1. Suočavanje sa ratom i njegovim posledicama promenilo je svest savremenog čoveka.

Pojedinac je, kao i njegov reprezent - umetnik, opsednut osećanjem nemoći i bede, razočaran i
dezorjentisan. On je nezadovoljan postojećim stanjem stvarnosti, što ga tera na pobunu i revolt.
Stoga neusklađenost umetničkog stvaralaštva sa zahtevima vremena podstiče umetnika da
potraže nov izraz. Menja se shvatanje o umetnosti. Važna je njena socijalna uloga.

2. Heterogenost umetnosti avangarde ogleda se u velikom broju pravaca i škola okupljenih

uporedo:

ekspresionizam,fovizam, futurizam, imažinizam, dadaizam, kubizam, nadrealizam

3. Upravo zbog heterogenosti umetnosti avangarde manifest kao žanr u 20. veku postaje
pozornica za estetske promene i glavni medijum obraćanja umetničkih pravaca. Manifestom su
verbalizovani mnogi aspekti umetničkog izražavanja. U njima je sadržan credo pokreta ili
pojedinca.

Manifest Futurizma - 1909. Marineti

Manifest Ekspresionizma - 1910. Herman Bar i Gotfri Ben

Manifest Dade - 1918. Tristan Cara

Prvi Manifest Nadrealizma - 1924. Andre Breton

4. Dadaizam i Nadrealizam su pokreti u umetnosti 20. veka koji daju prednost neracionalnom
nad racionalnim i deklarišu se kao anarhisti.

Naziv Dadaizam nastaje u Cirihu 1916. i potiče od francuske reči dada - drveni konjić; Dadaisti se
koriste novim načinima izražavanja, korsite se satirom i ironijom, šokirajući i skandalizujući
publiku; Apsurd, rušenje tradicionalnih umetničkih formi i pravila, fonetska buka, remontaža
polomljenih predmeta iz svakodnevnog života. Predstavnici: Tristan Cara

Nadrealizam nastaje u Parizu 1924. - Andre Breton. Za njih je najinteresantnija ljudska podsvest,
te se bazira na iracionalnom tj. na snovima i mašti. Inspirisan je psihoanalizom - Frojdovom i
kasnije Jungovom teorijom. Protivi se društvenim normama i antitradicionalan je. Predstavnici:
Andre Breton, Žan Kokto, Triistan Cara, Rene Magrit, Salvador Dali, Gijom Apoliner, Vilijam Blejk

5. Ekspresionizam se javlja prvo u slikarstvu kao suprotnost impresionizmu 1905. U književmosti

razvija se između 1910. i 1925. kao reakcija na naturalizam, realizam i neoromantizam. Osnovni
zahtev ekspresionizma je izrežanost. Postoje tri faze ekspresionizma: rani (1910-1914.), ratni
(1914-1918.) i pozni (1919-1925.). Ekspresionizam poriče principe racionalizma, pozitivizma i
materijalizma i odbacuje principe logično-kauzalne psihologije i istorizma. Umesto toga
ekspresionisti se okreću humanističkim i naučnim tendencijama. Svoje koncepcije pronalaze kod
Anrija Bergsona, Fridriha Ničea, Sigmunda Frojda, Karla Gustava Junga i drugih. Prve decenije
20. veka jako su uticale na ekspresionizam, društvene i političke prilike tog perioda objašnjavaju
anarhizam, socijalnu revoluciju, antimilitarizam, internacionalizam, utopijski humanizam i
mnoge druge odlike. Predstavnici: Edvard Munk, Seren Kirkegor, Franc Kafka, Džejms Džojs,
Herman Hese

6. Najznačajniji predstavnici avangarde:

Bertold Breht, Franc Kafka, Gijom Apoliner, Frederiko Garsija Lorka, Virdžinija Vulf, Tomas Man,
Ernest Hemingvej, Vilijam Fokner

Vladimir Majakovski, Boris Pasternak, Sergej Jesenjin, Osip Mandeljštam, Maksim Gorki, Ana
Ahmatova, Marina Cvetajeva

Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, Milan Dedinac, Rade Drainac,
Ljubomir Micic, Momčilo Nastasijević

7. ANDRIJIN ODGOVOR :)