; имена осталих не спомиње. Међутим, њему је позната
Миличина молба у Лазара (о којој су — али неуслишеној — певале
још и старе бугарштице):
„Остави ми братца бар једнога
за заклетву от племена мога.“
Исто тако, њему је познат одлазак Миличин пред ратнике и уза-
лудан покушај сестрин да задржи бар једнога од Југовића. Поворку
косовских јунака и разговор сестре са братом Ковачевић је при-
казао без имало живости — за то, може бити, сноси кривицу и
народна песма коју је имао пред очима; а на махове неспретно
до комике — за то, несумњиво, сам сноси кривицу. Грађа за лик
Бошка Југовића била се, значи, прикупила. Чекао се само песник
да јој удахне душу. Он се брзо јавио, 1815. године: био је то сиромах
који је у карловачком риту секао трску.
Како је Подруговић оживео Бошка Југовића? Он је, најпре,
одвојио његову појаву од позадине зањиханих редова копллника.
За слику косовског витеза-коњаника употребио је само једну боју,
али ону која највише трепти. Бошко Југовић је „вас у чистом
злату“. И рухо, и оружје. И барјак: „од злата јабука“, „од злата
крстови“, „златне ките“. И коњ алат: жућкасто-црвенкасти пре-
ливи длаке. Живост описа увећао је наш певач уневши две поје-
20 Зборник Аврама Милетића налази се сада у Библиотеци Матице

српске.
21 С пхи ш поведенш... К н а за Ј1азар&... вз, Будин"ћ градћ, 1810,стр. 38— 45.
12 Ковчежић
диности: да је крсташ барјак био „поклопио“ јунака „до коња

алата“ и, нарочито, да су златне кићанке барјака ударале коњаника
„по плећима“. Тако је Подруговић целу слику пустио у покрет.
За опис Бошка Југовића било му је довољно десетак стихова.
Исти број стихова био му је довољан да, одмах затим, спољни
лик јунаков допуни унутарњим. Дао је поруку брата сестри: да
ни за шта на свету неће оставити бојне редове нити уступити
коме крсташ барјак. Тиме је лик витезов био завршен — спољни
лик слио се са унутарњим. Али се Подруговић још једном вратио
на њ. У другој половини песме, раздвојеној од прве грактањем
гавранова, јунак се опет указао, и то у највећем блеску:
Још остаде Бошко Југовићу,
крсташ м у се по К осову вија;
још разгони Турке на буљуке,
као соко тице голубове.
Слика барјака који се лелуја изнад свечане поворке, господари

првим делом песме; слика барјака који је узвитлан изнад крвавог
поља, господари другим делом песме; — Бошко Југовић није се
могао дочарати са више складности.
Да је Подруговић у опис косовског витеза унео сву своју
душу, ево још неколиких запажања. Прво. Код осталих певача
сви Југовићи — па, према томе, и најстарији брат — или погину
или клону задајући ударце. Једино је Подруговић оставио Бошка
Југовића и у животу и у несмањеној снази. Да ли је то учинио
случајно? Друго. Барјак Југовићев нимало не личи на косовски.
Средњовековни је изгледао друкчије: мали троугао круте тканине
на врху копља22. Барјак Југовићев у ствари је барјак из првог
српског устанка: велики, са много златних крстова и златних
кићанки. Не би онда било немогуће да је наш певач довршавао
слику косовског јунака сећајући се устаничких барјактара са дрин-
ског ратишта. И треће. Бошка Југовића нико није могао задржати
да не оде на Косово. Године 1815, када је избио други устанак,
Подруговића нико није могао задржати у Срему. Он је похитао
Србији да би стихове о Бошку Југовићу, тек речене Вуку, одмах
потврдио и крвљу.
Из двадесетак песама и дугога и краткога стиха, колико их
је о Марку Краљевићу прибележено до 1815. године23, види се
јасно да лик нашег највећег епског јунака још није био завршен.
У дотадашњој скици, затим, одвише су биле истакнуте тамне црте:
22 Драгутин Костић, Тумачења дру1е књше Српских народних пјесама

Вука Ст. Караџића, Београд, 1937, стр. 75.
23 Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, бр. 3—7,
86—92. Ерламенски рукопис старих српскохрватских народних песама, 5р.
87, 105, 124, 139, 140, 151, 176, 181, 188.
суровост и убојиштво. Тек су певачи Вуковог времена лику Марка

Краљевића дали рељеф и велику привлачност. У првом реду,
Тешан Подруговић.
Како ми замишљамо појаву Марка Краљевића? Велики
епски јунак језди друмом. Огрнуо је „ћурак од курјака“, на главу
навукао „капу од курјака“. С једне стране седла обесио је „тулу-
мину вина“, а с друге стране „тешку топузину“. Када се заустави
крај пута и пободе копље у ледину, он пије „мрко вино“ „леђеном
од дванаест ока“ — „пола пије, пола Шарцу даје“. Тако ми отпри-
лике замишљамо нашег епског јунака. Све наведене појединости
о спољашњем изгледу Марка Краљевића налазе се, међутим,
само у песмама Тешана Подруговића. Ни у једној ранијој. Ни
у једној од осталих Вукових певача; изузетак би чинила само
анонимна песма Марко Краљевић и Филип Маџарин, али је за њу
изнета убедљива претпоставка да је такође Тешанова24.
О Марку Краљевићу Подруговић је испевао десетак песама.
Толики број пружио му је прилике да и унутарњи лик нашег епског
24 С. Матић, Значење геојрафских детаља у народном епу, Прилози

проучавању народне поезије, год. I, 1934, св. 1, стр. 14. Матићеви су разлози:
ијекавски облици, преношење радње у Карловце, везивање Марка за механу,
сам назив „нова механа“, опис путовања од Косова д о „Карловца града“.
Ако је потребно, разлози се могу још поткрепити. Марков лик у анонимној
песми сасвим се подудара са Марковим ликом у несумњивим Тешановим
песмама; истоветни су и хајдучки поступци јунакови. Осим тога, стихови песме
Марко Краљевић и Филип Маџарин често подсећају на стихове несумњивих
Подруговићевих песама, као на пример:
И припаса сабљу оковану, Па припаса сабљу оковану,
и пригрну ћурак од курјака. и пригрну ћурак од курјака.
Стих 42— 43. М арко Краљевић и Вуча џенерал,
стих 75— 76.
И д’ отале, гола дервишино! Прођи м е се, гола дервишино!
Стих 74. М арко Краљевић и Араиин,
стих 222.
Удари га по десну рамену, Удари га по десном рамену,
раздвоји га на седлу бојноме, раздвоји га на седлу бојноме,
па кроз њега Марко доватио бојно седло на коњу дорату,
на вратима мермера камена, а дората на земљици црној,
и њега је пола пресјекао. и још земљ е мало заватио.
Стих 178— 182. Новак и Радивоје иродају Грујицу,
стих 178— 182.
Вилип нагна суру бедевију Шћаше Арап да заметне кавгу,
да уиђе у нову механу, али Шарац свезан на вратима,
али не да Шаран од мејдана не даде м у унутра уићи,
већ кобилу бије по ребрима. већ кобилу бије по ребрима.
Стих 142— 145. Марко Краљевић и Араиич,
стих 316— 319.
14 Ковчежић
јунака изгради до краја. Подруговићев Марко брани незаштићене,

бије се с насилницима, дотерује „цара до дувара“, говори правду,
поштује родитеље, диже задужбине. Даље, он дели и мегдан ради
мегдана. Он је и суров. Уопште, он је више хајдук него ли средњо-
вековни витез. Многе од споменутих црта Тешан је узео из ранијих
десетераца, где су се тек назирале. Он их је први обасјао потпуном
светлошћу. Осим његовог уметничког дара, томе је допринело
још нешто: Подруговић је осећао велику сродност са ликом епског
Марка. И он је био изванредног телесног раста, прави горостас;
и он је био јунак над јунацима; и он је штитио слабе, почев од оне
девојке из родителлке куће у Казанцима; и он се целог живота
тукао против насилника; и он је, и на босанским друмовима и на
дринском ратишту, војевао вазда на своју руку; и он је, у души,
остао увек хајдук. Баш зато, Тешан је најдубље осетио Марков
лик. Он га је створио и према затеченој епској грађи и према самоме
себи. Истакао је његове племените црте, а потиснуо сурове. Из-
гладио је противречности у лику. Он га је први и последњи дао
исцела. Други Вукови певачи нису донели ниједну нову црту;
уосталом, они су о Марку Краљевићу знали само по једну песму,
изузетно две. Довршивши у десетак својих пеСама лик нашег
епског јунака, Подруговић га је наметнуо усменој књижевности
као скоро једини могући. Одиста, наша представа о Марку Краље-
вићу углавном је Подруговићева визија нашег највећег епског
јунака. Једну чињеницу не смемо заборавити. До 1833. Караџић
је објавио шеснаест песама о Марку Краљевићу — у збиркама из
1814, 1815, 1823, као и у Даници за 1826. годину. Самих Тешанових
било је одатле девет — значи већина — од којих две штампане
двапут. Оволики број Подруговићевих песама о једном јунаку,
и то најбољих песама, морао је преко Вукових књига утицати чак
и на савремене певаче, а некмоли на позније. Опет велимо: наш
епски Марко углавном је Тешанов Марко.
ЈТикови Милоша Војиновића, Бошка Југовића и Марка
Краљевића нису, разуме се, једини којима је Подруговић дао
печат свога стваралаштва. То су и Наход Симеун, и Љутица Богдан,
и Муса Кесеџија, и Слуга Голубан, и Тодор Јакшић, и Дијете
Грујица, и Сењанин Тадија, и Стојан Јанковић, и Иво Голотрб;
и други. Исто тако, и женски ликови: Туркиња ђевојка, Арапка
ђевојка, Џафербеговица, Хајкуна ђевојка; и други. У осталих
певача набројани ликови су или сасвим друкчији или сасвим бледи.
На пример, Дијете Грујица. Он је у осталих гуслара озбиљан и
суров хајдук; у Тешана је ведар младић, обешењак25. Или, опет,
” Подруговићеву песму Новак и Радивоје продају Грујицу Вук је објавио

већ 1815, а прештампао 1823. Други певачи држали су се и даље оног старог,
озбиљног лика Грујичиног: и Карацићеви и Милутиновићеви. Тек 1846, у трећој
књизи бечког издања, јавиле су се још две песме о друкчијем хајдуку — Грујица
Тешан Падруговић 15
Муса Кесеџија. Сви га ми памтимо само из Тешанове песме. Што

се тиче последњег лика, Подруговић је извојевао двоструку умет-
ничку победу: и приказао га најживље и обдарио га, иако против-
ника Марковог, привлачним цртама (одметник од власти, поре-
клом из најнижих слојева, велики јунак). Тешану је, види се, била
туђа национална пристрасност. Још један пример. Туркиња која
је рањеном Вукашину бацила крпу платна и избавила га из воде
Марице (Марко Краљевић познаје очину сабљу) узвишенија је од
Косовке девојке. У овом погледу Тешанови ликови непријатеља
не стоје усамљени. Уз њих су Вишњићев Мурат и Старац Фочо,
Милијин Дервиш, Човјек-паша безименог црногорског певача.
А после свију, хронолошки, доћи ће, у писаној књижевности,
Његошев Мустај-кадија.
Друга значајна одлика Тешанових песама и приповедака
јесте хумор, о коме је већ било нешто речи. Ову особину није
потребно доказивати. Треба се само присетити Вуковог записа
о нашем певачу: „врло је радо којешта весело и шаљиво припо-
ведао“. Затим, ваља узети у обзир чињеницу да су, за разлику од
Подруговића, остали гуслари певали, а причаоци причали о истим
мотивима без имало хумора: Женидба Душанова, Новак и Радивоје
продају Грујицу, Међедовић.
Врхунац' комике достигао је Подруговић у песми Марко
Краљевић и Љутица БоГдан. Он је дошао на мисао да учини смешним
и мегдан и јунаштво и нашу главну епску личност. Призор како се
Марко и Богдан гледају „попреко“, а у себи обојица дрхте од страха
— тај дуги двобој очима оцртан је са психолошком тананошћу
која задивљује26. У нашем народном песништву не налази се
ништа налик: ни по новини мотива ни по уметности обраде.
Наша народна епика уопште је оскудна у хумору. Томо
Маретић нашао је свега десетак одабраних примера не занимајући
и паша са ЗаГорја и Грујица и Арапич. Њиховог певача Вук нам није означио.
Међутим, прва би лако могла бити Тешанова, дотле нештампана, а друга је
могла настати под утицајем његове песме Новак и Радивоје продају Грујицу.
Д а је прва Тешанова упућују ови разлози: ијекавско наречје, помен херцеговачког
Загорја (учињен већ једном у Женидби Душановој), сличност са песмом Новак
и Радивоје продају Грујицу. Последњи разлог је најважнији. Онај призор кад
Иконија облачи Грујицу одговара призору кад Џафербеговица облачи хајдука.
Затим, као што паша не може о д жудње да вечера, тако и Џафербеговица д е
мисли на „господску вечеру“ .
већ све гледа дијете Грујицу; —
исти призор налази се у Вуковој збирци само још једном, и баш у Подруго-
вићевом Н аходу Симеуну. — Ако би разлози које см о дали за песму Грујица
и паша са Замрја били убедљиви, онда би наслеђе нашег певача бројало два-
десет и четири песме — урачунали смо и раније претресане стихове о Марку
Краљевићу и Филипу Маџарину; имало би, значи, две песме више него ли што
наводи Вук.
26 Анализа хумора у песми: Иван Р. Димитријевић, Затнешка о Сшрахи-
нићу, Београд, 1930, стр. 27— 48.
16 Ковчежић
се ко су им творци27. Пошто је одатле добра половина из Тешано-

вих песама — мегдан Марков са Богданом изостављен је неким
случајем — излази да је удео нашег певача више него ли знатан.
Својим хумором Подруговић је обогатио нашу народну епику.
Без њега, она би заиста била суморнија.
Размотривши ликове и хумор, и додирнувши узгред још
коју одлику, ми нисмо исцрпли примере велике уметности нашег
певача. Требало би навести бар још неколико. Најпре, мегдан
у Качаничкој клисури. Не толико живописност и величанственост
призора. Друго нешто: како се Тешан поигравао с нашим осећа-
њима бацајући сенке на Марков лик (одсецање деснице Новаку
ковачу, убијање противника на превару). И нарочито, како је тек
при крају песме, наглим заокретом, вратио јунака нашим срцима.
Марко је пролио сузе видевши да је убио јачега од себе. „Тим
кајањем и признањем — вели д-р Милош Ђурић — он постаје бољи
човек но Муса, дакле, ипак, и бољи јунак, јер је духовно јунаштво
више но телесно28.“ Даљи пример певачеве уметности био би
завршетак песме Сењанин Тадија. Крајња сажетост, класична
једноставност и епска мирноћа:
Свијех тридест баци у тавницу,
| па на благо отсијече Турке:
за тридесет три товара блага.
Дође благо Сењанин-Тадији,
ал’ излази Тадијина мајка,
па Тадији сину проговара:
„Знаш ли, сине, Сењанин Тадија,
Куна ти је баба погубио?”
Кад то зачу Сењанин Тадија,
узе њима три товара блага,
па он пушћа тридесет Турака
испод сабље тавници на врата;
кад наљезе Куна Хасан-ага,
клону сабља, отпаде м у глава.
Из песме Женидба Стојана Јанковића ми бисмо истакли бар онај
опис на почетку: јунак је заспао под јелом, чије су се гране „разасјале“
од његове срме и злата. Романца о враговању Хајкуне Атлагића
и Јована бећара превазилази све варијанте сликовитошћу, ведрином
и хумором; знајући њену вредност, Вук и Грим били су вољни
да је објаве па макар жртвовали посвету целе књиге великој вој-
воткињи вајмарској29. Напослетку, треба стати па гледати са
колико је психологије Тешан објашњавао, донекле и правдао,
27 N050 пагоЛпа ерИса, парјзао Ђг. Т. МагеПс, ц 2а§гећи, 1909, стр. 97— 103.
28 Милош Н. Ђурић, На изворима уметничке лепоте, Београд, 1957,
стр. 185.
29 Вукова преписка, књ. I, стр. 249—251; књ. II, Београд, 1908, стр. 25
суровост Маркову према кћери краља арапскога. У истој песми

налази се један лирски одломак од изузетне снаге:
Краљ ме баци на дно у тавницу,
ја тавновах за седам година, —
нит’ ја знадох кад ми љето дође,
нит’ ја знадох кад ми зима дође,
осим једно, моја стара мајко:
зими би се грудале ђевојке,
пробаце ми по груду снијега,
по том знадем да је дошла зима;
л>ети баце стручак босиока,
по том знадем да је љето, мајко.
Стихови које смо исписали не би никако били усамљени љубавни
десетерци нашег хајдука. Као што је овде проговарао кроз исповест
Марка Краљевића, тако је он проговарао и кроз речи других јунака.
На пример, кроз речи Ива Голотрба, где је мање-више општем
месту дао лични призвук:
„О Фатијо, ћери Османова,
укажи се кули на пенџере
да те видим мркијем очима,
да не жалим, Глумчева Фатијо!“
Снага Подруговићевих стихова осетила се и у такозваном
„новом народном певању“, до којега је дошло након појаве штам-
паних збирки, у првом реду Вукових. Ево најважнијих појединости
о томе. Већ 1821. Анђелко Вуковић је на основу песме Марко
Краљевић и Муса Кесеџија саставио опис мегдана са Синаном30.
У Милутиновићевој Пјеванији један текст је у ствари класична
Женидба Марка Краљевића, коју је гуслар Никола Митровић
вештачки допуњавао31. Две македонске песме које су објавили
Браћа Миладиновци настале су према песмама Женидба Душанова
и Марко Краљевић и кћи краља арапско1а32. Утицај стихова Риш-
њанин хаџија и Лимун шршвац на муслиманску народну епику
недавно је утврдио д-р Салко Назечић33. Одјек Подруговићевих
песама најјачи је, међутим, у збирци Матице хрватске: скоро целе
његове текстове, нарочито оне о Марку Краљевићу, певачи су
знали напамет34 „Владан Недић
,,
30 В. Латковић, Питање Вукове пете књше народних песама, Ковчежић,
Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, књ. I, 1958, стр. 62.
31 Ш ван 1П/1 цернотрска и херцетвачка сабрана Чубромг Чопковићемг
Церношрцемо, у Лаипцигу, 1837, бр. 119.
32 Бљлтрски народни пј/сни собрани одт. Брати Миладиновци, вв За-
гребв, 1861, бр. 54, 57.
33 5а1ко № гес 1с, /г паее пагобпе ер(ке, I сћо, Најбиске догбе око Пи-
бгоушка / па$а пагоппа рјеата, багајеуо, 1959, стр. 212.
34 Н г\ат ке пагоЛпе рјезте, кпј. II, 2а§гећ, 1897, ћг. 4, 43, 45; кпј. IX,
1940, ћг. 24.
2 К овчеж ић
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ ПРЕМА ИСТОРИЈИ ЈОВАНА РАЈИЋА
На крају првог тома Рајићеве Историје (Беч, 1794), налази

се списак претплатника на то дело под насловом „Имена ко
идашго сел Исторш способствовавшихв О со 6 ђ “ . У т о м списку који
захвата 15 страна и садржи 415 претплатника на 612 примерака
Историје, на последњој страни, седмо по реду одоздо, стоји име
највећег српског писца тога времена — Доситеја Обрадовића.
Овај податак даје нам повода да говоримо о Доситејевом односу
према великом Рајићевом историјском делу, за који, иначе, у
Доситејевим делима и писмима имамо само индиректних података.
I
Доситејево име међу претплатницима на Рајићеву Историју
значајан је податак, пре свега, због његовог интересовања за
савремене појаве у српској култури. У време када је излазила
Историја, Доситеј се налазио у веома тешким околностима. Од
1789. настанио се стално у Бечу и живео, углавном, од мале плате
коју је добијао као домаћи учитељ страних језика. За раније објав-
љена дела остао је дужан1, а Собраније штампано у 1.000 примерака,
у истој штампарији у којој и Рајићева Историја али годину дана
пре ње (1793), остало је за дуго скоро сасвим нераспродато12. Један
богати српски трговац, који му је обећао да ће платити трошкове
око штампања3, није одржао реч, те су Доситеја притисли нови
1 Алојз Шмаус, Пословне везе Досишеја Обрадовића са фирмом „ ВгеикорЈ“

(неколико докумената), Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор,
1934, књ. XIV, стр. 27—41.
2 Тек 1796, три године после изласка из штампе, сегедински трговац
Аркадије Белан купио је 100 примерака Собранија (Доситејево писмо Белану
од 12. јула 1796, Доситеј Обрадовић, Дела, 1911, стр. 540). Три године иза тога
у писму Димитрију Јосифовићу Доситеј каже: „Како за Басне тако и за Собрање
вешти једва да сам преплет наплатио; ни то не бих, да се није један благородно-
душан (Господин Белан из Сегедина) нашао, који је уједанпут стотину узео и
платио“ (Н. дело, стр. 541).
3 Писмо Алекси Георгијевићу од 10. октобра 1793. Н. дело, стр. 538-9.
Доситеј Обрадовић према Исшорији Јована Рајића 19
дугови4. У оваквим околностима он пада у резигнанцију; тужи

се пријатељима на сиромаштво; постаје осоран према својим
кореспондентима, јер му постављају захтеве које он не може извр-
шити5. Из неких његових писама видимо да се није уредно допи-
сивао са својим пријатељима, пошто није могао да плаћа поштанске
трошкове6. У таквим приликама 10 форинти, колико је стајала
претплата на Рајићеву Историју, за Доситеја је представљало
заиста велики издатак, поготово кад се узме у обзир да је њен
издавач Стефан Новаковић морао да води дуготрајну кампању
у свом листу Славенно-сербстл в$домости како би сакупио довољан
број претплатника. Као и већина тадашње српске интелигенције,
Доситеј је био свестан националног значаја Рајићевог дела и,
из својих скромних средстава, дао је прилог да би помогао његовом
издавању.
Доситеј је имао и личних разлога да се радује појави Историје.
Он је волео и ценио њеног писца, о чему је оставио доста доказа
у својим делима и писмима. С друге стране, он је, још од младости,
осећао велику наклоност према историји. Услед недостатка добре
домаће историје, његово интересовање за историјске појаве и
личности било је усмерено само према општој, то јест класичној
и новоевропској историји. У његовим делима налази се велики
број примера, помена и указивања на личности и догађаје из
светске историје. Као космополит, сматрао је да се на значајним
примерима из историје великих народа треба да уче сви народи
света, па и Срби. Српска прошлост као да је била ван круга његовог
историјског интересовања. Он се опомиње некадашњих српских
деспота у Срему, о којима се сачувала извесна успомена код Срба
преко Саве и Дунава7. Али то је све. Пре појаве Рајићеве Историје
Доситеј, као и већина тадашње српске интелигенције, има веома
мутну представу о српској прошлости: огромне хронике грофа
Ћорђа Бранковића остале су нештампане и неприступачне читао-
цима, а Јулинчев увод у српску историју8 само је бледа слика онога
што би требало да буде историја. Тек ће велико Рајићево дело,
богато историјском грађом и објављено у време формирања гра-
ђанског национализма код угарских Срба, широм отворити врата
у минуле векове српске прошлости. Доситеј и други српски инте-
лектуалци, жељни знања о прошлости свог народа, тек кроз то
дело могли су да сагледају многе догађаје и личности, раније
4 Писмо Димитрију Јосифовићу од 30. октобра 1799. Н. дело, стр. 541.

6 Писмо Викентију Лустини о д 18. VIII1790, Стјепану Рајичуод 7.1Х 1791.
и Димитрију Јосифовићу од 30. X 1799. Н. дело, стр. 533, 536, 541-2.
6 Писмо В. Лустини од 18. VIII 1790. Н . дело, стр. 533.
7 Живот и прикљученије, први део. Н . дело, стр. 35.
8 Краткое введете вг 1стор1к> произхождетн славенно-сербскош народа,
Млетци, 1765.
2*
20 Ковчежић
непознате или знане углавном само из народне традициЈе, да их

сагледају у њиховом правом историјском светлу и нанионалном
значењу.
Одраз тог познавања српске прошлости преко Историје
Јована Рајића био је дуготрајан, интензиван и плодан у српској
култури. Више од пола века од њене појаве, у време веома живог
интересовања за националну прошлост, Историја је уз народну
поезију била најважнији извор из којега су српски писци црпли
мотиве, теме и идеје за своја књижевна дела са тематиком из
српске, македонске и бугарске историје. Дела настала под тим
двоструким утицајем, иако мале књижевне вредности, значајна
су са кудтурно-историјског гледишта, јер показују међусобно про-
жимање, преплитање и укрштање два гледања на нашу народну
прошлост; та два гледања представљају посебан израз двеју кул-
тура, врло удаљених, иако припадају истом народу: грађанске
културе угарских Срба и патријархалне културе српског сељаштва
под Турцима, али које се у крајњој тачки слажу и међусобно
подупиру у романтичном и идеализаторском односу према вре-
менима када је српски народ имао државу и слободу. Тај однос
између науке и народне традиције компликовао се већ у почетку,
у самој Рајићевој Историји. Он веома жустро и са пуно презира
иступа против народне традиције као историјског извора9. Али
ако боље загледамо у његово приказивање догађаја и личности
које је народ сачувао у својој успомени, видећемо да оно битно
не одступа од народног предања, где год је то предање макар
донекле засновано на историји или продрло у историјску литературу
пре Рајића; поједини делови Историје у ствари су само стилизовано
предање. При испитивању утицаја који је Рајићева Историја имала
на нашу књижевност, то је отежавајућа околност са којом се сре-
ћемо већ у једном од првих случајева огледања тог утицаја — у
случају Доситеја Обрадовића.
Последња књига коју је Доситеј објавио за живота, Етика или
Фпософгл наравоучителна по системи Г. Профессора Соави, пред-
ставља, после Рајићеве прераде трагикомедије о цару Урошу101коју
је око 1736. написао Емануел Козачински, руски учитељ код Срба,
прво српско дело у којем је Рајићева Историја оставила трагове
свог утицаја. Тај утицај се, наравно, не огледа у главној садржини
дела (садржина претежно заснована на истоименом делу итали-
јанског филозофског писца Франческа Соаве)11, него у примерима
9 Д-р Никола Радојчић, Српски историчар Јован Рајић, САНУ, пост.

изд. књ. 204, стр. 114.
10 Тра:ед1н, скрЈзчЂ печалнал пов-ђсгт о смерти последнајо царн сербскаш
Уроша П.чтат, по паденш сербскат царства, Будим, 1798.
11 Јован Савковић, Прилози проучавању Доситејеве „Етике”, Ковчежић,
1958, I, стр. 22—43.
које Доситеј узима из српске историје да би илустровао поједине

етичке и филозофске ставове садржане у књизи. У другој глави
првог дела Етике налазе се два занимљива примера прилично
опширно развијена, која је Доситеј засновао на два позната дога-
ђаја из српске историје средњег века. Први се односи на косовску
вечеру и трагични неспоразум између кнеза Лазара и Милоша
Обилића, а други на краља Вукашина, узурпатора, властољупца
и убицу последњег српског цара, који доцније, кроз недостојну
смрт, прима заслужену казну за своје недело12. Ова оба примера
указују на два најдраматичнија и у нашој књижевности, усменој
и писаној, највише коришћена догађаја из српске средњовековне
историје. То заиста много говори ако знамо да у његовим делима
насталим пре појаве Рајићеве Историје нема овако јасно изражених
указивања на српску прошлост и да је Етика по своме садржају,
од свих његових већих дела, најмање оригинална и најмање везана
за националну тематику.
Кратак приказ ових догађаја, код Доситеја одговара потпуно
народном предању, али такође и Рајићевој Историји која у оба
ова случаја битно не одступа од тог лредања. Према томе, Доситеј
је о њима могао сазнати много пре него што се Рајићева Историја
појавила — из народног предања или из Качићевог Разшвора
у коме су оба та догађаја такође опевана13. Знатан део своје мла-
дости Доситеј је провео у Далмацији, једном од жаришта наше
народне поезије. Вероватно да је тамо од слепца Марка, којега
често помиње у својим делима, или од неког другог гуслара, чуо
и песме о краљу Вукашину и косовској бици. Тамо је, изгледа,
упознао и Качићеву песмарицу14. Али као да је тек тада, у послед-
њој деценији свог живота, Доситеј постао свестанне само историјског
значаја опеваних догађаја, него и велике моралне и уметничке
вредности наших народних песама. Треба упоредити како Доситеј
говори о народној поезији у своја два дела између којих постоји
размак од 10 година: први пут у Собранију 1793. и други пут у Етици
1803. У чланку „О услажденију размишљенија“, који чини X главу
Собранија, Доситеј узгред говори и о народним песмама. Али
на који начин? Навешћемо цело то место: „Старији официри и
солдати ништа радије не приповедају него гди су у највећој ватри
и крвопролитију били. Песме наши’ стари’ највише су овога садр-
жанија. ,,Одсече главу! скреса до рамена руку, и изгибе толико
јунака!“ Свиславеносрпски народи у разним краљевствам и државам,
и кад се жене и кад празнују, и кад се год часте и кад год путују
12 Доситеј Обрадовић, Дела, 1911, стр, 373.

13 Цје1а Апбпје КасЈса М тм са, кпј. I, 81а п рГза ћгуапкј, кпј. XXVII,
<Нг. 183-5, 186— 192.
14 Сима Милутиновић Сарајлија, О гпзш г и пози/вг, Пешта, 1839, стр. 31.
22 Ковчежић
по мору или по суву, овакве певају пјесме. Али сврх свега, оваквих
при нашим народам пјесана тако је куриозно закљученије да би
грех био с молчанијем то преминути. Кад онај који пева сврши
пјесну, онда с громовитијем гласом овако закључи:
Домаћине, теби на поштење!
Мили гости, на ваше весеље!
Онда било сад се спомињало!
Вами пјесна, мени чаша вина15.”
Ово је најдужа и подацима најбогатија Доситејева напомена о
народној поезији. Из ње се види да је он у разним приликама
више пута и слушао и добро познавао народне песме. Али он о
њима говори онако како би говорио неки радознали странац у
својим путним белешкама, а не као Србин. Као да уопште не
разуме дух народне поезије. Он у њој види само „крвопролитија",
сечу глава, руку, погибије јунака, а као нешто „куриозно“ наводи
типичан стереотипан завршетак извесних песама. Десет година
касније, пошто је читањем Рајићеве Исшорије могао да схвати
историјски смисао наших народних песама, а дружењем са родо-
љубивим Србима у Трсту, који су потицали из напшх југозападних
крајева где је највише цветала народна поезија, осетио њен дубоки
национални значај, Доситеј у Етици опет цитира неколико стихова
из народне песме. Али овог пута ти стихови спадају међу најлепше
и најдубље у целој народној поезији. То су 4 стиха из познате
кнежеве клетве, о чијој вредности Доситеј изриче следећу оцену:
„Ово се у Омира нариче просто високо16.“ Ово је први случај да
се наша народна поезија пореди са вредношћу Хомерових дела,
што су касније понављали многи њени глорификатори, често уз
доста претеривања. Још речитије него ова висока оцена етичке
и естетске вредности стихова из кнежеве клетве, о Доситејевом
схватању народне песме говори реченица којом он уводи ове
стихове у свој текст: „Какво чувствованије јоште и данас у српском
срцу чине оне речи17.“ Из овога се види не само његово одушев-
љење за лепоту народне песме, него и правилно схватање улоге
коју је она имала у српском народном животу још и онда када је
Доситеј писао наведене речи. Колико је у Доситеју у тим годинама
уочи српског устанка снажно живела традиција, нарочито тради-
ција о косовској бици, поред навођења ових стихова и примедаба
о њима, говори и начин на који је унесен у текст и приказан пример
о косовској вечери: при самом помену „последње вечере пред
сраженијем на Косову цољу кнеза Ј1азара“ наше „воображеније“
живо представља „све оно што смо о том чули као да смо ту били,
15 Доситеј Обрадовић, Дела, стр. 289.

16 Н. дело, стр. 397.
17 Н. дело,
сиреч како овај несчастиви витез (кнез Лазар, прим. Ј. Д.) војводе
и поглаваре своје храбрости увјештава; како Милоша Обилића
зета свога, кротко изобличава; како се овај храбри и поштени
младић на такво неправедно подозреније тужи и себе извињава,
и прочаја“18. Пишући ове речи, Доситеј је могао имати у виду и
Рајићев историјски приказ косовске битке и Качићеве песме о
њој, али његов став према том догађају прожет је духом народне
песме и косовском трагиком коју он није могао осетити из Раји-
ћевог хладног и често натегнутог приказивања, као ни из Качићевог
стихотворства. У прилог томе говори код Доситеја, као и у народној
песми, и презиме Обилић за косовског хероја, док се код Рајића
и Качића употребљава старије и погрдно Кобилић. По своме
односу према косовској бици, Доситеј је ближи каснијим роман-
тичарима него свом савременику Рајићу.
Тај однос је сложенији у примеру који се односи на краља
Вукашина. Доситеј је овог владара, који је у народној традицији
остао као цароубица, два пута унео у своју Етику (II и V глава
прве части) и оба пута у истом смислу: као пример славољубивог
и бескрупулозног човека који, да задовољи своје властољубиве
амбиције, убија свог цара, али којега кроз недостојну смрт стиже
казна за учињени злочин19. Ова моралистичка тенденција сасвим
је у складу са Доситејевим схватањима, а за свој став према краљу
Вукашину он је могао наћи ослонца на негативном приказу овог
владара како у народној песми тако и код Рајића. Ипак је овај став
ближи Рајићу него народној песми, као што је и Доситејева етика
духовно сроднија Рајићевој него патријархалној етици која прожима
нашу народну епику. С друге стране, жестина са којом се Доситеј
обара на Вукашина подсећа на Рајићеву мржњу према владару-
убици. Народни певач је ту прибранији и објективнији, што ње-
говој осуди придаје још већу тежину и још дубљи историјски смисао.
Чињенице које Доситеј уноси у свој кратки осврт заснивају се на
традицији, међутим та традиција у Рајићевој Историји има значење
историјске истине; тек су каснија истраживања открила нетачност
веровања у то да је Вукашин убица цара Уроша. Али, у целини
узев, Доситејев приказ Вукашина тешко је замислити без бољег
познавања српске прошлости, а то познавање му је, у тадашњим
приликама, могла дати само Рајићева Историја. Доситеј је овде
сасвим прецизан и одређен; у једној реченици даје, према савре-
меним историјским знањима, целовит приказ личности краља
Вукашина који, преко убиства, жели да стави под своју власт сва
„краљевства и провинције с премноги народи“ које је Стефан
Душан освојио. Представу о Душановим освајањима, Доситеј
Н. дело, стр. 373.

Н. дело, стр. 373, 376.
24 Ковчежић
исто тако није могао стећи само на основу народне песме. Речи
које се односе на Вукашинову смрт: „...не пада му нимало на па-
мет да ће зао зло погинути да ће му труд и одсечену главу вода
однети, и да се неће ни гроба сподобити", подсећају на познату
народну песму Марко Краљевић познаје очину сабљу, али и на
Рајићев приказ Вукашинове смрти; по овом приказу Вукашина
је, док је пио воду на неком извору20, посекао његов слуга Никола
Асојевић.
Без обзира на то да ли Доситеј своје познавање двају зна-
чајних тренутака наше прошлости дугује у већој мери народној
песми или Рајићевој Историји или пак Качићевој песмарици,
важна је чињеница да је он сада више заокупљен и боље упознат
са прошлошћу свог народа него раније. Рајићева Историја, као
богат извор знања о српској прошлости, имала је најважнију
улогу у том упознавању. Читањем тога дела, Доситеј је не само
боље упознао и више заволео историју свог народа, него је такође
схватио да лепе и поучне примере за своје васпитно штиво може
наћи не само у великој ризници светске културе и историје, него
и у духовном благу свог народа које чини народна песма, а које
је ближе срцу његовог читаоца, и то нарочито у његовој мучној,
али на свој начин великој и богатој историји.
У свом интересовању за српску прошлост, Доситеј је пре-
шао оквире Рајићеве Историје. У предговору Етике он даје један
кратак историјски осврт на дотадашњи културни развитак српског
народа у односу на општу европску културу21. Први народ који
је достигао савршенство „у сваком роду високих наука и благо-
родних художестава“ били су Грци. Њихову културу су примили
Римљани а од њих су се „мало помало“ просветили и други
европски народи. „Кад се већ и словенским народом ова благо-
получна почне показивати зора, онда ти бедна Србија, Босна,
Херцеговина и Болгарија пот тешки турски потпадну јарам: онда
пођи збогом: славо и слободо и свако у наукам просвештеније!
Нека част нашега храброга и вернога народа пот крилами цесаро-
краљевскога орла не престане желети оно што сви свободни
благоуправљајеми народи толико теже, љубе и почитују, то јест:
науку и просвештеније ума.“ После овог историјског увода, Доситеј
набраја уз, углавном, конвенционалне похвале и све важније српске
писце и културне раднике XVIII века: Жефаровића, Орфелина,
Вујановског, Рајића, Текелију, Јулинца, Трлајића, Стојковића.
Посебно су, опширније и први пут код нас, истакнути име и велике
културне заслуге Божидара Вуковића, српског штампара у Венецији
20 Исторј.ч разнихг> славенскихЂ народовт,, наипаче Болхарв, ХорватовЂ

и СербовЂ, II део, Беч, 1794, стр. 692-3.
21 Доситеј Обрадовић, Дела, стр. 371-2.
из прве половине XVI века. У овом кратком осврту, датом сумарно

и узгредно, Доситеј је показао одлично разумевање за историјске
прилике у којима се српски народ развијао и стварао своју културу.
Он је први запазио да су Срби и други југословенски народи изгу-
били своју самосталност и могућност за свако културно напредо-
вање управо у тренутку када су показивали тенденцију да уђу у
коло нација просвећене Европе. То своје запажање Доситеј је
засновћо на примеру Божидара Вуковића и старих српских штам-
парија, који му је показао да се овај највећи проналазак ново-
европске цивилизације, не много после своје појаве, почео и код
нас примењивати са пуно успеха.
Време које је протекло од Божидара Вуковића до почетка
културног рада Срба пресељених у Угарску, Доситеј је осетио
као велики и тешко надокнадиви губитак: њему и његовим савре-
меницима требало је почети тамо где је, пре неколико векова,
стао Божидар Вуковић. Због тога је он правилно схватио велики
значај културног рада оног дела нашег народа који се нашао под
покровитељством „цесарокраљевскога орла“. Нису му биле непо-
знате ни тешкоће са којима су се борили Срби у туђој и неприја-
тељској Аустрији, али је због те могућности културног рада видео
у њиховом положају срећну околност за сав српски народ. Речи
„нека часта нашега храброш и вернош народа“ (курзив је мој, Ј. Д.)
говоре да је он добро знао каква је била цена којом су Срби у
Аустрији плаћали то преимућство: верност и оданост хабсбуршком
двору и храброст показана у свим аустријским ратовима и на свим
њеним бојиштима. Плодови њиховог рада, плаћени тако скупом
ценом, нису само њима намењени. Доситеј им придаје шири
национални значај. То је тековина целог српског народа; на њој
треба да се гради нова српска култура; кад настану срећније окол-
ности, она треба да послужи као основ за просвећивање свих Срба
— схватањем које је Доситеј доказао властитим примером: постао
је први учитељ, први просветитељ, први министар просвете у
устаничкој Србији. Тиме је он културне тековине стогодишње
борбе аустријских Срба предао у наслеђе новоствореној слободној
српској држави, као и целом српском народу. Доситеј је први
снажно подвукао потребу такве повезаности између свих делова
нашег разједињеног народа и предвидео њихову заједничку акцију
у будућности. Због тога је она реченица којом је истакнута улога
аустријских Срба дата не као констатација постојећег стања, него
као енергичан захтев да се започета борба за „науку и просвеште-
није ума“ настави за добро и будућност целог српског народа.
Ако је у наведеним речима Доситеј показао велику историјску
проницљивост, реченица којом закључује свој осврт на почетке
српске културе и њене најважније представнике, звучи готово
пророчки: „Да шта су све ове вешти и сва више напоменута имена
26 Ковчежић
него зраке нашег просвештенија и прослављенија приближујуће

се зоре, и пожелајемаго нашега пролећа предзнаменованија и
презвозвештанија“, јер „зора“ и „пролеће“ о којима Доситеј ту
говори, стицајем историјских прилика били су за српски народ
врло блиска будућност: годину дана после изласка из штампе
његове Етике, у чијем се предговору налазе те речи, почео је са
првим устанком велики ослободилачки рат српског народа и
ново срећније доба у нашој историји.
Доситејев однос према националној историји и традицији
који је дошао до израза у Етици, треба довести у везу са околно-
стима у којима је он живео за последње две деценије свог живота.
Боравак у Лондону у зиму 1784/85. представља врхунац у његовим
странствовањима ради образовања по земљама Европе и Малој
Азији, а три године касније(1788) објављује басне са другим делом
своје аутобиографије, последње дело написано у духу јозефи-
нистичког просветитељства. Године 1789, године у којој избија
француска револуција, Доситеј се по трећи пут настањује у Бечу,
где остаје све до 1802 — његов најдужи боравак у једном месту.
Поменуте 1802. године одлази у Трст на позив родољубиве српске
општине и остаје ту до јуна 1806, а затим полази према Србији.
Боравак у Бечу и Трсту, када је Доситеј на књижевном плану
мање активан него у претходној јозефинистичкој деценији22, период
је његових лаганих припрема „за последњи велики преокрет у
његовом животу“ 23 који ће се испољити у његовом раду у уста-
ничкој Србији, а који се може одредити као доста приметно скре-
тање од космополитског ка националном просветитељству. Загрејан
либерализмом Јосифа II, а нарочито његовима Патентом о толе-
ранцији, Доситеј је веровао да његово схватање о улози просве-
ћеног монаха, које је усвојио из филозофских учења европске
просвећености, добија сјајну потврду на случају српског народа
у Аустрији који, ослобођен верских гоњења, под окриљем про-
свећеног и толерантног владара, добија могућност пуног културног
процвата. Реакционарна политика наследника Јосифа II грубо
је демантовала то његово уверење и показала му да српски народ
не може очекивати од својих господара да му они отворе могућности
слободног развијања, него да у свом културном и политичком
напретку ваља да се ослања пре свега на властите снаге. Доситејев
поглед, који је досад био сав усмерен према просвећеној Европи
као извору оне светлости која треба да препороди српски народ,
сада се окреће више домаћим приликама, и то не само зато да
у њима критикује оно што кочи напредак, као што је раније радио,
22 За око 17 година боравка у Бечу и Трсту, он објављује свега два већа

дела: Собраније 1793. и Етику 1803. Треће дело, Мезимац, настало такође у том
периоду, објављено је тек после његове смрти, 1818. године.
23 Алојз Шмаус, Дела Доситеја Обрадовића, Мисао, 1933, књ. 41, стр. 453.
него да открије оне снаге које ће дати подстицаја том напретку.

Критика уступа место афирмацији. Свој књижевни рад почео је
манифестом који представља веома оштру осуду савременог
стања у српској култури; 20 година касније, у предговору свог
последњег већег дела објављеног за живота, он резимира пос-
тигнуте културне резултате који су, иако не нарочито велики,
поткрепљивали наду на још веће успехе у будућности.
Овај процес вршио се у Доситеју упоредо уз сазревање услова
за почетак националноослободилачке борбе код Срба и пред-
ставља субјективни израз тог сазревања. Упознавање са снагом
и величином српског народа у прошлости, преко Рајићеве Историје
и народне поезије, имало је видно место у том процесу. Рајићева
Историја одиграла је велику улогу у јачању српске политичке
самосвести и у том погледу њен утицај је повећавао утицај народног
предања о српској средњовековној држави, који је трајао кроз
векове ропства као латентна свест о сопственој националној само-
својности. Доситеј Обрадовић не представља изузетак у том
двоструком деловању. Помени -важних догађаја српске историје,
као и уздизање лепоте народне песме у Етици, само су видни
знаци тог деловања и тог процеса у којем је од Доситеја, јозе-
финисте и космополите у духу XVIII века, постајао Доситеј нацио-
налист, човек XIX века, који у националноослободилачкој борби
свог народа налази ново поприште своје делатности.
II
Независно од улоге коју је Рајићева Историја имала у Доси-
тејевом идеолошком изграђивању у последње две деценије његовог
живота, отвара се друго, не мање важно питање: какав је био
Доситејев став према Историји као књижевном и научном делу?
Шта је он мислио о Рајићевим схватањима и историјским идејама
које су дошле до изражаја у Историји, о Рајићевом начину при-
казивања историјских догађаја и о језику којим је Историја напи-
сана? Сва ова питања залазе у основе Доситејевог схватања о улози
књижевности у просвећивању народа, схватања која су дошла
до изражаја одмах у почетку његовог књижевног рада и од којих
он касније није никад одступио. Доситеј није оставио директних
података о свом мишљењу о Рајићевој Историји, али се оно може
прилично сигурно одредити на основу његових општих погледа,
његових историјских схватања, и његовог става према савременим
српским писцима, посебно баш према Рајићу.
Проблем Доситејевог односа према Рајићевој Историји
улази у састав културно-историјске паралеле Рајић—Доситеј, која
у себе укључује најважније токове и путеве српског уласка у културу
XVIII века. Доситеј и Рајић били су два најважнија представника
наше културе и књижевности тога века. Они најпотпуније изра-
28 Ковчежић
жавају њене основне токове и тенденције. Орфелин, трећи велики

представник тога времена, стоји у средини — на путу од Рајића
ка Доситеју. Рајић је главни представник црквено-просветитељског
правца који се развијао кроз школско-просветни рад српских
митрополита: Мојсеја Петровића, Викентија Јовановића и, нарочито,
Павла Ненадовића, правца који је добио свој највећи израз у
карловачком ученом кругу око митрополита Стратимировића на
прелазу из XVIII у XIX век24. Носилац овог правца била је духовна
интелигенција школована у Русији, нарочито у Кијевској духовној
академији25, на руској богословској и схоластичкој књижевности
која је заменила ранију грчку теолошку културу у образовању
српског духовништва. Иза покрета чији је главни представник
Доситеј Обрадовић стоје прогресивна настојања српског грађан-
ског сталежа, у првом реду српске световне интелигенције школо-
ване у средњим школама у Монархији и на европским универзи-
тетима, да усвоји тековине западноевропске цивилизације и да их
искористи за одбрану нације и вере против католичког прозе-
литизма и државног унитаризма владајућих, с једне стране, а са
друге стране у борби против свемоћи духовног сталежа у народном
животу и настојања моћне јерархије да се у односу на световне
сталеже постави у улогу експлоататора. У својој почетној фази
овај правац налази ослонац у реформама Петра Великог, са којим
је феудална Русија изишла из средњег века и почела да се развија
у модерну, европску државу. Највеће дело тог периода, Орфе-
линова монографија Житије Петра ВеликоГ (Млеци, 1772), посвећено
је цару реформатору, а дело у којем је код Срба први пут дошла
до израза рационалистичка идеологија доба просвећености, Орфе-
линов Славено-сербски маГазин (1768), нашло је извор за идеје и
грађу у културном преображају у Русији, насталом из реформи
Петра Великог. Врхунац тог покрета представља десетогодишњи
период владавине Јосифа II, а Доситеј Обрадовић је његов главни
идејни носилац и пропагатор. Основни садржај тог правца пред-
ставља оштра критика верског догматизма и преживелих црквених
установа, нарочито манастира и калуђерства, које су кочиле дру-
штвени и културни напредак српског народа26.
24 Јован Радонић, Прилошци исшорији словенскоI иреиорођаја крајем

прошлој и почетком овот века. Летопис Матице српске, 1900, кн>. 201—203.
25 Никола Радојчић, Кијевска академија и Срби, Српски књижевни гласник,
1913, књ. XXXI.
26 Овај начелни сукоб између Доситеја и Рајића дош ао је нарочито до
изражаја крајем XVIII века за време митрополита Стратимировића. На митро-
политов захтев Рајић је 1793. превео са немачког збирку моралистичких причица,
објављену постхумно 1802. у Будиму, под насловом „Цвћтникт>”. Уз ове приче
Рајић је додао наравоученија која је у рукопису назвао „библическим". Овом
књигом поучно-побожног садржаја са „библическим" наравоученијима и Рајић
и њетов заштитник Стратимировић хтели су паралисати утицај Доситејевих
Доситеј Обрадовић према Исшорији Јована РаЈића 29
Покретачка идеја која одређује животни пут и једног и другог

представника наше просвећености је заједничка: тежња за образо-
вањем, која у својој почетној фази одражава жељу за личним
образовањем, а која се на вишем степену претвара у жељу за обра-
зовањем народа. Та тежња одређује целокупан културни развитак
српског народа у XVIII веку, а код поменутих представника тог
развитка добија свој највећи израз. Стрелице животних линија
Рајића и Доситеја показују извесну паралелност, али' супротног
смера: Рајић је завршио тамо где је Доситеј почео. Срећа је у
почетку била наклоњена Рајићу; он стиче основно образовање у
Карловцима који су 30-тих година XVIII века постали знатно
културно средиште, захваљујући просветним настојањима српских
митрополита Мојсеја Петровића и Викентија Јовановића који су
довели учитеље из Русије. Млађи Доситеј, око 15 година доцније
учи књигу код малог сеоског учитеља, „мештра“ Добре. После
тих првих корака у образовању, Рајићев животни пут иде ка
Европи, а Доситејев у манастир, у средњи век. И док је Рајић своју
младалачку жудњу за науком задовољавао у католичким и про-
тестантским гимназијама у Мађарској, учећи латински језик и
стичући какво-такво упознавање савремене европске хуманистичке
културе, Доситеј се, деценију и по касније, гушио у дебелим томо-
вима замршених светачких житија и назирао само трачак нове
науке кроз дела руске схоластике XVII и XVIII века, која су допрла
и до фрушкогорског манастира27. Међутим, и код једног и код
другог на овој тачки настаје заокрет од далекосежног значаја.
После свршене средње школе у протестантској гимназији у Шопро-
њу, Рајић пешице путује у Русију, где у Кијеву похађа Духовну
Басана са наравоученијима морално-филозофског, антикалуђерског и анти-
клерикалног садржаја. Са једним од тих наравоученија Рајић је оштро напао
оне који вредност Езопових Басана поређују са вредношћу Св. писма, назвавши
их „објуродевшим“ . По мишљењу Павла ГТоповића, ово се односи на Доситеја
(„Цветник'‘ Јована Рајића, Славиа, 1930-31, књ. IX, стр. 311). Поповић, међутим,
није знао да је ДоситеЈ' негде упоредио Басне са Св. писмом. Мита Костић
сматра да се Рајићеве речи односе на једно место у Предисловију о баснах где
Доситеј каже да је „достојинство басне“ најбоље показао Христос уподоб-
љавајући њу царствију небескоме“ и изводи закључак да „Доситеј очевидно
значај басне поређује и цени као и значај Св. писма“ (О Рајићевом односу према
Доситеју, Зборник Матице српске за књижевност и језик, I, 1953, стр. 166).
Ово не би могло да се прихвати. Познато је да Доситеј у својој критици верског
догматизма није никад дирао Св. писмо и да је проповедао враћање јеван-
ђелском хришћанству као једином чистом и правом облику хришћанске вере.
Доситејеве речи могу се схватити тако да је Христос показао високу вредност
басне тиме што му је она често служила као средство да искаже своју мудрост,
а не никако да басна као басна има исти значај као Св. писмо. Рајић који је био
веома жучан и свадљив у полемикама, могао је Доситејеве речи о вредности
басне појачати и помало злоупотребити, како би их учинио бесмисленима.
27 Тихомир Остојић, Доситеј Обрадовић у Хопову, Књиге Матице српске,
бр. 19 и 20, Нови Сад, 1907. Глава XIII Образовање Доситејево у Хопову, стр.
323—377.
30 Ковчежић
академију (1753—1756), неку врсту православног универзитета.

У тој школи царује руска схоластика која је у претходном веку
настала под утицајем западноевропског хуманизма, али која је
до краја сачувала свој догматски и строго православни карактер,
она иста схоластика која је Доситеју, док је био у манастиру, била
наговештај заокрета ка Европи. Та схоластика постала је основ
Рајићевог просветитељства док је за Доситеја била једна фаза
у његовом образовању; она му је помогла да увиди своју прво-
битну заблуду, да напусти манастир и пође у свет у потрази за
правом науком. За Рајића је Кијево крајња тачка у његовим стран-
ствовањима, а кијевска Духовна академија завршетак његовог
школског образовања. После тога Рајићев животни пут представља
враћање у службу свом народу. Та се служба састоји у наставничком
раду у школама, које су основали српски митрополити и епископи,
и у писању дела богословског и историјског карактера, а завршила
се у тишини ковиљског манастира у који је ступио 1772. (око 12
година доцније иза Доситејевог бекства из Хопова) и остао у
њему скоро 30 година, све до своје смрти 1801. Доситејев образовни
пут дужи је и богатији. После манастирског образовања, долази
живот у народу и упознавање његовог живота, затим путовање
на Исток и зближавање са класичном старином и на крају, преко
Беча, Халеа, Париза и Лондона, упознавање са Европом, њеном
културом и њеним хуманизмом. И док се Рајићев пут завршава
у манастиру, тамо где је Доситеј почео, последња фаза Доситејевог
живота укључује се у почетак наше националноослободилачке
борбе и слободне српске државе у којој он постаје први министар
просвете. Рајићев и Доситејев живот показују два пута образовања
наше интелигенције у XVIII веку, од којих је један водио на Исток
у православну Русију и завршавао се најчешће са Кијевском ака-
демијом, други на Запад преко универзитета у Аустрији и Немачкој
а кроз упознавање са западноевропском културом.
Доситејев образовни пут, историјски гледан, представља
негацију Рајићевог пута, али у своје време Рајићев пример учинио
је снажан утисак на Доситеја. Док је Доситеј био млади монах
друге године свог боравка у Хопову, Рајић се вратио са свог другог
путовања (Карловци—Кијево—Цариград—Хиландар—Карловци
од септембра 1757. до краја 1758), још више обогаћен знањем,
носећи у себи концепцију своје Историје. У Карловцима, међу
заосталим и необразованим калуђерима, Рајић се својом великом
ученошћу издвајао као чудо и изазивао дивљење код свих оних
који су га слушали како говори. То дивљење претворило се скоро
у страхопоштовање код младог хоповског монаха, са незаситном
жудњом за знањем, који је заједно са својим игуманом долазио
у Карловце и тако имао прилике да слуша Рајића, па, можда, и
да се са њим лично упозна и разговара. Утисак који је Рајић тада
учинио на њега, остао је трајан и незабораван. У свом првом

делу Живот и прикљученија, у чувеном говору који је хоповски
игуман упутио као позив не само Доситеју него и целој српској
омладини да иде „за науком“ Рајићев пример је истакнут два пута.
„Колико сам ја прост и неучен — каже игуман — мени је милије
видети ученог младог Рајића, него четири васељенска патријарха
који би били без науке као ја. Видио си га како је млад и без браде,
али кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га као
да смо из дивљег вилајета дошли [...]. Кад год чујем младога
Рајића да беседи, уздишем за мојом младошћу и да имам какву
власт све би ове наше манастире у школе и у училишта прео-
братио28.“ У овим речима које Доситеј ставља у уста свом игуману
није тешко осетити Доситејево снажно дивљење према Рајићевој
учености. Слика младог, голобрадог Рајића како блиста својим
знањем међу запуштеним и необразованим калуђерима, који га
гледају као да су из „дивљег вилајета дошли“, такође говори о-
Доситејевом личном утиску који је до краја остао главни чинилац
у његовој сталној наклоности према Рајићу. Тридесет година
доцније како је написао наведене речи, а две године после Рајићеве
смрти, у предговору Етике Доситеј још једном изражава своје
поштовање и љубав према човеку са чијим је схватањима, иначе,
имао мало заједничког: ,,Наш Рајић — предраго и пречасно име!“ -9
Међутим, и поред свег поштовања и скоро заљубљености
у Рајићеву личност, Доситеј од његових бројних дела помиње и
даје кратку повољну оцену само једном. То је Собраше разнмхг,
нед$лт1х?> и праздничнихЂ наравоучителнихЂ поученип вЂ трехв
частовЂ по особЂ састотцее, које је изишло у Бечу 1793. у штам-
парији Стјепана Новаковића кад и Доситејево Собраније. Рајић
га је, на захтев синода Српске православне цркве, одржаног 1788.
под председништвом митрополита Путника, превео из разних
руских аутора и наменио га простом народу и свештеницима да
из њега читају и проповедају у цркви30. Рајићев превод остао је
у рукопису све до 1793, што Доситеју није остало непознато. У
писму упућеном осјечком учитељу и писцу Стефану Рајићу (1791),
Доситеј, као пример неповољних прилика за књижевни рад код
Срба у тим годинама, помиње Рајићев превод „преизрјадних
проповеди које јоште залуду стоје“31. А кад је две године касније
то дело изишло из штампе, Доситеј га је, у запису на једном
примерку свог Собранија, топло препоручио својим пријатељима,
свештеницима из Далмације. У тој препоруци он истиче да је дело

29 Н. дело, стр. 372.
30 Ђорђе Магарашевић, Доситије Обрадовић и Јован Рајић, Бранково коло,
1903, бр. 22 до 23.
32 Ковчежић
преведено на „просто српски“, да су такве књиге од велике потребе

како народу, тако и свештенству и да је зато потребно да га „свака
церков получи“32. Познато је колики је значај у просвећивању
народа Доситеј придавао мирском свештенству, а утицај спретно
састављене поучне проповеди на душу човека искусио је на власти-
том примеру, кад је око 1770. проповедао по православним црквама
у Далмацији и у томе имао толико успеха да су га „долазили
слушати поглавити учени од Талијанаца“33. Та околност, као и
чињеница да је Рајић свој превод дао „на просто српски“ (што
не треба схватити буквално), објашњава Доситејев благонаклони
став према овом Рајићевом делу које потиче из културе потпуно
различите од оне у којој је Доситеј нашао грађу и идеје за своје
истоимено дело: Рајићево Собраније потиче из руске богословске
књижевности, а Доситејево Собраније из западноевропске лите-
ратуре просвећености.
Ипак, чињеница да је Доситеј од свих Рајићевих дела похвалио
управо ово које, иако по својој вредности спада међу мање зна-
чајне његове радове, ипак својом садржином и језиком највише
задовољава Доситејев главни захтев који је постављао пред српске
писце а то је да пишу књиге које ће бити и корисне и приступачне
простом народу, та чињеница говори да се он друкчије односио
према другим Рајићевим књигама које нису испуњавале тај захтев
у потпуности, а то значи према његовом делу у целини, јер у том
делу радови на народном језику (Мали катехизис, написан на
захтев бечке владе, Свјашченаја историја, намењена деци, споме-
нуто Собраније, намењено широким слојевима народа, неколико
божићних посланица у стиховима и песма Бој змаја са орлови,
за коју је сам рекао да је написана у шали) представљају само
мањи, периферни део. Доситеј је био исувише пун обзира, пошто-
вања и љубави према Рајићу а да би такав свој став јавно мани-
фестовао, макар и са онолико извињавања као што је учинио у
својој осуди словенског језика свог млађег савременика и прија-
теља Глигорија Трлајића34. Он је то учинио у једном приватном
писму, изазван неумесним захтевом једног свог кореспондента.
У очекивању да у Угарску дође руска велика књегиња Александра,
у чији су брак са угарским палатином надвојводом Јосифом Срби
полагали много наде за побољшање свог политичког положаја,
будимски свештеник Димитрије Јосифовић упутио је Доситеју
једно писмо са молбом да напише славопјев у част високе особе35.
32 Н. дело, стр. 539.

33 Н. дело, стр. 109.
34 Језик Глигорија Трлајића, Доситеј критикује у I глави Мезимца: „Јест
ли полезно на простом дијалекту на штампу што издавати.”
35 Писма Досивеа Обрадовића скушо и на свћтв издао Георгие Мага-
рашевићт> трошкомн Матице сербске, Будим, 1829, стр. 26.
Доситеја, који је због лошег материјалног положаја и слабог

интересовања образованих и имућних Срба за ранија његова
дела био онемогућен у настављању свог књижевног просвети-
тељског рада, овај захтев је увредио и разљутио, те је у одговору
на њега послао најоштрије и најнељубазније писмо које је икад
овај, иначе пажљиви, и често претерано пажљиви човек написао.
У њему је он одсечно изразио своје неповољно мишљење о врсти
састава коју од њега тражи ревносни будимски свештеник, као
и о писцима који су се тиме бавили: „За стихове и прозу за високо-
положајемо лице, то се хоће на славенски а ја у томе нисам ни
окретан, нити окресан. Хвала Богу имамо у недри људи, Рајића
и Терлајића: њима та слава принадлежи“36. Доситејева иронија
овде је очигледна. Он није хтео да било у ком виду истакне своју
инфериорност према овој двојици учених писаца; био је исувише
уверен у исправност својих ставова да би осећао скромност пред
онима чије се мишљење разликовало од његовог. Иако можда
без свесне намере, Доситеј је у горњој изјави истакао суштинску
разлику између свог рада и дела својих савременика Рајића и
Трлајића — свој демократизам и народни језик супротставио је
њиховом аристократизму и словенском језику.
Из оваквог Доситејевог односа према личности и делу Јована
Рајића, није тешко доћи до његовог става према Рајићевом нај-
већем делу, његовој Историји Срба, Хрвата и Бутра. Иако он
тај свој став није нигде у својим списима директно одредио, до
њега се може доћи на основу неких индиректних података које
пружа његов чланак О учењу историје, написан после објављивања
Рајићеве Историје а објављен постхумно као XIII глава Мезимца,
1818, иједне Доситејеве приватне изјаве коју је забележио његов
ученик Павле Соларић у предговору свог издања поменутог Доси-
тејевог дела, имајући при томе у виду његов однос према српској
историји и према Јовану Рајићу, о коме смо већ говорили.
Појаву Рајићеве Историје Доситеј је, као и већина савремене
српске интелигенције, сматрао за велики културни и политички
догађај. Речи Стефана Новаковића, издавача Историје, да Рајићево
дело „содержава у себи онакове ствари кое нитко дознати ни
написати онако н!е могао“37, изражавају мишљење и Доситеја и
свих образованих Срба. Својим прилогом у виду претплате,
Доситеј је помогао Новаковићеву акцију око издавања Историје,
иако је и сам био у тешким материјалним приликама, а својим
каснијим појачаним интересовањем за српску прошлост дао је
доказа да је Историју читао и користио.

37 Славеипо-сербскш вјјдомоспш, бр. 27, 29. март 1793, стр. 97.
3 Ковчежић
34 Ковчежић
Међутим, његов однос према том делу није тиме исцрпен.

По свом духу и идејама, Историја се потпуно разилазила са
схватањима које је Доситеј проповедао у целом свом раду. Језик
којим је она написана Доситеј је одмах на почетку своје делат-
ности одбацио као непогодан за ширење науке у широким народним
масама. У том језику он је морао видети главну сметњу која је
спречавала да богата историјска знања о српској прошлости,
сабрана у Историју, продру дубље у српски народ. Рајићеве исто-
ријске идеје, ближе средњовековним него модерним схватањима
историје, као и његов начин приказивања историјских догађаја
и личности -— начин који се често састојао у препричавању онога
што су други о тим догађајима рекли — нису могли да се свиде
Доситеју; иако нестручњак, он је о томе имао врло модерна схва-
тања, створена на основу читања страних, западних научника,
као и на основу властитих размишљања о том предмету.
Треба погледати шта он о тим стварима каже у поменутом
чланку О учењу историје. Као што се види из наслова, Доситеј
ту расправља о начину како се учи историја, али велики захтеви
које он поставља пред читаоца историје, са још више права могу
се поставити пред писце историје. Они читаоци —- каже Доситеј
у свом чланку — чије се знање историје састоји у памћењу великих
дела, догађаја, промена, битака, победа, опседања и разарања
градова, пустошења и освајања разних провинција и држава, који
су у сваком тренутку спремни да испричају „гди је што било,
којега века и које године, под којим вожди и поглавити официри“ ,
не познају праву историју, него само „љуску и вњешноост вештим“ .
За право познавање историје потребно је „до внутрености“ у
„језгро“ проникнути и знати просудити „зашто је што тако а не
другојаче било“ ; то значи: треба познавати карактере учесника
историјских збивања, физичко и морално стање у којем су се они
налазили, политику којом су се руководили и тајне узроке који су
покретали историјске догађаје. „Док се год овакве вешти —наставља
Доситеј — у историји не буду истраживати, из ње учити (...) дотле
ће се сва историја папагалским језиком и умом расказивати“38.
„Читајући ово — каже Павле Поповић — човек би рекао да то
говори неки наш „позитивиста" из доба Светозара Марковића,
а не писац XVIII века“39, а у стручној оцени др Јована Радонића
истакнуто је да је Доситеј оваквим својим схватањем „испред-
њачио за добар корак“ испред немачког историчара Шрека од
којега је узео своје главне историјске идеје и приближио се „гене-
38 Доситеј Обрадовић, Дела, стр. 449-50.

39 О „Собрапију" Досишија Обрадовића, Глас СКА, С1.ХХ1Х, 1939,
с т р .101.
тичком схватању историје“, док немачки историчар „ни за једну

стопу не напушта прагматичко стајалиште“ 40.
Човек који је имао такве погледе на историју није могао, и
поред све наклоности према Рајићу и разумевања за изузетно
тешке околности у којима је он радио, бити задовољан његовом
Историјом у којој се историјски догађаји често тумаче божјим
промислом, или, још чешће, уопште се не тумаче, него се прика-
зивање састоји из изношења и ређања онога што је Рајић о поје-
диним догађајима нашао у изворима и литератури, нашој и страној.
Доситеј је имао довољно разумевања за напоре које је Рајић уложио
да би на скоро сасвим необрађеном терену подигао тако замашну
грађевину као што је његова Историја, а имао је и довољно пошто-
вања према Рајићевој личности, тако да своје замерке његовом
делу није изнео у овом чланку поред онако високих захтева постав-
љених историјској науци. Али прећуткивање Рајићевог имена тамо
где се природно наметало да се о њему говори, значи заузимање
извесног критичког става, тим пре што Доситеј, управо иза прика-
заног места у поменутом чланку, своје теоретске ставове везује
за српске прилике. Говорећи о потреби да се историјска наука
приближи нашем народу, као и својој нестручности на том под-
ручју, Доситеј изражава жељу да се овог посла прихвати „који
наш“ Трлајић, Стојковић или Арађанин (то јест Текелија)41. Под
речима „који наш“ Доситеј није мислио само на поменуту тројицу,
него на људе њихове спреме и погледа, људе који би такав посао
могли извести у духу схватања која су тада владала у просвећеној
Европи. Један од њих, Стојковић, озбиљно је схватио ову Доси-
тејеву опомену и касније се носио мишљу да напише српску исто-
рију, али се показало да је Доситејев избор у овом случају био
веома слаб42. Од друге двојице, једино је Трлајић, као професор
историје и права на Царском педагошком институту у Петрограду,
имао везе са историјом, док се Текелија ни пре ни касније није
бавио том науком. Без обзира на то колико је овај Досигејев
избор успео, стоји чињеница да је он као будуће историчаре желео
да види људе модерних европских схватања и да ни овом приликом
није ни поменуо дотадашње српске успехе у овој науци, нарочито
Рајићеву Историју.
О Доситејевом ставу према Историји најјасније говори
његова примедба коју је Павле Соларић навео у предговору
Мезимца. Доситеј је често у разговорима са пријатељима истицао
шта је најнужније да се напише и преведе на српски језик. Међу
40 Јован Радонић, Доситеј Обрадовић према историји, Српски књижевни

гласник, 1911, књ. XXVI, стр. 483.
42 Јован Радонић, Атанасије Стојковић, Глас САН, ССХП, Бгд. 1953,
стр. 145-6.
36 Ковчежић
његовим бројним жељама, које Соларић набраја, стоји једна по-

себно истакнута и наглашена: потребно је да се напише „и сама,
понаособито и обшевразумително извадвена обгцирши и сђ крити-
комт> сербскога народа Пов^ств"43. Значење ове изјаве довољно
је јасно: историје које су до тада изишле нису испуњавале горње
захтеве — критичност и приступачност. Под речју „сг> критикомв“,
по мишљењу Николе Андрића, „и Соларић и Доситеј су наслутили
главни недостатак Рајићеве хисторије“ 44; није потребно додати да се
под речју „обшевразумително“ мисли на други главни недостатак
истог дела: на неприступачни црквенословенски језик којимје оно
написано. Речи „понаособито (...) извадвена" можда садрже алузију
на Рајићево упоредно приказивање српске историје са историјом
других јужнословенских народа, односно Бугара и Хрвата.
Доситејева жеља да се напише критичка историја српског
народа остала је за дуго неостварена. Рајићева Историја, иако
мало критичка и старомодна како по језику тако и по идејама,
али богата историјском грађом, остала је још дуго времена скоро
једини извор историјског знања о српској прошлости. Велики
утицај који је она имала у целокупном друштвеном, политичком
и културном животу српског народа више од пола века од своје
појаве, и данас је тешко у потпуности сагледати и правилно оценити.
Али, с друге стране, она је деловала и својим недостацима. Она
је, поред осталог, много учинила да се код нас утврде извесне
погрешне представе о српској прошлости, тако да је после била
потребна читава научна револуција да се она избаци из историјске
науке. Својом жељом да се напише критичка и приступачна исто-
рија српског народа у којој би се о историјским догађајима гово-
рило по методу „зашто је што тако и не другојаче било“, као и
многим другим својим идејама, Доситеј Обрадовић се високо
уздигао над својим временом и поставио захтеве које наша историо-
графија ни читав век касније неће моћи да испуни у потпуности.
Јован Деретић
43 Павле Соларић, Предговор, „Мезимцу“ Доситеја Обрадовића, Будим,

1818, стр. 27.
44 №ко>а Апћпс, Ра\1е 5о1агН, Кас! ЈА21Ј, кпј. 150, §П. 174.
ЈЕДНО ДОСИТЕЈЕВО ПИСМО ИЗ 1807. ГОДИНЕ
I
Од свих досадашњих издања Доситејевих сабраних дела,
од којих ниједно није обухватило заиста све његове радове, научним
захтевима одговорило је највише тзв. „државно“ из 1911. год.
Издања која су претходила овом, и не само због тога, у литератури
су остала мање позната и недовољно искоришћена.
Видевши како су се Доситејеве књиге у издању Григорија
Возаровића брзо распродале, предузимљиви Данило Медаковић
до 1џао је на мисао да у својој штампарији у Земуну приреди њихово
ново, популарно издање. И поред свих интервенција горњокарло-
вачког владике Евгенија Јовановића да се оно „спречи или бар
издејствује да се по веру и цркву опасна места из Доситејевих
дела бришу“ (М. Костић: Доситеј Обрадовић у историској пер-
спективи X V III и XIX века. ■ — Пос. изд. САН, Београд, 1952,
стр. 281), њему је пошло за руком да 1850. објави Доситејева дела
у десет свезака. Како је, по свему судећи, овим подухватом остварио
лепу зараду, Медаковић се одлучио да књиге поново прештампа.
О том његовом „поновљеном“ издању, међутим, досад се мало
знало.
У својој полемици са Д. Медаковићем, у низу чланака објав-
љених 1864. године у новосадском Србском дневнику под заједничким
насловом Књижевни кесеџија, Светозар Милетић је узгредно по-
менуо и ово издање: „При прештампавању Доситеових дела
обећао је [Д. Медаковић] од чистог добитка Доситеју споменик
подићи ако се народ одзове; народ се тако одазва да је г. Медаковић
Доситеја и по други пут издао — од споменика пак ни корова“
(цит. по делу В. Стајића: Новосадске биојрафије, Нови Сад, 1956,
књ. VI, 128—129). У вези с тим корисне податке налазимо и у
једном допису новосадске Данице, могућно из пера самог уредника
Ћорђа Поповића-Даничара, објављеном у броју од 10. новембра
1860: „Г. др. Данило Медаковић (?) издаје наново Дела Доситија
Обрадовића. Печатају се у епископској печатњи у Новом Саду.
38 Ковчежић
•л-Ј -Л
»*<'■*** * Ј ** *****■•у ?*т Ж**€ Т»- & *Т%****** ^тт**Јј&±
';<>Ш
М
■
?1 .
ч :Ч
X ' * а јр#
1вШ в
?Г?
1 .* !
:
$ јпт «*. *н ТГ9уУ*** У /7^*1** ' <“*• »I
?!
ј ‘*е # у ц *•*'«' * * 1 8ч / Г » , * / Ц /У у .* « • & + * * * * 4 И -* С * Ч **Г \
/*■*■»*»*О.'** /•«<*-
ј«««С1К<г г*«4>~~ 77*«* , у&;*«>*•.
0 4*г<. < *. г5«рч^ ш^џ-тгхг^
*+***:«^
5? \
;Л ■•*<»; - 0 ' “&гџм3ж * ' < СјХ** \ Ч. {1*4**Ј?**' *
?*к 2 у'$ А у "&
»*. .« /-.»,^г *♦- »Д *.-/ .* .<•» < .» ггул-л С л^"#
( Ј"п а»*^м» Т~у-туу* «у«и «. «./».. с '/ц .ч
Л ^Л М Д Г / *•*•<«.<• Жц <к» •*,*■ Т лГЈКЧ-.*- *г~ - »Ј<*4.
к
Ц
ћ
'**'«■
*<
■*
• ■* _**•**/V*
** ** &Х-**у *"* **»
,/><>'Д<8<ц
***'-<- -<** . 4
»?*<»_ _ »лвг«.«7«.
С*. а* ** Л»< - Д »8*&. С , » »V
V, * с - «*•/««. , Л -' ♦ — _
/ ^ */••*«— ‘ •* < * и л ^ . у „ Ј <- №«•»«« •* <•« «* ***
***$$•* I ^ *■■***■ *' */ “• ** -'л* «.дЈ .»</... <:•/у<- ги-,,с’
ј *А. тт*
& Г| ■! . /*..--<<. н . - и з Ј ^ « ^ * * »«<* Т лж.,г, л »л~
х ,/ Т '*'!
" сс * г --^
7 г«;-'•'•-*•
-'* -* У ц ', «<» *^г - >>/*.
/ " . ^ - .*ат - , е '
7Ж#* Љ с~1С-**<•-
ј* ~0«.
-ј«. ссИ
ГСС.. _ 3^Лсу-роА
. ( ’1* п С , >•
<*«»■*■«.<~*УтТАе
д * <^‘«»^А «. д а г -гх .» ,^ /ггл -е
Л ''/
■> /) ,._. ‘ *~Г“ —'* * * Г А <<?^*«
• .,'.''» ~’ * €-»4у _ . ,.ч
Л. « Л -*»г » .Л <•- .
*ЧЈ ^ * '“ * ^ н ^ " * - . * « ~?*ле-
. ; / / / ' —**'Сп%. /9оџ~*Л'*~ -4&.ЧХ. <-у „ *
I ; ^ ј &*-сл *~суа.^*~цг-Ј(
Џ Ј & & & : ј ; - ; : ; 1 - ’ --5 г _
— Г1и«. <*
>
ч
~~7Јт > ?:
П ш -м о Поситеја- Обрадовића Константину Христићу и Константину Стојшићу

ад 23 ш 1807
Једно Доситејево писмо из 1807. године 39
Прве три књиге готове су и цена је за прве две 1 ф. или 10 гроша,

а за Басне исто толико. Рок је уписивању до Божића. Новци се
полажу кад се књиге приме. За осталих 7 књига Доситијевих дела,
које ће се такођер печатити, биће цена 4 ф. или 40 гроша. Неколико
комада печата се на лепшој и јачој хартији и за ове Је цена: за три
прве књиге 3 ф. или 30 гроша, а за свих 10 књига 9 фор. или 90
гроша. Напоследку штампа се и неколико комада на сасвим лепој
и јачој хартији са шарама на сваком листу. За ове стоје три прве
књиге 6 ф. или 60 гроша, а сво дело 18 ф. или 180 гроша. Скупитељи
добивају 11 књигу на дар. Имена уписника шаљу се из србске
кнежевине на Косту Антића, осмотритеља Читалишта београдског,
а из осталих страна на Јосифа Карољију, фактора епископске
печатње у Новом Саду“ (Даница, Нови Сад, I /1860, бр. 27, стр. 528).
Ако је казивање Св. Милетића остало мање познато, допис
из Данице није био незапажен. Незгода је, међутим, била у томе
што се до књига овог издања никако није могло доћи, те се о
њима поуздано ништа није знало. Чак ни Народна библиотека
у Београду, судећи бар по њеном каталогу с краја прошлог века,
у свом богатом фонду није имала тих књига (КаталоХ Народне
библиотеке у БеоГраду. Књижевност српска, Београд, 1894, књ. I,
стр. 522—525). Неприступачно заинтересованим лицима, ово је
издање остало скоро сасвим непознато, тако да се у литератури
обично узима да је Д. Медаковић приредио само издање од
1850. године.
У сасвим ретким случајевима поједини Доситејеви биографи,
послуживши се дописом из Данице као јединим аутентичним
извором, изражавали су чак и сумњу у постојање овог „понов-
љеног“ издања. Прикупљајући грађу за своју знамениту библио-
графију српских књига, Стојан Новаковић је у одељку у којем је
пописао публикације објављене у току 1860. год., под бр. 2309,
узгредно додао: „Даница од 1860, стр. 528, јавила је да је Данило
Медаковић издао 1860 наново прве три књиге дјела Доситијевих.
Даница сумња да ли је то баш Медаковић, а ја нијесам могао
нигдје наћи тијех књига“ ( Српска библијоГрафија за новију књи-
жевност 1741—1867, Београд, 1869, 421—422). Резервисан став
заузео је и Јован Скерлић. Позивајући се, по свој прилици, на до-
мишљање Ст. Новаковића, он је без икаквих проверавања истакао
само то да „Даница од 1860 године тврди да је Данило Медаковић
1860 године издао поново три свеске Доситејевих дела“ (Српска
књижевност у XVIII веку, Београд, 1923, 269).
Да је „поновљено“ Медаковићево издање Доситејевих дела
штампано у току 1860. год., ако не цело бар прве три књиге, Ст.
Новаковић је дошао до закључка јамачно по томе што је поменути
допис био објављен у Даници тек у бр. 27 од 10. новембра те године.
40 Ковчежић
То није тачно: све три књиге биле су објављене већ годину дана
раније. У библиотеци Матице српске у Новом Саду чува се по
један примерак од ових књига и на свима је утиснута цифра 1859
као година кад су штампане (Дим. Кириловић: Каталог библиотеке
Матице српске. Српске књте 1848—1880, Нови Сад, 1955, књ. II,
79). Погрешно је забележено у поменутом допису, осим тога,
да су ове књиге штампане „у епископској печатњи у Новом Саду“;
на њиховом натписном листу стоји: „У Новом Саду, књигопечатња
дра Дан. Медаковића“. То је неоспоран доказ да је баш Д. Меда-
ковић приредио ово „поновљено“ издање и да, према томе, отпада
свака сумња анонимног састављача поменутог дописа који је,
стављајући знак питања иза Медаковићевог имена, са неверицом
говорио о њему као издавачу. У вези с тим напомињемо да је
и тип слова, којим је штампано ово „поновљено“ издање, исти
као у Медаковићевом првом издању Доситејевих дела од 1850. год.
Да ли је Д. Медаковић у каснијим годинама прештампао и
осталих седам књига Доситејевих дела, како би се то могло прет-
поставити по обавештењу Данице, данас немамо података. Како
су нах^оне непознате и, с друге стране, како се ни у једном при-
ступачном извору не помињу, врло је вероватно да нису биле
штампане. По свему судећи, дакле, од овог издања имамо само
прве три књиге: у двема је прештампана Доситејева аутобиографија
Живот и прикљученија, у трећој свесци Басне.
II
У библиотеци Вуковог и Доситејевог музеја у Београду,

под инв. бр. 2856 и сигн. Д 14, налази се један примерак друге
свеске овог издања. Повезана у једну књигу заједно са првим
делом Доситејеве аутобиографије у издању Игњата Фукса од 1870.
године, ова свеска досад није била примећена. Њен натписни лист
гласи: Писма / Доситеа Обрадовића / као / продужете / „Живота
и приклк)четл“ нћтви. / Друго издате. / ДруГа кнвта. / У Новомн
Саду. / КншГопечатн.ч дра Дан. Медаковића 1859. У овој свесци
су, поред завршног деда Доситејеве аутобиографије (VI+ 1 —119),
лрештамлани и други његови текстови: на првом месту популарне
енглеске изреке (120—139) и две приповетке преведене „изт. Рам-
блера“ (139—150), први пут у оригиналном издању издане уз
Басне (1788), као и Слово поучително Господина ГеорГија Јоакима
Цоликофера (151—170), које је у оригиналном издању објављено
у посебној брошури (1784).
.Ова је свеска, с друге стране, занимљива још по нечем: испред
насловног листа донета је, у посебном прилогу, фотокопија ауто-
графа досад непознатог и у литератури неискоришћеног Доси-
Једно Доситејево писмо из 1807. године 41
тејевог писма из 1807. год. Текст овог писма, саопштен овде без
старих знакова предвуковске азбуке, доносимо као још један
прилог изучавању интимног живота нашег писца уочи његовог
преласка у устаничку Србију.
Писмо гласи :
Љубезни моји обадва Косше!
Здравствујте!
Ја Вами посла[х] једну чутурицу празну, смирену и молитвеницу,
а Ви мени одпратисте три пуне, поносите, ботте и веселе. О,
пуне Вам куће сваке сладости и изобилија биле! И пуна Вам срца
радости била! Три чутуре пуне, три веселе блатвестнице на дан
пред Благовести. Срећна древа дубравна из који[х] су ове изтесате
и изтубљене биле, срећне руке које су и[х] изглубљивале, а савише
срећњејши ми били они и блажени за живота и потом који су ми
и[х] на овај начин украшене и весеља пуне оправили и послали.
Ево, звони да се иде у церкву, а ко зна шта би[х] јоште писао?
Мисли лепе извор су весеља. Дакле, мислите и Ви само какове сте
пријатне мисли о Вами у мени возбудили и то нека буде награжденије
Ваше. Јучерање будимске новине лепе су биле.
Ја јесам блатдаран и овом добром брату који ми је три чутуре,
као три анђела у кућу, верно и невредило предао.
Ваш љубитељ
У Земуну Д[оситеј] Обрад[овић]
марта 23, 1807.
Гледајте, ако Бот знате, не пуштајте љубимот Илију да
нас остави. Ја би[х] јошт рад с њим поживити.
Писмо је, као што видимо, Доситеј упутио неким својим
познаницима које је апострофирао са „обадва Косте“. Ко су они
били ?
Доситеј је често боравио у Сремским Карловцима и ту је
стекао леп број блиских пријатеља и искрених поштовалаца. Међу
њима налазимо и два једноимењака.
Са Константином (Костом) Христићем, о коме данас немамо
ближих података, Доситеј је одржавао углавном пословне везе.
Они су се, како изгледа, упознали у Бечу, али је њихов однос био
прекинут, по свој прилици, Доситејевим одласком у Трст 1802.
год. Када је, међутим, од Новосађанина Теодора Захарића био
обавештен да је и К. Христић, „у содружеству с господари Сте-
фаном и Илијом Гаврилович“, поручио известан број примерака
42 Ковчежић
тек штампане његове Етике, Доситеј му се у знак захвалности

и некадашњег, у Бечу тако искрено израженог, „чистосердечног
благонаклонства“ јавио писмом од 15. јуна 1804. У том писму
Доситеј га извештава да је преко Томе Симића Куртовића, „јоште
из Венеције у Беч пре два месеца“, послао неколико Етика „и
наложио сам му — пише даље — да Вам две у Карловце пошље“
(Дела Цоситеја Обрадовића, Београд, 1911, 546/б). Да ли је ове
књиге К. Христић примио и да ли је, у вези с тим, он одговорио
Доситеју, не знамо; Доситејево писмо од 15. јуна 1804. досад је
било једино сачувано из њихове међусобне преписке.
Ни о карловачком „лецедеру“ Константину Стојшићу не
знамо данас много. Он је за собом, као дугогодишњи старатељ
Карловачке гимназије, оставио лепу успомену доброга човека,
јер је стално држао по неког ђака „бесплатно на стану“ (К. Петро-
вић, Историја српске православне велике тмназије карловачке,
Нови Сад, 1951, 102). Из Доситејеве преписке са њим имамо само
три писма, али ниједан одговор К. Стојшића. Тих писама је
морало бити више. У „предсловију“ испред свог издања Доси-
тејевих писама, Г. Магарашевић је додао да је К. Стојшић још
за Доситејевог живота, због „мнимог неког страха“, спалио 20
његових писама (Писма Дошеа Обрадовича, Будим, 1829, стр. УП).
Њихово пријатељство било је отворено и срдачно. У писму од
1. јануара 1808, на пример, Доситеј дописује и ову реченицу: „Да
те не познајем, не би[х} ти овако чистосердечно писао“ (Дела...,
560/б). Занимљиво је додати да је К. Стојшић једном приликом
помогао Доситеја новцем откупивши му десет примерака Собранија
(Дела..., 554/б).
Упркос чињеници да о овој двојици карловачких грађана
не знамо много, њима је свакако било упућено ово Доситејево
писмо од 23. марта 1807. То тврдимо не само по чињеници што
у екскламацији Доситеј апострофира „обадва Косте“, а других
његових карловачких пријатеља с тим именом није било, већ и
по једној другој појединости. У постскриптуму овог писма Доситеј
преклиње своје познанике да учине све што је могућно и да не
допусте да Илија умре. Реч је, наиме, о „златару“ Илији Гаврило-
вићу, рођеном брату сликара Стефана Гавриловића, с којим је
заједно у периоду од 1802. до 1806. год. радио неколико иконостаса
у Срему. Тачан датум његове смрти није познат — у сваком случају
може се ставити између 23. марта и 11. априла 1807 —„јер Доситеј,
са којим су браћа Гавриловићи одржавали врло срдачне везе, у
своме писму од [11] априла 1807 године изјављује Стефану своје
саучешће поводом Илијине смрти“ (Олга Батавељић: Неколико
докумената о сликару Стефану Гавриловићу. — Зборник Матице
српске. Серија друштвених наука, Нови Сад, 1954, књ. IX, 139).
Имајући ову чињеницу и виду, сасвим је природно претпоставити
Једно Доситејево писмо из 1807. годиие 43
да се Доситеј, поводом болести Карловчанина Илије Гавриловића,

обраћао баш његовим суграђанима К. Христићу и К. Стојшићу.
Ово Доситејево писмо, најзад, може бити драгоцено још
због нечег. При самом његовом крају, у једној реченици, Доситеј
није заборавио да својим пријатељима истакне како су „јучерање
будимске новине лепе[...] биле“. На какве то пријатне вести Доситеј
мисли — које су, јамачно, њему и биле намењене и које је он примио
23. марта 1807. године — не можемо засад одговорити. И оваква,
међутим, каква јест, речена у алузији пријатељима који су у све
то несумњиво били упућени, Доситејева информација врло је
занимљива. Можда ће се, временом, она ипак 'расветлити.
Боривоје Маринковић
НАПАДИ НА ВУКА У „СРПСКОМ УЛАКУ“
Међу многобројним полемикама са противницима Вуку је

најтеже пала она коју је водио са својим најжешћим неприја-
тељем Јованом Хаџићем-Милошем Светићем поводом напада у
Српском улаку. Ова полемика за њега је била тешка не само зато
што је у њој потргнуто и обелодањено његово писмо кнезу Милошу
од 12/24. априла 1832, које није било намењено јавности, и што
је изазван да се бори изван области језика и правописа, у којој
се најсигурније кретао, него и зато што је Хаџић овај напад против
њега покренуо у намери да га дискредитује код носилаца новога
режима у Србији, којима је Вук баш тада настојао да се приближи
како би повратио укинуту пензију.
1. „С Р П С К И У Л А К “ И Њ ЕГО В У Р Е Д Н И К М А К С И М С И М О Н О В И Ћ
Покретање и судбина недељних новина под именом Србскш

улакЂ (8егб1зс1гег СоиггГег), до којих је данас врло тешко доћи1,
представл>а занимљиво поглавље из историје наше штампе,
а пошто је у тесној вези са једним важним периодом у Вукову
животу, заслужује да се ближе осветли.1
1 Проучавајући рукописе и објављене текстове Вукова писма кнезу Ми-

лошу од 12 /24. априла 1832, хтео сам да упоредим коначни концепт писма са
објављеним текстом у Српском улаку. Међутим, показало се, на основу пода-
така којима располаже Лексикографски завод у Загребу, да овога листа нема
ни у једној библиотеци у нашој земљи. Примерак који се налазио у Народној
библиотеци у Београду изгорео је 1941. заједно са осталим њеним драгоценим
књигама и рукописима. Две наше установе са разгранатим мећународним
везама — Централна библиотека Српске академије наука и уметности иБиблио-
графски институт ФНРЈ дуго су узалудно трагале за овим листом по страним
библиотекама. Тек недавно пошло је за руком Централној библиотепи Српске
академије наука и уметности да га пронађе у Академији наука СССР (Филијала
у Лењинграду, где се чува под бројем И 3296) и да добије микрофилм за све
његове бројеве од почетка излажења д о краја 1843. године — укупно 43 броја.
Микрофилм се чува под сигнатуром МК II 88 (Инв. 110).
Напади на Вука у „Српском улаку“ 45
Максим Симоновић, „заклети мађарски и милитарски погра-

нични адвокат", из Темишвара, „у Сријему, у Бачкој и у Банату
познати гранични адвокат“, како за њега пише Вук2, био је прилично
проблематична личност, а његова улога у покретању и уређивању
СрпскоГ улака и околности под којима се све то одиграло дају
довољно разлога за закључак да је он послужио као оруђе уставо-
бранитеља и Јована Хацића, али да је ишао и за сопственим циље-
вима, који су могли бити и интереси Аустрије. Када је јануара
1843. дошао у Београд, он није био, као многи други његови земљаци,
на почетку каријере. Аустријске и мађарске правне науке завршио
је са одличним успехом и положио у Бечу и Пешти завршне испите
још 1823, тако да је имао за собом близу двадесет година адво-
катске праксе, а донео је и уверење да је за то време био „полезанв
членн грађанскогЂ содружества“. По сопственом тврђењу, он је,
осим матерњег језика, говорио и писао немачки, латински, ма-
ђарски и влашки, а служио се и француским и италијанским3.
Године 1839. објавио је у Пешти књигу Наполеон цар француски4.
Молбу за покретање новина под називом БегМзсИег Соигг1ег
(Србскт кур{рЂ) са додатком Врачарг,, Симоновић је поднео
Попечитељству иностраних дела 21. јануара 1843, по свој прилици
у споразуму са уставобранитељском владом. Новине су имале
да излазе једанпут недељно, суботом, а циљ им је био да доносе
вести о Србији „ п о д ђ КарађорђемЂ прославлЈшои, п о д ђ Мило-
шемЂ скоро заборавл-ћнои, а садв, в’ с л Г ц ђ послћдни приклгочеши,
по целои Еуропи, и преко мора разглашенои“ , „садашнга важноств
Серб1с обновлити, и старати се, опровергнути содержаше с в ј г о
они артикала, који су се досадв у разнимЂ НемецкимЂ новинама
налазили“. Требало је да свет из њиховог немачког текста, који
се могао лако преводити и на француски и енглески, сазнаје за
„лажи и клевете противника и зломисленика". Додатак је имао
да доноси привредне вести, кратке биографије знаменитих и заслуж-
них Срба и описе старина, како би Европа могла да упознаје Србију
и у „историческомв смотрешго“. Упоредно штампање српског и
немачког текста требало је да Србима олакша учење немачког
језика а странцима српскога. Симоновић је, даље, молио да му се
допусти да новине штампа у Кнежевској типографији и да му
2 Вуков одтвор на лажи и оиадање у Србскоме улаку. У Бечу, 1844, стр. 3.

3 У молби коју је 9. августа 1843. поднео Попечитељству просвете за
професора Лицеја, Симоновић за себе пише: „Подрекломт, Србинт., већт> одт>
полђ године у Сербш живимђ и управЂ прирођенЂ самЂ Ср[биш>] и по способно-
сти, и моралномЂ поведенк) доволђно познатЂ“ . — Државни архив НР Србије.
Попечитељство просвете, ф. V — 358.
4 Стојан Новаковић, Српска библијојрафија за новију књижевност, Београд,
1869, стр. 269.
46 Ковчежић
се додели помоћ у износу од 400 талира годишње за слагаче,

хартију и друге трошкове5.
Попечитељство иностраних дела упутило је 26. јануара Симо-
новићеву молбу Савету, са предлогом да се дозволи издавање
новина према изнесеном плану, с обзиром на то „да се они гласови
хрђави о Сербш, кое Кнлзв М и л о ш ђ по с в и м ђ Немачким ђ новинама
разгласити дае, никако оповргнути не могу збогн тога што е о н ђ
све важше немачке новине подкушо“, и што би Симоновић, као
приватан човек, те гласове могао слободно оповргавати и правилно
обавештавати страни свет, „кои садв по и зв ћ е тм а Милошевимв
хрђаво мнћше о СербП има“ 6. Савет је исто тако нашао да је
неопходно потребно „ к о и м ђ нибудЂ путемв, разнешене лажи, и
рђаво, по МилошевимЂ извћспима разглашено мнћше о Срб1и
опровргнути“, и зато је 5. фебруара решио да се Попечитељству
иностраних дела оставе одрешене руке да изнађе пут како ће то
учинити, а да му се у ту сврху додели за две године по 400 фори-
ната7. 0 овој одлуци обавештено је и Попечитељство финансија8.
Оглас о издавању недељног листа Србскгп улакг>, како је
лист дефинитивно назван, изишао је 26. фебруара, а сутрадан је
инспектор Типографије Василије Берар упутио Попечитељству
просвете питање да ли ће моћи да приступи његову штампању
без уплате једног дела трошкова, које је он предвиђао на око
1.000 форината. У исто време затражио је одобрење да набави и
једног слагача искусног у немачком језику 9. Симоновић је 1. марта
и сам замолио Попечитељство просвете да га ослобрди кауције.
„Премда се ни наиманћ несумшшв -— пише он у молби, — да
ћеду ове новине, — као на о н и м ђ езику излазеће, ког’ већа частв
изображене Европе разуме, а и као органв лолитическогв и трго-
вачкогљ станн Сербје, кои е внимаше веће части Европе на себе
обратила — временомЂ знатне бнгги, и знаменито число пренуме-
ранта имати; — но будући да е сваки почетакЂ тежак, а ови новина
почетакЂ на самомв Срба ревности основанв, зато се м о л и м ђ
вмсокославномЂ Попечителству, да бм ммлостивћише дозволити
изволило поменуте новине, на очевидну отечества ползу служеће,
безЂ кауше печатати, т и м ђ примћчашемЂ, да са ћиппекторатомЂ
Тшограф1е свака 3. месеца рачунв заклгочити, и надлежно напла-
тити имамн“. Попечитељство је ову молбу упутило Савету са
мишљењем да се поднесена обавеза за неко време може примити,
пошто Типографија неће имати штете ако Симоновић свака три
5 ДАС. Поп. просв. Молба од 21. јан. 1843, ф. I — 103.

6 ДАС. Поп. ин. д . В. од„ бр. 122, ф. II — 20/1843.
7 ДАС. Поп. ин. д . В. од„ бр. 130, ф. I — 103/1843.
8 ДАС. Поп. ин. д. В. о д „ Концепт акта о д 24. фебр. 1843, ф. I — 103.
9 ДАС. Поп. просв., бр. 239, ф. II — 125/1843.
месеца буде закључивао и плаћао рачун101. Да се не би губило у

времену, Попечитељство је одмах одговорило Типографији да
новине може „за нћко време до далћгн упутствоватн" штампати
без кауције и да може набавити слагача вешта немачком језику11.
Међутим, Савет је упутио Попечитељство просвете да се у погледу
кауције обрати Попечитељству иностраних дела, коме је одобрена
извесна сума за оповргавање лажи о Србији по страним новинама12,
али Попечител>ство просвете није хтело даље да води рачуна о овој
ствари, сматрајући да је довољно оно што је већ било одговорило
Типографији, те је тако Српски улак почео 9 /21. марта 1843. да
излази и без уплаћене кауције. Излазио је једанпут недељно, и то
уторником. На дну последње, четврте стране свакога броја стајало
је да је „учредникв и издавателн Максимн Симоновићв“ а да је
„печатано у кнБиголечатнви Кннж. СербЈе“. Свака страна била
је подељена у два ступца; на левом ступцу налазио се српски текст,
штампан старим правописом и језиком, а на левом немачки —
готицом.
Типографија је новине редовно штампала13, а Симоновић
субвенцију примао14, али се није показао као уредан платиша, јер
новац од субвенције није предавао Типографији. Инспектор Берар
се 26. јула 1843. пожалио Поцечитељству просвете да му је још
месеца маја поднео тромесечни рачун издавачких трошкова, али
да од њега није добио никакав одговор, те је молио за упутство
шта да ради15. Но изгдеда да у то време није било никакве могућ-
ности да се овај дуг наплати, а Типографија је морала новине
и даље штампати.
Прилика да се од Симоновића наплати дуг указала се тек
онда када је он постављен за професора Лицеја. Конкурс за про-
фесора политичких наука и судског поступка расписало је Попе-
читељство просвете 2. јула 184316. Симоновић се на њега јавио
9. августа. Своју молбу поткрепио је у пет тачака и поднео у овереном
немачком и мађарском препису документа о положеним правним
испитима у Пешти и Бечу, о адвокатској пракси и о владању17.
Међутим, његова најважнија квалификација била је, очигледно,
та што је уређивао Српски улак, а разлог да се постави за професора
Лицеја — да би се имао од чега отплаћивати дуг Типографији.
Уосталом, то се јасно види и из начина на који је постављен, јер
10 ДА С. Поп. просв., бр. 244, ф. II — 125/1843.

11 ДА С. Поп. просв., конц. бр. 239, ф. II — 125 /1843.
12 ДА С . Поп. просв., Дел. протокол за 1843, бр. 306.
13 Сербске народне новине, г. VI, бр. 78 (30. септ. 1843).
14 ДА С . Поп. ин. д. И. о д ., бр. 476 и 487, ф. II — 47 /1843.
15 ДА С . Поп. просв., бр. 771, ф. IV — 328/1843.
10 ДА С. Поп. просв., бр. 630, ф. IV — 281 /1843.
17 ДА С. Поп. просв., бр. 853, ф. V — 358/1843.
48 Ковчежић
је одлука о постављењу донесена пре но што ју је кнез санкцио-

нисао. Попечитељство просвете обавестило је Ректорат Лицеја
још 24. августа 1843. да је „за Професора Политически наука и
Судеискогв поступка“ постављен „издавателв Нкмачко-Србски
Новина Г. МаксимЂ СимоновићЂ“ 18, а тек 6. септембра упућено
је решење о његову постављењу кнезу на сагласност, са напоменом
да је он издавач СрпскоГа улака „о коега се способностма“ Попе-
читељство уверило19. У указу, који је кнез потписао 8. септембра,
Симоновићу је исто тако као занимање назначено „садашнни
издавателв новина СрбскогЂ улака“20. Заклетву за професора
Симоновић је положио 17. септембра21, а већ сутрадан Попечитељ-
ство просвете известило је Ректорат Лицеја да је Инспекторат
Типографије поднео издавачу Српско1а улака, професору „полити-
чески наука“, тромесечни рачун за штампање новина и молио
да се тај дуг подмири, због чега је требало задржавати трећину
његове плате и слати Инспекторату „ д о к ђ се у речи стоећш рачунЂ
не очисти“22.
Симоновићу је уставобранитељска влада изишла у сусрет
и у погледу скупљања претплатника. Када је 24. фебруара 1843.
замолио Попечитељство унутрашњих дела да свима начелствима
упути по један оглас на Српски улак и да им препоручи да „путемв
писара свош, што више могу пренумераната на новине скупе“
и новац са списковима пошаљу уредништву, Попечитељство се
одмах одазвало овој молби и 27. фебруара послало такав распис23.
Ускоро су почели да стижу одговори од појединих начелника,
који су изразили спремност да скупе „колико е вмше могуће пре-
нумераната на поменуте новине“ и да њихова имена и новац пошаљу
уреднику 24. Међутим, ова мера није много помогла да се повећа
број читалаца. Симоновић се надао већем броју претплатника
из иностранства, али аустријске власти су његовим новинама за-
браниле улазак на своју територију, тако да је већ 15. марта 1843.
морао да моли Попечитељство иностраних дела да затражи да се
ова забрана скине25. Међутим, Српски улак ни после тога није
редовно одлазио на аустријску територију. У броју од 24. фебруара
1844. пештанске Српске народне новине пишу: „М ђх Улака овамо
никако недобивамо па и незнамо шта се у нГму сбори и ради“26.
18 ДАС. Поп. просв., концепт бр. 902, ф. V — 358/1843.

19 ДАС. Поп. просв., конц. бр. 853, ф. IV -— 358/1843.
20 ДАС. Поп. просв., бр. 1020, ф. V — 358 /1843.
21 ДАС. Поп. просв., Заклетва, ф. V — 358/1843.
22 ДАС. Лицеј, бр. 116/1843.
23 ДАС. Поп. ин. д. Протокол за 1843, бр. 1094.
24 ДАС. Поп. ун. дела. Протокол за 1843, бр. 1234,1286— 1288, 1364— 1365.
25 ДАС. Поп. ин. дела. И. бр. 403, ф. II — 20/1843.
26 Сербске народне новине, г. II, бр. 16 (24. окт. 1844), стр. 63в.
Симоновић се, истина, на крају 13. броја хвалио да је пре-

нумерација, захваљујући ревности окружних начелстава ипојединаца,
испала преко сваког очекивања бројна, али да одзив није био
најбољи, види се по томе што се у исто време жалио на нехат
српске публике, која није жалила на све друго да потроши, само
не на књиге и новине, „кое колику толику забаву преко целе године
даш, а и п о з д н и м ђ потомцвша оставити се могу, да и они изт> нви
виде, каква су времена н б и о в б г прадћдова бшта“. У овом нехату
он је видео знак да је човеку „обвино гћлесно ако и кратко уживатгћ,
мшпе, него душевна, ако и дуже трагоћа забава“27. У ствари, новине
су једва успеле да дотерају до 120 претплатника2829.
Пештанске Српске народне новине су, преко свога београдског
дописника, пажљиво пратиле припреме око покретања Српско1 улака,
а затим и његово писање. Међутим, оне, очигледно, нису биле добро
расположене према новом листу и његову уреднику, иако у њима
није писано против династичке промене у Србији. У броју од 20.
маја 1843. оне налазе да је уредник у деветом броју „ с б правога пута
сишао“, зато што је тражио да поновном избору кнеза присуствује
и представник Русије као покровитељице Србије, иако ни Турска
не присуствује избору него га само потврђује. „Л се чудимв —
пише анонимни сарадник — како се Г. УчредникБ Улака, кои у
Београду живи, ше болћ о станго стварш увћрго, а то е лако дозна-
ти могао, као и мб1 на границБ1 живећи, да ће Срби до еднога пре
изгинути него што ће данашнћ станћ свое упустити“. На крају
чланка још једном се подвлачи да је уредник „лгото поклизнуо,
кое му као човеку напоменути валн, да у напредакн на обстол-
телнство землћ, о когои пише болћ мотри“2у.
Српски улак је једва издржао годину дана. Београдски до-
писник јавио је 14. маја 1844. Српским народним новинама да се
„Србсш улакБ, кои е текБ едну годину живота навршхо, напрасно
преставхо . . . што се у м н о г и м б стварма, у к о и м б ше требало
превећБ жестго и тако сувоболго на себе навукао“. Дописник је,
затим, обавестио уредништво даје четрдесети број Српских народних
новина дош ао пред суд, зато што су „нечекавши да се Србскш
УлакБ после смрти свое сасвимв представи“ говориле о његовој
напрасној смрти, и да уредник Симоновић, на тај начин, хоће да
расправља по грађанском законику оно што је надлежност цензуре;
12/24. јуна дописник је јавио да је Српски улак коначно престао да
излази30.
27 СрбскШ улакг, бр. 13, 1. јуни 1843.

28 ДА С. Поп. просв., бр. 216, ф. II — 56/1844.
29 Сербске народне новине, г. VI, бр. 39 (20. мај 1843), стр. 1555— 156в.
30 Сербске народне новине, г. VII, бр. 11, 16, 40, 44 и 48 (6. и 16. фебруар,
21. мај, 4. и 18. јуни 1844), стр. 43б—43в, 63в, 1565, 1745. и 190в.
4 Ковчеж ић
50 Ковчежић
Међутим, новчане обавезе уредника Симоновића према Типо-

графији остале су и после престанка његових новина. Инспектор
Берар обавестио је 11. децембра 1844. Попечитељство просвете
да је ректор Лицеја према наређењу од 18. септембра 1843. задр-
жавао до месеца јула трећину Симоновићеве плате на рачун дуга
које „ист1и за новине свое „Улакв“ Типографии давати има“,
али да је затим престао, тако да је остало још 140 форинти дуга,
који би се, ако би се плаћало по 6 дуката (28 форинти) месечно,
могао исплатити за пет месеци31. На ово је Попечител>ство 12.
децембра замерило ректору Лицеја што је пропустио да од јула од-
бија трећину Симоновићеве плате, и наложило му да се строго
држи примљене наредбе32. Тек 9. августа 1845. Берар је обавестио
Попечитељство просвете да је Симоновић исплатио 910 форинти
у сребру које је дуговао Типографији33.
Симоновићева улога у уставобранитељској Србији донекле
је била слична улози Јована Хаџића. И један и други дошли су
у Србију као аустријски поданици и нису желели да пређу
у српско држављанство; и један и други имали су пред собом као
идеал бирократски уређену Аустрију, на чијим су се универзи-
тетима школовали и чије су законе хтели да пресаде у Србију.
Међутим, Хаџић је дошао у Србију да јој ствара законе, па се чак
упустио и у политичку борбу, држећи страну уставобранитеља,
док је Симоновић узео на себе скромнију улогу — да се као уредник
прорежимских новина бори за уставобранитеље, па и за самога
Хацића, и да као професор Лицеја тумачи устав и законе које
је Хаџић писао. Своје погледе и намере изразио је Симоновић
у опширној представци од 11. новембра 1843, којом је од Попе-
читељства просвете затражио да му се одобри да два часа недељно,
који су били предвиђени за немачки језик па упражњени, тумачи
Устав слушаоцима правнога одсека Лицеја. „Што е Енглезима
њина карта магна, Французима шартт>, Мађарима булла ауреа
и т. д. — пише он у представци — то е Србима Устављ; на њћму
се сва саданн права и слободе осниваго... Но ко Уставв лгоби,
и ко вели, да е за н1ла погинути готовв, таи валл да лгоби Кнлза
и Правителвство, да лшби свои законЂ и свош цркву, да се повинуе
законнои власти, да лшби мирв и спокоиство у землви, да ревнуе
обгцемЂ благу, да остане свагда у кругу свои права, а у туђа да не
дира и т.д.“ Како се „цћлв државе и с о ш з н о г ђ грађанскогт. живота,
с ђ великимБ трудомв и натегомЂ получава, кадв бм грађани, не
познавашћи просторв свои права и слобода уставни, онаи, нвима

уставомЂ дарованнми кругЂ прекорачавали“, Симоновић је сматрао
31 ДАС. Поп. просв., бр. 1726, ф. VI — 99/1844.

32 ДАС. Лицеј, бр. 144/1844.
33 ДАС. Поп. просв., бр. 1012, ф. V — 37/1845.
да је потребно да грађани знају нхта је устав и докле се простиру

права и слободе „кое су землви и народу вообше, и свакоме воособв
уставомЂ дароване“. За ова два часа молио је и професор римског
права Сергије Николић да би слушаоцима предавао латински
језик, али их је Попечитељство 15. новембра 1843. уступило Симо-
новићу34.
2. Н А П А Д И Н А В У К А И Њ Е Г О В А О Д Б Р А Н А
Српски улак је имао задатак да се бори за легализацију стања

у Србији после прогонства кнеза Михаила и да спречи повратак
кнеза Милоша, који није имао мали број присталица. Тешко би
било схватити зашто је Симоновић ушао у овај проблематични
журналистички посао, који му је донео дугове којих се није могао
ослободити за све време боравка у Србији, ако се не би прихватила
теза да је он у Србију послат као аустријска поверљива личност.
Његова блиска сарадња са Јованом Хацићем исто тако постаје
разумљивија када се има у виду чињеница да је, по једном тврђењу,
и Хаџић био директни конфидент бечке владе и да је у том својству
такође имао за дужност да се преко СрпскоГ улака чврсто привеже
за тадашњи режим у Србији, нападајући бившу династију и њене
присталице35.
Десна рука уставобранитеља, Хаџић је морао бити један
од главних инспиратора покретања Српског улака и творац његова
програма. Јер, шта су се једног лојалног граничарског адвоката
из Темишвара, који је дошао са мађарским и аустријским дипло-
мама и сведоџбом о добром владању, и који је са катедре Лицеја
проповедао кроткост и покоравање законитој влади, могла тицати
династичка и страначка обрачунавања у тадањој полувазалној
Србији?! Ни у ком случају не може се веровати да је он одмах
по доласку у Србију био у стању да развије читав један уставо-
бранитељски програм за лист који је намеравао да покрене.
Уосталом, да је он, дошавши у Србију, нашао не само готов програм
за лист, већ да му је унапред био утрвен и пут за његово издавање,
види се из тога са каквом је лакоћом добио одобрење и замашну
помоћ за издавање. Зато што је у њему водио главну реч, Хаџић
је Српски улак окренуо против свога противника Вука Караџића,
увукавши у ову борбу и недужног Симоновића, који са њом није
имао никакве стварне везе. Хаџићу је ово обрачунавање изгледало
утолико лакше што се Вук у то време, стицајем прилика, био
нашао у табору непријатеља уставобранитеља и новога кнеза.
34 ДА С . Поп. просв., бр. 1365, ф. VI — 562 /1843.

35 Радослав Перовић, предговор књизи Вук Караџић, И з историје ПрвО!
српскоГ устанка, Београд, 1954, стр. 12.
4'
52 Ковчежић
С РБС К Ш ? .1 Л 1 Ј » „
8г € Г & 1 Г4 € Г С « « Г Г и Г.
•V С Џ г* «». »«г ®*-%**8 >. * >*ее| § «..
м». м к **» * * » * » ■« >«■»*»»«» #ш»*» » Л *-**ц «, ј*.
*>М е.~*»*** *«««« ч &, Ш ,
|« 43. -г&«»«*, 8'С
» * ! ? « , т - ! - * '- ■<•■ * %\Љ '1■,'ттЉ т$
»I« п Ј н и
Прва страна шестог броја „Српског улака“ са почетком Вукова писма

кнезу Милошу
Напади на Вука у „Српском улаку 53
*«*3 ««< в*. ШггО« ам >1п ЈМГ4 <*Г» :ч-л> >

%«•**<»'*& 'Гт*м. «*М к ж с ♦ . * « н ЏшШ*тџп.. «А«* •»*>>- ■
Ве». Јк> «•*<•■» Мв<» » *■*» театг Ц гт т $ м<к. * «
»■«•
К * » М ч « м а *>■ *-•**• • * • * * . М> р » *М*. ’<**
» «* •»• «*.**«*. м *г.•■-•■*■•* т«
**»•*»><»»(•*»(►-> *** иМи*>*. •»•» «*•>Кммг«««. •«*»*»**«»»<♦-
»•««♦» »41. «•*<> «*•« »«*> »М
><>•**♦•»» •*> м* «ЕСсИ<С-«
♦•М*« <•. ••>; *6с«о »»».<♦< М »« * » «<•*, М ■>»«• М4»*
|« ***** М • *»м | к н и к М <•*► »*Л »Кс 4 * к « ;•*.* р Ш*
ит. •><— П М И М И '« * 4 . 1»нСг* <*М
5* Гат ■«•« »•»»&*♦*•. *• €*»«*• М .« 9<нИ »ив •ж/т
"•**♦*>* 1 * « «Нс.к ! У * *|М1 и» си Ц гж . •»>♦« |,м «•*■-> ♦«•*« м »
*«« МгМнсМ!«, « м «»•« .*••*. м* М> « Ј*» <*«<'•«*(<6(
«а * »! |о«(5»<к<». Г*»с « *•><* в « *< 3*««» гв* —4 »к «*.»«•■>
»**М <№|<«МХ *<»♦<! ?♦***. 3*«» *Г№*< СВС »>•»<» ♦><«»♦<< («<
* . « > г*» *Г< «И> ««*«. »4* <« 3>5»« *».••**• • '« »Г#и то* (■
♦ « « <»*. » кп »< -4г* М »н>тг. *У м 8 « * м •*«• м *■»». и»
»«««**• €<«*.<* •»■ **» *<•■» *•»♦*»<*»« *•<>•*»«. •> м« •<*■
•«>* М>М>< м *♦«»>« <«мг *» в»<чМ » 4 м » <з» Сн *.«4 П»«.»К»
" * » тЛ М в<М «и>. • * м .'« ♦ *« Ш 4*аШ ? ■*<«„■♦ « ♦ •
«*• •**♦»». *гК>;» 4<Н1 <*»М «Ч*«»« ,«!»*: .,•:!> • > ! 34***».
»«»> ♦ « м ' *и<« •«*<■>!» мткмкг« и * «№* к»**<-( »(V. •»»»♦»*>»*
< ( Ј П > ви*Ј*. км А* • • * '» . М Ј » Џ&м • М ' 1 г 1 . *•* *»►♦»* *»*И« ( « м »*»*« н* Ж*4И*#» 3*«« 4,4.»- >■ ■•4»« Ж*и
*»м. • • ••*» •» «>*• •*»->» « • » • « > • м # !». * м «•> « м м « « , » « » * ,« , »>•- » I ■*.•
м •— (»* •— ** —** " • * -•— мт •■*?»*>* —• » * « к»*» («ми<ч Л » и « м « • < * « к « М ■»<>»«>. » • п ) а И<г -
м >+***- «*?•* «••* ••* * *»*—>—47 — «м». •I м »«< »•«< ( и МЛ к**< л»* м * -< « ми<1 * .„ • ,• » » !•
•т
ш>+•и~Т •Ч* * »•»•• 1чм’ *м _• М»«<- мм«» 1« к “- •»« ►« к * и» > * « » м « « 1 м * н « « 4 н к « ! « м к т <>:. м *
м м »» * м » ‘ » • « « . « м п и » м . 1) и - м « п • чим • „ * < • С « «Г »К в > «и «< ( » < > » « « **>>* »<« »«•»*) к» МГ| Ш> » <>•
м * « м аМ.Скг »<><*« 1<»И •«№ п » |«п>М'«с *»* ««м* ♦»<♦. •. <-*♦
пма* * « * ст •«■ „ м а . и . Џтмвгџ м » ги> • » • • ч « В > м # . к-< <--*< ,. .«•*( К *
М (Н Г « 4 < № »ч < 4 М < > г 1 ( | » , М н 1 М 4 1м С ) К *
• аиг» >< •М*. »г> 34«<с Мг »сти4 М4м>. «<*♦*<. (.>м» М 1-х ».« »<м
___ _ | т >| ЈиМетстги* м 4 «(«<ф<-М4 *>(»(». *» • « ЗМ»« »*«|п> Џ .-.т Ц ч
« ■ *>•«• ■■—<■« » • • 1 ш и м . м м . ? « | ••4» »*•**« *в‘т* * ,« М4с*. **| **ст*»4 . «♦ М» к№ «4< »»4 ,« * ««.
М1 вм В«Н«. •* «»“ > гшЈОтл » м м » **-*-■ »*— «М » >«м МсоШКвМк« *»*<» М Ј* « « м к т м м * «,М «». . » М м , . « 4 М .
д в <« , «•»«» « 1 » 1ММ> • • > К?«>»и>м.г> <м«м »»«• *«*М^ м н « п м м п к « •» ф г$ет. мс* *•» »«—» С « а«4» «»•«■«» «• # -Г ««,« гМ<» М)<-
— Ит---- 6 м > 1 > * ј* м Н јјм д к м м м . • м -» м * м » « ( Ј М ♦в, **»♦«•. «м»« Гм м м М4М м» м Ж*«»»» •_> «н<«. » к
(М•*••*« •*»» »»ММ М.Т- <» «м»•««4»<*»» >Ј*д« «>••**. «*•• 34о<« |Мв *«Мв*«!«« КМИМ *И»К> «г6«Кв. ■•> Нџ, м н и с .) ЈЧ*,ив
*»■«м* ? ««»**•• »• «•**• >»јИ‘ »м*«; «* **» **• ва«<>Ф4#! »«Г*,г. *<!♦< с « « •« * * !» (» » * < ! • » * , »«*(|« Г ;■<><«
ММшггч- в**»* »м.««мим<н(«и1> «* «ч>*» ■•«<»■«»* м ‘* * * * * * * * * * * * * - » « > !. *К ( * . ' »и (г# •«!»»&«
(И а ј ? 4<мм«. «М ( М ( *-1»Ј»чк«»«»к « и » »V« ттчш ***« ••»«*«• «чл<«. 4 ♦ * »• « н М и.*ст • .* » « « < »«(»М»К«>Г
Ом ** «»мк«г» ><“ Г“ " - * « •'«**•»»* > м - | * « м * « , и а 4 м * » м» «мС *«*<••*♦•» М н , »«« 44«СТ1 т г к н . Јиж««« »*, #«М«4»««. *»#
. А* >•*« •»•> >•<««» м «н« Си»44«в и»»м1«и* *<и»и. «** *»*»*-* МвМ««*., м«
*»»• Ј ЦМ)««Ц « ш * » а * ж > * М 4 « ч »<М »Л • * « •■ * «и» е>*4ц,( € * ш 1 м Д .м .к « * «
■м ш Џлл, ги МИК м а ш 4 » < 0«и к <а»4и(. •»* «,*«а>а
•*>»<■ ГСмк«.
****** твшм « . . ам | «*4 4 . * * ж г 1 ц »
* ? . * ^ * ! "* • Ч Ми**- * * ? !* Л н 4 и » 4 1 *М>н4<. к М -ст*м г —•
° М ' —к 4 « свфм џ,ш и к . . Н« М и I«. 4 «* «4 «. Г < _ . «* « »...
ВтНсгтМхт ««н* ►«»•<. Сивн« И - > * „ См4«<« («*. Џ,.тНт+ А . .
»<® » * » м 4 ♦««*««* Гимим. •*.* кии« •<>«*<■ н# -и «•■«■(«. * < •!
в»ст «*> 1 4 .4 0 - 4 « *«! 34>г* ♦«*♦«,>• м » к * ч « . •«*!««•■♦•СИ>а« м 4
Нпн« »кв4«в. итт тм* в Ш тт **,« |..»»> «пИг«. *.«*«• (•■*«!.
<•«« <«и « - и «•»*<>.•*« м * м>*«*1-4< 4 **м • « * ,• и * * » » .!.
и м *«>• м»и#««. ш>* н<«>« в«в« Гм4и#4« *«< зд««
« > * , . . 3 * 0 !«*< » »-*< >■* »•.<*« *>14»«,*<(■. •»<« ИМ < « з -
__ _ . > **»|И’А7 • «>•* • » ц м к -|« 4 - ***** *»< ••«• (*•««, Нм и<>»« *К «.»»*<<»*< ».,(«1 «,* ,, м »
I ц г--- 1- «И *. • « • * • ' <*«.»• 4 « 1 « с « ( и ј ■ 1 «|>ми Ц> <МИМ». *А ш т и «<>(»« *<« *м * »-* >>г->4#мк* ••»•аи нн ««п4«<| м « «*< ■
.М
«И$ *<«*^«. шт,ЈШ М. нв*4« К|«!ст4» *•>«>*<■ м м ■■» («*,» * -и * Иг
В«, > » « • > < • . т * * А г и » > Ј « « м ч н • « И ^ ,’ »<**«< • 4 с ( и « К< 4,1 (»I;«**<>; ■»( 4 « » , « »„>,< . . м*>г
V «>*«•••*. »<мг* кМ. «м« А**Ј « * м м м ш *А*#(( 4 «. в ж м 0 *4, » * • , . и4 *,.
Ј*и Џ* —»>—• -*■, м -н.-. ,.
М в ж « г»>4,*_#( 34<>» * - * » > ип ШвСма • ,« ; И ..
«_,...
» « « * * » * « »#* *лН»«»« «»«*«» С 4 ( а к Г и к , • « » »„*, Г «'
►»*««н с*» <С<*.(,»*<>' *«*<• » « *<«(♦• в » т Г н 4 и « 4 г *«•» ««*•. Ш«.
(» и и м х и М <« « - 4 1.т**н1 ) » » кн(<» 1Ч..1 ..4
к • * О м м тте« I« (4 Мш«. к,М «Ј.:» •«,! Ш 3*к!« и н И • ■ 'ј- ј, - г| » , » » , , ч к в -
. *• •)»«. * » к««)«4> 1М«. гчд ми «1 Г«и4*вв4< т ш и л <к«4»«. <*««» » к 4 »и «
к и к м г п ■ • • ■ о м ^ и у п с « <• »<м М м в «м ? «г 1 - . , * « и«4 » , * * * к.*« >■ и#„ »«>*»<>
■**' " * • * » « » 4*»«« « Ј «4 *«Л(4*«( М »4 *,»<. вом ГЧ-«(.« * (
И >м» тмм N • »•«•* •*<•• с% < иИ ) А»)м>. ■ с м м м »<>,«НП. агЈ )к1«1 *<*«<ГЦГ— „,.»«>» м ^ , 2ј*«
• К— * ( * к м к х •»*■. «-*■* ушугЈт- . * «> к««< »4 * » м 4 •«»•«* <>♦«•«« в«(*>>1 *>• •«!(»,> :, « • „ ! Г -г«и »4 *
> Вж т ч м м « н ЛлтЈ «д* «%*• •«•)«><•. и « г м » И » М Ш ш,иа»,Л м 4 . (№* К4*,. !,* 1* амм *>«,, *„ ».» .« *> ««
м Аи с ј * «^»«* тшлт Л т т 1*1 >*••»• ■ «>». « , т м и и
• м п ' т т . т «м с*и <м> «• • к«ик. ц к ..> „ —» ,
***+ МИ. «К
* ж и * ^ »<* *•«**<' -
*«М. з**К,, *«>,•и С.*аИ«*>«т««.лК»в»«#«(*«
«г«|>
111Г1- м к д* В * . > с ) < и »»»•■• У > «•>•>! •о т м » . - - Г***4* * * •** *<♦«» Сл»Кп« «4 4 ,4 « зксм* 1.1 т м , •«»-
•*♦"
Ш \тџ Л * \Ш
* «»•« •*♦
• ••*•»
«<■ *« С ‘*•■ Ј
«>
ж К#4*ств<« **ст ш <М4 «М 0..1М
Г <К»
С «И «*««»>и>* к«*«>«
«->,««. н1
-м «»* Ш т и и н ч , н * . « 4 т М «•* * „ #пгС#.|»4 »*<« •• •* * »1..И
N1 м . -44 >« .*< В«4( м * Шт, *«4«1. ,1 «»4 »иПи* 4 . (» * .4
м 4 (4. м 1 нц т т Шемттцг г«4«ч •**. •- » м »нС.1*««. »и-- .4»
•'* • » ' ' * 4 )К(*4.*( џшттштп. « 1 « н ,в * . (и#« »г»*4 1н
с*‘ <~«а«** ■<«>-. —» -4 «>»«»п>4 ( . » I „«»..*«» -,«*-« (•«.
Ка **Л в*< Г х 4 М 4 ( *-к(* 0 ' ••< >*» !>«,< во# 1вт*тџ1 •«н)<4 «■
(,*«•. к м * • » «4 м ктф кст^. *■>•*<• Шт, Г%«4и.4< . • ,« .« • #.
П ( М » ехх -<к4ст> «4 3*«<* » м !,« , *.!#>>,4« И »*.*.*<•
<* В>*1ЦК« « * ,, <« ««( #«С »«4««>>| *,<««« Г а л в * < н И *«»>• •»* • ■ •
м 4 ♦«»>!*«. 3 **« М * - ♦<•« «•» •*4*« <*«аи)* - ,,* .» џ . те
•< * **4 жтЛАтф* *.т . I* «и« 4 Л « $**« м.# }«г г « м 3) «
*&•«*(» П # > 0* М »>! #!(*К ;- ( К к К Ж ) м«М«<«
в»гст ГнЈви-**
14«.„
• >«* С » » * 1 » Ј » М к |., р в«С<(«»* <(((*('•>:>>.•»
**»«♦•!
>к.*«*4*» *•'
К.рај Вукова писма кнезу Милошу у ,,Српском улаку“

54 Ковчежић
Већ од првога броја у Српском улаку је почео да излази

Хаџићев непотписани чланак Изшеди Сербк. Хадић је у овоме
чланку навео све дотадање изворе знања странаца о Србији,
па и Вука, а затим је почео да испитује „што се првога и наиглав-
шегв извора за иностранце“, Вука Караџића, „тиче, да ли и какову
в-ћролтноств заслужуе“36. Хаџић није напао Вука толико као при-
сталицу Обреновића колико као несавесног историчара. Да би
доказао Вукову непоузданост као историчара, он је у 6 , 7, 8 .
и 9. броју Ср пско1 улака објавио његово писмо кнезу Милошу од
12/24. априла 1832, које није било намењено јавности и које се
дотада ширило једино у преписима. Објављујући текст овога писма
Хаџић је желео, с једне стране, да кнеза Милоша оцрни као само-
вољног деспота путем оцене једног од његових највернијих при-
сталица, а, с друге стране, да покаже како је Вук о кнезу Милошу
писао похвално у књизи 1828. године, а у писму 1832. сасвим супротно
од тога, и како му се, према томе, као историчару не може веровати.
Уз текст писма дали су коментар негде Хаџић а негде уредник
Симоновић. Уз Вуково саопштење како је Стојан Симић говорио
да не жели да са кнезом Милошем живи у истоме месту стоји
лримедба: „М б1 м б ш л и с м о да Г. Вукв неће никога поименце
навести, едно, да с о т и м ђ никога неоштети; а друго, да бм по-
дозренћ опаданл и з ђ зависти и пакости избегао"37. На Вукову
напомену како су чиновници за владе кнеза Милоша намерно
срамоћени, Хаџић је приметио да је Вуку било угодно када је 1822.
године „коекаквима доскочицама и заушницама“ служио кнезу
Милошу као оруђе против Младена Миловановића, а у вези са
Вуковим тврђењем да су чиновници кнеза Милоша према чинов-
ницима влашких и карабогданских кнежева били просјаци и робови,
напоменуо је: „Ето какво е нћгово Президентство Магистрата
београдскогЂ бмло, с ђ к о и м ђ се и данасЂ као бшшт толико
распин'ћ“38. Вуку се, даље, замера што је Симића упоредио са
Лаповцем, који је кнезу Милошу саветовао да отера све писаре
па да шаље само усмене заповести39.
И Хаџић и Симоновић нарочито су се љутили на Вука што
је писао против аустријских Срба. На тврђење да се недостатак
способних људи за народне службе у Србији не може надокнадити
Србима из аустријских држава, због тога што народ не би имао
поверења у њих, уредништво СрпскоГа улака, по свој прилици
сам уредник Симоновић, напомиње да је овде Вук „нко забраздш
и са умствованГмЂ с в о и м ђ тако залутао“ да је и у „противор-ћчје
пао“. Јер, самим тим што се хвали да је 1830. године довео Исаило-
36 СрпскШ улакг, бр. 5, 6. април 1843.

37 Исто, бр. 6, 13. април 1843.
38 Исто, бр. 10, 11. мај 1843.
39 Исто, бр. 12, 23. мај 1843.
вића у Србију да би се почела Велика школа, он признаје да су

Срби из Аустрије способни и нужни за васпитање младежи у
Србији, а то се не слаже са његовим тврђењем да они сами нису
способни за службе у Србији, због тога што нису учили оно што
је за Србију потребно. Уредништво је сматрало да ће ово Вуково
„неразсудно и за све у Аустршскимв Државама живеће Србе
увредително изражеше“ изазвати код непристрасних читалаца
сумњу „да ли су оне лепе ствари, и сваке похвале достоина мнћшл“
што се у писму налазе „дћла ума и разума нћговогв“. Док је ово
писао Вук се морао на кога Србина „ и з ђ оне стране ико лк>тити“
или му је „паметЂ ко зна ? гди бвша“, јер би то значило да се у
Србији не би имало поверења ни у Немце, Русе, Французе и
друге странце, способне за службу ма у ком царству. Није право
звати „Швабама“ и „немачкарама“ оне Србе који су одржали
српску народност, подигли српску литературу и сачували споменике
српске славе, који воле своју веру и свој род и који су својој браћи
у Србији помагали у највећој невољи. Када би се од целога света
оградили, Срби у Србији не би имали од кога да науче оно што
је свакоме народу за политички жзјдот потребно, не би имали
грађанских законика ни државних установа. Вуку је покојни Дави-
довић морао бити кост у грлу када је њега и друге Србе из Аустрије
хтео оцрнити код кнеза Милоша, како би доказао да је кнезу
једино он сам неопходно потребан. На Вуково тврђење да би
момчад у Србији после три године учења била способнија за
сваку народну службу од многога који је у Пешти свршио дванаест
школа, уредништво напомиње: „То заклк>чеше морао бв1 намв ВукЂ
протолковати, ерЂ ће тешко ко докучити моћи, како е могуће, да
еданЂ, кои е текЂ 3. год. у школу ишао, и ту од сваке науке по нешто
мало учјо, вЂнне може знати, него онаи, кои е 1 2 школа сврнпо и
о д ђ сваке науке вмше научт“ 4°.
Тиме што је објавио Вуково писмо кнезу Милошу, Хацић

је допринео да за његову садржину сазнају и они уставобранитељи
до чијих руку нису били дошли преписи, и на тај начин је, иако
му то није била намера, стварно користио Вуку, који га сам није
могао објавити, пошто је тада био у добрим односима са кнезом
Милошем. За Вука је објављивање писма било утолико повољније
што је уз српски текст дошао и немачки превод. Захваљујући
томе, он је могао да упозна Ранкеа са садржином писма, пославши
му бројеве листа у којима је оно изишло4041.
Ако је текст писма кнезу Милошу објавхвен у Српском улаку
могао Вуку бити од неке користи, увод и коментар којим су га
пропратили Хаџић и Симоновић нису му могли бити нимало
40 Исшо, бр. 7. и 8, 20. и 27. април 1843.

41 Вукова преписка, књига У, Београд, 1910, стр. 664.
56 Ковчежић
пријатни, а још мање корисни. Он је морао бити уверен да неуспех

за повратак пензије долази услед неповољног утиска који су
ови напади начинили, као и од Хаџићевих сплетака и утицаја на
уставобранитеље. А тај утицај није био мали. По једном извештају
Хаџић је „ к о д б партае тако назване Уставобранителвске, о д ђ
како е у Сербно стушо“, био „непрестано слагалиште СВ1К> ковар-
ства, интриге и отровне сплетке“, а код уставобранитеља „ с в о ш м ђ
вештиномЂ толико се умилити знао, да су сви до едногЂ сов+.товаин
ради за таина свод предузећа к о д ђ н-ћга скуплнли се, и о д ђ нћга
као о д ђ полубога свога упутства искали“ 42. Али, Вуку је било
тешко да одмах одговори, не само зато што је нападнут на терену
на којем се није осећао сасвим сигуран, него и зато што се бојао
да опет не дође у положај да мора молити Хаџића. При свем
том, он је спремао материјал за одговор и зато се преко пријатеља
обавештавао о Хаџићевој активности у Србији, као и о томе да
није још што написао против њега, како би му могао одмах на
све одговорити43.
Вук се решио да одговори тек онда када је Хаџић почео
губити своје позиције у Србији: када је многима постао „ к о с т ђ
у грлу“ те су на њега „сви гракнули, као на сувулигу“ 4445.Свој Одшвор
на лажи и опадања у Српскоме улаку Вук је поднео бечкој цензури
ради одобрења за штампу тек 26. марта 184415. У једној примедби
ОдГовара он пише да не зна „да ли је г. Св. имао и право, туђе
приватно писмо без питања и допуштења штампати за живота
и онога који га је писао и коме је писано“, али њега је највише
погодило што је писмо објављено са предговором, поговором
и коментарима, где су, како је сматрао, биле „саме лажи и ружења“.
Уредник Симоновић — пише Вук — срди се на кореспондента
пештанских Српских новина што је за њега написао да је „ с ђ правога
пута зашао“ и „лк>то поклизнуо“, што није писао учтивијим тоном
и што се није потписао, а када се у Српском улаку радило о њему,
Вуку, не само што га много више „пецка, прескаче и у личност
уједа“, него и другоме допушта да га, не потписавши се, грди,
без везе са оним о чему је реч. Тобоже не знајући да ли је онај
што је у Српском улаку против њега писао „кореспондент, или
помагач Г. уредника, или јоште што друго и више“ , Вук му је
наденуо име „Мнимко Свезналица“, исписујући ове речи у тексту
скраћено „М. Св.“, тако да је свима било јасно да мисли на Милоша
Светића — Јована Хаџића, напоменувши да се и у Србији и у
Маџарској зна ко онако против њега пише46.
42 ДАС. Поклони и откупи, к. 70, бр. 294.

43 Архив Српске академије наука и уметности, бр. 8011 /3—4.
44 АСАНУ, бр. 8011 /5.
45 А. Ивић, Архивска фађа III, 426.
46 Вуков одг. на л. и оп. у С. ул ., 3—4, 10.
У своме одговору Вук се осврће и на нападе уредника Симо-

новића. Сматра да он нема права да му замера што је рекао да би
српска момчад од тројице учитеља за три године више научила
него они који су у Пешти учили 12 година, јер је мислио на способне
и паметне учитеље, а рекао је да би више научила „од многога“
а не „од свакога“. Налази да не треба доказивати да су аустријски
Срби у Србији изгубили поверење, пошто је Вучић још 1839. тражио
да се они, сем неколицине, истерају из службе. Напомиње да није
споменуо „Швабе“ и „немачкаре“, већ је то учинио сам уредник.
„Овако против себе може говорити само онај човјек -— закључује
Вук — који здравога разума или нигда није ни имао или му је
ширетлук њиме обладао. По правилима овакова ума или, управо
рећи, безумља и оно је остало све, што Г. учредник буниа бранећи
тобоже себе и своје другаре од народа, н.п. да у бирању људи у
службе не ваља гледати где се ко родио, него само на то, који
има „честаиЂ карактерт>“ и ,, душевно изображеме“, и који је „спо-
собанЂ и мораланЂ^. Вук понавља да је позната ствар да Срби из
Аустрије не уживају поверење у Србији, а оставља да други пут
пише да ли народ у томе има право или нема47.
Вука је нарочито занимало какав је утисак начинио у Србији
његов одговорша нападе у Српскоме улаку: Георгије Пантелић му,
на његову молбу, пише 9. јула 1844. из Земуна да се њему самоме
одговор чини „врло поволннЂ и темелннв, а и праведанв“ , али да
му не може казати како је примљенв у Београду, пошто тамо није
био, једино што је чуо ,,да е мало уз’ н о с ђ бмо“ због писања
против „Шваба“ 48.
Хаџић је Вуку одговорио већ 1. јуна 1844. године49. Тачку
по тачку, он побија Вукову одбрану, служећи се при томе често
обичним надмудривањем. Али, када је требало да се брани од
вешто усмерених Вукових удараца, он се теже сналазио, и узвраћао
је безобзирним личним вређањима, која нису увек погађала свој
циљ. Нарочито се осећао нелагодно и несигурно када је одговарао
у погледу оних „изученв1 Србалн, кои су из Аустршскогв Царства
у Сербјкз прелазили, ту служили, или услуге чинили, у колико они
заслуге за обште добро Серб1е имаш, и есу ли исти повкренн имали
или не, и ако нису имали зашто нису, и до кога е кривица и чш
е срамота ако нису“. Пошто му се и самоме измицало тле под
ногама у Србији, он је сматрао да је боље да се прави као да се
овај напад њега не тиче, „будући да е Вукв у томе противЂ самога
Учредника Улака окренуо се, и с ђ н ђ и м ђ се правда, а и неку частв
нерТшену, и за другш путЂ оставлн“. Хаџић није желео да о овоме
47 Исто, 35—38.
48 АСАНУ, 5р. 8011 /6.
49 Утукг II. или одтворг на Вуковг одјоворг на лажи и опадан.ч у Срб-
скоме улаку. Од М. Светића. У Београду 1844.
58 Ковчежић
говори и зато што је сматрао да би га „таи предметв морао мало

надал^ одвести; а и што сваку рану лечити валл, а не позлеђивати
и раздирати, ако ц-ћло гћло сачувати желимо“. При свем том,
он није могао да сакрије да је овим Вуковим нападом и сам био
погођен, и зато пише да правда изискује „да се свакомн свое да,
нити е стБвдно признати и наиманго рукопомоћв другога, а камо
ли брата рођенога... А неблагодарноств спрама помоћи и услуге
учин-ћне убјв и угушуе добру волго и у другима свима“ 50.
3. П О С Л Е Д И Ц Е П О Л Е М И К Е О К О Н А П А Д А У „ С Р П С К О М У Л А К У “
Пошто су рекли све што су имали да кажу, и Хаџић и Вук

су заћутали. Хаџић је себе могао унеколико сматрати победником,
јер је његова реч била последња, али је морао бити свестан тога
да је у знатној мери изгубио позиције у борби против Вука не само
у Србији него и у рођеној Војводини. Београдски дописник пеш-
танских Српских народних новина јавио је 3/15. јула 1844. своме
листу да је Хаџићев одговор Вуку побудио велику пажњу, и да
је Вук сам дао повода за то, пошто није имао права „малвицомБ
с в о г о м б онако лгоде згађати“, и, поред личних увреда Хаџићу,
делити Србији и српском народу „совћте, какове ни самБ непри-

држава, и изражава желго како 6 б1 волео да се у Сербш носе, како
звашл да се именуго и г о ш т б м н о г о коекаковБ1 ствари“. Уредник
Теодор Павловић приметио је на ово: „ М б г бв1 рекли, да што се
тога тиче, Г. ВукБ право има“ 51.
Вуку је већ била досадила ова полемика, а она је за њега
изгубила и сврху, пошто Хаџић више у Србији није имао дота-
дањега угледа и утицаја, па му у погледу пензије није могао
сметати. Онолико колико је могао написати, а да се не замери
ни Обреновићима ни кнезу Александру Карађорђевићу, он је
написао. Био му је циљ да Хаџића начини смешним и да њега и
Симоновића омаловажи истицањем њихова дошљачког положаја
у Србији, и у томе је успео. Уосталом, за одговор је престала и
практична потреба, пошто му је ускоро била враћена пензија.
За повратак пензије Вуку је овога пута, по свој прилици,
највише помогло писмо кнезу Милошу од 12/24. априла 1832,
које је, захваљујући томе што га је Хаџић објавио у Српском
улаку, постало познато и у Србији и ван ње. Оно је могло посве-
дочити да је Вук, пре многих других, био ватрени борац против
самовоље кнеза Милоша, што је, у ствари, био и програм уставо-
бранитеља. Али, када му је враћена пензија, он се нашао у дели-
катној ситуацији према Обреновићима. Од кнеза Михаила који га
50 ИсШо, 33—34.
51 Сербске народне новине, г. VII, 5р. 54 (9. јули 1844).
је, кришом од ода, обилно помагао, он то није могао да сакрије,

па је сматрао да је боље да му сам јави52. Кнез Михаило се,
наравно, морао помирити са овим чињеницама, а тако исто и кнез
Милош. Стари кнез се толико био навикао на његово друштво
и услуге, да више није могао без њега. У писму од 17. августа 1845,
из Маријенбада, он се потписује „Вашв на свагда благонаклонвш
к н н зђ М и л о ш ђ “ 53.
Када се све ово узме у обзир, може се разумети зашто Вук
није журио да одговори Хаџићу, и зашто је допустио да уместо
њега, Вука, одговор, под насловом Изступлетл М. Светића у
Утуку II, напише јула 1844. Константин Богдановић, правник из
Руме, који је 1842. био секретар Савета, а после промене династије
напустио Србију54. Богдановић је овај одговор, очигледно, написао
по наруџбини кнеза Милоша, којега, углавном, и брани. Већ у
првој реченици он истиче да узима перо да испита Хаџићев Утук
на Вуков Одтвор „у точкама относећим се на кнлза Србског
Милоша“. Али, пошто је Хаџић нападао једновремено и кнеза
Милоша и Вука, одбрана једнога морала је повући и одбрану
другога. На крају своје брошуре Богдановић је објавио низ цитата
из Утука II да би показао да је Хаџић болесно сујетан, подсме-
вајући му се што сматра да „тко нћга дира, да дира у закон, кнлза,
попечителћ“, иако га „сами Попечителви гоне“ ; Хаџић пише да
зна добро од колике је важности и користи законитост на којој
је радио у Србији, а Богдановић на то примећује да је ту корист
и важност увидео и „Попечителв фшанае Србске, кад е он ове
године представлеше већ морао чинити, да одлази Светић из
Срб1е и да му се внше неплаћа“. На крају, Богдановић налази
да Хаџић нема права да себе назива српским законописцем, пошто
се његов посао у Србији састојао највише у превођењу и преписивању
туђих закона. Законописац је кнез са Саветом, а он је само прива-
тан најамник, чији је „сплетенвш превод доцше у Депуташама и
Совћту прерађиван бмо“ 55.
Када се имају у виду присни односи између Вука и кнеза
Милоша и садржина Богдановићева одговора, мора се претпоста-
вити да је Вук за овај одговор не само знао, него да је и узео
учешћа, ако не у његову састављању, а оно у редиговању и штам-
пању. То се види и из тога што је брошура, иако је писана старим
правописом, штампана без јерова на крају речи.
Хаџићеве позиције у Србији биле су већ раније озбиљно
уздрмане; после Вукова одговора и Богдановићеве брошуре,
52 Преп. VII, 630—632.

53 Преп. II, 715.
54 Д-р Мираш Кићовић, Јован Хаџић (Милош Светић), Нови Сад, 1930,
стр. 130.
65 Изстутгемл М. Светића у Утуку II. У Бечу 1844, стр. 22— 24.
60 Ковчежиђ
његов је положај постао још тежи. Један „в-ћрнБШ приврженикв“

јавио је 18. априла 1846. кнезу Милошу да јеХаџић „бвшињш законо-
писацЂ Србскш“ пре времена отпуштен са дужности, „дакле не
на лепв начинт>“. Очекивало се да ће прећи у Аустрију и отићи у
Беч, и да кнез Метерник неће пропустити да му обећа „и знатну
награду“, за љубав које ће Хаџић обелоданити „и наитаиши ковар-
ства Србски поглавица“ 56.
Пошто је био скромнијих захтева и мање на удару, Симоновић
се у Србији одржао дуже од Хаџића. Шта више, он је успео да дође
до извеснога угледа тек онда када је Хаџић почео падати у немилост.
Симоновићева очигледна жеља да се истакне и да себе наметне
као неопходног у законодавним питањима, види се из његових
представки Попечитељству просвете у вези са Хаџићевим Законом
о судском поступку. Када је чуо да је овај закон поднесен кнезу
на одобрење, он је 11. августа 1845. замолио Попечитељство за
упутство како да поступа у следећем семестру да би избегао
„разноглас1е“ између свога „ученицима досадв предаваногв по-
ступка“ и новога57. Пошто на ову представку није добио никакав
одговор, он је 29. августа написао нову. Како је од стране владе
била већ одређена комисија која ће „поступакв судеискш, Госпо-
дином ХаџићемЂ списанм прегледати“, те се могло очекивати
да ће он скоро ступити у живот, Симоновић је питао да ли би
дотле могао ученицима тумачити само Законик, а да другога
семестра предаје Поступак. Попечитељство је 11. септембра оба-
вестило ректора ЈТицеја да је овај предлог одобрило58, а већ 3.
октобра Савет је решио да и Симоновић уђе у комисију која је
имала да прегледа Хаџићев пројект Закона о судском поступку59.
Симоновић је успео да се истакне и као просветитељ и патриот,
настављујући у неку руку улогу носиоца европске културе коју
је донекле испољио и у Српском улаку. Приликом отварања Српског
читалишта 24. фебруара 1846, после говора помоћника Попечитеља
унутрашњих дела, он је узео реч и изговорио „прекрасно нашима
обстолтелствима сходно соразм-ћрно слово, на задоволвство и
умилеше свЈк> слушатегш, доказавшм, како е народу за напре-
дованГ нужна слога, и како неслога и наисилшн царства обара“.
Српске новине, које су донеле извештај са отварања Читалишта,
сматрале су да ове „свете и божествене р-ћчи... свакш СрбинЂ у
срце свое валв да пресади!“60 Симоновићев говор објављен је
и у посебној брошури61.
56 ДАС. П . и о, к. 70, бр. 294.

90 Србске новине, бр. 16 (26. фебруара 1846), стр. 1.
61 С. Новаковић, С.рпска бибт јо 1рафија за ноеију књижевност, 280.
Дошљачко питање које је покренуо Вук у своме одговору

на нападе у Српском улаку, Симоновића је нарочито много пого-
дило, пошто он, као ни Хаџић, није дошао у Србију с намером
да се у њој стално настани. За све време службовања у Београду
њега је стално вукло срце у родни крај. Јула 1844. он је од Попе-
читеља просвете тражио и добио месец дана одсуства да би због
„домаћихв обстонтелБства“ отишао у Темишвар62; 26. јуна 1845.
исто тако је затражио и добио шестонедељно одсуство за Темишвар
„да бв1 важне неке послове“ своје у ред довести могао63. Затим
је почео побољевати и одсуствовати и у току школске године.
Тако је 26. марта 1846. затражио тронедељно одсуство да оде
докторима у Пешту и Беч, и да на повратку посети болесну ташту
у Темишвару, обећавши да ће пропуштене часове надокнадити
четвртком и недељом. И ово му је одсуство одобрено64. Најзад,
11. септембра 1846. јавио је ректор Лицеја Попечитељству просвете
да Симоновић „збогв слабости здравлл на свос часове долазити
неможе“ и да ће га остали професори замењивати докле буде
боловао65.
Дошла је још једна околност која је Симоновићу отежала
наставнички рад у Лицеју и боравак у Србији. Уредбом од 8. маја
1844. требало је да сви страни држављани који су се тада налазили
у српској служби набаве отпуст из страног држављанства и да ступе
у српско поданство. На ову уредбу скренуо је кнез пажњу Попе-
читељству просвете 21.јуна 1845, а З.септембра 1847,по свој прилици
подстакнут кампањом која је поведена против дошљака, затражио
је списак страних поданика који су били у просветној струци када је
уредбаизишла саподацима о томе који су од њих примили поданство
а који нису66. Ректор Лицеја известио је 16. септембра Попечитељ-
ство просвете да од осморице професора шесторица већ имају
српско поданство. Професор математике Емил Јосимовић још га
није имао, али он је у службу био ступио годину дана после доно-
шења уредбе. Једино за Симоновића ректор није могао ништа
одговорити, пошто се он тада налазио на одсуству по приватном
послу у Пешти67. Када се Симоновић вратио, ректор је 25. септем-
бра обавестио Попечитељство да он „одпустн и з б ц . кр. аустршс-
к о г б поданства ше получш, слфдователно ше ни у сажителвство
Србско стушо“ 68. Занимљиво је да од 25 службеника у ресору

Попечитељства просвете пореклом из пречанских крајева, српско

63 ДАС. Поп. просв., бр. 699, ф. IV — 32/1845.
64 ДАС. Поп. просв., бр. 375, ф. I — 94/1846.
65 ДАС. Поп. просв., бр. 1135, ф. IV — 41 /1846.
68 ДА С. Поп. просв., бр. 1107, ф. V — 366/1847.
62 ДАС. Поп. просв.,бр. 1149, ф. I — 366/1847 и б р . 1227, ф.У1— 411/1847.
68 ДАС. Поп. просв., бр. 1209, ф. V —- 366/1847.
62 Ковчежић
држављанство нису била примила само четворица. Међу њима је,

поред Симоновића, био и начелник Попечитељства Јован Стерија
Поповић69.
Полемика око напада на Вука у Српском улаку појачала је
у Србији покрет против Срба из Аустрије — „немачкара“ до те
мере да се у преписима, вероватно поред многих других, ширила
и једна песма од преко 170 стихова, коју је, „у име целогв народа“,
написао неки „Правдолгобт.“. Песма је датирана јануара 1848,
а на крају њенога текста је напомена: „Проклетт. бвго ко га Све-
тломв кнлзу недао, и старешинамв свима прочитао! Не гледао
сунца ни месеца, нити свога свша миловао“. Песма је сачињена по
угледу на десетерачке народне песме, са местимичним сликовима,
а написана је старим правописом. У њој се интерпретира новија
српска историја у намери да се покажу заслуге Србијанаца и невоље
које им причињавају Срби дошљаци:
Наши оцб 1 св вашимв воеваше. . .
За слободу Срб1е предрагу
А садв туђинБ за в р а т о м Б намБ в ш е .. .
У Попечитељству просвете начелници и секретари су све странци,

међу њима Поповић и Николић. У песми се опомињу Вучић, Петро-
нијевић, Симић, Гарашанин и Книћанин да не дозволе да им за вра-
том јашу „немачкари“ — „лготе гуе чпигони проклети“. На Врачару
је подигнута буна „противв странца противв невалилца“, а „странацв
оста па и лчи поста“. Синови ће проклињати своје очеве који су
знали да војују ,,ал’ незнаго у миру владати“. На крају, дошљаци се
опомињу да пређу преко Саве, јер ће чамац бити скупљи када се
народ подигне против њих70.
Симоновићу није преостало ништа друго него да напусти
Србију. „СтанГ могв здравла и мов домаћа обстовтелвства —
пише он у оставци, коју је 18. априла 1848. поднео Поцечитељству
просвете, — нарочито пакв, што се око Темишвара, у комв мов
породица живи, светв ускомешао, принуђугоме, оставку на мое
званТ професора грађ. закона и поступка суд. дати, молећи, да
б&1 ввгсокославно Попечителвство благоволело свидТтелство мени,
како самв дужности мое испугогоао, дати“. Молба је 19. априла
спроведена кнезу на решење, а 22. априла она је уважена и Попе-
читељству препоручено да Симоновића разреши дужности „и за-
ктеванго нТговомв у призретго свидетелства удевлотвори“ 71.
Борба против Хаџића у вези са нападом у Српском улаку и
објављивањем писма од 12/24. априла 1832, приближила је Вука
69 ДАС. Поп. просв., конп. бр. 1107, ф. V — 366/1847.

70 ДАС. П. и о., к. 69, бр. 89.
71 ДАС. Поп. ин. д . , бр. 492, ф. I — 257/1848.
кнезу Александру Карађорђевићу и уставобранитељима и убрзала

повратак његове пензије, а у исто време помогла му да, упркос
везе са режимом у Србији, остане у добрим односима са кнезом
Милошем Обреновићем и његовим сином Михаилом. Кнез Милош
му је после тога помагао још више него раније. У писму од 19.
априла 1849. из Петрограда он му поручује: „Изволите ме прену-
мерирати у колико хоћете на ваше нове издаванл кнвига“. Вук није
чекао да му се то двапут каже: записао га је на по сто књига Посло-
вица и Ковчежића, што је укупно изнело 150 форинти72.
Да би се постигло ово, што је у ондашње загрижено династи-
чарско време изгледало немогуће, требало је имати такт који
је Вук имао и личну вредност коју су му признавале обе зараћене
стране. Чудно је и карактеристично колико је овај истрајни и неу-
страшиви борац, када се радило о принципима правописне реформе,
имао у исто време изванрецну способност да осети када и како
кога ваља напасти да би се победа сигурно извојевала, и како се
у реду, са што мање губитака, повући када није било изгледа за
победу, да би се прихватила борба у повољнијим условима. Управо
случај са нападима против њега у Српском улаку најбоље показује
како је он умео да добије и битке које су изгледале изгубљене, и да
стрпљиво и вешто доведе своју ствар до потпуне победе.
Живомир Младеновић
72 Преп. II, 721, 724.

КА ПРОУЧАВАЊУ БИБЛИОГРАФИЈЕ ВУКОВИХ СПИСА
I
Још за Вукова живота било је библиографских пописа њего-
вих радова, углавном на основу његових података. Први такав по-
пис дао је сам Вук 1819. год. У „Албуму“ Петра Ивановича Кепена,
на крају кратке аутобиографије, он је побројао своја дотадашња
посебна издања.1 Доцније ће, у више махова, сличне податке слати
и Бечкој академији наука, за њену публикацију (А!тапасИ с!ег
КаЈаегИскеп Акас1ет1е (1ег [Утхепхскајгеп).
Преглед Вукових, претежно засебних, издања донели су и
неки његови савременици: П[авле] Б[ерић]1 2, Јосиф Миловук3,
Антоније Арнот3а, Измаил Иванович Срезњевски4, Јован Суботић5
и Имбро Игњатијевић Ткалац6 — сва петорица, по свој прилици,
1 Л. Б. Модзалевскии: Неизданнал авшобиоГрафил В. С. Караджича.

— НаучнБш бкш л етен Б Ленинградского государственного ордена Ленина уни-
верситета, Ленинград, 1946, бр. 11— 12, стр. 4—7.
2 П. Б.: Славено-србскд библиојрафГл од јодине 17. . до конца 1828, сложена
ио азбучноме реду списателл с додатком назначетл они дфла ко.ч су без имена
издател$ва изишла. —• Сербске д-ћтописи, Будим, 1829, частица 18, св. III,
стр. 114.
3 1осифа Миловука: Кпшшименик (Цена 12 ф. ср.), 1озерћ МПо\уик'з
Висћег—Уег2екћш 88. У Будиму, Писмени Крал. Всеучилишта Пештанског,
1833, стр. 4, 5, 6, 10, 11, 14, 18, 33, 39.
За Србско сиисашелнсшво. —- Магазинв за художество, кнвижество и
моду, Будим, I I /1839, св. 47 (11. јуни), стр. 188.
4 И. И. Срезневскш: Вукг Стефаиовичи Караджичг, очеркг бтГрафи-
ческШ и библјојрафичестп. — Московскш литературнвШ и ученБ1ћ сборникт,.
Москва. В б типографш Августа Семена 1846, стр. 340—369. П. отисак, стр. 33.
Прештампано с допуном о Вуковом животу и раду од 1842, у књизи Братскал
помочи посшрадавшимЂ семепствамг Бости и Герцешвинм. Санктпетербургт,,
1876, стр. 337— 364.
5 ДрБ ЈованБ СуботићБ: Вукг Сшефановићг Карадићг, ЦвћтникБ србске
словесности. Читанка за више гимназхе у Аустрш, II свезакБ. У Бечу 1853,
стр. 562—564.
6 1тћго 1дпјаИје\Гс Тка1ас: [Уик 81е/апоуЦ КагасШс]. Копуеггаиопх-
1ехГкоп 1853, X ГгФапје, 1от XV. Податке дајем по писму И. И. Ткалца — упу-
ћеном Вуку од 8. 1У1854 (Архив САНУ, бр. 8229), јер д о овог издања Лексикона
нисам могао доћи (в. Ковчежић, књ. II, стр. 62).
Ка проучавању библиографије Вукових списа 65
уз непосредну помоћ Вукову. Од посебног су интереса биографско-

библиографски подаци о Вуку из пера његове кћери Мине. На
тражење Ј. IV. Зскт/Је-а, директора Историјског архива у Паризу,
она је 16. маја 1846. год. послала податке о свом оцу, објављене
касније у Аппитге 1>Јо§гарИ1дие ит\егхеИе1.
Мање или веће пописе Вукових дела налазимо и у некро-
лозима поводом његове смрти. У том погледу вредан је пажње
надгробни говор Александра Сандића. Држећи се углавном Срез-
њевског, он је поред осталог поменуо и неке рукописе (,,посмрчад“),
које је Вук припремио за штампу78.
Овом послу прићи ће се савесније тек по Вуковој смрти.
У Српској библијоГрафији [...] навео је Стојан Новаковић 43 Вукова
посебно издата дела. Осим тога, указао је у објашњењима још
на три Вукове рецензије (у вези са М. Видаковићем, П. Карано-
твртковићем и Е. Јовановићем 1846)9. У Историји српске књи-
жевности забележио је и неке друге Вукове списе, чланке из Даница,
граматику преведену на немачки 1824. год., Моп(епе§го ипб Моп(е-
пе§гтег и Ранкеов чланак ЕНе 1е(2 (еп ХЈпгиНеп т Во$теп, за који
је Вук дао грађу101.
У својој монографији о Вуку — а то му је била и дисертација
— Платон Кулаковски сабрао је 77 Вукових радова11. Поред
засебних издања, дотад углавном познатих, унео је и неке Вукове
чланке објављене у периодичним публикацијама. Иако с библио-
графско-техничке стране непотпуна, хронолошки недоследна, кат-
кад и са погрешним подацима, библиографија П. Кулаковског
представља значајан прилог ове врсте.
Припрема за прославу 100-годишњице Вуковог рођења дала
је нов подстицај у овом правцу (образован је и Одбор за издавање
7 Такав је наслов дат у писму Ј. IV. 8сћтШ(-а. Потпун наслов публикације

гласи: Аппиапе ћГМогГ^ие е( ћтдгарћГдие Јеа аоихегата, с!е.х сћејв е! тет-
ћгез с!ез тахаопа рппсИгез, с/еа аи!гев та/аоп.х поћ/ез е! ргтс/ра/етеш с/ев ћотте5
сј’е!а1, с/ез тетћгех с/еа 1ер151аи хеи, с!и с!егре, с!е$ ћоттез с!е риегге, с!е тар!$1га!е
е! с!ез ћоттеа с!е зсГепсе с!е 1ои!ез 1ез паПопи. Рагсз, 95, Кие ШсћеИеи.
На основу писама Ј. (V. 8 сћтШ1-у (Архив САНУ, бр. 8042 /1—4) могло би
се закључити да му је Вук послао биографско-библиографске податке о себи.
И з писма Мине Караџић од 16. маја 1846 (Архив САНУ, бр. 8552/164— 4) ви-
димо да је она упутила податке о свом оцу, који је у то време био у Србији.
8 Александар Сандић: Беседа на опелу Д-ра Вука Стеф. Караџића (29
јануара 1864 године у грчкој капели говорио — - — ). У Бечу, о свом трошку,
у штампарији Јерменскога манастира 1864, стр. [24].
9 Стојан Новаковић: Српска библијо/рафија зановију књижевност 1741—-
1867. У Биограду 1869, стр. 16, 94—5, 98, 99, 106, 114, 117, 123, 128.
10 Историја српске књижевности. Преглед угађан за школску употребу.
Београд, 1867 (О Вуку, стр. 159— 175).
11 Платонт, Кулаковскш: Списокг трудовг и издант Вука Караджича. —
Вукт, К арадж ичЂ , его дФителБноств и зн ач еш е в б сербскои литературФ. Москва,
1882, стр. 237—244.
5 Ковчеж ић
66 Ковчежић
Вукових дела). Јубиларне 1888. године Пера Ђорђевић објављује

БиблиоГрафски преглед књижевних послова Вука Ст. КараџиЧа12.
Прва четири одељка (I. Издања српских народних умотворина,
II. Списи о српском језику и правопису, III. Списи полемички и крити-
чарски, и IV. Списи Географски, етнографски и историски) пред-
стављају у ствари библиографију П. Кулаковског, разврстану по
струкама, чак и са њеним грешкама. Једино је унеколико нов
последњи део (Немачки списи, преводи и списи Вукових пријатеља).
Поводом Ђорђевићеве библиографије уследиле су ускоро и
допуне. У новембарској свесци Отаџбине за 1888. год. указано
је на познато Вуково писмо кнезу Милошу, штампано у Гласу
истине (1885, бр. 4 и 5); такође на Вуков чланак Како се Гди говори
публикован у Шумадинци13. Аутор (потписан: -— ћ) није, додуше, ни
сам знао да ли је овај чланак објављен 1850. или 1851. год. То је утвр-
дио тек Данило Живаљевићу првом броју „Кола“ за 1889. годину14.
Најревноснији у допуњавању поменуте библиографије био
је Ђорђе С. Ђорђевић. У Писму уреднику Кола15 он је оспорио
податак П. Ђорђевића (односно П. Кулаковског — прим. Г. Д.)
да је Одшвор на „Задатак српском филологу“ штампан у 32. броју
Пештанско-будимско! скоротече. Ђ. Ђорђевић, притом, ни сам
није знао да је овај Вуков чланак изашао у 47. броју под псеудо-
нимом Ненад Новковић. Ђорђевић је, осим тога, указао и на
Вукове чланке: Критикау језику (објављен у Пештанско-будимском
скоротечи за 1843. годину, бр. 5 и 6) и СрбииХрвати (у 31. броју
Видовдана за 1861. годину). Касније, у 31. броју Кола, он упућује
на Вукову оцену превода Оче наш од Ауера16. У Стражилову
за 1892. годину17 скренуо је пажњу на још два Вукова списа: на
„Песме Марка Краљевића“ у Сербском народном листу (1844, бр. 42)
и на брошуру Ше СНгШеп ш Возтеп, ет ВеПгар гиг паћегеп КепШтзз
бег УегћаНтззе с!ег бозтзсћеп Кааја ги с1еп Тпгкеп (И§еп8 аћ§е-
бгиск! аиз <1ег „Аи§бћиг§ег А11§ететеп 2екип§“), ХУЈеп, 185318.
12 Просветни Сласник, Београд, I X /1888, бр. 16, Додатак I—XII.
13 -ћ: К „БиблиоСрафском преСледу књижевних послова Вука Ст. Караџића"
од П. П. Ђ. — Отаџбина, Београд, 1888, кн>. XX, св. 80 (новембар), стр. 625—627.
14 Ж: БиблиоСрафски преГлед књижевних послова Вука Сшеф. Караџића,
написао П. П. Ђ[орђевићЈ . . . — Коло, Београд, 1/1889, бр. 1 (1. јануар), стр. 14.
15 Ђорђе С. Ђорђевић: Писмо уреднику „Кола“ . — Коло, Београд, I /1889,
бр. 23 (10. август), стр. 374— 375.
16 Ђорђе С. Ђорђевић: Још један Вуков рад. — Коло, Београд, 1/1889,
бр. 31 (20. децембар), стр. 512—513.
37 Ђ. С. Ђорђевић: ПрилоГ Вуковој библиофафији. Ђ1е СћгГМеп т Возтеп.
— Стражилово, Нови Сад, V /1892, бр. 30 (26. јули), стр. 472—474. в. Голуб Д о-
брашиновић: Вуково интересовање за Босну. — Прилози за књижевност, језик,
историју и фолклор, Београд, 1960, књ. XXVI, св, 1-2, стр. 88.
18 Спис је прво објављен у листу „АИдетете 2еИипр", Аиевћиге, 1853,
бр. 125 (5. мај), б. 1993-4; бр. 127 (7. мај), б. 2027-8; бр. 134 (14. мај), б. 2137-8;
бр. 137 (17. мај), б. 2186; бр. 140 (20. мај), б. 2234-5; бр. 148 (28. мај), б. 2366; бр.
149 (29. мај), б. 2378-9. Одатле је посебно одштампан, по једном податку уз нов-
ђСгшт. Ркј-ап**Сс
Насловна страна брошуре 01е СћгШеп т Возтеп на којој је, с друге
стране, Ф. Миклошић записао: „ Вопит аисши Уик 81е/апопс КагаеШс“.
5»
68 Ковчежић
Ђ. Ђорђевић сматра да је ову расправу „Вук диктовао долиснику

[Вилхелму Хопеу — зацело] у перо“, што би се могло потврдити, сем
осталога, и тиме што на стр. 23 стоји „многозаслужни познавалац
југословенских земаља и обичаја Вук Стеф. Караџић прича“. Наве-
дени податак заиста изазива сумњу и захтева опрезност у погледу
Вуковог ауторства овог списа. (Због тога га, вероватно, али
не и с правом, Љ. Стојановић није ни унео међу Вукове списе.
Кад је, међутим, поменуо чланак Ет1%е$ т>ег сИе Оа1таПпег, који
носи потпис В. Хопеа, било је још мање разлога одбацити ову
брошуру.) Фрања Миклошић, Вуков лични пријатељ, није зацело
без основа записао на свом сопственом примерку ове књиге Оопит
аис1ог1$ Уик 8 1 ејапо\чс КагасШс*19. А вероватно је на овај спис
мислио и И. И. Ткалац: у своме писму Вуку од 13. марта 1858. г.
он се интересује у којем је листу објављен пре неколико година
Вуков чланак о Босни20. Најзад и Одбор за издавање Вукових
дела регистровао је три примерка ове књиге међу Вукове списе21.
Штампање државног издања Вукових дела изискивало је и
потпунији библиографски увид у Вуково стварање. Стога су уред-
ници доста савесно прегледали периодику прве половине XIX
века; такође, сасвим разумљиво, и Вукову заоставштину. Том
приликом дошли су и до мање познатих или уопште непубли-
кованих Вукових текстова. Нешто од тога унето је у државно
издање Вукових дела, а остало је предвиђено за књиге чије је штам-
пање омео први светски рат.
Редактор Граматичких и полемичких списа, П. Ђорђевић,
публиковао је у првој. књизи Облвлеме о Српском рјечнику (стр.
187); у другој књизи: Неколико ријечи о језику у првој књижици
Шрекове историје (стр. 107), и ОбГавленте на књигу Луке Милованова
Опит наставлења к србској сличноречности и слотмјерју или про-
содии (стр. 371); у трећој књизи — [Одговор на ПримЂтве Никанора
Грујића [...]; у Бранковом колу22 рецензију на ГласЂ народолшбца
Ј1. Мушицког.
чану помоћ кнеза Михаила (Кнез Михаило Обреиовић III. — Вила, Београд,
IV /1868, бр. 17 [15. јуни], стр. 39-5). — П од насловом Христлни у Босни, прилогЂ
за бод-ћ познаван ћ отношешл босанске рае и Турака (И зђ А11. 21§. одђ едногЂ
Србина) штампано у преводу на српском. — Седмица, Нови Сад, I I /1853,
бр. 27-31 (18. јула — 15. августа).
19 Миклошићев примерак ове књиге налази се у библиотеци Славистичке
катедре Бечког универзитета под сигн. А 588.
29 Архив САНУ, бр. 8229/10.
21 Исшо, 5р. 8552/256 — и XXII и XXIV. в. ВогМаг Коуасеуш: О ргепот
Уикоуе гаоз/ауИСте ;> Веса и Веоргап. — А гћм$1, Веограс!, УП/1958, ћг. 1— 2
$1г, 177, 184.
22 П. П. Ђорђевић: Вук о Мушицком пре седамдесет и седам Година (једна
досад необјављена реценсија Вукова). — Бранково Коло, Ср. Карловци, Ш /1897,
бр. 39—40 (25 септембар/7 октобар), стр. 1229— 1236. [О Гласу народољупца].
Љубомир Јовановић је штампао из Вукове заоставштине

Записку о жизни Степана ВасилГевича Живковича и животопис
Данило Алексиевић, као и неке историјске белешке Вукове23.
Најзад, у чланку Неколике биографско-библиоГрафске биљешке.
Вук Стеф. Караџић, Дан. Живаљевић је указао на Вуков чланак
ДолазакЂ кн.чза Данила Летровића Н1>Гоша у Црну Гору24.
II
Најпотпунији библиографски преглед Вуковог рада дао је
Љ. Стојановић. Његова Библиојрафија Вукових списа25 броји 165
јединица, без државног издања. За разлику од претходника, Сто-
јановић је засебна издања (напр. Даница, Ковчежић и сл.) разбрајао
по чланцима. Осим тога, унео је огласе и објављенија. Као члан
Одбора за издавање Вукових дела, био је у могућности да се за
своју библиографију користи скупљеном грађом за четврту књигу
Граматичких и полемичких списа и за другу и трећу књигу Исто-
риских и етиинрафских списа26. У току рада на Вуковој преписци
и својој књизи о Вуку, он је открио и неке дотад незапажене
Вукове текстове (из БанатскоГ алманаха, — у Стојановићевој
библиографији бр. 66; Писмо др. Ј. Стејићу, бр. 98; Одтвор на
„Књижевне различноспт“ у 31 броју С. Н. Листа од Ћ. Нетро-
вића, бр. 106; Глас Србина из Србије, бр. 107).
Иако савесна и студиозна, ни ова библиографија није без
недостатака: негде су у питању пропусти сасвим разумљиви у
пословима овакве природе, гдегде штампарске омашке, а каткад
су у питању неувршћени радови.
Ради прегледности изложићу материјал по одељцима, хроно-
лошким редом:
23 Скуиљени исшориски и ешнофафски сииси, књ. I, Београд, 1898, стр.
346-7, 348-9, 201—222, 350—366.
24 Босанска Вила, Сарајево, X VI/1901, 5р. 4 (28. фебруар), стр. 70— 71
25 БиблиоГрафију Вукових списа Л>. Стојановић је објавио прво у Просвет-
ном гласнику, Београд, X X X IX /1922, бр. 3— 4 (март—април), стр. 225—233;
бр. 5—6 (мај—јуни), стр. 363— 372. Прештампао ју је у књизи Живот и рад
Вука Стеф. Караџића, Београд, 1924, стр. 758— 774. П о овој библиографији
штампани су многи пописи Вукових дела: Вукова библиоГрафија. — Гласник
Југословенсог професорсксг друштва, Београд, 1939 књ. XIX, св. 5— 10 (јануар—
јуни) на унутрашњој страни задње корице; у последњој, 10-ој свесци, стр. 804;
Библиојрафија Вукових радова. — Преглед, Сарајево, II/1947, књ. II, св. 8—9,
стр. 653— 660; Б. Ковачевић: Вукова дела. — Књижевност, Београд, I /1947,
св. 9— 10 (септембар—октобар), стр. 307—311; И. Кецмановић: Вук Караџић,
њешв живот и рад. — Свјетлост, Сарајево, 1947, стр. 74— 71; Ђ. Гавела: Лите-
ратура. Вук Караџић. Писма, Нови Сад— Београд [1960], стр. 273— 275.
26 Првих десет табака IV књиге Граматичких и полемичких сииса било
је сложено уочи првог светског рата. Текстови из те књиге регистровани су у
Стојановићевој библиографији под бр. 3, 5, 28, 29, 34. 48, 55, 56, 59, 67,
72, 74, 82, 101, 131, 133, 156. Распоред грађе за 11 и III књигу Историских
и етноГрафских списа чува се у архиви Одбора за издавање Вукових дела
(Архив САНУ, бр. 8552 /33), — код Стојановића под бр. 31, 93, 94, 99, 103 и 111.
70 Ковчежић
а) П РО П У С ТИ
За неке Вукове радове, Стојановић је навео само посебна

издања. Они су, међутим, изишли и у периодичним публикацијама.
1. [Одговор] Господину са два крста (бр. 130) појавио се
најпре у Подунавци (Додатак к Србским новинама), Београд, У1/1848,
бр. 12 (19. март), стр. 45—7 (старим правописом). То је и редактор
П. Ђорђевић напоменуо у трећој књизи Граматичких и полемичких
списа (Београд, 1896, стр. 274). Чланак носи датум од 12. јануара
1848. године. Како је уредништво листа оклевало да га штампа,
Вук је 20. марта т. г. истакао то у пост-скриптуму и издао га
засебно, зацело не знајући да је Подунавка дан раније донела
његов спис.
2. [Оглас] Нова књта на друго издање Пословица (бр. 133).
Објављен је у Србским новинама (Београд, ХУ1/1849, бр. 10, стр. 37)
и Вапш Шгзкој (Загреб, XV/1849, бр. 11, стр. 47-8).
3. Српски рјечник, — оглас на истоимено дело — објављен
је у више листова: у Јужној пчели, Темишвар, 1/1851, число 8
(31. октобар) стр. 32; ч. 9 (3. новембар), стр. 36; ч. 10 (7. новембар),
стр. 40; — у Српским новинама, Београд, ХУШ/1851, бр. 118, стр.
452; — у Магобтш по\тата, 2а§гећ, ХУП/1851, ћг. 236, б!г. 679.
За спис Кмет Стојановић износи 1851-ву, као годину изла-
жења (у Миклошићевој 51а\1зске ВЊИоШек). Тај чланак, међутим,
штампан је две године раније у загребачком В1а\епакот ји§и,
Н/1849, ћг. 22 (20. уеђаса), з1г. 85-6 (с напоменом уредништва),
такође у Медаковићевом листу Напредак, Сремски Карловци,
III/1849, бр. 8 (10. фебруар), стр. 4, и у чешком листуИагобпу по\т .
Стојановић није регистровао ни посебно издање списа Срби
и Хрвати, 1861, 7 страна мале осмине (17,5 х 12,5)27, као ни друго
издање Оетзск-хегШзскех \Гдг1егкиск. Овај речник, који је Вук
започео 1819, издат је 1872. године; пет година касније изишло
је и друго издање (Меп, 1877, АНгеб НбМег, к. к. НоГ ипб кЈтуег-
бка15—ВисћћапсНег, б. IV — 252)28.
Овом приликом није сувишно указати да је спис Грци и Срби,
објављен на немачком језику, осим на српски преведен и на фран-
цуски језик; на Вукову молбу то је учинио његов познаник др
Ами Буе 1837. године, а превод послао „у Париз, да се онде у
каквим новинама или журналу штампа“29.
Занимљиво је, такође, истаћи да се у Народној библиотеци
у Београду под сигнатуром С-П-2075 налази примерак IV књиге
27 Један примерак ове књиге налази се у Свеучилишној књижници у

Загребу (Сигн. 15899). Посебно издање овог списа помиње Вук у писму једном
Задранину (Архив САНУ, бр. 8552/II).
28 Друго издање има Универзитетска библиотека у Београду (Сигн. Ир.
721).
29 Вукова преписка, књ. II, стр. 805.
народних песама (Беч, 1833) с друкчијим насловним листом:

Српске јуначке пјесме — средишни део текста о титулама Вуковим
исти је као у познатом издању — (Бег Уо1кзНес1ег, 4 Вапс1.) У Бечу
у књижарници Фр. Фолке (\У!еп, Рг. Уо1кеб Висћћап<11ип§), 183330.
б) Ш Т А М П А РС К Е ГРЕ Ш К Е
1. [О стању Срба у Херцеговини], (бр. 93) — објављено је

у № . 475 и 476 листа АПретете АеИипр, а не у 375. и 376. броју
2. Ет ВИск аи/ МоШеперго т 5ра(јаћг 1834 (бр. 94) изишао
је у 365. броју Аих1апс1-а, а не у броју 86531.
3. Одшвор на „Књижевне различности“ у 31. бр. С. Н. Листа
од Ђ. Петровића (бр. 107) објављен у 16. броју Српских новина
од 18. априла 1842, Стојановић је дао под 1841. годином.
4. Допис Одг> Србина изг> СербЈе публикован је у пештанским
Српским народним новинама, V/1842, бр. 4 (18. јануар), стр. 14—15,
а не као што Л>. Стојановић износи у бр. 2 од 1. јануара. Осимтога,
и наслов је дат погрешно — по рукопису из Вукове заоставштине
(Глас једно( Србина из Србије), па је и ту омашком уметнута реч
једноГ.
Како је овај допис објављен старим правописом, а „гдешто
мало друкчије наштампан него што је био написан“, Вук је наумио,
„пошто је нестало цензуре у Бечу“, да га поново штампа32. Да
ли је то и учинио, нисам могао проверити. Речи И. И. Срезњевског
на једном писму које је Вук упутио Станку Вразу тичу се, по свој
прилици, овога дописа. , ,Приложени чланак — пише Срезњевски —
био је Вук послао у Пешту Павловићу, но он му га није хтео
наштампати као што је написан био, него је на неким местима
много којешта изоставио а на неким искварио. Зато га шаљемо
вама с покорном молбом да гледате одмах да се наштампа у
Илирским новинама управо овако од слова до слова.“ Вук је после
тога додао: ,,НБ. Правопис у томе чланку поправите тамо по вашем
обичају, ако вам тако није по вољи, како је написано"33.
30 На овај податак скренуо је пажњу Јеремија Митровић, виши библио-

текар Народне библиотеке, на састанку Друштва за проучавање Доситеја и
Вука од 8. децембра 1958. године.
31 У српском преводу објављен у чланку Још о односима између Вука
и Њешша (Стварање, Цетиње, XIV /1959, бр. 4 [април], стр. 357— 361).
32 Г. Добрашиновић: Један мало познат Вуков чланак. — Ковчежић,
књ. I, Београд, 1958, стр. 157 (с текстом преправљеног чланка Глас Србина
из Србије).
33 Павле Поповић: Љ уб. Стојановић, „Живот и р а д Вука Стеф. Кара-
џића". Београд, 1924. — Прилози за књижевносг, историју и фолклор, Београд,
1924, књ. IV, стр. 307. — Трагања за овим дописом у Вразовим Илирским но-
винама нису уродила плодом: Вуковог чланка нема у њима.
72 Ковчежић
в) Н ЕУ В РШ Ђ Е Н И РА Д О В И 3*
Известан број Вукових списа Стојановић није унео у своју

БиблиоГрафију: или што није сматрао да их треба третирати као
посебне библиографске јединице или што није знао за њих, јер
I
Ф -
Сг*>и/Ј
-Ф
/Сер^е<ж,у.глрж $еш. ** (ј^сф е у**~*~- у
} ' Т ~ / ~ 'т ~ ' * *«

Ц ' 'г г * . Г •} * * * ’>•"
' / Т 7Г Г * ~ - 'ф Џ , ^ . Х
ј Т '"Месв Џ Т* /М< &М/4Ј 4 урк~.*~ <**-

Т*~ У СЏ! ^ ШТ** Фг*Џ ** Т Т ^^У *
* /г г <*.<**> с МуЈмТим УлУ +**/» џл-%* »ЈттгЏ
°Г ^Р €ј**Л у ^ и л Ј ф и Ј ^ 4*
*+>*■**
Џ * ^ Ф у Г ' —
..(Т.'УС
м% Ј/~лл*^гт*гџ,
ФТтЈспА. ЈЈлл* у 1 к * 1 ^ ** ****’
- / ~ У~ 7 У " ***! Ф е* су
Џ*- (уЈе, с+-*ч> 1 а Ј* *. 4 ~ј *сг*Л*^е џе~
ру*~ ----- у » ^ /
*#Л/ -Блџ+е+лелџф* ј * 0 ' 7 ^ ,
Г Т + 7Г '
*А*<- .м&уг.-, р <«г/мо-/и , **у м -
у% *Су4 ( <***. '10-Лгу*. тлА* С*~Лм> )*■
Прва страна рукописа Глас Србина из Србије.
34 д ко је тачно да се под момчеилом (у спису Примјечанија на иредшвор

Г Павла Соларића к „Мезимцу” Доситија Обрадовића . . . ) крије сам Вук, а тога
су мишљења П . Поповић (Дук ирел/л Досишеју, Књижевни север, Суботица,
II /1926 св. 6—8, стр. 286), Б. Ковачевић, Р. Перовић и др., онда би први Вуков
су неки откривени у току доцнијих истраживања. Стога, осим

већ помињане анонимне брошуре Х>/е СИг1з1еп т Во$теп [...],
у библиографију Вукових списа треба уврстити и следеће:
1. [Аутобиографски запис]. У њему је, како тврди П. И.
Кепен, Вук први пут употребио презиме Караџић. Албум П. И.
Кепена, у који је Вук записао тај свој кратки животопис, чува се
у Пушкинском дому Академије наука СССР(Сигн. 10102—ћХћ 24)35.
>7 Ј Л */**?*Ј~' '•Ј*++<
" ј ј г/'*ј **7 Ј У ђ '/ " Ј

*'у*- ~ -»иЈ«.е ?С?
^ ( * Т /• *7 >- #/> *< - / - / - / ? > 4»
2Т Ј\ -г~
*•> ј ј ^ : ј2 Т ' — ^ V—
^ */*■»»***, 7Т '
у ~ 4 -г? -' Д Ј Ј Ј у у * гу ,п *
/ р ? *— * 7 7 - _ у ? ' 7 / _ _ '* » •
•4 ^ /
Т -Г " У Л ’•/'/ «**?>***} ' " ^
О V л*/Цч-,уе'/5>. е г.
Вукова аутобиографија у ,,Албуму“ П етра Ивановича Кепена.
2. [Шест руских народних песама]. Вук их је забележио у Орлов-

ској губернији (у селима Болхово и Полива), на путу из Москве
у Кијев, у другој половини јуна 1819. године. Записао их је на
празним страницама књиге П. Стројева Краткал Росстска.ч
исторхл длн начинакидихг>, Москва 1819, коју му је с посветом
поклонио аутор 17. јуна исте године36. Говорећи о намери да изда
напис, колико досад знамо, 5ио „Похвално слово Доситију, у коме благодари
Богу, што се родио у то пресрећно вријеме, кад је Доситеј на свијету постао
и свијећу просвјештенија зажегао и мраке сујевјерја рашћерао и т. д .” (Ковчежић,
књ. I, Београд, 1958, стр. 120— 121).
35 Текст са факсимилом објавио је Л. Б. Модзалевскии (в. нап. 1.).
36 П од насловом В. С. КараждичЂ и русска.ч народнал иђсн.ч штампао их
М. Н. СперанскШ (Изв-ћсДв ИмператорскоВ академш наукт,, Санктпетербургк,
74 Ковчежић
једну „Књижицу“ о словенском и руском језику, Вук пише Му-

шицком: „Ту ће доћи и неколико руски[х] пјесама, које сам ја у
Орловској губернији писао из уста Руса и Рускиња (као на Барањи)“
(Вукова преписка, књ. II, стр. 232).
3. [Оцена Вајнгартеновог списа ЈЈећег 8 егМеп\. Оригинал на
српском језику чува се у Копитаревој заоставштини у Љубљани
(Сигн. Мб 580, §1. 83). Вуков текст је прерадио и на немачком
објавио Ј. Копитар у листу „ЕгпеиеПе уа1ег1апсћ5сће В1аИег Гиг
с!еп озСеггеЈсШбсћеп Ка15егх1ааг“, 1820, № 80 (4. октобар), С. 317—•
320; № 81 (7. октобар), С. 323—324*37. ( Ветегкипреп ги с1ет Аи/т!ге:
I'Љег ЗегМеп. ОћегзеШ: аих с!ет ВпеГе ешез 8егћ1ег5 ап К. ш \У1еп.)
4. Историја Србије. О том спису Вук говори у писму П.
И. Кепену (а такође и Ф. П. Аделунгу). ,,Л имћм ц$лу/о Сербскум
Исторјм ( сђ картом Сербш) на НћмецкомЂ лзвпећ, с б котором
теперв не знам что дћлатн; — пише Вук — прежде печа гаш л желалБ
бБ1 ее подвернутБ Россшскои цензурћ, но таковвшБ образомБ не
см:ћм; ибо естнли министерство непремћнно в б т о м б м н Ј л п и , что
Г ерманБ при издан1и помлнутои книги моеи невинБ, то оно о п л тб
ПОВћрИТБ ему (или ОНБ украдеТБ) И С1М рукописв, котором ОНБ
в б свом полвзу издастБ на св Ј јт б какБ и первум, а мнгћ останетБ
т о л бко гонен1е и осмГнн1е. Л бм с1м рукописн послалБ Александру
Семеновичу, но с б однои сторонвГ бомсн обезпокоиватБ (51с) Его,
а сб другои, можетБ бБ1ТБ и о н б предастБ ее колегпи Иностран-
н б 1х б д Г л б а колег1л (51с) оплт Герману. Прошу васБ покорнГише,
пишите ко м н4 о семБ (какБ можно скорће), и научите менл, что
Д-ћлаТБ буду. ЕСТБЛИ бБ1 МОИ обсТОЛТеЛБСТВа ДОЗВОЛИЛИ, Л би (51С)
с б величаишем р адосп м пр1'ћхалБ к б в н м б в б С. ПетербургБ, тогда
бБ1 в б 1 могли (ествли бБ1 д-ћла позволили вамБ) перевестБ (бм) с1м
Исторјм на Русскои (б1с) л зб 1к б , а л бв1 издалБ Сербск1и ориги-
налБ“38.
Вук је приложио и садржај Историје на немачком језику.
Неке одељке овог списа искористио је, вероватно, у својим доцнијим
делима (I. опис земље, II. стару историју, III. опис народа — у
Гео!рафическо-статистическом описанију Сербије; IV. главу у
II отдГленЈе, 1907, књ. XII, св. 4, стр. 277—285). Донео их је и Петар Митропан
у чланку Вуково мишљење о реформи руско< правописа (Зборник филозофског
факултета, Београд, 1955, књ. III, стр. 394— 395).
37 К од нас је први скренуо пажњу на Копитареву прераду Вукове оцене
Андра Гавриловић Џедан непознат спис Вука Караџића, Гласник Југословенског
професорског друштва, Београд, 1923, књ. III, стр. 275—280). Вајнгартенов
опис 1/ећег ЗегбЈеп, Вукову оцену на њ и Копитареву прераду објавио је д-р
Никола Радојчић у књизи Геојрафско знање о Србији почетком X IX века, Београд,
1927, стр. 48—95.
33 Вукова преписка, књ. III, стр. 560. (писмо од 6. октобра 1826.); уп. и пи-
смо Ф. П. Аделунгу од истог датума, стр. 448.
^*-*^&* -
X
А. %3
: О /у
, ГуЧ>т г * ^
^ ги^у4џ/
* € *? иЈ&г> * .
7 X
' УлГГ * » - * & / ' * **'“ У ,

7 ' ^ л -ј. »»«, /* ,< *
/- * А
*. V-
а .^ в п Р ^ т
/
• ~ // / * и т
Џ & /
/ .* "Ч "7*"*?% ^
* * ” с ^ /_ _
4РЛ?
« 7-
^■ У ф -1
* * * * % + /* -* * * у н - ,* > .
/ ^ с -с ^ * , с /- /и : /х ^ г
Лл. -уф-м.У ^ л
џ у > /
Ј /
*чими в«*^%
Д к. ^ . « . . " . Јг+ У 2*
*Ј/Ж>ш^иј Ј ,.- лг/к&
&Ј*?
Прва страна Вуковог приказа Вајнгартеновог списа (Јекег ЗегМеп.
76 Ковчежић
списима о срлском устанку39; други део, Милош Обреновић, — у

истоименој књизи).
Вук је 1828. године управо ову грађу ставио на располагање
Леополду Ранкеу40. На основу тога, докумената и Вукових усме-
них казивања, Ранке је написао познато дело В 1е аегћЈасИе
КеуоШИоп (Аи$ бегђ15сћеп Рар1егеп ипћ МШћеИип§еп у о п ћеороМ
Капке, Нашћиг§, 1829).
Ваља још истаћи да је Вук помагао и Гаврилу Тихоновичу
Меглицком у превођењу ове књиге на руски језик41.
5. [Белешка о књизи Гусла од Проспера Меримеа]. — Сербске
л"ћтописи, Будим, 1У/1828, част 12 (1), стр. 154. Да је Вук писао
ову белешку, указао је Ћорђе Живановић у чланку Око катедре
српскоГ језика у Ларизу42.
6. [Тринаест шиптарских народних песама]. По свој прилици,
почетком 1830. године Вук је за Копитара забележио две шиптарске
песме „од једнога калуђера из Пећи“. Објављене су у Преписци,
књ. I, 365-6. Осталих једанаест песама записао је јуна исте године
„од Довице Обадовића из села Ћураковца наије Пећске“43.
7. О смрти Павла Радомировића. Рукопис се налази у Вуковој
заоставштини (Архив САНУ, бр. 8552/33). Иако сапосебним насло-
39 У огласу на књигу Милош Обреновић [1.] Вук је писао: „. . . ја сам у

двије књиге описао данашње преважне догађаје народа нашега у Србији, које
сам рад потомству оставити под именом: Грађа за српску историју нашега
времена. У првој ће књиги бити догађаји од године 1765 (докле је покојни архи-
мандрит Раић своју историју довео) д о конца 1813, а у другој од почетка године
1814 амо у напредак. Но будући д а ми различне сметње и опстојатељства за
сад не допуштају, да то све по реду цијело издам на свијет, зато сам из прве
књиге метнуо нешто у лањски (за годину 1827) и у овогодишњи (за годину
1828) мој забавник, а другу књигу, која је због новији[х] догађаја за данашње
читатеље најважнија, издајем сад под именом: Милош Обреновић [. . . ] ”.
40 „Из хартија Вукових покушао сам да склопим новију историју тога
народа” — писао је Ранке крајем т. г. своме брату (Леополд Ранке: Србија и
Турска у девешнаесшом веку. Превео Стојан Новаковић. У Београду, 1892,
стр. XIV).
41 У писму Виктору Петровичу Балабину Вук износи: „Зту книгу по
желашго россшскаго посла Димитрји Павловича Татшцева, дли Мини-
стерства иностраннв«!, дћлт, перевелт, на русскги извжт. п о с о л б с к ш свнтценникБ
Гаврјил Тихоновичв Меглицкш, с б моето помопцк), и н снабдилБ сеи переводљ
особеннок) географическок) картото Сербш. За з т о т б трудн переводчикБ бмлБ
награжденБ, между прочимБ, и орденомБ св. А ннб 1 второи степени. Позже
зта книга лвлие/лси в б М о с к в Т в б другомБ переводФ, в б предисловји котораго
переводчикБ превозноситБ менл похвалами” (Архив САНУ, бр. 8315а).
42 Прилози КЈИФ, Београд, 1954, књ. XX, св. 1—2, стр. 52.
43 Свих тринаест песама штампао је Јокл Норберт у студији Уик’з аЊа-
тсће Лебегзат ткт р ћегаизреребеп иш1 тИ бргасћк^ззепзсћаћИсћзасћИсћеп
ЕгШШептреп уетећеп (Зборник филолошких и лингвистичких студија. — А.
Белићу поводом 25-годишњице његовог научног рада посвећују његови прија-
тељи и ученици, Београд, 1921, стр. 33— 86). Са извесним текстолошким исправ-
кама приказао Хенрик Барић у Архиву за албанску сшарину, језик и ешнолошју,
Београд, 1923, књ. I, св. 1—2, стр. 231—234.
вом, на друкчијој хартији писан и одвојено чуван, он вероватно

припада Грађи за историју нашеГа времена, или је бар из тога
доба. Као и Грађа ..., и овај чланчић баца светло на самовољу
кнеза Милоша. О Павлу Радомировићу и његовој смрти говори
/•
0
/у / ~ ' у у * ‘
** * Т Ј У 7 г / ј^
У~
Прва страна Вуковог рукописа О смрти Павла Радомировића.
се и у Грађи..., само у овом засебном напису има о томе више

података44.
44 Г ол уб Д обр аш и н ови ћ : Вук о Милошу, кнезу и шрГовцу. - Политика,
Београд, 1ЛТ1/1960, бр. 16787 (22. мај), стр. 17.
78 Ковчежић
8. Вав 1мп<1 Моп1епе%го — Баб Аих1апс1, Мипсћеп, 1836,

Кг. 304 (30. окСоћег), 8. 1213-4. Да је то „нешто мало скраћено
прво поглавље Вукове књнге [МоШеперго ип<1 МопГепеугтег],
(стр. 1—7)“, утврдио је д-р Миљан Мојашевић у чланку Културно-
посредничка уло 1а часописа Иаз АипапА [...] у одељку 2. Аиа1агн1
и Вук Караџић45.
9. Ше МопГепеугшег ип<1 сИе Тпгкеп. — Оаз Аиб1апс1, Мип-
сћеп, 1837, № . 29 (29. јапиаг), 8. 113-4; № . 30 (30. јапиаг), 8. 118-20
№ . 31 (31. јапиаг), 8. 121-3. Ово је „треће поглавље Вукове књиге
о Црногорцима [...]“, са неким изостављеним местима46.
10. Црна Гора и Бока Которска. Своју монографију о Црној
Гори и Боки Вук је написао прво на српском језику. Као што сам
износи у Објављенију на ту књигу, она није „превод оне њемачке,
него је прави оритнал, из кога је она њемачка у кратко састављена.
Она ће бити око 15 штампанијех табака...“. За први одељак те
књиге предвиђен је био спис Срби сви и свуда, за други — Бока
Которска (оба чланка објављена су 1849. у Ковчежићу, стр. 1—27
и 27—42). У Богишићевом архиву (Цавтат) пронађена су два
одломка овог рукописа на српском: главу III. Црна Гора објавио
је Васа Чубриловић47; Главу 4. Правитељство штампао је Богдан
Шарановић48.
11. КпјИето оћјаПјепје — Вашса Шгзка, 2а§гећ, У1/1840,
бр. 30 (25 зеграпј), вћг. 120. То је краћа, „похрваћена“ редакција
већ познатог Објављенија од 1. маја 1840. године, на прву књигу
Српских народних пјесама.
12. [О односима између Карађорђевих устаника и руске
војске]. — Вуков оригинал чува се у Централном државном архиву
књижевности и уметности СССР у Москви (Ф. 436, оп. 1, ед. хр.
638). Многе податке из овог списа Вук је разасуо по својим историј-
ским радовима (у Правителствујушчем совјету сербском и др.). Овде
их је пак својеручно сабрао, можда на тражење неког свог руског
пријатеља49.
13. Штампарске Грешке. — Пештанско-Будимскш скоротеча,
Будим, 1/1842, Число 28 (4. октобар), стр. 176. Допис поводом
грешака у чланцима Прави узрок и почетак скупљања нашијех
народнијех пјесама и Г. поп Павле Каранотвртковић и „Србскт
45 Зборник ФилозофскоГ факултета, књ. III, Београд, 1955, стр. 433— 434.
46 Исто, стр. 434. Оба написа изишла су пре Вукове књиге МоШеперго
ипсГ <Ие МоМепергтег.
47 Вук Стеф. Караџић: Црна Гора и Бока Которска, Ново поколење,
Београд, 1953, стр. 153— 184.
48 Богдан П . Шарановић: Ортинални текст „Правитељства" из Вукове
књте „Црна Гора и Бока Которска” . — Прилози КЈИФ, Београд, 1954, књ.
X X , св. 3—4, стр. 309— 318.
49 Текст објављен у КпјИеумт поутата, Веоегаћ, Х1/1960, ћг. 110
(15. јапиаг), з1г. 8 (О јесГпот Уикосот хрпи).
Споменицг>1“. Редактор треће књиге Граматичких и полемичких

списа узео је у обзир овај допис приликом штампања поменутих
чланака.
14. Трећа књит српскијех народнијех пјесама [оглас] — Сербске
народне новине, Пешта Х1/1846, Число 23 (21. март), стр. 92; такође
АУ СГ <}« Г & у .ч у *
<т»
>"**/*&
Ј г '
‘7 " 7 у у г * - ' /* < /,« - * -
Г * у * . и
ан * -в г л у . . ^ РА >
Т ’и " ^ Ж у .У у
«• Л
*. <. *Ј' ■ .
7 / А/ 7 ое*с#
Ш уЛ Јр. ^
јН* к.г- ^ ч * /
Т Ј ' *** $ + - * * ; > * ^
<н<' " -г л « *г V. -ТјЈш Л ,,^ О х у а

4 ^ ^Г4* ~ 1ј ^ ј } ' У ' г " .у * л .. А у р у л
п и < ,^ Т (Т с А ж ^ с с^ а^ '
Прва страна Вуковог текста о односима између срп-

ских устаника и руске војске за време Првог српског
устанка.
уз бројеве 24 и 26. Под бр. 125 своје библиографије, где износи

податке о трећој књизи Српских народних пјесама, Беч, 1846,
80 Ковчежић
XII.
О тм л окг Н31 оисћмх РЈедактогу от1 | Р. С Ка-
ГАДЖИЧА .*)
Постзвши ја, као што је вама вознато, 1814 годиие у

Беч? ( рпскн спвсател, н позиавши да сш!сатед»и и?.ши
*} Предггамах п . палЈПвштЛ вжс&хо В. С Кзраджвча п п
обрлжит* егв свособа шражаткс« и» Сербсвош. азмк«, нр«иага*о
солержаше онато по Ртгтга л лл азл чмтателеа, хогорме »е
аршцлии ж% СерОсжоиу:
— вНачааша, кавд в т кзг^сткл, п 1814 году пислтк по
Сербапц и умигћкшм, что акшн писатеЈиц ве зиа« вв Сербсшаго
взашс«, вн иарола, аортлтт п е ж ш г к в п ш лш«% »арала а
и о д в п п о б м т в в о г т р ш к п , в е Јн о ш ш з шђ н и ч у з в т
Сербогв в «1% в з и п , (»м зваеге, чго в Русск1е до »еаа ве ж>гдв *
по»жт% особеавостеЈ! Сербскаго взмх«), в вааагк ва ееб« тртдт. во-
казат& Сербавк в ■аостраашшк шшп. а ш п . в вародк, каковм
овв п савовк Д дв зто го в е т ш собврат*. вародш в пАсиа,
разсхазм, загвдкв, оосдомшм, сдоаа а враавда *»**, упогребде«1в
» вародКц олвсмкат*. вародвме обмчвв н »се, что »и. карод4 го
воратса в гдишатга. Доиолмо авого »сего »того \л правест. п .
В*ву гј» с»о«И важкта, вое что зазгктд ешв п . р о д ж т е в с ш к
Д о * 1 . » кое тто усЈШшлишм восд! г * аарод!; в сталљ тогда з а -
ввсимтк в то что звадк, в то что оосЛ сдмшада н т з ш ш .
Длш вародвмхт. (г&севт. л биип. в^сводкко разт. п> Серб*к; а ддв
азмгва гтравствовадт, п Сдаао«1», Хораатскук> зевдк>, Ладаатш .
Дј броаамвк, Которскз а> Боку, Червогорм*. Тажкнвк горент. осгаетсв
ва моежл сердагХ что а ве ноп. тхАтит* Босам, Гериеговапм,
Косоаа пода, Мето&Јм, в всеИ староИ Серб*а, к ш дда саосчо д!да,
таг*. п дда того, чтоби узватц куда простараетса 'ааш к азикг
П. Адбаиш в Македов{а в гд ! грзввчвгк овт. о азмкоап, Еим-
гарсквак: часто задужмвадт. а зто страктме, часто араготоададса
г*. вежу; во сжугвма обсгоапмастм всегда зтову »Ашддв. О в!с-
вахтц расжазахц обмчаап, а вогк кое кого а распрвааваат*.; ао о
едовагх м погдоаашхт. распросм ве аозаожам: ллм ш х вадобво
о п ш п сдучаа, вока оа4 »стрАгктса г* разговорА. Дда »таго «
всегда восадт. прв с*6% бумагу а варандаша (вавт. .« ! » » н те-
веркј, н врв сд}ча4 тотчагх завжемаат*. все, чего ве м ш ада
что Мм1 вазадоск ве бмдо у мева отв*чеао врежде. 8 старадса
бмват*. т а п , гдК д»дв мваго гоаорвтт., м часто с т м в о л а
разговпрх. о раавмхт. предаетахт, п . вадежд! узаата ддв себв что
внбудX воаое. 9% ДуброанвкА а хажваадх ае рАдко вечеровв п
г ^ - ; > корчму аа городц гдА иродавжм васа, б к г к ват. Гврже
- - п Ј 1 ...1 ■ I I III I . . . . .. М I I I IIII . III .1 , 1. П М Ј .I V . .»
Почетак Вуковог рукописног и штампаног текста О сисшеми и мешоду

мојеЈа Српско 1 рјечника
Л>. Стојановић, међутим, примећује: „Огласа на ову књигу као

да није било.“
15. [Допис 0 потребама Срба далматинскијех и бококотор-
скијех] — Напредак, Сремски Карловци, I /1848, бр. 10 (4. децембар),
стр. 43. Објављен у рубрици Далмација50. У истом листу за 1849.
годину, бр. 8 (10. фебруар), стр. 4, Вук је дао исправку, наводећи
да је у почетку овога чланка, у реченици7 ако има какћијех [осимЈ
Срба изостављена реч осим.
16. В 1210пагт Бегбо — Оззегуаћзте ба1та1о, 2ага, III/1851,
№ . 190 (28. поуетћга), 5. 4. Ово је у ствари оглас на Српски рјеч-
ник, друкчији од текста на српском језику. У почетку је препорука
уредникова51.
17. О системи и методу мојеш СрпскоГ рјечника. То је наслов
прилога који је Вук упутио И. И. Срезњевском уз писмо од 15.
октобра 1852. године, зацело на тражење Срезњевског52.
Под насловом Отршокг изЂ писша кг> Редактору отг>
В. С. Караджича, Срезњевски је штампао поменути спис у публи-
кацији Изв-ћспн Императорскои Академш наукв но отдћленпо
русскаго лзмка и словесности, Санктпетербургв, 1852, т. I, л.
26, стр. 411—414. Уз српски оригинал дат је и превод на руском.
Оригинални рукопис налази се у Централном државном архиву
књижевности и уметности СССР, Москва (Ф. 436, оп. 1, ед. хр.
1472); копија са незнатним разликама чува се у Вуковој заостав-
штини (Архив САНУ, бр. 8477 /2). По њој је Ђ. Гавела објавио текст
у Вуковим Писмима, Просвета, Београд, 1947, стр. 268—12.
18. [Одговор Максиму Прици поводом његовог дописа у
листу А§гатег 2еНип§, у броју од 8. марта 1853. године, о неза-
довољству Црногораца владавином књаза Данила]. Чланак се
налази у Вуковој заоставштини (Архив САНУ, бр. 8552/41). Да
ли га је Вук и објавио, не зна се. У једном недатираном писму,
писаном на копији писма Н. И. Надеждину од 22. априла 1854,
Вук обавештава књаза Данила: „Зацијело мислим да сте В[аша]
50 Ово Вуково јавно писмо прештампао је 51ауепзк1 ји%, Загреб, II/1849,
бр. 1 (2. зегрпја), 81г. 3 и чешки лист МагоЛпе поуте, 1849, бр. 7. Текст је донео
и Боривоје Маринковић (Јепап Јозап перогпаI с!апак Уика КагасШса. — Кпјј-
2еупе п о у т е , Веодгас!, IX /1958, ћг. 80 (21. поуешћаг), $1г. 7—8).
51 У писму од 17/29. новембра 1851, уредник листа Јаков Ћудина јавља
Вуку: „Ево вам шаљем два броја далматинског обсерватора, у којем је ути-
скан Ваш чланак. Тепло сам га и ја препоручио дом ородцим ” (Архив САНУ,
бр. 8141).
52 „Словарв Ваш уже у менл на столе — пише И. И. Срезњевски Вуку
12. маја 1852. — По случакз прении о новом издании русского словарл академи-
ческого, мне поручено составитв записку о Вашем словаре, о правилах которв1х
Вђ1 держалисв при его составлении. Сверх зтого мне же надобно, написатв ре-
цензикз Вашего словарл, длн Известии 2-го отделенин Академии, которвге
издаготсл под моеи редакциеи”. (П. Громов: В ук Караджич и русска.ч наука.
Необјављена ,,кандидатска“ дисертација. Ростов на Дону, 1950. Прилози. Писмо
је транскрибовао новим правописом П. Громов.)
6 Ковчежић
82 Ковчежић
св[јетлост] примили моје писмо од 13 септ[емврија] пр[ошле] г[одине]

са онијем чланком из Општијех њемачкијех новина које сам вам
послао по Вашем ађутанту г. Бјеладиновићу53." Да ли је овде
реч о поменутом Вуковом одговору или о неком другом чланку,
Ше СНт(еп т Возтеп на пример, нисам могао утврдити54*.
19. Господину Уреднику Србскош Дневника. — Србски дневник,
Нови Сад, У/1856, бр. 67 (23. август), стр. 1с—2а. Овај је допис
у ствари Вуково објашњење на питање постављено у броју 61
листа Ми не знамо одкуд код Куча католици и Турци?5б.
20. Данило Алексијевић. Мада је ова биографија објављена
у првој књизи Скупљених историских и ешнофафских списа (Бео-
град, 1898, стр. 284—287), Л>. Стојановић је не помиње у својој
БиблиоГрафији. Ни уреднику Историских списа није било познато
да је овај напис Вук штампао у Подунавци, 1858, бр. 38 (21. септем-
бар), стр. 299—300.
21. [Поводом распре између министра просвете и Друштва
србске словесности]. — Српске новине, Београд, XXVII/1860, бр.
34 (17. март), стр. 13556.
22. [Примедбе (рукописне) на] ПроектЂ правила пописа лк>д-
ства, иманл и прихода за порезЂ по имућности. На основу закона
од 17. августа 1861, № 1655. У Бћограду, у правителвственои
печатнви, 1861, 8° стр. 27 57.
53 Саво Вукмановић: И з преписке В. Карацића са књазом Данилом, војво-

дом Мирком, Ђуком Средановићем и књазом Николом. — Стварање, Цетиње,
X I /1956, бр. 3 (март), стр. 199.
54 На основу изнетог навода могло би се претпоставити да је Вуков
чланак (ако се уопште о њему ради), објављен 1853. П о обавештењу д-р Рудолфа
Јагодића, проф. Универзитета у Бечу, оваквог Вуковог списа нема у поменутом
годишту. — Текст одговора из Вукове заоставштине објавио је д-р В. М . Јо-
вановић (Владичино наслеђе, — Борба, Београд, XVI /1951, бр. 208 [2. септембар],
стр. 6). Допис М. Прице, на који је Вук одговорио, дат је у преводу на српски
језик у чланку Вукове симпатије према Црној Гори, Стварање, Цетиње, XIII /1958,
бр. 4 (април), стр. 380—382.
56 Вуков одговор прештампао је Божидар Ковачек у чланку Уз Вукову
књту о Црној Гори (Ковчежић, књ. II, Београд, 1959, стр. 132— 133).
56 Са извесним уводним објашњењима овај. допис је прештампао Павле
Поповић (Један заборављен чланак Вуков. — Прилози КЈИФ, Београд, 1939,
књ. XIX, св. 1—2, стр. 5— 6). Притом је изоставио следећу Вукову напомену:
„А од неког времена почели су лагати и по Рускијем журналима и новинама,
да би се својијем будаластијем лажима и пријеводима Русима улагали и од
њих што излагали; али их паметни љ уди и онамо познају и још ће их боље
познати, а и међу нама ће се о томе говорити још особито.“ — Није незанимљиво
подсетити даје Михаило Барловац, ађутант кнеза Милоша, телеграфски известио
Вука да му се кнез особито захваљује на овом допису (Архив С АН У, бр.
8552/77).
57 Примерак Пројекша правила [ . . . ] с Вуковим напоменама чува се у
Архивској збирци Вуковог и Доситејевог музеја. — Неке изводе из тих лри-
медби објавио је уредник [Љубомир Недић] у Српском прегледу, Београд, I /1895,
бр. 5 (15. март), стр. 160— 161 под насловом Вук о порези. Вуков текст је у
Ка проучаваау библиографије Вукових списа 83
23. ОсИогапје С. Уика 57е/. КагасШса. — Рогог, 2а§геђ,

1У/1863, ђг. 71 (28. таг1), 51г. 281 [Вук у овом допису објашњава
смисао својих речи „Срби сви и свуда“ поводом чланка Ј. Мишка-
товића у 51-ом броју Рогога]58.
24. [Аутобиографија до 1804 год.]. Рукопис, на жалост загуб-
љен, био је предвиђен за другу књигу Скупљених историских и
етнографских списа (в. о томе прву књ. СИЕС, Београд, 1898,
Вукове примедбе на Пројекш чравила иоииса људства, имаља ч , ирихода

за порез по имућности.
целини штампао Дан. А . Живаљевић (Вук Стеф. Караџић и законодавство

о порезу у Србији 1861-63. — Годишњица Николе Чупића, Београд, 1909, књ.
XXVIII, стр. 240—270). Са извесним исправкама и допунама приказао Владимир
Ћоровић (Летопис Матице српске, Нови Сад, БХХХУ /1909, књ. 260, св. VIII,
стр. 79—81).
б8Вуково објашњење прештампаоје и Српски дневник, Нови Сад, XII-
1863, бр. 67, стр. 2 под насловом Троједна краљевина. — Штампао га је и
д-р Иван Захар у С1ави МаПсе ћгуањке, 2а§геђ, 1/1906, бр. 5 и 6, стр. 42;
такође Бранково коло, ХН/1906, бр. 14 и 15, стр. 473-474. У чланку Поводом
спора „Срби сви и свуда” донео је Вуков текст и д-р Јосип Бадалић (Прилози
КЈИФ, Београд, 1939, књ. XIX, св. 1—2, стр. 156— 157).
6*
84 Ковчежић
стр. 27). Да ли је овај животопис писан за И. И. Срезњевског, као

што тврди неки П. [Пера Ђорђевић?] у чланку О преписци Вуковој
(Одјек, Београд, 1897, бр. 185, стр. 3), или је пак тај спис каснијег
датума, на шта би могле да упуте Вукове речи М. Стојадиновић
Српкињи „те бисмо написали што из српске историје или из мога
живота“ (писмо од 29.У11860. године — Глас истине, I /1884, бр. 24
(31. децембар), стр. 191) — данас је тешко рећи. У сваком случају у
овом спису нестао је драгоцен извор за познавање Вуковог живота
до првог српског устанка59.
III
а) На крају није сувишно побројати Вукове текстове које

он није наменио штампи (бар не у оваквом облику), а ипак су
доспели у јавност59а.
1. Три изјаве Вука Караџића као сведока у парници Јевте
Савића-Чотрића против Николе Шкуљевића (Прва — у Бечу,
4. октобра, по римском, 1814; друга — у Сремским Карловцима,
8. априла 1815, и трећа — у Петроварадину, 3. јануара 1816; прве
две старим правописом, а трећа на немачком)60.
2. [Две шаљиве народне песме), в. стр. 108— 111
3. [Белешке: О бици на Мартинићима између Црногораца и
Турака 22. априла 1832. године, и О власти у Црној Гори]. Први
запис зацело је писан за Ј1. Ранкеа61.
4. [Етнографска грађа]. Рукописи се налазе у Публичној
библиотеци у Лењинграду; исписи Љ. Стојановића — у Вуковој
заоставштини (Архив САНУ, бр. 8552/45-а; 10 свежњева са 254
документа)62.
69 Кодико је мени познато, ову аутобиографију први помиње Јован

Бошковић у свом говору Вук Стеф. Караџић, поводом прославе 100-1одишн>ице
ВуковоГ рођења, 1888 г., Београд, стр. 69. — О њој в. и: Вук С. Караџић, И з
историје ПрвоГ српскоГ усшанка, у редакпији Радослава Перовића, Народна
књига, Београд, 1954 (Предговор, стр. 15— 17).
59а Нисам узимао у обзир Вукове посвете на књигама (као на пр.
Јурију Кобету), записе (у споменици Вјаћеслава Ханке; у бањској књизи
бање Топуско) итд.
60 Д-р Алекса Ивић: Једно сведочење Вука Караџића. — Летопис Матице
српске, Нови Сад, СП/1928, књ. 316, св. 1 (април). У „Прилозима Летопису
Матице српске”, I /1928, књ. I, св. 2, стр. 77— 89. Вукове изјаве, стр. 85, 86, 87— 89.
61 Записе је штампао д-р Љубомир Дурковић-Јакшић у књизи Србијанско-
црношрска сарадња (1830— 1851). П осебно издање САН, књ. ССБХХ1, Београд,
1957, стр. 142.
62 Четврти и седми свежањ објављени су у Животу и обичајима народа
српскоГа; остало (скоро све) штампао је Веселин Чајкановић (Вукова Грађа,
Српски етнографски зборник, књ. I, Београд, 1934, стр. 9—93. Одштампано и
засебно).
5. [Саслушање Вука Караџића у бечкој полицији 9. јануара

1848. поводом НовоГа завјета]6364.
6 [Тестаменат Вука Стеф. Караџића] објављен је у листу
Караџић, Алексинац, II/1900, бр. 8 и 9 (август и септембар), стр.
171. Прештампао га Сава М. Маринковић у брошури Тестаменат
Вука Стеф. Караџића (Шабац, 1925, стр. 5).
б) С П И С И ЗА К О ЈЕ Ј Е В У К Д А О ГР А Ђ У “ :
Осим већ поменуте Копитареве прераде Вукове оцене Вајн-

гартеновог описа Србије и чланка В. Хопеа ЕтГрез пЂег сће Ва1та-
Ипег65, које помиње Љ. Стојановић, и књиге Ј1. Ранкеа В 1е зегћГзсће
Ке\о1ипоп, о којој је већ говорено, на основу Вукових података
или уз учешће његово написани су и следећи списи:
1. В1е 1еШеп Ипгићеп Гп Возтеп 1820-1832 — Нњ{оп5сћ-ро1Ш-
бсће 2еШсћпЛ, 1834, 2. Висћ, 2. НеЛ, 8. 233—304. Сам Вук истиче
да је за овај спис дао грађу Ј1. Ранкеу (Вуков одХовор на Утук
I. М. Светића, Беч, 1843, стр. 29); то и Ранке признаје у књизи
Србија и Турска у деветнаестом веку, Београд, 1892, стр. 27966.
63 Архивска јрађа о српским књижевним и културним радницима 1740—

1880 од д-ра Алексе Ивића. Зборник за историју, језик и књижевност, II одељење,
књ. II, Београд—Суботица, 1926, стр. 309— 312.
64 Сем овога што ћу побројати у поглављу в), Вук је, изгледа, дао податке
и Јовану Субогићу за свој животопис у ЦеЉтнику србске словесности, II свезак,
Беч, 1853, стр. 562—564 (в. Илија Огњановић: Занимљиве приче и белешке из
живота знаменитих Срба, Загреб, 1900, стр. 53). — П о речима Панте Срећко-
вића, и Алимпију Васиљевићу (код Срећковића погрешно — Алимпићу) ставио
је на располагање грађу за одговор М. Ђ. Милићевићу поводом оцене на Прави-
телствујушчи совјет сербски у Србским новинама, Београд, 1860, бр. 114 и
117 (Да се сећамо, — Бранково коло, Ср. Карловци, 1П/1897, бр. 42, ст. 1336—
1340). — У Покојницима (Браник, Нови С ад, X V /1899, бр. 54, стр. 1;
бр. 55, стр. 1 и 2) Михаило Полит-Десанчић пише д а је за своје чланке у
АПеетеше 2ећип§ узимао неке податке о Србији и Босни лично о д Вука.
Преводилац наших народних песама Лудвиг Аугуст Франкл сам при-
знаје да је „уз припомоћ књижевног апостола српског Вука Стефановића Ка-
раџића и његове ћерке Мине” почео да преноси „у немачки ритам неке српске
јуначке љубавне, тужбаличке и просјачке песме” (Једна аустро-уГарска песни-
киња — Српски књижевни гласник, Београд, V I/1906, књ. XVII, бр. 12, стр. 904).
—- Познато је, најзад, да је Вук са В. Х опеом превео на немачки Његошеву
оду Метерниху (Павле Лоповић: Петар II Петроеић Њешш. — Српски
књижевни гласник Београд, X /1910, књ. XXIV, бр. 9, стр. 680).
65 у Стојановићевој БиблиоГрафији непотпуни су подаци за овај спис.
Он је штампан у Јаћгбисћег Јег БНегаШг, ЗУјеп, 1842, № ХС\ТП (април—мај—
јуни), 8. 1—4.
66 у помињаном Вуковом животопису, И . И . Срезњевски наводи овај
спис под насловом Оћег сће к ш е п ХЈнтапсИипреп', за њим се, очевидно, повео
и Ј. Бошковић (Нав. дело, стр. 41). Пера Ђорђевић га даје под наеловом Обег
<Ие 1е1г1еп ХЈпгићеп ш Возшеп.
Са ситнијим изменама Л . Ранке је поново објавио ову расправу у свом
делу Србија и Турска у деветнаестом веку, Лајпциг, 1879. На српски су га пре-
86 Ковчежић
2. БегШпз. — Баб Аиб1апс1, МЦпсћеп, 1839, № 1—4. Д-р М.

Мојашевић сматра да је овај рад „ако и не директно из Вукова
пера, а оно сигурно из непосредне Вукове близине — од Копеа
или сл. — и на основу Вукове грађе написан...“67.
3. Апп Воие: Тд Тигд/е 4'Еигоре ои оћзегуапопб зиг 1а §ео-
§гарћ1е, 1а §ео1о§1е, РШбпнге паШгеИе, 1а б1апбпцие, 1ез гаоеигз,
ез соиШшез, 1’агсћео1о§1е, Гтпиб/пе, 1е соттегсе, 1ез §оиуегпе-
1
ш
ГЈ « Ј, гарост п -т: « јтт-л« жлмч» ,
««, та ЏОт о п м к * . ашжо тЛат.
«***»5> • жЈ*(т жж ** т јт »
М. Љ с т . Ш »« « 8 Ш]*а & шт>и <« т
жјм хвж п » естшж а «гт» ж» •» '
Зж «е &>.«*»*». » в 1 » 1 **жеу* «« жржжт ш
Р > » * Ј!} В от> И « П • *«»«»«* » » »
Н« ш т ш « *>*». г , * •*» *« Жж*е , к * и п
ш к о м .- *» к>ДЈ * « » * » * » 6 »< Г ј»д », * » д »
<М***Д* м *«♦ п * * * * « » « « « аасаи
«г» (■>*»*. ш : .......... Ргжг * /* * > , ■)*!«*■
( Рј «ј »ам ш *а«т», «*«-*»|*г») и м и рм * « в » * ,
к м к ж ш и * • * * * * « « » ЈГЖЖФЈ* ш г а »
жштоЈожЈ жж»*« *««■•**** м»
*««* Рј **. т * » , « • * те«у*» жжл* т тж «» -
пде* Д]>тго*, <х *е Ј.вг*»» о п т , ж «ш » « % « * .
ЖЈ *. 8 »»*«*«» ЖОСЖЈ, <И® «®«а*И1И •*/♦*> *•> .'
авнм«, « ^ «» ***» (>»/*Ј|«и • (гсЖЈк ••**» д»
Ј оне жгигт.1«, * еа а и * «««а* *т» В м а). С » »г*»»
о т т п »««>»* 1^ > м « а п Т»уш»П|. ~ » Рј «*
■ ш *> « у * * ~ Т«*«Ј«. е* Ј* * н п *» *И0***
8 • »амики *» Н*»«*.—С» ост>Лсг»1хп
X
. »и ■•,-.»*«««•■. ЈЖС м . II ц «|ШГ«'|1 *»|**м"л* »* ***^
*Ј, «* 1Ш ЖЖХЈ, чжт, ШмЛж ХажЈоп Чсјж
ШЈ, »ј»«Ј**Ж » **»» ЖШЖП. в е Ј * « | -------- -
( <м*»м, « ■ » «*а^да» Ш^у«» » » •

ОЈММКИ1 м ж и к , са№ » т (жжтжж |М *
*»*» ш*Јшт *(кд*тшт-Лтл0 Џ
■ ш ммгмму, «и»8ии»
м
. ■Ж|т|И—'јмкг
г "*
Страна из Вукове биографије од Измаила Ива-

новича Срезњевског са Вуковим исправкама.
вели: М. П. Шапчанин — у изводима (Покрети у Босни између 1820 и 1832 по

Л . Ранкеу и Р. Куниберту. — Гласник Српског ученог друштва, Београд, 1867,
књ. XXI, стр. 171—225), затим Миленко Веснић у Београдском дневнику, 1866,
бр. 167— 198 под насловом Босна у својим одношајима к реформама султана
М ахмуда II и Стојан Новаковић у преводу Ранкеовог дела Србија и Турска
у деветнаестом веку, Београд, 1892, стр. 275—318.
67 М. Мојашевић, Нав. дело, стр. 435.
теп1б сЦуегз, 1е с1ег§е, ПпбСспге е1 Ге1а(. роћпцие Ие се( етр1ге.

Рапб, А. Вег(гапИ, 1840, 4 уо1 Јп 8°, саг1е §ео§гарћ1дие.
У предговору А. Буе признаје да се служио Вуковим делима
и захваљује му се због тога; И. И. Срезњевски, пак, каже: „...све
што има тамо о Србији и Србима, о њеном животу и савременој
историји, све је Вуково, делом извађено из онога што је наштампано,
делом написано према његовом причању, — а у знак захвалности
Вук је добио само похвале у књизи, које често наопако представ-
љају његов књижевни значај“68.
4. [Изјава дописнику листа „А11§етете 2екип§“]. — „А1ђ>е-
т е т е 2еПип§“, Аи§бћиг§, 1841, № . 219 (7 аи^иб!), 8. 1784—1789.
ВеНа§е гиг „А11§етете 2е11ип§“. По претпоставци Јевта Мило-
вића, овај напис је нека врста интервјуа с Вуком из пера В. Хопеа69.
5. ВукЂ СтефановичЂ КараджичЂ, очеркЂ бШрафическш и
библШрафическт. — Московскш литературнвга и ученвга сбор-
н и к б , Москва, 1846, стр. 340, 340—369.
И. И. Срезњевски признаје да је податке о Вуковом животу

слушао од Вука70, а то показује и апострофирање Вукових речи
у овој биографији.
6. ЈигШсН-роИИзсИе Тегтто1о§Ге /п г сНе $1а\шНеп ЗргасНеп
Оез1еггеГсНз. Уоп Нег Сотт1бб1оп Гиг б1ау1бсће јипсћбсћ-роћпбсће
Тегпппо1о§1е. БеиГбсћ-кгоапбсће, бегГлзсће ипб з1оуешбсће берага!
— Аиз§аће, Меп, 1853, XVI—69471.
в) С П И С И П О ГРЕШ Н О П Р И П И С А Н И В У К У :
1. Превод Геснерове идиле Негован и Злата, објављен у

Новинама србским 1817, бр. 8 (24. јануар), стр. 62—64. У чланку
О јебпот Уикочот ргехоАи Боривоје Маринковић тврди да је-
„спорни анонимни преводилац ове Геснерове идиле могао бити
68 И . И. Срезњевски, Нав. дело упреводу Милоша Московљевића (Српски

књижевни гласник, Београд, 1937, НС, књ. Ш , бр. 5, стр. 398).
69 Јевто Миловић: ЈесГпа ро5је!а Нједози 1841 доп. — Кас1оУ1 1п5П1и(а
ЈА21Ј, и 2а§гећи, 1955, зу. II, в1г. 304.
70 У напомени испод Вуковог животописа у књизи Братскап помочв
[ . ..], Срезњевски пише: „Зтотт, очеркв с о с т о и т ђ и з ђ двухЂ главЂ. И з ђ н и х ђ
первал написана в ђ 1842 году, при помовди самаго Караджича, тогда же бнла
ему прочитана и позже т о л ђ к о дополнена кое-какими библвдграфическими
подробностлми: в ђ томЂже видћ, какЂ она изданавЂ „ М о с к о в с к о м ђ Сборникћ”
1846года, помевдена она и здесв; вторалже, составленнаи по воспоминанЈлмЂ,
писвмамЂ, бумагамЂ и издашвмЂ Караджича, написана теперЂ по желанивд
В. И. Ламанскаго”. На свом примерку Вук је вршио неке ситније исправке
(в. Владан Недић: Библиотека Вука Караџића. — Библиотекар, Београд,
УП/1955, бр. 3-4, стр. 170— 171).
71 Миливој Павловић: Стотдишњица једн е књше и сарадња Вука Ст.
Караџића на пој. — Прилози КЈИФ, Београд, 1954, књ. X X , св. 1—2, стр. 90.
88 Ковчежић
најпре Петар Матић, публицист и књижевник, пештански доктор

филозофије и бечки правник"72.
2. ОдГовор Милану Љубиправдићу. — Сербске ЈПтописи,
Будим, III/1827, частица III (X), стр. 138—139. По, Вуку упућеним,
речима Д. П. Тирола „...да сам ја за вашу љубав и за ваше прија-
тељство жељу вашу ома без сваког даљег расужденија испунио
и г. Магарашевићу данас мој одговор као што сте ми ви написали
[подвукао Г. Д.] послао да га у Летопис стави“73, Љ. Стојановић
је закључио да се ради о Вуковом тексту. Подвучене речи могли
бисмо и друкчије схватити: наиме, да је Вук од Тирола тражио
само да напише одговор и пошаље га Магарашевићу. У више
писама Тирол истиче овај текст без имало снебивања као свој
„одговор“. У Летопису, такође, он је назначен као аутор.
IV
У току свог дугог књижевног рада Вук се носио мишљу
да изда још много штошта. И грађу је прибирао за1 то. Није,
мислим, сувишно набројати овде и те послове. Без обзира што
нису обелодањени, они доприносе бољем и потпунијем разу-
мевању Вукове делатности.
После свог повратка из Русије 1819, Вук је прилремао две
књиге: — „о најстаријим славенским рукописима“7475и другу „Пу-
тешествије првог Српског лексикографа по Русији“73. У првој
књизи мислио је да пише о славенском и руском језику на основу
„најстарије славенске књиге“ од године 1046. и Србуље из 1263.
године, и др. Прижељкивао је да уз то изда „оне дипломе, што
се налазе у Карловцима“76 (ту је, најзад желео — како је већ иста-
кнуто — да унесе „и неколико руски[х] пјесама“)77. Нешто од
грађе предвиђене за прву књигу („о најстаријим славенским руко-
писима") Вук је изнео у Писму Димитрију Фрушићу,..78, а можда
доцније и у Примјерима српскославенскога језика (Беч, 1857). За
другу књигу сам је оставио податке да ју је писао79.
72 Вопуоје Маппкоујс: О јеппот Уико\и рге\ос1и. — Тггаг, багајеуо,

Ш /1959, ћг. 1 (јапиаг), стр. 105— 111. Маринковић такође оспорава Стојанови-
ћево мишљење о Вуковом ауторству за оглас на Простонародну славеносербску
пјеснарицу (О Уико\1ш обја\1јет јт а. — Кпцгеупе п о у т е , Веоугаћ, I X /1958, ћг.
78 (24. окЈоћаг), к1г. 8).
73 Вукова преписка, књ. IV, стр. 591—592. В. стр. 593, 597, 598, 599. Д .
Тирол је и посебно штампао свој Одтвор Милану Љубиправдићу, — Исто, стр.
600.
74 Исшо, књ. III, стр. 484.
75 Исто, књ. II, стр. 239.
76 Исто, књ. III, стр. 485.
78 Новине србске. . . , Беч, УШ /1821, засебан додатак уз бр. 68 и 69 од
26. и 30. августа.
79 Вукова преписка, књ. II, стр. 239.
Тих дана Вук је наумио да прикаже и Путешествге вв Мол-

давт, Валлахт и Сербт од Бантиша Каменског. „Почео сам
рецензирати путешествија Бандиша Каменскога [...] — пише Ј1.
Мушицком — али ћу да га испсујем горе него Видаковића!“ 80.
Из писма Ј. Копитару видимо да је Вук обећао и приказ
„Историје Србије“ (СезсћкМе бег Еге1§п138е т бегђјеп јп б е т
Јаћгеп 1804-1812) од барона Роткирха објављену у листу „Оз1ег-
гешШзсће тПћапзсће 2екбсћпГ1“ за 1821. год., К г. 2, 5.138-167;
1ЧГ. 3, 5.315-343; Иг. 5, 5. 3-30; 1822, Иг. 8, 5. 174-194 [нес-
вршено] 80а.
Године 1821, пак, јавља Мушицком: „Ја ћу до неколике
недеље дана да наштампам читаву књигу рецензија; највише о
језику (а какво сам јој лијепо име дао! нећу вам казати док је не
видите — али ајде, да вам кажем, али зић гозаш, док је не видите:
Забавник за Србске списатеље). По овој вашој рецензији [на спев
Ј1. Мушицкога Глас Народољупца — прим. Г. Д.] судите, како
сам рецензирао Соларићев предговор к Мезимцу Доситејеву!“81.
Осим ове две рецензије, а можда само последње, Вук је намеравао
да унесе у Забавник и своје неколике рецензије из Новина србских.
Намеру, као што знамо, није привео у дело. Да ли због материјалне
оскудице, или из других разлога — тешко је данас рећи.
За децу кнеза Милоша спремио је неку књигу ,,као буквар,
из кога се ласно може научити читати и уза њега штогођ
лијепо за читање“ 81а.
По забелешкама Вуковим уз превод \УПће1та СегћапЈа
Сћпз1орћа Беопћагба Ж/1а, зегМзсће Уо1кзНебег ипб НеМептагсНеп,
I—II, Ее1р21§, 1827, које се чувају у Архиву САНУ, бр. 8552/48-а,
могли бисмо претпоставити да је то Вук чинио ради приказа
поменутог издања82.
По речима Д. Милаковића, изнетим у писму од 9. јула 1827.
године83, Вук је намеравао да изда рецензију на Сербианку Симе
Милутиновића Сарајлије.
80 Исто. — У писму од 19. октобра 1819, Ђорђе Магарашевић пише Вуку:
„Ми једва чекамо описаније вашега путешествија” {Вукова преписка, књ. II,
стр. 474).
8°а „Роткирху вала! и вратићемо м у рецензијама“ (Вукова преписка,
књ. I, стр. 188).
81а Љ. Стојановић, Нав. дело, 312-313.
82 Р. Перовић (Вук С. Карацић: И з историје ПрвоГ српскоГ устанка,
Београд, 1954, стр. 11) износи претпоставку да је ове белешке Вук могао обра-
дити „у виду чланка или приказа који је објављен, можда анонимно, у каквом
немачком листу. Зато би било нужно да се на основу ових индиција изврше
потребна истраживања”. У поменутој књизи, на стр. 76—78, Перовић је објавио
четири од ових бележака (о Никићевим козацима, о Карађорђу и две о Милошу
Обреновићу).
83 „Г. Магарашевић, кои га [Симу Милутиновића] иначе превише небес
подиже, г. [Атанасије] Тодоровић и ја чешљали см о га здраво, а каже да му
90 Ковчежић
После Писменице [...], којом је, како је познато, био касније

незадовољан, после граматике уз прво издање СрпскоГ рјечника,
Вук је желео да се и по трећи пут окуша на овом послу. Да је радио
на томе, видимо из његовог писма кнезу Милошу с краја 1837. г.
(Вукова преписка, књ. II. стр. 682), а такође и из више писама
његових пријатеља. „Мило ми је што пишете Граматику“84, радује
се Јован Стејић у једном писму скраја 1835. год. Наредне године,
међутим, чуди се што Вук не ради целу граматику. „Нашто све
делова и одломака“85 — додаје. Судећи по овим речима, Вук је
обрађивао један део граматике, можда Главна свршивања Глагола
српскоГјезика, грађу започетујош 1832. год. Узалуд га је пријатељ
Јустин Михаиловић опомињао на смрт, узалуд је писао: немамо
граматике86 — Вук је умро не довршивши своју замисао. После
Даничићеве Мале српске Храматике (Беч, 1850) „јамачно је одустао
да је пише“ као што с правом примећује Љ. Стојановић87.
Ни Историју нашеГ народа за владања Карађорђијева није
написао, иако је поред осталог и ради тога мислио да с пролећа
1848. године обиђе „гдекоја шанчишта и разбојишта“ по јужним
и југоисточним крајевима српским88.
Од Грађе за српску историју нашеЈа времена (1804—1858),
обећане у Предшвору „ПравителствујушчеI совјета сербскоГ,
остала је, изгледа, само грађа, коју је уредник Љ. Јовановић донео
у првој књизи Скупљених историских и етнографских списа, стр.
201— 222.
У огласу на Ковчежић, Вук је обећао да ће у поменутој књизи
штампати и критику Живота Димитрија Давидовића од Јована
Хаџића-Светића (Д$ла Димитрхл Давидовића, књ. I, Београд, 1846)
и Живота Кара-Ђорђа Петровића, врховнот вожда народа србскоњ
од Светића (ИсторГл народа србскоњ, Београдн, 1848). Подно
садржаја Ковчежића, међутим, износи: „Критика житија Давидо-
вићева и Карађорђијева, за сад се не може штампати. Ако Бог
да живота и здравља ја сам рад и у напредак још коју од прилике
овакву књигу наштампати.“
У огласу на Народне српске пословице под насловом Нова
књта Вук истиче да жели сем осталог „још издати на свијет“ :
и ви нијесте остали дужни и да ћете издати рецензију на Србијанку" (Вукова

преписка, књ. V, стр. 35).
84 Исто, књ. VI, стр. 118.
85 ИсШо, стр. 122.
86 Исто, стр. 288; в. књ. VII, стр. 79.
87 Љ. Стојановић: Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Београд, 1924, стр.
676. — У огласу на друго издање Народне српске пословице [ . . . ] , Вук истиче
да сем осталог жели „још издати на свијет”: „И по трећи пут јраматику нашега
језика, ако не онаку као што сам негда мислио, а оно барем штогод већу и бољу
о д оне друге.” У ПредШ ору „Правителствујушчеј совјета сербскоС (1860) нс
помиње је више међу књигама које припрема.
88 Вукова преписка, књ. VII, стр. 574.
„8") Наше мсЛоле разређене од прилике онако као сушт[ествителна]

и прил[аштелна] имена у Даници за годину 1828 [...] и 10) Различне
биљеге о историји и обичајима народа нашега, које се не могу све
пометати ни у историју ни у рјечник, а врло су знатне и потребне“.
Велика је штета, такође, што нам из пера овако поузданог
зналца првог устанка није остало „око педесет житија различних
наших старешина онога времена"89.
Мало је познато да се Вук трудио да изда и неке етнографске
карте. „Ја сам наумио — пише он 8. августа 1854. године И. И.
Срезњевском — издати неколике етноГрафическе карте, особито
што се тиче славенскијех племена, само у већој мјери, славенскијем
словима и још у другоме којечему друкчије. — Истина да је моја
главна намјера представити славенска племена изван Русије, а
особито по јужнијем крајевима, који су још врло познати; али
будући да су Руси највеће и прво славенско племе, зато се они
овдје не могу изоставити90.“
Једно писмо Стевана Книћанина као да индицира неки
Вуков спис. „Кадк сам бвго ономадне кодт> Г. Вука читао ми е
тужбу, кого ће ово дана послати Совћту противу цензуре и
цензора. Грдна е то тужба а то ћете видити и сами кадт> к>
прочитате. Такође чито ми е одговорк на оно г. Аврамово о
скакавцвша, но и о н б е готово као и тужба. Таи е одговорн већЂ
штампанЂ и м б г с л и м ђ да ћете га скоро добнти. И друго се
ш ш тђ нешто штампа, но то ћу моћи текЂ сутра навече читати
до кђ изиђе и з ђ типографје. ДанасЂ после подне 6 б ш е г. ВукЂ
у кафани славлнскои и тамо видо(х), гди га млоги славнни с ђ
таковвшЂ уважешемЂ поздравлнго, што се нисамв могао надати“ —
пише Книћанин 18. марта 1848. год. Миливоју Блазнавцу91. Први
спис је без сумње одговор Господину са два крста [Авраму
Петронијевићу]; други би нам био непознат, уколико се не
89 Исто, стр. 584. У писму Министарству просвете три дана раније

Вук истиче „око 40 житија“ (710).
90 П. Т. Громов: Нав. дело. — М ожда је ради ове етнографске карте
Вук тражио од Бугара Саве Филаретова и Најдана Герова „имена од многих
вароши, градова и вода у Бугарској, у Маћедонији, Румелији и Архипелагу”.
Желео је да му притом истакну број богомоља (цркава и џамија), податке о
националној припадности становништва и о народу у Добруџи, о Помацима
и Павлићанима (Архив САНУ, бр. 8509). Писмо је без датума, али се на основу
одговора С. Филаретова од 16. јануара 1860. м ож е закључити да је из 1859. год.
(Цвета Органџиева: Прило '1 кон проучавањето на врските на Вук Караџик' со
бујарските преродбеници. — Годишен зборник, Скопје, книга 10— 11, 1959, стр. 99
— 106). На састанку Друштва за проучавање Доситеја и Вука, од 7. децембра
1959, где је ово саопштење читано, Илија Николић, асистент САНУ, скренуо
ми је пажњу на поменуто Вуково писмо С. Филаретову и Н. Герову. Стога му
захваљујем. Користим се овом приликом да изразим захвалност Радославу
Перовићу и Боривоју Маринковићу на веома драгоценим сугестијама и
помоћи.
“ Архив САНУ, бр. 7257/1922.
92 Ковчежић
односи на оцену Ауеровог превода Оче наш. Тешко, међутим,

да ће то бити случај. Поменута оцена је тек 3. маја 1848. год. по
новом календару прочитана у Историјско-филолошком одељењу
бечке Академије наука.
*
* *
На крају, морам још једном истаћи да је овај рад само при-

лог библиографском проучавању Вуковог дела. С обзиром на
релативност оваквог посла, он је без претензија да је исцрпао
ово питање до краја. Шта више уверен сам да се у периодичним
публикацијама крије још непознатих нам Вукових списа, нарочито
на немачком језику, а зацело ће их бити и међу рукописима92.
Голуб Добрашиновић
82 Како ни Љ. Стојановић није узимао у обзир Вукова писма и молбе

(изузев познатог писма кнезу Милошу), то их ни ја нисам набрајао. Известан
број, сем оних у седам књига државног издања (Вукова преписка, I—VII, Београд
1907— 1913), штампан је у периодиди или засебним публикацијама. Сва Вукова
писма и молбе (с подацима где се налазе оригинали, концепти или преписи,
и где су, евентуално, објављени) пописао сам хронолошки. То представња други
део мога рукописа Вукови списи, из којега сам узео грађу и за овај рад.
ПРИЛОЗИ
О ДАТУМУ ДОСИТЕЈЕВОГ ПИСМА СТЕФАНУ

ШУПЉИКЦУ
У чланку Око Доситејеве преписке, објављеном у првој књизи

„Ковчежића“ на стр. 136—142, покушао сам да допуним, подацима
којима сам тада располагао, списак Доситејевих писама публико-
ваних у последњем, тзв. „државном“ издању његових сабраних
дела из 1911. год. И поред свег уложеног труда, библиографски
попис Доситејевих писама која су пронађена и издата после овог
издања није остао без пропуста. Под бр. 12 нотирао сам Доситејево
писмо Петру Добрњцу од 23.V 1808, не уочивши, том приликом,
да је оно стварно било упућено војводи Петру Николајевић>
Молеру (Б. М., Доситејево „писмо“ Петру Добрњцу, — Ковчежић
Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, Београд, 1959, књ. П, 125—126).
Две ситне напомене уз овај попис дао је и д-р Ђорђе Живановић
у своме приказу прве књиге „Ковчежића“: „Најпре, свакако није
требало стављати међ та писма и оно за које је Р. Перовић [ О
једном тобожњем писму Доситеја Обрадовића из доба ПрвоГ српскоГ
устанка, — Ковчежић, Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, Бео-
град, 1958, књ. I, 7—21] доказао да није Доситејево (то је бр. 10
у попису). Затим, кад су већ сва писма поређана хронолошки,
требало је и писмо Шупљикцу [под бр. 14 у попису] ставити на
прво место, а не на последње, јер је још П. Поповић показао да
је оно свакако из 1760—1761 године“ (Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор, Београд, 1959, књ. XXV, св. 1—2, 155).
Док се првој замерци Ђ. Живановића нема шта приговорити,
утолико више што је и пре њега исто мишљење једном већ било
изречено (М. Раујс: Јоз јебап $1а1т ргИо% ргоиса\апји па$е кпр-
ге\пе ГзГопје, — Ђгаг, багајђуо, П1/1959, кпј. V, зу. 2, 214—216),
друга примедба тешко се може усвојити; наравно, уколико се не
бисмо задржавали на чињеници да и ово писмо уошпте није тре-
бало библиографски уносити у поменути списак из разлога који
ће бити јасни у току даљег излагања.
У досад сачуваној и публикованој преписци Доситеја Обра-
довића има, како је познато, свега неколико писама чије је прецизно
94 Ковчежић
коришћење у науци отежано, да не кажемо скоро немогућно, управо

стога што су она била саопштена, свеједно да ли Доситејевом немар-
ношћу или кривицом њихових првих издавача, без потребних ознака
датума, места из којих се јављао или имена адресата којима се
Доситеј обраћао. Једно од тих је и Доситејево писмо Стефану
Шупљикцу. Оригинал овог писма налази се у архиву Југославенске
академије знаности и умјетности у Загребу, у збирци ћирилских
рукописа, под сигнатуром II, 1. Из публиковане фотокопије види
се да га је Доситеј оставио без датума (V. Мо§т, СиИакГ гикорш
Јирох1а\'еп$ке акаЈетуе. II сИо, КергоЈиксхје, 2а§гећ, 1952, 112).
Судећи по адреси коју је Доситеј исписао на полеђини писма,
оно је било упућено оцу познатог српског војводе Стефана Шуп-
љикца (1787—1848), ц. кр. капетану Стефану Шупљикцу у Петрињи;
та адреса у оригиналу на немачком језику гласи: „Зхеааак. — Ап
Јеп Носћес1е1рећоћгепеп Нег(г)п, Неггп ЗХерћап ЗсћирИкаСг, к.к.
КарИат ги Ре(ппја“ (V. Мо лп, СхгИ&кх гикорт Ји&оПауепзке
акаЈетхје. I сћо, Оргз гикорхза, 2а§гећ, 1955, 253). Имајући, веро-
ватно, на уму само ову адресу, Никола Боројевић је, на коверти
у којој се ово Доситејево писмо данас чува, исписао следећу
информацију: „И зт о Е)о$г1еа Оћта<1оу1са па карћапа бирћкас-а,
о1са уојуобе втћзко^ бгеуо, рок1ошо №ко1а Вогосуш, паброгисшк
и пнги“ (Агћгу ЈА2ТЈ, бр. II, 1).
Дајући податке о величини овог писма у свом опису рукописа
на стр. 253, Владимир Мошин је у изворном облику издао и његов
текст. Писмо је пре њега објавио Алекса Ивић у свом чланку
Аих с1еп Аргатег АгсћПеп, не улазећи у питање његовог датума
(А гсМу Шг б1ауњсће РћПо1од1е, Вегћп, 1920, Вс1. ХХХУП, 422—423).
Желећи да допуни Ивићево издање овог Доситејевог писма прет-
поставком о његовом могућном датуму, Павле Поповић је у свом
приказу између осталог додао: „Доситијево недатовано писмо
капетану Шупљикцу у Петрињи биће да је из његове прве младости,
кад је 1760-61, после бегства из манастира [Хопова], путовао по
Хрватској и задржао се извесно време у Петрињи (Живот II,
писма № 1—2); „Друг мој“, који се у писму спомиње, вероватно
је Атанасије, ђак манастирски, с којим је [Доситеј] заједно из
[Х]опова пошао“ (Прилози за књижевност,језик, историју и фолклор,
Београд, 1921, књ. I, св. 1, 133). [Кад је већ споменут манастирски
ђак Атанасије, да прибележимо и ово: осим податка да је Атана-
сије био синовац јеромонаха Дионисија Даниловића (који је био
родом „от Костајнице из села Ј1ушчанице“ — исп. Дим. Руварац:
Опис српских фрушкохорских манастира 1753 ход., Сремски Кар-
ловци, 1903, 299—230), о коме Доситеј пише у другом делу своје
аутобиографије (Дела Доситеја Обрадовића, Београд, 1911, 52/а),
Тихомир Остојић о њему скоро да ништа друго није знао: „О
Атанасију нема нигде трага у изворима. Тешко је помислити
О датуму Доситејевог писма Стефану Шупљикцу 95
гг* А. /2 7 .» ^.^.
А 'а гт <ГлГ "+А .
/? •» ■*’
/ТУГ*«* ^ ^ Х >«-
Г Т а ^ *5 Ј * * * Ј ^
«1и» «/•» **» ^ ,* - т * * * /& * * * ? * *■**■-

#Х **г^лЈС ^даг>|% мС |г*.^*41«м м - -
"иии. ^т -'7Ж ~м*у <С**^~+ *—.

А+~#Л н /ш . & ггт *-*** ■»-*•* ‘^ ■у **
С-ЛА+-С. /С т .’** Ај + ~
а& ~л. ^ г у г т м л . Сј * ш а~ * '* } '* * '* '7 ^ ^
■2*ЊАЖЗ*~+ВВП+* Н жггаш <. ггтж **~ • С~<ЧГЛ.
& » а**** ',**■**• 4С*~*.&р*јг*7**
* ~ * Л * ~ 4 . Ј%~у /***»/~7 ? у /Х лж&ј 6 ~*н X
л ~ .у / С * л » л «* ЈЧ 0Ч * — - * л ^ — ***—
**. А-ЛЛ ? 04ПАЖ*шгјил — аЈ^М-Л лХ Т •.
4 * 1 * с. ^ / / ♦ « * * - ,
/е » А А Г * /и '+ 4 * & * ‘
Недатирано писмо Доситеја Обрадовића Стефану Шупљикцу

96 Ковчежић
да је Доситеј помешао Атанасија и (манастирског ђака) Пантелију“

који је, као и Атанасије, „с попом Дионисијем дошао из Хорватске“
(Тих. Остојић, Досишеј Обрадовић у Хопову. Студија из културне
и књижевне историје, Нови Сад, 1907, 216, 317). Занимљиво је,
у вези с тим, додати да се у једном непотписаном чланку о мана-
стиру Хопову истакло, у стилизацији која нам својом непрециз-
ношћу не дозвољава да податак прихватимо као проверену
чињеницу, да је Доситеј са Атанасијем био у неком сродству
(Глас истине, Нови Сад, 1/1884, св. 7, 53).]
У поменутом своме приказу П. Поповић је, осим тога, назна-
чио — као опомену другима — да се А. Ивић покаткад није оба-
зирао „на рад својих претходника по истом послу“, да ли је, наиме,
неко пре њега „публиковао који од докумената које он сад као
нове издаје“. У жељи да сва таква излишна његова прештампавања у
својој критици побележи и тиме констатује коју је грађу као нову
Ивић у свом чланку донео, њему је промакло да је споменуто
Доситејево писмо и пре Ивићевог издања било већ познато. Текст
тога писма, колико данас можемо утврдити, први је штампао
Милан Шевић у свом чланку Два нештампана писма Доситејева
(Бранково коло, Сремски Карловци, ХУИ/1911, св. 14—15, 236),
а по том издању прештампао га је Милутин К. Драгутиновић
у тзв. „државном“ издању Доситејевих сабраних дела од 1911. год.
(Дела.., 554/а). Шевићево издање, и не само стога што је прво
донело једно дотад непознато Доситејево писмо, значајно је још
по нечем. Констатујући нама већ познату чињеницу да аутограф
овог писма не садржи никакву ознаку којом би се могло решити
загонетно питање његовог ауторства, М. Шевић је ипак изнео
претпоставку да би оно најпре могло бити из средине 1806. год.,
да је написано „у Сиску, најраније јунија месеца, или у Земуну,
најраније јулија месеца“. Одмах затим, у продужетку, изнео је
следећу мисао: „Писмо је писао, дакле, Доситеј кад је оставио
Трст с намером да пређе у Србију. Из писма се види да се Доситеј
задржао на путу у Петрињи и да је у кући капетана Стефана
Шупљикца био пријатељски примљен. Из Петриње је отишао у
Сисак, где је неколико дана чекао лађу за Земун и у Сиску је про-
бавио најмање недељу дана. Лако је могућно да је за то време
добио, још у Сиску, лист [писмо] од капетана Шупљикца из Петриње
и ово је његово писмо одговор на тај лист. Да је тако могло бити
може се извести отуд што [Доситеј] описује свој скорашњи пут
из Петриње и утиске из Петриње понесене.“
Како се из досадашњег излагања може видети, постоје две
у основици контрадикторне тезе о могућном датуму Доситејевог
писма Стефану Шупљикцу: по претпоставци М. Шевића, Доситеј
га је написао јамачно 1806. год., јуна или јула месеца, на свом
пропутовању из Трста за Србију; по мишљењу П. Поповића,
које је у свему усвојио Ђ. Живановић, оно се може датирати у

рани период Доситејевог живота кад је он, у бекству из манастира
Хопова, 1760/1761. навратио у Петрињу. Како је разлика између
њих врло велика, износи нешто више од 40 година, обе прет-
поставке изазивају оправдану сумњу и не само због тога што
једна нужно дисквалификује другу. Има, међутим, и других индиција
које се противе досадашњем рачунању датума овог Доситејевог
писма. М. Шевић је, на пример, испустио из вида, или му тај податак
није био познат, да капетан Стефан Шупљикац у току 1806. год.
није био у Петрињи — да би у свом дому Доситеја могао угостити,
поводом чега би му се овај писмом захвалио — него се са службом,
изгледа, још од раније налазио са сином у Италији (М. Ђ. Мили-
ћевић, Поменик знаменитих људи у српскот народа новијет доба,
Београд, 1888, 856), где је за војничке заслуге добио племство
1808. и чин мајора 1809. год. (А. Ивић, Војвода Стефан Шупљикац, —
ЈТетопис Матице српске, Нови Сад, 1930, књ. 323, св. 1, 205—206).
Ако се Доситеј није могао сусрести са својим познаником у Петрињи
средином 1806. год., иако је вероватно тада навратио у овај град
пошто знамо да је био у Сиску и отуда се с два писма јавио својој
поштоватељици Софији, супрузи тршћанског трговца Јована
(,,Драге“) Теодоровића, онда и Шевићево датирање овог Доси-
тејевог писма нужно мора отпасти као непроверено домишљање.
И пажњи П. Поповића, с друге стране, измакла је једна
наизглед такође безначајна појединост. Негде при крају свог писма,
упућеног капетану Стефану Шупљикцу, Доситеј је исписао ову
реченицу: „Чада Ваша мила всесердечно поздрављам“. Да би
се бар приближно могло изнаћи из којег времена потиче ово писмо
требало би, пре свега, утврдити кад су била рођена Шупљикчева
деца. На основу матица рођених и крштених петрињске црквене
општине, М. Шевић је, у поменутом свом чланку Два нештампана
писма Доситејева, предусретљивошћу пароха Родољуба Пајића,
изнео да је капетан Стефан Шупљикац имао две кћери — Ану,
о којој засад имамо само датум њене смрти (З.Х1 1858) и Софију
(18.XII 1789 — ЗЛИ 1855) — и сина Стефана [„рођен је у Петрињи
куће бр. 547 (та је кућа сада својина Светозара Кушевића, суд.
вијећника у Петрињи) дне 26 децембра 1787. Крштен је 1јан. 1788,
бр. матице 79“], за кога је Владимир Ћоровић, по свој прилици
исписујући податке из Поменика Милана Ђ. Милићевића, погрешно
назначио да је био рођен 1786. год. (Народна енциклопедија српско-
хрватско-словеначка, Загреб, 1929, књ. IV, 1087). Ако су архивски
исписи Р. Пајића потпуни и поуздани, у што не сумњамо јер их
ни каснија истраживања А. Ивића, публикована у чланку Војвода
Стефан Шупљикац, нису ни допунила ни исправила, онда се
поставља питање како би Доситеј могао поздрављати децу капетана
7 Ковчежић
98 Ковчежић
Стефана Шупљикца у току 1760/1761. год. кад она тада, како смо
видели, још нису била рођена?
Очигледно је, дакле, да ово Доситејево писмо треба датирати
негде између 1787/1789. и 1806. год., али свакако ближе овој другој
години. До таквог закључка делимично је дошао још А. Ивић
у поменутом свом чланку Војвода Стефан Шупљикац на стр.
205—206: „Сачувано је једно писмо Доситеја Обрадовића капетану
Стефану Шупљикцу, оцу војводе Стефана. Писмо је без датума
и упућено је у Петрињу. Из писма се види да је Доситеј био у дому
капетана Стефана (свакако пре свог преласка у Србију) и да је
познавао децу Стефанову, те их у писму поздравља.“ Ивићево
резоновање из 1930. год. могло би се поткрепити још нечим. При
крају свог писма Доситеј није заборавио да поздрави зета капетана
Стефана Шупљикца: „Г[оспо]д[и]ну мајору, зету Вашему, молим
мој умилњејши поклон објавити“. М. Шевић, коме овај детаљ
није остао непознат, био је — држимо — на сасвим добром трагу
кад је у својим коментарима уз ово писмо претпоставио да би
то могао бити Гаврило Милетић, „тада мајор а касније и пуковник“,
муж најстарије Шупљикчеве кћери Ане, за кога знамо — такође
по исписима Р. Пајића — да је имао сина Александра и да је умро
23.IV 1822.
Питање утврђивања датума овог писма још више се ком-
пликује податком из којег се места Доситеј њиме јавио капетану
Стефану Шупљикцу. Насупрот рачунању М. Шевића да га је
Доситеј могао написати или у Сиску или Земуну, што је у свом
издању од 1911. год. прихватио и М. К. Драгутиновић, из адресе
на писму види се да у обзир може доћи само Сисак. Та
адреса у преводу гласи: „Сисак. — Високородном Господину,
Господину Стефану Шупљикцу, ц. кр. капетану у Петрињи“. Да
помен Сиска овде означава место из којег се Доситеј јавио своме
познанику, а не можда успутну пошту преко које је писмо наводно
требало да путује, сведоче нам и друге типске формуле у адре-
сирању у писмима за која поуздано знамо када их је и из којег
места Доситеј написао. Тако, на пример, своје писмо трговцу
Данилу Марковићу од 12.Х1 1800, послато из Беча, Доситеј је
овако адресирао: „Бе УЈеппе. — А’Моп5Јеиг, М[оп81еи]г ОапП
МагкоуИз а Ви0е“ (Бачка вила, Нови Сад, 1841, књ. I, 231—232);
писмо синовцу Григорију Обрадовићу, писано у Трсту 18.VI 1805,
овако је адресирао: „Бе Тпеб1е. — А’Моп51еиг, М[оп51еи]г Сге^оаге
ОћгаОоуЦб, сНгес!еиг Пеб есо1[е]б погтаЦе]«, раг ТетебУаге а Сагап-
5еће5ћ“ (Драг. Посниковић, Писма владике Данила, патријарха
Арсенија четврто!, Павла Ненадовића митрополита, Доситија
Обрадовића и Павла Соларића, — Споменик СКА, Београд, 1892,
књ. XVII, 128); писмо Софији Теодоровић од 19.111 1807, написано
у Земуну, Доситеј је слично адресирао, с том разликом што га је
упутио њеном мужу Јовану (,,Драги“) Теодоровићу („бетПпо.

— А1’ б1 2 пог, б[1§по]г Бга§о ТеоПогоуИсз а Тпеб1е“) уз ову, за нас
толико важну, напомену: „Подајте тако под печатом г[оспођи]
Софији“, (Архив САНУ, бр. 1408 — писмо у препису П. Соларића).
У наведеним примерима, како видимо, Доситеј је редовно
на првом месту исписивао име града из којег се јављао, па тек
онда име адресата и места у које је писмо упућивао. Иако се
Доситејев начин адресирања у нечему разликује од уобичајеног
кореспондирања из оног времена, поготову у састављању тих
„надписа“ (исп. А . С т о и к о в и ч ђ , Сербскш секретарг> или руко-
водство како сочинлвати различккиша писма..., Будим, 1802, 59—62),
његова типска формула може нам сасвим веродостојно дешифро-
вати помен Сиска у адреси на споменутом писму Стефану Шуп-
љикцу. Резултат ове анализе може бити од користи и у утврђи-
вању датума самог писма: требало би, дакако, прецизно испитати
када је Доситеј могао навратити у Петрињу у периоду између
1787/1789. и 1806. год., не рачунајући том приликом и крајњу
граничну годину, када је то вероватно учинио. У досадашњој лите-
ратури и приступачним изворима о томе, међутим, нема никаквих
података.
7*
ТРИ ПРИЛОГА ПРОУЧАВАЊУ ДОСИТЕЈА
ОБРАДОВИЋА
Д О С И Т Е Ј И Г Е Р А С И М ЗЕ Л И Ћ
О многим савременицима, и знаним и незнаним, Доситеј је

сачувао спомен у својим делима, али о архимандриту Герасиму
Зелићу није говорио. Из њихових личних односа, међутим, М.
Костић је изнео две занимљиве појединости: да су се ,,ускршње
недеље 1778“ они срели у Сремским Карловцима и да је Доситеј,
том приликом, Зелићу читао одломке из своје аутобиографије,
„што је несумњив знак и доказ да је Доситеј већ тада у Карловпима
почео да конципује своје главно дело Живот и прикљученија“
(М. Костић, Доситеј Обрадовић у историској перспективи XVIII
и XIX века, Пос. изд. САН, Београд, 1952, 62, 72).
Извори за ову тврдњу, као што је познато, налазе се у
Зелићевим забелешкама. Помињући да је 1774. год. била велика
глад у Далмацији, услед чега су се многе фамилије иселиле у Босну
и Срем, Зелић је у својој аутобиографији описао како је на модбу
Саве Бједова, игумана манастира Крупе, пошао из „Плашке“
8.Ш 1778. у „Австрију у Сријем“ да би установио где се налазила
игуманова сестра. Пошто је обишао манастире у Фрушкој Гори,
навратио је у Сремске Карловце. Ту се видео с Доситејем,
„којега сам познавао кад је био у Далмацији, и који ту учаше
два синовца митрополитова. Он ми показа двор и великољепије
митрополитско“ (Житије Герасима Зелића, — СКЗ, књ. 36, Београд,
1897, св. I, 49—50). На другом месту, у писму упућеном вероватно
Михаилу Витковићу, Зелић је дописао да је за време боравка у
Карловцима, заједно с Петром Витковићем, Михаиловим оцем,
посећивао Доситеја, који их је забављао „сгодами своије прикљу-
ченија које је тада управ у перу имао“ (А. Гавриловић, Доситије
је рођен 1739,— Коло, Београд, 1/1901, књ. II, св. 11, 646; А. Гаври-
ловић, Доситије у Трсту 1802—1806, — Годишњица Н. Чупића,
Београд, 1904, књ. XXIII, 234—235).
Како је Доситеј заиста у ово време био у Карловцима —
митрополиту Вићентију Јовановићу Видаку, на пример, писао је
одавде једно писмо 13.111 1778 (К. Петровић, Једно досад чеобјав-
љено писмо Доситеја Обрадовића, — Зборник Матице српске за
Три прилога проучавању Доситеја Обрадовића 101
књижевност и језик, Нови Сад, 1954, књ. II, 186—188), очекујући

његов долазак из Беча „гди је позват био ради вершачке смутње“
(Дела ДоситеЈа Обрадовића, Београд, 1911, 75а) — Зелићево кази-
вање усвојило се у литератури као тачно.
Недавно је, међутим, Глигор Станојевић изразио извесну
сумњу у хронолошку тачност Зелићевог причања и, самим тим,
индиректно довео у питање могућност његовог сусрета са Доситејем
у Карловцима 1778. год. Говорећи о Зелићевом спору са архиман-
дритом Никанором Богуновићем, Гл. Станојевић је на основу
архивских докумената утврдио да је Зелић, бранећи се од тен-
денциозних оптужби, и сам узео улогу тужиоца, позивајући се
на своје раније заслуге за Венецију. Тако је, између осталог,
15.Х 1789. узео „увјерење од пензионисаног генерала Раде Маине
да је 1777 године ишао у Банат и радио на враћању млетачких
емиграната из Баната. Исту потврду издао му је и капетан Фран-
ћеско Данезе“. У напомени испод текста Гл. Станојевић је додао:
„Међутим, у својој аутобиографији Зелић сасвим друкчије прет-
ставља свој одлазак не у Банат, него у Срем. Он каже како 1774
године „бијаше велика глад у Далмацији и велики се број народа
иселио у Босну и Сријем“, и даље не наводи да је он те године
ишао тамо ради повраћаја избјеглица. Мало даље каже како га
је 1778 године игуман крупског манастира Сава Бједов упутио
у Срем“ (Г. Станојевић, О спору између Герасима Зелића и Ника-
нора БоГуновића, — Прилози за књижевност, језик, историју и
фолклор, Београд, 1955, књ. XXI, св. 1—2, 91).
Шта је по среди, и да ли су се Доситеј и Зелић заиста срели
у Карловцима уочиУскрса 1778. год., не можемо за сад одговорити.
У својој аутобиографији, међутим, Зелић бележи још један свој
сусрет са Доситејем, овога пута у Бечу 1792. год. Крајем 1791. год.,
из Трста, дошао је Зелић у Беч „посланику венецијанском Анзолу
Дулфини“, како би од њега издејствовао дозволу да може слободно
отићи у Венецију и „принципу“ се пожалити на неправду коју му
је учинио поменути Богуновић. Чекајући на решење, он се „чрез
цијело оно месојеђе“, заједно с Доситејем и другим угледним
личностима, састајао „на разговор и на игру од карата код Њег.
Превосходителства господина генерала Сјечујца“ (Житије Гераси-
ма Зелића, — СКЗ, књ. 44, Београд—Загреб, 1898, св. II, 86).
Те вечери, заједно проведене у Бечу, свакако су допринеле
да се њих двојица међусобно зближе и упознају. Само тако можемо
разумети што је Доситеј наредне године, 1793, шаљући пет при-
мерака свога тек одштампаног Собранија у Далмацију, једну књигу
наменио братству манастира Крупе и лично Зелићу, уз неколико
речи исписаних у виду посвете на лрвом листу. Текст те посвете,
по сећању, донео је Константин Пејичић у предговору свог издања
два у рукопису и тада тек пронађена Доситејева списа (ХристопвХл
102 Ковчежић
сир$ш> блаш обичап и №нацт> о т ђ алфавита списана ДосхвегмЂ Обра-

довићемЂ издана иждивемемЂ Јосифа МиловНка и Гавртла Бози-
товца, тертваца пештански, Будим, 1826, стр. XVIII). Доситеј је
и на осталим примерцима Собранија, које је овом приликом послао
у Далмацију, јамачно исписао сличну посвету. То судимо по томе
што нема крупних текстолошких разлика између ове и посвете
исписане на примерку Собранија који је био упућен братству манас-
тира Драговића (О. Вепс, јУоу Јоргтоз о Возпеји Обгас1о\чси
12 Ба/тааје, Ујезшк га агћео1о§уи 1 МзЈопји ба1тапп$ки, брШ, 1950,
кпј. И1, 237). Слична је, иако нешто шира, и посвета на књизи коју
је Доситеј упутио некој непознатој нам личности (М. Георгијевић,
Једно писмо Доситеја Обрадовића, — Бранково коло, Срем. Кар-
ловци, ХУП/1911, св. 12—13, 200—201). Два примерка ове књиге,
упућена манастирима Крке и Савине, нису сачувана.
У тим својим посветама, па и на примерку књиге коју је
наменио манастиру Крупи, Доситеј је препоручивао као корисно
да тамошње свештенство набави новоиздату књигу „превода
Платонових предика“. То је књига Јована Рајића Собраше разнихЂ
недћлнихЂ и праздничнихЂ нравоучителнихЂ поучети (1793) коју
је он, на захтев митрополита Мојсија Путника, превео са руског
још 1789. год. (Д. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, 1726 1801, —
— Срем. Карловци, 1901, 83—86). Није нам познато на какав

је пријем наишла ова Доситејева порука. У својој аутобиографији
Зелић ниједном речи није поменуо да је од Доситеја примио
његово Собраније.
Д О С И Т Е ЈЕ В П О Ш ТО В А Л А Ц „С Т Е Ф А Н В У ЈА Н О В И Ћ “
У писму ђакону Спиридону Алексијевићу од 29.1 1805. Доситеј

је, између осталог, поменуо и неког младића из Шибеника, „зва-
нијем Стефан Вујановић, родом из села Отона“, који му се писменим
путем обратио за савет и помоћ — јер „љуби науку“. „...Кажите
му — наставља Доситеј — да кад ја с мојим содружником [П.
Соларићем] наше дело у Венецији свршимо, намеравамо гдигод
установити школу, које кад буде и он то чује, ако је управ трудо-
љубив и науке желатељ да с служенијем својим комадић хлеба
притјажава, нек к нами дође; за науку плаћати неће“ (Дела Доситеја
Обрадовића, Београд, 1911, 5476).
Ко је то био?
О „Стефану Вујановићу“ није досад било скоро никаквих по-
мена, па је стога разумљиво што о овом Доситејевом поштоваоцу
имамо данас веома мало података. Колико је он, међутим, био
и остао загонетна личност, довољно сведочи податак да је његово
Доситејев поштовалац „Стефан Вујановић“ 103
презиме „Вујановић“, још од издања Доситејевог писма Спиридону

Алексијевићу у збирци Георгија Магарашевића (Писма Доавеа
Обрадовича, Будим, 1829, 44), редовно тако било штампано и,
наравно, увек погрешно (Гр. Возаровић, Досител Обрадовића
писма домаћа, Београд, 1845, књ. X, 73—74; Дан. Медаковић,
Досител Обрадовића писма домаћа, Земун, 1850, књ. X, 57; Браћа
Јовановић, Писма Доситеја Обрадовића, Панчево, 1884, књ. УШ,
46; М.К. Драгутиновић, Домаћа писма Доситија Обрадовића,
СКЗ, књ. 51, Београд, 1899, 82). Његово право презиме било је,
у ствари, Вујиновић (Вујновић). У вези с тим биће од користи
ако укажемо на једну напомену Кирила Цвјетковића. На молбу
Павла Соларића да му у Далмацији потражи и пронађе рукопис
Доситејеве Буквице, уколико се тај спис сачувао, К. Цвјетковић
га је у писму од 14.1У 1819. известио да му шаље, али му тада
изгледа није послао, поред затраженог списа и друге „смјесице
г-на Доситеја“, па под бр. 6 бележи споменуто Доситејево писмо
уз напомену: „Стефан Вуиновић, находјашчи сја у писму г. Доситеја
под числом 6-м, јест овде у Шибеник мој љубимец“ (Вукова пре-
писка, књ. III, 696—697).
' Као трећи члан „Шибеничког црквеног туторства“, Стефан
Вујиновић је активно радио на учвршћењу православне цркве
у Далмацији и, самим тим, био један од најжешћих противника
насилном покатоличавању Срба од стране унијата. Да би заувек
онемогућио епископа Венедикта Краљевића у његовом потпомагању
„унијатских попова“ и ширењу католицизма он је, заједно са То-
дором Кулишићем и Луком Девићем, у току 1820. год. у више
махова писао протестна писма државним и црквеним властима.
Тако се, на пример, писмом од 25.IX 1820. обратио за помоћ и
митрополиту Стефану Стратимировићу, који је одговорио месец
дана касније с предлогом да се православна црквена општина
у Шибенику, на једном од својих редовних састанака, детаљно
обавести о противнародној делатности епископа В. Краљевића
и званичним путем пошаље жалбу аустријском цару Францу I.
„Шибенчани нијесу дуго размишљали шта им треба радити, кад
су примили ово Стратимировићево писмо, него одмах прионуше
на посао да се напише у име свију православних Далматинаца
меморијал цару противу Краљевића. Кроз мало дана меморијал
је био већ написан а 28 децембра исте године био је састављен
званични записник уз потпис представника свију далматинских
црквених општина, којим се овлашћује шибенички грађанин Стеван
Вујновић да поднесе тај меморијал лично цару у Љубљани, гдје
је цар имао наскоро доћи. Меморијал је потписан 4 јануара 1821.
Пошао је одмах Вујновић на пут, али није могао сам приказати
се у Љубљани, него то учини секретар тршћанске црквене општине
Михајило Бесаровић, који преда цару у Љубљани у марту 1821
године поменути меморијал“ (Н. Милаш, Православна Далмација.

Историјски преиед, Нови Сад, 1901, 525—534).
У својој аутобиографији К. Цвјетковић је саопштио нешто
нових података о овој мисији Стефана Вујиновића. Он, наиме,
и не спомиње одговор Ст. Стратимировића од 25.X 1820. па,
према томе, ни у какву везу не доводи одлазак Стефана Вујиновића
у Љубљану са њим. По К. Цвјетковићу, „наши народни тутори
нађоше за добро“ што се почетком 1821. год. у Љубљани одр-
жавао „конгрес царева [...] због немира у Неапољском заливу“
— то је познати конгрес у Лајбаху, како се Љубљана некад звала,
на којем је Аустрија добила мандат да оружаном силом угуши
револуционарни покрет у Италији — па је православна црквена
општина у Шибенику послала свог изасланика, Стефана Вуји-
новића, „с препоручителним писмом“ да цару изнесе њихове
проблеме. У Трсту су га власти задржале јер није имао уредан
пасош, који „није био учињен него до Триеста, које је он добро
знао, али у Далмацији за Љубљану бојао се поменути, а може бити
не би му га ни дали“ (Дим. Руварац, АвтобиоГрафија протосинђела
Кирила Цвјетковића и њетво страдање за православље, — Пос.
изд. СКА, Београд, 1898, 209). Ту је остао очекујући повратак
М. Бесаровића из Љубљане, а у Шибенику га налазимо већ крајем
априла 1821. год. (Житије Герасима Зелића,— СКЗ, књ. 58, Београд,
1900, св. III, 187—190). Још за бављења у Трсту јавио се Стефан
Вујиновић једним писмом поново митрополиту Стратимировићу
(Љуб. Влачић, Бечки двор против уплива карловачкој митрополита
на православне у Далмацији, — Гласник Историског друштва у
Новом Саду, 1930, књ. III, св. 2, 236—237).
Полазак Стефана Вујиновића у Љубљану почетком 1821. год.
за нас је драгоцен још због нечег. У писму П. Соларићу од 14.IV 1819,
као што смо видели, К. Цвјетковић га је обавештавао да му шаље
у препису дотад необјављене Доситејеве „смјесице“. Он му, по
свој прилици, те своје преписе тада није послао, јер у аутобио-
графији о томе друкчије говори. Напомињући да је до неких руко-
писа Доситејевих (преписа Венца од алфавита, три проповеди, два
данас загубљена писма: Симеону Кураици у „Св. Атонску гору“
и Спиридону Мирковићу „трговцу", најзад и оба записа из мана-
стира Драговића) дошао још крајем 1816. год., он их је код себе
задржао „очекујући згодну прилику послати и ово све Соларићу“.
Та му се прилика пружила кад је у Љубљану полазио Стефан
Вујиновић. По овом свом „љубимцу“ упутио је тада П. Соларићу
и ове и друге Доситејеве рукописе које је, у међувремену, успео
открити, међу којима је било и Доситејево писмо Спиридону
Алексијевићу. Но док је „тутор нашега народа далматинског“
у Трсту чекао на повратак М. Бесаровића, „у томе дође жалосни
глас у Триест да је исти Соларић овај маловремени живот на само
Ка проучавању Доситејевих веза са устаницима 105
Богојављење 1821 с вјечним променио и Богу свој дух предао“,

па се за те Доситејеве рукописе заинтересовао Димитрије Фрушић.
По повратку у Шибеник Стефан Вујиновић је изложио К. Цвјет-
ковићу „како је г. Фрушић от њега оне ствари Доситијеве искао
и да му он без мога соизволенија — лише К. Цвјетковић — није
се усудио дати, за које га је исти г. молио да ме от његове стране
моли да му их пошаљем, које ће он верно издати и от кога је примио
тачно назначити, онда сам ја истом Вуиновићу рекао слободно
и с добром мојом вољом нека му их пошаље“ (Автобиојрафија,
99—101, 209—211). Да ли је Дим. Фрушић добио обећане рукописе,
нисмо могли утврдити; један део тих рукописа, као што је познато,
објавио је Г. Магарашевић. Свет. Матић, међутим, није био добро
обавештен када је писао да су се сви Доситејеви рукописи из ове
групе, по свој прилици, изгубили „судећи по писмима чије адресе
Цвјетковић даје, а које се не налазе међу сачуванима“ (Свет. Матић,
Доситијеве необјављене проповеди, — Гласник Историског друштва
у Новом Саду, 1930, књ. III, св. 3, 401).
Говорећи о Стефану Вујиновићу као „ревносном Србину
и добром христијанину“, К. Цвјетковић је поменуо и његовог
брата, „попа Јоана Вуиновића, родом из Далмације из села Отока“
(АвтобиоГрафија, 96). Штампарска грешка да је Стефан Вујиновић
„родом из села Отона“, како стоји у свим досадашњим издањима
споменутог Доситејевог писма Спиридону Алексијевићу, неким
случајем је, дакле, дочекала и своју стотридесетгодишњицу.
К А П Р О У Ч А В А Њ У Д О С И Т Е ЈЕ В И Х ВЕЗА СА У С Т А Н И Ц И М А
Већ у првим данима борбе против дахија устаници су се

суочили са проблемом несташице у храни и ратном материјалу.
Да би снабдевање људства било обезбеђено, дошло се на мисао
да се од богатих тршћанских трговаца затражи новчана помоћ.
Одзив је био неочекиван. У писму Павлу Соларићу од 5.VI 1804.
Доситеј га је извештавао да се на прикупљању добровољних прилога
у Трсту стално „настоји: и ја сам дао полак од свега што имам,
четири стотине форинти“ (Дела Доситеја Обрадовића, Београд,
1911, 5446). У први мах скупљено је „сто педесет хиљада бечких
форината“; саопштавајући тај податак, руски конзул у Котору
Алексије Јосипович Мазуревски је додао да су том приликом
тршћански Срби Карађорђу обећали „да му сваке године на војене
потребе дају по толико“ (Ст. М. Димитријевић, Карађорђев устанак
као дело с планом смишљено и вођено уз учешће истакнутих људи
свију наших крајева, — Братство, Београд, 1931, књ. XXV, 23).
Дато. обећање, међутим, није било испуњено, па је Карађорђе
касније морао поново да се обрати Тршћанима с молбом за помоћ.
Правитељствујушчи совјет, који је тада заседавао у Смедереву,

упутио је у Трст двојицу изасланика, Аврама Лукића и Јеремију
Гагића, са писмом од 7.VIII 1806. „У августу месецу [1806] ова се
двојица крену из Смедерева за у Тријест и, кад су се отуда повратили,
донели су од родољубивих Тријестанаца 12750 форинти“ (Л.
Арсенијевић-Баталака, Историја српско1 устанка, Београд, 1898,
књ. I, 229—230). И овога пута Доситеј је имао извесну улогу у
потпомагању захтева српских устаника, али се у досадашњој
литератури о томе или није говорило или се, на жалост, махом
само нагађало; уз то још и нетачно нагађало.
У своме приказу Доситејевог живота „од прекида његове
аутобиографије (1788) до смрти (1811)“, Милутин К. Драгутиновић
је у погрешну везу довео ову акцију устаника са оном из 1804. год.,
па су по њему совјетски изасланици А. Лукић и Ј. Гагић у Трст
дошли 1804. год. — кад је, у ствари, Ј. Гагић још био у Земуну, у
служби код свога зета Вука, свињарског трговца — којом приликом
је Доситеј дао „половину свог иметка, 400 форината“. „Али До-
ситије није само са браћом Србима поделио свој трудно стечени
новац, него је чинио и много више: он се својски заузео да се
Србима устаницима пошаље што више новаца [ту се М. К. Драгу-
тиновић позива на Доситејево писмо П. Соларићу од 5.У1 1804].
Српски посланици предали су Карађорђу у логору код Топчидера
12750 форината“ (Домаћа писма Доситија Обрадовића, — СКЗ,
књ. 51, Београд, 1899, стр. X—XI; исп. М. Иванић, Доситеј Обра-
довић, живот и рад, — Братство, Београд, 1911, књ. XIV, 68—69).
Слично је поступио, иако не сасвим, и Милован Ристић у својој
књижици о Божидару Грујовићу. Њему, наиме, није остало непо-
знато писмо Правитељствујушчег совјета тршћанским Србима од
7.^111 1806, али му је промакао тачан датум кад је Доситеј напустио
Трст. Јер, да је то имао у виду, он никако не би могао написати
да су устаници, шаљући двојицу својих изасланика у Трст у августу
1806. год.,справом очекивали да ће им у сусрет изићи и Доситеј,
који је „тамо тада живео“. Да се у овом случају не ради о омашци
пера и несвесном повезивању датума, сведочи још један његов
навод. Исписујући неколико реченица из споменутог писма од
7.VIII 1806, он је у закључку истакао, потпуно у духу погрешног
резоновања М. К. Драгутиновића, да је резултат ове акције
Правитељствујушчег совјета била „сума од 12750 форината, које
су као свој прилог дали богати тршћански трговци. И сам Доситеј
приложио је половину своје уштеђевине“ (Мил. Ристић, Устанички
законописаи, Теодор Филиповић — Божидар Грујовић, — „Просвета“,
библ. „Из српске прошлости“, св. 14, Београд, 1953, 51—52).
Трећу верзију, различиту од претходних а обогаћену новим
домишљањима, саопштио је Божидар Ковачевић. Полазећи јамачно
од претпоставке Миленка Вукићевића да се „може мислити“ да се
Ка проучавању Доситејевих веза са устаницима 107
Доситеј састао са совјетским изасланицима А. Лукићем и Ј. Гагићем

у Земуну на њиховом пропутовању у Трст (М. Вукићевић, Последњих
пеш година живота и рада Доситеја Обрадовића, — Споменица
Доситеја Обрадовића, СКЗ, књ. 134, Београд, 1911, 92), уз то
додајући и своју, да су изасланици можда понели „и личну препо-
руку Доситејеву његовим пријатељима“ (том приликом погрешно
бележећи да су им Тршћани дали „у свему једанаест хиљада и четири
стотине форината“), Б. Ковачевић је у три маха истакао да „лако
може бити“ да је и Доситеј био консултован у састављању спо-
менутог писма Правитељствујушчег совјета: „Нама се чини да
је и Доситеј морао сарађивати на овој топлој и речитој посланици
његовим Тршћанима. То је оно место у коме се, пошто су за-
тражени оружје и храна, наводе Енглези као пример“ (Б. Ковачевић,
Доситејево учешће у Устанку пре њеГова преласка у Србију, —
Књижевност, Београд, 1У/1949, књ. VIII, св. 1, 60—61. Текст је
прештампан и у ауторовој књизи Из прошлости — СКЗ, књ. 308,
Београд, 1949, 20—21; Б. КовачевиЋ., Доситеј Обрадовић у Првом
српском устанку, — „Просвета", библ. „Из српске прошлости“,
св. 9, Београд, 1953, 24—26).
Да Доситеј, међутим, није узимао учешћа у писању званичног
акта Правитељствујушчег совјета и да му се то писмо, по свему
судећи, не може приписати чак ни у коауторство, доказати није
тешко. И сам Б. Ковачевић је, између осталог, допустио да би
се онаква мисао о Енглезима „могла очекивати и од проте Матеје,
који је био вешт у састављању претставки и посланица, а још
више од Боже Грујовића, чијом је руком ова посланица писана
и који је, у том тренутку, био најученији човек у Србији“. Оригинал
овога писма налази се данас у Архиву САНУ под бр. 427 (факсимил
одломка доноси М. Ристић на насловној страни своје књижице
о Б. Грујовићу) и рукопис заиста потиче од тадашњег секретара
Правитељствујушчег совјета. Што је Б. Грујовић написао и пот-
писао, а јамачно и сам саставио, ово писмо није неразумљиво кад
знамо да је он баш 1806. год., кад је већина чланова Совјета била
у војсци, „био једини стуб српскога Совјета: он је био и предсједник
и секретар и писар и све“ (Вук Стеф. Караџић, Скупљени историски
и етноГрафски списи, Београд, 1898, књ. I, 65).
Да бисмо само потврдили чињеницу да Доситеј није узимао
учешћа у писању овога писма, указаћемо на један сувремени извор
који је за нас, с друге стране, занимљив и стога што нас обавештава
о улози коју је Доситеј имао у овој сабирној акцији из 1806. год. У
своме дневнику Ј. Гагић прича да је са А. Лукићем пошао из Сме-
дерева 9. августа и да је, том приликом, понео већ написано „полно-
мошчие от Совјета“ (то је споменуто писмо Правитељствујушчег
совјета упућено тршћанским Србима од 7.VIII 1806). Сутрадан,
10. августа, стигли су у Панчево, где су се задржали да „отстоје
контумац“. Тек 17. августа дошли су у Земун, где су „застали [...]

Доситеа Обрадовића и узели от њега препоручителна писма на
триестинске терговце“. Како су совјетски изасланици на даљи пут
кренули 19. августа, за три дана, колико су се задржали у Земуну,
могли су се више пута састати са Доситејем; он је, међутим, тек
тада могао видети ово писмо (Рад. Перовић, Дневник Јеремије
Гашћа, секретара Правитељствујушче1 совјета, — Братство,
Београд, 1939, књ. XXX, 165— 166. У истом чланку, на стр. 165
и 177м, аутор саопштава где је ово писмо било досад штампано.
Да додамо да је дужи испис из њега донео и М. Вукићевић у спо-
менутом свом чланку о Доситеју на стр. 90—92).
Доситејева „препоручителна писма на триестинске терговце“
нису, на жалост, данас сачувана, па нам није познато који су од
његових пријатеља, одазивајући се на његове молбе, одговорили
новчаним прилозима; ипак постоји могућност да је Доситеј овом
приликом писао баш онима који су предали извесну суму новаца
совјетским изасланицима и чија нам је имена, као што је познато,
забележио Ј. Гагић у своме дневнику (Јован Куртовић, Стефан
Ризнић, Јован Николић, Ђура и Пера Теодоровић, Јован и Дими-
трије Ћирковић, Јован „Драга“ Теодоровић и Вићентије Ракић).
ДВИЈЕ ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ ИЗ ВУКОВЕ ЗАОСТАВШТИНЕ
У Предговору 1 књиге Српских народних пјесама лајпцишког

издања Вук говори, поред осталог, и о шаљивим народним пјес-
мама. „Оваке се смијешне пјесме и данас често спјевавају, — пише
он — но будући да нијесу ни од каких важних и општепознатих
догађаја, зато се и не разилазе надаље, него ђе постају ту и остају
— док се и не забораве; зато мислим да је вриједно о њима још
мало поговорити. Из ових неколико комада види се да се оваке
пјесме спјевавају понајвише око женидби, кад се штогођ смијешно
догоди, напр. кад се сватови посвађају па коме разбију главу или
га одадру батином по леђима (али да који падне мртав, онда се
шаљива пјесма не би пјевала); кад коме побјегне жена а особито
кад се женидба поквари или кад отмичари остану јалови.“
Вук је навео и примјере оваквих пјесама, негдје у стиховима,
а негдје препричавајући их. Указао је и на њиховог творца, на
свога дједа Јоксима Бандулу. Свих шест наведених пјесама су из
Тршића. Вук је познавао и личности опјеване у њима. Подно
текста дао је њихова права имена.
Иако је истакао да су овакве (смијешне) пјесме од мањег
значају него јуначке, да су својом пригодничарском природом
од краћег даха и у временском и у територијалном погледу, —
Двије шаљиве народне пјесме из Вукове заоставштине 109
Вук их ипак није игнорисао. Штавише, узео их је за примјер сувре-

меног пјесмотворног духа народног. Стога, мислим, није неко-
рисно да упознамо још двије такве необјављене пјесме из Вукове
заоставштине.
У Архиву САНУ под бројем 8552 /45-а налази се један кон-
цепт поменутог Предговора, крњ додуше, без почетка и завршетка.
То је, у ствари, препис Љубе Стојановића из петроградске Јавне
библиотеке. Осим неких стилистичких разлика између концепта
и штампаног Предговора (у концепту, на примјер, Вук назива
овакве пјесме сатиричким), занимљиво је истаћи да су у концепту
наведене двије пјесме којих нема у штампаном тексту. То су
припијевања некаквог хајдука о селима кроз која је пролазио,
и једна пјесма коју је Вук запамтио из Брзе Паланке. У њој је,
као и у пјесмама дједа Бандуле, ријеч о женидби. Већи дио ове
(друге) пјесме чини препричавање. А више него с пјесничке стране,
она је занимљива по томе што баца извјесно свијетло на Вуков
живот у Брзој Паланци.
Концепт лочиње ријечима: „Он је спјевавао и друге пјесме
н. пр. о смрти Смаил-бег Бегзадића. Ја сам очима гледао како
он копа гра[х], а шапућући слаже пјесме.“ По свој прилици Вук
овдје мисли на свога стрица Тому, јер га и у штампаном предговору
помиње као творца пјесме о смрти Смаил-бега Бегзадића, везујући
за њега само ту пјесму. Из концепта, пак, видимо да је он „спје-
вавао и друге пјесме“, у несачуваном дијелу кокцепта, очевидно,
и побројане.
У наставку концепта Вук говори о некаквом хајдуку.
„Тако је некакав [х]ајдук — каже Вук — припјевао сва села куда је долазио.
Врло ми жао што немам сву његову пјесму; само знам да се овако почиње:
К ад се попнем на Повлен планину
па погледам низ Посавље равно
нема села у ком [х]ана нема
ни [х]анције за ким кер не иде,
па послије иду сатире редом сваком селу по имену, н. пр.:
Калинићу жене неопране:
Седам кућа, 9 бунарева,
А кроза њи[х] Гаревица тече;
И још су им жене неопране.
Баталаге на међи јаузи
Покрадоше и тамо и амо
А Добриње и горње и доње
К ад год дођем, не вечерам с миром.
Не знам у ком селу — указује Вук наводећи следеће стихове:
7 кућа једну козу музе
Још се, веле, да се добр о [х]ране:
Да им није млоге гостиниде,

Од сира би ћуприју зидали,
На суруци воденице б’ мл>еле.
А опет другом некаквом селу:
У теби су лијепе ђевојке:
Дуге су им косе до ушију,
пуне су им гњида и ушију.
Потом Вук прелази на сјећања из Неготинске Крајине.
„1812-те године испроси један Грк из Брзе Паланке једну покр-
штеницу у Кладову, па се потом поквари та женидба и не буде о д н>е
ништа. Онда му неки Арсеније Станојевић из Мачве (момче око 25 година,
које је онда било код нас у служби1) спјева тако смијешну пјесму да би
цркао од смија човјек који познаје оне људе о којима је а ко их не зна,
рекао би да је каква пјесма Бог зна од колико времена и од какви[.\] јуна-
ка. Ја сам је чуо од Арсенија неколико пута (знао је добро пјевати уз
гусле, па сам му ја био купио гусле, те нам је често пјевао кад ручамо
или вечерамо), али је нијесам сву упамтио по реду, него само знам да се
почиње:
Вино пије Базерђан Стерија
Баш у шеру, у Брзој Паланци,
У Кошари, двору бијеломе,
Крај Дунава тије воде ладне.
Вино служи Тривун момче младо.
А када се накитио вина,
Тад он јунак стаде беседити:
Ој Тривуне, моја вјерна слуго,
нежењен сам, женити се [х]оћу;
Обишо сам земљу и градове,
Турску земљу д о Стамбола града,
Сву Њемачку д о бијела Беча,
Каравлашку и Карабогданску,
Ја не нађо[х] за мене ђевојке,
Д о садека у Кладову граду,
У онога Косте Јерменлије,
А на име Јелену ђевојку.
Већ сад мене сјету[ј] вјерна слуго:
Кога ћемо послат’ у Кладово
Да ми проси лијепу ђевојку,
Мени љубу а теби госпођу.
Ал’ говори Тривун вјерна слуга:
Господару Базерђан Стерија,
Прво пошљи старца Слатинаша,
Слатинаш је влашка поглавица
Па ће њега свуда послушати.
1 Уп. Народне сриске ијесме, 76. IV, Беч, 1833, стр. Х1Л.
Један Вуков портрет из 1840. године 111
Друго пошљи Радића Јована,

Јер је Радић рода господскога,
И з лијепа шера Сарајева;
Обишо је земљу и градове,
Он госпо[д]ски знаде беседити.
Треће пошљи Грчића Николу,
Који знаде грчки и јерменски.
Како је Тривун узео чутуру — наставља Вук у прози — па отишао
те дозвао Слатинаша и Радића и Грчића; како су сутрадан отишли кули
Чотрићевој [Јевта Савић Чотрић] те преварили Арсу писара и узели
пасош у Кладово ради трговине (а нијесу управо смјели казати; зашто
је и Арсо шћео да проси ту исту ђевојку); како су отишли и испросили
ђевојку; како и[х] је ђевојка даривала; како је Слатинаш казао да дар
вежу коњма око главе да се знаде да су просиоци; како је Радић упустио
свој дар на земљу па казао да му то није мило и да неће добро бити;
како су се после уставили кад су дошли у Грабовичко Поље на помол
Брзој Паланки па Радић казао да поскидају дарове с коња и да ућуте
бубњи и свирале и егеде да се не би осјетио Арсо писар; како је међутим
Арсо разабрао па искао од свога побра Обрада Томића 1000 дуката да
накупи младије[е] бећара па да дочека сватове кад стану водити ђевојку
и да им отме ђевојку итд.“
Остали текст кондепта скоро је истовјетан са штампаним
Предговором, али краћи, шкртији, без извјесних дијелова. Последњи
пасус је и друкчије стилизован. „Најстарије су пјесме — каже Вук
у њему — које сам ја досад чуо ево ове: а) О Женидби Саве Нема-
њића (како га је отац ћео да ожени, а он није ћео већ утекао у
калуђере), б) Збор зборила господа [х]ришћанска, в) О женидби
Душановој (Кад се жени српски цар Стеване), г) О женидби...
(недовршено)“. По штампаном Предговору могло би се прет-
поставити да је ријеч о пјесми Женидба краља Вукашина. У штам-
паном Предговору Вук говори о њима као о старијим пјесмама
и не набраја их овако.
Голуб Добрашиновић
ЈЕДАН ВУКОВ ПОРТРЕТ ИЗ 1840. ГОДИНЕ

Анастас Јовановић, први српски литограф и један од првих
дагеротиписта у свету, говорећи о почецима свога рада на лито-
графији 1840. године, пише у Аутобиографији да је после Доситеја,
прве своје литографије, „владику Мушицког литографисао, а
затим Вука Карацића по цртежу Павла Симића“ за који је „молио
Вука те му је седео за тај посао“ Е1
1 Љ. Никић, Аушобиохрафија Анасшаса Јовановића, Годишњак Музеја

града Београда, III, 1956, 407.
Рађена веома рано, у време када је Јовановић у незавидним

материјалним приликама уводио једну нову графичку дисциплину
у српску уметност, и отиснута, стога, у веома малом броју при-
мерака — ова литографија са Вуковим ликом представља већ
давно велику реткост. Тако, још пре осамдесет година за њу је
речено да је „слика колико ретка, толико опет вредна да се сачува
од заборава“2. А није је било, судећи по штампаном опису Вукових
ствари3, чак ни у Вуковој заоставштини која је после Минине
смрти доспела у Србију.
Један примерак литографије сачувао се у уметничкој зао-
ставштини Анастаса Јовановића, која се од пре неколико година
налази у Музеју града Београда, и није искључено да је то и једини
сачувани примерак Јовановићеве литографије са Вуковим ликом.
Исто тако литографија је, колико ми је познато, и ретко
репродукована. Српске илустроване новине за забаву, поуку, умет-
ност и књижевност (I, 1881, бр. 9, стр. 129) донеле су репродукцију
прецртане литографије — без ознаке да је то Јовановићев рад —
под насловом Вук Стефановић Караџић, у млађим Годинама. У
наше дане литографија је репродукована у прилогу Голуба Добра-
шиновића ,,Ко је зуе ргауш рог!ге1е Уика КагасШса“ (Ро1о-кшо
геуца, XII, 1959, ћг. 12, б!г. 8).
Јовановићева литографија приказује нам Вука у зрело жи-
вотно доба. На портрету датом у ставу фигуре до појаса, Вук
је представљен у капуту са широким оковратником, са високом
крагном и свиленом марамом, а на глави има фес са кићанком.
Иако мањих размера (212x175 мм), литографија је изван-
редно израђена. С правом је речено да је међу првим Јовановићевим
литографијама „особито лепа Вукова слика“ 45.
Испод портрета, отиснутог на пунијој белој хартији вел.
361 х 269 мм, налази се сигнатура: А. 10ВАН0ВИЋЂ ЛИТОГР
841. [лево] ПЕЧАТ. КОД. I. РАУ [десно]; на средини је факсимил
Вукова потписа: Вук Стеф. Караџић.
Према сигнатури, литографија је рађена 1841. год. Међутим,
из Дневника8 Анастаса Јовановића с краја 1840. и почетка 1841,
који ми је веома љубазно ставио на располагање господин инж.
Сава Величковић, види се да је литографија била отиснута још
крајем 1840. Јер, под 27. XII 1840. Јовановић је забележио да је
2 [Ст. В. Поповић], Вук Стефановић Караџић, Српске илустроване новине

за забаву, поуку, уметност и књижевност, 1, 1881, 142.
3 Опис сшвари из заоставштине Вука Стеф. Караиића, Београд, 1900.
4 Катарина А . Јовановић, О животу и раду Анастаса Јовановића, Српски
књижевни гласник, XIII, 1924, 589.
5 Дневник је писан старом азбуком; сви текстови из њега који се овде
наводе транскрибовани су новом азбуком.
Један Вуков портрет из 1840. године 113
по извесноме Стефановићу „полазећи у Пешту“ послао „Павло-

вићу6 два образа“, од којих „1. Вуков“ 7.
Поред овога, у Дневнику се налазе још неколике белешке
које се односе на литографију са Вуковим ликом, и ја их овде
саопштавам:
23.11 1841. Јовановић бележи да је послао „преко Тирке
Радичевићу89 12. образа“ од којих „4 од Вука“.
19.111 1841. Јовановић пише: „Паковао сам образе за у Нови
Сад Кирјаковићу5 и послао сам му сљедујуће... од Вуковог лика
20 10 мали без хинејск.
22 10 велики с!ио <Јио
30 5 велики с хинејским“.
Прве бројке исписане су ситније и, како сам установио из
текста Дневника, означавају цену, у крајцарама сребра, по којој
је Јовановић продавао један примерак односне литографије.
12.У 1841. Јовановић бележи да је Димитрију Сакеларију,
пештанском трговцу, уз остале литографије послао „од Вуковог
образа мали 6 комада велики 5“.
29.У 1841. Јовановић нотира да је по двојици Београђана
послао уз остале литографије „Господину Јакшићу101... Вук велики
3 комада с!ио мали 3 комада“.
Јовановић је, као што се види из ових бележака, имао три
врсте Вуковог портрета: на обичној хартији — мали и велики
формат, и на кинеској хартији — велики формат. Укупно је послао
47 литографија са Вуковим ликом, и то: у Београд — 10 ком.,
у Пешту — 12 ком. и у Нови Сад — 25 ком. За продају су, изгледа,
биле само литографије послате Кирјаковићу и Сакеларију; док
су остале, судећи по личностима којима су упућене, вероватно
слате на поклон.
Са сигурношћу можемо претпоставити да је Јовановић своје
литографије са Вуковим ликом слао на продају и у Загреб. На ово
нас упућује Јовановићево писмо Људевиту Гају од 3. августа 1841,
у коме му поред осталог јавља да ће примити и литографије Вука
Караџића11.
Са продајом својих првих литографија Јовановић је прошао
лоше. У писму Кирјаковићу од 11 /23.VI 1842, чију копију налазимо
6 Теодор Павловић, књижевник.

7 Ову забелешку наводи и К. А. Јовановић, Нав. дело, 591, али: као да је
писана 27. IV 1841. и као да су послата „два образа Г. Вукова“ .
8 Стефан Радичевић, попечитељ просвете.
9 Георгије Кирјаковић, новосадски књижар.
10 Јаков Јакшић, управник државне штампарије.
11 Јозјр Ногуа! — Јакба Каућс, РЈхта Циск у/7и Саји, Ји§ок1ауеп5ка ака-
Јегтија гпапози 1 итјеШ ози, ОгаЈа т роујјез! кпјиеупозП ћгУаГзке, кпј.26, 2а§гећ
1956, 232 (укратко дата садржина писма).
8 Ковчеж ић
такође у Дневнику, Јовановић износи да му више није могуће

литографије давати у комисион. „Јер на тај начин“ — пише Јова-
новић — „на прве образе сам много штетовао, издао толики
новац и ра[с]посло које гди, пак сад ни новаца нити пак образа
до сам ви један Што сте ми сад по Гр. Вука Караџића 20 Г сребр.
послали (новце сам од истог Гр. Вука примио и квиту му дао
које ће вам он послати)“.
Љубомир Никић
ПОКУШАЈ ЗАБРАНЕ ВУКОВОГ „НОВОГ ЗАВЈЕТА”

У ЗАДРУ 1847. ГОДИНЕ
Када сам своједобно писао о Вуку у чланку Далматинска
штампа 1847 године о Вуку1 рекао сам да д-р Божидар Петрановић,
књижевник и познати прегалац у доба народног препорода у
Далмацији у XIX вијеку, који је у оно вријеме под псеудонимом
,,Сједоглава“ рецензирао новоизашле књиге у ,,Српско-Дал-
матинском Магазину“, покренутом већ 1836. године од њега под
насловом „Србско-Далматинскиј Алманах, а који је затим излазио
под именом „Србско-Далматинскиј Магазин" све до 1873. године,
није се ни једном ријечју осврнуо на прво издање Вукова Новога
завјета. То згодом сам такођер рекао да Петрановић није сигурно
хтио у „Српско-Далматинском Магазину“ писати о Вукову Новом
завјету с једне стране зато што је био противник Вукових језичних
реформи, као што се то види из његове критике Ћуре Даничића
Рат за српски језик и правопис12, а с друге стране и на миг самих
ондашњих црквених кругова у Далмацији, па је штавише од истих
тражено да цивилне власти искључе и заплијене из продаје Вуков
Нови завјет.
У службеним новинама „ОагеПа <И 2ага“, које су излазиле
у Задру, у бр. 80, 81 и 83 од 11, 14. и 21. октобра 1847. године, дакле
непосредно по изласку Новог завјета из штампе, оглашено је било
да се Нови завјет продаје у књижари Браће Батара у Задру3. То
исто било је оглашено и у бр. 42 и 43 од 18. и 23. октобра исте године
у „2оп ПаћпаНпбкој" на слиједећи начин4:
1 Република, Београд, 14. октобра 1947, бр. 102.

2 Србско-ДалмашинскШ МаГазинг за л%то 1848, стр. 157— 158.
3 Иако су новине излазиле на италијанском језику латиницом, оглас је
штампан ћирилицом, изузев ознаке да се дјело продаје у књижари Браће Батара
у Задру, и то на италијанском језику:
Орега уешЈЉПе пе11а Нћгегха <Је1
Рга4еШ ВаНага т 2ага.
Из бр. 80 и 81 „Господе“ исправљено је у бр. 83 у „Господа“ , док су
остале штампарске грешке „Бук“ , „Карацић“ и „Вечу“ остале непромијењене.
4 И овдје су остале непромијењене штампарске грешке „Бук“ , „Карацић“
и „Вечу“ .
Покушај забране Вуковог „Новог завјета“ у Задру 1847. године 115
К N Ј I О Е,
које зи па ргобаји и Љкагшс! I кпјЈГагпкЈ
ВКАТЈЕ ВАТТАКА Ц 2АОК1Ј.
НОВИ ЗАВЈЕТ
ГОСПОДА НАШЕГА
ИСУСА ХРИСТА
превео
Б у к с т е ф . КАРАЦИЋ.
У Вечу — Цјена Фл. 2 : 30
Наведени огласи, а такођер и изложени примјерци Новог

завјета у излогу књижаре Браће Батара, дали су повода право-
славном епископу у Далмацији Јеротеју Мутибарићу (1843—1853)
да упути 25. октобра 1847. на италијанском језику допис влади
Далмације у Задру којим је тражио да се забрани продаја Ново!
завјета, јер Вук није добио одобрење за штампање истога од
архиепископа и митрополита карловачког. Тај Мутибарићев
допис гласи5:
А1Р Ессеко I. К. Соуегпо ш 2ага
2ага П 25. ОИођге 847
РегуешНо а поЉха с!е11о бстеп 1е, сће ргеббо аИ Пђгај сП 2ага,
ГгаСеШ ВаИага, б1 Сгоуа уепсПћПе П Пћго Пе1 пцоуо 1еб1атеп(о (габоКо
јп Шшсо с!а Уик бњГГапоушћ; е сопбСапПо, сће П т е б е з јт о Нћго поп е
б(а(о зГатра(о <Пе(го 1’абзепзо (1е1РАгсћ1уебсоуо е Ме1гороШа сП Саг1о\ПГ7,
зепга сП сш регтеззо поп риб зГатрагз! а1сип Нћго есскбјазско, 1о зспуепГе
31 Га ип Поуеге сП рге§аге 1а ћоп(а сП Ез1 Есс. о I. К. О о у е т о , а уо1ег ргој-
ђјге 1а уепсШа с!е1 Нћго 1П (Пзсогбо.
На ово тражење епископа Мутибарића да се забрани продаја

Вукова НовоГ завјета у Задру, далматински гувернер Иван Аугуст
каваљер Турски одговорио је негативно дописом бр. 27397/2794
од 18. новембра исте године. Турски каже да је штампање НовоГ
завјета одобрено од цензуре у Бечу, па ако Мутибарић има
какве примједбе у погледу тога, нека их изнесе изравно Централној*У
5 Државни архив у Задру — Списи православне епархије у Задру, 1847,

бр. 1394, концепт.
У при еводу овај Мутибарићев допис гласи:
Узвишеној Ц. К. Влади у Задру
Задар 25 октобра 1847
Дошло је д о знања потписаном да се код књижара у Задру, браће Батара,
налази на продаји књига Нови завјет преведен на српски од Вука Стефановића;
и знајући да иста књига није била штампана дозволом архиепископа и митро-
полита карловачког, без чије се дозволе не може штампати никаква црквена
књига, потписани се сматра обавезним да замоли доброту Ваше Узвишене
Ц. К. Владе да изволи забранити продају споменуте књиге.
8*
цензури у Бечу од које једино овиси слободна распродаја споме-

нутог дјела. Тај одговор Турског, који је супотписао још и владин
савјетник Влахо барон Геталди, гласи6:
27397
№ = --------
2794
Ва11’ 1тр. Ке§. С о у е т о <1е11а Оа1таг1а
У151о сће П Нћго пиоуо 1ез1атеп(о т ПНпсо, сН си 1 Га тепгјопе *
И КеуегегкН551то ОгсНпапаГо пе1 зио гарроНо 25 оИоћге рр № 1394 е
51а1о пе1Гаппо согг. е 51атра1о е рићћНса1о На11а НрозгаПа <1е1 РаНп А гтеш
а У1еппа, 1а чиа1е деуе ауеге Ц тапозсгШ о рсепатеп^е арргоУаСо ИаН’
1. г. Сепзига, П Ооуегпо поп 51 гШепе аи1ог 122а1о а НтИаге 1а уепННа с!е1
Пћго т е д е зјт о .
К11епепс1о Е 550 КеуегепдЈ551то ОгсћпапаСо, с о т е чиа1ши[ие аћга
аи1ог11а есс1е51а5иса §геса п. и. деПНтрего, сћ ауег тоНу1 (Н гес1атаге
соп1го 1а ШГибЈопе <П чие5Со Уо1§ап22атеп1о ННпсо де! пиоуо 1е51атеп1о,
поп аугећће сће а пуо1§ег51 со11е ргоргје 055егуа210П1 1п ргороаНо а1Г
1.г. Сеп5ига Сеп1га1е 1п Ујеппа, да си1 дјрепдега е 1а Ићега с1гсо1а210пе
Не1Горега, о 1а 5иа ПтНагЈопе.
2ага 18 Моуетћге 1847
Тиг52ку
Оће!а1д1
А1 Кеуегепд1551то Огд1паг1а1о Сгесо поп иш(о т
2 а г а.
6 Исшо — С п и с и православне епархије у Задру, 1847, 5р. 1574, заведено

30. новембра 1847.
У пријеводу одговор Турског гласи:
27397
Бр
2794
Од Ц. К. Владе Далмације
Видећи да је књига Нови завјет на српском, о коме говори Пречасни
Ординаријат у свом извјештају од 25. октобра прошлогбр. 1394, био у текућој
години штампан и објелодањен од штампарије Арменских отаца у Бечу, која
мора да има рукопис потпуно одобрен од Ц. К. Цензуре, Влада се не сматра
овлашћеном д а искључи продају исте књиге.
Ако тај Пречасни Ординаријат као свака друга црквена грчка власт
несједињена у царству, држи да има разлога да устане против распарчавања
овог српског пријевода Новог завјета, требало би да се обрати својим при-
мједбама у предмету Ц. К. Централној цензури у Бечу, од које ће овисити и
слободно колање дјела, или његово искључење.
Задар 18. новембра 1847.
Турски
Геталди
Пречасном Ординаријату грчком несједињеном у
3 а д р у.
Покушај забране Вуковог „Новог завјета“ у Задру 1847. године 117
Иако је Вуков Нови завјет доживио атак са стране далматин-

ског епископа Јеротеја Мутибарића, који, како смо видјели, није
успио, на другој страни код хрватске интелигенције он је био
повољно примљен, па је ,,2ога Иа1та1т$ка“, која је тада излазила
под уредништвом Анте Кузмановића с којим је полемисао Вук7,
донијела у бр. 14 од 3. априла 1848. приказ написан од Игњата
Брлића у којему овај хвали Вуков језик, налазећи у Новом завјету,
како каже, ,,наш славни и красни језик баш онако, како је пуку
у устима, и како би морали ми сви писати“, па „особито би желио
ово дило оним богословима препоручити, који би се хотили с
преводом светога писма бавити, да се науче, и виде, како се брез
увриђења Оригиналског Текста, из других језиках на наш језик
преводити може, а баш и мора, ако желимо за пук писати“ 8.
Ипак, морамо признати да је православна црква у Далмацији
помагала и радила на ширењу Вукових дјела не само у црквеним
круговима, него и у широким народним слојевима. Тако је, на
примјер, администратор епархије далматинске архимандрит Симеон
Тркуља (1836—1841) својим циркуларом под бр. 456 од 10. јуна
1837. године, упућеним из Шибеника пароху задарском синђелу
Спиридону Алексијевићу, препоручио сакупљање пренумераната
на Вуково дјело Црна Гора и Бока Которска. У том циркулару
Тркуља каже да „књига ова мора весма важна и сваком Србину
мила бити нарочито пак Далматином, јер главно њено намјерение
јест да краеве оне досада весма мало познате, прочем свету познате
учинити“, те на молбу аутора „Ординариат непропушча с овим
препоручити Вашеј Честности да се постарате предчисленика у
подручном Вам Надзирателству на поменуту книгу совокупити,
и новце заедно с именима Пренумераната или сјемо или на Госпо-
дина Димитриа Владисављевића учитеља у Триесту послати“ 9.
Исто тако Тркуља је упутио циркулар свештенству у Задар-
ском окружју за прикупљање пренумераната на Вукове збирке
Народних пјесама 24. јула 1840, који доносим у цијелости да се
види како је вршена пропаганда за Вукова дјела међу Србима
у Далмацији10:
№ 474.
Свшценству у Задарскому шкружно!
#
И зг приложеннога видите, каково дкл о Господинт. Докторв
ВукЂ Карачжичв, из лгобови кт> роду свому издати намкрава, помонцго
7 Вук Стеф. Караџић, Скуиљени Грамашички и иолемички списи, III, Београд

1896, стр. 304— 309.
8 Читав текст донио сам транскрибован данашњим правописом у спо-
менутом чланку у Републици од 14. октобра 1947, бр. 102.
9 Српско-православно парохијско звање у Задру — Протокол Епископ-
ских Циркуларов от 1-иј Јануара 1835-0, л. 53.
10 Исто, л. 91 а.
пренумеранта. Излишно б н бвшо хвалити оваково дћло, кое честв народу

нашему предв ученимв свћтомв чини и сви скоро просвћшени народи
пћсне народне наше на свое бзвпсе преводе и читакз. К ом у е годв народ-
ноств наша мила таћ се неможе шрећи, да ове книге не купи, особвгго
кадЂ се за оваку малу цћну добмти садв могу.
Препоручуесе дакле своИсми ВамЂ и свимђ тамш Свишенни-
комђ , да се и сами предчислити (') на ову книгу и Могућше Парохјане
Ваше на то склоните. Д о 15. Агуста чекаћесе овде назначеше предчисли-
тели; а новце д о послћдногЂ Аугуста послати сћм о не пропустите. Без
исплат^ћша Напрсед 2 П. перву книгу имена ничји между пренумеранти
не могу се пршмати.
В ђ Шибеницћ 24. 1улја 1840.
С ум . Теркули
Архјм. и Ген. Вјкарји.
Овим би уједно и завршио ово неколико биљежака о поку-

шају забране продаје Вукова НовоТ завјета у Задру 1847. године,
који, као што смо видјели, није успио захваљујући управо онда-
шњем далматинском гувернеру Ивану Аугусту каваљеру Турском,
па нам се у Далмацији сачувало више примјерака првог издања
Вукова Ново/ завјета из 1847. године.
Душан П. Берић
НЕКОЛИКО НЕОБЈАВЉЕНИХ ДОКУМ ЕНАТА ИЗ ВУКОВОГ ЖИВОТА
Трагајући по нашим архивама за Вуковим писмима, пошло

ми је за руком да нађем у Државном архиву НРС и Историјском
архиву града Београда приличан број необјављених докумената
из Вукова живота и рада. За ову прилику одабрао сам неколико.
Први саопштавам под насловом:
0 Ч А Р Д А К ВУ КА К А Р А Џ И Ћ А
Поред земље коју је као очевину имао у Тршићу, Вук је кра-

јем марта 1857. купио на лицитацији новцем капетан-Мише Ана-
стасијевића велико имање крај Лознице, звано Лагатор1. Одржавање
имања, и поред залагања настојника, захтевало је много издатака
који се нису могли надокнадити недовољним годишњим при-
ходима. Стога је Вук од тога имања имао више невоља и брига
1 Љуб. Стојановић, Живот и рад Вука Сшеф. Караџића, Београд—Земун,

1924, стр. 695—696.
Неколико необјављених докумената из Вуковог живота 119
него користи. Још у почетку, када је за настојника приволео

Милана Јоксимовића,2 и летина почела пристизати, појавила се
потреба за подизањем једног чардака на Лагатору. То је захтевала
не само родна година, него и скупа кирија за изнајмљивање туђих ам-
бара. Вук тада није имао довољно новаца, те је чардак подигнут тек
у јесен 1858, и то заузимањем Јоксимовићевим, који је као адвокат
и чиновник Окружног суда, посредством власти и мобом сељака,
довукао био тридесет и троја кола грађе и започео подизање по
ранијем писменом уговору с мајстором Васом Зарићем из Лешнице.
За 150 дуката ћесарских, од којих је 37 припало овом мајстору,
подигнут је убрзо, негде у октобру 1858, црепом покривен, летвом
окован, педесет аршина дуг чардак са степеништем, доксатом
и са двоја врата на средини3. Али та година није била родна као
прошла, у којој је Лагатор дао око 160 товара кукуруза. Чардак
је ипак био напуњен кукурузом, а пунио се тако и идуће године
када је око њега избио сукоб између вредног и Вуку оданог Милана
Јоксимовића, иначе судског писара, и окружног начелника мајора
Миљка Марковића, који је у склопу својих трговачких шпекулација
био бацио око и на Вуково имање. Гоњен његовим интригама,
Јоксимовић је крајем 1859. године био премештен за секретара
ћупријског Окружног суда4, а по Вуковој молби, да му се именује
поуздано лице за настојника имања у Лозници, министар уну-
трашњих дела Владислав Вујовић одредио му је Миљка Марковића.
Међутим, Јоксимовић се вратио у Лозницу и уз Вукову сагласност
наставио да врши дужност настојника Лагатора. Тада је око про-
даје кукуруза и насилног просецања Вуковог чардака од стране
трговца Живана Милетића избила распра у коју су се, како ће се
видети из приложених докумената, умешали и Вук и Миљко и
надлежна управна власт све до Попечитељства внутрених дела.
Најпре је Вук подигао тужбу, која гласи:
2 „Милан Јоксимовић родио се у Жаркову, у округу београдском

1825; основну школу и гимназију свршио је у Београду, а философију у
Загребу. Био је судија у Ћуприји, а вршио је дужност и великог судије у
Врањи, где је и умро 17 фебруара 1875. Он је био велики поштовалац Вуков.
Збирао му је предплату на књиге, и водио старање о имању докле год је
служио у подринском суду.“ (М. Ђ. Милићевић: На послетку. Још нешто о
Вуку Ст. Караџићу. Сшошдишњица Вука Стефан. Караџића прослављена
1888 у Београду, 1890. Споменик Српске Краљ. академије, VII. Друго
одељење, стр. 53-59, Белешка на стр. 57.)
3 Вукова заосшавшшшш у Архиву Српске академије наука и уметности,
8223 /1_ХХХП. Писма Милана А. Јоксимовића Вуку Караџићу, број 25, 28,
31, 33, 34 од 28. септембра 1857, 22. јула, 24. августа, 14. септембра, 5. октобра
1858. гоц. и број 8323 од 19. новембра 1859. године.
4 Вукова заоставштина, № 8495 /5, кут. БХХХШ. Копије Вукових писама
из Беча од 5. јан. 1860. Милану Јоксимовићу у ЈТозницу и Попечитељу внутрених
дела Владиславу Вујовићу у Београд.
Попечитељству Внутрењих дјела,

Ја сам прије неколике недјеље дана продао у Лозници трговцу
ондашњему Живану Милетићу моје кукурузе у клиповима у чардаку
на мојој земљи која се зове Лагатор, и још док сам ондје био, казивао
ми је поменути Милетић да их је нешто обијао и у Зворник слао; пошто
ја пак отидем из Лознице он прекјуче у сриједу доведе к чардаку више
надничара да их све обије; но будући да му се учини дангубно кукурузе
износити из чардака на врата (која су на сред чардака) низ басамаке,
зато заповједи надничарима без икаквога питања мојега намјесника
г. Милана Јоксимовића, да мој нов новцит чардак, који је преклани
грађен и који ме је стао више од 1 5 0 # , просијеку на неколико мјеста,
како би кукурузе могли одозго само строваљивати на земљу, и један
је од надничара већ узео био тестере и почео једну летву тестерисати;
али у том притрчи ондје мој човјек по имену Мићо, кога сам ја погодио
да по заповјести г. Милана Јоксимовића моју земљу и остало надгледа
и ради, и недадне то чинити него надничару истргне тестере из руке.
Милетић онда повиче на надничаре да тога мог човјека вежу; у том
притрчи један његов и мој познаник по имену Обрад из Тршића који
је ондје нешто радио, те Мићу одбрани. Милетић онда отиде у начални-
чество и тужи се на Мићу и на Обрада; онда окружни началник г. Миљко
Марковић пошал>е пандура к чардаку да каже Мићи и Обраду да ће их
одмах у апс отјерати ако стану Милетићу бранити да чардак не просијеца.
Дознавши за то поменути намјесник мој напише началничеству писмо
и моли се, да би оно Милетићу забранило чардак просијецати; начални-
чество на ово молбено писмо реши „Да се тужителв онда ст> тужбомв
обрати, ако тужени намеру своју изврши и штету проузрокуе, коЈоћ
ће се по закону удовлетворити, а' пре не учин ћногв д # л а нема мћста
властв позивати, па почемЂ то ше д'кло злочинства већн потреба у лак-
шоћ послуги сб одговорношћу за исто“ .
Ако се овако решеније (које ја овдје прилажем у оригиналу) у
какоме другоме догађају и може у потребити, ја зацијело мислим (и
надам се д а ће сваки паметан и безпристрастан човјек помислити) да му
овдје мјеста није. Кад сам човјек каже и наваљује штету да учини, и
тужи се на оне који му у томе сметају, каква паметна и праведна власт
на тужбу и на молбу онога коме се штета хоће да чини може рећи: нека
га, нек учини, пак се онда тужи и онда ћемо му судити ? Али г. началник
окружја Подринскога имао је свој узрок зашто је тако решио: он се с
Милетићем договорио да чардак провале, да би заштедили неколико
надница, па кад се Милетић оптужи, он ће му пресудити да чардак закрпи;
али ја нећу закрпљена чардака. А да је то неправда, свједочи и само
началничество овим решенијем, јер иначе неби околишећи спомињало
удовлетворења и одговорности него би управо казало, да Милетић има
право то чинити. Свак ће ласно познати, да Милетић не би смио на
силу чинити оваке неправде и другоме штете да му није г. началник
ловладио. Кад би г. Началник био безпристрастан човјек и праведан
судија, он би Милетића морао затворити и казнити што се усудио своје-

вољно и на силу просијецати туђ чардак без знања и допуштења онога
чиј је; па ако би се даље о томе повео разговор, морао би му казати:
Ту је Вук био до ономадне, па зашто онда то нијеси почињао или с њиме
о томе говорио?
С мојим чардаком овако је било прекјуче до подне кад је ештафета
мени о томе послата, а потом шта се догодило управо незнам: прије
бих рекао да га је Милетић с помоћу началника искварио него да га је
на миру оставио.
Натјеран овом неправдом усуђујем се покорно молити Попе-
чител>ство Внутрењих дјела, да би оно одмах оштро заповједило г
началнику окружја подринскога Миљку Марковићу, да остави на миру
како мој чардак, тако и људе оне које сам ја оставио да мојом земљом
управљају, напоменувши му узто, да ће он морати мени накнадити
сваку штету која ми се догоди због њега, међу коју иде и поменута ешта-
фета која ми је из Лознице о том послата. Ово ја молим себе ради, а г.
началника за таково самовољство и насиље казнити, то је посао По-
чител>ства.
Ја бих имао ову тужбу поткрепити још које чиме, што истина
иде у овај посао, али будући да би се врло тицало личности г. началника,
тога ради остављам то за сад.
У Биограду 13 Маија 1860
Вук Стеф. Караџић56
У вези са овом тужбом, Попечитељство внутрених дела
обавестило је 14. маја 1860. Началништво округа подринског да је
решење Началништва које се у Вуковој тужби прилаже, донето
незаконито; истиче да је Началништво било дужно да спречи
противзаконити поступак Живана Милетића, и захтева детаљан
извештај о свему томе. Миљко Марковић, озлојеђен тиме, написао
је, најпре 24. маја, грубо, увредљиво писмо Вуку, у коме наводи
услуге учињене му последњих година, прети да ће му, кад Вук
дође у Лозницу, приредити такву „комендију да ће се у анегдоте
причати“ ; замера му што је тужбу против њега поднео одмах и
без његова знања преко највиших власти, и жали што му Вук није
дао Лагатор под кирију: добијао би 100—120 товара кукуруза
сваке године, а овако узалуд ће трошити за њега до 100 талира
годишње7. Миљко је затим сутрадан послао свој извештај Поп.
внутр. дела у коме наводи да он себе сматра правим настојником
5 Државни архив НРС. Попечитељство Внутрених дела, 1861. Полицајно

одел>ење, фасцикла XII Р 183. Овај извор важи за сва документа која се доносе.
6 у Вуковој заоставштини № 8511 /ћХХХШ налази се копија ове Вукове
тужбе с незнатним словним изменама и забелешкама написаним оловком
Вуковом руком у вези трошкова које оптужени има да плати, и белешком у
вези Вукове молбе да се Живану Милетићу забрани да просеца чардак.
7 Вуковз заостаештина, № 8232/6, кут. БХХХН.
Вукових добара, јер му раније пуномоћје новим актом још није

поништено, и да је штета на чардаку незнатна.
У међувремену Јоксимовић је детаљно обавештавао Вука
о подметањима Миљковим против њега у вези чардака, и његовог
личног живота. Јављао му је да се и сам кнез Милош заинтересовао
за случај, наводећи његове речи изговорене пред Гојом Ботуром:
„Боље је ономе да га гром удари, него да га Вук тужи“, и молио Вука
да понова тужи Живана и Миљка са захтевом да се примерно казне89.
Озлојеђен непријатним вестима око просецања чардака,
Вук се понова жалио Попечитељству внутрених дела:
Попечитељству Внутрењих дјела.
Данас ми се из Лознице јавља по телеграфу да је мој намјестник
Г. Милан Јоксимовић член суда окруж. подринскога, пошто је Милетић
проваливши мој чардак ноћу између 12. и 13. овог мјесеца, изнео све
кукурузе из њега, поменути мој чардак заклопио и кључ узео к себи;
али началничество окруж. подринскога иште од њега кључ да преда
Милетићу и поменутога мога намјестника узнемирује. Зато се покорно
молим попечитељству внутрењих дјела да би оно данас одм ах по теле-
графу заповједило поменутоме началничеству да оно не иште кључа
од чардака, и да се једанпут окани како мога чардака (бар од сад пошто
је на силу проваљен), тако и поменутога мога намјестника Г. Милана
Јоксимовића, него мјесто тога да пошаље одмах одговор попечитељству
на тужбу моју од 13. о. м. Што буде трошка за телеграфску депешу ја ћу
попечитељству с благодарношћу платити.
У Биограду 26 Маија 860 .
____ _____ Вук Стеф. КараиићЈ
(Препис) Депеша Подринскоме Началничеству.
П Н 3.935. 27 Ман. 1860. у Београду
Д о подношаи извест1и, захтеванога П Н 3574. нека началничество,
на свакји могућанн начинЂ, недопусти, да МилетићЂ из Лознице просече
чардак г. Карацића у Лагатору; а са подношаемв истога известји пакв
нека у с к о р и . _____________
Миљко Марковић је, међутим, био ускоро разрешен дужности
и пензионисан, а Попечитељство внутрених дела издало је 22. авг.
1860. године решење да оно као ненадлежно по овом предмету
ништа више предузимати не може и да се Вук, ако сматра да је
чиме оштећен, може обратити за то надлежним властима. Неза-
довољан оваквим решењем, Вук је уложио жалбу и захтевао поново
ислеђење над оптуженим Миљком:
Попечитељству Внутрењих дјела
Примио сам 5. Септемврија рјешеније попечител>ства внутрењих
дјела од 22. Августа на моју тужбу коју сам предао попечитељству про-
8 Вчкона заоставшшина, № 8223 /БХХХП, бр. 53, 54, 55, 57, 58, 59, писма
од 11, 12, 15, 24, и 26. маја 1860.
9 Д А НРС, Поп. внутр. дела, 1861, фасц. XII, Р 183, № 3935.
тив началничества окружја Подринскога и његова началника Г. Миљка

Марковића и Лозничкога трговца Живана Милетића.
У рјешенију овоме попечител>ство внутрењих дјела каже:
1) „Попечителвство внутренни д'ћла увереное од Подринскога
Началничества, да е Милетићв просекао г. ВуковЂ чардакв по одобренш
окружнога началника г. Милвка Марковића, коме е г. Вукв поверш
надгледаић надБ своимб добрима, по гласу акта коие г. М илбко показао";
2) д а је „по уверенш, кое Попечителвство има о д б Подринскога
Началничества“, Милетић ону јаму коју је на чардаку провалио опет
заградио „како треба.“
На овај начин попечитељство правда и началника и началничество
и Милетића а криви мене, као да нијесам имао узрока тужити се; зато
ја за оправдање своје и своје тужбе морам овдје показати и доказати,
да су ова обадва узрока на којима попечитељство оснива своје рјешеније
лажна.
Г. Миљко је имао право надгледати моја добра докле ја, око поло-
вине мјесеца Априлија, нијесам у Лозницу дошао, а како сам онда ондје
дошао, његова је власт у томе престала; а пред поласком мојим из Ло-
знице (у почетку Маија) ја сам Г. Миљку пред Г. Миланом Јоксимовићем
казао, да Г. Милан Јоксимовић остаје и унапредак мој намјесник или
надзиратељ мојих добара као што је био и прије поласка својега у Ћуприју
и да се исплати ономе човјеку којега је Г. Миљко био најмио те је над-
гледао мој чардак и остало, јер Г. Милан у напредак има другога човјека
за тај посао.
Ако би Г. Миљко рекао да ово није овако било, будући да он-
дје онда није било више никога другога осим нас тројице, ја ћу овдје
навести још три друга свједочанства, против којијех Г. Миљко ништа
не може рећи и од којијех свако по једно било би доста:
1) П о одласку моме из Лознице Г. Милан Јоксимовић је као мој
намјесник наређивао те су се копали ендеци около моје земл>е, земл>а
се орала и сијала и под ак људима давала, па Г. Миљко није против
тога казаб ни једне ријечи.
2) Кад би Г. Миљко не само био него и кад би мислио да је још мој
пуномоћник или намјесник, не би началничество 11. Маија (№ 3532)
онакога рјешенија издало Г. Милану Јоксимовићу, него би му казало од
прилике: Шта је теби стало за Вуковијем чардаком: Г. Миљко је Вуков
пуномоћник и т.д.
3) Мени је Г. Миљко 24. Маија писао писмо на три листа од чи-
тавог табака, које сам ја примио преко попечителштва внутрењих дјела,
па у цијеломе том писму не само што нигдје не спомиње да је он мој
пуномоћник или надзиратељ мојијех добара и да је као такови Милетићу
допустио мој чардак провалити, него још на три мјеста признаје и по-
тврђује да је Г. Милан Јоксимовић мој намјесник, или, као што он вели
„настоИникБ“. Да сам ту, ја бих ово писмо могао показати попечител>ству
(али мислим да код овакијех другијех свједочанство то није ни од по-
требе).
Овијем што сам казао очевидно се доказује да Г. Миљко онда

кад је чардак мој проваљивао није ни мислио да је он мој пуномоћник,
него је то измислио само послије да би попечителлтво преварио и себе
оправдао; а чардак је проваљивао у договору с Милетићем по својој
вољи на силу, као сваки злочинац што чини оно што није слободно чинити.
Што попечитељство у рјешенију овоме каже; „по уверенкз, кое
Попечителвство има одв Подринскога Началничества, Милетићв е ону
вму, кок) е на Чардаку провалио опетв заградго како треба“, и Шо није
исшина, него јама и данашњи дан стоји онако као што је начињена, и
ја сам писао Г. Милану Јоксимовићу, кад ме је питао шта ће се чинити с
њоме, те је на њу изнутра метнуо даску па уза њу насуо кукурузе. Ако
попечитељство ово мени не вјерује, нека заповједи садашњему начал-
нику да отиде с Г. Миланом' Јоксимовићем к мојему чардаку (до којега
од началничества нема ни четврт сахата) и нека се увјери да је овако
као што ја пишем.
Сад шта ја тражим овом тужбом ? Ја не тражим ништа друго до
оно што мислим да имам право тражити, и то:
1) Да попечитељство објави, и да су Г. Миљко и Милетић криви
и да заповједи да се по полицајним законима казне за ову неправду и
насил>е.
2) Да Г. Миљко и Милетић (обојица заједно или један за обојицу)
плате Г. Милану Јоксимовићу у Лознини трошак који је од стране моје
учињен око ове парнице. Трошка овога имаће Г. Милан Јоксимовић:
За ештафету којом ми је јавио да Милетић хоће чардак да провали...
За телеграму којом ми је јавио да Г. Миљко хоће да му отме кључ
од чардака, по чему је попечител>ство на моју молбу писало му да то не
чини.. .
Осим овога он ће имати и поштарине за неколико писама мојијех.
А ја сам платио у Биограду: За кола што сам долазио у Попечител>ство
четири п у т а ...................................................................................66 гроша чарш.
За писмо да је чардак проваљен, у коме је писму било и рјешеније
началничества................................................................... 2 гроша и 10 пара
За телеграму којом сам Г. Милану јавио да кључа од чардака неда
н ик ом е........................................................................................................... 15 гроша
За писмо с другијем рјешенијем началничества........................... 5 гроша
Осим овога трошка Милетић као Лозничанин да остане дужан
кад се испразни чардак проваљену јаму заградити да се не познаје.
Ја мислим да имам право ово тражити, али ако се и садашње
попечителлтво о томе буде онако старало као пређашње, онда се не
могу надати ничему, него ово пишем само за то, да се зна да ја нијесам
крив, него да су криви: Г. Миљко и Милетић, началничество окружија
Подринскога и пређашње попечител>ство внутрењих дјела (ово последње
за то, што се преко свега мојега казивања Г. Владимиру Васићу, дало
преварити и навратити да кривце правда а мене на правди да криви).
Једна неуважена молба Вукова 125
Уз ову жалбу своју прилажем поменуто рјешеније началничества

Подринскога од 11 Маија о. г. под № 3532, које је само доста да се осуди
и началничество и Г. Миљко.
У Бечу 5. Декемврија 860
Вук Стеф. Карацић10
Како је Миљко живео тада као пензионер у Шапцу, то је са-

слушање над њим у вези Вукове тужбе извршено тек 23. октобра
1861. године. У својој изјави бранио се да је по налогу Попечитеља
внутрених дела, правно посматрано, он био и остао једини настој-
ник Вукових добара у Лозници, јер његово пуномоћије није пони-
штено одговарајућим решењем, него Вуковом усменом изјавом
коју он законски не признаје, да причињена штета чардаку, коми-
сијски утврђена, није већа од пет гроша и тридесет пара и да је на
чардаку приметна тако „као го д ђ на води кадв преко нћ лађа
пређе“, да трошкове које су други у вези тога својевољно чинили
он није дужан надокнађивати и да пошто га је Вук у тужби зло-
чинцем назвао и тиме на част његову напао, моли надлежну власт
да Вука суду за увреду приведе. Када је проучило ову изјаву,
Попечитељство внутрених дела саопштило је Вуку, својим решењем
од 15. децембра 1861. године, да се Миљко Марковић не налази
више у служби тог Попечитељства, па се тужитељ, уколико и даље
остаје при тужби, може обратити за то надлежним властима.
Не знамо да ли је Вук покретао даљи судски поступак, тек
знамо да је 23. фебруара 1862. његов син Димитрије повукао из
судских аката концепт Вуковог писма од 28. маја 1860. упућеног
Миљку Марковићу у вези са просецањем чардака.
2) Ј Е Д Н А Н Е У В А Ж Е Н А М О Л Б А ВУ КО ВА
Вук је преко Милана Јоксимовића редовно плаћао порез

Начелству округа подринског на своје имање у Лозници, али
када је 1859. дошао у Београд, Управа вароши обавезала га је као
досељеника да и у Београду плаћа порез на Лагатор. Пошто се
порез до 1862. накупио за три полугођа, то је Министарство
финансија, обавештено од Начелства округа подринског да је
Вук плаћао порез само по један а не по три талира полугодишње
— како је то уредбом било предвиђено — преко Управе вароши
наплатило од Вукове пензије на име допунске порезе још 72 гроша.
Вук је молбом, коју прилажемо*1, тражио од Управе вароши да га
убудуће не узнемирава лично наплатом пореза кад у Лозници има
за то овлашћено лице; међутим, одговорено му је решењем од
10 ДА НРС, Поп. внутр. дела, 1861, фасц. XII, р 163, к № 163.

1 Историјски архив Београда, Управа вароши, 1862, фасц. II 81 /1862
20. октобра 1862, које је у његовом одсуству примио син му Дими-

трије; у решењу се наводи да је по распису Министарства финансија
од 8. априла 1852. сваки чиновник и пензионер дужан да плаћа
порез на своје имање у месту где живи и где плату прима, и — да
му се молба не може уважити2.
(Текст Вукове молбе.)
Управитељству Вароши Београда
молим се, да оно у напредак неби примало на себе наплаћивање
од мене ни пореза на моје земље у окружју Подринскоме ни овдашњега
приреза. Прво да неприма зато што ја имам у Лозници својега пуно-
моћника, г. Милана Јоксимовића члана суда окружија Подринскога који
ће платити сваки данак који би се на моје земл>е ударио, као што је плаћао
и од прије д о године 1859; а друго да неприма зато што ја нијесам Био-
грађанин него сједим у Бечу, а овдје дођем кашто каквога посла ради
као што долазе и други људи из Србије и из другијех земаља.
Надам се да ће Управитељство Вароши Биограда ову праведну
молбу моју сасвијем уважити.
У Биограду 29. Маја 1862
Вук Стеф. Караџић
3) КР АЂ А У К У Ћ И ВУ КА К А Р А Џ И Ћ А
Полицајном одјелењу Врачарском1

Прије једно осам дана нестало је у м ом е квартиру једне сребрне
кашике којом се једе, па се мислило да је негдје забачена и да ће се наћи,
али се није нашла; два дана послије тога нестане опет једне мале кавене
кашике од хинеског сребра; прекјуче па нестане једне велике кашике
којом се млијеко сипа, и то из фиоке астала који се у куини налази; из
тога се види да је све те кашике неко покрасти морао, и да се тај лопов
у кући налази.
Ја имам двије слушкиње које се већ одавно код мене налазе и које
никада из куће и неизилазе тако да оне јамачно нијесу то узеле него
највећа сумња пада на мога момка Милана и на једног солдата Тодора
који, као денчик мојега сина Димитрија Карацића сваки дан на ручак
и на вечеру у куину долази и тамо се дуже времена бави, осим тога и
Милан и Тодор врло добро од неког времена живе и један другоме често
одлази.
Дршци од кашика сребрних оваки су као што је у приложеној
фигури назначено, на једној страни марка о д сребра а на другој XV. К.
Све три кашике вриједиће око Четири до Пет Дуката.*1
2 Исти извор: Индорзат Управе вароши Београда поводом Вукове молбе

о д 29. маја 1862. године.
1 Историјски архив Београда, Управа вароши, 1861, фасц. X X , бр. 996.
Крађа у кући Вука Караџића 127
За Тодора је његова власт већ предузела нуждне кораке, а за Ми-

лана молим Полицајну власт да би то исто учинила.
У Биограду 25. Септембрија 1861.
Вук Стеф. Караџић
Полицијска власт узела је. одмах у разматрање ову Вукову

лријаву, ухапсила слугу Милана и већ сутрадан, пошто је привела
на саслушање и Аксентија Арнота, петнаестогодишњег сина Вукове
праље Ракиле, започела са ислеђењем оптужених. Текст тога
ислеђења сачуван је и у целини гласи2:
№ 887 Рађено 26 Септембра 1861.
ОделенТ ово дозналое дае Мати АксентЈн Арнота
имено Ракила, шиллла га кодђ Денчика Г. Вука
Караџића имено Тодора, дае онв пита, кадт> ће
Господина Караџића кошулТ прати и да м у даде
грожђе звао га е Тодорн, па према овммђ околно-
стима узеп> на — — — исшлта
АксентЈе Арнотв, 15. год. стар, здравв, данасн
добавлћнв по делу овоме предходно испмташ. по-
казао е:
У Четвртакт, вече ишла е мати мол кодт>
Г. Караџићеве сестре и ту се е са Тодоромв нашла.
Тодорт> 1ои е казао, да мене поднгћ сутра дан т. е.
у петак утотру кодт> куће Господ: да ми даде грожђе,
ер он ће вели ићи са Денчићевим момком у виноградв
и грожђа ће донети, кое она т. е. мати мон и учини,
мене у петакт. уштру погшгћ кодћ Тодора коК кодт>
Г. послужуе и рече ми: „Иди кодт> Тодора нека ти
даде грожђа и питаи кадт> ће Господинове кошулћ
прати се“. Л одем в грожђа однесем одприлике до
едну оку кодт> куће матери моши, а за кошулћ одго-
ворто ми да неће прати шшт.
1.
А еси ли ти јоште кои пута доносш од Тодора матери
сво 1ои грожђа?
Нисам никад више д о то еданпутт>.
2.
А ели онт> самв долаз 10 и д о н о ст ?
Никад он нашои кући д о л а зт т е нити пак шта
д он ост.
х Аксентје Арногв
Исш>1т над слугом Г. Караџића.
2 Исши извор, бр. 887.

1.
Како ти е име и презиме, одакле си родомв, колико
си година старв, еси ли здрав, и еси ли кадт> и зашто
кажтгћнЂ бвго, и чиме се занимаш?
1.
[Зовем се] Милант. Милићевићв, родом самЂ изђ
Нове Вароши у Турскои, 25. год. стар самЂ, здравЂ
самЂ, двапут самЂ код ПолицЈе казн'ћнЂ еданпут
батинама што самЂ се тукао, други пут опет што е
на мене подозрен^ћ пало, да самЂ 5 # цес. Г. Малетићу
украо и службомЂ занимамЂ се.
2.
А д о зн ае ш ли ти, одђ куда е оно грож ђе набавлао
ТодорЂ , кое си и ти са нвим е заедно ео?
2.
О нђ е мени кадЂ смо само еданпут донето нвиме
грожђе ели, казивао, да е исто украо, али гди, ше
ми хтео казати. Оно е тада када е донш поделш
свима по 1. гроздЂ и то: мени (служавки) куварици
и штумадли, вмше нигда доносш нге.
3.
Кое и м а о још тђ приступа у л ази т и у куину, осимђ
тебе?
4.
ДолазЈо е млекаџјл обично свако штро, и едно дете
вешеркино, више пута, после тога кадЂ л одемЂ
на ш л ц ђ , шта знамЂ, кои улази, но само за време
докле самЂ л код № 88 куће, никога внше о с и м ђ
напоменуту двоицу нисамн могао смотрити, т. е.
виђати.
5.
А да ниси и ти са ТодоромЂ ДенчикомЂ, грожђе
крао?
5.
НисамЂ се н о с и м ђ тн ц е никадЂ и зђ куће макао,
а толи грожђе са Тодором крао.
МиланЂ МилићевићЂ (с. р.)
Рађено 29. Септембра 1861. год.
продуженЂ ИСШ .1ТЂ н а д Ђ МиланомЂ.
Крађа у кући Вука Караџића 129
6.
Милане! Кад си ти знао да Тодор краде грожђе,
зашто ниси то иввд господину н"ћговом него си ћутао
па и самЂ исто еб, и тако се учинвд учасником
гћтовимт.?
6.
Т од ор е еданпутв д он ео грожђа те д а о менм и кува-
рицБп Л самБ га упитао откуда м у е, а о н б ми он д а
каже да е украо. Д ал е о н б за цело украо и о д кога,
и знао нисамБ, па са тога нисамБ ни коме ни ивли.
7.
Тебв! е познато да су из асталског чекмежета укра-
дене 3. сребрне кашике твога Господина?
7.
Л знадемБ да (су) му те три кашике нестале то е
истина.
8.
К адБ знадеш д а су украдене, ти ћеш знати и куда су.
Дакле кажи куда сј и денуо.
8.
Н ити самБ а те кашике украо нити и нби гди склонвд
па да знадемБ где су.
9.
К ад се знаде, д а више никоме о сим б тебв! ш е по-
знато бБшо, гди те кашике обично стовд, и кад више
нико слободногБ приступа ш е и м ао баратати по
кући осимб тебе едн ога, онда е известно да си ти те
кашике украо, бадава е што ћеш ти врдати?
9.
О симб мене им ао е слободанБ приступ у куину д о -
лазити и Т о д о р воиник кои е грожђе крао. Д акле,
м огуће е да е о н б украо кашике.
10.
Пошто е нестало кашика, тим онда оно молвд се

Господину да идеш у варошБ па кад тие он дозволвд,
ти си онда ишао и на Дортвдл. СадБкажи по каковом
си твоме послу там о ишао?
9 Ковчежић
10.
Ишао самт> те кушо платна на Зереку од еднога
Свреина па дао то послатЂ да ми се кош ул# ш ии.
11.
Колико си дао тада за п л а т н о новаца, кошћ си
шивалЂИ дао да ти кошул^ћ ш1е, и одкуда ти паре?
11.
За платно дао самЂ 21. гр. чар. а дао самЂ да ми
се цпкз кошул^ некои Стаки, женм еднога калаиџје,
коћ седи на Дортћолу сниже кафане Грчкога кралн.
13.
Ти рече да имадеш новаца едно 7 .# . цесар. дакле,
кажи одкуда су ти новцм и гди су ти?
13.
Све што имамЂ у готовости, то самЂ заслужш,
докле сам бмо у Типографш и докле самЂ служш
кодђ г. Миловука. Н овцђг овм налазе се у м ом е
сандуку и саде.
ДанасЂ 30. Септембра продуженЂ испђпђ надЂ МиланомЂ.
14.
Милане! Ти рече да си 6 . месецм код г. Миловука
Уредника трговачшћ новина служш и за то време
твое службе 7 # . цр. засл уж т, — дакле, јошт по-
кажи, колико е тебм г. МиловукЂ месечно плаћао,
и ели онђ тебм твого плату свакога месеца издавао
или ти е на еданпутЂ ту целу суму новаца при из-
ласку изплатт ?
14.
Г. МиловукЂ плаћао м м е 7. талира месечно, а службу

извршавао самЂ о м о т и ранн еданЂ и полђ месецЂ.
Последнн 4. 1 /2 месеца имао самЂ и рану кодђ нфга
само и самЂ куповао лебЂ.
Он е м енн плаћао заслугу свакога месеца.
15.
Кад си ти те новце имао при себм, онда покажи
ели т ш т , когод дознавао, и еси ли коме казивао да
новца имадешЂ?-
Крађа у кући Вука Карацића 131
15.
Л казивао нисам никоме да имадем те новце, нити
е д о сада когођ знао.
16.
Ти си од пролетосв куповао одтћло, преобуку и
обућу. Сад покажи гди си шта кушо и пошто?
16.
Оваи капут што е на менм, прслукв и едне панталоне
од штрука кушо самв од Петра Коића Лицеисте,
за 80. гр.
Две кошул'ћ кушо самт. од Сретена Голубо-
вића кои послужуе кодт. г. Алексе Џимића, за 32.
гр. чар.
Три пара обућа кушо самв од удовице К)ле,
поч. Пае Буцова, за 6 . талира и 3. цв. — и куповао
самг. ш ш т ђ коекакви ситница по дућанима, као
марама, фесова и проч. За те ситнице могао самт.
потрошити до 100 гр. Л самт. и иначе трошјо за ело,
као бурека, воћа и остале ствари само незнам колико.
Тронџо сам и на лекове ер лежао самт. два месеца
од кашлн. Поредт. што самт. плаћао лекове, плаћао
и визите лекару кои ме е лечш.
На рану колико самт. трош 10 незнамЂ, ер од
тога рачунт. нисамв ватао.
О достоверава за Члена писарЂ

Д и м . Јовановић
ДанасЂ опетЂ 2. Окт. 1861. продуженЂ испит над МиланомЂ.
17.
Милане! Колико има месецм како ти служишЂ код
г. Карацића и пошто ти месечно служишЂ?
17.
К од г. Караџића служ имЂ већ три м есеца дана. А
п л а ћ а м и по 1 # ц. на месецЂ дана.
18.
Па есили одђ н'ћга за сва три месеца заслужену
плату примјо?
9*
18.
Л имадемг. примати само јошт 12. цв. од мога Госпо-
дина на име заслужене заслуге; ср у почетну службе
узео самт, 1. # па доцшс м о л ј о самт> Госпок) те ми е
узела сданЂ лозт. из Беча за 14. цв. и напослетку у
два ма узео самт, 4. цв. дакле преко свега овога
имадемт,, јошт да примимт, 12 цв.
19.
Кад си ти имао новаца готови, што ти с требало
узимати од твога Господина заслугу?
19.
Л нисамЂ ни искао, већ онм су мм онаи први # сами
дали.
20.
Како м и с л и ш ђ сси ли могао трошити докле си
служио код г. Миловука, на ело, лекове, докторске
визите и остале ситнице по 100 гр. месечно ?
20.
За два она месеца докле самЂ бмо болестанЂ знадемЂ
да самЂ т р о п п о и више о д 200. гр. месечно, дакле
— с едно на друго троипо самк по 100 г р . свакога
месеца осимђ одјсла.

Примедба:
Оделен"ћ се уверило посредствомЂ сднога жандарма да е МиланЂ
пре неколико дана заиста кушо за 21 гр. платна од Леона Модино Евреи
и трговца на Зереку. Исто тако да с то платно однео Стаки женм Трифуна
Калаише на Дорћолу да му се преобука Ш1€ . И напослетку: да више
од г. Карацића у име заслуге од 12. цв. нема примати. А есте му Свреин
7. ми # промешо.
Дим. Јо в ан о в и ћ , одел. писарЂ.
7. окт. продужен испм тђ.
21.
М илане! ти си обично т вом е Господину г о в о р т
да ти е неки човекЂ на Д ор ћолу дужанЂ нешто
новаца, и на таћ конацЂ д а дуг таИ исплатиш,
молјо си се и он те с пуш тао на одсуство. Дакле —
кажи, коИ с таИ човек и колико ти онђ дугус ?
Тужба Димитрија Црнобарца против Вука Караџића 133-
21.
Л есамт. тако м ом е господину говорш и то е истина.
МенБ1 дугуе една жена по имену Даша удова Предића
кон седи на Калемегдану, 4 # ц.
Ове новце н самт. ши дао у завмт. кад самт.
изишао изн ГимназЈе пре Годину дана, — али не,
дао самт. ши одма пошто самт. одпуштент. изт. апсе
у К010 И самв бмо зб о п . крађе они 5 . # ц.
После тога дугуе ми Лазар Ковачевић ученикт.
IV. разреда ГимназЈе ш ш т ђ 3. цванцика, а бмо ми е
више дужанв.
М иланЂ М илићевићЂ (с. р.)
Одостоверава за Члена писарЂ

Дим. Јовановић2
Пошто је ислеђење приведено крају, полицијски писар Вра-

чарског одељења, Димитрије Јовановић, спровео је 5. октобра
1861. године слугу Милана Управитељству вароши Београда на
даљи поступак, јер — како је саопштио у свом опширном извештају
— иако се Миланова кривица у вези са крађом трију сребрних кашика
није могла доказати, у њега се и даље сумњало, пошто је у тренутку
хапшења нађено код њега седам дуката више од суме коју је
био назначио. У међувремену прави лопов је ухваћен, те је 10.
октобра 1861. Милан Милићевић ослобођен оптужбе и пуштен
из затвора као невин3.
Није ми познато да ли је после тога и даље остао да служи
у дому Вука Караџића. Не знам тачно ни ко је био стварни лопов
Вукових кашика; — можда је то заиста био Тодор, посилни
Вукова сина Димитрија. Неизвесна је и судбина трију сребрних
кашика — о њима нема помена у Опису Вукових ствари, нађених
у његовој заоставштини, а нема их ни у Вуковом музеју4.
4) ТУЖБА ДИМИТРИЈА ЦРНОБАРЦА ПРОТИВ ВУКА КАРАЦИЋА

Павле Поповић је пред своју смрт написао, а његови сарад-
ници штампали у Прилозима, расправу Један заборављен чланак
Вуков у којем је изнео познату „распру“ између Попечитељства
просвештенија и Друштва србске словесности 1858. године у вези
српског језика и правописа, и приложио значајни Вуков чланак
против Димитрија Црнобарца, објављен у Српеким новинама
3 Исши извор, бр. 12611

4 Архив Српске академије наука и уметности, Вукова заоставшшииа,
бр. 8552/256, фасц. I, свежан, XXI и XXII, и Српски краЈЂевски музеј: Опис
ствари из заоставштине Вука Стеф. Карацића, Београд, 1900, стр. 67—97.
17. марта 1860. године1. Поменути Вуков чланак оставио је силан

утисак у Београду. О њему се на много места говорило. Саопшти-
ћемо овде само два ауторитативна и опречна мишљења. Једно
Илије Гарашанина, које је дао у свом приватном писму од 1. априла
1860. године, упућеном из Београда Јовану Мариновићу у Париз,
а објављеном тек 1931. године, иначе по тону неодмереном и без
утицаја на догађаје, које на дотичном месту гласи:
„Чита ли збиља ти оно у Србским новинама што Вук написа противу
Црнобарца ? Дебелу главу међер и овај човек има. Он је велики ситничар,
оно није имало места никако, међутим он је са оним открио не само
велику своју неспособност но и рђаво срце. Млого ли има оваквог ђу-
брета у Србији, мој Мариновићу!!? Сиромах Књаз Мијаило колике
ће муке имати“12;
и друго, значајније мишљење, боље рећи суд кнеза Милоша изра-
жен телеграфском депешом број 1, упућеном из Топчидера 19.
марта 1860. године, дакле другог дана по штампању писма Вуку
Карацићу у Београд, следеће садржине:
Господину Вуку Ст. Караџићу
Ванл> допист, у 34 броад наши новина о правопису Србскоп, езика
прочита сада по заповести Господару, и он ми заповТди на то да Вам
одма телеграфирам слћдуадће: Кажи Вуку да му на томе од мене особита
хвала, и да ми с шим својим дописом млот са срца блакшао, и поздрави т.
(подвукао И.Н.) Овтм изпуннваадћи наивишу заповест остаем Вашт, по-
корши
Ађутант Барловац3.
Телеграм се чува у Вуковој заоставштини у Архиви Српске

академије наука3 и, колико сам могао да видим, није био објављен
у Србским ноеинама. За Вуков сукоб са Црнобарцем дочуо је и
његов пријатељ из Лознице Милан Јоксимовић, адвокат и настојник
његових добара, који му је још 23. фебруара 1861, нешто пре штам-
пања Вуковог чланка, писао:
„Чуемв да садт, и ст, Црнобарцемв посла имате, само гле-
даите да одговарате написмено, ако се може и да имате времена
за одговоре, како би Вам лакше било одговарати4.“
1 Павле Поповић, Један заборављен чланак Вуков, Прилози за књижевност,

језик, историју и фолклор, Београд, 1939, књ. XIX, св. 1—2, стр. 1— 7.
2 Ст. Ловчевић, Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу, Српска
краљ. академија, Зборник за историју, језик и књижевност, I одељење, књ.
XXII, Београд, 1931, стр. 49.
Павле Поповић, Наведено дело, стр. 4— 5.
3 Архива Српске академије наука и уметности, Вукова заоставштина,
бр. 8552/77, кут. БХХХУШ.
4 Архива Српске академије наука и уметности, Вукова заоставштшна,
бр. 8223/70, кут. БХХХИ.
Тужба Димитрија Црнобарца против Вука Караџића 135
Мада се Црнобарац тада налазио у иностранству, он је брзо

реаговао на оштри и ненадани Вуков напад. Тај образовани неже-
ња, малога раста, крвавих очију, црвена затубаста носа, кратких
бркова, излизана капута и поткушених панталона5 упутио је из
Беча већ 3. априла 1860. Србским новинама под потписом Д. Ц.
одговор Вуку Караџићу, у којем је написао да је наредбу од 31.
маја 1858. године — због које је нападнут — издао у поменутом
својству позван законодавном влашћу и да се њоме није стало
на пут развитку књижевности. Пошто је Вуков чланак само суров
напад на његову личност и част — коме својим одговором не жели
да подражава — то је изјавио да ће чим буде дошао у Србију
тражити законским путем задовољење од Вука Караџића. То
задовољење није могао тражити за живота кнеза Милоша, који
га лично није трпео, али када је кнез Михаило дошао на власт
14. септембра 1860. године, и Димитрије Црнобарац постао 28.
октобра члан Државног савета, већ 28. децембра исте године
тужио је суду Вука Караџића за увреду части. Тужба коју смо у
рукопису са несвршеним предметом нашли у Историјском архиву
Београда гласи6:
Управителство Вароши Београда!
У Србским новинама брокз 34- томђ одт> 17. Марта ове год., кое
овдТ (прилажемЂ за доказателство м о е тужбе), дао е Г. Вукв Стефанв
Караџићв списателв овдТ и у Бечу живећи за време нТговог у Београду
бавленд, печатати еданв чланакв п одђ своимђ подписомђ , у коме опоро
на мок) личностђ насрће, грди ме и чест мок> двно вређа. Ово се и зђ
садржал целогв чланка види, а нарочито из’ изражад „да е Г. Црнобарац
показао, да онђ и ли не зна шта е кнБижевноств и просвћгцеше него да е
оставш своме помоћнику Г. Лкову Живановићу да тиме управли у нТгово
име по својои в о л би ; и ли да не мари ни за едно то, него да гледа само
плате ради да 6 б1 се кои дан вБппе одржао на своме мћсту“. Далћ и зђ
речи „па ако му се ово у Сов'ћту не 6 б1 примило, онда бБ1 валило да избира
или ће службу оставити, или ће радити против свога разума на свок>
и Правителства срамоту, а на штету наше народне књижевности“. За
т б м у продуженго чланка каже „показао е, да онђ незна ни што е Попе-
чителство ни Попечителв, даклем да незна ни самЂ шта е бм о“ . Мало
дал"ћ вели подђ затворителномЂ: (ерЂ он о овоме послу незна ни оволико
као што е написано), а ш ш тђ далћ „а он е ово показао д"ћлом, да гори
5 Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих љ у д и . . . Београд, 1888,

стр. 799.
6 Историјски архив Београда, Управа вароши, 1861, фасц. V, 59, №14100.
Вероватно да је тим поводом изишла белешка у 16. броју Србско^ дневника
како је Димитрије Црнобарац „подигао тужбу против Вука Караџића поради
некојег чланка штампаног у овдашњим Србским новинама прошле године“ .
(Навод према чланку Моја Медића: Прило1 путовањима Вука Стефановића
Караџића, Правда, 1926, 4 октобар, стр. 4.)
одт. и'ћга нје могао постати. Како год да има нека лудотворна вода,
од кое се сваком разум помути кад га дохвати“ итд. После у продуженк)
каже „и зац"кло м и с л и м ђ , да е недостатак здравога разума узрок не
само овакием погрешкама и свему другоме што се чини као што не бћ1
требало. Него е за велико чудо, како е човкку тешко разликовати оно
што зна од онога што незна“ . При заклгоченк) пак са свогом овом увредом
завршго е и на наивећш степен ову подигао рекавши: „Ово двое што
в сад споменух узроив! су, што оваке наше незналице кваре наш лЈешлИ
езикЂ, а сво1ем лажима и подлостима труде се доказати, да они чистоту
нкгову бране а да га кваре кои се управо труде око нкгове чистоте. Па
они то не раде само међу нама, него кад виде да их код нас слабо
слушаго, онда вараго и иностранце по друпем землнма и пр. -— а незна
сиромах, да би ученн И ем ц м кад бм управо знали како он мисли о
српском езмху, — казали, да е он много приличши да сћди у Лудницм
него ли да показуе како треба српсшем езмкомЂ кнЂиге писати.“
Оваковоп. рода увреде имаго се по казнителном законику наше
землк § 213. казнити у новцу д о триста динара, или затвором до четири
месеца, или боем до четрдесет удараца, ако е то нвно или писмено учи-
нкно. А да е ово нвна увреда види се из тога, што се она догодила на
онаи начин, као што е у § 210 м речено т. е. средствомЂ печатнк. И као
што за овог рода преступлешн § 76 м истог законика рок за подизанк
тужбе, кои е едне године дана од како увређенми дозна за преступленк,
као што сам у почетку навео, тек 17. Марта ове године, дакле пре 9.
месеци, учинкно, то долазим о в ђ г м наиучтивје замолити Управителство
Вароши Београда, као властЂ надлежну над обвинкнмм Г. Вуком Ка-
раџићем као Грађанином Србским и ововарошким а и по тому што е
и само преступленк у овои вароши учинкно, и као властв кои е потому
надлежна претходно и оваког ргода преступленн изслкдити и далк Суду
на осуђен кривца спровести, како бм се мени сходно предизложеном
у § 213ом,> удовлетворенк за ивно увређену ми честв учинило. Дал'ђ
м олим ђ да ми се на основу § 219ОГЋ последнкгЂ одклка реченог
кривичног законика досуди право, да на трошак увредителн, пресуду
средствомЂ истм Србскји новина обввити могу.
28. Декемврјн 1860 Д. Црнобарац
у Београду член Совкта земалвског
Вук Караџић није био тада у Београду. Налазио се у изван-

редној мисији кнеза Михаила у Црној Гори, а кад се 31. децембра
вратио, пошао је поново на пут 3. јануара преко Дубровника,
Задра и Трста у Беч, и тек почетком фебруара 1861. године дошао
у Београд у коме је остао до јуна7.
Управа вароши Београда чекала је на његов повратак, па
кад се вратио саслушала га је. На саслушању Вук је признао
7 Љуб. Стојановић, Живош и рад Вука Стеф. Караџића, Београд—Земун,

1924, стр. 697.
Два превода песме „Почетак буне против дахија“ на немачки 137
ауторство свога чланка, али није признавао да је њиме вређао

Димитрија Црнобарца. Бранио се наводећи да ако и има увреде
у чланку, то се кривица не може приписати њему, него цензору
Србских новина који је допустио да се такав чланак штампа. Пошто
је Вуковим одговором кривица превазилазила-делокруг полицијске
власти, то је Управа вароши са накнадном допуном Вукових
генералија спровела овај предмет Суду вароши на ислеђење8.
Не знамо шта је даље било са Вуком. Да ли је до пресуде
дошло или није? Да ли је на саслушање позиван и Јаков Живановић,
који тек што се био вратио из прогонства и убрзо, 9. августа 1861.
године умро у Београду, или је Д. Црнобарац одустао од вођења
даљег судског поступка? Можда ће временом даља истраживања
допунити овај незавршени судски досије Вука Карацића.
Илија Николић
ДВА ПРЕВОДА ПЕСМЕ „ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА“

НА НЕМАЧКИ
Познато је да је Копитар подстакао Вука на скупљање наших

народних песама. Мање је, међутим, познато да их је Копитар
преводио одмах по њиховом објављивању и на тај начин заин-
тересовао научне и књижевне кругове. Како му је превођење наших
народних песама било доста тешко, он се обратио писмом Му-
шицком с молбом да Мушицки преведе песме из друге Вукове
песмарице1. Уз Копитарово писмо Вук је додао и своје, наглаша-
вајући Мушицком да треба да испуни Копитарову жељу. „Ето
вам пише Копитар за песне србске — јавља му он у писму од 5.
XII 1817 — да и преведете на немачки; гледајте за чест србскога
рода и језика: то ће бити монумент србском језику. Преведите
сву другу част песнарице (а у прву не дирајте), и што брже; тс
ће вама ласно ићи у прози*12.“
Мушицки се, како се из даље преписке види, није прихватио
овог превођења. Зато је Копитар почео сам да преводи песме,
наравно уз помоћ Вукову.
Године 1818. Вук јавља Мушицком: „Копитар је превео из
второје части ону велику о буни србској против дахија и дао је
у Архив да се печата“3. Превод ове песме објав.њен је у часопису
8 Историјски архив Београда Управа вароши, 1861, V, 59, бр. 2637.

1 И. В. Лгичв, Новшп иисљма Добровскшо, Копишара и друшхв кјго-
западтлхв Славлт,. Источники дла славвнскои филологш, т. II, Санкт-
петербургв, 1897, 798.
2 Вукова преписка књ. II, 202.
3 Исшо, 208.
„ А г с М у Гиг Сео§гарћ1е, Шб1опе, б!аа!б ипс! Кпе§бкипб1“, који је

почео излазити 1810. године у Бечу. Обично су излазила по два
или три броја заједно. У часопису су објављивани политички,
историјски и етнографски чланци, песме и пнзсе11апеае. У троброју
10—12 (од 23, 26. и 28. јануара 1818. године) штампао је Копитар
свој превод песме Почетак буне против дахија са кратким уводом.
При превођењу Копитар се у потпуности држао оригинала:
преводио је ред по ред. Има стихова који су пОетски преведени,
али најчешће прелазе у прозу. Десетерци се мешају са једанаестер-
цима и дванаестерцима. Турске речи је оставио и тумачио их испод
текста. Поред тога дата су и тумачења историјских догађаја и
личности. Један леонински стих толико му се допао да га је донео
у оригиналу: ,,Море, баша, кам пореза наша?“ Неке стихове је
мењао, сматрајући их незгодним. Тако стих:
Потресе се земља од истока,
који код другога, доцнијег преводиоца, Ристе Михаиловића, гласи:
11ш1 уош Оз!еп егбеб!е сЧе Егс1е,
Копитар преводи:
1Јм1 сИе Егб’ егбеб! мсћ \от Еоппеп Аи/рапд
не желећи да помене исток, да се не схвати као алузија на Русију.
Вероватно је из обазривости изоставио и стих о Карађорђу:
Који с бечким тр!ује ћесаром.
Занимљиво је да је Копитар неке устаљене епитете наших
народних песама додавао и онде где их у оригиналу није било,
ако је то било потребно да се постигне ритмичност. То показује
да он у то време већ доста добро познаје нашу народну поезију.
Тако, на пример, стих:
То изрече а на но!е скочи,
преводи са
• ЗргкНс’ з ипс! зргјпр! аи/ сНе 1е1ск1еп Ветеп
(на ноге лагане);
или други:
Чујеше ли, моји соколови,
са
Нбћге! ткћ, тете ргаиеп ЕаЈкеп,
додајући епитет сиви уз соколови.
Копитаров превод има недостатака; иако се не може рећи
да је то песнички превод, ипак је веран и у целини добар.
Преводећи у троброју 36—38 (од 25,27. и 30. марта исте године)
Вишњићеве песме: Бој на Салашу, Бој на Мишару и Смрт Меха
Д в а п р ев о д а п есм е „ П о ч ет а к б у н е п р о т и в д а х и ја “ н а нем ачки 139
ОруГџића, Копитар у уводу пише да се нада да ће и у овом несавр-

шеном преводу (ипуоПкотепе Ођегбатгип^) „писаном од оног
који није никада стихове састављао“, читаоци моћи да упознају,
бар донекле, српску народну поезију. Копитарови преводи су,
несумњиво, томе много допринели. И доцније он преводи Вукове
песме из друге песмарице, делимично или у целини; понекад доноси
само њихову садржину, наводећи тек по неколико стихова који
су му се нарочито допали4.
Други превод песме Почетак буне против дахија на немачки
из доцнијег је времена. Штампан је анонимно под насловом Ете
Рег1е с!ег зегМзсћеп Уо1к.чер!к аи.ч бет IV Вапбе с1ег зегМзсћеп
Уо1кзИес1ег с1ег ЈУик Бсејапо \чс Кагабгт. Ме1г1зсћ т с!аз Оетзсће
пћегСгауеп уот етеп 5 егћеп тИ ћсчуерећепет Ог1ута1Гех(е. Меиза(г,
Vег1арнбисћкап(11ипу ипЛ ВисМгискеге! А. Рајелчс, 1893; стр. 51. —
Поред немачког превода, уз сваку страну дат је и оригинал. На
почетку књиге унесена је ћирилска азбука и уколико за поједине
гласове не постоје одговарајућа слова у немачком, стављена су
француска, енглеска, мађарска и италијанска. На крају књиге
дата су тумачења турских речи. У кратком, информативном уводу
изнета је биографија Филипа Вишњића.
Песма је врло добро преведена. Преводилац се скоро у пот-
пуности држао оригинала. Задржао је у преводу десетерац и очу-
вао његов ритам. Иако веран, превод није буквалан. Један пример
може то да покаже. Фочић Мехмед-ага предлаже да посеку кнезове
И попове српске учитеље.
Овај стих преведен је:
11пс1 сНе Рореп Каћ(§ебег с!ег Бегћеп.
И попове српске саветнике,
то јест оне који их саветују да раде против Турака, што је у
ствари и смисао стиха, који би се губио да је реч учитељ буквално
преведена.
Преводилац одлично зна немачки и најчешће налази реч
која је најприближнија, те директно или описно највише одговара
српском значењу. Није било лако превести целу песму у десетерцу;
то је захтевало до танчина познавање језика на који се преводи,
а поред тога и извесно познавање версификације. Нарочито је
упадљиво вешто одабирање синонима и сложених придева, да
би се постигао десетерац. Зато су крвави барјаци преведени са
4 Јегпеја КорИагја зрпоу. II бе1. бгебпја с1оћа. Б оћ а бос!е1оуапја V

„Јаћгћисћег ћег ћћега1иг“ , 2. кпдеа, б1г. 1— 127.
Мш^е1гапк(е РаИпеп (барјаци крвљу натопљени), а бела рука као

и’е15$%ерМе%1е Нат1 (бела негована рука).
Колико је у преводу одржан ритам оригинала нека послужи
као доказ стих који се понавља:
Оосћ сИе Зегћеп с/пг/геп ез тсНI \сауеп,
или стихови у којима Фочић Мехмед-ага предвиђа пропаст дахија;
Тигкеп ВгисЈег, а11 1ћг 81ећеп БаћЈз!
А1зо 5а§еп сће 1пс1г11а Висћег:
Еиге Наизег §ећеп аиГ сће Нашшеп,
1ћг Оаћ 1еп котш е! и т с1аз ћећеп,
Огаз \У1 гс1 кејтеп аиз еигет Нег<1е,
01е МЈпагеТ5 2 1 е! брјпдесуећ ићег,
М1етап<1 \\ 1Г<! с!а с1еп Јегап уегкипсЈеп;
Бог! у/о ип’бге бГгаззеп мп<1 ип<1 РПаб1ег,
кЈпс! шо Тигкеп аиГ ип<1 аћ§е2 о§еп,
Ет&епзбеп т ћ деп РГегс1ећиГеп,
Огаз тгс! кеЈтеп аиз 81габбепГаћ1е,
бГгазбеп шегсЈеп 81сћ пасћ Тигкеп зећпеп,
Оосћ <1а шгс! ез кеЈпеп Тигкеп §ећеп.
На к њ и з и није назначен преводилац; речено је само да је
књигу превео један Србин. Ни из кратког приказа Јована Грчића
не види се ко је превео ову песму6.
На преводиоца упућује посвета на једном примерку ове
књиге, која се налази у библиотеци Вуковог и Доситејевог музеја.
Она гласи: „Милој жени мојој Јулијани пл. Рогулић — Ристо Миха-
иловић, у Загребу, на Божић.“
Ристо Михаиловић је вероватно превео ову песму па је као
свој превод посветио жени, одабрао је као божићни поклон, као
што се из посвете види, укоричио моаре-свилом и украсио злато-
тиском. На то упућује и истоветност рукописа у посвети и у неким
оригиналним и преведеним песмама које је Ристо унео у дневник
свога оца Јустина Михаиловића после његове смрти7. Жена Риста
Михаиловића звала се Јулијана, као што у посвети и стоји8. Посвета
је из 1893, дакле из године када је књига и штампана.
Ако се узму у обзир животни услови и васпитање Риста
Михаиловића, постаје јасно зашто је он превео народну песму
6 Јавор, Нови Сад, Х1Х/1892. Превод у овом приказу веома је непо-

вољно опењен; сем две језичке замерке, које су заиста на месту, остале су нео-
сноване.
7 Овај дневник налази се у Вуковом и Доситејевом музеју.
8 Павле Поповић, Породица машере Браика Радичевића, Прилози КЈИФ
1923, кн,. 111, стр. 9.
Д в а п р ев о д а п е с м е „ П оч ет ак б у н е п р о т и в д а х и ја “ на немачки 141
и одабрао баш ову која је и иначе због песничке вредности заслу-

живала да буде преведена. Сасвим је природно да је син Јустина
Михаиловића (који је био велики Вуков пријатељ и присталица)
примио од оца пијетет према Вуку и љубав за народну поезију.
Овоме је још више допринела Михаиловићева непосредна веза
са Вуком и Бранком Радичевићем док је у Бечу студирао.
При поређењу Михаиловићева превода с Копитаровим, пре-
дност, свакако, припада, Михаиловићу. Његов превод је далеко
бољи и уједначенији од Копитарова: у њему нема слабих стихова.
А то је сасвим нриродно, јер је Михаиловић преводио са матерњег
језика, а и иначе је писао песме и познавао версификацију, па је
и то знатно допринело да његов превод буде добар9.
Преводећи песму Почетак буне против дахија, Михаиловић
је желео да истакне љубав према слободи и животну снагу нашега
народа који је, у неким крајевима, још био под турском влашћу.
Да преведе ову песму, свакако је утицала и наклоност према
Вишњићу, коју је примио од оца. Јустин Михаиловић је давао
иницијативу у листовима да се Вишњићу подигне споменик101.
Споменик је додуше подигнут много доцније, 1887, на залагање
Срба из Новога Сада и Беча. Змај је дао нацрт за споменик и
написао епитаф. Вероватно је то опште расположење утицало
да се код Риста Михаиловића јави жеља да преведе Почетак буне
против дахија, да би и странци упознали лепоту Вишњићеве песме.
Њен успели превод је, изгледа, последње што је Михаиловић
објавио, јер је већ идуће, 1894, године умро у Бечу11.
Јелена Шаулић
9 Михаилсвић је у својој правничкој струци дош ао д о високог положаја

краљевског јавног бележника за Сремску жупанију. Колико је стизао поред
свога звања, узгредно се бавио и књижевношћу. Повремено је писао и објав-
љивао песме и чланке у књижевним часописима. Највише песама објавио је
у Седмици. У прози је објавио ЦрСпе из живоша Бранка Радииевића (Јавор,
Х1У/1887 бр. 42, стр. 657-662). Топло писане, оне својом аутентичношћу пред-
стављају прворазредни материјал за Бранкову биографију. Издао је и писма
Вукова Јустину Михаиловићу (Јавор, X IV /1887, бр. 38-44, стр. 604, 620, 637,
652, 670, 685, 700) и чланак Из прошлости Вуковара с обзиром на тамошње
Србе (Јавор, Х1Х/1890, бр. 9-18, стр. 136, 151, 170, 185, 201, 218, 234, 250,
268, 282).
10 Вукова преписка, VI, 328, 332.
11 Када је овај рад већ био у штампи љубазно ми је скренуо пажњу
Јеремија Митровић, виши библиотекар, да у Народној библиотеци постоји
један примерак превода песме Почетак буне против дахија са посветом
Савки Суботић, жени Јована Суботића, где се Михаиловић потписао као
преводилац. Нешто доцније Дејан Медаковић, доцент Универзитета, саопштио
ми је да се код њега налази један примерак ове књиге к о ј и је Михаиловић
посветио његовом оцу, а своме унуку Ђорђу Медаковићу. И на овој
књизи Михаиловић је потписан као преводилаи.
М ИНИНА ВЕРИДБА СА Др. ФЛОРОМ ОГН.ЕВИМ
О Мининој веридби с руским лекарем д-р Флором С. Огњевим

знамо, углавном, оно што је о њој изнео Љуб. Стојановић1 у
својој исцрпној монографији о Вуку. А Стојановић је ту епизоду
из Минина живота навео понајвише ради илустрације како је
Вук васпитавао своју кћер и какве су му биле амбиције у погледу
њене будућности.
Према Стојановићевом излагању, Огњев се хвалио, просећи
Мину, да без службе може живети где Мина буде хтела: у Петро-
граду или Москви. Међутим, доцније се показало да он нема свог
имања и да зависи од оца. А што се тиче службе, да ни њу не може
бирати где хоће него да се мора задовољити местом које добије.
Стога се Вук обратио његовом оцу с питањем да ли ће помагати
сина како би могао у Москви удобно живети, и уједно навео шта
његова ћерка разуме под удобним животом: пристојан стан у
неком бољем московском кварту, свој екипаж, а од послуге,
поред кочијаша и кувара или куварице, бар још једну собарицу;
затим да држи бар два учитеља, купује потребне јој књиге, итд.
Флоров отац одговорио је неповољно, па се због тога веридба
раскинула.
Сад смо у могућности да објавимо како је Флор Огњев у
својим забелешкама приказао своју веридбу с Мином и њен раскид.
Још 1946. објавио је његов унук С.И. Огњев биографију свог оца,
а Флоровог сина Ивана Ф. Огњева, чувеног руског хистолога
и професора Московског универзитета12. У њој је укратко описао
и живот свог деде (стр. 4—8), па и његову веридбу с Мином, наво-
дећи при том забелешке самог Флора и друга документа из његове
и своје породичне архиве2.
Флор је био најстарији син имућног украјинског спахије
Ивана Димитријевича, а мајка му Прасковја била је кћи богатог
полтавског спахије Александра Ивановича Полетика (чији је
млађи брат, Петар Иванович Полетик, у доба Катарине II и
Александра I био руски амбасадор у Вашингтону и Рио де Жанеиру,
сенатор и члан књижевног друштва „Алзамас“, којем су припадали
и Пушкин и Жуков).
По завршеним медицинским студијама у Казану, Флор је
1846. отишао у Беч и ту се упознао са Мином. За кратко време
после тог познанства његова осећања према Мини постала су
1 Љуб. Стојановић, Живош и р а д Вука Сшеф. Караџића, Београд, 1924,

стр. 606.
2 С. И. Огнев: Заслуженнип профессор Иван Флорович Отев 1855— 1928,
Сшраницм из жизни Московскош универсишета и московскоп интелтенции конца
XIX и начала X X века. Издање Московског природњачког друштва, Москва.
Год. 1948. изишло је друго исправљено и допуњено издање, према којем и ми
наводимо изнете податке. >-
М и н и н а в е р и д б а са д р . Ф л о р о м О гњ ев и м 14*
тако дубока да је одлучио да се њоме и ожени. Како је сам касније

причао, „она се одликовала спретношћу и смелошћу: купајући
се, она се с високе стрме обале бацала у море, и том неустра-
шивошћу особито допала свом будућем веренику“.
Већ 16. јуна исте године писао је родитељима да је заволео
Мину и да би желео да се њом ожени, па их моли да му то одобре.
Његово писмо, на жалост, није сачувано, али је сачувано писмо
његовог оца од 9. јула 1846: „Писмо твоје, љубезни сине и прија-
тељу Флоре, од 16. јуна које си нам писао испуњено је најнежнијим
чувствима. Оно је и нас у старости принудило да се подмладимо,
тј. да се опоменемо својих младих лета да бисмо себи замислили
садашње стање твог срца. Ти си заљубљен у Вилхелмину, кћер
честитог професора Вука Стефановича Караџича и желео би да.
ступиш с њом у законито супружништво. По твом опису она ти
једино може створити срећу у животу. Желећи ти од свег срца
срећу, ми те заједно с мајком благосиљамо за ступање у законито
супружанство с вољеном Вилхелмином, ако честити родитељи
њени буду с тим сагласни, којима и с наше стране испоручи наше
усрдно поштовање. Божији благослов и његова милост нека почи-
вају на теби и онима које волиш.
Отац твој и пријатељ Иван Огњев.“
Добивши родитељски пристанак и благослов, Флор је веро-
ватно одмах изјавио Мини љубав и затражио њену руку, али је
до званичног заручења дошло много касније, тек крајем идуће
године. У старој бележници с потамнелим позлаћеним оквиром
сачували су се редови, написани руком Флора Ивановича: „13/25
новембра 1847 године у Бечу моја вереница Вилхелмина Караџич
поклонила ми је у присуству своје матере Ане Караџич, супруге
српског књижевника Вука Степановича Караџича златан прстен
с тајном шупљином у којој се налазила витица њене косе, а на
унутрашњој страни прстена било је урезано: 13/25 поуетћаг 1847
\УПће1тта. — То је била наша веридба.“
Зашто је Мини требало толико времена да се одлучи? Д а
ли је имала животне планове, као што је био случај 1856, кад ју
је запросио њен доцнији муж Алекса Вукомановић? Или се
устезала зато што Флор физички није био нимало импозантна
појава? Према успоменама своје мајке Софије Ивановне Огњеве,
писац наводи и како је изгледао његов дед, наравно у много познијим
годинама: „Био је гурав и врло малог раста, лепог облика главе,
широког чела које је повећавала ћела, крупних и неправилних
црта лица и дивних, добрих, бистрих очију, веселих и често насме-
јаних.“
Веридба је, међутим, потрајала једва нешто више од пола
године. У међувремену, Флор се вратио у Русију, одакле се
ревносно дописивао са својом вереницом, чувајући брижљиво

њена писма. „Писма су се чувала у архиви Ф. И. педантно нумери-
сана.“ Али почетком јуна 1848. Мина је изненада раскинула веридбу.
У поменутој бележници Флор је записао: „1848, 28 маја (9 јуна)
добио сам у Саратову од матере и ћерке писмо, у којем оне пишу
да повлаче своју часну (?) реч. Чудновата часност и благородност.
— Убрзо ћу им поштом вратити прстен као и бразлетну, које
сам носио свагда са собом и на себи.“
Прво што пада у очи, то је да Вук не учествује ни при веридби
ни при њеном раскиду, те се добија утисак као да су Мина и њена
мајка све радиле на своју руку без Вукова знања и пристанка. Мина
се, истина, после 10 година тајно заручила са Алексом Вуко-
мановићем, 10. марта 1856, и од њега захтевала да то ником не
поверава док му она не одобри3. Она се тада верила кришом и
од своје мајке, а тек после више од пола године, кад јој је пропала
нада да оде у Париз на сликарске студије, она је саопштила мајци,
а затим и оцу да се верила с Вукомановићем и да се жели удати
за њега. Али тада је, у писму од 30. октобра, захтевала од Алексе
да је и формално запроси од оца и да с њим озбиљно преговара
и о материјалним питањима: „Р т ак т еп ! У1епс1гоп1 1ез циехбопз
та1епс11еб... пе 1ез Сгакег раз ауес 1гор бе 1е§еп1б...“
Међутим из Вукове преписке (књ. IV, стр. 708 и 715) знамо
да су за Минину веридбу с Флором знали и Вукови пријатељи
ван Беча, јер Ханка, 9/21. јануара, поздравља из Прага Вукову
„тако милу ћерку с тако добрим младожењом“, а у писму од 4.
марта поново поздравља Огњева: „Флору Ивановичу мое почтение“.
Према томе, Вук је знао да је Мина верена с Флором, ако не пре
а оно после њиховог заручења, па је сигурно и сам говорио са
њим о његовом имовном стању и изгледима на каријеру. Зацело
му је Флор показао и писмо својих родитеља, којим одобравају
његов брак с Мином.
У то време био је обичај да родитељи преговарају о браку
своје деце и њиховом материјалном обезбеђењу, па је наобјашњиво
како се Вук није још тада обратио Флоровим родитељима с питањем
да ли су они вољни помоћи своме сину да испуни обећања која
је чинио. Сем тога, Вук је у Русији имао доста пријатеља од којих
би могао да се обавести како о Флоровом имовном стању, тако
и о његовом тврђењу да може добити лекарску службу у којем
год хоће месту, па и у Москви или Петрограду. Затим, ако је Флор
још у марту 1848. био у Бечу, кад му Ханка из Прага шаље своје
„поштовање“, зашто одједном и Вук и Мина показују толико
нестрпљења да Мина кроз 3 месеца раскида веридбу и то тако
3 Податке о Мининој веридби са А. Вукомановићем саопштавамо

према сачуваним а необјављеним Вукомановићевим писмима Мини.
М и н и н а в ер и д б а са д р . Ф л о р о м О гњ ев и м 145
лаконски? И зашто се Вук, кад је добио неповољан одговор од

Флорових родитеља, није обратио самом Флору и саопштио му
да му, под таквим околностима, не може дати кћер?
Од Флорових родитеља, спахија из једне украјинске губерније,
није се могао ни очекивати повољнији одговор. Они су још могли
разумети што Вук жели да му ћерка има удобан стан, послугу
и екипаж, јер су то и они сами имали и сматрали природним, али
им вероватно није могла бити по вољи снаха која жели да има
два учитеља, библиотеку и да живи у Моекви или Петрограду.
Међутим, што се тиче слободе у избору места за лекарску
праксу, Вук је морао бити погрешно обавештен. Аутор наводи
да се Флор ускоро после раскида с вереницом преселио у Москву;
ту је добио лекарско место у једној болници, одакле је после неког
времена иступио, настанио се у Трећој мешчанској улици и почео
се бавити искључиво приватном праксом. Према томе, Флор се
није напразно хвалио кад је тврдио да може добити лекарско
место где буде хтео, па и у Петрограду или Москви. И још нешто:
Флор је ускоро био у могућности да Мини пружи удобан живот,
какав је Вук желео својој кћери. „Године детињства мога опа —
наводи Флоров унук — протекле су у родитељском стану на Соља-
нци, где су Флорови живели до 1871 г. Имали су стан од 11 соба,
с балконом према врту.“
Према свему, дакле, излази да је Вук у најмању руку пре-
наглио кад је тако напречац, и једнострано обавештен, довео до
раскида веридбу између Флора и Мине, уколико је томе био једини
разлог његова родитељска брига за будућност своје ћерке. Велимо
уколико, јер су се можда иза тог разлога скривали и други. Можда
је родитељима било тешко да им једина ћерка оде тако далеко
од њих; можда је Вук више желео да му Бранко постане зет, па
му је неповољан одговор Флорових родитеља добро дошао да
поквари Минину веридбу; а можда су се ту умешали и прсти
Ане Караџић, биготне католикиње која се уплашила што ће
јој се ћерка удати за шизматика, па утицала на Вука да се
после толико времена умеша у ову ствар и поквари веридбу.
За ову претпоставку даје нам повода натезање које је настало
1857. кад је требало да се Мина вери са Алексом Вукомановићем.
Јер, више се није постављало питање ни стана, ни послуге, ни
екипажа, ни учитеља.
Мина се удала у Београд, који је номинално био престоница
а у ствари само једна турска касаба. Тиме је, бар формално,
био испуњен један од Вукових услова за одобравање Минине
удаје. И само тај један једини. Што се тиче стана, Алексин није
био на периферији него преко пута конака књегиње ЈБубице,
али се састојао само од две скромне собице. Као професор Лицеја,
Алекса је имао месечну плату од 20 дуката и неколико цванцика.
10 Ковчеж ић
„Овдје, у Србији — пише он Мини 15. новембра 1856 — са ово

новаца може се прилично живљети ко умије... И ја сам да сам умио
или да сам имао уза се кога побољег чувара имао бих сада бар
стотину, ако не и више дуката ђегођ под интерес, а овако сада имам
још на врату дуга и плаћам другима интерес.“ А у писму од 10.
јануара 1857. наводи и колики му је дуг. У септембру је имао дуга
112. дуката, за три минула месеца одужио је 50 а за три идућа
намерава да одужи још 30, тако да ће о Ускрсу, кад је намеравао
да се венча, имати још 30 дуката дуга.
Упркос свему томе Вук је дао пристанак да се Мина уда за
Алексу, али под условом да се свадба обави у Бечу. Алекса је
веровао да Вукова породица жели да се свадба одржи у Бечу због
тамошњих Мининих другарица и породичних пријатеља и позна-
ника, па им је предочио коликим би се трошковима изложио и у
какве би материјалне неприлике запао ако би се венчање обавило
у Бечу. Тек у мају 1857, кад је Вук дошао у Београд, Алекса је
дознао да се венчање у Бечу може обавити у православној цркви
тек пошто католички свештеник буде дао благослов, пошто је
Мина била крштена у католичкој вери. Алекса је то категорички
одбио, па је тако цела 1857. г. прошла у преговарању и натезању,
док најзад Ана Караџић није попустила пред сузама и тугом своје
кћери, те су се, с њеним пристанком, најзад венчали у Београду
тек 18. маја 1858.
Ово су, наравно, све сама нагађања; сигурно је само да би
Мина поред Флора, да није дошло до тако пренагљеног и немо-
тивисаног раскида веридбе, живела у Москви и ускоро имала све
што је Вук желео својој кћери. Флор је имао врло добру лекарску
праксу, а већ 1849. умро му је и отац. Мајка је тада разделила
очевину на своја три сина, па је тако дошао и до имања којим је
слободно могао да располаже.
Међутим, судећи по опису начина живота у Флоровом дому,
као и о његовом карактеру, који је дала у својим успоменама
његова снаха С.И. Огњева, питање је да ли би се Мина осећала
потпуно срећна у овом браку. „Живот у родитељском дому имао
је сасвим патријархалан карактер. Домаће газдинство није личило
на градско него много више на сеоско, спахијско... Живот уста-
новљен по једном заведеном поретку, без икаквих измена, све
је то имало устаљен, непокретан и досадан карактер. Отац је био
ведре,-па чак и веселе нарави, али мислим да члановима породице
није било лако с њим живети. При својој великој доброти, неизве-
штачености и готовости да самопожртвовано и бесплатно помаже
људске патње — он је уистини био „лекар бедних“ — у домаћем
животу је био најнаивнији егоист. Чини ми се да је то потицало
понајвише отуда што он нимало није водио рачуна о људима,
особито блискима, а понајмање о онима с којима је стално живео.
Ј у го сл о в ен и ч л ан ов и „Б есјед а х сл а в ја н ск и х “ у Б е ч у 1846— 1847. г о д и н е 147
Њему је била савршено неразумљива и туђа њихова психологија.

Он се'за то није чак ни интересовао... и никако није могао појмити
где је и чим могао увредити било кога, а вређао је врло често
а да то није видео ни приметио. При свем свом васпитању, он је
запрепашћивао невероватним одсуством такта, због чега није ни
имао присних пријатеља. Он је јасно био свестан онога и разу-
мевао само оно што је сам желео, у наивном убеђењу да и сви
око њега управо то желе. Жену своју је нежно и ватрено волео.
Али и она је, због своје пасивне природе, живела у мужевљевом
дому као у кавезу.“
Н . Раносовић
ЈУГОСЛОВЕНИ ЧЛАНОВИ „БЕСЈЕДАХ СЛАВЈАНСКИХ“

У БЕЧУ 1846— 1847. ГОДИНЕ
Пре револуције 1848/49. у Бечу је било, према незваничној

процени, до 50 000 Словена, и сем балова и концерата—беседа
нису имали другог заједничког живота1. На Беч, у којем се после
немачког највише говорило словенским језицима, гледало се као
на неутрално место и средиште словенске узајамности и сарадње12.
За последње две-три деценије пре револуције, Словени су у
Бечу почели да се подижу национално. Године 1847. био је у Бечу
и Франц Палацки; ту је истраживао грађу за чешку историју, а
када је 11. јуна кренуо за Чешку, испратили су га истакнути Словени;
Чехословаци, Југословени и Пољаци. Том приликом поздравио
га је и Вук у име свих „Јужних Славена“, а један Пољак у име
Пољака. У свом одговору, у којем је величао Словене, Палацки
је рекао да је први пут био у Бечу пре 25 година, и да је сада кон-
статовао да су отада Словени у томе граду видно напредовали,
што га је нарочито обрадовало3. У време кад су Словени почели
да напредују у Бечу, по тврђењу Палацког, и Југословени су почели
да раде на оснивању својих удружења којима су желели да се
национално уздигну. Прво такво друштво било је Матица србска,
основано 1826. године. Гај је, десет година касније, покренуо
питање оснивање друштава за потребе уздизања народности у
Хрватској, и истицао како Руси, Пољаци и Чеси већ имају друштва
помоћу којих изображавају народности. ,,Само ми Илири немамо
осим наше Матице у Пешти, јоште ниједног народног друштва«
наглашавао је Гај. Због тога је 1836. године тражио да се приступи
оснивању народних друштава4. Његову идеју поздравио је Мате
1 Ратса, Загреб, 30. I 1847.

2 Исто, 23.VIII 1844.
3 Серб. нар. новине, Пешта, 22. VI 1847.
4 Иатса, 30. VII м 13. и 20. VIII 1836.
10*
Топаловић из Беча5. Тек после две године почињу постепено да

ничу поједина културно-просветна и национална друштва, на првом
месту читаонице6*.
1. С Л О ВЕН С К И Б А Л О В И У Б Е Ч У
Словени су тражили начин како да подигну своје културне

и националне особине. Они су користили састанке на баловима,
беседама, а код Срба на светосавским беседама. О значају ових
балова и беседа до сада нико ције дао неки озбиљан рад, и на то
питање ваљало би скренути пажњу.
Словенски балови су одржавани у местима у којима су се
Словени сматрали нарочито угроженима. За један такав бал Медо
Пуцић каже да је одржан чак у Млецима, по Ускрсу 1843. године,
да је било 50 Словена, и да се играло народно коло?. Ова акција
Словена у Млецима дошла је до националног израза нарочито
идуће године. Словенски балови у Бечу, после српских који су
одржавани у Пешти и на које су долазили поред Срба и други
Словени, били су нарочито на гласу8.
Први словенски бал у Бечу одржан је 4. фебруара 1844. године.
Југословени су организовали да се играју народна кола и да се
свирају народне песме; игране су и пољске народне игре мазур
и пољка. Балу је присуствовало око 400—500 Чехословака, Пољака,
Југословена и других, а међу њима је био и кнез Милош. Био је
позван и Његош, који се тада задесио у Бечу, али како он није могао
доћи јер је те вечери био позван код Метерниха, дошао је његов
секретар и ађутант Милорад Медаковић, који је био у народном
црногорском оделу9. Такав бал одржан је и 8/20. јануара идуће
године10I, када је почео и завршен свирањем српског марша. На
балу су биле Чехиње, Пољкиње и Југословенке, веома радосне
што могу чути матерњи језик. Вукова Мина је била у србијанској
народној ношњи11, али већина присутних била је обучена у савре-
мено одело, због чега је било критике у Београду12. На трећем
5 Исто, 3. XII 1836.

6 Д-р Љубомир Дурковић-Јакшић, Прило '1 за историју народних читаоница
у Хрватској, Библиотекар, Београд, 1958, 307— 311. О читаоницама код Срба
говори се у мојој књизи Историја српских библиотека 1801— 1850, која је спрем-
љена за штампу још 1958. године.
I Каб ЈА21Ј, 67, 1883, 132.
8 ИапГса, 2. III 1844; Јаков Игњатовић, Рапсодије из прошлости српскоГ
живота, Н. Сад, 1853, 55—60.
9 Иатса 17. II 1844. и 21. XI 1846; Иагобпа МагШ, Загреб, 1922,
302-303; Јаћтћисћег Шг $1ауЈ5сће ШегаТиг, Кипз! ипб М ббепзсћаП, 1844, 182;
Свеучилшпна књижница у Загребу, Р.3992 (Пејаковићево писмо Бабукићу,
из Беча, 13. XII 1844).
10 Р. А. боикир, Сезка тепвта V Кокоивки, Ргаћа, 1926, 20.
II Серб. нар. новине, 18 и 28. I и 15. III 1843.
12 Срб. новине, Београд, 31.1 1845.
Југословени нланови „Бесједах славјанских“ у Бечу 1846— 1847. године 149
балу, одржаном 10. фебруара 1846. године било је много више

посетилаца неголи раније, међу осталима и 6 кнежева и преко
20 грофова и барона13.
Један од највећих словенских балова у Бечу одржан је 27.
јануара 1847. године. О њему је доста писано у штампи14. Један
од интересантних дописа објављен је у Гајевој Даници, а вероватно
га је написао Стјепан Пејаковић. Бал је одржан у летњем Софијском
купатилу, а организатор је био један Чех. Одржан је у време кад
се све вртело око народности, „особито код Словена“. На балу
је било око 2000 до 2500 присутних, највише Чехословака, па
Југословена, Руса, Немаца, Француза, а најмање Пољака. Од
Југословена нарочито су запажени кнез Милош, Његош и Вук,
око кога се окупила словенска омладина и са њим се „разговараше
и руковаше“, затим Миклошић, Ожеговић и други. Била је присутна
и Вукова кћи Мина, обучена у народну србијанску ношњу. Мина
је водила коло, али је лепо играла и остале словенске народне игре,
нарочито мазур1516. Изгледала је као „лик из бајке свога краја“15.
Пејаковић је разговарао са Мином и још две девојке; кад је једну
од њих упитао зашто хвали Хрвате, одговорила му је да то чини
зато што су они једини на словенском југу који су оживели, и да
је Гај много учинио за напредак код Југословена. Кад јој је Пејаковић
рекао да су „у нас Југославјанах“ Срби први оживели, она му је
одговорила да су Срби оживели мачем, а сада би требало да то учине
и умом, јер ум може помоћи да нестане провалије између право-
славља и римокатоличанства. Овом балу је присуствовао и Његош17.
Када се он појавио, настао је тајац. О томе Пејаковић пише: „А
то бише господа нека која се не могоше доста начудити неком
нашем госту поради величанствена његова раста. И заиста који
је први пут загледао Владику црногорскога мора се снебит. По-
главар овај, народа нам братског и слободног, са својом пратњом,
у народном одјелу дакако, на нашем балу! Мени је послужила
срећа, те се ја с њиме разговорих подуго, највише о нашој књиже-
вности, коју он верло добро познаје. Прије него се крене одавде
пут славне наше Церне Горе, што ће за мала бити, изит ће од
њега драма једна из хисторије церногорске, коју је он списао.
Кад она свјет угледа, јавит ћу у овим листовима и проговорит
о њој више, зашто мислим, да ће свакоме Хрвату мило бити да
чује разговор о том остатку негдашње славе Југославјанства и
13 Оашса, 26.11 1846; Свеуч. књижница, Р. 3992 (Пејаковићево писмо

Бабукићу, из Беча, 13. II 1846).
14 Свеуч. књижница, Р. 3844 (Опис плеса, исписи из штампе, који је веро
ватно послао Пејаковић).
15 Оатса, 20. II 1847.
16 Сшражилово, 1886, 92.
17 Исшо, 92—94. „
слободе његове18.“ О овом је Пејаковић писао 16. фебруара Гају

и Бабукићу19. Садржај ових писама врло је интересантан, јер се
у њима говори о балу и нашим људима, који су учествовали,
нарочито о Његошу. Пејаковић је писао Гају да се нада да је добио
позив на словенски бал, и уједно га је обавестио да му је Његош
послао поздраве, један примерак Горско/ вијенца, једну песму20
за Даницу и 8 фор. ср. на име претплате на новине за 1847. годину.
Пејаковић каже да је био код Његоша више пута, и да му се „неиз-
мјерно допао“, да је Његош хвалио Гајев рад и да му се допало
Кукуљићево писање у Даници21: како у Европи живе само два
слободна владара који су песници — баварски краљ и црногорски
владика22. Из Пејаковићевог писма сазнаје се да је Његош дао
30, а кнез' Милош 200 форинти сребрних као прилог за словенски
бал, који је коштао 1600 фор. ср.23
На словенском балу у Бечу 1847. године певале су се чехосло-
вачке, југословенске и пољске песме24. Од народних игара нарочито
је запажен пољски мазур, који овога пута нису играли Пољаци25*.
Андрија Торкват Брлић, који се тада налазио на школо-
вању у Бечу и био позван на бал, у свом дневнику спомиње више
пута, од 2. јануара до 29. маја 1847. године, ову приредбу коју назива
„Народни бал“ или „Славјански бал“, на којој су се Словени
„словенски“ веселили. На балу су играна кола са 24 пара, а у њима
су учествовали Словени и Немци, у жељи да се она популаришу.
Балу је присуствовао и Вјекослав Павишић, родом из Макарске.
Он је причао Брлићу о балу, па је о њему написао и чланак за
Даницу2А, који му је Брлић поправљао. По Павишићевом причању
Вукова кћи Мина била је лепо обучена у народну србијанску
ношњу, због чега је била и нарочито запажена27.
Бал одржан у Бечу 1847. године критиковао је д-р Богдан
Куретић. Ту његову критику објавио је Гај у Загребу, одмах после
другог дела Пејаковићевог чланка у којем су биле саме похвале.
18 Г)ашса, 20. и 27.11 1847.

19 Пејаковић и Бабукић били су велики пријатељи.
20 То је песма Поздрав р оду на ново љето, чији се рукопис у оригиналу
чува у Гајевој заоставштини у Свеучилишној књижници. Песму је Гај штампао
у свом часопису тек 8. јануара 1848. године.
21 Оамса, 6.1 1847.
22 Свеуч. књижница, Р. 4702 (Пејаковићево писмо Гају, из Беча, 16.11
1847); Ога4а ЈА21Ј, 6, 1909, 151— 152.
23 Свеуч. књижница, Р. 3992 (Пејаковићево писмо Бабукићу, из Беча,
16.11 1847).
24 Ого1 [а 1гапзк.1, Ргезрогк, 1847, стр. 445.
25 Оамса, 20.11 1847.
20 Исшо, 6. III 1847.
27 Брлићев дневник налази се код д-р Ивана Брлића, који сада живи
у Јесеницама на Долењску у Словенији; он ми је дао да га прегледам, на
чему сам му веома захвалан.
Југословени чланови „Бесједах славјанских“ у Бечу 1846— 1847. године 151
Он је критиковао младе Југословене, нарочито Хрвате, који се

у Бечу нису довољно спремали за будући рад у свом народу, јер,
по његовом мишљењу, није довољно приређивати балове, а после
тога ленствовати28.
Последњи словенски бал у Бечу, одржан пре револуције,
приређен је почетком 1848. године. На њему је било 3000 гостију,
и нарочито се одликовао мноштвом народних ношњи. На улазним
вратима запажена су четири стражара: двојица су била у српском
оделу, и то по српском обичају потпуно наоружани, а двојица
у војничком граничарском оделу. Кнез Милош је био у српској,
гроф Нужан у хрватској, а више гостију у својим народним нош-
њама. И Српкиње су се истицале својом ношњом. Песме и игре
су биле словенске29.
И после револуције 1848/49. године одржавани су словенски
балови у Бечу. Димитрије Владисављевић, учитељ у Трсту, писао
је 1. фебруара 1858. године у Беч Вуку: „Будите ми весели на
словенском балу30.“
2. СЛО ВЕНСКЕ Б Е С Е Д Е У Б Е Ч У
Према тврђењу из 1844. године, беседе су још на неколико

година раније организоване с добрим успехом, биле у Чехосло-
вачкој31. То су били састанци на којима су се скупљали нацио-
нално пробуђени родољуби. Једна од таквих беседа приређена
је јануара 1846. године у Прагу32, одакле се идеја о њиховом орга-
низовању касније пренела и на друге градове33. Овој беседи у
Прагу председавао је Фрич, а присуствовали су Палацки, Шафарик
и други. Парола беседа била је: „Једнакост и слога“, а главни циљ
борба за права Словена, управо за равноправност у Аустрији.
На беседама се, углавном, певало и свирало34, а приређиване су
три пута недељно: суботом читање забавно-поучних предавања
и предавања из књижевности, уторком хорско певање народних
и савремених песама, а четвртком музика35.
Код Југословена, колико је познато, беседе су почеле да се
организују најпре у Загребу — разуме се уколико се не мисли
и на светосавске беседе код Срба — којем су раније домороци и
странци много замерали што нема друштвенцг живота. У жељи
28 Оатса, 27.11 1847.

29 Серб. нар. новине, 8.11 1848.
30 Вукова преписка, IV, 510.
3' Патса, 6.1У 1844.
32 Исто, 7. и 21.11 1846.
33 Исто, 2.1 1847.
34 Ого! 1а1гап5кЈ, 1846, стр. 174— 175 и 391.
35 Исто, 1847, стр. 423. Било је словенских беседа и у другим местима
( Исто, 1847, стр. 630), а у Липску је било словенско друштво које су основали
Лужичани и Пољаци, где су учили словенске језике (Исто, 1847, стр. 549).
да се и после поклада, то јест у време поста, настави са састанцима,

који су одржавани на баловима36, организоване су вечерње забаве,
тзв. беседе, које су наши класици називали седељкама. Реч „беседа“
употребљавају Руси, Пољаци и Чехословаци, што код њих значи
говорити, разговарати се; реч има исто значење и у крањском
поднаречју. Те беседе приређиване су у Загребу двапут недељно у
Грађанској стрељаони, а циљ им је био забава разговором, певањем,
рецитовањем и музиком, где је народни језик имао предност.
Прва таква беседа одржана је 26. фебруара 1844. године, на којој
су и жене певале и рецитовале народне песме, али се њихова имена
нису објављивала у штампи, да не би „по том чедност њихову
увредили“. Од књижевника рецитовао је само Иван Кукуљевић
.. •№маважЛЈШ~Ј~.--------- =— "—\
П .А 2 .М 1,1.8 Т УХТ
• ГРМ 1Л 8Т
1, Ш/ % ////
П К Г /Л \ К М ВАЈ ј > Х Р О Г К Г Е К .Ч К У В А 1 ,
27. м ч ч јјд 1 8 4 7 . «1ие 2 7 . 1оЈ|»а 1847.

// у /у///✓ ///*•/// /> - г / / / с <6е> /'///■?/<'/• ///г е / с М
// Л’ *фу//. е> V. У/се/.
♦
/ '1г/гг//+/1//< / />/ ///у/ у?Јгг/</ /ЈП*ч //#<//Ф//1е ЈЈ*/// /7>/<е/шсс /*'///' //// . /<Ј>/пг п /* т / Л м / с .V/ /<г.\
Улазница за бал упућена А . Т. Брлићу.
своју песму Поновљена Сербија, у којој је величао кнеза Александра

Карађорђевића и Србију. Певало се и по први пут на чешком
језику. Ове беседе требало је да се обнове исте године у јесен37.
Поред балова, Словени у Бечу су одржавали и своје беседе
двапут месечно, и то у време часног поста (коризме), то јест
ускршњег поста, *јер о покладах има се што друго“38.
36 У Загребу су одржавани балови; познат је један од таквих балова,

одржан 1840. године под утицајем „Позива у Илирско коло“ , јер су том при-
ликом присутни били обучени претежно у народна одела ф а т са , 14.Ш 1840).
Такви балови одржавани су у Хрватској и у другим местима. Значајан је бал
1840. у Крижевцима (Исто, 28.111 1840).
37 Иапјса, 6.1У и 18.У 1844. Године 1847. предлагано је да се ове приредбе
(седељке на којима се приповеда и пева) у Загребу, Осијеку, Београду и другим
нашим местима зову само беседама (Исто, 2.1 1847).
38 Иатса, 6.1111847.
Зна се да је по примеру прашких беседа одржана словенска

беседа 7. новембра 1846. године у Бечу, код „Златне Китице“, где
је 1844. год. приређен први словенски бал. Беседу су организовали
Чехословаци и Југословени. Дворана је била украшена народним
бојама, белом и црвеном. Позивнице су биле штампане ћирилицом
и латиницом, на пољском, чешком и српскохрватском језику.
Присутних је било преко 400, од којих највише Чехословака и
Илира, то јест Југословена, и око 40 Пољака; био је присутан
и Његош, који је својом народном ношњом скренуо нарочиту
пажњу. Није се играло него само певало и свирало, а програм је
био обиман39. Клицало се „живио!“ и „слава!“, што су нарочито
критиковале бечке новине40. У тој години бечки Словени су при-
редили другу беседу 1. децембра41. Позивнице су штампане на
чешком и српскохрватском језику ћирилицом42. Било је 800
присутних, а најмање Пољака. Певане су народне песме чешке и
југословенске, из Славоније и Хрватске, а и иначе се највише чуо
чешки и српскохрватски језик43.
Према писању новина, у Бечу је 6. априла 1847. године био
концерт на коме је учествовало преко 1000 особа. Били су при-
сутни: Чеси, Моравци, Шљонзаци, Пољаци, Срби, Илири, Сла-
вонци, Хрвати, Босанци, Црногорци, Руси и други. Сви су они
радо слушали песме и мелодије сродних словенских народа. Тако
су Словени у Бечу ишли на друштвене састанке, на којима су
слушали народне песме и мелодије како би их даље преносили
и ширили44. Овај концерт била је, у ствари, једна од „бесједах
славјанских“. У Брлићевом дневнику забележено је да је писао
Који Агјићу, вуковарском гвардијану: „Ко су се на Бесједи Славјани
грлили, и то полиција видјела. Како ради „5сћш1ери1е“ исфићкаху
70 [?] Славјани, а др Ауг[устиновића]45 и 4 Чеха ухваћена.“
Словенске беседе су имале успеха. Од новембра 1846. године
биле су све боље. На једној су се састали Чехословаци да би про-
славили словенске апостоле Ћирила и Методија; прослава је почела
хорским песмама, а затим је одржано предавање о великоморавској
39 Исшо, 21.XI 1846.

40 Исто, 30.11847.
41 Исто, 12.ХН 1846.
42 Исто, 2.11847.
45 Исто, 2. и 9.1 1847.
44 Серб. нар. новине, 6.1У 1847.
45 Ђуро Аугустиновић, који је завршио медицину, заступао је мишљење
да треба писати азбуком састављеном из слова ћирилице и латинице. Још
1846. он је објавио своје предлоге о „илирском“ правопису. На томе је радио
и доцније док је службовао као војни лекар, и када је највише живео на Ријеци
(2патепШ / газШ т Нгхап, 925—1925, 2а§ге6, 1925, 12; НгУашка епсЈк1оресћја,
2а§гећ, 1941, I, 746). Аугустиновић је био Обреновићевац. Своје дело о општој
анцтомији (Беч, 1844), у којем је дао терминологију на нашем језику, посветио
је кнезу Милошу.
прошлости и словенским апостолима. Певане су чешке, моравске

и словачке песме, међу којима и пољске, а на крају „Хеј словански
синови“ 46.
Према једној вести од 16. октобра 1847. године, словенске
беседе у Бечу почеле су три године раније, а претпоследња пре
револуције одржана је 6. октобра 1847. године, на којој су певане
пољске, српске, хрватске и друге народне песме, и играле се народне
игре мазур, краковјак, полонез и разна кола. Забава је трајала
до пола ноћи, а било је присутно више хиљада гостију47. Зна се
да је одржана беседа и 6. новембра 1847. године, на којој се нарочито
испољило словенско јединство уочи револуције48.
Као што су сами организовали балове, Словени су тако
исто сами приређивали и беседе. Југословени су имали своју орга-
низацију, то јест свој одбор који је био као нека секција Бесједах
сјавјанских. О тој организацији сачуван је један веома интересантан
и веома важан докуменат, који се сада налази у Бабукићевој зао-
ставштини у Свеучилишној књижници у Загребу (Рукописно оде-
љење у трезору, сигнатура Р.3994); текст и факсимил документа
дају се у прилогу овога чланка. Вероватно да је тамо доспео благо-
дарећи Илирцима који су живели и радили у Бечу, на првом месту
Мијату Новаку који је одржавао блиске везе с Вјекославом Бабу-
кићем49 у Загребу, и који је играо видну улогу у организовању
Бесједах славјанских. Ово је свакако један од првих докумената
у којем се Југословени помињу као чланови једне организације
под илирским грбом, звездом и месецом, али свесни да припадају
„југославјанском племену“, прихватајући тако начело јединства
под југословенским именом. Ово треба нарочито ценити.
Од истакнутих Срба који су се као Југословени налазили под
илирским грбом, потписани су кнез Милош, кнез Михаило, Вук
Караџић, којега је неко први пут потписао, Анастас Јовановић,
Алекса [Бранко] Радичевић, Ћура Даничић, Андрија Герловић50
46 Ого1 Шгапзкј, 1847, стр. 486.

47 Исто, стр. 637—638.
48 В апка, 27.Х1 1847. Словенске беседе у Бечу одржаване су и после
1848/49. године. У Брлићевој архиви у Броду налази се један позив на такву
беседу, одржану 3. новембра 1858. године, а упућен Андрији Торквату Брлићу
у Брод. Позив је штампан на руском, пол>ском, чешком, српскохрватском
(ћирилицом и старим правописом) и немачком језику; на њему је печат са
натписом б1оуапбка ћекеба; са тим позивом могло се само лично ући на забаву.
Зна се за такву једну беседу, одржану 26. априла 1860. године, са које је половина
прихода послата да се купи жито за гладне у Хрватској (8око1, СазорЈз рге
кгазпо итгћнсе а ШегаШга, бћаушса, 5.У 1860).
49 Тас1е 5гтсјк1а?, Г к о 1 / с!је1а Ујекох/а ча Вакикјса, 2а§гећ, 1876, 29.
50 Герловић је био велики родзљ уб и држао је кафану у коју су долазили
Словени, нарочито Југословени, а у којој су се могли наћи сви наши листови
за читање (Оашса, 30.1 и 6.Ш 1847).
и други. Анастас Јовановић, у то време познати литограф и први

југословенски фотограф51, био је српски одборник од стране Југо-
словена у Бесједама славјанским.
Југословени у Бечу, а међу њима и тзв. Илирци, истицали су
Вука. Он је одржавао добре везе са Илирцима у Загребу, нарочито
с Вјекославом Бабукићем, са којим је водио пријатељску преписку
о правопису52. Вука је посебно истицао Стјепан Пејаковић у својим
писмима Бабукићу53. Саопштавајући Бабукићу да ће се 9. фебруара
одржати словенски бал у Бечу, писао је и о Вуку, као и о његовим
противницима; том приликом је нагласио да ће се видети ко ће
бити јачи, како каже: они „ол ми и наша начела Пшб согопа! орш “,
јер ћемо овде Вука уздићи „тако како још никад не бијаше, само
нека доскора сгода надојде“. Пејаковић у писму даље истиче:
„Вук намјерава латинским словима писати, чим се онај статут
о нашем језику потврди, тако му се омилише Хрвати, што и право
имаде; пише за свој сербски род, који га напада и презире, као
и оно у најновијој Подунавци54, да су му Мехитаристи Евангелије
бадава штампали, јер је то Пропаганда тако наредила, итд., а
то је безобразлук.“ После овога је заиста приређена 24. јануара
1848. године код „Златног Јагњета“ свечана прослава Вукова55,
о којој је Пејаковић писао у виду писма 30. јануара, са напоменом:
„(случајно закашњено)“, а његов рукопис се чува у Гајевој зао-
ставштини у Загребу56.
*
* *
Национални рад Југословена у Бечу пре револуције 1848/49.

године није најбоље осветљен, што се нарочито односи на њихово
суделовање у формирању заједничког имена, питање тада веома
актуелно, како је то Кукуљевић истакао још 1847. године. Он је
51 ЈЂуГомир Дурковић-Јакшић, Србијанско-црнотрска сарадља 1830—1850,

Београд, 1957, 165— 168. Проф. Павле Васић написао је тезу о овом истакнутом
југословенском литографу, фотографу и националном борцу, али она није
ни досада одштампана, што је за жаљење.
52 Ко1о, 4, 1847, 69— 80.
53 Вук и Бабукић били су у добрим односима (8гтсЈк1аб, 29; Батса,
13.VII 1844; Љуб. Стојановић, Живош и рад Вука Стеф. Карарића, Београд,
1924, 683—684).
54 Стојановић, Нав. дело, 631.
55 Свеуч. књижница, Р. 3992 (Пејаковићево писмо Бабукићу, из Беча,
6.1 1848); Згшс1к1аз, 29; Г. Добрашиновић, Два признања Вуку, Ковчежић, бр. 2,
1959, 135— 136.
56 Свеуч. књижница, Р. 4702.
156 Ковнежић
тада писао да ће Срби и Хрвати бити разједињени све док не приме

„једно треће обћенито наименовање за све Југославјане“ 57. Доку-
менат који се овде прилаже показује који су Југословени у Бечу
били на челу покрета за одређивање јединственог имена, као и
то да је Вук Караџић заузимао једно од највиднијих места у томе
колу Југословена. Осим тога, он пружа доказа о националној
активности Словена уочи револуције у Аустрији, у којој су они
играли прворазредну улогу.
Д-р Љубомир Дурковић-Јакшић
57 Оатса, 13.11 1847.

П ри л о г 157
П Р И Л О Г
[Илирски грб]
ВЕ8ЕЛАН бЕАУЈАКбКЈН
I. Јга§оуо1јт §. §. (ЈТЕМЕЕЈ1ТЕЕЈ1 ј ООВОК1 Пјгзкј (I. ј. Па1таЕш,
НгуаИ' (р п тогзк ј ј и§агзкј) Когизсј, КгајпсГ 81ауопсЈ, бгђј ј §1ајегсј)
гауегајисј зе га зсаки ђезесЈи ћагет 30 кг., аН га се!и 1 §осПпи па јеПапри!
3 /о г. и гте ггозкохак роИопЈП, којј СакоПјег гасипе иуЈПШ ргауо ЈтаИ ћиди.
Па дга§оуо1јпо ргтозеса р. п. О озрода ји§оз1аујапзко§ р1етепа
оуде пе з а т о Гте зуоје, аН кагет з/охи који пе§о ј ргтеаак зу о јо т гикот
сгпИот з1а1по парЕаН ћј ЈгуоПН, и1јидпо то1е ос! зСгапе Ји§оз1аујапаћ:
А. ЈохапохГс
одћог[.] 1 ћ1а§ајтк ћезедаћ з1аујапзкЈћ, з. одћогтк. [М. Р.]
[М. Р.] МГја1 Мохак , Утко РасеI Ап1. ОЊкостк
кг. и§. Пу о г . стоупјк. [М. Р.] одћог. [М. Р. = А. С . ] зтуепзкј о д ћ о т јк .
га једпи га с е т
Вгој Рппезо О озротп ћезест §од. 1847.
Г. к. Г. к.
1 Новак Милт, кр.уд [!] двор.чинов. 1 30
2 А п т п СаЈс, 1екатјк — 30
3 Еика ЈапдпсзкоН — 30
4 Јапко Кеп§уеНс — 30
5 А. Викустсћ — 30
6 О. Сгегпадак — 30
7 Јозо КозНс — 30
8 О. И. Адаписћ [?] — 40
9 I. И. — 30
10 О. кг. за с е т јк ЈигјеуЈс 2 —
11 Расе1 УЈпко — 30
12 Апдпа Оег1оуЈсћ — 30
13 ОизСау 2и1еп1ег [?] __ 30
14 МЈјоуП № го г — 30
15 бСеГапу — 30
16 Еика Весјс — 30
17 Ј. Поћгап 1 —
18 Иг. ПетеСег 1 —
га јебли ха се1и
Вгој Р г т е зо ОозросПп ћезеби §ос1. 1847.
Г. к. г к.
19 Ре1аг Ргапсезсћни — 30
20 Рг. Сјрка — 30
21 Кпе 21с бо1тк з1ге!аск1 1 —
22 ЈакиИп [?] 1 —
23 2еп§еуа11 1 —
24 Ог. КигеНс 1 1 /Ш 847. — 30
25 Г. велеуч. Стефановић-Карађић Вук

16/III 47 1 30
26 Њ. Св. кнез Милош Обреновић

21 /Ш 47 4
27 Аш. 01оћосшк — 30
28 Каг1 Резс 1аск [?] — 30
29 Т>г ЕшИ Ез1ег1е — 30

с 40
30 N. Сисек ргаушк с? —
31 К1ешепс1С — 30
32 Сггшапп ргаупјк — 30
33 Јоз Ек1 — 30
34 ХУИ. Рећкап _ 30
35 А. Сег1оуЈсћ 2 —
36 Коста Морфи 3 —
37 Оеог§ \Уаг1ап [?] — 20
38 КопзЕ Ко1упа — 30
39 [нечитко] Ј. А . § 1т о 1а — 30
40 Јсоаннт. Паптана — 30
41 Георпи Б јило — 30
42 Панајотв Јован — 30
43 А. РћШррЈасз — 30
44 Ђорђе Божиновић — 60
45 Христовић Фил. — 30
Прилог 159
ха јебпи га се1и
Вгој Рппево О озроО т ћезеби §0(1. 1847.
Е к. Е к.
46 Ђорђе Стихишић 2 —
47 Јапко Сјрка — 30
48 ОизСо 2есћеп1пег — 30
49 У т к о РасеНс — 30
50 Рего бујгас — 30
51 Д. К Мировић — 30
52 Димитр1а Марковић — 30
53 Георпи Неделковичг, — 30
54 Г Вуићг, — 30
55 М Е Вете1годакз — 30
56 Г. Г. Захарјадисг — 30
57 Апостоли Сичан — 30
58 беодорв СараиличБ трговац — 30
59 Замфјрт, Бошко — 30
60 Гешоглу — 30
61 Мих. Пунтели — 30
62 М1НКОН — 30
63 Е Медурићг, 40 + — 40
64 В ишковичђ — 40
65 Б г Северин З а в .. . . — 40
66 Ме1егко — 40
67 А Пас1е — 40
68 Алекса Радичевић — 30
69 А. Јовановић литограф 1 30
70 А. Викудсћ — 30
71 Бабаре Матиа — 40
72 Кепеуећс — 30
73 П о По — 30
74 30/10 47 Дан. Медаковић 1 30
га јебпи ха се1и
Вгој Рппе.ад ОозросНп ћезеби §ос1. 1847.
{. к. г. к.
75 1/11 47 Иоуак МЈја1 1 30
76 „ О. О. 1 —
77 Виклчс Уекоз1ау — 30
78 Магкз Рауе1, 1ек. — 30
79 Ссћеп[ег КагЈтЈг — 30
80 М М Обреновић 5 —
81 Ј Николич 5 —
82 ГеоргШ X БЈшго — 30
83 Јсоаннв Владиславв — 30
84 Константин од Манаси 1 20
85 Вук Стефан. Караџић 1 —
86 Арсен Дада 1 —
87 Н. А. Ивановић Маро [?] — 40
88 Ћорђе Натошевић — 40
89 А. Јовановић литограф 1 30
90 МНозсћ Е. Оћгепоугозћ '2 —
91 Алекса Радичевић — 30
92 Д . К. Мировић 1 —
93 М М Обреновић 10 —
94 Елисавета Николић од Рудне 6 —
95 Јсосифв М оусиловичт, 1 —
96 Ант. Шевичг, 1 —
97 В. А1ехћз 1 —
98 17/10 47 Јоуагктс А. ОеНоугоћ 2 —
99 Кеп§јеНс 1 —
Пр и л о г 161
19
ОооуЈе је р1а!јепо — 1847
РгецкЈо У|'пко Расе1оУ81а

Прегледао А Јовановић
О1ођосшк з1оуеп5к1 о<1ћот1к
II.) ЛгарочоЦт §. §. Р001ЈР1К А ТЕ 1Ј1 Шгбк1, коЈ1 тапје ос1 30 кг.

и т е ггозкоуаћ рппезозе:
Оа (1га§оуо1јпо рппозеса р. п. СоароЛа (као па 1 з1гаш-).
Рппезо ОокросИп | Г. к.
За 1. ћезеЛи §. 1847
1 Ј. Т. — 10
2 Јоу. ћагагеујс — 20
3 0(1 зротепкЉ зиујзпо № 5 [! ?] — 19
4 МаИеНсћ 11 /III 1847 — 10
5 Н1а<1ш§ — 20
6 Ап. ХЈгћаз — 10
‘о
7 РегН. Кааћ с — 10
{-*
8 Ап1. К.ааћ — 10
9 N. N. — 10
10 30/10 47 ВегЈс ћика — 10
11 Стр1о Ди [даље нечитко] 17/10 47 — 20
19
ОоуЈе 12р1а1јепо — 1847.
I. Агк. ЕаћгапП ро(го5ет поуа га ћезсЈе о<1 7. ргоатса 1846. Ло 19.

ргозтса 1847. Љ к1ет 1 §оЛпи икирпо. . . 104 (. 29 кг.1
11 Ковчежић
При лог 163
Пр ил ог 165
НЕДОВРШЕНА БИОГРАФИЈА ГЛИГОРИЈА ВОЗАРОВИЋА
ОД СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈЕ
Међу необјављеним рукописима Симе Милутиновића Сарај-

лије нађен је и рукопис недовршене биографије Глигорија Воза-
ровића. Сима Сарајлија и Возаровић били су добри пријатељи.
Неколико стихова у Тројесестарству Сима је посветио Возаровићу.
Тај пријатељски однос између Симе Сарајлије и Возаровића огледа
се и у присности коју је Сима унео у кратку биографију свога
пријатеља. Овде је дат цео текст те биографије верно пренет са
оригинала. ^
ПрвБ1и у Сербш кнвигаа-везацБ, продаваш>
и издавателБ СрбинБ.
ЛежимирБ е село у подножго Фрушке Горе у Срему, гди се родш
одб отца СфтимЈд, и о д б маике КумрЈе Глигорје ВозаровићБ, данашнБЈи
у СербЈе Београду обитавашћи кнБигаавезацБ, продавацБ, и издавателБ.
Више рођене браће ше имао него ш ш б две сестре, едно Марту, кол му
е и садБ жива и у истои рођевини борави, а друго Марпо, кол му се давно
упокоила. Рано е остао безБ родителла, те е к’о сБфота у туђои служби
о д б самога дГтинства мучно и трудно растао, израстао и подигао се;
а кадБ е већ опас’о се снагомБ и тћла и душе, те почне зрелје и надшгћ
МБШлити, а и неку перперу заслужив и уштедивши, смбшли па и пође
1824-те год. (Августа 6 а по наш.) у БечБ, да учи топрвв, озбилБскЈи и
пробиточннћ занатБ, кнБиговезанћ. У Бечу га прифати Г. ВукБ СтевановБ
КарачжићБ, и препоручи га и намГсти кодб Хермана кнБиговезца у Ланд-
штрассу; ту истни Глигорје изучи за мало времена таи занатв о самомв
своему трошку и труду савБ и како бол ћ 6 б п и може, те га истбШ маИсторБ
и калфомБ произведе, и упути га и у другш маћстораа порадити ту башБ
по Бечу. Н о међу т б ш б д о к б су га и други маИстори познали и признали
за в^ћшта и способна у своме занату, познаду му валаностБ н"ћгову и ту
находившји се Сербш, кои се договоре и саставе новаца, те му купе савв
халаатБ ш то го д б му е у томе занату о д б потребе, и што наиболвги 6 б и и
може, и за шест калфји, па га тиме снабд'квена опреме и пошалкз у Серб1ш,
куда е и самБ наивол!о, и за куда се управо и учш, и тако ти намБ истшћ
ГлигорЈе ВозаровићБ сиђе и прјеђе у Сербјш 1827-е год. по другШ путБ,
но како правБ1ћ и општемужнвш и преполезнБ1и маћсторБ, особито у
Недовршена биографија Г. Возаровића од С. Милутиновића Сарајлије 167
оно врјеме, кадв у Сербш 1ошт> никаквога одђ истога заната, бвшо ше.
За тимт, е све поготову сћвдо у Београду и радш свои занатакв прил ћжно,
и одт> дант> д о дант, м у е посао се но и приходакт> умножавао, докт> у
томе времену донешена буде и Типографјл изт> Руссје С: Петербурга
у Серб 1(о, и намТстисе у Београду. Овда и таи ГлигорГе Возаровићк
пожурисе чимгодт, своимт> и обштему Србинству послужити, у колико
е могуће те и првБ1и даде штампати у Сербте првоћ народнвои Печатнви
на ново исту малу Сербску пфсмарицу: „О буни противу Даила”, кото
е покоћнвш Гавро Ковачевичв земунсми кнвиговезацЂ сочинт, и наипре
у Будиму собомЂ издао, у исту е книгу придодао, и ггћсну о Славено-
СербскомЂ народу, кото е покоинмћ капетанв СтаматовићЂ сочинго, и
такођерв у Будиму штампао, но и за нкз одђ исте двора политике по-
страдао, те и инфамЂ е касиранЂ-? ЗарЂ што е усудитсе говорити на
папиру оно, што и сва Европа, те понаибол"ћ Свеславство знаде види
признае и разказуе и записуе, да е и С ербскт народЂ знатанЂ 1ошђ числомђ ,
али да м нш ц о м ђ и врсноћомЂ с в о т м ђ превазилази млоге, та и саме
свое надсилителт Азјите, какогодЂ и угнћтателф восточно христлнске,
Мађаре и ЕГћмце, што имђ е доказивао еднако, и у напредакЂ ће исто
и комђ ТШЂ н1е. Тако тисе упути нашЂ Глигор1е, прештампллвати 10шђ
и друге Сербске кнЂижице о своме трошку понаивише, пакк и себи
што ползице, док се не укани и самога безсмертнога Доситил свеколике
по реду а помоћу Бога и пренумеравде, но и своега притћкомЂ шпага
у истои С ербт печатнЂи нановке штампати и роду свомђ ц"ћломе тако
и тиме само знанД просвештенф и сва сокровишта пр1умложити — !
И ово с оно, што намЂ га овдћнкте, што ли га препоручуе свим’ свагда
и свему Србинству, и за примфрн свеусерд 1н и народолкзбјл данашнћму
и свагдашнћму лктдства кругу обштедћлтелномЂ истога Глигорт Воза-
ровића сђ пунимЂ правомЂ изставлл и озбилвски предоблвлше.
О симђ тога е онђ у Београду завео бмо и варошку библхотеку,
и самЂ и наипрвми одђ с в т своји кнвигаа, што е у дућану имао, по екс-
земпларЂ и по два одма, тадЂ како е свештеникЂ освештанномЂ водицомђ
ново кнЂигохранилиште покропјо и благословт, радоволвно и драго-
срдно приложт, та и нетаи старински новаца туна т ш ђ придодавши.
Овоме и овако пофалномЂ предпрјвтјш и разгласку обрадовали сусе
млог1и, а м л о гт одма притекли у помоћЂ и соприношевдћ, те су и свои
одабранм кнвигаа и на разним езмцима у ту библттеку приложили;
особито Г. Д . П. ТиролЂ што е то и удвоенно учинт, подаривши кнвиге
неколике и свое„а неколике и од ’ Г. еф рем а О. Теодоровића измоливши
у исту донесе и предаде кнвижару. Толико дакле узме хукЂ тога времена
исто заведете варошке библттеке, дасе одм а и противЂ н"ћ завиств
пробуди, и наипрје поиви а овакимЂ гласомЂ: „Да е ту библттеку завео
Г. еФремЂ О. Т-ћЂ, и нитко другји!” А дотле т е онђ о томе заведенпо
Београдо-варошке библјотеке башв нигде ни рфчи проговорјо, како
ни мига ни корака за нш што т е учин т, — кроме оно горе поменутм
кнвигаа чрезЂ Г. Тирола што е приложио.
Истми е Глиша и све Досипеве кнвиге помоћу пренумерацје и

свое кесице наново у Београдско-Сербскои печатнви наштампао, у деветт.
различнБ1 твореши; овако с исто и млоге друге различне кнвижице
нове и старе вторично штампао, и данаст. Голубицу штампа на истми
начин в, како и оне — .
(Продуженћ сл'ћдуе)
У Возаровићевој биографији има неколико значајних података
које ваља истаћи и о којима треба рећи коју реч више.
1) У досадашшим биографијама Глигорија Возаровића нису
се наводила имена његових родитеља. Овде су та имена означена:
Фрагмент биографије Глигорија Возаровића од Симе Милутиновића

Сарајлије.
отац се звао Јефтимије, а мајка Кумрија. Исто тако, није се тачно

знало када је Возаровић пошао у Беч: да ли 1824. или 1825. године.
Сада се зна да је то било 1824. године, и то 6. августа по старом
календару. Обично се говорило да се Вук Караџић нашао Воза-
ровићу у Бечу, а Сима наводи како су бечки Срби, кад су се уверили
у Возаровићеву ваљаност, сакупили новаца ради набавке алата
и за Возаровића и за шест му калфа и послали га у Београд, где
је имао да отвори тако опремљену радњу да својом опремом
служи роду на част. — Сима Милутиновић каже да је Возаровић
Недовршена биографија Г. Возаровића од С. Милутиновића Сарајлије 169
1827. године дошао у Србију „по други пут“. То је тачно, јер је

Возаровић долазио у Србију пред полазак у Беч, што је Сима у
почетку пропустио да каже.
2) Говорећи о Возаровићевом издању спева Гаврила Кова-
чевића Песма о случајној буни Срба против Дахија, уз који је спев
штампан и стиховани састав Николе Стаматовића Славеносерб-
скому роду и обшчеству, — Сима Милутиновић се задржао на
личности Стаматовићевој, подвлачећи његово страдање због
писања у националном духу. Ми се овде не можемо дуже задр-
жавати на случају Николе Стаматовића, јер је то тема и широка
и значајна. Овде можемо само скренути пажњу на Симино правилно
схватање значаја Стаматовићева рада, као и на његово истицање
заслуга Возаровића што је свој издавачки посао у Београду почео
издајући баш Ковачевића и Стаматовића, будилаца српске свести,
и Доситеја Обрадовића, носиоца нове светлости, знања и просве-
штења1*У . ,
3) Сима Милутиновић је дао и драгоцене податке о појави
прве библиотеке у Београду. Михаило Подољски, бивши библио-
текар Народне библиотеке, у више наврата дотицао је питање
постанка ове наше најстарије установе и најзад је остао на томе
да је она основана 1832. године у књижарској радњи Глигорија
Возаровића. То је прихватио и д-р Мираш Кићовић у својој
1 За детаљније податке о Николи Стаматовићу и гоњењу српских књига

од стране Аустрије поч. XIX века, у вези са Карађорђевим устанком видети:
Аврам Ђукић, Ц . Кр. поручник Никола Стаматовић, Бранково коло, 1905,
стуб. 1051— 1064;Павле Поповић, Никола Стаматовић и њеГова песма Српском
роду. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1923, III, стр. 227;
Алекса Ивић, Архивска Грађа о српским књижевним и културним радницима
1740— 1880, Београд, 1926, и Алекса Ивић, Архивска Грађа о српским и хрват-
ским књижевним и културним радницима, Књига друга, 1790— 1897, Београд,
1931. — Овде бисмо указали на један догађај из Стаматовићева живота, коме
треба посветити посебну пажњу. Из званичних извештаја аустријских војних
власти, упућених Бечу о сумњивим српским књигама, говори се и о некој књи-
жици која се појавила 1807. године у Пешти као адлигат Стаматовићева спева
Славеносербском роду и обшчеству штампаног 1806. године. За ту књижицу
у извештају се каже да има 10 песама у којима се пева о личностима и догађајима
из српске историје и да ту нема ничег против Аустрије. Идући за оним податком
да књижица има 10 песама, наишли см о на књижицу Различите песме ради
забавленија и утешенија с Славонскат иа Сербскиј преписане, која је остала
анонимна и код Шафарика и код Стојана Новаковића, а има десет песама.
У Библиотеци Матице српске налази се тај адлигат (из библиотеке Александра
Сандића) и то је баш напред наведбна књижица са 10 песама. Тиме је утврђен
идентитет „инкриминисане“ књиге; сад још треба утврдити и аутора књиге.
Тих десет песама у књизи у ствари су десет извадака из Качићева Разјовора,
и кад је ову књигу уврстио у Катало1 Библиотеке Матице српске, д-р Кири-
ловић ју је ставио на име Качића. Пош то је књижица, штампана у Пешти 1807.
године, повезана заједно са Стаматовићевом књижицом Славеносербском р о д у
и обшчеству, није ли Стаматовић аутор и ове друге књижице? Сем овог наго-
вештаја, данас се више не би смело рећи. Књижица има значај и за испитивање
утицаја Качићева Разтвора на српске књижевнике и Србе православне вере.
недавно објављеној Исторцји Народне библиотеке у Београду.

Д-р Кићовић је извео закључак да је библиотека, или књигохрани-
лиште, у Возаровићевој радњи била полудржавна установа, да је
Јеврем Обреновић присуствовао њеном отварању, примио се
покровитељства над њом и дао јој поклон у књигама. Међутим,
сведочење Симе Милутиновића, који је био стални посетилац
Возаровићева читалишта (да не узимамо овде и друге доказе),
отклања ову тврдњу о постанку Народне библиотеке. Управо,
ово цело питање враћа се на почетну тачку, захтевајући његово
претресање изнова уз што детаљније испитивање свих постојећих
познатих извора. По Сими Сарајлији, Јеврем Обреновић не само
да није присуствовао освећењу библиотеке и примио се покро-
витељства над њом, већ за целу ствар није се уопште интересовао,
а поклон од њега Тирол је у ствари измолио. У овом сведочењу
још мање има потврде да је библиотека била полудржавна установа
основана по жељи кнеза Милоша.
Сима свакако није све ово писао без договора са самим
Возаровићем, те му се не може предбацити да је био необавештен.
На крају рукописа стоји да Возаровић „и данас Голубицу
штампа“. Ово нам донекле одређује време кад је Сима Милути-
новић саставио Возаровићеву биографију. Како је Голубица изда-
вана од 1839—1844. године, јасно је да је у том раздобљу настао
и овај Симин рукопис.
Јеремија Д . Митровић
БЕЛЕШКЕ
УЗ ЈЕДНО ДОСИТЕЈЕВО ПИСМО

Поводом прославе стогодишњице Доситејеве смрти М. Ееоргијевић је
публиковао фотокопију једног у целости несачуваног Доситејевог писма без
датума упућеног непознатом нам лицу из Далмације. Доситеј га је исписао
у виду посвете на другој страни првог листа једног примерка Собранија (1793),
„који је поклонио гимназијској књижници у Карловцима г. ЈБуб. Подградски“
(М. Георгијевић, Једно писмо Доситеја Обрадовића, Бранково коло, Срем.
Карловци, XVII/1911, св. 12— 13, 200—201).
У пропратној белешци М. Георгијевић је, између осталог, забележио
да ова Доситејева посвета „није била до сада штампана“ . То није тачно. Осам
година пре М. Георгијевића и, што је занимљиво, у истом часопису, у Бранковом
колу, ово Доситејево писмо објавио је Ћ. Магарашевић. Његово издање није
у свему верно оригиналу, судећи по фотокопији публикованој у чланку М.
Георгијевића. Две омашке донекле мењају смисао Доситејевог причања.Уместо:
„За знакЂ да иои^е ж ивим ђ " у првој реченици, Ђ. Магарашевић је погрешно
прочитао: „За знакт. да уопште живимђ ” . Други пример може бити и те-
хничке природе. Уместо: „Постараите се, дакле, за ово колико више можете
за живота“, како је у оригиналу, код њега стоји: „ . . за ово“ итд.
Ђ. Магарашевић је, осим тога, изнео занимљиву претпоставку да је овај
примерак књиге са исписаном посветом Доситеј послао неком свом познанику
„који потиче из породице Поповића трговца, оца гђе Милице удате за дром
Подградским из Книна. На натписном листу те књиге забележено је име С.
Поповић. Ујак пак исте гђе Милице беше архимандрит манастира Крке Јеротеј
Ковачевић [ ...] . Пријатељ и знанац Доситијев могао је, дакле, бити из поменуте
породице, у којој се овај примерак Доситијеве књиге сачувао, који је писцу ових
редака предао ученик овдашње гимназије ЈБ. Подградски" (Ђ. Магарашевић,
Доситије Обрадовић и Јован Рајић, Бранково коло, Срем. Карловци, I X /1903,
св. 22—23, 724—725).
Б. М.
ДОСИТЕЈ И „САВЕТНИК БАНЗЕ-КАМ ЕНСКИ"

У чланку Пословне везе Доситеја Обрадовића са фирмом „В гећкорД ,
(Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, 1934, књ. XIV,
27—41) А. Шмаус је на основу нових архивских исписа изложио да је Доситеј,
и после свог преласка из Лајпцига у Беч почетком 1789. год., остао у пословним
везама са овом фирмом као коректор за словенске књиге. Из саопштених
докумената се види да је Доситеј 1790. год. требало да изврши ревизију рукописа
непознатог нам архимандрита Авакума, за који је посредовао Мг. 1е СопзеШег
бе Вапге К атепбкиу а М охсоу. Како Доситеј само због тога није могао долазити
у Лајпциг, нађена му је замена у неком пријатељу фирме „који савршено зна
словенски". О свему томе, ипак, м орао је бити извештен и Каменски, на основу
чега се може закључити да је он знао д а је Доситеј требало да изврши коректуру
овог рукописа.
Желећи што исцрпније да прикаже дотад непознате Доситејеве односе са
фирмом „ВгеккорГ", А. Шмаус је додао да споменути „саветник Банзе-Камен-
ски" није нико други д о Дмитрш Николаевичг Баншмии, Каменскш, који је — то
он износи у белешци испод текста — „за Југословене [ . . . ] од значаја по томе
што је 1808 године путовао по Србији и описао ово путовање по држави Кара-
ђорђа. У једном писму кнезу Милошу (22. X I 1821) Вук алудира на једно место
у путопису Каменског („Бандиш Каменски") објављеном 1810 године".
Да „саветник Банзе-Каменски" не може бити Дмитриј Николајевич
довољно је само истаћи да се он родио 1788, те да, према томе, није имао ни
две године када је требало да посредује у Лајпцигу за рукопис архимандрита
Авакума. Каменски из Доситејеве преписке са фирмом „ВгеПкорГ" у ствари је
отац овога Дмитрија, историчар и државни саветник Николап Николаевич*
Баитмшг Каменскш (1737— 1811), нисац огромног дела Алфавитг всфмг входл-
гдимг и исход.чиршг д$ламг архива 1720—1811 у 94 књиге (о њему исп. Знци-
клопедическт словарг, — С. Петербургн, 1893, књ. III, св. 5 ,1 1 — 12; о Дмитрију
Николајевичу в. на стр. 12— 13). Омашка А. Шмауса је утолико чуднија што је
он, помињући Дмитрија Николајевича, у самом тексту чланка навео тачне
године рођења и смрти његовог оца, Николаја Николајевича, и друге биографске
податке који се не односе на Дмитрија Николајевича.
Б. М.
ЈЕДАН НЕОБЈАВЉЕНИ ЗАПИС О ДОСИТЕЈУ ИЗ 1802. ГОД.
У архиву Српске академија наука у Београду, под бр. 685, налази се

једна омања неповезана „свешчица" у којој је „живописац" Арсеније Теодоро-
вић, поред четири друга, преписао и десет Доситејевих писама. Писму под бр.
10, које је Доситеј упутио 5. јула 1784. год. владици пакрачком (касније епископу
вршачком) Јосифу Јовановићу „от Шакабент", приложен је овај досад необјав-
љени запис: „Прим^чаше кђ сем8 писм8 Г[оспо]дина 0еодора Радонића у
л4т8 1802. — Побкћеиб Оћга<јоујс5, ејпег \'оп беп егб1еп бсћпГШеПегп бег бегђј-
бсћеп ИагЈоп, «1е55еп № ћ т е п ипс! \Уегке а11§етет ћ е к а т 5тс1, зсћгејћс ап б е т е
В15сћоП[1сће] Спабеп <1. с1. 5 Ји1у [1]784, сћезеп т к Ка150петеп1 итГ егћаћепег
РћНоаорШе ВпеГ. Оо11 бГагке Гегпегх сћезеп §го55еп Мапп, ипс! бсћепке јћ т г и т
ипдетејпеп ћГиГгеп ипзегег, т1с §го55еп бсћпиеп гиг АиГк1агип§ 5сћге11епс1еп
ИагЈоп у1е1е ипсЈ §1искћсће Јаћге!!!"
Поводом једног непознатог Доситејевог писма 173
О овом Доситејевом савременику и, јамачно, личном познанику имамо

данас мало података. Син Ђорђа (Георгија) Радонића, поручника у Јелачићевој
регименти, Теодор се школовао у Новом Саду. Први разред гимназије заврпшо
је у „латинској" пшоли, а остале разреде, од 1789. до 1793. год., у „католичкој"
гимназији Матије Ланга. П о школи је био годину дана старији од Лукијана
Мушицког. По свој прилици завршивши правне науке у Пешти, он се вратио
у Нови Сад и 1802. год. отворио адвокатску канцеларију, коју је водио са при-
лично успеха.
Знамо, осим тога, да је Теодор Радонић у грађанској милицији био
најпре капетан центурије, затим мајор батаљона. „Избрани гражданин" по-
стаје 1810. год., да би се две године касније, септембра 1812. год., кандидовао
и био изабран за подбележника у Магистрату. Ожењен је био Катарином,
рођеном Шевић, и у браку је имао кћер Јованку. Није поуздана година његове
смрти, али се ставља негде између 1816. и 1818. год., по чему можемо закључити
да је умро релативно млад.
О Теодору Радонићу, али не као Доситејевом новосадском познанику,
писао је, колико нам је познато, само Васа Стајић у неколико својих радова
о Новосадском магистрату и грађанима Новог Сада (Нови Сад, њешв машстраш
и културна претућа новосадских Срба — Гласник Историског друштва у Новом
Саду, 1933, књ. VI, св. 1—2, 48; Женски покрет у Војводини, Нови Сад, 1933,
24; Новосадске биофафије. И з архива Новосадское матстрата, Нови Сад, 1939,
књ. IV, 242—243; Српска православна велика тмназија у Новом Саду, Нови Сад,
1949, 84).
Б. М.
ПОВОДОМ ЈЕДНОГ НЕПОЗНАТОГ ДОСИТЕЈЕВОГ ПИСМ А
У својим радовима о Доситеју, као што је познато, Андра Гавриловић је

публиковао три дотад непозната његова писма. Прво је било упућено неком
свештенику „с пролећа 1807“ (Доситије Обрадовић, Београд, 1900, 191), друго
Михаилу Витковиђу 11. јануара 1809. или 1810. год. (Неколики прилози историји
српске књижевности — Годишњица Николе Чупића, Београд, 1911, књ. X XX ,
148— 150) и, најзад, треће опет неком непознатом лицу, написано по свој прилици
средином јанауара 1811. год. (М еђу политичким струјама — Коло, Београд,
1/1901, књ. I, св. 9, 551). Иако су ова писма занимљива по садржини а драгоцена
по подацима, према њима се у литератури заузимао редовно резервисан став
због тога што су објавл>ена без икаквих напомена где се налазе њихови ори-
гинали или сувремени преписи. Приказујући Доситејево писмо М. Витковићу,
на пример, Јован Скерлић је пребацивао Гавриловићу што он, „по своме готово
сталном обичају, не наводи ништа како је дош ао д о тог писма и где се сада
оно налази. То треба увек рећи — ако ни због чега другога а оно као доказ
аутентичности самога прилога" (Једно непознато писмо Доситеја Обрадовића,
— Српски књижевни гласник, Београд, 1911, књ. XXVI, св. 6, 496). Сличан став
заузимали су и други критичари Гавриловићевог рада, насупрот проф. Николи
Радојчићу, који је понека од ових сумњичења окарактерисао као „ружне па-

кости" (Српски историчар Јован РајиН —- Пос. изд. САН, Београд, 1952, 15).
Како се А. Гавриловић у издавању историјских извора служио ненаучним
методима, и управо стога, с крајњом обазривошћу требало би испитати веро-
достојност још једног Доситејевог писма које је он само узгредно поменуо.
Говорећи о Доситејевом бављењу у Трсту, њега је заинтересовало и питање
где је, у ком делу града, Доситеј становао, па је дошао до овог закључка: „Он
[Доситеј] о томе у познатим писмима не казује ништа. У Етиид вели на једном
месту: „Гнев је у човеку као бура у Тријесту; једва би чекао да престане и све
сам се бојао да ме не баци у канал“. Ове речи не би саме ништа казивале. Али оне,
можда, нешто значе кад им додамо и ово што даље долази. У једном писму
Атанасију Стојковићу вели Доситије поред осталога: „ П р е б и в а ј у ћ и о в д е
у Т р и ј е с т у н а к а н а л у , п о в а с д а н р а з м и ш љ а м . . . " Није
посве неразложно из та два навода закључити да је Доситије, бар у једно доба,
у Трсту становао баш у оном делу који је на самом каналу и који је и сад стари
део града. С тим се слаже и традиција о Доситију у Трсту“ (А. Гавриловић,
Доситије у Трсту 1802^*1806, Годишњица Николе Чупића, Београд, 1904, књ.
XXIII, 238).
Исписали см о цео навод из Гавриловићевог чланка због помена Доситејевог
писма А. Стојковићу. Досад је било публиковано само једно писмо из њихове
међусобне преписке: Доситејево писмо А. Стојковићу из Трста од 23. VIII 1802,
чији се оригинал налази у Архиву САН У под бр. 1407, први је издао Георгије
Магарашевић (Сербске л1тоииси, Будим, 1826, књ. 4, 121— 123). У том писму,
међутим, не налазимо напред исписану реченицу. Ако у њему, као и у другим
данас „познатим писмима", Доситеј ниједном речи није навео где је у Трсту
становао, онда се поставља питање какво би то његово писмо (које је споменуо
А. Гавриловић у свом чланку) могло бити у којем је, ипак, обавештавао свога
пријатеља да „пребива на каналу"? Из Гавриловићевог казивања види се да
је и он ово писмо држао за дотад необјављено. Пошто је, наиме, скренуо пажњу
да о тршћанском „каналу" Доситеј говори само у својој Етици (исп. Дела
Доситеја Обрадовића, Београд, 1911, 391/а), он је пошао од тачне поставке
да ће та белешка бити доказана ако јој се дода и цитирана реченица из
овог писма као аутентично нов податак. Текст његов А. Гавриловић није
издао ни у овом свом чланку, ни у којем другом раду, па нам Он данас није
познат. Гавриловићев помен овог другог Доситејевог писма А. Стојковићу,
што је нарочито занимљиво, досад нико није запазио, па га није забележио
ни Светислав Марић у свом иначе драгоценом попису целокупне преписке
А. Стојковића (Грађа за библио^рафију о Атанасију Стојковићу — Зборник
Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, 1954, књ. I, 177).
Додајмо још једну напомену. У поменутом свом чланку о Доситејевом
бавл>ењу у Трсту, на стр. 239, А. Гавриловић је донео краћи испис из писма
карловачког сликара Стефана Гавриловића Доситеју од 1. XII 1808, које је
такође промакло пажњи свих досадашњих биографа нашега писца. Имајући
на уму нехуман поступак новосадског књижара Дамјана Стефановића Каулиција
према Доситеју (о томе исп. В. Стајић, Новосадске биојрафије. И з архива Ново-
О презимену „романског епископа Ћиуке“ 175
садског машстраша, Нови Сад, 1937, књ. II, 199), који је за „један аков шљиво-
вице есапио [. . .] шездесет егземплара Басни и искао је и више" — о чему До-
ситеј јавља своме синовцу Григорију Обрадовићу у писму од 15. VIII 1803
(Дела. . . , 543 /а—543 /б) — Стефан Гавриловић је у писму од 1. XII 1808. обе-
ћавао Доситеју „да ће м у радо сваку услугу учинити бесплатно: „. . . а н а ј-
м а њ е ћ е т е — исписује А. Г авриловић из тога писма — у м е н и д р у г о г а
К а у л и ц и ј у у п о з н а т и “.
Ни за једно од ова два писма из Доситејеве преписке, која је А. Гаври-
ловић само узгредно поменуо, не знамо данас где се налазе; сви трагови нису
ипак избрисани. Обавештавајући своје читаоце о изворима које је прикупио
за чланак о Доситејевом бављењу у Трсту, А . Гавриловић је на стр. 234— 235
назначио да је — поред Доситејевих писама „уколико су прибрана и издана"
— искористио и другу, углавном дотада непознату и необјављепу, грађу из
заоставштине Данила Медаковића и Ђорђа Поповића Даничара; у хартијама
ове двојице поштовалаца нашега писца А. Гавриловић је открио оба фрагмента
из загубљене Доситејеве преписке. „Па ипак се у врстама које долазе даље —
исписујемо из чланка А. Гавриловића — прилаже и нешто нових и досле необјав-
љених података. Они су у двема песмама Доситијевим, у двема песмама Д о-
ситију и у различитим објашњењима и о д л о м ц и м а и з п и с а м а — а све
је црпено из хартија пок. Данила Медаковића и заслужнога уредника Даиице
Ђ. Поповића.”
Б. М.
О ПРЕЗИМЕНУ „РОМАНСКОГ ЕПИСКОПА ЋИУКЕ"
Доситеј, као што је познато, није располагао посебним знаком за обе-

лежавање гласа „ђ“. У речима у којима се тај глас јављао он се служио знацима
„ћ“, „дб “ и „гб“. Тако је, између осталог, писао: такоћерг, додие, леШа. Прези-
ме „романског епископа" Л еона— скојим се упознао месеца маја 1781. год. у
Фокшану, у дому „первог спатарије Теодора Балсе" — Доситеј је редовно
бележио „Ћиука“. Постављд се питање да ли га је тако и изговарао?
У досадашњој литератури о Доситеју ово презиме најчешће се упо-
требл>авало у облику „Ћиука". Тако га је, поред других, писао и Ј. Скерлић у
својим радовима о нашем писцу. У чланку Румуни у доба Доситија и Вука^
који је из рукописа на француском језику превела Ј(елисавета ?) И(бровац?),
познати румунски историчар Н. Јорга, саопштио је нову варијанту овог прези-
мена. Он каже — нетачно датирајући — да Доситеј „пролеће и лето 1779[ ?]
проводи задовољно у Роману, код свог пријател>а владике Леона Геуке“ (Страни
преиед, Београд, 1/1927, св. 2, 124— 125). Ту варијанту, колико нам је познато,
преузео је само В. Купрешанин у својим издањима Доситејевих дела. На једном
месту В. Купрешанин каже: „Леон Геука, епископ у Роману (Румунија), иначе
незнатна личност" (Доситеј Обрадовић, Дела — „Просвета", Београд, библ.
„Југословенски старији писци", 1953, књ. I, 193), док другом приликом по-
навља да се он зове „Леон Геука", али одмах у заградама наводи и скраћенк
облик „Ћиук", какога Доситеј никад није писао (Доситеј Обрадовић, Одабране
стране — „Нолит", Београд, библ. „Школска библиотека", 1958, 112).
М. Костић је, у својој књизи о Доситеју, скренуо пажњу да презиме овог
румунског епископа гласи „Ђука" (тако га је у више махова и поновио), јер
у румунској библиографији ВЈапи — Нобо§, II, 313, стоји „ОЈиса" (Доситеј
Обрадовић у историској перспективи X VIII и X IX века — Пос. изд. САН, Бео-
град, 1952, 69). У овом случају, међутим, требало је читати „Ђиука" како је то
учинио, по свој прилици изједначујући овај облик презимена са примерима у
којима је Доситеј знаком „ћ“ обележавао глас „ђ", М. Павловић у свом пред-
ратном издању Доситејевих дела (Доситеј Обрадовић, Дела — „Народно дело",
Београд, библ. „Југословенски класиди", 1932, 137). У послератном издању
изабраних Доситејевих дела М. Павловић је, вероватно под утиском читања
књиге М. Костића, друкчије поступио: док је у Доситејевом тексту усвојио скра-
ћени облик „Ђук", у својим коментарима је, међутим, погрешно изводио да се
оно на румунском пише „Сшс" (Доситеј Обрадовић, Избор састава — „Свјет-
лост", Сарајево, „Школска библиотека", 1954, 126, 149).
Немајући посебног знака за обележавање гласа „ђ" Доситеј се, као што
смо рекли, испомагао знацима сличне звучне вредности. Иако је редовно писао
„Леон Ћиука", презиме овог епископа он је морао изговорати само „Ђиука",
како то потврђује добар зналац румунског језика Тих. Ђорђевић. Приказујући
Доситејеве односе са овим епископом, он је његово презиме писао у облику
„Ђиука" па је и у примедби испод текста забележио: „Право м у је презиме било
Ћиука (Сшса)" (Тих. Ђорђевић, Доситеј Обрадовић и Румуни, Српски књижевни
гласник, Београд, 1911, књ. XXVI, св. 6, 456). Иако ово презиме Румуни из-
говарају нешто друкчије — фонетски би се то могло представити у облику
„Ђјука", са меким почетним сугласником и вокалом „ и “ који би требало
читати слично нашем „ј“ — приликом његовог транскрибовања у Доситејевим
делима требало би поступити онако како је то изнео још Тих. Ђорђевић и како
га је Доситеј јамачно изговарао.
Б. М .
К А Д ЈЕ ВУК ДОШАО ПРВИ ПУТ У КАРЛОВЦЕ
Држећи се Срезњевског, ЈБ. Стојановић и, по њему, многи до данас

сматрају да је Вук дош ао у Карловце 1804. године. Т. Петровић се, пак опре-
дијелила за податак А. Сандића да је то било 1805. г. Он јој „изгледа да је
најпоузданији", јер је за њега нашла „потврду код самог Вука" (Вук и Карловци,
— Вуков двоброј Гласника Југословенског професорског друштва, 1938, књ.
XVIII, св. 4— 5, стр. 417). То су Вукова казивања у писму архимандриту Бран-
ковићу од 2/14. децембра 1819 (Вукова преписка, књ. III, стр. 485) и у брошури
Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије писма . . . Платону Атанаџковићу, стр.
85 („Мени је било 18 година кад сам први пут прешао у Сријем"). Ово, међутим,
не би био искључив доказ: код Вука, наиме, налазимо података и за 1804-ту
годину. Поводом Руже, своје прве љубави, причао је он Срезњевском: „Од
Из Вукових односа са Савом Мркаљем 177
1804, кад сам пошао у Карловце, нисам је видио све док се нисам 1809 године
вратио кући болестан" (Српски књижевни гласник, 1937, III, бр. 3, стр. 389).
У недатираном писму д-р Ј. Стејићу истиче отприлике 1836. г.: „Мени је било
17 године кад сам 1804 године прешао из Србије у Сријем" (Архив САНУ, бр.
8532 /30). Најзад, у својој изјави поводом парнице Јевте Савића-Чотрића против
Николе Шкуљевића каже: „1п <1еп Јаћгеп 1804, 1805 ипс! 1806 ћаће 1сћ т Саг1о-
ућг Деп Когта1 1Јп1егг1сћ1 ћ ек о т теп [ . . . ] " (д-р Алекса Ивић, Једно сведочење
Вука Карадића — Прилози Летопису Матице српске, I /1928, књ. 1, св. 2, стр. 87
уз 316-ту књигу Летописа). На чему смо, дакле? Ја бих се, као и Т. Петровић,
одлучио за 1805. годину као годину Вуковог приспјећа у Карловце, и то још
из два разлога: у својој аутобиографији записаној 1819. године у Албуму П. И.
Кепена, Вук изријеком каже да је дош ао „у Карловце Сремачке, у школу
1805" (Л. Б. Модзалевскии: Неизданнал автобио\рафин В. С. Караджича. —
НаучнвШ бголлетенв Ленинградского государственного ордена Ленина уни-
верситета, Ленинград, 1946, № 11-12, с. 5-6); Л. Мушицки, обавијештен и
педантан, истиче у једном запису и мјесец Вуковог доласка 1805. год. („Вук
Стефановић, 18, [ . . . ] пријде в Карловце 1805. м[есе]ца марта; [ . . . ] изиде из
Карловцев с концем 1806 научив сербски и немецки добро читати, славенску
граматику совершил, целу аритметику и катихизис [...], — Грађа за
историју Прво\ српскоГ устанка (у редакцији Радослава Перовића), Београд,
1954, стр. 163).
Г. Д.
ИЗ ВУКОВИХ ОДНОСА СА САВОМ МРКАЉЕМ
У чланку Неколико података за оиоГрафију Саее Мркаља (Научни зборник

Матице српске. Серија друштвених наука, Нови Сад, 1950, књ. I, 134— 141)
Младен Лесковац је истакао да је Вуково интересовање за Саву Мркал>а у
почетку имало само карактер књижевних веза, „у вези са свим оним што му је
Копитар писао о Мркаљу", али да га је доцније коснула његова трагична суд-
бина. Из многих разлога, али никако не на последњем месту и због луталачког
темперамента писца Сала дебелош јера, ти односи у дужем периоду нису никад
били чврсти. Већ двадесетих година прошлога века, по Мл. Лесковцу, Вук скоро
да ништа није знао о' С. Мркаљу који је, на жалост, „све више тонуо у својим
калуђерским свађама [. . . ], по својим загубл>еним учител>ским странствовањима;
и Вук и српска књижевност, тако убога, губили су му трагове. Тек 8 новембра
1825 појављује се једна вест о њему, немила. . . “
Никако се, међутим, не може рећи да је Вук губио сваку везу са С.
Мркаљем; напротив. Вести о њему стизале су му и пре назначеног датума од
8. XI 1825, када му је из Карловца писао Севастијан Илић. За једну чак поуздано
знамо и та је вест утолико занимљивија што нам открива једно „странствовање"
С. Мркаља за које се досад, као што ћемо видети, није знало. Хвалећи Доси-
тејева „слова положена у штампи", управо његову лакоћу у писању, Герасим
Зелић је у писму од 27. VI 1820. обавештавао Вука како је почео разумевати
12 Ковчежић
његов „штил сербскога правога језика и изговора" тек кад се упознао и зближио
са „достоученим г. Савом Меркаљем, који се од некога времена налази у Дал-
мацији" (Вукова преписка, књ. III, 532).
Но то није све што је овом приликом Вук о њему сазнао. Своју аутобио-
графију, како се зна, Г. Зелић је завршио почетком 1817. год. у манастиру Крупи
и, кад је у лето исте године ради лечења пошао у Италију, Павлу Соларићу у
Венецији оставио је свој рукопис „да га прочита и развиди је ли достојно да
се изда на свијет". Кад су се, после извесног времена, они опет нашли у Венецији,
П. Соларић је наговорио стћрог архимандрита да му рукопис остави „да га
он препшпе и сачини по његову слаткорјечију и на штампу издаде". Али од
свега тога није ништа било. С почетка се П. Соларић правдао да нема времена,.
да је био спречен објективним разлозима од којих су неки били „многочислена,
нужна и народна дјела", да је болестан и сл., тако да „не само што ми није
дјело по мојој жељи и његовом вкусу у ред привео — пише Г. Зелић — него
ми га је јошт до његове смрти потезао" (Житије Герасима Зелића, СКЗ, књ.
58, Београд, 1900, св. III, 81, 90— 91, 198— 199). Желећи да своје дело једном
ипак види објавл>ено, Г. Зелић је морао потражити неку погоднију личност
која би му рукопис редиговапа и припремила за штампу; на Вука му је скренуо
пажњу С. Мркаљ. У вези с тим, у поменутом писму од 27. V I 1820, он је Вуку
изложио ту своју идеју:_„Ма будући да ми [П. Соларић] јавл>а од 2-а прошастота
феврара да он не има времена и часа оно преписати и сочинити и слаткорје-
чијем његовим накитити[. ..], и зато да ће ми послати исте моје карте и 200
орлаша [талира] и да тражим тко би ми га преписао, сочинио и на штампу
издао, ево даклен зашто се усуђујем и по напућењу г. Меркаља вас молити,
ако изволите и време имати, ови за мене посао примити и садјелати" (Вукова
преписка, књ. III, 533). Није нам познато како му је Вук одговорио, али је ауто-
биографија Г. Зелића објавл>ена без Вуковог учешћа. За нас је, у овом тренутку,
од интереса само чињеница да ни у Далмацији С. Мркаљ није заборавио свога
пријатеља. Његова препорука Г. Зелићу могла је Вука само обрадовати; за-
хваљујући томе, Вук и Г. Зелић су ступили у међусобну везу.
Из Вукових односа са С. Мркал>ем у овом периоду вероватно бисмо
могли још нешто сазнати кад бисмо више знали о Мркаљевом боравку у Дал-
мацији; о томе, међутим, не говоре његови биографи, чак ни Ђорђе Рајковић
у биографско-књижевној слици Сава Мркаљ, објавл>еној у новосадском Јавору
за 1877. год. (уп. Изабрани списи, Нови Сад, 1950, књ. I, 118— 135, 253—257),
која је, упркос свим нетачностима и непотпуностима, и данас најисцрпнија
расправа о њему и његовом књижевном раду. Боравак С. Мркал>а у Далмацији
не помиње ни Мл. Лесковац у споменутом чланку, ни Мираш Кићовић у свом
иначе зналачки урађеном осврту поводом изласка из штампе фототипског
издања Мркал>евог Сала дебелош јера (Емануило Јанковић и Сава Мркаљ — Би-
блиотекар, Београд, П/1950, св. 2— 3, 137— 140).
Не знамо данас, између осталог, ни датум поласкаС. Мркаља уДалмацију.
На пут је могао поћи јамачно после 20. X 1817, јер тог је дана био још у Кар-
ловцу и Вуку се јавио (Вукова преписка, књ. III, 66— 67). У Далмацији је могао
боравити негде д о краја 1821. или почетка наредне године,пошто га 22. VIII1822.
Један роман по легенди из Вукове „Данице“ 179
налазимо већ у Земуну с пасошем Високе банске генерал-команде од 18. марта

т.г. (Лазар Ћелап, Један детаљ из живота Саве Мркаља — Летопис Матице
српске, Нови Сад, 1955, књ. 376, св. 4, 440—441). Да додамо да о боравку С.
Мркаља у Далмацији неколико занимљивих појединости доноси и Кирило
Цвјетковић у својој аутобиографији. Н а путу за Дубровник, где је „неко време
[ . . . ] учитељ био“, С. Мркаљ је прошао кроз Шибеник и тада се упознао са
К. Цвјетковићем. У Шибенику га налазимо поново почетком 1820. год., пошто
у Дубровнику није више хтео остати, „него откаже своју службу"; у Шибенику
се одмах запослио у канцеларији епискона Венедикта Краљевића. У вези с
тим К. Цвјетковић додаје: „Ја сам се весма обрадовао што је он код нас остао
и што сам прилику добио да се могу от њега доста ползовати" (Дим. Руварап,
АвтобиоГрафија протосинђела Кирила Цвјетковића и њетво страдање за право-
славље — Пос. изд. СКА, Београд, 1898, 142— 143).
Морамо скренути пажњу на један интересантан детаљ из живота С.
Мркаља у Шибенику. У време његовог доласка „почеше по народу летити неке
пјесме[...], највише поругателне, неке претителне а неке клеветне", испеване
против епископа В. Краљевића. Неким случајем, у руке шефу полипије у Ши-
бенику дошла је једна подужа песма и он је, не знајући наш језик, затражио
њен превод на италијански језик; ту је песму, по захтевању самог епископа,
превео С. Мркаљ. У њој се изражавало „негодованије народа и мрзост на
унијатство, постојанство у закону, напосл>етку неустрашимост с којом ће сви
устати и до последње капи крви свој закон бранити, и то старци са штаповима,
младићи с оружијем, жене с вратилама, дјевојке с преслицама а дјеца с каме-
њем" (Автобиохрафија, 173— 174; вести о С. Мркаљу има и на стр. 176— 177).
Од великог броја анонимних „поругателних" песама познате су нам
само три (1ј. У1ас1с, ЦекоИко ЈокитепаШ 12 Јоба р г\о д ј Фгидод рокизаја итјасепја
рга\о$1а\тћ и Оа1тас1џ — Магазин Сјеверне Далмације, Сплит, 1934, књ. 1,
74—77). Песма коју је С. Мркаљ превео на италијански, није, на жалост, сачу-
вана. Но и поред тога можемо претпоставити да је била испевана у десетерачким
стиховима, као још једна песма од које је К. Цвјетковић записао само два по-
четна стиха („Венедикте, жалосна ти мајка/ Не дочекао Ћурђева данка").
Б. М.
ЈЕДАН РОМ АН ПО ЛЕГЕНДИ ИЗ ВУКОВЕ „ДАНИЦЕ"
У Даници за 1829. год. Вук је штампао Грађу за леп српски роман. И ту

је остао доследан своме ставу према народним умотворинама: препоручио
је српским романописцима легенду о великој љубави двојице другова према
истој девојци. Кад су се завадили због ње, предложила им је да трче к њој уз
Космај, па који први стигне његова ће бити. Пали су, међутим, обојица мртви,
а за њима се и девојка убила. „Камо српски Лафонтен (или, ако смемо рећи,
Валтер Скот) да нам ову историју или приповетку пространо опише ?“ — каже
Вук на крају.
12 *
На позив се убрзо одазвао Милош Лазаревић. Тај земунски учитељ

јавио се још 1820. год. у Новинама србским: превео је Смрш Авелову од С. Геснера.
Допније, 1838. год. он ће штампати превод Персијске басне, а 1852. год. уређује
земунски лист Србскш народнип в$сшникг.
Поменуту легенду Лазаревић је обрадио у првој половини 1830. год.
Предговор је датиран 30. маја, а четири и по месеца затим штампао је и Об-
јављеније на ту књигу. Пошто је поменуо позив Вуков у Даници, Лазаревић у
Објављенију наставл>а: „Ја може бити моје силе доста и неизмеривши усудим
се ту приповедку пространо описати и желим је сад под именом „Племенита
и силна љубов" на свет издати."
У пролеће 1831. год. појавила се из штампе књига: „Племениша и силна
љубов од Милоша Лазаревића (ЕШе ипс! гпасћи§е Пебе). У Будиму Писмени
Краљ: Свеучилишта Пештанског 1831.“ Штампана је с преводом Одшвор добро-
детелш и мудрости у Немачкоп на пшиан% друштва в%ре и хр1ст1анства у
Штокхолму од М. Л. (преведено с Немецког). Оба дела, с пренумерантима
на крају, имају заједничку пагинацију — 148 страна дванаестине.
Лазаревић се доследно држао Вуковог текста као сижеа. Штавише,
девојчине речи двојици другова да трче к њој, цитиране су из Вукове Грађе. . .
(дате међу наводницама, стр. 61). Само, за приповетку од 69 страна и сасвим
разумљиво, писац је овај сиже испунио описима села, личности и њихових
односа. Лазаревићева приповетка није много вредна, писана је наивно и роман-
тично (занимљиво је истаћи да имена цвећа писац објашњава у напоменама
латинским именима; такође неке своје мисли — цитатима из Вергилијевих
и Овидијевих дела).
Предшвор је зрелији од текста овог романа. Пошто је изнео историјат
и суштину романа уопште (можда по неком немачком узору?) Лазаревић
истиче: ,,Ја сам у њему [роману] доказати хтео, да је племенита љубов силна:
и хтео сам оправдати од учени[х] Немаца на мој мили род бачену љагу, да
Славени међу којима се и Србљи броју, кроме други гнусни и гадни порока
(које високоучени Господин Шафарик у свом славном делу СехсМеШе бег
Шамисђеп бргасђе ипс1 ШиегаШг право и красно рефутирао, и за које му Српски
род вечно благодари) као што у својој Штатистици веле у ргођ зшИсђ тј.
само скотски љубе; а за племениту љубов ону искру небесну ништа и не
знаду. Из овог малог делца види се, да је Србљин и за чисту и племениту
љубов створен!"
О односима између Вука и Лазаревића нема много података. Из три
Лазаревићева писма Вуку (сва из 1831. год.) можемо закључити следеће:
1. Лазаревић је, бар у то време, пристајао уз Вуков правопис (и књига, и Објав-
љеније, и писма писани су Вуковом азбуком); доцнији списи Лазаревићеви,
међутим, штампани су старим правописом; 2. аутор Ллеменише и силне љубови
био је учитељ Вуковом сину Сави, који је и међу пренумерантима „трукован";
3. Вук је, можда стога, за ову књигу скупљао претплатнике у Србији; скупио
их је 110, а Лазаревић му је послао 150 примерака књиге (Вукова преписка,
књ. VI, стр. 3—7, 79; књ. IV, стр. 137-9).
Мађарски оријенталист Вамбери и Вук 181
На крају ваља истаћи податак, који је изнео Љ. Стојановић у својој књизи

о Вуку (стр. 323), да је и Јован Илић обрадио поменуту легенду. У спеву Пасшири
(Београд, 1868, стр. 60, 12°) дао је у стиху тужни удес Милана, Љубинка и Ружице
(код Лазаревића они се зову: Милан, Иван и Петра). Илићев текст је и по фабули
друкчији — даљи од Вуковог казивања.
Г. Д.
О ВУКОВИМ ПЕЧАТИМА
За тако ревносног кореспондента као што је Вук, било је и схватљиво
и потребно да има печат за печаћење воска на писмима. У Опису ствари из зао-
ставштине Вука Стеф. Караџића (стр. 81—82) побројана су четири печата:
један са иницијалима А К (зацијело Ане Караџић); други с монограмом ИК\У
(по свој прилици Димитрија Карацића Вукова); трећи са словима ТОО (није
ли, можда, у питању печат Димитрија Г. Тирола) и четврти, данас једино по-
знат (налази се у Вуковом и Доситејевом музеју), са изрезаном лађом која
једри по мору, и натписом „Те11е е-( 1а у1е“. Овај печат биће прије Минин него
Вуков.
Зна се, међутим, и за два Вукова печата. Један, јамачно први, помиње
А. Ивић у чланку Једно сведочење Вука Караџића (Прилози Летопису Матице
српске, 1928, књ. I, св. 2 (март—април), стр. 85 уз 316-ту књигу Летописа Матице
српске, св. I). Вук је њиме 1814. и 1815.год. овјерио изјаве у парници ЈевтеСавића-
Чотрића против Николе Шкуљевића. По Ивићевим ријечима, имао је само
иницијале У8. Другим печатом Вук је запечатио Особиту Јрађу за српску историју
наше/а времена (Аманет да се не отвора овога вијека — до године 1900). Невелик
(пречник 2,5 см) и округао, он има угравиране рушевине једне зидине са сувим
дрветом покрај њих, на коме стоји сова. Подно тога је слово V елипсасто опер-
важено. Да ли је печат рађен по наруцби и замисли Вуковој или по неком узору,
из којег је времена (као што је познато, Вук је Особиту фаћу писао 1832. г.,
да ли ју је тада и запечатио) — тешко је одговорити.
Г. Д.
МАЂАРСКИ ОРИЈЕНТАЛИСТ ВАМБЕРИ И ВУК

Чувени и заслужни мађарски оријенталист Армин Вамбери, који је уживао
велики углед код Турака и на турском двору због својих истраживања прошлости
Турака и других сродних им народа, успео је да крајем прошлога века, године
1889, с особитим допуштењем султановим продре у царску ризницу ради пре-
гледа старина. Тамо је, узгред, видео „једну књигу глаголску. . . на којој има
латински запис да је припадала сплетском војводи Хрвоју, и у којој има слика
Хрвојева са још другим занимљивим илустрацијама", и „једну српску диплому,
у облику књиге, од два краља, Стефана и Стефана Уроша, даровану некоме
манастиру. . . “ (Споменик САНУ, IV, стр. IV).
Стојан Новаковић, тада посланик у Цариграду, одмах је погодио да је
ова „диплома у облику књиге" дотле непозната Светостефанска хрисовуља
краља Милутина манастиру Бањи код Прибоја, чим га је Вамбери о томе из-
веетио. Али како тадашњи султан, лукави Абдул Хамид никако није хтео да
допусти Новаковићу преглед царске ризнице, бојећи се да овај као Србин не
пронађе штогод што би ишло у прилог српских претензија, Новаковић се до-
говори с Вамберијем, човеком добронамерним и правичним, да се речена
повеља копира за рачун Српске академнје наука. То најпрецизније изврши
пољски научник Јозеф Корењовски (ЈогеГ Коггешо\У5кО, сарадник Вамберијев.
И тако године 1890. појави се у Споменику IV Српске академије „Светостефан-
ска хрисовуља" под уредништвом Љубомира Ковачевића. Али се у Бечу то
сазна, те се готово у исти мах објави и тамо, под уредништвом Ватрослава
Јагића, „Светостефански хрисовуљ краља Стефана Уроша II. Милутина" који
је ,,из Старога Сараја изнесла на свијет Земалска влада за Босну и Херцего-
вину". Јагић у Споменима мојеш живота. II, 216, каже да је то учинио по жељи
Венијамина Калаја и да је тек доцније из преписке са Стојаном Новаковићем
(в.: В. Јагић, Стојан Новаковић ио преписци са мном од Г. 1867 до 1891, Годи-
шњица Николе Чупића, XXXV, с. 306— 308), дознао да и Српска академија
припрема издање ове повелл. Овим се у Бечу, ваљда, желела, чак и у овом
случају, на неки начин сузбити жудња за уједињењем са Србијом Босне, Хер-
цеговине и Новопазарског санџака у чијим је границама манастир, којему је
некада један српски владар као својој задужбини дао хрисовуљу, а у исто време
и показати колико је аустро-угарска управа у Босни, Херцеговини и Санцаку,
који је тада држала аустро-угарска војска, добронамерна и културна јер,
ето, издаје, један споменик из прошлости ових крајева.
За поменуту услугу Српска академија изабра Вамберија дописним чланом
на свом скупу 6. јануара 1890, а Вамбери се 12. марта исте године захвали фран-
цуским писмом у коме је између осталога поменуо и Вука овим речима: „Ј’ар-
ргеаегај {оијоигз 1а сћзипсПоп (ГаррагГешг а ипе зосШ е зауаШе сћаг§ее (Је 1а
ГШ55ШП поћ1е де сик1уег 1а 1апеие еГ 1а ћиегаШге кегће, 1е (1еНсе (1е т а јеипеззе,
ег 5оиуеп1г, ргесЈеих с!’ипе сош ш запсе рег5опе11е, цие ј ’ауаЈ5 1е ћопћеиг <3е Гаше,
П у а ^иагапГе апз, с1апз 1а регзоппе <3е ^оСге §гап<1 рое!е Уик б1еГапоу1с Кагааб
(51с!). Ово Вамберијево писмо, које се чува у Архиву САНУ, у фонду админи-
стративне архиве некадашње Српске крал^вске академије наука за годину 1890,
још једно је сведочанство о Вуковим додирима са културним радницима других
народа.
Б. К.
ВУК — УТЕМЕЉИТЕЉ МАТИЦЕ ИЛИРСКЕ

За Вукове односе према илирском покрету није без значаја ни податак
да је он био утемељитељ Матице илирске. О томе нема ни ријечи у Зротеп-
кп јш Мапсе ћгт (вке (Загреб, 1892), нити у докторској дисертацији И. Ма-
музића 1Чтшт коЛ 5гба (Загреб, 1933). Налазимо га само у једном писму Вјеко-
слава Бабукића. „Е уо Уаш ргПагеш Нокагшси — јавља он Вуку 1. јула
1858. год. — На заш јоз 4-а бУЈћпја I. %. роНпипо МаПси Пјгзки оП уаЈе
51гапе (еш п езе! (40) ГоппБћ згећга као 5Со 5 а т У а т 1о 1а 1гаупја 1. 8-
јаУ1о, Па би ибшШ. Т Јте 51е VI р г а у јт и1ете1јНе1јет вогевротепиШ МаПсе
/
Дужина суфиксовог вокала код присвојних придева 183
— као §10 Виго Нер1ег, репехшк МаПсе ргјгпаје“ (Архив САНУ, бр. 7973 /28).
Уз писмо је послата и потврда, која гласи: Робрјзаш рг 1Ш10 јех! се!егс1е5е1
ЈогтИк агебга га МаПси Шгбки и 2а§геђи, ос1 У18окоисепо§а Оозр. Ога
Уика Зее/апоуГса КагасШса ро гикић ргоГеЈога V. Ваћик1са, 81о и т е 8а
рг1е ро1огетћ Г. 10 — 1о с т 1 Г. 50 икирпо. 8 уебос1т И те и 2а§гећи.
В и го Нер1ег, р еп егтк Маисе 4 8У1ћпја 1858."
Као што в и д и м о , Вук је постао утемељитељ Матице илирске тек ше-
снаест година по њеном оснивању, иако је с људима из тог круга имао и раније
неких веза (подсјетимо се да је још 1841, дакле прије оснивања Матице илирске,
штампао у „О атс1 Шгзкој" 0кја\'1јепје на прву књигу Српских народних
пјесама; да је први тајник Матичин био В. Бабукић, Вуков пријатељ и ревно-
сни скупљач претплатника на његова дјела; да је Вук у „Ко1и“ (часопису, који
је био у неку руку издање Матице илирске) објавио чланак 0<г§ о \ ог д. Уика 81 еЈ.
КагасШса (Вјекославу Бабукићу); да је најзад и познати Књижевни дошвор нека
врста језичке нагодбе између Вука и илирског покрета).
Г. Д .
ДУЖ ИН А СУФИКСОВОГ ВОКАЛА К О Д ПРИСВОЈНИХ ПРИДЕВА НА

-И Н И -ОВ (-ЕВ) У ВУКА И У ДАНАШЊЕМ ТРШИЋКОМ ГОВОРУ
У „Нашем језику"1 учињен је и образложен предлог да се у савременом
српскохрватском књижевном језику допусти, поред Вукових облика ових при-
дева без дужине суфиксовог вокала (ебстрин, момков, очев и сл.), и употреба
облика с дугим вокалом суфикса (сестрпн, момкбв, бчев и сл.). То
је учињено пре испитивања данашњег тршићког говора. Проучавањем са-
временог тршићког говора утврђено је123 да он познаје само облике с
дугим суфиксовим вокалом. Тим поводом учињене су ове две констатације:
прво, да „чињеница што ова дужина постоји и у тршићком говору оправ-
дава. . . предлог да се та дужина призна и у књижевном језику. . . “ 3;
друго, да „није лако објаснити заш то код Вука суфикси присвојних при-
дева на -ов, -ев и -ин немају дуг вокал кад та дужина постоји и у савременом
дробњачком и у савременом тршићком говору"4. Овде је додато: „Једно се
ипак сигурно може рећи: ова је дужина свакако прилично стара у западној
Србији. Списак говора у којима се она јавља указује на једну, и то прилично
стару изоглосу србијанско-војвођапско-славонску"5.
Питање је, дакле, и дал>е отворено: какве све закључке сугерира чињеница
што је код Вука сбсшрин, мбмков, бчев, а на Косову и Метохији6, у пљевал>ском7,
1 Наш језик, нова серија, VIII, св. 5—6 (1957), 184— 188.
2 Јужнословенски филолој, XXIII, 267—268.
3 о. с ., 267—268.
4 о. с., 267.
5 1ос. сц.
6 Гл. Елезовић, Речник косовско-метохискоГ дијалекта, I (Андрпн, стр.
16) и II (очев , стр. 47).
7 Гојко Ружичић, Српски дијалектолошки зборник, III, 141— 142.
у Пиви и Дробњаку«, Ускоцима89, Тршићу101, Поцерини11, Мачви12, Срему13

и Славонској Посавини14 сестрпн, мдикбв, дчев (или сл.)?
Засад — у могућности смо да дам о ове и овакве закључке:
први-сигуран. Овде је у питању дуљење пред сонантом15. Оно је настало
као последица губљења полугласника у слабом положају16. Полугласник је
у слабом положају изгубл>ен већ од краја XI века17. Тада, дакле, почиње процес
који доводи д о дуљења. Ово је податак који историја српскохрватског језика
може да пружи као доказ за старину овога проиеса. И као још један доказ да
је та појава поодавно у системи говора који су дали основни лик западносрбијан-
ским говорима;
други закључак — више као претпоставку. У вези с њим треба узети у
обзир ове околности:
а) У Тршић се у другој половини XVIII в. становништво досељавало из
Херцеговине, Бањана, Пиве и Дробњака18; у првој половини XIX в. било је
досељавања и из Босанске Крајине19.
б) Вук је старином из Дробњака20. Отац му се такође родио у Тршићу21.
Дед Вуков Јоксим „из Дробњака из села Петнице населио се у Србију"22.
в) Овакав ред идеја сугерира закључак да је и Вук у своме говору могао
имати ову дужину. На известан начин, наиме, косовско-метохијски говор је
доказ да је старије становништво Србије и само могло имати ову дужину..
А пл>еваљски говор, као и говор Пиве и Дробњака, доказ је да су је и динарски
досел>еници такође имали. Мачвански је, пак, говор доказ да ни босански до-
сељеници нису реметили ове дужине. — У вези с Вуком треба рећи и ово. У
првом издању Рјечника он ипак још није био сасвим начисто са својом акценту-
ацијом. Употребљавао је у ствари три знака за акценте, четврти само као дифе-
ренцијални знак за значење (јарица — јарица)23. А што је најважније, и сам у
Предговору каже да дужину не обележава у глаг. именица типа ппсаље, стру-
8 Јован Л. Вуковић, Српски дијал. зборник, X , 274—275.

0 Милија Станић, Гласник САН , V, 2, 329.
10 Јужнословенски филоло'1, XXIII, 267—268.
11 М. С. Московљевић, Акц. сист. поц. швора, стр. VI и 38.
12 Рпапја кпјНеупозН / јеегка, кпј. IV х V, бУ. В, з1г. (127— 134), 132.
11 Мој материјал.
14 Стј. Ившић, Каб, 196, 156— 157.
15 Српски дијалектолошки зборник, X, 275. М ада код придеЕа на -ин
може бити у питању и чување старе дужине.
16 А. Белић, О чакавском, Хћоггпк ц з1ауц V. Ја§Јса, 454.
17 А. Белић, Српскохрватски језик, Нар. енц. Ст. Станојевића, IV, 393/2.
18 Боривоје Милојевић, Рађевина и Јадар, Српски етнографски зборник,
X X, 757.
19 о. с., 757.
20 Љуб. Стојановић, Живот и рад Вука Стеф. Караџића (Бгд., 1924), стр. 1.
21 1ос. сП.
22 1ос. сП. — Стојановић цитира неизд. преп.
23 Вук. Ст. Караџић, Српска фаматика у з I изд. СрпскоГ рјечника (1818),
стр. XXXVI.
А. Белић и његов однос према културном наслеђу Вука и Доситеја 185
шње и сл., истичући да се она у том облику јавља по правилу24. Можда је из

истих разлога не бележи ни код придева на -ин, -ов, (-ев). — Што се, пак, тиче
другог издања Рјгчника (1852), оно је рађено уз помоћ Даничићеву25. Ново-
сађанин Даничић у своме говору свакако није имао ове дужине: у приличном
броју категорија у војвођанским се говорима дужине скраћују26. Па је већ Да-
ничић могао сугерирати Вуку да ни у II изд. Рјечника не покаже ову дужину.
Сем тога, путујући по нашој земљи Вук се уверио да има још говора који не
познају те дужине. И све су те околности биле довољне да Вук и ову особину
свога говора жртвује у интересу нашега књижевног језика као пелине. Т о је
радни стил великога Вука.
Берислав М. Николић
АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ И ЊЕГОВ ОДНОС ПРЕМА КУЛТУРНОМ

"НАСЈ1ЕЂУ ВУКА И ДОСИТЕЈА1
Недавно преминули Александар Белић многима је од нас, овде присутних,

био универзитетски професор, то јест непосредни учитељ. С друге стране, и
многима у нашем народу уопште, представницима најразличитијих струка,
на овај или на онај начин, био је такође учитељ, пригодни, необавезни учитељ
са јавних предавања, из чланака по часописима и новинама, из популарних
књига, из познатог Правописа, из радио-емисија итд. Нема културног човека
ма које професије у нашој средини који на неки начин није долазио у додир
са идејама Александра Белића, који није био подстакнут да размишља о ономе
о чему је Белић говорио, да то било како доживљава. Александар Белић је био
већ деценијама појам, име на врхунцима наше националне културе — јер је
језик и брига о језику један од видова националне културе и бриге о њој; а због
својег изузетно широког општег образовања и интересовања, због великих
организаторских способности и личног угледа, он је стајао и на врховима нашег
научног живота уопште.
Управо стога што је утисак о њему још увек толико снажан, немогућно
је рећи о њему све и рећи тачно. Тешко је говорити чак и о једној ограниченој
области његовог рада, као што ће се данас овде покушати. Ту су још увек наша
лична осећања и ожалошћеност, ту су моменти пијетета. Дубљих анализа,
резимеа његовог целокупног рада још не може бити и дуже време неће бити.
Ми још нисмо свесни колико има, у његовим многобројним чланцима који се
налазе, нпр., готово у свакој књизи Јужнословенско! фило т а , у свакој свесци
24 1ос. сП.
25 Српски рјечник (1852), Предговор, стр. 3. — Вук каже за Даничића
да „се трудио око превођења ријечи на Њемачки и на Латински језик и око
поправљања и надгледања у штампању“ . Овим, разуме се, не треба искључити
ни консултације друге врсте.
26 Јужнословенски филоло'1, XX, 279— 281.
1 Комеморативно предавање, одржано 7. III 1960. у Друштву за про-
учавање Доситеја и Вука.
Нашег језика — да не спомињемо друго — материјала, идеја, узгред речених

а при том изванредно луцидних мисли. Ми немамо још потребне дистанце.
А ипак се већ сада многима намеће питање, спонтано, без размене мисли
са другима: какво ће бити место Александра Белића у историји наше науке
о језику?Како ће се, нпр., оценити, у судовима даљих генерација, у уџбеницима
будућих студената, однос његов, његов научни став према лози Доситеј—Вук
—Даничић, према њиховој заоставштини, или можда још више, однос његовог
сопственог имена према именима осталих наших знаменитих филолога и лин-
гвиста?
Понављамо, о свему томе данас се не може говорити дефинитивно. Међутим,
што се тиче његовог става према поменутим славним представницима наше
прошлости, он је ипак био толико јасан и толико пута изречен, да о томе можемо
казати неколико општих речи и у овој прилици, поготову што су и раније о том
ставу, о дубоком познавању и изванредно тачним оценама Белићевим у вези
са радом Доситеја, Вука и Даничића, дата већ компетентна мишљења. Ми
ћемо се овде ограничити на Вука и Доситеја, на однос према њима Белића
као истраживача историјске истине, а и као прегаоца у истим областима.
Врло је карактеристично што је још 1899. године, за инострану публику
и у једном тада угледном часопису — „Известии отделении русского извгка
и словесности Академиии наук" — који је излазио у Петрограду, Александар
Белић писао о Вуку. Вуков рад је био једна од његових првих преокупација.
Поводом новог издања Вукових народних песама двадесетдвогодишњи Белић
је изнео следећу идеју: избор песама који је Вук извршио био је од несумњиве
користи за компаративно проучавање епоса разних народа, он је био довољан
за то; али, што се тиче проучавања нашег епоса као таквог, треба радити и
дал^ у том правцу, треба издати све варијанте које је Вук скупио, треба и далве
бележити песме у народу.
Године 1910, када је млади Александар Белић био у пуном научном
развоју, када Је брзо напредовао ка високој међународној репутацији и када се,
према томе, могло очекивати да ће се бавити искључиво оним питањима која
су интересовала светску лингвистику оног времена, да би могао ступити у њу
као равноправни сарадник и дискутант, — излази у Београду, у Гласу Академије
наука, његова велика студија на скоро 150 страна о књижевном и народном
језику у Вука. Могло би се, можда, претпоставити да за међународни углед
Ј'едног научника у успону та студија није била тог момента толико битна. Па
ипак, он јој је тада посветио много труда и времена, осећајући да њоме одужује
један национални дуг, и да о Вуку треба још много новога рећи и научној јав-
ности и Вуковом народу.
И даље, у току свог дугог научног рада, Александар Белић је много
писао и предавао о Вуку. Наведимо још као трећи карактеристични моменат,
у коме је Белић иступио као тумач и апологет тог великана, прославу-1947.
године, прославу стогодишњице дефинитивне победе Вукових и вуковских
начела. Том приликом, на свечаној академији Одбора за Вукову прославу,
Белић је држао говор и између осталог рекао ово: „Величанствено је и огромно
дело Вуково. Оно је цела епоха, цео живот једног човека испуњен борбом против
целе генерације књижевника и властодржаца. Али је, на срећу, за тим животом

и за том борбом стајао цео један народ и зато је Вук морао победити.” И даље:
„Има ли у целом свету много људи који су створили и нову азбуку, и књижевни
језик, револуционарно прекинули са народном прошлошћу . . . и покренули
развијање целокупне културе.. . отпочели рад на толиким хуманистичким
наукама (историји, етнографији, археологији и сл.), превели Свето писмо,
створили угледан стил и прокрчили путеве ка познавању структуре свога'језика.”
Тешко би било краће и сажетије казати о Вуковом делу оно што Вук
заслужује да се о његовом делу каже.
У вези с том прославом Александар Белић је издао много својих ранијих,
а и за ту прилику написаних радова и чланака о Вуку.
Специфичности нашег језичког развоја, а у сваком случају и лична на-
клоност Белићева и његово дубоко уверење о потреби, учинили су да је овај
наш велики научник врло често говорио о Вуку. Тешко је навести још који случај
да је један лингвист — не историчар, не књижевник по струци — тако много
допринео осветљавању једне историјске личности. Белићу је већ признато да је
као нико раније успео да објасни и предисторију Вукове реформе, услове у
којима се родила наша културна револуција и њену суштину. Истакнуто је да је
Белић објаснио револуционарност Вука и назвао ту црту његову баш таквим
именом. Признато му је да је одлично проучио Вукове везе са Карађорђевим
устанком, затим односе према Милошу и опасности којима се Вук у тим одно-
сима излагао. Белић је протумачио и оправдао — у Вукову корист — разне
моменте у његовом ставу према савременицима — носиоцима ондашњих
идеја о култури: према Доситеју, према Добровском и другима. Речено је о
Белићу да је он, као велики познавалац Вука, а и сам велики лингвист, више
него ико могао оценити исправност Вукових реформи.
Међутим, Александар Белић није био само историчар Вуковог дела.
У целокупној оријентацији Белићевој има још нешто што га ближе везује за
ту фигуру наше културне прошлости. Не може се, разумљиво, говорити о
томе да је он, у наше време, био извршилац Вуковог тестамента, пошто су
све поруке тог тестамента биле већ и раније извршене. Повремено, у разним
приликама, требало је, додуше, подсећати на принципе, опомињати, апеловати
или, пригодно, поново декларисати суштину Вукових начела; али у Белићево
време, са нешто мало изузетака, није више било ни опасности по Вука ни борбе
за Вука. Хоћемо рећи нешто друго: Александар Белић је имао сам, у својим
најосновнијим концепцијама и у принципима својега рада, понешто што под-
сећа на концепције и принципе Вукове, — а што је само могло да служи на част
једном данашњем научнику.
Белић је, на пример, говорио: Ми морамо слободно приступити ре-
формама када је потребно, јер је то и Вук тражио. Нашим радом треба показати
шта је из Вукових начела произишло у току даљих сто година; Вук је пред нас
ставио задатке, које морамо решавати са највећом озбиљношћу . . . Правописи
ће се и дал>е мењати, језик се мења, рађају се нови стилови изражавања, зависни
од средине и намене. — Зар не провејава кроз све то оно што је основно и у
Вука: не задржавање на чињеницама, већ даље стваралаштво на бази тачног

разумевања чињеница?
Историјска атмосфера се из основа променила од оног времена. Па ипак
су неке потребе остале исте. Тако, рецимо, и до данашњег дана трају извесне
неуједначености у оквирима српскохрватског језика, и Александар Белић је
увек тај који жели да умири супротности, да информише пре него да нормира,
да пружи прилике за обострано упознавање, макар и уз привремену напоредност
и двојакост; он полаже своје наде у време и у увиђавност, из чега ће пре резул-
тирати споразум него из кабинетских декрета. Такав став Белићев нарочито је
био очигледан када се тицало питања правописа, двеју азбука, различитих
књижевних изговора код нас. И све то подсећа на Вукову толеранцију у сличним
питањима, у његовим схватањима о изговору рефлекса старог „јата” или о
називу „хрватски”, наравно уз напомену да су околности оног времена оправ-
давале Вука да своју толеранцију протегне на мањи број питања.
Белић као да је наследио од Вука свој познати реализам, ретко здрав
и бистар дух, може се рећи чак аверзију према сваком мутном и бесадржајном
филозофирању, одсуство болећивости према непотребним традицијама; отуд
је произилазила и његова велика љубав према будућности и поглед упрт у
далека остварења, која по рачуну вероватноће људског века не би ни могла да
буду дочекана. А у исто време и један и други су имали много естетског смисла,
што се код представника науке не појављује увек, јер се не мири са њиховом
усмереношћу ка егзактноме. М изнам о да је Вук од својих збирки песама, у
суштини намењених научним циљевима, створио изврсне антологије. Знамо
и то да је његов стил, нпр. у преводу Новог завета а и другде, био изванредан.
А знамо и то, и касније ћемо знати још боље, да је и Александар Белић био
одличан стилист у својим делима, сем тога велики зналац у питањима стилистике,
љубитељ добрих писаца, и поред тога уметник-аматер у неколико грана
уметности.
Разуме се, ово су само импровизоване аналогије. Свако је син својега
времена.
Александар Белић је имао мање прилика да говори о Доситеју. Али оно
што је казао свакако спада међу најтачније судове о том нашем славном, сада
већ далеком лучоноши на путевима културе. Као Вука, тако је и Доситеја Белић
поставио у одговарајуће историјске и друштвене услове, те је на тај начин, са
тачном аргументацијом али и са пуно разумевања за Доситеја, протумачио
његов непотпуни успех у остваривању сопствених замисли. Доситеј је хтео
оно исто што и Вук, рекао је Белић; он је имао најбоље намере. Како је онда
могло да се догоди да Доситеј буде по своме језику даљи од Вука неголи Качић-
Миошић, Дивковић, Рељковић, па чак и Гундулић? Белић је објаснио положај
у коме су се војвођански Срби нашли у ХУШ-ом веку, њихову за њих тада
логичну тежњу ка рускоцрквеном језику, који се касније претворио у нови слав-
јаносерпски, истовремено са настајањем заблуде о томе да је то неки опште-
словенски језик, разумљив за све Словене. Сем тога, кад су војвођански писци
мислили на читаоце из народа, они су употребљавали и народне речи. И из
свега тога је произишла велика мешавина, које се ни Доситеј није могао потпуно
ослободити. Као ни други, ни Белић није сматрао Доситеја за родоначелника

нове српске књижевности. Али је он народном, у великој мери народном ка-
рактеру Доситејевог језика одао признање на тај начин што је у делу које је
отпочео, у Речнику Српске академије наука, оставио да вреди начело из посланице
Стојана Новаковића, којом је у ствари и заорана прва бразда овог лексикограф-
ског подухвата: „Песници, приповедачи, правници, моралисти, историци итд.
од Доситеја наовамо . . . имали би се узети у ред извора . . . ” (цит. из Новако-
вића). Белић никад није померио границу коришћења грађе напред, према
Вуку. Он није брисао Доситеја из списка најбољих представника нашег савре-
меног језика, чија ће имена красити велико лексикографско дело српске нације.
. . . Свака се епоха толико разликује од свих претходних по својим специ-
фичностима, да је уопште немогућно упоређивати формате људи који су жи-
вели у њима. Историја ће свакоме од њих праведно признати заслуге, али ће
једва пристати да их ставља на своје теразије ради поређења. И ако бисмо
хтели да кажемо неку заједничку мисао о оним досад најзаслужнијим радни-
цима на пољу проучавања и неговања нашег језика који су били Срби по рођењу
а Југословени по убеђењу — о Доситеју, Вуку, Даничићу и Александру Белићу,
— то је само то да су они сви достојно извршили своје животне задатке. Сви су
се одликовали огромним радним еланом и оставили за собом велико дело,
које чини част нашем народу.
Сада је већ и Александар Белић постао наша прошлост. Нама је то жао,
истински, искрено. Увек је губитак кад једна жива делотворна садашњост,
која сваког дана може да донесе још нешто ново, постане одједном запечаћена
прошлост. Једини начин да се дело Александра Белића настави, иако не више
његовим рукама, јесте тај да се размишља и о плодовима и о начину његовог
рада, и да се то најкорисније транспонује у даљу садашњост, у живот. И то под
вуковским и белићевским геслом: не задржавање на чињеницама, већ ослу-
шкивање, тражење, стваралаштво.
Ирена Грицкат
БИБЛИОГРАФИЈА
БИБЛИОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ДОСАД ОБЈАВЉЕНИХ

ДОСИТЕЈЕВИХ ПИСАМА*
1) Стефану Шуп никиу (Сисак; писмо без датума)
1) М. Шевић: Два нештампана писма Доситејева. — Бранково коло,
Сремски Карловци, XVI I /1911, св. 14— 15, 236; 2) Д , 554/а; 3) А. Ј ујс:
Аиз беп А§гешег Агсћјуеп. — А гсМу 1иг з1аУ1зсће РћПо1о81е, ВегНп
1920, Всћ XXXVII, 422—423; 4) VI. Моз1п: СшЈзкј гикорјзј Ји§оз1ауеп5ке
акаОешце. I сћо. Орјз гикорјза, 2аегећ, 1955, 253.
2) Теодосију (Плавно, 12.VII 1769)
1) Сербске л Т т о п и с и , Будим, 1827, књ. 8, 159— 160; 2) ПДО, 1—2; 3) ДО,-
1—2; 4) ДОП, 5—6; 5) ДОБЈ, 5—6; 6) Д П , 179— 181; 7) Д , 527/а—527/б.
* У овом раду прикупили смо и хронолошким редом разврстали сва

нама позната издања (прва објављивања и каснија прештампавања) свих досад
огкривених и штампаних Доситејевих писама. И з техничких разлога, међутим,
изоставили смо напомене о писмима која су, било из којих узрока, штампана
без ознака адресата или датума, као и неколико писама која је Доситеј штампао
у својим делима. Такође смо, због уштеде у простору, у цитирању грађе усвојили
принцип скраћеница — за посебна издања Доситејевих писама и, с друге стране,
у случајевима кад су писма на која се позивамо била публикована у Доситејевим
сабраним или изабраним делима: Д — Дела Доситеја Обрадовића, Београд, 1911
(писма у редакцији М. К. Драгутиновића); ДО — Досител Обрадовића писма
домаћа знанцима и пркчтелшма разномв приликомг, писана, Београд, 1845,
књ. X (Гр. Возаровић); ДОБЈ — Писма Доситеја Обрадовића, Панчево [1884],
књ. VIII (Браћа Јовановић); Д О Д — Доситеј Обрадовић: Дела, Београд, 1953,
књ. I (В. Купрешанин); ДОП — Доситен Обрадовића писма домаћа знанцима
и ириииелшма разномн приликомн писана, Земун, 1850, књ. X (Д. Медаковић);
ДП — Домаћа писма Доситија Обрадовића. — С. К . 3., књ. 51, Београд, 1899
(М. К. Драгутиновић); И — Доситеј Обрадовић: Избор саешава, Сарајево,
1954, (М. Павловић); ИС — Доситеј Обрадовић: Изабране стране, Београд,
1946 (Ђ. Гавела); ИСА — Доситије Обрадовић: Избор састава, Београд, 1928
(М. Павловић); ИСП — Доситеј Обрадовић: Изабрани списи, Букурешт, 1955
(П. Николић); ОД — Одабрана дела Доситија Обрадовића, Нови Сад, 1940
(В. Стајић); ОС — Доситеј Обрадовик: Одбрани сшраници, Скопје, 1954 (Т.
Стаматоски и Т. Димитровски); ПДО — Писма Дослвеа Обрадовича, Будим,
1829 (Г. Магарашевић); ПУ — Први устанак ирема казивањима устаника и
савремених посматрача. — „Луча“ , св. 34, Београд, 1940 (Б. Ковачевић). У
међувремену, док се овај библиографски преглед налазио у штампи, у издању
Матице српске појавила се наша публикација Писма Доситеја Обрадовића
(аутоГрафи), Нови Сад, 1961, 96 + 1 (непаг.). У овој су књизи, по сачуваним
Доситејевим аутографима, прештампана писма под бр. 1, 4, 7, 8, 27, 28,
37, 38, 46, 50, 52, 61, 63, 64, 67, 79 (фрагменат), 81, 85, 89 и 91.
Библиографија 191
3) „Јоану” (Задар, 8.У1 1771)

1) Србско-далматински магазин-в, Задар, 1844, књ. IX, 74— 75 ; 2) Д П ,
1—2; 3) Д , 528/а—528/б; 4) Д О Д , 231—232.
4) Вићентију Јовановићу Видаку (Сремски Карловци, 13.Ш 1778)

1) К. Петровић: Једно досад необјавл>ено писмо Доситеја Обрадовића.
— Зборник Матице српске за књижевност и језик (1954), Нови Сад,
1954, књ. II, 187— 188.
5) Екатерини Саплониај (Лајпциг; писмо без датума)

1) СербскШ народнвш лисгв, Будим, 1Х/1844, бр. 36, 287; 2) В. Стајићг
Прилози делима Доситија Обрадовића. — Покрет, Београд, 1/1924, књ.
II, св. 29—30, 90.
6) Јосифу Јовановићу Шакабенти (Лајпциг, 5.УП 1784)

1) Сербске л'ћтописи, Будим, 1824, књ. 1, 141— 148; 2) ПДО, 4—11;
3) ДО, 4— 11; 4) ДОП, 8— 14; 5) ДОБЈ, 6 - 1 1 ; 6) Д П , 3— 11; 7) Д , 528/б —
530/б; 8) ДО Д, 233—238.
7) Арсенију Георшјевићу (Беч, 28.УП 1786)

1) Мл. Лесковац: Једно непознато писмо Доситеја Обрадовића из
године 1786. — Летопис Матице српске, Нови Сад, 1948, књ. 362, св. 3,
164— 167.
8) Арсенију Геортјевићу (Беч, 20.1Х 1786)
1) СербскШ народнвШ лисп>, Будим, УП/1842, бр. 37, 291—294; 2) Д о -
датакв кв новинама србскимв, Београд, П/1842, бр. 46 (стр. 187— 188),
бр. 47 (стр. 193— 194), бр. 48 (стр. 197— 198); 3) ДО, 12—20; 4) Д О П ,
14—21; 5) ДОБЈ, 11— 17; 6) Д П , 12—20; 7) Д , 530/6—5 3 3 /а; 8) Д О Д ,
239—245.
9) Емануилу Јанковићу (Шклов, 21.IV 1788)
1) А . Ивић: Архивска грађа о српским књижевним и културним радни-
цима (1740— 1880). — Зборник ИЈК СКА, Београд, 1926, књ. I, 69.
10) Издавачкој кући „ВгеПкорГ” (Беч, 18.П 1790)
1) А. Шмаус: Пословне везе Доситеја Обрадовића са фирмом ВгеП-
корГ (неколико докумената). — Прилози за књижевност, језик, историју
и фолклор, Београд, 1934, књ. XIV, св. 1—2, 39.
11) Издавачкој кући „ВгеПкорГ” (Беч, 15.IV 1790)
1) А. Шмаус: Пословне везе Доситеја Обрадовића са фирмом ВгеПкорГ
(неколико докумената). — Прилози за књижевност, језик, историју и
фолклор, Београд, 1934, књ. XIV, св. 1—2, 40—41.
12) Емануилу Јанковићу (Беч, 6.VIII 1790)
1) А. Ивић: Архивска грађа о српским књджевним и културним радни-
цима (1740— 1880). — Зборник ИЈК СКА, Београд, 1926, књ. I, 69— 70.
13) Вићентију Љуштини (Беч, 18.VIII 1790)
1) Сербске л"ћтописи, Будим, 1826, књ. 7, 165— 167; 2) ПДО, 11— 13;
3) ДО, 21—22; 4) ДОП, 22— 23; 5) ДОБЈ, 17— 18; 6) ДП, 21—22; 7) Д,
533 /а— 533 /б; 8) ДО Д, 246—247.
14) Арсенију Георшјевићу (Беч, 26.1Х 1790)
1) Сербскш народнми листт., Будим, VIII/1843, бр. 5, 36— 37; 2) ДО,
23—26; 3) ДОП, 23—26; 4) ДОБЈ, 18—20; 5) Д П , 23—26; 6) Д , 534/а—
534/6; 7) Д О Д , 248—250.
15) ЈулиЈаниГеоршјевчћ (Беч, 22.ХП 1790)
1) Сербскш народнБШ л и с т б , Будим, УП/1842, бр. 45, 355— 356; 2) ДО,
27—30; 3) ДО П, 26—29; 4) ДОБЈ, 20—22; 5) ДП , 27—30; 6) Д , 535/а—
535/б; (7 ДО Д, 251—253.
16) Јакову Чокрљану (Беч, 16.11 1791)
1) Сербске лгћтописи, Будим, 1827, кн>. 8, 157— 158; 2) ПДО, 19—20;
3) Подунавка, Београд, Н/1844, бр. 8, 32 (погрешно означено: 26); 4)
ДО, 39—40; 5) ДОП, 34—35; 6) ДОБЈ ,26; 7) ДП , 39—40; 8) Д , 537/б.
17) Јакову Чокрљану (Беч, 30.VIII 1791)
1) Сербске л'ћтописи, Будим, 1827, књ. 8, 153— 155; 2) ПДО, 14— 16;
3) Подунавка, Београд, 11/1844, бр. 1, 3—4; 4) ДО, 31— 32; 5) ДОП,
29—30; 6) ДОБЈ, 22—23; 7) ДП , 31—32; 8) Д , 535/б—536/а; 9) ДОД,
254—255.
18) Сшефану Рајићу (Беч, 7.1Х 1791)
1) Сербске л-ктописи, Будим, 1826, књ. 5, 151— 152; 2) ПДО, 13— 14;
3) ДО, 33— 34; 4) ДОП, 31; 5) ДОБЈ, 24; 6) ДП , 33—34; 7) Д , 536/а—
536/б; 8) ДО Д, 256—257.
19) Јакову Чокрљану (Беч, 12.X 1791)
1) Сербске л ћтописи, Будим, 1827, књ. 8, 155— 156; 2) ПДО, 16— 17;
3) Подунавка, Београд, II /1844, бр. 19, 75; 4) ДО, 35—36; 5) ДО П, 32—33;
6) ДОБЈ, 24—25; 7) Д П , 35— 36; 8) Д , 536/б—537/а; 9) ДОД, 258.
20) Јакову Чокрљану (Беч, 25.XII 1791)
1) Сербске .тктописи, Будим, 1827, књ. 8, 156— 157; 2) ПДО, 18— 19
3) Подунавка, Београд, II/1844, бр. 16, 64; 4) ДО, 37— 38; 5) ДОП,
33—34; 6) ДОБЈ, 25—26; 7) Д П , 37— 38; 8) Д , 537/а.
21) Гршорију Обрадовићу (Беч, 15.V 1793)
1) ПДО, 20—21; 2) ДО, 41—42; 3) ДОП, 35— 36; 4) ДОБЈ, 27; 5) ДП,
41—42; 6) Д , 537/б—538/а; 7) ДОД, 259—260.
22) Гршорију Обрадовићу (Беч, 5.IX 1793)
1) ДО, 43; 2) ДОП, 36— 37; 3) ДОБЈ, 27— 28; 4) ДП, 43; 5) Д , 538/а.
23) Алексију Георшјевићу (Беч, 10.Х 1793)
1) ПДО, 22—24; 2) ДО, 44—46; 3) ДОП, 37—39; 4) ДОБЈ, 28—29; 5)
ДП, 4 4 - 4 6 ; 6) Д , 538/б— 5 3 9 /а; 7) Д О Д , 261—262.
24) Јакову Чокрљану (Беч, 14.Х1 1793)
1) ПДО, 21—22; 2) Подунавка, Београд, 11/1844, бр. 9, 36; 3) ДО, 47;
4) ДОП, 40; 5) ДОБЈ, 29; 6) ДП, 47; 7) Д , 539/а.
25) Грторију Обрадовићу (Беч, 14.Х1 1793)

1) СербсиВ л-ћтопист., Будим, 1834, књ. 38, 125— 126; 2) ДО, 48— 49;
3) ДОП, 40—41; 4) ДОБЈ, 30; 5) Д П , 48 ^ 1 9 ; 6) Д , 539/а—539/б.
26) Братству манастира Крупе у Далмацији (Беч; писмо без датума)
1) К. Пејичић: ХристоиОш сир^чв благи обнчаи и В^ћнацт. отв алфавита
списана ДосЈОеемт. Обрадовићемт. издана иждивешемв Јосифа Милов8ка
и Гаврјила Бозитовца, терговаца пештански, Будим, 1826, стр. ХУШ;
2) О. Вепс: И оу (Јоргхпов о Оозћеји Оћгабоујси \г Оа1тас1је. — Ујезшк
га агћео1о§џи 1 ћхв^опји ба1та1т8ки, брШ. 1950, 8У. Ш , 237.
27) Братству манастира ДраШића у Далмацији (Беч; писмо без датума)
1) О. Вепс: 14оу сЈорппоб о О о 811еји ОћгабошсЈи 12 Оа1тасце. — У језтк
га агћео1о§1ји 1 ћЈ81опји ба1та1тзки, бр1к, 1950, 8У. 1Л, 237.
28) Непознатом лицу (Беч; писмо без датума)
1) Ђ. Магарашевић: Доситије Обрадовић и Јован Рајић — Бранково
коло, Сремски Карловци, IX /1903, св. 22—23, 724; 2) М. Георгијевић:
Једно писмо Доситеја Обрадовића. — Бранково коло, Сремски Карловци,
XVII /1911, св. 12— 13, 200; 3) Д, 539 /б; 4) О. Вепс: 14оу борппоз о Оозћеји
Оћгабоуши 12 Оаћпасце. — Ујезп1к га агћео1о§1ји 1 ћ1з1опји с!а1таћпбки,
брШ, 1950, 8У. Ш , 236—237.
29) Грторију Обрадовићу (Беч, 4.1Х 1794)
1) ДО , 50—51; 2) ДОП, 42; 3) ДОБЈ, 30—31; 4) ДП , 50-51; 5) Д , 539/б —
540 /а.
30) Грторију Обрадовићу (Беч, 22.Х 1794)
1) ДО, 52—53; 2) ДОП, 43— 44; 3) ДОБЈ, 31—32; 4) ДП , 52—53; 5) Д ,
540/а— 540/6; 6) Д О Д , 263—264.
31) Аркадију Белану (Беч, 12.VII 1796)
1) Сербскш л^тописг, Будим, 1834, књ. 36, 101— 102; 2) ДО, 54; 3) ДО П ,
44— 45 ; 4) ДОБЈ, 33; 5) ДП , 54; 6) Д , 540/б; 7) ДО Д, 265.
32) Аркадију Белану (Беч, 17.XII 1796)
1) М. Лудајић: Стара српска писма. — Глас истине, Нови Сад, II/1885,
св. 19, 151; 2) Д П , 186; 3) Д , 541 /а.
33) Христифору Теодоровићу (Беч, 10.УН 1799)
1) Сербске л^тописи, Будим, 1830, књ. 20, 124— 125 ; 2) ДОБЈ, 33— 34;
3) Д П , 55; 4) Д , 541 /а - 5 4 1 /б; 5) Д О Д , 266.
34) Димитрију Јосифовићу (Беч, 30.Х 1799)
1) Сербске лћтописи, Будим, 1827, књ. 11. 139-140; 2) ПДО, 24-26;
3) ДО , 55—56; 4) ДОП, 45—46; 5) ДОБЈ, 34—35; 6) ДП , 56—57; 7) Д ,
541/б— 542/а; 8) Д О Д , 267—268.
35) Данилу Марковићу (Беч, 12.XI 1800)
1) Сербске л^тописи, Будим, 1830, књ. 20, 125— 126; 2) Бачка вила, Нови
Сад, 1841, књ. I, 231—232; 3) ДОБЈ, 35; 4) ДП , 58—59; 5) Д , 542/а; 6)
ДО Д, 269—270.
13 Ковчеж ић
36) Гршорију Обрадовићу (Беч, 28.IV 1801)

1) Драг. Посниковић: Писма владике Данила, патријарха Арсенија
четвртог, Павла Ненадовића митрополита, Доситија Обрадовића и
Павла Соларића. — Споменик СКА, Београд, 1892, књ. XVII, 128; 2)
ДП, 187— 188; 3) Д, 542/а—542/б.
37) Атанасију Стојковићу (Трст, 23 VIII 1802)
I) Сербске ј Љ т о п и с и , Будим, 1826, кн>. 4, 121— 123; 2) ПДО, 26—28;
3) ДО, 57—59; 4) ДОП, 46—48; 5) ДОБЈ, 36—37; 6) ДП, 60-62; 7) Д,
542/б—543/а; 8) ОД, 237—238; 9) ИС, 183— 184; 10) ДОД, 271—272;
II) ИСП, 277—278. На македонски јечик писмо су превели Т. Стаматоски
и Т. Димитровски (ОС, 195— 196).
38) Мојсију Миоковићу (Трст, 6. IV 1803)

1) В. Стајић: Два досад необјављена писма Доситејева. — Летопис
Матице српске, Нови Сад, 1936, кн>. 345, св. 3, 318—319.
39) Грторију Обрадовићу (Трст, 15.VIII 1803)

1) Сербскш народнвш л и с т ђ , Будим, V I/1841, бр. 49, 384; 2) ДО, 60—61;
3) ДОП, 48— 49; 4) ДОБЈ, 37— 38; 5) ДП, 6 3 -6 4 ; 6) Д , 543/а— 543/б
40) Саватију Васиљевићу (Венеција, 15.111 1804)
1) ДОБЈ, 38; 2) ДП, 189; 3) Д , 543/б—544/а.
41) Петру Аси-Марковићу (Трст, 8.IV 1804)
1) М. Лудајић: Стара српска писма. — Глас истине, Нови Сад, II/1885,
св. 19, 151; 2) ДП , 190; 3) Д , 5 4 4 /а.
42) Павлу Соларићу (Трст, 5.VI 1804)

1) П Д О ,28— 31 („додатак" овом писму штампанје у Сербскомвл^топису,
Будим, 1829, кн>. 18, 169— 170); 2) ДО, 62— 64; 3) ДОП, 49—51; 4) [И.
Огњановић:] Писмо Доситија Обрадовића Павлу Соларићу. — Јавор,
Нови Сад, II/1875, св. 35, 1112— 1114; 5) ДОБЈ, 3 9 -4 1 ; 6) ДП , 65—69;
7) Д, 544/а— 5 4 5 /б; 8) ОД, 238—241; 9) ИС, 184— 186; 10) ДО Д, 273—
276; 11) ИСП, 278—279. На македонски језик писмо су превели Т. Ста-
матоски и Т. Димитровски (ОС, 196—197).
43) Стефану и Илији Гавриловић (Трст, 9.VI 1804)

1) ПДО, 33— 35; 2) ДО, 65— 66; 3) ДОП, 51— 53; 4) ДОБЈ, 4 2 - 4 3 ; 5)
ДП, 70—71; 6) Д , 545/б— 546/а; 7) ДОД, 277—278.
44) Гаврилу Лепотићу (Трст, 9.VI 1804)
1) ПДО, 35— 36; 2) ДО, 67—68; 3) ДОП, 53— 54; 4) ДОБЈ, 43; 5) Д П ,
72—73; 6) Д , 546/а.
45) Косшантину Христићу (Трст, 15.VI 1804)
1) ПДО, 36— 37; 2) ДО, 69; 3) ДОП, 54; 4) ДОБЈ, 44; 5) ДП , 74—75;
6) Д , 5 4 6 /а— 5 4 6 /б.
46) Павелу Геортјевићу Лазаревићу (Трст, 2.Х 1804)
1) ДП, 76—77; 2) Д , 546/б; 3) ДОД, 279.
47) Павлу Соларику (Трст, 18. XII 1804)

1) Сербске л^тописи, Будим, 1825, кн,. 3, 112— 114; 2) ПДО, 31— 33;
3) ДО, 70—72; 4) ДОП, 55—56; 5) ДОБЈ, 44—45; 6) ДП, 78—80; 7) Д ,
547/а—547/6; 8) ИСА, 180— 182; 9) ДО Д, 280—281; 10) И, 208—209.
48) Сииридону Милорадовићу Алексијевићу (Трст, 29.1 1805)
1) ПДО, 4 4 -4 5 ; 2) ДО, 73—74; 3) ДО П, 57; 4) ДОБЈ, 46; 5) ДП , 81— 82;
6) Д , 547/6.
49) Петру I Петровићу Његошу (Трст, 9.III 1805)
1) Сербске лфтописи, Будим, 1826, књ. 6, 183— 185; 2) ПДО, 37— 39;
3) ДО, 75—77; 4) ДОП, 58—59; 5) ДОБЈ, 46 ^ 1 7 ; 6) ДП , 83—85; 7) С. П.:
Свети Петар, господар Црне Горе и Доситије Обрадовић. — Књижевни
лист, Цетиње, 1/1901, св. 1—2, 57— 61; 8) Д , 5 4 8 /а—548/6; 9) Т.: О Доси-
тијевој стогодишњици. — Дан, Цетиње, 1/1911, св. 1—2, 112— 113; 10)
ИСА, 182— 183; 11) ПУ, 164— 165; 12) ИС, 186— 188; 13) ДО Д, 282—283;
14) ИСП, 280—281. На македонски језик писмо су превели Т. Стама-
тоски и Т. Димитровски (ОС, 198— 199).
50) Теодору Симоновићу (Трст, 15.У 1805)
1) Сербске л"ћтописи, Будим, 1826, књ. 4, 129— 131; 2) ПДО, 42— 43;
3) ДО, 79—80; 4) ДОП, 61—62; 5) ДОБЈ, 48 —19; 6) ДП , 86—88; 7)
Д , 548/6—549/а; 8) ДОД, 284—285.
51) Грторију Обрадовићу (Трст, 18.У1 1805)
1) Драг. Посниковић: Писма владике Данила, патријарха Арсенија
четвртог, Павла Ненадовића митрополита, Доситија Обрадовића и
Павла Соларића. — Споменик СКА, Београд, 1892, књ. XVII, 128; 2)
ДП , 89—90; 3) Д , 549/а.
52) Павелу Геортјевићу Лазаревићу (Трст, 16.VII 1805)
1) ДП , 100— 101; 2) Д , 551 /6.
53) Грторију Трлајићу (Трст, 21.X 1805)
1) Сербске л^ћтописи, Будим, 1829, књ. 18, 167— 169; 2) ДОБЈ, 49— 50;
3) ДП , 102— 103; 4) Д , 551 /6—5 5 2 /а; 5) ДО Д, 298—299.
54) Јулијани Гавриловић (Трст, 27.Х 1805)
1) ПДО, 41; 2) ДО, 81; 3) ДОП, 62— 63; 4) ДОБЈ, 50—51; 5) ДП , 104;
6) Д, 552/а—552/б.
55) Андрији Волном (Трст, 20.1 1806)
1) ПДО, 57— 58.
56) Јефшимију Захарићу (Трст, 15.IV 1806)
1) ПДО, 57; 2) ДО, 90; 3) ДОП, 70; 4) ДОБЈ, 51; 5) ДП, 105; 6) Д,
552/5.
57) Софији Теодоровић (Сисак, 24. VI 1806)
1) Сербске л^ћтописи, Будим, 1827, књ. 9, 150— 154; 2) ПДО, 53— 56;
3) ДО, 91—95; 4) ДОП, 70—74 ; 5) ДОБЈ, 51— 54; 6) ДП , 106— 110; 7)
Д , 552/6—554/а; 8) ДО Д, 300—303.
13*
58) Софији Теодоровић (Сисак, 30.VI 1806)

1) Сербске Јгћтописи, Будим, 1826, књ. 7, 150— 158; 2) ПДО, 45—52;
3) ДО, 82— 89; 4) ДОП, 63—69; 5) ДОБЈ, 54— 60; 6) ДП , 91—99; 7) Д ,
549/а—551/б; 8) ДО Д, 286—292.
59) Константину Стојшићу (Земун, 24.1Х 1806)
1) ПДО, 59—60; 2) ДО, 96—97; 3) 74—75; 4) ДОБЈ, 60—61; 5) ДП ,
111— 112; 6) Д , 554/а—554/б.
60) Стефану и Илији Гавриловић (Земун, 25.1Х 1806)

1) СербскЈИ народнвш листт>, Будим, VIII/1843, 5р. 50, 395—396; 2) ДО,
98— 101; 3) ДОП, 75—78; 4) ДОБЈ, 61—63; 5) ДП , 113— 117; 6) Д , 554/б—
555/б; 7) ПУ, 165— 166; 8) Д О Д, 304— 306.
61) Правитељствујушчем совјету сербском (Чаково, З.ХП 1806)
1) ДОБЈ, 64; 2) ДП , 191; 3) Д , 555/б— 556/а; 4) Б. Михајловић: Један
Доситејев постскриптум. — Музеји, Београд, 1950, св. 5, 202.
62) Софији Теодоровић (Земун, 19. III 1807)
1) Сербске л-ћтописи, Будим, 1826, књ. 7, 158— 162; 2) ПДО, 65—69;
3) ДО, 102— 105; 4) ДОП, 79—82; 5) ДОБЈ, 64— 66; 6) ДП, 118— 121;
7) Д , 5 5 6 /а—557/а; 8) ПУ, 166; 9) ДОД, 307— 309.
63) Константину Стојшићу и Константину Христићу (Земун, 23.П1 1807)
1) Писма Доситеа Обрадовића као продужеше „Живота и приклк>-
чешв" нЈјгови, Нови Сад, 1859, књ. П (писмо објављено фототипски као
прилог уз књигу). Текст овог писма прештампан је и у нашем чланку
„Једна Доситејево писмо из 1807. године“ (Ковчежић III).
64) Мојсију Миоковићу (Земун, 10.1У 1807)

1) В. Стајић: Два досад необјављена писма Доситејева. — Летопис
Матице српске, Нови Сад, 1936, књ. 345, св. 3, 320—322.
65) Стефану Гавриловићу (Земун, 11.IV 1807)
1) Сербске л'ћтописи, Будим, 1826, књ. 7, 167— 169; 2) ПДО, 60—62;
3) ДО, 106— 107; 4) ДОП, 82—83; 5) ДОБЈ, 66—67; 6) ДП, 122— 124;
7) Д, 557/а—557/б.
66) Непознатом свештенику (писмо без датума)
1) А. Гавриловић: Доситије Обрадовић, Београд, 1900, 191; 2) Д , 570/а;
3) ДОД, 310— 311.
67) Јовану Станојевићу (Земун, 1.VIII 1807)

1) ПДО, 69; 2) ДО, 108; 3) ДО П , 83—84; 4) ДОБЈ, 68; 5) ДП , 125; 6)
Д, 557/б.
68) Стефану Гавриловићу (Београд, 13.VIII 1807)
1) Сербске лћтописи, Будим, 1827, књ. 11, 140— 141; 2) ПДО, 62— 63;
3) СербскШ народнми листг, Будим, VII/1842, 6р. 22, 177— 178; 4) ДО,
109— 110; 5) ДОП, 84—85; 6) ДОБЈ, 68—69; 7) Д П , 126— 127; 8) Д,
557/б—558/а; 9) ПУ, 166—167; 10) ДОД, 312—313.
69) Консшаншину Сшојшићу (Београд, 7.Х1 1807)

1) Сербскји народнмИ листн, Будим, VII/1842, бр. 24, 189— 190; 2) Д О ,
111; 3) ДОП, 85; 4) ДОБЈ, 69; 5) Д П , 128; 6) Д , 558 /а; 7) ПУ, 167.
70) Стефану Гавриловићу (Београд, 17.Х1 1807)
1) Сербске л^ћтописи, Будим, 1827, књ. 11, 142— 143; 2) ПДО, 63— 65;
3) ДО , 112— 113; 4) ДОП, 86—87; 5) ДОБЈ, 69—71; 6) Д П , 129— 131;
7) Д , 558 /а— 558 /б; 8) ДОД, 314— 315.
71) Павлу (Београд, 23.Х1 1807)
1) Сербске .тћтописи, Будим, 1825, књ. 2, 120— 121; 2) ПДО, 70; 3) ДО ,
114; 4) ДОП, 87— 88; 5) ДОБЈ, 71; 6) ДП , 132— 133; 7) Д , 559/а.
72) Непознатом лицу (писмо без датума)
1) СербскЈи народнвш листт>, Будим, VII/1842, бр. 22, 174— 175; 2) Д О ,
115— 117; 3) ДОП, 88—90; 4) ДОБЈ, 72—73; 5) ДП, 134— 136; 6) Д , 559 /а
—560/а; 7) ПУ, 167— 169; 8) Д О Д , 316— 317.
73) Константину Стојшићу (Београд, 1.1 1808)
1) Сербскш народнвш л и с т б , Будим, VII/1842, бр. 24, 189; 2) ДО, 121— 122;
3) ДОП, 93—94; 4) ДОБЈ, 75—76; 5) ДП , 137— 138; 6) Д , 560/а— 5 6 0 /б.
74) Стефану Константиновићу (Београд, 3 . 1 1808)
1) СербсиИ народнми л и с г б , Будим, IV /1839, бр. 49, 386—387; 2) Д П ,
192— 193; 3) Д , 5 6 0 /б— 561/а; 4) ПУ, 172; 5) ДО Д, 318—319.
75) Луки Кисићу (Београд, 1.11 1808)
1) ДО, 123; 2) ДОП, 94—95; 3) ДОБЈ, 76; 4) Д П , 142; 5) Д , 561 /б— 562/а;
6) ПУ, 170— 171.
76) Михајлу Павковићу и Луки Кисићу (Београд, 1. II 1808)
1) Подунавка, Београд, 1/1843, св. 43, 178; 2) ДО, 118— 120; 3) ДО П,
91—92; 4) ДОБЈ, 73—75; 5) ДП , 139— 141; 6) Д , 561 /а—561 /б; 7) П У ,
169— 170; 8) ДО Д, 320— 321.
77) Георшју Поповићу (Београд, 10.1У 1808)
1) Сербске л^тописи, Будим, 1824, књ. 1, 132— 133; 2) ПДО, 71—72; 3) Д О ,
124— 125; 4) ДОП, 95—96; 5) ДОБЈ, 77; 6) ДП , 143— 144; 7) Д , 5 6 2 /а.
78) Софронију Лазаревићу (Београд, 10.У 1808)

1) Сербске л'ћтописи, Будим, 1827, књ. 9, 155— 156; 2) ПДО, 73—75; 3)
ДО, 126— 127; 4) ДО П, 97—98; 5) ДОБЈ, 78—79; 6) ДП , 145— 147; 7) Д ,
562/б— 563/а; 8) ИСА, 184— 185; 9) Д О Д, 322—233.
79) Петру Николајевићу Молеру (Београд, 23.V 1808)

1) Голубица ст> цветомк кнвижества србскогв, Београд, 1840, књ. II,
263—266; 2) ДО, 128— 131; 3) ДО П , 99— 101; 4) ДОБЈ, 79— 81; 5) Д П ,
148— 151; 6) Д , 5 6 3 /а—564/а; 7) Д О Д , 324—326.
80) Илији Христићу (Београд, 30.V I 1808)
1) Сербскел-ћтописи, Будим, 1826, књ. 6, 191— 192; 2) ПДО, 77—79; 3) Д О ,
132— 133; 4) ДОП, 102— 103; 5) ДОБЈ, 82—83; 6) Д П , 152— 153; 7) Д ,
564/а—564/б.
81) Софронију Лазаревићу (Београд, 15.VII 1808)

1) Сербске л"ћтописи, Будим, 1827, књ. 10, 118— 120; 2) ПДО, 75—77;
3) ДО, 134— 136; 4) ДОП, 103— 105; 5) ДОБЈ, 83— 84; 6) ДП , 154— 156;
7) Д, 564/6— 565 /а.
82) Михаилу Витковићу (Београд, 11. 1 1809— 1810?)
1) А. Гавриловић: Неколики прилози историји српске књижевности. —
Годишњица Николе Чупића, Београд, 1911, књ. XXX, 148— 150; 2) Д ,
570/а—570/6; 3) ИСА, 185— 187; 4) ИС, 194— 195; 5) ДОД, 330—331;
6) ИСП, 285—287. На македонски језик писмо су превели Т. Стаматоски
и Т. Димитровски (ОС, 203—204).
83) Јовану („Драш”) 'Геодоровићу (Београд, 29.111 1809)

1) Сербске лћтописи, Будим, 1827, књ. 9, 142— 145; 2) ПДО, 79— 82; 3)
ДО, 137— 140; 4) ДОП, 105— 108; 5) ДОБЈ, 84— 86; 6) ДП, 157— 160;
7) Д, 565/а—566/а; 8) ДО Д, 327— 329.
84) Јовану Димићу (Београд, 30. I 1810)
1) МезИмацг Г. ДосЈбеа Обрадовича. Частв втора „Собрашд разнв1хт>
нравоучителншхт. вешеи вг, ползу и увеселенје". По подлинному рукопису
ПавломЂ СоларичемЂ изданв, Будим, 1818, 5; 2) ДП, 161; 3) Д , 566/а;
4) ПУ, 171.
85) Софронију Лазаревићу (Београд, 15.11 1810)
1) Сербске лћтописи, Будим, 1827, књ. 10, 120— 121; 2) ПДО, 84—85;
3) ДО, 141— 142; 4) ДОП, 108— 109; 5) ДОБЈ, 87; 6) ДП, 162— 163; 7) Д,
566/6; 8) ПУ, 171.
86) Јефтимију Ивановићу (Београд, 1.Ш 1810)
1) Сербске лћтописи, Будим, 1826, књ. 6, 190; 2) ПДО, 83; 3) ДО , 143;
4) ДОП, 109— 110; 5) ДОБЈ, 88; 6) ДП , 164— 165; 7) Д , 566/б— 567/а.
87) Јовану Петровићу (Београд, 12. IV 1810)

1) ДП , 166— 167; 2) Д , 567/а; 3) ПУ, 171.
88) Јовану Петровићу (Београд, 1. V 1810)

1) Д П , 168; 2) Д , 567/б; 3) ПУ, 172.
89) Јефтимију Захарићу (Београд, 13. V 1810)
1) ПДО, 89; 2) ДО, 144; 3) ДО П, 110— 111; 4) ДОБЈ, 92—93; 5) Д П , 169;
6) Д, 567/б.
90) Петру Николајевићу Молеру (Београд, 2. V I 1810)
1) Голубица сђ цветомЂ кнвиж ества србскогв, Београд, 1841, књ. III,
231—232; 2) ДО, 146—147; 3) ДО П, 112— 113; 4) ДОБЈ, 88—89; 5) ДП,
170— 171; 6) Д , 567/б—568/а; 7) ДОД, 332— 333.
91) Димитрију Крестићу и Софронију Лазаревићу (Београд, 25.VIII 1810)

1) Сербске лћтописи, Будим, 1825, књ. 3, 118— 121; 2) ПДО, 85—88; 3) ДО,
148— 151; 4) ДО П, 113— 116; 5) ДОБЈ, 89—91; 6) ДП, 172— 176; 7) Д ,
568/а—569/а; 8) ИСА, 187— 189; 9) ПУ, 173— 175; 10) ИС, 196— 199; 11)
ДОД, 334— 336; 12) ИСП, 287—289. На македонски језик писмо су превели
Т. Стаматоски и Т. Димитровски (ОС, 205—207).
92) Неиознатом лицу (Кладово; писмо без датума)
1) А. Гавриловић: Међу политичким струјама. — Коло, Београд, 1/1901,
књ. I, св. 9, 551; 2) А. Гавриловић: Доситије у Србији (1807— 1811), Београд,
1902, 61—62; 3) М. Вукићевић: Последњих пет Чгодина живота и рада
Доситеја Обрадовића. — Споменица Доситеја Обрадовића, С. К. 3.,
књ. 134, Београд, 1911, 142— 143.
. . . . . . . .. (
93) Атанасију Врети (Београд, 19.111811)

1) М. Шевић: Два нештампана писма Доситејева. — Бранково коло,
Сремски Карловци, XVII/1911, св. 14— 15, 237; 2) Д, 569/б.
94) Сшефану Гавриловићу (Београд, 9. III 1811)
1) ПДО, 89—90; 2) ДО, 145; 3) ДОП, 111— 112; 4) ДОБЈ, 92; 5) ДП , 177—
178; 6) Д , 569/б; 7) ДО Д. 337.
Д О П У Н А
„ПРИЛОГУ БИБЛИОГРАФИЈИ РАДОВА О ВУКУ
КАРАЏИЋУ “ *
БАНАШЕВИЋ Н[икола]: Вуков род и песничко предање о Косовским јунацима.

— Ковчежић. Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, кн>. II, Београд, 1959,
стр. 32— 41.
БАНАШЕВИЋ Н[икола]: Косовка девојка и нека Вукова тумачења. — Прилози
за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, 1960, књ. XXVI,
св. 1—2, стр. 39—40.
ВАТ’НА Ргап 118ек: Јидов1а\Гса V Шегагтт агсМуи Иагобтћи тиуеа. буахек
1, 1Ј$рогас1а1. — Ргаћа, 1957 [Рорњ р јзата паЛћ кпјјгеушка ирисешћ
б е ј к т ј $1оуасккп кпјЈГеупЈсЈша. Ро<1 ћг. 223 ($ 1г. 16) ге§1$1гоуапа $и
Уикоуа р 1$та: Р. Се1акоУ$кот (1 \г 1827 §.), Ј. В оћ гоузк от ($. с1.), М.
Ј. Ре$1и (1— 1829), V. НапМ (7 \г 1823— 1854), К. Наућсеки (2— 1849),
Р. Ј. баГагЈки (6 \г 1829— 1851) 1 1 р1$то М1пе КагасШс К. Ј. Егћепи \г 1853].
ВЕК1С ВиХап: НекоИко ропашка о гаНогау/јепот рјетГки ВрпШопи ЈоуЦи.
— 2а<1аг$ка геујја, 2ас1аг, 1Х/1960, ћг. 2 (Сгауапј), $1г. 130— 131 [О ос!по-
$1та [гтеби Уика 1 б. Јоујсај.
ОЕОШ АС МПап: Вгапко КасИсеуЦ и окупи хуода угетепа. — Ое1о, Вео§гас1,
V /1959, кпј. VI, $у. I, ћг. 6— 7 (јип-ји1), $1г. 769—788; ћг. 8—9 (ау§и$С-
$ер1етћаг), $1г. 1001— 1024; $у. II, ћг. 10 (оксоћаг), $1г. 1149— 1179 [Јта
рода1ака о о<1по$1та ЈгтеДи ^ика I Вгапка, М1пе 1 Вгапка].
ДИМИТРИЈЕВИЋ Радмило: Писма Светислава Вуловића Ватрославу Јашћу.
— Зборник историје књижевности САН. Одељење литературе и језика,
књ. 1, Београд, 1960, стр. 131— 161 [Поводом првог покушаја издавања
Вукових дела у државном издању и учешће С. Вуловића у томе послу].
ООВКАбИЧОУ1С Со1ић: Ко је ргаут роПге1е Уика КагасПИа. — Ро1о-кшо
геујја, Вео§гас1, XII /1959, ћг. 12 (бесетћаг), $1г. 8.
ДОБРАШИНОВИЋ Голуб: Имбро Шњатијевић Ткалац и Вук. — Ковчежић.
Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, кн>. II, Београд, 1959, стр. 61—69.
ДОБРАШИНОВИЋ Голуб: Два признања Вуку. — Ковчежић. Прилози и грађа
о Доситеју и Вуку, књ. II, Београд, 1959, стр. 135— 136.
ООВКАб1ИОУ1С Со1ић: О јебпот Уикоуот хрј.чи. — КпјЈгеупе п о у т е, Вео§гас1,
IX /1960, ћг. 110 (15. јапиаг), $1г. 8 [б (ек$(от Уикоуо§ пар!$а о о<1по$1та
ЈгтесЈи ги$ке Уој$ке 1 $гр$к1ћ и$СапЈка га у г е т е р г\о § $гр$ко§ и$Сапка].
ДОБРАШИНОВИЋ Голуб: Вуково интересовање за Босну. — Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, 1960, књ. XXVI, св.
1—2, стр. 86— 89.
* Овде су дати списи о Вуку објављени између септембра 1959.

и септембра 1960. године, а такође и испуштени радови из послератних
година. Анонимни написи ни овог пута нису узети у обзир.
Допуна „Прилогу библиографији радова о Вуку Караџићу' 20 Е
ДОБРАШИНОВИЋ Голуб: Вук о Милошу, кнезу и трговцу. — Политика,.

Београд, БУН/1960, бр. 16787 (22. мај), стр. 17 [С текстом необјављеног
Вуковог списа О смрти Павла Радомировића].
ДОБРАШИНОВИЋ Голуб: Вук Караџић. [Предговор књизи] Вук Стеф. Караџић:
Изабрана дела. Народна књига, Београд, 1960, стр. 5—25. На крају
(стр. 467— 473) донети су Значајнији датуми у животу Вука Ст. Караџића.
Е81Н <3-г 1[уап]: Вгаса Спгч с јидоз/ауепхка кикига. — М агобт П$1, 2аегећ,
1Х/1953, ћг. 2434 (17. арп1).
ЖИВАНОВИЋ Ђорђе: Ковчежић. Прилози и Грађа о Доситеју и Вуку. Књ. I.
БеоГрад, 1958. — Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор,
Београд, 1959, књ. XXV, св. 1—2, стр. 154— 156.
20К 1С Ма1е: ИекоИко ри ат а С2 о$1а\зИпе П1ко1е Тоттахеа. — 2ас1агзка геуца,
2абаг, VIII/1959, ћг. 4 (ргомпас), з1г. 403—415 [Уикоуо р јзт о N . Т отагеи
ос! 1. Гећгиага 1846. па з1г. 409].
2ЕЈРА Вгапко: Уик Бсе/апоујс, меИкГ ге/огтаСог. — Сиуаг Јадгапа, V I/195З^
ћг. 240 (10. арп1).
ИБРОВАЦ Миодраг: Отст Цозон. — Зборник Филозофског факултета, књ.
\ \ - 2 , Београд, 1959, стр. 49—56 [I. Дозон и Вук Караџић].
ИВИЋ д-р Алекса: Архивска срађа о јуСословенским књижевним и културним
радницима, књига пета (1751— 1894). Зборник за историју, језик и књи-
жевност српског народа САН, II одељење, — Споменици на туђим
језицима, књ. XV, Београд, 1956, стр. 269 [Писмо Ане Караџић Летопису
Матице српске од 16. октобра 1867. године].
Ј. Р.: Пут до Вукове куће. — Политика, Београд, 1ЛУ /1957, бр. од 9. октобра
[Рубрика Међу нама].
ЈАНКОВИЋ Љубица С.: Народне приповетке у Вуковој збирци и неке њихове
паралеле и варијанте по часописима и календарима. — Ковчежић. Прилози
и грађа о Доситеју и Вуку, књ. II, Београд, 1959, стр. 141— 144.
[ЈОВАНОВИЋ Бранко]: Изабрана дела Вука Караџића. — Борба, Београд,.
X X V /1960, бр. 216 (11. септембар), стр. 8 [Приказ издања Народне књиге].
ЈОВАНОВИЋ Живорад П.: Где је становао Вук Караџић. Улица у БеоСраду
за коју се Вук заласао да се у њој подисне позориште названа је њесовим
именом. — Илустрована политика, Београд, III/1960, бр. 81 (24. мај),
стр. 7.
ЈОКСИМОВИЋ Хранислав М.: Вук Караџић, лекари и лекарство. — Српски
архив за целокупно лекарство, Београд, ЕХХХШ /1955, св. 7—8 (јули-
август), стр. 879—883.
КИЋОВИЋ д-р Мираш: Целокуина дела П. П . ЊеСоиса, књ. VII и IX. — „П р о-
света“, Београд, 1951 и 1955 [Свједоџба Његошева Вуку о д 9 . октобра 1833.
год. на српском и немачком језику — Писма, књ. I (VII), стр. 429—430 (пре-
штампано из чланка Љ. Дурковића у календару Црква за 1947. год.);
Његошево писмо Вуку, којим тражи Милутиновићеву историју о Црној
Гори, — Писма, књ. III (IX), стр. 511].
КИЋОВИЋ д-р Мираш: Вук о првим српским календарима. — Ковчежић.
Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, књ. II, Београд, 1959, стр. 98— 105.
КОВАЧЕВИЋ Б[ожидар]: О Њесошевој песми „Г. Мини Караџић". — Ковчежић.
Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, књ. II, Београд, 1959, стр. 138— 140
[Са факсимилом рукописа поменуте песме].
[К0УАСЕУ1С Воибаг] О. В.: РиСо\апја и Уајспаг — в1о\епзкс дозСс косС Сесеа.
— Кпдгеупе поуше, Вео§гас1, X I/1960, ћг. 116 (8. аргП), $1г. 9 [Рпкаг
кпј|§е и којој $и оћјауђепа 2 Уикоуа р њ та Ј. XV. Се1е-и; 1 р њ т о С е[еоуо
Уики 1 1 р јзт о Ј. О п т а Се1еи и уегј 8 У и кот. РакзнпП Уикоуод рј$та
Ое1еи о<1 8. поуетћга 1823].
КОВАЧЕК Божидар: Ковчежић, прилози и јрађа о Доситеју и Вуку. Књта I,

1958. — Летопис Матице српске, Нови Сад, СХХХУ /1959, књ. 383, св. 9
(јун), стр. 577—579. [Приказ. Рецензент се такође осврнуо на чланак
д-р Милке Ивић Једно поређење ВуковоГ језика са нашим данашњим
књижевним језиком и на фототипско издање Вукове прве књиге песама
из 1814.]
КОВАЧЕК Б[ожидар]: Уз Вукову књту о Црној Гори. — Ковчежић. Прилози
КОВИЈАНИЋ Ристо: О унуку Вука Караџића. — Зборник Матице српске за
књижевност и језик, књ. IV и V (1956 и 1957). Нови Сад, 1958, стр. 264
—265.
КОСТИЋ д-р Страхиња К.: О Виланду код Срба крајем XVIII и иочетком XIX
века. — Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. III,
Нови Сад, 1958, стр. 220—225 [О Павлу Берићу и Вуку].
КОСТИЋ д-р Страхиња К.: Прозор у свет. О преводима наше народне поезије
на немачком језику. — Дневник, Нови Сад, XVIII /1960, бр. од 8. маја.
ЛАТКОВИЋ Видо: Вуков „рачун од јуничких песама“ . — Ковчежић. Прилози
и грађа о Доситеју и Вуку, књ. II, Београд, 1959, стр. 42—60.
ЛАТКОВИЋ В[идо]: Уз две Вукове примедбе испод текста. — Ковчежић.
М[АОАРА8ЕУ1С] 0-т В[гапко]: ЈеДпа тасајпа зтдосШнјка. — бгрзка пјес,
2а§гећ, X /1953, ћг. 389, з(г. 18 [О гћјпл бгрзкЈћ пагобшћ рпроујебака]
МАРИНКОВИЋ Б[оривоје]: Њетш и Вукова „Црна Гора“ . — Ковчежић. Прилози
МАРИНКОВИЋ Б[оривоје]: Кад је Вук долазио у Шибеник. — Ковчежић.
М[АРИНКОВИЋ] Б[оривоје]: Из Вукове хронолотје. — Ковчежић. Прилози
и грађа о Доситеју и Вуку, књ. II, Београд, 1959, стр. 138.
МАРТИНОВИЋ д-р Нико С.: Ко је увео слово х у српску јрађанску књижевност.
— Стварање, Цетиње, XIII/1958, бр. 4 (април), стр. 375— 379 [Пре
Вука то је слово употребио С. Милутиновић Сарајлија 1833 г. у Певанији].
МАРТИНОВИЋ Нико С.: Вукова оставштина код Валтазара Бошшића. —
Ковчежић. Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, књ. II, Београд, 1959,
стр. 105— 123 [Донето је 6 писама Мине Вукомановић и 14 писама
Димитрија Ђ. Тирола В. Богишићу].
МАТИЋ С[ветозар]: Вуков певач Рашко. Одтвор професору В. Латковићу.
— Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. IV и V (1956 и
1957), Нови Сад, 1958, стр. 322— 326.
МАТИЋ Светозар: Фрушкотрске леГенде. — Летопис Матице српске, Нови
Сад, СХХХУ1 /1960, књ. 386, св. 2—3 (август-септембар), стр. 89—96
[О Вуковом односу према епском стварању у Срему].
МИЛИЋЕВИЋ Живко: Инспирација у књижевној критици. — Радозналости.
Суботица, 1954, стр. 198—213 [Поводом чланка И. Секулић Белешка у
Вуковој тдини].
МИЛИЋЕВИЋ Јован М.: Прва Iрупа србијанских студената, државних питомаца
школованих у иностранству (1839— 1842). — Историски часопис Исто-
риског института САН, Београд, 1959, књ. IX—X , стр. 363—374 [О Вуку
као надзиратељу питомаца у Бечу].
МИЛОВИЋ Ј[евто]: Једно необјављено писмо Леополда фон Ранкеа. — Исто-
риски часопис САН, Београд, 1954, књ. IV (1952— 1953), стр. 245—246
[О Вуку и Ранкеу има података у Миловићевим објашњењима].
Допуна „Прилогу библиографији радова о Вуку Караџићу“ 203
МЛАДЕНОВИЋ Ж[ивомир]: Изабрана дела Вука Стеф. Карацића. „Народна

књша“, Београд, 1960. — Политика, Београд, БУП /1960, бр. 16889
(18. септембар), стр. 16 [Приказ].
М1Ј31Ј1Л1Ч 31јерап: Нгуа1зка / $грзка (екчјкоргафја. — Р11о1о§1ја, 2а§гећ, 1959,
кпј. 2, 81г . 55— 56 [О Уикоуот Кјестки].
М УЧАЛИЦА Олга: Вукова кћи. — Дуга, Београд, VI /1950, бр. 266 [С портретом
Алексе и Мине Вукомановић, Мининим аутопортретом и портретом
Вуковог сина, који је Мина радила].
НОВАК Виктор: Ва.ииазар Бошишћ и Фрањо Рачки. Преписка (1866— 1893).
— Зборник за историју, језик и књижевност САН. I одељење, књ. XXV,
Бзоград, 1960, стр. 154 [Писмо В. Богишића Ф. Рачком у коме износи
мишљење О. Утјешеновића да је Д. Тирол израдио веома успели портрет
Вуков].
РАУ1С МПогаЗ: Јоз јефип $шШ ргИор ргоиса\апји пахе кпјИе\<пе 'шопје. — 1ггаг,
Загајеуо, Ш/1959, кпј. V, ву. 2 (Гећгиаг), х1г. 214—216 [Ргјкаг I кпј. К оу-
сегЈса].
ПАУЛОВИЋ д-р РЈоберт]: Два зајубљена и опет пронађена писма. Нисма Вука
Караџића Славонско-сремској Јенералној команди у Петроварадину од 15
септембра 1832 I. поводом тужбе кнеза Милоша којом је тражио да
протерају Вука са јранице. — Новосадски дневник, Нови Сад, 1955, бр.
91 (29. новембар).
ПЛАВШИЋ Лазар: Покушаји Михаила Германа и Вука Караџића [У вези с
оснивањем штампарије у Србији.] — Српске штампарије од краја XV до
средине XIX века, Београд, стр. 138— 140 [в. и стр. 292].
РОРОУК5 1уап: Сезсћкћ/е Фег зегђокгоаПзсћеп Бргасће. \У1е5ћа0еп, 1960, 3. 636
— 640 [Ц §1аУ1 XIX § оуоп рогеб оз1а1о§ о Уики].
ПОПОВИЋ Јован: Значајни сусрет. Маршналија о сусрету Пушкина, Њешша и
Вука. — Побједа, Цетиње, Ш/1947, бр. 25 (10. мај), стр. 6 [Прештампано
из 18. броја часописа „Југославија — СССР“ ].
ПОПОВИЋ Миодраг: Начертаније и српски писци око четрдесетосме. — Савре-
меник, Београд, 1958, бр. 6 (јуни), стр. 693—715 [Штампан и сепарат,
стр. 237].
ПОПОВИЋ Миодраг: Устаничка проза Вука Ст. Караџића. Трагања за трајним.
Књижевно-историске студије. — ,,Нолит“ , Београд, 1959, стр. 7—24 [Први
пут објављено у броју 3 цетињског Стварања за 1956. годину].
ПОПОВИЋ Миодраг: Ђура Даничић. — „Н олит“ [Београд, 1959.], МОМСБ1Х,
стр. 272. Библиотека „Портрети“ [О односима између Вука и Даничића
в. главе: III. Вучићи, IV. У Револуцији и V. Кризе и лутања, стр. 44— 116].
Извесни одломци објављени су у Борби, Београд, ХХУ/1960, у бројевима
од 16, 17, 19, 20, 21, 22, 23. и 24. фебруара [У Вуковом дому\ Вук и учена
српска интелтенција, итд].
ПОПОВИЋ Петар И.: Рад у Државном архиву на Цеишњу. — Историски часопис
САН, Београд, 1951, књ. II (1949— 1950), стр. 359 [Аутор саопштава да је
нашао два писма Вукова; говори такође и о Вуковом одласку на Цетиње
септембра 1860, по мисији кнеза Михаила].
ПУРКОВИЋ Миодраг Ал.: Историја српске православне црквене општине у
Трсту. Трст, 1960 [О Д . Владисављевићу и Вуку, стр. 100— 104; о Вуковом
боравку у Трсту, стр. 109; факсимил Вуковог писма од 7 /19. јула 1833.
упућеног Црквеној општини у Трсту, слика 28 и 29. Писмо је досад било
познато по концепту и објављено у VI књ. Вукове преписке, стр. 259].
Р. Ј.: Почеле припреме за прославу Вуково! сабора у Тршићу. — Глас Подриња,
Шабац, 1960, бр. од 18. августа.— Борба, Београд, ХХУ/1960, бр. од 23.
августа.
204 К о в чежић
РАДОЈИЧИЂ Ђорђе Сп.: Књте на пертменту из штампарије Божидара Вуко-

вића. — Историски записи, Цетиње, III/1950, књ. VI, св. 7—9 (јули-сеп-
тембар), стр. 354— 356 {О примерку ЛразничноI минеја Б. Вуковића, који
је Вук продао берлинској Краљевској библиотеци].
С. П.: Спомен-школа Вуку Караџићу у Тршићу. — Политика, Београд, ХУ1/1959,
бр. од 1. децембра.
СРДАНОВИЋ-БАРАЋ Олга: Вукове болести. — Ковчежић. Прилози и грађа
о Доситеју и Вуку, књ. II, Београд, 1959, стр. 89—98 [Аутор оповргава да
је Вук боловао од туберкулозе].
СТАЈИЋ Васа: Великокикиндски диштрикт 1776— 1876. Нови Сад, 1959,
стр. 75-77 [Повбдом преписке Луке Кенгелца с Вуком].
[СТАНИМИРОВИЋ Ђорђе]: Уз двадесет трећи традиционални сабор у
Тршићу. Размишљања о Вуку. — Задруга, Београд, 1958, бр. 707 (18. сеп-
тембар), стр. 10
С[ТАНИМИРОВИЋ Ђорђе]: Поводом ВуковоГ сабора у Тршићу. У плану:
Вуков дан у школама. — Задруга, Београд, 1959, бр. 760 (24. септембар),
стр. 10.
СТАНИЋ Милија: Вук и ми. — Књижевност и језик, Београд, УП/1960, бр. 1,
стр. 13— 15.
Т. Н.: Вуков правопис употребљаван је у Лесковиу пре неГо што је званично одо-
брен. Вук и Лесковац. — Наша реч, Лесковац, 1960, јануарски број. [ На
надгробним споменицима.]
ТОКИН Милан: Двоструко несуђени зет кнез-Милоша. — Недељне информа-
тивне новине, Београд, Х /1960, бр. 498 (24. јули). [Вук — наводаџија.]
ШИЈАКОВИЋ Миодраг: Вук Караџић: Изабрана дела. Народна књша, БеоГрад.
— Практична жена, Београд, У/1960, бр. 109 (20. септембар), стр. 46.
[Прикази.]
§ТЕРАМКОУА-\УЕ1МСгАК.ТОУА ЈиНе: Лории сезкусћ а атуепзкусћ ар1ао\1а1е1и
Vбозиб пеуубапе розизГа/озб Уика бгејапоујсе КагабИсе. — 51аУ1а, Ргаћа,
ХХУИ/1958, зезк 2, з. 288—300 [ 2 р јзта Бј. §1ига, 7 р јзата V. Еатћ1а,
К. Егћепа, V. Кгјгека, А. Магепаиега, 8. Каррега 1 А. Ра1еге].
Г. Д .
РЕГИСТАР ЛИЧНОСТИ*
А бдул Хамид, 182 Берар Василије, 46, 47

Авакум, архимандрит, 172 Берић Душан П ., 102, 118
Агјић Која, 153 Берић Павле, 64
Адамић Г. Д ., 157 Бесаровић Михајило, 103, 104
Алексијевић Данило, 82 Бећар Јован, 8
Алексијевић Спиридон, 102, 103, 105, Бецић Лука, 157
117 Бијало Георгиј, 158, 160
Алексић Б., 160 Бједов Сава, 101
Анастасијевић Миша, 118 Бјеладиновић [Јован?], 82
Андрић Никола, 36 Богишић Валтазар, 7
Антић Коста, 39 Богуновић Никанор, 101
Арнот Аксентије, 127 Божиновић Ђорђе, 158
Арнот Антоније, 64 Бозитовац Гаврило, 102
Арсенијевић-Баталака Лазар, 106 Ботур Гаја, 121
Асојевић Никола, 24 Бошковић Јован, 84, 85
Атанацковић Платон, 176 Бранковић Аврам, 176
Атлагић Хајка, 8, 16 Бранковић Ђорђе, 19
Аугуст Иван, 115 Браћа Батара, 114, 115
Аугустиновић д-р Ђ уро, 153 Браћа Јовановић, 103
Браћа Миладиновци, 17
Брђанин Ђ ем о, 8
Бабаре Матија, 159 Брлић Андрија Торкват, 150, 152,
Бабукић Вјекослав, 149, 150, 154, 153, 154
155, 182, 183 Брлић д-р Иван, 150
Бадалић д-р Јосип, 83 Брлић Игњат, 117
Балса Теодор, 175 Буе д-р Ами, 70
Бандула Јоксим, 108, 109, 184 Буквић А „ 157, 159
Бантиш-Каменски Дмитриј Никола- Буквић Вјекослав, 160
јевич, 172
Бантиш-Каменски Николај Никола-
јевич, 171 Вајнгартен А ., 74, 75, 85
Барић Хенрик, 76 Вамбери Армин, 181, 182
Барловац Михаило, 82, 134 Вартан Георг, 158
Батавељић Олга, 42 Васиљевић Алимпије, 85
Бегзадић Смаил-бег, 109 Васић Владимир, 124
Безић Лука, 161 Васић Павле, 155
Белан Аркадије, 18 Величковић Сава, 112
Белић Александар, 76, 184, 185, 186, Вергилије, 180
187, 188, 189 Веснић Миленко, 86
* Осим имена Доситеја Обрадовића и Вука Караџића овде нису донете

ни личности из одељка Библиојрафија (стр. 191-204).
Видаковић Милован, 65 Данезе Франћеско, 101

Витковић Михаило, 173 Даничић Ћуро, 114, 154, 185, 186,.
Вишкович, 159 189
Вишњић Филип, 5, 15, 138, 139, 141 Делић Стеван, 7
Владисављевић Димитрије, 117, 151 Деметер д-р Димитрије, 157
Владислав Јоан, 160 Деметровић М. Е., 159
Влачић Љубомир, 104, 179 Демир Јован, 7
Војиновић Милош, 9, 10, 11, 14 Денчић, 127
Браз Станко, 71 Денчик Тодор, 128
Вуиновић Јоан, 105 Деретић Јован, 36
Вуић Г., 159 Дивковић Матија, 188
Вујанић Теодор, 5 Димитријевић Иван Р ., 15
Вујановић Стефан, 102, 103, 104, 105 Димитријевић Ст. М ., 105
Вујановски, 24 Добра, 29
Вујовић Владислав, 119 Добрањ Ј., 157
Вукоићевић Миленко, 106, 107, 108 Добрашиновић Голуб, 71, 77, 111,
Вукмановић Саво, 82 112, 155, 177, 181, 183
Вуковић Анђелко, 17 Добровски Јосиф, 187
Вуковић Божидар, 24, 25 Драгутиновић Милутин К ., 98, 103,
Вуковић Јован Ј1., 184 106
Вукомановић Алекса, 143,144,145,146 Дуркозић-Јакшић д-р Љубомир, 84,
Вуча, џенерал, 8, 13 155, 156
Вучић-Перишић Тома, 57, 62
Ђорђевић Ђорђе С., 66, 68
Г. Г., 160 Ђорђевић Пера, 66, 68, 70, 84
Гавела Ћуро, 3, 69, 81 Ђорђевић Тихомир, 176
Гавриловић Андра, 6 ,74,173,174,175 Ђукић Аврам, 169
Гавриловић Илија, 41, 42, 43 Ђурић д-р Милош, 16
Гавриловић Пејо, 5 Ђурић Симеон, 9
Гавриловић Стефан, 41, 42, 174, 175
Гагић Јеремија, 106, 107, 108
Елезовић Глиша, 183
Гај ЈБудевит, 113, 147, 150, 155
Естерле д-р Емил, 158
Гарашанин Илија, 62, 134
Геземан д-р Герхард, 10
Георгијевић Алекса, 18
Жефаровић Христифор, 24
Георгијевић М., 102, 171
Живаљевић Данило А ., 66, 69, 83
Герловић Андрија, 154, 157, 158, 160
Живановић Ђорђе, 76, 97
Герман Михаило, 74
Живановић Јаков, 135, 137
Геснер Саломон, 87, 180
Живковић Стефан-Телемак, 6, 69
Геталди Влахо, 116
Гешоглу, 159 Жуков, 142
Глобочник Ант., 158
Голотрб Иво, 8, 14, 17 Завишић д-р Северин, 159
Грим Јакоб, 16 Замфир Бошко, 159
Грицкат Ирена, 189 Захар д-р Иван, 83
Громов П. Т., 81 Захариадис Г. Г ., 159
Грујић Никанор, 68 Захарић Теодор, 41
Грујица, хајдук, 7, 8, 13, 14, 15 Зелић Герасим, 100, 101, 104, 177,
Грујовић Божидар, 106, 107 178
Грчић, 111
Грчић Јован, 140
Ибрахим-паша, 8
Гундулић Иван, 188
Ибровац Јелисавета, 175
Иван, личност из Племените и силне
Д. И .( 161 љубови, 181
Давидовић Димитрије, 55 Иванић Момчило, 106
Дада Арсен, 159, 160 Ивановић-Маро Н. А . (?) 160
Регистар 207
Ивић д-р Алекса, 56, 84, 85, 97, 98, Катарина II, 142
169, 177, 181 Каулиција, в. Стефановић
Ившић Стјепан, 184 Качић-Миошић Андрија, 10, 21, 169,
Илић Јован, 181 188
Илић Севастијан, 177 Кенгјелич Јанко, 157, 159, 160
Исаиловић Димитријг, 54, 55 Кепен Петар Иванович, 37, 74, 177
Кесаријски Павле, 9
Кесеџија Муса, 8, 14, 15, 16, 17
Ј. Т„ 161 Кецмановић Илија, 69
Јатић Ватрослав, 137, 182 Кириловић Димитрије, 40, 169
Јагодић д-р Рудолф, 82 Кирјаковић Георгије, 113
Јакулин, 158 Кићовић д-р Мираш, 59, 169, 170,
Јакшић Јаков, 113 178
Јакшић Тодор, 8, 14 Клеменчић, 158
Јандичкоф Лука, 157 Кнегиња Александра, 32
Јанковић Емануило, 178 Кнезић Сотник, 158
Јанковић Стојан, 8, 14, 16 Книћанин Стеван, 62
Јелачић Јосип, 173 Ковачевић Божидар, 68, 69, 72, 106,
Јефтимије, отац Глигорија Воза- 182
ровића, 166 Ковачевић Гаврило, 11, 167, 169
Јовановић Анастас, 111, 112, 113, Ковачевић Јеротеј, 171
114, 154, 155, 157, 160, 161 Ковачевић Љубомир, 182
Ковачек Божидар, 82
Јовановић Викентије, 28, 29 Козачински Емануел, 20
Јовановић д-р Војислав М „ 82 Коић Петар, 131
Јовановић Димитрије, 132, 133
Копитар Јернеј Бартоломеј, 74, 7 6 ,
Јовановић Евгеније, 37, 65 85, 137, 138, 139, 141, 177
Јовановић Јован Змај, 141
Копривица Вук, 8
Јовановић Јосиф-Шакабенда, 172 Корењовски Јозеф, 182
Јовановић Катарина А „ 112 Костић Драгутин, 12
Јовановић Љубомир, 69
Костић Јосо, 157
Јоксим буљубаша, 6
Костић д-р Мита, 29, 37, 100, 176
Јоксимовић Милан, 119, 123, 124,
Котина Константин, 158
126, 134
Краљ Вукашин, 21, 23, 24
Јорга Н „ 175 Краљ Милутин, 181
Јос Екл, 158 Краљ Стефан, 183
Јосимовић Емил, 61 Краљ СтефанУрош II Милутин, 181,
Јосифовић Димитрије, 18, 19, 32 182
Југовић Бошко, 9, 11, 12, 14 Краљевић Венедикт, 103, 179
Југовић Миливоје, 11 Краљевић Марко, 8, 9, 10, 12, 13,
Јулинац Павле, 19, 24 14, 15, 16, 17, 24
Јурјевић, 157 Кузмановић Анте, 117
Кукуљевић Иван, 150, 152
Кулаковски Платон, 65, 66
Калај Венијамин, 182 Кумрија, мајка Глигорија Возаро-
Карађорђе, 45, 78, 105, 106, 138, 172, вића, 166
187 Куниберт Роберт, 86
Карађорђевић Александар, 58, 60, 61, Купрешанин Вељко, 175
62, 63, 152 Куретић д-р Богдан, 150, 158
Каранотвртковић Павле, 65, 78 Куртовић Јован, 108
Караџић Ана, 143, 145, 146, 181 Куртовић Тома Симић, 42
Караџић Димитрије, 125, 126, 181
Караџић-Вукомановић Мина, 65,112,
143, 144, 145, 148, 149, 150, 181 Лазаревић Јован, 161
Караџић Сава, 180 Лазаревић Милош, 180
Караџић Тома, 109 Ламански В. И „ 87
Карољи Јосиф, 39 Ланг Матија, 173
Лаповац Милосав, 54 Милан, личност из Племените и

Латковић д-р Видо, 17 силне љубови, 181
Лафонтен, 179 Милан, слуга, 127
Лесковац Младен, 177, 178 Милаш Никодим, 104
Лимун, 7, 17 Милетић Аврам, 11
Ловчевић Стеван, 134 Милетић Александар, 98
Лукић Аврам, 106, 107 Милетић Гаврило, 98
Лустина Викентије, 19 Милетић Живан, 119, 120, 121, 122,
124
Милетић Светозар, 37, 39
ЈБубинко, личност из спева Пасшири, Милићевић Милан, слуга, 126, 127,
181 128, 130, 131, 132, 133, 135
Л>убиправдић Милан, 88 Милићевић Милан Ђ ., 85, 97, 119
Л>утица Богдан, 8, 14, 15 Милованов Лука Георгијевић, 68
Миловановић Младен, 54
Миловук Јосиф, 64 102
Магарашевић Георгије, 31, 32, 42, Миловук Милан, 130
88, 103, 105, 171, 174 Милојевић Боривоје, 124
Мазуревски Алексије Јосипович, 105 Милутиновић Ђура Црногорац, 5
Маин Раде, 101 Милутиновић Сима Сарајлија, 7, 8,
Малетић (Ђорђе ?), 128 14, 17, 21, 166, 168, 169, 170
Мамузић Илија, 182 Минкон, 159
Манаси Константин, 160 Мирковић Спиридон, 104
Маретић Тома, 15, 16 Мировић Д . К ., 159, 160
Марија, сестра Глигорија Возаро- Митровић Јеремија Д ., 71, 141, 170
вића, 166 Митровић Никола, 17
Маринковић Боривоје, 43, 87, 88, Митропан Петар, 74
99, 108, 171, 172, 173, 175, 176, 179 Мићо, 120
Маринковић Сава М ., 85 Михаиловић Јустин, 140, 141
Мариновић Јован, 134 Михаиловић Риста, 138, 140
Марић Светислав, 174 Мишкатовић Јосип, 83
Марковић Данило, 98 Младеновић д-р Живомир, 63
Марковић Димитрије, 159 Модзалевски Л. Б., 64, 73, 177
Марковић Миљко, 119, 121, 122, 123, Мојашевић д-р Миљан, 8, 78, 86
124 Мојсиловић Јосиф, 160
Марковић Светозар, 34 Морфи Коста, 158
Маркс Павел, 160 Московљевић д-р Милош С., 87, 184
Марта, сестра Глигорија Возаро- Мркаљ Сава, 177, 178, 179
вића, 166 Мусић Стефан, 11
Мателић, 161 Мутибарић Јеротеј, 115, 117
Матић Петар, 88 Мушицки Лукијан, 68, 74, 111, 137,
Матић Светозар, 9, 13, 105 173, 177
Махмуд II, 86
Меглицки Гаврило Тихонович, 76
Медаковић Данило, 37, 39, 40 103, Н. Н ., 161
159, 175 Надвојвода Јосиф, 32
Медаковић Ђорђе, 141 Надеждин Николај Иванович, 81
Медаковић Милорад, 148 Назечић д-р Салко, 17
Медић Мојо, 135 Назор Мијовил, 157
Медурић Е., 159 Натошевић Ђорђе, 160
Мериме Проспер, 76 Наход Симеун, 8, 9, 14, 15
Метерко, 159 Неделкович Георгије, 159
Метерних Клеменс, 60 Недић д-р Владан, 17, 87
Мијат Новак, 154, 157, 160 Недић д-р ЈБубомир, 82
Миклошић Фрањо, 68 70, 149 Немањић Сава, 111
Милан, личност из спева Пастири, Ненадовић Матија, 107
181 Ненадовић Павле, 28, 98
Рсгистар 209
Никић Љубомир, 111, 114 Петра, личност из Пле\1ет1те и силне

Николић Атанасије, 62 љубови, 181
Николић Берислав М., 185 Петрановић д-р Божидар, 114
Николић Илија, 137 Петровић Данило, владика, 98
Николић Ј., 1Ј8, 160 Петровић Данило, књаз, 69, 82
Н (колић од Рудне Јелисавета, 160 Петровић Ћорђе, 69, 71
Николић Сергије, 51 Петровић Коста, 42
Новаковић Стефан, 19, 31, 33 Петровић Мирко, 82
Новаковић Стојан, 10, 39, 45, 60, 65, Петровић Мојсеј, 28, 29
76, 86, 169, 181, 182, 189 Петровић Никола, књаз, 82
Новковић Ненад (Вук Карацић), 66 Петровић Петар II Његош, 15, 85,
Норберт Јокл, 76 149, 150, 153
Нужан Алберт, гроф, 151 Петровић Теодора, 176, 177
Петронијевић (Стјекић) Аврам, 62
Пјешчиак Карл (?), 158
Обадовић Довица, 76 Платон, 102
Обилић Милош, 21, 23 Подградски Љубомир, 171
Обрад из Тршића, 120 Подољски Михаило, 169
Обрадовић Григорије, 98, 175 Подруговић Тешан, 5, 6, 7, 8, 9, 10,
Обреновић Јеврем, 167, 170 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17
Обреновић Љубица, 145 Полетик Александар Иванович, 142
Обреновић Милош, 8, 44, 45, 46, 51, Полетик Петар Иванович, 142
54, 55, 58, 59, 60, 63, 66, 76, 77, 121, Полетик Прасковја Александровна,
134, 135, 148, 149, 150, 151, 153, 142
154, 158, 160, Полит-Десанчић Михаило, 85
Обреновић Михаило, 51, 58, 59, 63, Поповић-Даничар Ђорђе, 37, 175
68, 134, 135, 136, 154, 160 Поповић Јован Стерија. 62
ОвидиЈе, 180 Поповић Павле 29, 34, 71, 72, 82,
Огњановић Илија, 85 85, 97, 133, 134, 140, 169
Огњев Иван Димитријевич, 142 Поповић-Подградски Милица. 171
Огњев Иван Флорович, 142, 143 Поповић С., 171
Огњев С. Иванович, 142 Поповић Ст. В., 112
Огњев Софија Ивановна, 143 Поповић Стојан, 8
Огњев д-р Флор Иванович, 142, 143, Посниковић Драгутин, 98
144, 145, 146, 147 Правдољуб, 62
Ожеговић Метел, 149 Предић Даша, 133
Омаревић бег, 7 Прица Максим, 81, 82
Орфелин Захарија, 24, 28 Пунтели Мих., 159
Оругџић Мехо, 139 Путник Мојсије, 31, 102
Остојић Тихомир, 29 Пуцић М едо, 148
Пушкин Александар Сергејевич, 142
Павишић Вјекослав, 50
Павловић д-р Миливој, 87, 176 Раб А нт., 161
Павловић Теодор, 58, 71, 113 Раб Ферд., 161
Пајић Родољуб, 97, 98 Равлић Јакша, 113
Палацки Франц, 147, 151 Радивоје, хајдук, 7, 13, 15
Панајот Јован, 158 Радић, 111
Пантелић Георгије, 57 Радичевић (Алекса) Бранко, 140, 141,
Паптана Јоан, 158 145, 154, 159, 160
Патријарх Арсеније IV, 98 Радичевић Стефан, 113
Пацел Винко, 157, 159, 161 Радојчић д-р Никола, 20, 28, 174
Пејаковић Стјепан, 149, 150, 155 Радомировић Павле, 76, 77
Пејичић Константин, 101 Радонић Ђорђе, 173
Пеликан Вил., 158 Радонић Јован, 28, 34, 35
Перовић Радослав, 51, 72, 84, 108, Радонић Јованка, 173
177 Радонић Теодор, 172, 173
14 Ковчежић
Рајић Јован, 18, 19, 20, 21, 22, 23 24, Станојевић Глигор, 101
25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, Старац Милија, 5, 15
35, 36, 76, 1 0 171, 174 Старац Фочо, 15
Рајић Стефал, 31 Старина Новак, 7, 8, 13, 15
Рајковић Ђорђе, 178 Стејић д-р Јован, 69, 177
Ракић Вићентије, 108 Стефани, 157
Рамблер, 40 Стефановић, 113
Ранке Леополд, 55, 65, 76, 84, 85, 86 Стефановић Каулиција Дамјан, 175
Раносовић Нада, 147 Стихлшић Ђорђе, 159
Рељковић Матија Антун, 188 Стојадиновић-Српкиња Милица, 84
Ризнић Стефан, 108 Стојановић Љубомир, 68, 69, 70, 71,
Ристић Милован, 106 72, 81, 82, 84, 85, 88, 109, 118, 136.
Ришњанин Иван, 8 142, 155, 176, 181, 184
Рогулић Јулијана, 140 Стојковић Атанасије, 24, 35, 99, 174
Руварац Димитрије, 102, 179 Стојшић Константин, 38, 41, 42, 43
Ружа, Вукова комшика, 176 Стратимировић Стеван, 28, 103
Ружица, личност из спева Пастири, Стрио д и ..., 161
181 Стројев Павле, 73
Ружичић Гојко, 183 Суботић Јован, 64, 141
Савић-Чотрић Јевта, 84, 111, 177,

181 Татишчев Димитрије Павлович, 76
Текелија Сава, 24, 35, 176
Савковић Јован, 20 Теодоровић Арсеније, 172
Сакелари Димитрије, 113 Теодоровић Ђура, 108
Сандић Александар, 65, 169, 176 Теодоровић Јован (,,Драга” ), 97, 99,
Сарајлич Теодор, 159 108
Светић, в. Хацић
Теодоровић Пера, 108
Свирац Перо, 159
Семен Аугуст, 64 Теодоровић Софија, 98
Тирол Димитрије Г., 181
Семенович Александар, 74
Тирол Димитрије П ., 167, 170
Сењанин Тадија, 8, 14, 16
Сибињанин Јанко, 10 Ткалац Имбро Игњатијевић, 64, 68
Тодор, солдат, 126, 127
Симић Павле, 111
Томић Мијаг, 5, 6
Симић Стојан, 54
Томић Обрад, 111
Симоновић Мдксим, 4 4 ,4 5 ,4 6 ,4 7 , 48,
49, 50, 51, 54,55, 56, 57, 58,60, 61,62 Топаловић Мато, 147, 148
Тривун, 111
Сичан Апостоли, 159 Тркуља Симеон, 117, 118
Скерлић Јован, 39, 173, 175 Трлајић Глигорије, 24, 32, 33, 35
Скот Валтер, 179
Слатинаш, 111
Слепац Марко, 21
Ћелап Лазар, 179
Слуга Голубан, 14
Смедеревац Ђурђе, 7 Ћирковић Димитрије, 108
Смичиклас Таде, 154, 155 Ћирковић Јован, 108
Соларић Павле, 33, 35, 36, 72, 98, 99, Ћоровић Владимир, 83
102, 103, 104, 105, 106, 178 Ћиука Леон 175, 176
Ћудина Јаков, 81
Сперански М. Н., 73
Средановић Ђука, 82
Срезњевски Измаил Иванович, 71, Урбас Ант., 161
81, 84, 85, 86, 87, 176
Срећковић Панта, 85
Стајић Васа, 37, 173 Ф. И ., 144, 145
Стаматовић Никола, 167, 169 Филип Маџарин, 13
Станић Милија, 184 Филипијаћ А ., 158
Станојевић Арсеније, 110 Филиповић Теодор, 106
Негистар 211
Фолке Фридрих, 71 Ценгевал, 158

Фочић Мехмед-ага, 139, 140 Цехентнер Густо, 157, 159
Франкл Лудвиг Аугуст, 85 Цехентнер Казимир, 160
Франћескини Петар, 158 Цирек Н ., 158
Франческо Соава, 20 Црзман, лравник, 158
Фрич Јозеф, 151 Црнобарац Димитрије, 133, 135, 136,
Фрушић Димитрије, 88, 105 137
Фукс Игњат, 40 Цоликофер Јоаким, 40
Ханка Вјаћеслав, 84, 145 Чаић Антун, 157

Хаџић Јован, 44, 50, 51, 54, 55, 56, Чајкановић Веселин, 9, 84
57, 58, 59, 60, 61, 85 Чернадак Г., 157
Хелдер Алфред, 70 Чипка Јанко, 159
Хеплер Ђуро, 183 Чипка Фр., 158
Херман^ књиговезац, 166 Чупић Никола, 83, 173, 174, 182
Хомер, 22
Хопе Вилхелм, 68, 85, 86, 87
Хорват Јосип, 113 Џимић Алекса, 131
Хрвоје, војвода, 181
Хребељановић Лазар, кнез, 8, 11,
21, 22, 23 Шапчанин Милорад П ., 86
Христић Константин, 38, 41, 42, 43 Шарановић Богдан П ., 78
Христовић Фил., 158 Шаулић Јелена, 141
Шафарик Јанко, 6, 7
Шафарик Павле Јосиф, 151, 169, 180
Цар Александар 1, 142 Шевић Ант., 160
Цар Душан, 8, 9, 10, 15, 16, 17, 111 Шевић Катарина,. 173
Цар Јосиф 11, 26 Шевић Милан, 97, 98
Цар Лазар, в. Хребељановић Шимота Ј. А ., 158
Цар Петар Велики, 28 Шкуљевић Никола, 84, 177, 181
Цар Стеван, 111 Шмаус Алојз, 18, 26, 171, 172
Цар Урош, 20, 23 Шмит Ј. В., 65
Царица Милица, 8, 11 Шрек Јохан Матеј, 68
Цвјетковић Кирил , 103, 104, 105, Шупљикап Ана, 98
179 Шупљикац Стефан, 97, 98, 99
14*
САДРЖАЈ
ЧЛАНЦИ
Владан Недић ...................Тешсш ПоурусовиИ ...................................................... 5
Јован Деретић ...............Досишеј ОбродовиИ ирема „Исшорчји“ Јована
РајнИа ................................................................. 18
Боривоје Маринковић . . Јеуно Досишејево писмо из 1807. јодине ........... 37
Живомир Младеновић. . Наиади на Вука у „Српском улаку" ............... 44
Голуб Добрашиновић .. Ка проучавању библиосрафије Вукових списа . . 64
ПРИЛОЗИ
Боривоје Маринковић . . О дишуму Досшиејевос иисма Сшефану Шуи-
љ и к ц у ...................................................................... Ч3
Боривоје Маринковић . . Три ирилоса ироучавању ДосишејаОбрадовиНа 100
Голуб Добраш иновић. . Двије шаљиве народне пјесме из Вукове зао-
сшавштине ......................................................... 108
Л>убомир Никић ........... Једаи Вуков поршрет из 1840. содине............... 111
Душан П. Берић . . . . Покушај забране Вукоеос „Новос завјеиса“ у
Задру 1847. јо д и н е............................................ 114
Илија Николић ........... Неколико необјављених уокумената из Вуковос
живоша ................................................................. 118
Јелена Шаулић ........... Два иревоуа песме ,,ПочеШак буне против уа -
хија“ на немачки ............................................ 137
Н. Раносовић................... Минина веридба са др. Флором Осњевим........... 142
Л>. Дурковић-Јакшић . . Јујословени чланови „Бесјеуах славјанских“
у Бечу 1846— 1847. јодине ............................ 147
Јеремија Д. М итровић.. Недоврисена биосрафија Глшорија ВозаровиИа
од Саме МилутиновиИа Сарајлије ........... 166
БЕЛЕШКЕ
Уз једно Досишејево иисмо — Боривоје Маринковић ................., ............ 170
Досшиеј и „саветник Банзе-Каменски" — Боривоје Маринковић ........... 171
Јеуаи необјављени заиис о Доситеју из 1802. јоу. — Боривоје Маринковић 172
Поводом једноI неиознашт Доситејевт писма — Боривоје Маринковић 172
О ирезимену „романског еиископа Ћиуке“ — Боривоје Маринкозић . . . . 174
Кад је Вук дошао ирзи иуш у Карло :це — Голуб ДоЗрашиновић . . . . 176
Из Вукових односа са Савом Мркаљем — Боривоје Маринковић........... 176
Један роман по леГенди из Вукове „Данице“ — Голуб ДобраЈЈИНовић 179
О Вуковим иечатима — Голуб Добрашиновић ............................................ 180
Мађарски оријенталист Ваибери и Вук — Божидар Ковачевић ........... 180
Вук — утемељитељ Маишце илирске — Голуб Добрашиновић ........... 182
Дужина суфиксово/ вокала код ирисвсјних придева на -ин и -ов (-ев) у Вука
и у данаииием шршићком Јовору —Берислав М. Николић ............... 182
ЧИТУЉА
Александар Белнћ и њешв однос према кулмуриом иаслеђу Вука и Д с-
ситеј1 — Ире.га Грлцкат .......................................................................... . 184
БИБЈ1ИОГРАФИЈА
Боривоје Маринкознћ . . Библно:рафски ирп.,ед досад објављених До-
снтејевихписама ............................................... 189
Голуб Доорашиновић. . Допуна „Прило:у библио рафија радова о Вуку
Карариђу“ ............................................................. 200
Регистарличности .......................................................................................................... 205
Адреса Уредништва:
БЕОГРАД, ГОСПОДАР ЈЕВРЕМОВА 21
тел. 27-561

Kovčežić 3

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kovčežić 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

■г

ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ

ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ

Певач кога је Вук највише ценио — стављајући га испред

1 Сриске народне ијесме, скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић,

Томићу — али су оне остале незаписане. Чим је избио други

3 Вукова преписка, кн>. I, Београд, 1907, стр. 57.

друго занимање. Тада је допро био чак у Босанску Крајину, где

5 О хановима на трговачком путу Дубровник— Фоча: Стеван Делић,

је — вели — први прескочио браник на утврђеном турском шанцу

10 Српске народне пјесме, кн>. IV, стр. X I—XII.

довићу, Тешан је у ствари причао, са ретком живописношћу, један

13 Сриске народне ирииовешке, књ. I, уредио Веселин Чајкановић, Београд

„Угрин Јанко војевода"16. Варијанта из Ерлангенског рукописа

1в Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, бр. 9, 26.

вине, у Дубровнику — Подруговић је начинио уметничко дело.

20 Зборник Аврама Милетића налази се сада у Библиотеци Матице

диности: да је крсташ барјак био „поклопио“ јунака „до коња

Слика барјака који се лелуја изнад свечане поворке, господари

22 Драгутин Костић, Тумачења дру1е књше Српских народних пјесама

суровост и убојиштво. Тек су певачи Вуковог времена лику Марка

24 С. Матић, Значење геојрафских детаља у народном епу, Прилози

јунака изгради до краја. Подруговићев Марко брани незаштићене,

” Подруговићеву песму Новак и Радивоје продају Грујицу Вук је објавио

Муса Кесеџија. Сви га ми памтимо само из Тешанове песме. Што

се ко су им творци27. Пошто је одатле добра половина из Тешано-

суровост Маркову према кћери краља арапскога. У истој песми

На крају првог тома Рајићеве Историје (Беч, 1794), налази

1 Алојз Шмаус, Пословне везе Досишеја Обрадовића са фирмом „ ВгеикорЈ“

дугови4. У оваквим околностима он пада у резигнанцију; тужи

4 Писмо Димитрију Јосифовићу од 30. октобра 1799. Н. дело, стр. 541.

непознате или знане углавном само из народне традициЈе, да их

9 Д-р Никола Радојчић, Српски историчар Јован Рајић, САНУ, пост.

које Доситеј узима из српске историје да би илустровао поједине

12 Доситеј Обрадовић, Дела, 1911, стр, 373.

15 Доситеј Обрадовић, Дела, стр. 289.

Н. дело, стр. 373.

20 Исторј.ч разнихг> славенскихЂ народовт,, наипаче Болхарв, ХорватовЂ

из прве половине XVI века. У овом кратком осврту, датом сумарно

него зраке нашег просвештенија и прослављенија приближујуће

22 За око 17 година боравка у Бечу и Трсту, он објављује свега два већа

него да открије оне снаге које ће дати подстицаја том напретку.

жавају њене основне токове и тенденције. Орфелин, трећи велики

24 Јован Радонић, Прилошци исшорији словенскоI иреиорођаја крајем

Покретачка идеја која одређује животни пут и једног и другог

академију (1753—1756), неку врсту православног универзитета.

учинио на њега, остао је трајан и незабораван. У свом првом

28 Доситеј Обрадовић, Дела, стр. 44.

преведено на „просто српски“, да су такве књиге од велике потребе

32 Н. дело, стр. 539.

Доситеја, који је због лошег материјалног положаја и слабог

36 Доситеј Обрадовић, Дела, стр. 541.

Међутим, његов однос према том делу није тиме исцрпен.

38 Доситеј Обрадовић, Дела, стр. 449-50.

тичком схватању историје“, док немачки историчар „ни за једну

40 Јован Радонић, Доситеј Обрадовић према историји, Српски књижевни

његовим бројним жељама, које Соларић набраја, стоји једна по-

43 Павле Соларић, Предговор, „Мезимцу“ Доситеја Обрадовића, Будим,

»*<'■*** * Ј ** *****■•у ?*т Ж**€ Т»- & *Т%****** ^тт**Јј&±

П ш -м о Поситеја- Обрадовића Константину Христићу и Константину Стојшићу

Прве три књиге готове су и цена је за прве две 1 ф. или 10 гроша,

У библиотеци Вуковог и Доситејевог музеја у Београду,

тек штампане његове Етике, Доситеј му се у знак захвалности

да се Доситеј, поводом болести Карловчанина Илије Гавриловића,

»*<'■*** * Ј ***■•у ?*т Ж**€ Т»- & *Т%**** ^ттЈј&±

«3 ««< в. ШггО« ам >1п ЈМГ4 <Г» :ч-л> >

/Сер^е<ж,у.глрж $еш. (ј^сф е у~*~- у

>7 Ј Л */**?Ј~' '•Ј++<

^ ( * Т /• 7 >- #/> < - / - / - / ? > 4»

Т -Г " У Л ’•/'/ «?>*} ' " ^