1.

Модерна у европској књижевности

Термин модерна јавио се осамдесетих година 19. века у
немачкој књижевности. То је филозофски и уметнички покрет као
реакција на позитивизам, реализам и натурализам у уметности.
Основна осећања овог времена су несигурност и тескоба,
песимизам, отуђеност...Мењају се моралне норме и систем вредности.
Модернисти тврде да књижевност не служи човеку већ лепоти.
Појаву модерне су условили:
1. незадовољство стварношћу
2. незадовољство реализмом у књижевности
3. појава неких идеалистичких и метафизичких филозофских учења

Поетика модерне:
- култ субјекта (у делима доминира властито Ја)
-индивидуализам
-бег од живота
- незадовољство животом (песимизам и разочарење)
-унутрашња душевна стања и емоције су досада, равнодушност и
апатија
-песимизам (непомирљивост са светом)
-слобода и необузданост
- бежање од реалности и затварање у себе
- ослобађање дела од идеје и поруке (важна је лепота и ефекат)
-форма је важнија од садржине
- одумирање прозе, нарочито романа, и процват поезије као
субјективног књижевног рода Субјективност (окретање себи)
-бунт против друштва; херметичност (затвореност)
-дела немају јасне поруке
-приближавање поезије музици

- у француској књижевности: Шарл Бодлер, Артур Рембо, Стефан

Маларме, Пол Верлен
- у руској књижевности: Андреј Бели, Вјачеслав Иванов, Александар
Блок
- у енглеској књижевности: Оскар Вајлд
- у српској књижевности: Алекса Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић,
Владислав Петковић Дис, Јован Скерлић.
ЛАРПУРЛАРТИЗАМ ( L’ art pour l’ art! –Уметност ради уметности!)
 истиче да је једина сврха уметности стварање лепоте
 Ларпурлартисти негују култ беспрекорне, савршене форме
 Теофил Готје се 1836. године заложио за ларпурлартизам у
песништву
ПАРНАСИЗАМ (парнасовство) – настао у Француској
 група француских песника који су сарађивали објављујући у збирци
песама „Савремени Парнас“ (1.збирка – 1866. године)
 Група је добила назив по брду Парнас (у Грчкој) на коме је по
предању живео бог уметности Аполон.
 Одлике парнасовске поетике:
-објективност (хладан и објективан однос према стварности;
избегавају се субјективне теме и субјективна осећања)
- парнасовци се уздржавају од изражавања емоција
-презиру масу
-беже од баналности свакодневице
-негују хладан и објективан однос према свету
-савршенство форме
-теме из историје и митологије
-ларпурлартизам
-статичност
-прецизност описа, мелодија стиха, употреба риме, алитерације,
асонанце и опкорачења
 Представници:
Теофил Готје, Леконт де Лил, Сили Придом, Хозе Марија де
Хередија
СИМБОЛИЗАМ
 књижевни правац , настао у Француској у другој половини 19.
века.
 Жан Мореас 1886. године у листу „Фигаро“ објавио манифест
(програм) симболизма
  На појаву симболизма у поезији утиче филозофија Шопенхауера,
Ничеа и Бергсона, као и музика Рихарда Вагнера.
 Поезија не треба да обавештава, него да наговештава и
оживљава, не сме да именује ствари, него да ствара њихову
атмосферу
 доминантна изражајна средства су симбол, синестезија,
парадокс, гротеска, слободни стих
 симболисти су изразито урбани песници (занима их градски
амбијент и психологија градског човека)
 често су неприродни, бизарни пренаглашени (као и у одевању –
денди стил)
 негују естетику ружног
 Песници симболизма:
-Шарл Бодлер -Пол Верлен -Стефан Маларме -Артур Рембо
-Вилијам Батлер Јејтс -Рајнер Марија Рилке -Александар Блок
*Шарл Бодлер- француски писац, рођен у Паризу. Поред збирке
песама „Цвеће зла“ (објавио је 1857.) , написао је и збирку малих песама
у прози и „Романтичну уметност”.
ИМПРЕСИОНИЗАМ (фр. impression – утисак)
 као књижевни правац настао крајем 19. и почетком 20. века.
 За писце овог периода књижевна дела су израз личног
доживљаја и личног утиска.
 Импресионизам се заснива на изражавању субјективног
доживљаја света
 назив узет из сликарства (по слици Клода Монеа
„Импресија“)
 наглашена музикалност речи и стихова;
 доминација пејзажа;
 богатство боја, сликовитост (а понекад и декоративност);
 вишезначност језика;
 синестезија (преплетеност чулних утисака: мириси сунца,
модри звук флауте, шапат цвећа...)
 Књижевни облици импресионизма- лирска поезија, лирска
проза и лирска драма
 Главни представници импресионизма у Европи су:
Андре Жид и Марсел Пруст.
 Елементе импресионизма налазимо и у драмама Антона
Павловича Чехова.