FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

METODIKA LIKOVNOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Naziv teme:
ENFORMEL

Mentor: Dr. Sanja FIlipovi

Student: Marina Mikovi

4672/15

Beograd, 2016/2017
 SADRAJ

1. Uvod..3

2. Nastanak Enformela..4

2.1 Enformel kao reakcija.4

3. Odlike enformela..5

4. Razvoj enformela..6

4.1 Taizam...7

4.2 Nuklearna umetnost u Italiji...8

4.3 Anri Mio8

4.4 CoBrA.9

4. 5 Apstraktni ekspresionizam i slikarstvo akcije u S.A.D10

4.6 Posleratna umetnost u Srbiji i enformel u Beogradu.12

5. Zakljuak..13

6. Prilog15

7. Literatura 18

2
 1. Uvod
Umetnost enformela je veoma znaajna za razumevanje savremene umetnosti I filozofije. Ova
umetnost se javila kao posledica emocionalne praznine uzrokovane drugim svetskim ratom. Posleratni
period u kome je razrueni svet odavao samo besmisao i oseanje kraja humanistike prirode, u
umetnicima je izazvao povlaenje u sebe i okretanje ka hermetinom umetnikom izraavanju u kome
je logika postala potpuno odsutna, i ustupila mesto emociji i intuiciji. Do svojih radova, umetnici su
dolazili automatizovanim nainom crtanja i slikanja bez ustezanja u korienju materijala i tehnika.
Pravila vie nisu imala svoj znaaj i u svoje likovne materijale, umetnici su uveli i netipine predmete.
Pored boje i linije, enformelisti su koristili i ice, pesak, kamenje, vosak, pepeo, zemlju, dim, staklo
itd. Svi ovi svakodnevni predmeti, bili su podesni za izraavanje emocija u slici. Tehnika vie nije bila
bitna, forma vie nije bila bitna, koncept vie nije bio unapred odreivan, i takvo ogoljeno i duboko
lino kretanje u proces stvaranja rada, umetnik je doslovno izvlaio iz svoje turobne i potitene due,
oslanjajui se jedino na njen jezik nesvesnog i emocionalnog. Enformelistike slike su bile apstraktni
ekspresivni prikazi onoga to je autor na samom kraju stvaranja dela oformio u svojoj sutini kao
celini. On nije dakle imao potrebu za promiljanjem ve za materijalizacijom onog nevidljivog i njemu
nepoznatog koje je nosio u sebi. Zato su ovi radovi esto bili iznenaenje i za samog umetnika kao i za
likovnu posleratnu umetniku scenu. Svakako enformel je bio neshvatljiv publici u mnogo veem
smislu nego to je to pre njega bila figuralna i geometrijska apstrakcija koja je imala svoje odreene
kompozicijske zakone i ogranienja. Enformel je bio odbacivanje predmetnosti i kompozicije, i kao
takav je esto izazivao neprijatnost i nerazumevanje kod likovnih kritiara tih godina. Meutim
sutinski smisao i znaaj enformela, se mnogo jasnije sagledava kasnije nakon prolaska odreenog
vremena i tada se moe videti da je umetnost enformela bila neophodna potreba drutva kao
prekretnica za ispoljavanje individualnosti i linog sveta umetnika. Mnogi kasniji umetniki pravci kao
to su performans, land art, pain art, i razliiti konceptualni pravci su nastali zahvaljujui upravo
periodu enformela, koji im je otvorio vrata za lino i beskompromisno umetniko izraavanje. U
sutini enformel je bila filozofija vraanja sebi i svome ja, sa istraivakim pristupom nesvesnih nivoa
linosti, u kojoj je zadiranje otelovljavalo nesvesnost kolektivnog. Upravo u skladu sa tom filozofijom,
enformel je omoguavao kolektivno povezivanje i prepoznavanje sebe u ovakvom pristupu. Umetnici
iz raznih zemalja prepoznali su unutranju potrebu za ovom univerzalnom idejom. Preko podseanja na
deje crtee, primitivne likovne tragove, do potpune spontanosti i nasilnikog rukovanja bojama poput
umetnika u Americi, enformel je predstavljao sopstveno ogledalo due, u kome ono to se pojavljuje
nije poznata slika. Ovaj pravac je delovao oko 30 i neto godina, i uspeo je da pokrene mnoge klasine
umetnike u preispitivanje umetnikog prikaza i doivljaja, kao i da inspirie budue umetnike na
radikalno izraavanje svoje line slobode u prostoru umetnosti koji vie nije poznavao granice. Na
sledeim stranicama, pokuala sam da analiziram umetnost enformela u kontekstu reakcije na period u
kome je nastao, kao i da spomenem nekoliko umetnika i okolnosti pod kojima su umetnici enformela
doli do ovog vida umetnikog izraavanja.

3
 2. Nastanak Enformela
Samo dvadeset godina nakon prvog svetskog rata, meu drutvom je dolo do ponovnog
preispitivanja ljudske savesti. Razvoj faizma u Evropi, militarizacija Nemake, borba za novi oblik
ljudske egzistencije, traenje novog ''ivotnog prostora'', dovelo je do druge katastrofe koja se u mnogo
emu razlikovala od prethodne. Kao ratni cilj, nacionalsocijalizma i faizma, pored vojne pobede i
ostvarenja prestia, postavila se namera unitenja kapitalizma na zapadu i socijalizma na istoku, kao i
istrebljenje itavih naroda. Tada aktuelni ideoloki karakter , doveo je do situacije apokalipse
modernog doba, situacije koja je po svemu delovala kao nepovratni sunovrat humanizacije iji je jedini
ishod kraj ljudske istorije. Ugroena egzistencija i globalna sila razaranja koja je harala po stanovnitvu
irom sveta, onemoguila je svaki prirodni tok stvaralatva i umetnosti. Podsticaji za svako vitalno
izraavanje su bili ugueni raspadanjem ovekovog bia u pokorenim narodima. Sumorna i bezizlazna
atmosfera dovela je umetnike u poziciju zatvaranja i drutvene, kao i kreativne izolacije. Masovne
emigracije umetnika, zabrana rada, degradacija ideje umetosti, dovela je do stagnacije mnogih
umetnikih oblasti, izmeu ostalih i slikarstvo. Ovakve pretee okolnosti, primorale su mnoge
evropske umetnike da emigriraju u Sjedinjene Amerike Drave, pri emu je izvren znatan uticaj na
ameriko slikarstvo. Prisustvo Mondrijana, Bretona, Gropiusa doprinelo je brem razvoju amerike
umetnosti koja je stremela ka dve glavne ideje: ka automatinom stvaralatvu, koje je nastalo iz
nadrealistike tradicije, i ka novim oblicima geometrijske apstrakcije, koje su podravali Mondrijan i
bivi lanovi Bauhaus kole. U prvim posleratnim godinama, te dve ideje, koje su ve tvorile dva
pokreta u umetnosti, dostiu sazrevanje u obliku enformela i optike umetnosti, preko kojih su
uspostavljene nove veze izmeu amerike i zapadnoevropske umetnosti.

Termin Enformel, prvi je u svet likovne umetnosti uneo pariski likovni kritiar Miel Tapi
1951. Godine, i uvoenjem ovog naziva je eleo da naglasi spontano oslobaanje umetnika na platnu,
izvan svih naina komponovanja. Enformel ili Informel, to je skraenica od neformalne umetnosti,
nije slikarski pravac u uem smislu rei, ve iroki pokret koji obuhvata slikarske grupe umetnika
irom sveta, koji su se vodili idejom negiranja koncepta, kompozicije, svesnog konteksta i akademizma
u slikarstvu, imajui nameru da tim putem stvaranja iskau svoju punu ekspresiju nesvesnog,
intuitivnog i akcionog postupka izraavanja. Evropska kulturna tradicija je posleratnih godina
proivljavala doba krize, u kojoj je slikarstvo svom svojom snagom odstupalo od prethodno
utemeljenih umetnikih pravila, kriterijuma pa ak i pojma jezika umetnosti kao osnovnog sredstva
komunikacije koja izvire iz forme umetnosti. Koncept racionalnog, harmoninog i sistemski ureenog
drutva je bio ozbiljno uzdrman sumnjama i kao takav je izgubio gotovo svaku vrednost.

2.1 Enformel kao reakcija

Okolnosti u kojima su genocidi i masovna ubistva bili opta pojava, dve atomske eksplozije
nad Hiroimom i Nagasakijem, raseljene porodice irom Evrope, i razbijene ljudske sudbine, dovele su
do spajanja u jednu celinu, sliku mogue katastrofe pred kojom se nalo oveanstvo. Nakon zavretka
rata, svet vie nije bio isti. I po svemu sudei, vie se i ne moe shvatati istim. Tragine promene,

4
razorile su stanovnitvo ne samo u geopolitikom smislu ve i mnogo dublje, psiholoki. Enformel
kao pojava i kao termin u umetnosti predstavljao je kidanje svake veze sa razumom i kao oblik
izraavanja izabrao intuiciju koja izlazi iz forme i svodi se na sam in i akciju. Slikarstvo akcije, teilo
je stvaranju samog sebe, bez jasne razlike izmeu duevnog stanja i fizikog pokreta. in stvaranja je
automatian, bez svesti o kompoziciji, o formi, proces se odvija bez kontrole i svakog upravljanja koje
vodi odreeni cilj, osim jedinstvene umetnikove namere da ''udje u platno'' i sliku koristi kao eksterni
materijalni prikaz unutranjosti svog bia. Slika je za umetnika psihiko rastereenje, i direktno
ostvarenje same njegove linosti na platnu, a to je bilo mogue jedino unitenjem svega to je
podsealo na realni svet i time oformi prazninu kao novi oblik slobode. Umetnik, nije eleo da promeni
realni svet, on se povlaio u sebe i na platnu tvorio svoj svet upravo oslobaanjem od stvarnosti i
predmeta, preputajui svoj um gestu i automatizovanom fizikom inu stvaranja. '' Kada sam u slici,
nisam svestan ta radim. Tek posle perioda neke vrste 'upoznavanja' shvatam ta sam hteo da uradim'',
rekao je Polok o svom radu. Impuls je dakle dolazio iz nekog umetnikovog imaginarnog sredita i kroz
telo se materijalizovao na platnu, kreirajui u trenutku stvaranja, jedinstveni smisao. Slikarstvo sa
odustvom logike je dakle najbolja definicija Enformela u kojoj su umetnici krenuli u potragu za neim
dubljim od logike to bi vodilo njihovu umetnost, jer istorijska logika je i dovela svet u stanje traginog
nereda, i to je moralo da se promeni. Po prvi put u istoriji umetnosti, ne poinje se sa idejom koja se
zavrava slikom , ve je dominantan postao iskljuivo instinkt i nesvesnost oseanja koja su vodila
kreaciji nakon ega su svojim radovima pri zavretku davali znaenje i objanjenje.

3. Odlike enformela
Sluajnost, spontanost i podsvesno postali su vaniji od razumski izvedenih ideja, po tome je
Enformel bio potpuna suprotnost geometrijskoj apstrakciji koja je bila u modi do rata. Umetnici su se
bukvalno igrali sa bojom, nanoenjem razliitih slojeva ili korienjem razliitih, neoekivanih
materijala kao to su zemlja, cement, praina, tucano staklo bez ikakve prethodno stvorene skice ili
koncepta. Tim postupkom ponovo je aktualizovan problem psih ikog automatizma, a kada je u tu
estetiku ula i kaligrafija (Hartung, Mio, Matje), vie nisu mogla da se izbegnu nova pitanja o
nesvesnom psihikom impulsu. Razbijanje Bia je moglo da se izrazi jedino metaforom, kao
razbijanjem prostora u kome je smetena forma koja je njime vizuelno odvojena. U enformelu materija
je spoljanji znak i zamena za telo, ona je telo, instinktivno, bez tradicije, bez istorije, ali ekspresivno i
ivo, stvoreno od strane tajanstvenosti iznutra. U prirodi telo materijalnim razvojem dolazi do svog
identiteta, u enformelu metamorfoza tela u materiju dovodi do izgubljenog identiteta, poto se ona
raspala i tako sebe ukida. Bez te u osnovi metafizike igre teko se moe razumeti sutina ovog
pokreta. Enformel je umetnost destrukcije spoljanjeg, unapred oformljenog oblika. Destrukcija svesti,
planske kreacije. Bez konstruktivnih namera i ideja, tenja za delom bia koji je daleko od vidljivog, za
sutinom forme kako bi sa svih strana spoznao materiju u celokupnoj njenoj realnosti. Po ovom
shvatanju, enformel se dosta pribliava Zen filozofiji, u kojoj je konstantna tema svih oblika zen
umetnosti upravo ivot bez cilja kao jedini nain spoznaje ovekove prirode. Uvid u u spostveno bie
ne moe se dostii intelektualnim sredstvima, milju ili racionalnim metodama, ve iskljuivo
iskustvenim putem koji polazi iznutra. Kada se postigne taj unutranji dodir, slika je gotova, jer ona
nema drugog cilja. Enformel kao pokret i nain shvatanja sopstvene umetnosti, kao i model izraavanja
svoje istinske linosti i njenih skrivenih stanja, proirio se celom Evropom, a paralelno se, voen istom

5
idejom nesvesnog, automatizovanog stvaranja kao pandan u Americi razvio se apstraktni
ekspresionizam i akciono slikarstvo, slikarstvo gesta, u ijem se procesu stvaranja umetnik preputao
sluajnosti kapanja boje na platno. Umetnik se oslanjao na podsvesni tok kretanja, tehnika nije bila
znaajna u smislu pravila. Jedino pravilo kojim su se vodili jeste da racionalnog pravila nema, jer u
tom sluaju svest bi opet preuzela vostvo nad podsveu, a cilj je bio suprotan. Ove grupe umetnikog
stvaranja u okviru pokreta i pre svega pojma enformela su delovale snanom potrebom za
odustajanjem od tradicionalnih okvira umetnikog postupka. Istorijski tradicionalni sistem vrednosti u
umetnosti za enformeliste nije predstavljao nita drugo do skup granica i okvira kojima je umetnost
bila omeena i kao takva, odvojena od svoje sutine a to je da prikae ono to se krije u ovekovom
biu a do ega se samo putem umetnosti i moe doi. Za razliku od prethodnih perioda u umetnosti,
koji su umetnost definisali strogim kriterijumima po kojima je umetnost bila neodvojiva od moralnih,
intelektualnih i nacionalnih problema, umetnost enformela nije priznavala takve odrednice kao
elemente svoje egzistencije. Prethodno vaei estetski kriterijumi takoe nisu vie bili vrednovani u
enformelu. Slikarstvo je odbacilo stvaranje radi ugoaja, svaku predmetnost, osmiljenu kompoziciju i
religijsko-mitsku referencu. Beg od tereta klasinog i tradicionalnog. Umetnost je postala
individualna, gotovo filozofska, i kao takva je enformelu odredila znaajnu poziciju u razvoju
umetnosti.

4. Razvoj enformela
U Evropskim zemljama, sa korenima u Parizu, tokom egzistencijalne krize u Francuskoj,
enformel kao skup fenomena, vie nego umetniki stil, pojavljuje se u razliitim podgrupama, kao to
su taizam, art brut (marginalna umetnost), slikarstvo akcije, gestua lno slikarstvo, lirska sptrakcija.
Naime, jo 1922.godine Hans Hartung, je zapoeo jedan slikarski postupak koji je u prvom trenutku
dugovao Kandinskom i Noldeu. Formalni iskazi ovih slikara istorijske avangarde bili su pogodna
matrica za traenje metode da se odreenim postupcima transformie psihomotorika energija do
eljenih pikturalnih zbivanja. Ovaj inicirajui ciklus slika bio je komponovan od mrlja, ija je difuzna
struktura zapravo pokuala da uspostavi aktivno stanje ravne povrine platna. Amorfno st oblika ovih
radova, kasnije e se koncentrisati na struktuiranje u domenu znaka, to e za slikarstv o Hansa
Hartunga ostati trajno i nepromenjeno opredeljenje. Slika kao polje psihike improvizacije ima svoje
zakone po kojima se gradi do autentinog dela. U sluaju Hansa Hartunga ona je polje direktnog ina
gestike. Lirska apstrakcija je u posleratnoj Evropi poprimila dublje slojeve egzistencijalne drame koja
se prenela i na sliku pri emu je ona postavljala krajnje bolna i neminovna pitanja.

Godine 1945. pojavile su se dve izlobe predvodnika enformela- Volsa i Fotrijera koje su
odigrale vanu ulogu ovog pravca na umetnikoj sceni. U Pariskoj galeriji Fotrije pravi izlobu koja je
nosila naziv Taoci, na kojoj umetnik izlae mala platna i na njima glave taoca. Poetkom etrdesetih
Vols slika krugove, amofrne oblike i udna izoblienja, koja ga dovode do automatskih
seizmograma. Njegove apstrakcije izloene u galeriji Druan, nastaju iz crtea mastilom, na kojima je
preko debelih nanosa boje spontano urezivao crtee i tako dobijao skoro reljefne povrine, koje su crte
izvukle iz dimenzije crtea. Boja koju je nanosio u tekoj centralnoj masi se od svoje jednobojne
osnove razlikuje vie valerski nego tonom. Spontanost njegovog rada je bio odraz njegovog prihvatanja
egzistencijalistikih ideja i filozofije nadrealista, i kao takav, oslobaajui njegovu ruku, Voslov potez

6
dobija karakteristike psihikog automatizma. Zajedno sa Voslom i Fotrijerom u Francuskoj je
znaajno delovao i an Dibife koji je uz ve prisutne ne-slikarske tehnike ( grebanje, struganje
dripping) u slikarstvo enformela uvodi i ne slikarske materijale kao to su gips, pesak, bitumen,
asphalt, karton i platno, koristei ih kao osnovu svojih radova. Zagovarao je taktilnost same povrine
dela i ono to je nastalo iz takvog postupka, nazvano je umetnou u sirovom stanju, art brut. Dibife
se nakon dugog perioda prekida stvaralatva, 1942. Godine, potpuno posvetio umetnosti. Odbacuje
zapadnjaku tradiciju, i kao spontani vid umetnikog izraavanja prihvata umetnost dece i psihiki
obolelih, i inspirisan time stvara maske i figure u vidu navrljanih crtea koristei razliite materijale,
bavei se njihovim teksturama. Postoji samo jedan nain da se dobro slika, a hiljadu da se slika loe.
Mene zanimaju upravo ovi drugi, u njima iekujem da u nai neto novo, tu se nadam otkrovenju,
rekao je an Dibife. Dibife je radio Haute pate tehnikom- debela podloga napravljena od zemlje,
peska, i drugih elemenata u koje je dodavao pigmente. U ovakvu podlogu je urezivao figurem
ostavljajui efekte koji bi se sluajno javili prilikom grebanja podloge. Slike je pravio od lia, staniola
i krila leptira, a skulpture oblikovao od sunera, ljake i drveta. Sakupljao je dela neobrazovanih i
slaboumnih koja su uticala na njegov razvoj ka sirovoj umetnosti, i ova dela su, kako je smatrao,
sadrala autentinost, originalnost i strast koji bili potpuno izbrisani iz dela profesionalnih umetnika.
Njegova dela izvrila su snaan uticaj na umetnost nakon 1945. Godine.

Uzimajui dela Volsa kao polazite, 1947. Godine, francuski slikar or Matje, uvodi naziv lirska
apstrakcija, kojim obeleava jednu grupu francuskih umetnika, predstavnika enformela. Pravac lirske
apstrakcije je bio suprotan ne samo pravcima Kubizmu i Nadrealizmu koji su mu prethodili, ve takoe
i geometrijskoj apstrakciji (hladnoj apstrakciji). Umesto geometrijskih elemenata u apstraktnom
slikarstvu, u lirskoj apstrakciji se upotrebljavaju spontane improvizacije i umetnike senzacije. Za
umetnike u Francuskoj, umetnost lirske apstrakcije je predstavljala otvaranje ka linoj ekspresiji.

4.1 Taizam
Pedeseth godina, takoe u Francuskoj, kao jo jedna formulacija pravca koji pripada pokretu
Enformela je i Taizam, koji esto oznaava i lirsku apstrakciju. Iako je taizam blizak enformelu u
svom tumaenju, ovaj naziv se odnosi na nain izraavanja koji nije davao vanost obliku, ve tonu i
boji. Naziv Taizam je izveden iz francuske rei Tasche, to znai mrlja. Ovaj termin je uveo krit iar
Feliks Feneona jo 1889. Kao pokuaj obeleavanja Impresionizma, a kasnije je upotrebljavan od
Morica Denisa za opis dela Fovizma. Upotreba u dananjem kontekstu se pripisuje kritiaru arlu
Estijenu, koji ga je upotrebio da bi opisao nain slikanja ije je obeleje mrlja. Umetnici taizma
nanose boju u mrljama, ne samo uobiajnim nainom slikanja ve i kapanjem i prskanjem boje na
podlogu. Jedan od predstavnika je or Matje, koji je slikajui na ovaj nain svoje etke broj 50
zamenio mlazom boje iz velikih tuba to je direktno povezano sa slikarstvom gestualne apstrakcije. Po
njemu su znaci slikarstva spontano, improvizovano, automatsko i odnosi se dakle na spontane oblike
nefigurativnog slikarstva I usko je povezan sa apstraktnim ekspresionizmom i njegovim sledbenicima u
Sjedinjenim Amerikim Dravama. Za Matjea (r. 1921) se kae da je Salvador Dali enformela. Posle
drugog svetskog rata pribliio se kaligrafskom stilu koji duguje neto Hartungu. Matjeova kaligrafija je
meutim bila sastavljena od snanih linearnih arabeski, istisnutih direktno iz tube, odsenim
impulsivnim pokretima. Za njega je brzina izrade bitna za intezivnu spontanost. o Matje je kao I

7
veliki broj svojih kolega umetnika bio inspirisan istonjakom kaligrafijom, i u svojim slikama je
uspevao da sa svega nekoliko kratkih i jednostavnih poteza predstavi svoj unutranji svet u kome
stvarnost jedino postoji kroz akciju. Umetnost bez konstrukcije, i automatizovana snaga koja izvlai na
videlo najdublju ekspresiju bia koje se buni. Bia koje svesno odbija da bude tu gde je do tada moralo
biti. U kolevci tradicije i otuenosti ivota od umetnosti, svog sastavnog dela egzistencije. Psiholoki
cilj i znaaj umetnosti enformela, se nadovezuje na Frojdovu i Jungovu teoriju nesvesnog kao na
osnovne temelje.

4.2 Nuklearna umetnost u Italiji

Posleratne okolnosti su irom evrope prenosile struju bunta i odupiranja logici i razumnom
shvatanju sveta. Reakcija kao posledica rata i bacanja atomske bombe je i pokret nuklearne umetnosti,
koji se oformio u Italiji i koji je bio u bliskoj vezi sa neformalnom umetnou. Nuklearna umetnost se
1948. Godine prezentuje u radu umetnika Voltolina Fontani, koji je u svom radu prikazao
dezintegraciju i fragmentaciju jednog atoma na platnu. Pedesetih godina nuklearna umetnost se
povezuje sa grupom Movimento dArte Nucleare, koju su osnovali italijanski umetnici Enriko Baj,
Sero Danelo I Gani Bertini 1951. Godine. Njihovi manifesti su upozoravali na opasnosti pogrene
upotrebe nuklearne tehnologije. Kao i umetnici iz srodnih pravaca voeni osnovnom idejom enformela,
i ova grupa nuklearne umetnosti se suprostavljala geometrijskoj apstrakciji I umesto nje su predlagali
korienje automatskih tehnika i time i jeste u bliskoj vezi sa pojmom enformela. Poetkom pedesetih
godina, Baj je na svojim slikama sugerisao oblake u obliku nuklearnih peurki i razorene predele.
Kasnijim radovima, slikama i kolaima je dao naziv Teka voda zbog emajla i emulzije destilovane
vode koju je koristio. Ovi radovi ukljuuju i zlokobnu seriju vojnih oficira od kojih je Pucaj! Pucaj!
Jedna. Mnogi italijanski umetnici iz Milana i Napulja, kao i umetnici iz drugih zemalja poput Iv Klajna
i Asger Jorna su se pridruili pokretu. Jedan od najintrigantnijih umetnika u periodu posleratne Evrope,
bio je Pjero Manconi. Iako danas, nepravedno zaboravljen Manconi se moe smatrati poslednjim
umetnikom evropske avangarde. On je svojim stvaralatvom je radikalno preispitivao pojam umetnosti
kao institucije i drutvene konvencije kroz provociranje umetnike javnosti. Njegov kratak ali
inspirativan opus obuhvata poduhvate u proirenom polju enformel slikarstva i redukovane apstrakcije
(zakljuno sa ahromatskim slikama) a zatim i eksperimente u oblastima koji e kasnije biti prepoznati
kao performans i body art, kao i konceptualne skulpture i umetnosti akcije.

4.3 Anri Mio

Takoe spomenula bih jednog umetnika koji je veoma mnogo inspirisao savremenu knjievnu
i likovnu scenu, i ostavio dubok trag, kako na polju crteza i slike, tako i u oblasti pesnitva i putopisa.
U pitanju je Anri Mio (1899.-1984.), koji je u korenu svog umetnikog stvaralatva poeo kao pesnik,
ija je poezija skoro neodvojiva od proze, i sasvim ispunjena prostorima duboko linim, apstraktnim,
intuitivnim opisima. Mio je pristupio slikarstvu sa verom da e u njemu nai autentiniji jezik
sporazumevanja sa sobom,nego to je to mogue ostvariti jezikom rei. Svoja dela je esto proimao
naizmenino jezikom i slikom, njegove knjige su bile prepune crtea koji dopunjuju umetnikove rei, i
izraavaju njegove emocije putem simbola. I u svojim knjievnim i likovnim delima, Mio se bavio
unutranjim svetom ovekovih snova i komara. Njegovu umetnost, odnosno umetniki stil je teko
opisati. Mio je bio blizak idejama kruga nadrealista ali za razliku od njihovih od njihovih raskonih
fantazija, on je ponudio komare oveanstva. Pripadao je grupi umetnika koji su se prihvatili ruenja

8
konvencija knjievnosti. Retko su korieni ukrasi i metafore, zapravo delovalo je kao da se Mio
uopte nije obazirao na estetiku knjievnog oblika ve su njegova dela zapisi vrlo linih misli i
doivljaja. Njegov svet je pun agresivnosti i gorine, otuenosti i hermetinih strahova, slabosti koje
veina ljudi potiskuje. On isteruje zatvorene unutranje demone koji ive u svakom ljudskom biu na
povrinu a koji su potisnuti zbog konflikta izmeu onog to obitava u oveku i onog to on prikazuje
drutvu. Njegove slike su poezija transponovana u vizuelno, nastale u tenji da se otkriju nove jezi ke
mogunosti koje uobliavaju sutinu egzistencije. Mioovi crtei uglavnom predstavljaju nizove
poteza, koji dok kaligrafski popunjavaju list, podseaju na neko izmiljeno pismo.Stranice svojih
knjiga je ispunjavao apstraktnim oblicima, raenim tuem, koji neodvojivo dopunjavaju tekst nekom
intuitivnom niti. Mio je pripadao talasu lirske apstrakcije gde umetnost izbija nesvesno i spontano se
zapisuje. U oviru toga koristio se tehnikom Taizma, gde je spletom mrlja dobijao uzburkane povrine
koje izraavaju duhovno stanje. Takoe Mioov rad je bio isprepleten i gestualnim slikarstvom, kao i
kaligrafijom. Glavno sredtsvo komponovanja, bio je automatizam- ali je kod Mioa on doveo do
smirenog slikarstva koje traga za unutranjim ritminim pokretom. Naspram na primer Polokovog
ritualnog i nekontrolisanog prskanja bojom. Mioove slike predstavljaju oblike ostavljene posmatrau
da ih deifruje. Grupa umetnika koju objedinjuje pojam lirske apstrakcije je vie bio skup usamljenih
pojedinaca, koje povezuje senzibilitet zasnovan na spontanom izraavanju unutranjih sadraja.
Filozofski cilj, bio je ispitivanje egzistencije pojedinca, i predstavlja krajnji izraz subjektivizma i
iracionalizma, poricanje svake zakonitosti u drutvu i prirodi. Situacija posleratnog vremena, u kome
su preiveli postali duhovno osakaeni, jedini nain izraavanja je bio 'bukvalno skidanje sa due'
oseaj nemoi i beznaa pred brutalnim unitenjem. Poput poezije, slike samo nagovetavaju obrise
celine misli koje publika treba da dovri.

4.4 CoBrA
Pisati o Enformelu i evropskim umetnicima koji su inili ovaj pokret neizostavno zahteva i pominjanje
umetnike grupe CoBrA koja je bila aktivna od 1948. Do 1951. Ovu grupu su inili lanovi umetnici iz
Danske, Holandije i Belgije, i ona je bila ekvivalent amerikoj struji gestualne umetnosti ili
apstraktnog ekspresionizma. Naziv Kobra je sastavljen od poetnih slova imena gradova iz kojih su
umetnici dolazili. To su Kopenhagen, Brisel i Amsterdam. Grupa je okupila slikare, vajare i grafiare
lanove Danske grupe HOST, Holandskog Reflex-a i Belgijske revolucionarne nadrealistike grupe.
Jedna od retkih grupa koja je dosla iz severne evrope ije je slikarstvo najvie karakteristino slinou
sa deijim crteima, jakim osnovnim bojama i ekspresivnim slikarskim potezima. Kao i Taizam, i
umetniko stvaralatvo Kobre je povezano sa umetnou gesta, kao ogranka evropskog apstraktnog
ekspresionizma poznatog kao Enformel. Radovi umetnika CoBre su predstavljali primitivno gortesknu
figuraciju i njihova glavna karakteristika je bila tenja ka oivljavanju ekspresionizma pomou stilskih
sredstava enformela. Eksperimentisanje je bio simbol neograniene slobode, koji je prema holandskom
umetniku, lanu Kobre- Konstantu olieno dejom ekspresijom. Stav ovih umetnika je propagirao
kontinuirane promene u shvatanju i postupku umetnikog rada, kao jedini put do sutine umetnosti.
Grupi su izmeu ostalih pripadali Jorn, Korel Apel i Pjer Aleinski. Od svih slikara grupe CoBrA, osim
moda Apela, Jorn predstavlja najekstremniju reakciju protiv principa reda i harmonije konkretne
umetnosti. Dok Apel uvodi izvesnu kontrolu eksplicitnim predstavljanjem lica ili figure, Jornove slike
na prvi pogled deluju kao Ruskinove rei o Whistleru- lonac boje zavitlan u lice publike. Jorn se sluio
uglavnom nerazblaenim primarnim bojama uz crnu, belu i zelenu koju je mazao, prskao i bacao.

9
CoBra je moda poslednji avangardni avangardni pokret dvadesetog veka. Ovi umetnici su izvrili
znaajan uticaj na umetnika strujanja u Nemakoj, paniji I Italiji.

4. 5 Apstraktni ekspresionizam i slikarstvo akcije u S.A.D.

Nakon drugog svetskog rata, zbog opte socijalne i etike krize, kako u egzistencijalnom domenu, tako
i u domenu slobode umetnikog stvaranja, veliki broj evropskih intelektualaca pod pretnjom
dominacije nacizma i njegove otre censure- emigrira u Sjedninjene Amerike Drave. U ovom
posleratnom periodu, centar kulture i umetnosti se sve vie premeta u Amerike prestonice, najveim
delom u Njujork, gde je nakon zavretka rata duh avangarde obuzeo sva umetnika polja. Izloba
Polokovih slika u Njujorku i Volsovih slika u Parizu, obe odrane 1947. Godine predstavljaju danas
svojevrsnu taku preokreta. Njihova platna velikih dimenzija su postala nosioci znakova novog
slikarstva. Misao ora Matjea da je umetnost jezik, a znak njen prvi element dovodi do promene
obrtaja uobiajnog poretka tumaenje znak-znaenje. Time je izazvana pojava nove fenomenologije na
poduju ekspresije. Umetnikom stvaralakom cilju upravlja improvizacija, a odbacuju se upuivanje
na neki uzor ili predumiljaj. Celokupna istorija umetnosti postaje put ka raspadanju oblika i
ponovnom pronalaenju znakova. Znak u svoj svojoj jednostavnosti postaje postaje prvi korak novg
stvaralatva. Usled drugaijeg tumaenja znaka koji prethodi znaenju, umetnici istrauju od poetne
praznine i kreu na put nove strukturacije oblika. Pronalaze oblike kao takve. Krajnji proizvod je
nastajao kao dela psihike improvizacije ( termin Pola Klea). Veoma veliki uticaj, moe se rei
najznaajniji inicijator u toj sferi je potekao od radova Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga.
Frojdova definicija funkcije simbola iz 1914. godine, kao i Jungovo uenje o simbolikim emama-
arhtetipovima i duboko usaenim mitskim odredbama u oveku. U tumaenjima znakova je upleteno
sada kako konceptualno, tako i lingvistiko naslee ovekove primitivne prolosti i prolosti
oveanstva. Umetnici su oni koji na povrinu izvlae te slojeve i na taj nain imaju isceliteljsku ulogu.
Kako individualno za sebe, tako i za oveanstvo trentutnih kao i buduih generacija. Naziv apstraktni
ekspresionizam predloio je Kliment Grinberg 1949. godine. eleo je da tim terminom oslika
izraajnu, dramatinu, snanu prirodu vizije novog pravca. S druge strane je upotreba termina
ekspresionizam nameravala da naglasi istorijsku vezu sa istoimenim pravcem u istoriji umetnosti,
posebno sa ekspresivnim apstraktnim slikarstvom Kandinskg u periodu 1912-1914. godine. Svoj
predlog novog termina je obrazloio na primeru Desona Poloka. Apstraktni ekspresionizam nije bio
toliko stil koliko ideja ( apstraktni ekspresionisti su bili raznorodne individualnosti koje su imale malo
zajednikog, izuzev onog protiv ega su bili).. Sutina apstraktnog ekspresionizma je potvrivanje
individue. Stoga je nemogue praviti sveobuhvatne generalizacije o tom pokretu kao o stilu. Svaki
zakljuak koji se moe izvui, mora da bude zbirni efekat prouavanja pojedinih umetnika koji su bili
angaovani u njujorkim previranjima tokom etrdesetih i pedesetih godina(H.H. Arnason, Istorija
moderne umetnosti,Bigz, Beograd,1975., str. 488).

Nakon drugog svetskog rata, vlada SAD je organizovala brojne akcije i programe zatite umetnika.
Krajem etrdesetih u Njujorku, Polok i grupa ostalih umetnika kao to su Mark Rotko, Kuning, Barnet
Njuman se posveuju ekspresivnom pristupu slikarstvu u kome su kao vodeu liniju propagirali
spontanost kroz psihiki proces slikanja. Projektujui ovu meavinu filozofije, istorije umetnosti i
sosptvenog iskustva u vizuelnu formu, u svoj proces slikanja su uneli i element i element kontrole

10
zajedno sa spontanou u doivljajima i gestovima. Polok je, inspirisan i pokrenut uticajem koji je na
njega imala indijanska primitivna umetnost i slikanje peskom, svoje slikanje opisao kao pokuaj
buenja energije prirode. Akciono slikarstvo je za tadanje umetnike i aktuelnu scenu postalo mitska
zamena za mit o amerikoj drutvenoj revoluciji, mada je zapravo kod publike ova umetnost shvatana
kao nekomunikativna i i svodila se na lini akt stvaraoca. U jednom svom intervjuu Polok izjavljuje da
svaki dobar umetnik slika ono to on jeste, ime je pokuano obrazlaganje misaone ideje ove grupe
umetnika, kojoj je Polok pripada. Umetnici su teili slikanjem svog bia, svoje sutine koja u dodiru sa
materijalizacijom na slikarskom platnu, poprima ali takoe i izaziva odreenu drutvenu reakciju. U
kontekstu posleratne drutvene atmosfere, apstraktni ekspresionizam uz enformel je pr edstavljao
fenomen podsvesti ovekovog bia koje, pritisnuto spoljanjim neprijatnim okruenjem, stvara svoj,
iako hermetian, jezik koji na intuitivan nain povezuje druga bia i druge jezike u jedan jedinstveni.
Umetnost postaje neprijatno ogledalo, koje ne gaa greke drutva kroz istoriju estetizacijom kao do
tada, ve suoava individuu, poevi od sebe same kao stvaraoca, sa teskobnom i nepodnoljivom
stranom skrivenih deolova uma. Kroz ovaj proces, akcionog slikarstva, slikarstva gestom, sprovodila se
potraga za novim identitetom. Tako je slikarstvo postala lina stvar i u skladu sa takvim shvatanjem,
istorija moderne umetnosti je preusmerena sa generalnih i optih istorija na praenje pojedinanih
praksi .

Akciono slikarstvo kombinuje apstrakciju i emotivne vrednosti ekspresionizma. Figuracija se vie ne

eleminie potpuno, ali joj se dozvoljava celokupna deformacija i lino osloboeno izraavanje o figuri,
koje je esto vodilo u neprepoznatljivost ikakve forme, iako ona nije iskljuena u prvobitnom
konceptu. Neki ameriki figurativni slikari, kao Rico Lebrun (1900-1964), ili su putem silovitog
ekspresionizma sa izopaenim, unakaenim ili udovinim figurama. Njegovi crtei kao ilustracija za
Danteov pakao. Prikazuju potpunu deformaciju ovekove figure sa snanim i nasilnikim linijama koje
se prepliu i formiraju prikaz ljudskog bia poput utvare i uskomeane brutalne energije. Amerika
umetnika scena tih godina je generalno bila struja usmerena ka sve veem odstupanju od klasinog
slikarstva, pokuavajui potpuno da ukloni elemente harmonije koji su do tada bili na ovaj ili onaj
nain integrisani u razliite problematike i motive na likovnim delima. Odbacivano je ono to je
nazivano totalitarnom hegemonijom umetnosti . Godine 1948. Madervel je pisao kako apstraktni
eksperionizam ima za cilj da nas oslobodi slave osvajaa i politiara , da inteligencijom i duhom
odbrani ljudske vrednosti od sveta zaljubljenog u vlasnitvo . On je zapravo smatrao da je nova kola
duboko kritina prema standardizaciji i instrumentalizmu, da bi kasnije sumorno zakljuio kako je
zapadni ovek, pre mnogo vekova izabravi da izrabljuje prirodu umesto da se vena s njom, osudio
sebe na propast.. sa industrijskom tehnologijom, koja se otela njegovoj kontroli. Upravo to ameriko
slikarstvo izazvalo je veliki odjek koji su u javnosti uprkos orkestriranom klevetanju ove struje-
izazvali beskompromisnost i nekomformizam tih umetnika. Za ovu radikalnu umetnost koja se
uputala u nepoznato, u pokuaj da se slika neuhvatljivo, kljuni elementi bili su rizik, strast i avantura.
Zato ne udi to su jo pre 1950. Mnogi umetnici ovog pokreta proli kroz ozbiljne depresivne periode
i nerve slomove. Sem Fransis je povodom toga izjavio Hteli smo da napravimo neto to e ispuniti
ceo pogled i to se ne bi moglo iskoristiti da ivot uini samo podnoljivim. Veliki broj akcionih
slikara su bili radikalnog uverenja i uporni u svom antinacionalistikom i antikapitalistikom stavu.
Nijedan umetnik nije toliko prezirao umetniki svet kao sistem s tako neumornom strau. Kritiari su
bili krabala, galerije javne kue, a Muzej moderne umetnosti gasna komora. Odbacivao je
sva ogranienja i zahtevao da umetniko delo preuzme najhitnije revolucionarne zadatke.

11
 Sasvim sigurno internacionalni pokret avangarde otvarao je nova vrata umetnikog izraza, pa je tako
kasnije nastao i performans kao jedan od vidova likovnog izraavanja. Poetak performansa se moe
primetiti jo kod Poloka, koji je uobiavao da se pri slikanju pro sipanjem boja, fiziki kree unutar
svoje slike, budui da je slikao na platnima izuzetno velikih dimenzija. Svakako do kraja pedesetih
,pop art, koji oznaava brzi prelazak s modernizma na postmodernizam, bio je u portpunom zamahu.
Ono to se najbolje vidi kasnije, u pop artu je u osnovi da je postmodernizam samo odraz ogromih
posledica eskalacije posleratne robne proizvodnje i potronje. Plitak, banalan i neselektivan, pop art
propagira standardizaciju i od posmatraa ne zahteva nita, osim njegovog novca. On ne uzdie nita
od one unutranje nunosti i strastvene portage za autentinou svojih neposrednih umetnikih
prethodnika. U skladu sa postmodernistikim kanonom, pop art od bija svako sagledavanje celine i tako
zavrava na onome to mu sistem daje. Kao to je zabeleio Oktavio Paz, pop art nije figura obdarena
vizijom ve lutka iz robne kue .( Oktavio Paz 1973) Komercijalne slike kasnijih umetnika poevi od
Endija Vorhola i drugih, nepogreivo su povezane sa despotskim poretkom ije razumevanje odbacuju.
Upravo je ta tenja kao celini ono to je akcionom slikarstvu davalo svu njegovu estinu i ulnost,
belei T. D. Klark ( Navedeno u Ross 1990) I dok sledbenici pop- arta dolaze i odlaze kao predmeti
trivijalne potronje, pokuaj apstraktnog ekspresionizma koji je okrenut ka sutinskom ivotu ljudskog
drutva nastavie da ivi i inspirie kroz istoriju slikarstva.

4.6 Posleratna umetnost u Srbiji i enformel u Beogradu.

Beogradski enformel pojavio se krajem pedesetih godina kao prirodna i spontana reakcija na prve
znake alijenacije u naem drutvu... To je klima na koju reaguje beogradski enformel filozofija
apsurda, fatalizam egzistencijalizma i anksioznost hladnog rata ulaze sa strane, da zaotre i podstaknu
procese koji su ve otvoreni. (Lazar Trifunovi, Enformel u Beogradu, katalog izlobe u umetnikom
paviljonu Cvijeta Zurori, Beograd, 1982.)

Pokret enformela koji je delovao u periodu posle drugog svetskog rata irom Evrope, snano je bio
prihvaen i u krugovima beogradskih umetnika, i kao takav ostavio izuzetan trag na likovnu scenu
Srbije, odnosno tadanje Jugoslavije. Poljem umetnosti je zavladao pokret promena, koju je iziskivala
posleratna sumorna atmosfera na umetnikoj sceni. Nakon tradicionalnog slikarstva koje je bilo
zastupljeno i dominantno u akademskim krugovima, pojavio se talas nekonvencionalnog pristupa koji
je zapljusnuo ustaljena shvatanja umetnosti i umetnika. Svakako je ovo udaranje kontre dotadanjim
umetniko-grupacijskim pravilima, izazvalo snane diskusije i polemike o vrednosti i znaaju ove
avangardne struje u likovnom svetu. Kritike su bile bune na raun enformelista koji su u startu bili
optueni za degradaciju umetnosti i destrukciju klasninog likovnog izraza. Poznato je i otvoreno
negodovanje slikara Milia od Mave koji je dalijevski izjavio enformelisti pojeu vas za doruak,
ali uprkos neodobravanju koncepta ove nove umetnike energije, enformel se u Beogradu zadrao
dovoljno dugo da ostavi izuzetno uticajan trag na srpsko umetniko drutvo. Svojim intezitetom je
osporio i demantovao pretpostavke kritiara o svom kratkom i beznaajnom roku trajanja. Iz
individualne a zatim i opte destrukcije tradicionalnih likovnih elemenata, beogradski enformelisti su
tvorili jednu drugaiju i novu poetiku slike.

12
 Raskidajui svaku vezu sa tradicijom, ovaj pokret je hrabro krenuo putem izgraivanja linog i
psiholokog aspekta, fokusirajui se stvaranje umetnosti iz poetka. Uticaj i posledice srpskog
posleratnog apstraktnog slikarstva su bile javno odbaene i umetnici su se vodili idejom predstave svog
Ja kao nezavisnog inilaca umetnosti. I kao to je bio sluaj umetnike grupe Mediala, koja se
spontano oformila iz neformalnog druenja umetnika i razmene miljenja, tako je i enformel koji se
nije pojavio kao grupa ve kao individualna vodilja, ipak spontano okupio odreeni broj umetnika koji
su zajednikom idejom promene postali umetniki pokret. Umentici koji su pripadali ovoj
revolucionarnoj umetnikoj grupi bili su : Mia Popovi, ivojin Turinski, ilja Todorovi, Branko
Proti, Mladen Srbinovi, Zoran Pavlovi i Lazar Vozarevi. Cilj ovih umetnika u svojim radovima i
pre svega u njihovim filozofskim razmiljanjima o likovnoj umetnosti je bila destrukcija forme i
granica koje je okolina postavila.

Lazar Vozarevi, slikar koji se prethodno bavio slikanjem freski, posle odlaska u Pariz gde shvata da se
moderna umetnost okrenula sasvim protiv svake predmetnosti i potpunom razaranju forme, on se
povlai na godinu dana, deprimiran i poraen u svoj atelje, gde proivljava unutranje kidanje veza sa
tradicionalnim slikarstvom. Okree se novom nainu umetnikog izraavanja u kome pronalazi put ka
ispoljavanju svog oajnog i uruenog bia. Godine 1961. Na prvom trijenalu, predstavlja svoje prve
enformel radove u kojima se koristi upravo kombinacijom slikarskih elemenata ikona,
eksperimentiui sa patinom, voskom i pozlatom. On ne odbacuje srednjovekovni svet, ve ga koristi
kao deo novog izraavanja. Sagorelom zlatu, vosku sa svea, on dodaje suze, icu, eksere, kamenje,
pesak i ostale komade stvarnosti kojima je bio okruen. Slikarstvo Mladena Srbinovia se nakon
usavravanja tehnike priroda slikarstva takoe 1951. Godine okree ka novom vidu izraza. Srbinovi,
ponet optom tenjom ka istraivanju linog izraza u prvom periodu razvoja svoje umetnosti poeo je u
snanom konrastu izmeu drame i lirike. Reenicom misao mranog u ljudima I njihovim odnosima
Srbinovi 1955. objanjava svoje podsticaje. To nije bio samo njegov lini cilj, ve opte oseanje ,
posledica razilaenja sa vremenom koje je opteretilo stvaralatvo nae prve izgubljene generacije .

5. Zakljuak
Umetnost enformela je nainila veliki korak u razvoju moderne umetnosti I ostavila neizbrisiv trag u
istoriji umetnosti kao i izvrila veliki uticaj na mnoge kasnije vidove umetnikog razmiljanja i
izraavanja. Od svojih poetaka u Parizu, preko ostalih evropskih zemalja, enformel je doao i do
drugih kontinenata svojom snanom filozofskom idejom. Enformel je postavio pitanje ta dalje? I na to
pitanje odgovorio nainom kako dalje. Kako iveti i stvarati nakon katastrofalnih dogaja koji su se
upravo deavali. Kako gledati na klasinu umetnost i njene zakone, u trenutku kada sve nestaje. Kako
se baviti apstrakcijom na svestan nain kada je ta naa ljudska svest proizvela zloinake poduhvate
uperene protiv celog oveanstva. Enformel je bio neophodan pokret, koji je umetnost spasio
povrnosti, elitizma i paradokslano dok su ga tadanji kritiari smatrali stazom koja umetnost vodi do
svog kraja- enformel se uprao borio za poetak. Iskren poetak bez licemerstva i propisane
dopadljivosti. Jedini mogui poetak u neljudskom okruenju straha i i bola. Nakon drugog svetskog
rata, bilo je nemogue nastaviti istim putem na svakom polju ljudske egzistencije a naroito na polju
umetnosti kao jeziku due. Poniranje u samu strukturu, okretanje ka svom biu i izvlaenje onog to je
nevidljivo a postoji i treba ga materijalizovati na platnu zbog njega samog, da bi se spasilo ono to boli

13
iznutra, to svojim skrivanjem izjeda bie. A to je bilo mogue upravo ovim drugaijim slikarstvom
bez bavljenja kontrolisanim propisima u tradicionalnom klasinom slikarstvu. Ekspresija na nivou
nesvesnog bila je orue enformelistima, koji nisu vie uzimali u obzir kompromise kada se govori o
slikarstvu vremena u kome su iveli. Raala se buntovna umetnost meu mladim umetnicima koja se
svim silama odupirala klasinom akademizmu koji je zanemarivao i potiskivao sutinu slobodnog
izraza. Figuralna i geometrijska apstrakcija koja se prethodno ustanovila vie nije bio jedinstven
oslobaujui udarac na tradicionalnom slikarstvu. Enformel je bio ponitavanje svega do tada
ustanovljenog, sa svesnim rizikom od potpunog suzbijanja od strane drutveno politike dominantne
vladajue strane. Svakako je enformel kritika kako aktuelnog drutva tako i tradicionalnog slikarstva.
Iako zagovara line slobode i intuitivnih puteva do nje, moda ne treba potpuno odbaciti ipak
odreene doze svesnog stvaranja, nuno prisutne u svakome, bez obzira na snanu odluku za
eliminaciju iste. Koliko se ovek moe zaista udaljiti od svog racia, i preuzeti u potpunosti ulogu svoje
podsvesti koja izbija na povrinu? Svakako, umetnici enformela su na ovom polju davali sve od sebe
za oslobaanje od klasinog pristupa uz izuzetno jak argument, a to je bio sam ivot u ratnom i
posleratnom periodu, nakon koga je parametar za smisao bio potpuno promenjen. Enformel je bio u
svom poetku stanje oka pod jakim udarcem, a zatim i autoregeneracija due sopstvenom svetu u
ponovnom nastajanju.. Sa te strane umetnost enformela jeste dolazila iz najdubljih nivoa bia, iz
kolektivnog nesvesnog,to je ustanovio jo Jung. I time je povezivala individue univerzalnim
oseanjem patnje i potrebom za ruenjem svega svesnog koje je tu patnju i nainilo.

14
 6. Prilog

Sl.1. Antoni Tapi, La Tete 1969

Sl. 2. an Dibife, Particolare di Spectacle au sol, 1958

15
Sl. 3. Hans Hartung, Kompozicija L51, litografija, 1973

Sl. 4. Anri Mio, Bez Naziva, kineski tu 1960

16
Sl. 5. Lazar Vozarevic, Patina, 1959 Sl. 6. Mia Popovic, Ironicna slika, 1963

Sl. 7. Mladen Srbinovi, Velika figura u prostoru, 1957

17
7. Literatura

1. H. Rosenberg,- Ogledi o posleratnoj amerikoj umetnosti, Prometej, Novi Sad. 1997

2. David Britt- Modern Art: impressionism to Post-modernism

3. 1999H.W. Janson, prosveta, Beograd, 1996

4. Lazar Trifunovi- Slikarski pravci XX veka, Prosveta, 1994.

5. Jovan Despotovi, trei program radio Beograda 9.1.1984.

6. Lazar Trifunovi- Od impresionizma do enformela, Nolit, Beograd, 1982.

7. H.H.Arnason, Istorija moderne umetnosti, Bigz, Beograd 1975.

8. Wikipedia, 31.Maj 2015.,20.Maj 2017., https://sr.wikipedia.org/sr-el/,

9. IdeelArt, 20.Maj2017, http://www.ideelart.com/module/csblog/post/129-1-art-informel.html,

10. Visual-arts-cork.com ,18.Maj2017.,http://www.visual-arts-cork.com/history-of-art/art-

informel.htm,

11. Visual-arts-cork.com, 18.Maj,2017., http://www.visual-arts-cork.com#history

18