Модерна у европској књижевности

Термин модерна јавио се осамдесетих година 19. вијека у немачкој

књижевности, означавајући настојања младих стваралаца окренутих против
позитивизма у филозофији и реализма у књижевности. Модерна је назив за све
тенденције ка новом и модерном у књижевности с краја 80-их и почетка 90-их
година 19. вијека, па све до Првог свјетског рата (1914 – 1918). Појаву модерне
су условили: -незадовољство стварношћу -незадовољство реализмом у
књижевности -појава неких идеалистичких и метафизичких филозофских учења
Модерна је збирни појам који означава различите, а истовремене стилске и
идејне тенденције: парнасизам, симболизам, импресионизам, експресионизам,
футуризам, дадаизам, зенитизам и надреализам. Заједничка карактеристика
свих модернистичких покрета је: - култ субјекта (у дјелима доминира властито
Ја) - незадовољство животом (песимизам и разочарење) - бјежање од
реалности и затварање у себе - ослобађање дјела од идеје и поруке (важна је
љепота и ефекат) - важна је форма, израз и склад - одумирање прозе, нарочито
романа, и процват поезије као субјективног књижевног рода Представници: - у
француској књижевности: Шарл Бодлер, Артур Рембо, Стефан Маларме, Пол
Валери - у руској књижевности: Андреј Бели, Вјачеслав Иванов, Александар
Блок - у енглеској књижевности: Оскар Вајлд - у српској књижевности: Алекса
Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Јован Скерлић.
ПАРНАСИЗАМ је пјеснички покрет који је настао у групи која је издавала збирке
под насловом Савремени Парнас. Група је добила назив по брду Парнас (у
Грчкој) на коме је по предању живо бог умјетности Аполон. Поетику парнасизма
карактерише: презир према маси, хладан и објективан однос према стварности,
избјегавају се субјективне теме и субјективна осјећања итд. СИМБОЛИЗАМ је
књижевни правац који је настао у Француској крајем 19. вијека. Симболисти су
заступали тезу да права умјетност мора да буде потпуно аутономна и да треба
да буде сама себи циљ. Претеча симболизма је француски писац Шарл Бодлер.
ИМПРЕСИОНИЗАМ је као књижевни правац настао крајем 19. и почетком 20.
вијека. У основи ријечи импресионизам, у преводу на српски језик, налази се
ријеч утисак. Значи, за писце овог периода књижевна дјела су израз личног
доживљаја и личног утиска. Главни представници импресионизма у Европи су:
Андре Жид и Марсел Пруст. Елементе импресионизма налазимо и у драмама
Антона Павловича Чехова. ЕКСПРЕСИОНИЗАМ као књижевни покрет јавио се у
Њемачкој уочи Првог свјетског рата и трајао је десетак година по његовом
завршетку. Експресионизам је представљао побуну грађанске умјетности против
дехуманизације и човјековог отуђења у условима савременог градског живота.
Најпознатији представници: Кафка, Хесе, Џојс и др. ФУТУРИЗАМ је један од
изразито модерних књижевних праваца. Основни теоријски принцип футуризма
је одбацивање традиције и потпуна окренутост будућности. Најзначајнији
представник футуризма у свету је руски писац Владимир Мајаковски.
ДАДАИЗАМ је књижевни правац који се јавио за вријеме Првог свјетског рата
као протест против лажних вриједности грађанског друштва. Добио је име по
ријечи из француског дјечијег речника која означава коња. Дадаисти су се
ругали језику, разуму, логици и култури, тражећи неограничену умјетничку
слободу. Главни представник дадаизма је француски пјесник румунског
поријекла Тристан Цара. ЗЕНИТИЗАМ је авангардни књижевни покрет који се
јавио после Првог свјетског рата и био је изразито антиратно расположен,
залажући се за интернационализам и револуционарност. Представници овог
књижевног покрета окупљали су се око Зенита, међународне ревије за нову
умјетност. НАДРЕАЛИЗАМ је настао у Француској као бунт против свега. Настао
је из дадаизма. Највећи француски надреалиста је Андре Бретон који је 1924.
године написао Манифест надреализма. Најпознатији српски надреалисти су:
Милан Дединац, Александар Вучо, Оскар Давичо и Душан Матић.