MODA

Re Moda potie od latinskog korena MODUS to znai Kako neto radi.

Predrasude: moda je iskljuivo enska stvar, moda je oduvek prisutna, moda je

isto to i ukraavanje.

to se tie razlike izmeu mode i ukraavanja, ona se sastoji u tome to je

ukraavanje bilo oduvek prisutno, ali je ono samo parcijalno (perika, nakit,
tetovae...). Moda je meutim vezana za celokupan izgled.

Istorija odevanja se moe posmatrati jo od perioda antike. Tada su se nosile

toge (od vune) i tunike (platnene). U Rimu su toge nosili iskljuivo slobodni
graani mukarci i ene prostitutke. to se tie ostalih ena, one su se tada samo
ukraavale, posebno nakitom (nakit se moe videti u muteju u Negotinu). Moda
nastaje tek od 14.veka (znai da nije oduvek bila prisutna). Njen nastanak je
povezan sa periodom nakon krstakih ratova i dolazak hriana na Bliski istok.
Ona je tada zapravo bila iskljuivo muka. Pokuavali su da kreiraju svoj
celokupni izgled. Moda je predstavljala potrebu za razlikovanjem. Nosile su se
kljunaste cipele, arena odea, zvonii... Od 1350 do 1850 poinje postepeno da
se razvija moda. Tek od 18. veka kada se postepeno prelazi na visoku i masovnu
modu, ona postaje enska.

1696 u Parizu zapoinje rasprava o povezanosti starog i modernog.

Razmiljanja se vezuju za tezu da li je antika umetnost neprevaziena. Boileau
(Boalo) zastupa tezu da je antika neprevazieni ideal, dok sa druge strane Pero
tvrdi da tamparija, putovanja, pronalazak perspektive...nam nude mogunosti
koje nadmauju antiku. Ovim potvruje da: Biti moderan znai da posedujemo
sredstva koja oni pre nas nisu posedovali te stoga nam oni nemogu ni biti uzori.

Primer: aj i kafa Kafa je izvorno bila aristokratsko pie, jer je bila jako skupa.
Kada se razvila na tritu i svi su je pili, aristokrate su prele na aj. aj je i danas
aristokratsko pie i oni ga piju obavezno bez eera.

Izvor mode je elja za neim to drugi nemaju.

Od 18 veka (legel Gr umirujueg ukusa), publika zahteva da bude uzdrmana

od strane umetnikog dela. Izraz smorio sam se postaje prisutan, i javlja se jak
pritisak na umetniko stvaralatvo, jer publika eli uvek neto novo. Moda u
savremenom smislu rei, nastaje u periodu francuske revolucije. Od 1793 javlja
se ideja o slobodi odevanja. Do tada su se ljudi oblaili u skladu sa svojim
staleom.

Od 19.veka u Parizu se javlja ideja i svest o vezi izmeu mogunosti i znaaja

linog prezentovanja individue. Od 19 veka u Parizu poinje da se razvija ideja o
prezentovanju mode 2 puta godinje (jesen / zima, prolee / leto), to se odralo i
do danas u visokoj modi. Ona zahteva da ponudi oveku 2 puta godinje neto
sasvim novo.
FRANCUSKA autori BALZAK i BODLER. Ideja je da treba izai iz prirodnosti. Svaki
ovek mora koristit sve to mu se prua da bi bio lepi. Lepo i prirodno nisu vie
isti. minka oslobaa pojedinca, jer se tako mogu pokazati razlike meu ljudima.

NEMAKA moda ima negativnu konotaciju. TEODOR FIER, LEGER I ZIMEL

tvrde da moda unitava drutvo. Ona je za njih brzo kretanje ali mali pokret.
Nemaka je protestantska drava, i moda je za njih neprihvatljiva. Oni se oblae
jednostavno. Novac odlazi na spoljanji izgled, a za ostalo posle nemamo
sredstava. ovek je koncentrisan na svoju pojavu a na moralnom planu postaje
prazan. Za protestante moda je simbol opasnosti, jer je i katolika crkva troila
previe novca na svoje ukraavanje. Fier tada govori i o vedettama (osmatrai),
u savremenom svetu to su svetske zvezde koji putem medija prezentuju i utiu
na razvoj mode. Samo oglaavanje i razvoj dizajna u 19 veku je imalo velikog
uticaja na razvoj mode.

Biti moderan znai biti suprotan od onog to je klasino. Umetnost modernog

treba da bude:
1 Le transitoire (tranzicija)
2 Contingent (ima ozbiljan fokus na sluajnost)
3 Fugitiv (ono to je nestalno)

VISOKA MODA // U Parizu 1850 dizajner Wurth je promenio poglede na modu.

On je prvi uveo pojam manekenki, do tada su modeli bili prezentovani iskljuivo
na lutkama. Poevi od Wurtha moda postaje stvaralaki proces i reklamni
spektakl.

Moda nije ta, nego kako. Ona je vezana za konkretni sadraj. To je vid drutvene
promene ogranienog trajanja. Moda se uvek vraa to je kretanje u krug u ve
poznatim pravcima. Postoje dva shvatanja mode: prosvetiteljsko (ideja
individualnosti) i feudalno (svet kliea i zatvorenog kruga). U simbolikom smislu,
moda je odraz politikog stava sredine u kojoj ivimo.

Knjige:

ZOMBART Luksuz i kapitalizam (fenomen mode je vezan za ekskluzivnu robu)

FRIDRIH LEGEL Gr umirueg ukusa

BALZAK Rasprava o elegentnom ivotu (1830)

BODLER Pohvala minkanju

FIER Moda i cinizam

ZIMEL Moda i mimezis

dodatak

il Lipovecki, filozof, o fenomenu mode, novom ukusu, idealu lepote

Biti seksi je novi znak demokratije

il Lipovecki, profesor filozofije na Univerzitetu u Grenoblu, koji je dva dana bio
gost Rektorata umetnosti i Francuskog kulturnog centra, gde je odrao
predavanja na temu novo doba i moda, i na temu smrt morala i vaskrsenje
vrednosti, vai za mislioca koji promatra svoje vreme, jednog od retkih koji kroz
modu, vrlo intrigantno, gradi sliku naeg drutva. Iskoristili smo izlaganje
Lipoveckog i kratak razgovor s njim da vam predoimo karakteristike naeg doba
iz, ipak, ne toliko pesimistikog filozofskog ugla.

Nova vizuelna kultura

- Vie nije bitno kakva je roba ve kako se reklamira. ivimo u eri ekrana (filma,
televizije, mikrokompjutera, mobilnih telefona, GPS ureaja, video igrica, kamera
za nadgledanje). Film je svuda oko nas, pa ak i tamo gde nikada nije bio: u modi,
luksuzu, sportu, rialiti ouu, reklami, arhitekturi, vizuelnim umetnostima. Nekada
je novina u stilu raala novu marku, danas ou prodaje novinu. Danas se za defile
od 30 minuta troi deset miliona evra, Nike za jedan uloeni dolar u proizvodnju
dodaje jedan za reklamu, Vuiton je 1975. imao dva butika, danas ih ima 345
irom sveta. Visoka moda, ona prava, umetnika, odeva jedva stotinak ena.
Moda je banalizovana, trai se rentabilnost, jer akcionari oekuju dividende.
Nekada je haute couture bila alergina na reklamu, smatrala je vulgarnom, dok
danas velike modne kue u reklamu ulau od 15 do 20 odsto prihoda. Moda je
ogledalo drutva i, generalno, ekonomije.

Nova estetika

- Pariski ik vie nije otmen. Modeli anel se nose i na ploniku, a Koko je

nekada govorila da se to nikad nee desiti. Moderno je sve, iroko, usko, kratko,
ak i pocepano. To je nova estetika. Nema razlike meu generacijama: ene se
oblae u buticima za decu, baka, kerka i unuka u istoj robnoj kui. Svako svoj stil
bira, ali i svako eli da izgleda mlae, vitkije, poeljnije. Meutim, jedno je
izvesno. Ni za koga se ne moe rei da je demode!

Sloboda izbora

- ivimo u civilizaciji elje koja se razvila u drugoj polovini XX veka, kada je

politika ratobornost ustuknula pred hedonizmom, a grozniavo traenje
udobnosti i dokolica istisnuli revoluciju. Posledica potroakog drutva je totalni
individualizam. Individualnost je centar sveta oveka vie nita ne primorava na
neto. Skreem panju hiperindividualizam ne znai egoizam!

Novi ukus

- Stalno sluam da vie niko nema ukusa, ali ipak ne spadam u pesimiste po tom
pitanju. Ima pozitivnog i u hiperindividualizmu. Moete li zamisliti enu koja je
ljubomorna to vidi poznanicu u istoj haljini kao to je njena! Retko ete se s tim
sresti. Jer, haljina je samo deo odee i, naravno, neijeg ukusa, ali ona ne emituje
smisao ivota. Novi ukus je negde drugde, u kulturi linosti.
Nova demokratija

- ezdesetih su mukarci poeli da nose dugu kosu, ene da se oblae ko

mukarci, iaju na kratko, ali moda je ipak ostala propisana. Istina, an-Pol Gotje
je kreirao suknju za mukarca, ali ne u nameri da je zaista neko nosi, ve kao
komunikativni trik. Verujem da uspeh koji postiu kolekcije enskog donjeg vea
ne proistie iz elje za namigivanjem, ve iz zadovoljstva koje ena eli sebi da
priuti. Biti seksi je novi predznak demokratije novog doba koja eni priznaje
pravo na hiperidentitet uz vrednovanje njenih tradicionalnih zavodnikih ari.

Paradoks sree

- Ljudi se izjanjavaju mahom kao sreni, a zapravo nikad kao u nae doba nisu
toliko patili od depresije, bezvoljnosti, zabrinutosti, teskobe. Tano je da
hiperpotronja umnoava line radosti, ali je nemona da razvija radost ivljenja.

Ideal lepote

- Ideal enske lepote u XXI veku bie vitka ena snane individualnosti. Vitka zato
to svojim telom dokazuje da gospodari sobom. Hipermoderno znai elju za
ekstremima u svim sferama, medijskoj, umetnikoj, sportskoj. Tom trendu ne
odoleva ni individualni ivot, kao to svedoi bulimija, anoreksija Bogatstvo je
nekada nametalo norme ponaanja i odevanja. Danas se meaju stilovi, skupo sa
jeftinim, pravila nema. Moda je odavno prestala da bude despotska.

Nova diskriminacija

- Drutveni status odavno vie ne odreuje odea. Doskora je ljude bilo stid da se
vidi koliko su siromani. Te diskriminacije vie nema, ali ima druge. Sudi se ko je
kakav prema njegovoj teini. ivimo u eri kontrole, a to znai da gojazni nemaju
kontrolu nad sobom, nemaju volju, da su slabi. Sledea etapa diskriminacije
mogla bi biti diskriminacija po spoljanjem izgledu. Ne po odei, rekoh, ve, npr.
po borama, po tome ko bude mogao da plati lifting. Neki od nas e zaista moi da
imaju godine koje ele.

Pojava mode je izvedena iz itavog spleta istorijskih i drutvenih okolnosti ili

preduslova, koji su je uinili uopte i moguom. Nije ni malo iznenadjujue,
ukoliko se kae, da je moda epifenomen i vesnik renesanse, reformacije i,
posebno, revolucije, i to prvo na zapadu. Kakvog smisla ima govoriti o modi u
ruralnom i konzervativnom drutvu tradicionalnog i arhaikog, staroga sveta?
Paralelno sa tim, tek je industrijska, masovna serijska proizvodnja, uz dokolicu i
igre ispraznosti, naime, revolucionarna promena naina ivota, onaj
background na kojem moda poinje da ispisuje rukopise svoje frivolnosti i
zavodljivosti. Pri tom,nije samo izvedena iz drugih uzroka, ve i sama uzrokuje,
mijenja. Zvui pretjerano, no moda je odigrala vanu ulogu u egalitarizaciji i
demokratizaciji hijerarhijskog poretka. Otuda je Lipovecki oznaava iniocem
demokratskog prevrata. Da li je to neto a priori pozitivno- to je, razume se,
drugo pitanje.
U svakom sluaju, moda u odijevanju, u svom prvom talasu, bila je povezana sa
demonarhizacijom i homogenizacijom drutva. Naime, u tradicionalnom drutvu
svaki stale ili socijalna grupa, imao je sopstveni nain odevanja, to je bio
zatitni znak, obeleje socijalnog statusa. Odevanje je u celini vekovima
potovalo hijerarhiju drutvenih poloaja. Snaga tradicije spreavala je brkanje
titula i uzurpaciju odevnih povlastica.; naredbe protiv preteranog troenja
zabranjivale su prostim klasama da se oblae kao plemii, da nose iste tkanine,
iste dopune odei, isti nakit, opisuje tu situaciju Lipovecki. Medjutim, kako to ve
biva, sa razvojem trgovine i bankarstva, ondanjeg biznisa, pojavio se itav
jedan sloj skorojevia- novopeenih bogataa. Oni su imali bogatstvo, ali ne i
stvarnu poziciju i presti u drutvu. Taj hendikep, nedostatak pedigrea, hteli su da
nadomeste tako to su u nainu odevanja sve vie oponaali aristokratiju.